CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Antička filozofija – Wikipedija/Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )shwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""], "wgDefaultDateFormat":"dmy sh-latn","wgMonthNames":["","januar","februar","mart","april","maj","juni","juli","august","septembar","oktobar","novembar","decembar"],"wgRequestId":"d22cdd48-9674-4312-b1ef-b672542e246b","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Antička_filozofija","wgTitle":"Antička filozofija","wgCurRevisionId":41249589,"wgRevisionId":41249589,"wgArticleId":14263,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Webarchive template wayback links","Istaknuti članci","Antička filozofija"],"wgPageViewLanguage":"sh-latn","wgPageContentLanguage":"sh-latn","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName":"Antička_filozofija","wgRelevantArticleId":14263,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sh-latn","wgIsProbablyEditable":true,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":true,"wgRestrictionEdit":[],"wgRestrictionMove":[],"wgNoticeProject":"wikipedia", "wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sh","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks":"sh-latn"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":70000,"wgRelatedArticlesCompat":[],"wgCentralAuthMobileDomain":false,"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty":false,"wgWikibaseItemId":"Q204100","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGEStructuredTaskRejectionReasonTextInputEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.8"};RLSTATE={ "ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready","jquery.makeCollapsible.styles":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=["mediawiki.page.media","site","mediawiki.page.ready","jquery.makeCollapsible","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.gadget.charinsert","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents", "ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession","wikibase.sidebar.tracking","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"});mw.user.options.set({"language":"sh-latn"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sh-latn&modules=ext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cjquery.makeCollapsible.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sh-latn&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sh-latn&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.4"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/45/Thales.jpg"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="1539"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/45/Thales.jpg"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="1026"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="821"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Antička filozofija – Wikipedija/Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sh.m.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dka_filozofija"> <link rel="alternate" type="application/x-wiki" title="Uredi" href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Wikipedija (sh)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sh.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&variant=sh-latn"> <link rel="alternate" hreflang="sh" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dka_filozofija"> <link rel="alternate" hreflang="sh-Cyrl" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&variant=sh-cyrl"> <link rel="alternate" hreflang="sh-Latn" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&variant=sh-latn"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dka_filozofija"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sh"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Wikipedija Atom fid" href="/w/index.php?title=Posebno:Nedavne_izmjene&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="//login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject mw-editable page-Antička_filozofija rootpage-Antička_filozofija skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Prijeđi na sadržaj</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Sajt"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Glavni meni" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-menu mw-ui-icon-wikimedia-menu"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Glavni meni</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Glavni meni</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">sakrij</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Navigacija </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage-description" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Glavna_stranica" title="Posjetite glavnu stranicu [z]" accesskey="z"><span>Glavna stranica</span></a></li><li id="n-featuredcontent" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Istaknuti_%C4%8Dlanci" title="Pronađite najkvalitetnije članke"><span>Istaknuti članci</span></a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Nedavne_izmjene" title="Prelistajte nove izmjene [r]" accesskey="r"><span>Nedavne izmjene</span></a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Slu%C4%8Dajna_stranica" title="Otvorite slučajan članak [x]" accesskey="x"><span>Nasumičan članak</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Interakcija </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Pomo%C4%87:Sadr%C5%BEaj" title="Saznajte više o upotrebi i uređivanju"><span>Pomoć</span></a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Pijaca"><span>Pijaca</span></a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Portal_zajednice" title="Pronađite aktualne zadatke i akcije"><span>Radionica</span></a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Novosti" title="Pogledajte tekuće događaje i aktualnosti"><span>Novosti</span></a></li><li id="n-forum" class="mw-list-item"><a href="https://forum.movement-strategy.org/c/general/meduprojektniforum/40" rel="nofollow"><span>Međuprojektni forum</span></a></li><li id="n-discord" class="mw-list-item"><a href="https://discord.gg/khcKdUUxYY" rel="nofollow"><span>Discord</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/Glavna_stranica" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <span class="mw-logo-container skin-invert"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Wikipedija" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sh-latn.svg" style="width: 7.5em; height: 2em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sh-latn.svg" width="120" height="18" style="width: 7.5em; height: 1.125em;"> </span> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Pretražite Wikipediju [f]" accesskey="f"><span class="vector-icon mw-ui-icon-search mw-ui-icon-wikimedia-search"></span> <span>Pretraga</span> </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Pretražite Wikipediju" aria-label="Pretražite Wikipediju" autocapitalize="sentences" title="Pretražite Wikipediju [f]" accesskey="f" id="searchInput" > <span class="cdx-text-input__icon cdx-text-input__start-icon"></span> </div> <input type="hidden" name="title" value="Posebno:Traži"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Pretraži</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Osobne alatke"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Izgled"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Change the appearance of the page's font size, width, and color" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Izgled" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-appearance mw-ui-icon-wikimedia-appearance"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Izgled</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="//donate.wikimedia.org/wiki/Special:FundraiserRedirector?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=C13_sh.wikipedia.org&uselang=sh" class=""><span>Donacije</span></a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=Posebno:Stvori_ra%C4%8Dun&returnto=Anti%C4%8Dka+filozofija&returntoquery=variant%3Dsh-latn" title="Preporučujemo da izradite račun i prijavite se, ali to nije obavezno" class=""><span>Izradi račun</span></a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=Posebno:Korisni%C4%8Dka_prijava&returnto=Anti%C4%8Dka+filozofija&returntoquery=variant%3Dsh-latn" title="Preporučujemo da se prijavite, ali to nije obavezno [o]" accesskey="o" class=""><span>Prijavi me</span></a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Više mogućnosti" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Osobne alatke" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-ellipsis mw-ui-icon-wikimedia-ellipsis"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Osobne alatke</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Korisnički meni" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="//donate.wikimedia.org/wiki/Special:FundraiserRedirector?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=C13_sh.wikipedia.org&uselang=sh"><span>Donacije</span></a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Stvori_ra%C4%8Dun&returnto=Anti%C4%8Dka+filozofija&returntoquery=variant%3Dsh-latn" title="Preporučujemo da izradite račun i prijavite se, ali to nije obavezno"><span class="vector-icon mw-ui-icon-userAdd mw-ui-icon-wikimedia-userAdd"></span> <span>Izradi račun</span></a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Korisni%C4%8Dka_prijava&returnto=Anti%C4%8Dka+filozofija&returntoquery=variant%3Dsh-latn" title="Preporučujemo da se prijavite, ali to nije obavezno [o]" accesskey="o"><span class="vector-icon mw-ui-icon-logIn mw-ui-icon-wikimedia-logIn"></span> <span>Prijavi me</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Ezatvori\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"anonnotice\" lang=\"sh\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Ctable class=\"plainlinks fmbox fmbox-system\" style=\"clear: both; margin: 0.2em 0; border: 1px solid #aaa; background: #f9f9f9; width: 100%; background: #f9f9f9; border:1px solid black; padding: 2px 5px\"\u003E\n\u003Ctbody\u003E\u003Ctr\u003E\t\n\u003Ctd class=\"mbox-image\"\u003E\n \u003Cspan typeof=\"mw:File\"\u003E\u003Ca href=\"/wiki/Wikipedija:Mjesec_Azije/2024\" title=\"Wikipedija:Mjesec Azije/2024\"\u003E\u003Cimg src=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/WAM_logo_without_text.svg/25px-WAM_logo_without_text.svg.png\" decoding=\"async\" width=\"25\" height=\"27\" class=\"mw-file-element\" srcset=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/WAM_logo_without_text.svg/38px-WAM_logo_without_text.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/WAM_logo_without_text.svg/50px-WAM_logo_without_text.svg.png 2x\" data-file-width=\"800\" data-file-height=\"859\" /\u003E\u003C/a\u003E\u003C/span\u003E\u003C/td\u003E\n\u003Ctd class=\"mbox-text\" style=\"\"\u003E Od 1. do 30. novembra održava se uređivački maraton \u003Ca href=\"/wiki/Wikipedija:Mjesec_Azije/2024\" title=\"Wikipedija:Mjesec Azije/2024\"\u003EMjesec Azije\u003C/a\u003E. \u003C/td\u003E\n\u003C/tr\u003E\n\u003C/tbody\u003E\u003C/table\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Sajt"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Sadržaj" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Sadržaj</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">sakrij</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Početak</div> </a> </li> <li id="toc-Kosmološki_period" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Kosmološki_period"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1</span> <span>Kosmološki period</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Kosmološki_period-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Kosmološki period</span> </button> <ul id="toc-Kosmološki_period-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Jonski_filozofi" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Jonski_filozofi"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1.1</span> <span>Jonski filozofi</span> </div> </a> <ul id="toc-Jonski_filozofi-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Heraklit" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Heraklit"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1.2</span> <span>Heraklit</span> </div> </a> <ul id="toc-Heraklit-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Pitagora" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Pitagora"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1.3</span> <span>Pitagora</span> </div> </a> <ul id="toc-Pitagora-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Elejska_škola" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Elejska_škola"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1.4</span> <span>Elejska škola</span> </div> </a> <ul id="toc-Elejska_škola-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Atomisti" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Atomisti"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1.5</span> <span>Atomisti</span> </div> </a> <ul id="toc-Atomisti-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Antropološki_period" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Antropološki_period"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2</span> <span>Antropološki period</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Antropološki_period-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Antropološki period</span> </button> <ul id="toc-Antropološki_period-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Sofisti" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Sofisti"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.1</span> <span>Sofisti</span> </div> </a> <ul id="toc-Sofisti-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Sokrat" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Sokrat"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.2</span> <span>Sokrat</span> </div> </a> <ul id="toc-Sokrat-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Platon" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Platon"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.3</span> <span>Platon</span> </div> </a> <ul id="toc-Platon-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Aristotel" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Aristotel"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.4</span> <span>Aristotel</span> </div> </a> <ul id="toc-Aristotel-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Helenističko-rimski_period" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Helenističko-rimski_period"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3</span> <span>Helenističko-rimski period</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Helenističko-rimski_period-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Helenističko-rimski period</span> </button> <ul id="toc-Helenističko-rimski_period-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Stoici" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Stoici"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.1</span> <span>Stoici</span> </div> </a> <ul id="toc-Stoici-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Epikur" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Epikur"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.2</span> <span>Epikur</span> </div> </a> <ul id="toc-Epikur-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Skeptici" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Skeptici"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.3</span> <span>Skeptici</span> </div> </a> <ul id="toc-Skeptici-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Neoplatonizam" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Neoplatonizam"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.4</span> <span>Neoplatonizam</span> </div> </a> <ul id="toc-Neoplatonizam-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Rimska_filozofija" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Rimska_filozofija"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.5</span> <span>Rimska filozofija</span> </div> </a> <ul id="toc-Rimska_filozofija-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Hrišćanstvo" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Hrišćanstvo"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.6</span> <span>Hrišćanstvo</span> </div> </a> <ul id="toc-Hrišćanstvo-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Vanjske_veze" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Vanjske_veze"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4</span> <span>Vanjske veze</span> </div> </a> <ul id="toc-Vanjske_veze-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Sadržaj" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Prikaži/sakrij sadržaj" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-listBullet mw-ui-icon-wikimedia-listBullet"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Prikaži/sakrij sadržaj</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading" lang="sh-Latn" dir="ltr"><span class="mw-page-title-main">Antička filozofija</span></h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Prijedi na druge jezične varijante članka. Dostupno je na 50 jezika" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-50" aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-language-progressive mw-ui-icon-wikimedia-language-progressive"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">50 jezika</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-af mw-list-item"><a href="https://af.wikipedia.org/wiki/Antieke_filosofie" title="Antieke filosofie — Afrikanerski" lang="af" hreflang="af" data-title="Antieke filosofie" data-language-autonym="Afrikaans" data-language-local-name="Afrikanerski" class="interlanguage-link-target"><span>Afrikaans</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-als mw-list-item"><a href="https://als.wikipedia.org/wiki/Philosophie_der_Antike" title="Philosophie der Antike — Švajcarsko nemački" lang="gsw" hreflang="gsw" data-title="Philosophie der Antike" data-language-autonym="Alemannisch" data-language-local-name="Švajcarsko nemački" class="interlanguage-link-target"><span>Alemannisch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ar mw-list-item"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D9%81%D9%84%D8%B3%D9%81%D8%A9_%D9%82%D8%AF%D9%8A%D9%85%D8%A9" title="فلسفة قديمة — Arapski" lang="ar" hreflang="ar" data-title="فلسفة قديمة" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="Arapski" class="interlanguage-link-target"><span>العربية</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-az mw-list-item"><a href="https://az.wikipedia.org/wiki/Antik_f%C9%99ls%C9%99f%C9%99" title="Antik fəlsəfə — Azerbejdžanski" lang="az" hreflang="az" data-title="Antik fəlsəfə" data-language-autonym="Azərbaycanca" data-language-local-name="Azerbejdžanski" class="interlanguage-link-target"><span>Azərbaycanca</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ba mw-list-item"><a href="https://ba.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BA_%D1%84%D3%99%D0%BB%D1%81%D3%99%D1%84%D3%99" title="Антик фәлсәфә — Baškir" lang="ba" hreflang="ba" data-title="Антик фәлсәфә" data-language-autonym="Башҡортса" data-language-local-name="Baškir" class="interlanguage-link-target"><span>Башҡортса</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be-x-old mw-list-item"><a href="https://be-tarask.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%96%D0%BB%D1%8F%D0%B7%D0%BE%D1%84%D1%96%D1%8F_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%8B%D1%87%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%8C%D1%86%D1%96" title="Філязофія антычнасьці — Belarusian (Taraškievica orthography)" lang="be-tarask" hreflang="be-tarask" data-title="Філязофія антычнасьці" data-language-autonym="Беларуская (тарашкевіца)" data-language-local-name="Belarusian (Taraškievica orthography)" class="interlanguage-link-target"><span>Беларуская (тарашкевіца)</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg mw-list-item"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%8F" title="Антична философия — Bugarski" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Антична философия" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="Bugarski" class="interlanguage-link-target"><span>Български</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bn mw-list-item"><a href="https://bn.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%AA%E0%A7%8D%E0%A6%B0%E0%A6%BE%E0%A6%9A%E0%A7%80%E0%A6%A8_%E0%A6%A6%E0%A6%B0%E0%A7%8D%E0%A6%B6%E0%A6%A8" title="প্রাচীন দর্শন — Bengalski" lang="bn" hreflang="bn" data-title="প্রাচীন দর্শন" data-language-autonym="বাংলা" data-language-local-name="Bengalski" class="interlanguage-link-target"><span>বাংলা</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bs mw-list-item"><a href="https://bs.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dka_filozofija" title="Antička filozofija — Bosanski" lang="bs" hreflang="bs" data-title="Antička filozofija" data-language-autonym="Bosanski" data-language-local-name="Bosanski" class="interlanguage-link-target"><span>Bosanski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/Filosofia_antiga" title="Filosofia antiga — Katalonski" lang="ca" hreflang="ca" data-title="Filosofia antiga" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="Katalonski" class="interlanguage-link-target"><span>Català</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Starov%C4%9Bk%C3%A1_filozofie" title="Starověká filozofie — Češki" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Starověká filozofie" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="Češki" class="interlanguage-link-target"><span>Čeština</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="dobar članak"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Philosophie_der_Antike" title="Philosophie der Antike — Nemački" lang="de" hreflang="de" data-title="Philosophie der Antike" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="Nemački" class="interlanguage-link-target"><span>Deutsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en mw-list-item"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Ancient_philosophy" title="Ancient philosophy — Engleski" lang="en" hreflang="en" data-title="Ancient philosophy" data-language-autonym="English" data-language-local-name="Engleski" class="interlanguage-link-target"><span>English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es mw-list-item"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Filosof%C3%ADa_antigua" title="Filosofía antigua — Španski" lang="es" hreflang="es" data-title="Filosofía antigua" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="Španski" class="interlanguage-link-target"><span>Español</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-et mw-list-item"><a href="https://et.wikipedia.org/wiki/Antiikfilosoofia" title="Antiikfilosoofia — Estonski" lang="et" hreflang="et" data-title="Antiikfilosoofia" data-language-autonym="Eesti" data-language-local-name="Estonski" class="interlanguage-link-target"><span>Eesti</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eu mw-list-item"><a href="https://eu.wikipedia.org/wiki/Antzinaroko_filosofia" title="Antzinaroko filosofia — Baskijski" lang="eu" hreflang="eu" data-title="Antzinaroko filosofia" data-language-autonym="Euskara" data-language-local-name="Baskijski" class="interlanguage-link-target"><span>Euskara</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fa mw-list-item"><a href="https://fa.wikipedia.org/wiki/%D9%81%D9%84%D8%B3%D9%81%D9%87_%D8%AF%D9%88%D8%B1%D8%A7%D9%86_%D8%A8%D8%A7%D8%B3%D8%AA%D8%A7%D9%86" title="فلسفه دوران باستان — Persijski" lang="fa" hreflang="fa" data-title="فلسفه دوران باستان" data-language-autonym="فارسی" data-language-local-name="Persijski" class="interlanguage-link-target"><span>فارسی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fi mw-list-item"><a href="https://fi.wikipedia.org/wiki/Antiikin_filosofia" title="Antiikin filosofia — Finski" lang="fi" hreflang="fi" data-title="Antiikin filosofia" data-language-autonym="Suomi" data-language-local-name="Finski" class="interlanguage-link-target"><span>Suomi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr mw-list-item"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Philosophie_antique" title="Philosophie antique — Francuski" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Philosophie antique" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="Francuski" class="interlanguage-link-target"><span>Français</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="izabrani članci"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dka_filozofija" title="Antička filozofija — Hrvatski" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Antička filozofija" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="Hrvatski" class="interlanguage-link-target"><span>Hrvatski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hy mw-list-item"><a href="https://hy.wikipedia.org/wiki/%D4%B4%D5%A1%D5%BD%D5%A1%D5%AF%D5%A1%D5%B6_%D6%83%D5%AB%D5%AC%D5%AB%D5%BD%D5%B8%D6%83%D5%A1%D5%B5%D5%B8%D6%82%D5%A9%D5%B5%D5%B8%D6%82%D5%B6" title="Դասական փիլիսոփայություն — Jermenski" lang="hy" hreflang="hy" data-title="Դասական փիլիսոփայություն" data-language-autonym="Հայերեն" data-language-local-name="Jermenski" class="interlanguage-link-target"><span>Հայերեն</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id mw-list-item"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Filsafat_kuno" title="Filsafat kuno — Indonezijski" lang="id" hreflang="id" data-title="Filsafat kuno" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="Indonezijski" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Indonesia</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-is mw-list-item"><a href="https://is.wikipedia.org/wiki/Fornaldarheimspeki" title="Fornaldarheimspeki — Islandski" lang="is" hreflang="is" data-title="Fornaldarheimspeki" data-language-autonym="Íslenska" data-language-local-name="Islandski" class="interlanguage-link-target"><span>Íslenska</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Filosofia_antica" title="Filosofia antica — Italijanski" lang="it" hreflang="it" data-title="Filosofia antica" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="Italijanski" class="interlanguage-link-target"><span>Italiano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E5%8F%A4%E4%BB%A3%E5%93%B2%E5%AD%A6" title="古代哲学 — Japanski" lang="ja" hreflang="ja" data-title="古代哲学" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="Japanski" class="interlanguage-link-target"><span>日本語</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kk mw-list-item"><a href="https://kk.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D1%8B%D2%9B_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%8F" title="Антикалық философия — Kozački" lang="kk" hreflang="kk" data-title="Антикалық философия" data-language-autonym="Қазақша" data-language-local-name="Kozački" class="interlanguage-link-target"><span>Қазақша</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ko mw-list-item"><a href="https://ko.wikipedia.org/wiki/%EA%B3%A0%EB%8C%80%EC%B2%A0%ED%95%99" title="고대철학 — Korejski" lang="ko" hreflang="ko" data-title="고대철학" data-language-autonym="한국어" data-language-local-name="Korejski" class="interlanguage-link-target"><span>한국어</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ku mw-list-item"><a href="https://ku.wikipedia.org/wiki/Felsefeya_Yewnan" title="Felsefeya Yewnan — Kurdski" lang="ku" hreflang="ku" data-title="Felsefeya Yewnan" data-language-autonym="Kurdî" data-language-local-name="Kurdski" class="interlanguage-link-target"><span>Kurdî</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-la mw-list-item"><a href="https://la.wikipedia.org/wiki/Philosophia_antiqua" title="Philosophia antiqua — Latinski" lang="la" hreflang="la" data-title="Philosophia antiqua" data-language-autonym="Latina" data-language-local-name="Latinski" class="interlanguage-link-target"><span>Latina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mk mw-list-item"><a href="https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Античка филозофија — Makedonski" lang="mk" hreflang="mk" data-title="Античка филозофија" data-language-autonym="Македонски" data-language-local-name="Makedonski" class="interlanguage-link-target"><span>Македонски</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nl mw-list-item"><a href="https://nl.wikipedia.org/wiki/Antieke_filosofie" title="Antieke filosofie — Holandski" lang="nl" hreflang="nl" data-title="Antieke filosofie" data-language-autonym="Nederlands" data-language-local-name="Holandski" class="interlanguage-link-target"><span>Nederlands</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-no mw-list-item"><a href="https://no.wikipedia.org/wiki/Antikkens_filosofi" title="Antikkens filosofi — Norveški bokmål" lang="nb" hreflang="nb" data-title="Antikkens filosofi" data-language-autonym="Norsk bokmål" data-language-local-name="Norveški bokmål" class="interlanguage-link-target"><span>Norsk bokmål</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Filozofia_staro%C5%BCytna" title="Filozofia starożytna — Poljski" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Filozofia starożytna" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="Poljski" class="interlanguage-link-target"><span>Polski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pnb mw-list-item"><a href="https://pnb.wikipedia.org/wiki/%D9%82%D8%AF%DB%8C%D9%85_%D9%81%D9%84%D8%B3%D9%81%DB%81" title="قدیم فلسفہ — Western Punjabi" lang="pnb" hreflang="pnb" data-title="قدیم فلسفہ" data-language-autonym="پنجابی" data-language-local-name="Western Punjabi" class="interlanguage-link-target"><span>پنجابی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ps mw-list-item"><a href="https://ps.wikipedia.org/wiki/%D9%84%D8%B1%D8%BA%D9%88%D9%86%DB%90_%D9%81%D9%84%D8%B3%D9%81%D9%87" title="لرغونې فلسفه — Paštunski" lang="ps" hreflang="ps" data-title="لرغونې فلسفه" data-language-autonym="پښتو" data-language-local-name="Paštunski" class="interlanguage-link-target"><span>پښتو</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt mw-list-item"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/Filosofia_antiga" title="Filosofia antiga — Portugalski" lang="pt" hreflang="pt" data-title="Filosofia antiga" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="Portugalski" class="interlanguage-link-target"><span>Português</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ro mw-list-item"><a href="https://ro.wikipedia.org/wiki/Filozofia_antic%C4%83" title="Filozofia antică — Rumunski" lang="ro" hreflang="ro" data-title="Filozofia antică" data-language-autonym="Română" data-language-local-name="Rumunski" class="interlanguage-link-target"><span>Română</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%8F" title="Античная философия — Ruski" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Античная философия" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="Ruski" class="interlanguage-link-target"><span>Русский</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-scn mw-list-item"><a href="https://scn.wikipedia.org/wiki/Filusuf%C3%ACa_antica" title="Filusufìa antica — Sicilijanski" lang="scn" hreflang="scn" data-title="Filusufìa antica" data-language-autonym="Sicilianu" data-language-local-name="Sicilijanski" class="interlanguage-link-target"><span>Sicilianu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-si mw-list-item"><a href="https://si.wikipedia.org/wiki/Ancient_philosophy" title="Ancient philosophy — Singaleski" lang="si" hreflang="si" data-title="Ancient philosophy" data-language-autonym="සිංහල" data-language-local-name="Singaleski" class="interlanguage-link-target"><span>සිංහල</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-simple mw-list-item"><a href="https://simple.wikipedia.org/wiki/Ancient_philosophy" title="Ancient philosophy — Simple English" lang="en-simple" hreflang="en-simple" data-title="Ancient philosophy" data-language-autonym="Simple English" data-language-local-name="Simple English" class="interlanguage-link-target"><span>Simple English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sk mw-list-item"><a href="https://sk.wikipedia.org/wiki/Starovek%C3%A1_filozofia" title="Staroveká filozofia — Slovački" lang="sk" hreflang="sk" data-title="Staroveká filozofia" data-language-autonym="Slovenčina" data-language-local-name="Slovački" class="interlanguage-link-target"><span>Slovenčina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sr mw-list-item"><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Античка филозофија — Srpski" lang="sr" hreflang="sr" data-title="Античка филозофија" data-language-autonym="Српски / srpski" data-language-local-name="Srpski" class="interlanguage-link-target"><span>Српски / srpski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sv badge-Q70893996 mw-list-item" title=""><a href="https://sv.wikipedia.org/wiki/Antikens_filosofi" title="Antikens filosofi — Švedski" lang="sv" hreflang="sv" data-title="Antikens filosofi" data-language-autonym="Svenska" data-language-local-name="Švedski" class="interlanguage-link-target"><span>Svenska</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-th mw-list-item"><a href="https://th.wikipedia.org/wiki/%E0%B8%9B%E0%B8%A3%E0%B8%B1%E0%B8%8A%E0%B8%8D%E0%B8%B2%E0%B9%82%E0%B8%9A%E0%B8%A3%E0%B8%B2%E0%B8%93" title="ปรัชญาโบราณ — Tajlandski" lang="th" hreflang="th" data-title="ปรัชญาโบราณ" data-language-autonym="ไทย" data-language-local-name="Tajlandski" class="interlanguage-link-target"><span>ไทย</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/Antik_%C3%87a%C4%9F_felsefesi" title="Antik Çağ felsefesi — Turski" lang="tr" hreflang="tr" data-title="Antik Çağ felsefesi" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="Turski" class="interlanguage-link-target"><span>Türkçe</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%84%D1%96%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%84%D1%96%D1%8F" title="Антична філософія — Ukrajinski" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Антична філософія" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="Ukrajinski" class="interlanguage-link-target"><span>Українська</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ur mw-list-item"><a href="https://ur.wikipedia.org/wiki/%D9%82%D8%AF%DB%8C%D9%85_%D9%81%D9%84%D8%B3%D9%81%DB%81" title="قدیم فلسفہ — Urdu" lang="ur" hreflang="ur" data-title="قدیم فلسفہ" data-language-autonym="اردو" data-language-local-name="Urdu" class="interlanguage-link-target"><span>اردو</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vi mw-list-item"><a href="https://vi.wikipedia.org/wiki/Tri%E1%BA%BFt_h%E1%BB%8Dc_c%E1%BB%95_%C4%91%E1%BA%A1i" title="Triết học cổ đại — Vijetnamski" lang="vi" hreflang="vi" data-title="Triết học cổ đại" data-language-autonym="Tiếng Việt" data-language-local-name="Vijetnamski" class="interlanguage-link-target"><span>Tiếng Việt</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh mw-list-item"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E5%8F%A4%E5%85%B8%E5%93%B2%E5%AD%A6" title="古典哲学 — Kineski" lang="zh" hreflang="zh" data-title="古典哲学" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="Kineski" class="interlanguage-link-target"><span>中文</span></a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><span class="wb-langlinks-edit wb-langlinks-link"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q204100#sitelinks-wikipedia" title="Uredi međujezične poveznice" class="wbc-editpage">Uredi veze</a></span></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Imenski prostori"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/Anti%C4%8Dka_filozofija" title="Vidi stranicu sadržaja [c]" accesskey="c"><span>Stranica</span></a></li><li id="ca-talk" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/Razgovor:Anti%C4%8Dka_filozofija" rel="discussion" title="Razgovarajte o sadržini ove stranice [t]" accesskey="t"><span>Razgovor</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Promijeni jezičnu varijantu" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Latinica</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sh-Latn mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&variant=sh-latn" lang="sh-Latn" hreflang="sh-Latn"><span>Latinica</span></a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sh-Cyrl mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&variant=sh-cyrl" lang="sh-Cyrl" hreflang="sh-Cyrl"><span>Ћирилица</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Teme"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/Anti%C4%8Dka_filozofija"><span>Prikaži</span></a></li><li id="ca-ve-edit" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit" title="Uredite ovu stranicu [v]" accesskey="v"><span>Uredi</span></a></li><li id="ca-edit" class="collapsible vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit" title="Uredite izvorni kod ove stranice [e]" accesskey="e"><span>Uredi kod</span></a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=history" title="Pogledajte prethodne verzije ove stranice [h]" accesskey="h"><span>Historija</span></a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Pomagala"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Alatke" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Alatke</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Alati</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">sakrij</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Više mogućnosti" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Radnje </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/Anti%C4%8Dka_filozofija"><span>Prikaži</span></a></li><li id="ca-more-ve-edit" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit" title="Uredite ovu stranicu [v]" accesskey="v"><span>Uredi</span></a></li><li id="ca-more-edit" class="collapsible vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit" title="Uredite izvorni kod ove stranice [e]" accesskey="e"><span>Uredi kod</span></a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=history"><span>Historija</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Opšte </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:%C5%A0to_vodi_ovdje/Anti%C4%8Dka_filozofija" title="Pogledajte listu svih stranica koje vode ovamo [j]" accesskey="j"><span>Šta vodi ovamo</span></a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Povezane_izmjene/Anti%C4%8Dka_filozofija" rel="nofollow" title="Prelistajte nedavne izmjene stranica koje su povezane s ovom [k]" accesskey="k"><span>Povezane izmjene</span></a></li><li id="t-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Posebne_stranice" title="Pregledajte listu svih posebnih stranica [q]" accesskey="q"><span>Posebne stranice</span></a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&oldid=41249589" title="Nabavite trajnu vezu do ove verzije stranice"><span>Trajna veza</span></a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=info" title="Pronađite više informacija o ovoj stranici"><span>Podaci o stranici</span></a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Citiraj&page=Anti%C4%8Dka_filozofija&id=41249589&wpFormIdentifier=titleform" title="Saznajte kako da citirate ovu stranicu"><span>Citiraj stranicu</span></a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Skra%C4%87iva%C4%8D_adresa&url=https%3A%2F%2Fsh.wikipedia.org%2Fw%2Findex.php%3Ftitle%3DAnti%25C4%258Dka_filozofija%26variant%3Dsh-latn"><span>Skrati URL</span></a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:QrCode&url=https%3A%2F%2Fsh.wikipedia.org%2Fw%2Findex.php%3Ftitle%3DAnti%25C4%258Dka_filozofija%26variant%3Dsh-latn"><span>Preuzmi QR kod</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-coll-print_export" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-coll-print_export" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Štampanje/izvoz </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="coll-create_a_book" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Kolekcija&bookcmd=book_creator&referer=Anti%C4%8Dka+filozofija"><span>Napravi knjigu</span></a></li><li id="coll-download-as-rl" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:DownloadAsPdf&page=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=show-download-screen"><span>Preuzmi kao PDF</span></a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&printable=yes" title="Odštampajte ovu stranicu [p]" accesskey="p"><span>Odštampaj</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Na drugim projektima </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Ancient_philosophy" hreflang="en"><span>Wikimedia Commons</span></a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q204100" title="Pogledajte povezanu stavku u skladištu podataka [g]" accesskey="g"><span>Stavka na Wikipodacima</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Pomagala"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Izgled"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Izgled</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">sakrij</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> <div id="mw-indicator-featured-star" class="mw-indicator"><div class="mw-parser-output"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/Wikipedija:Istaknuti_%C4%8Dlanci" title="Ovaj članak je istaknut. Kliknite ovdje za više informacija."><img alt="Ovaj članak je istaknut. Kliknite ovdje za više informacija." src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Cscr-featured.svg/20px-Cscr-featured.svg.png" decoding="async" width="20" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Cscr-featured.svg/30px-Cscr-featured.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Cscr-featured.svg/40px-Cscr-featured.svg.png 2x" data-file-width="466" data-file-height="443" /></a></span></div></div> </div> <div id="siteSub" class="noprint">Izvor: Wikipedija</div> </div> <div id="contentSub" lang="sh-Latn" dir="ltr"><div id="mw-content-subtitle" lang="sh-Latn" dir="ltr"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sh-Latn" dir="ltr"><figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Thales.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/Thales.jpg/220px-Thales.jpg" decoding="async" width="220" height="282" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/Thales.jpg/330px-Thales.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/45/Thales.jpg 2x" data-file-width="361" data-file-height="463" /></a><figcaption>Tales iz Mileta – prvi <a href="/wiki/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka" title="Antička Grčka">grčki</a> i <a href="/wiki/Evropa" title="Evropa">evropski</a> filozof</figcaption></figure> <dl><dd><i>Ovaj članak je o grčkoj i rimskoj filozofiji. Za istočnjačke filozofije u starom veku v. članak <a href="/wiki/Isto%C4%8Dna_filozofija" title="Istočna filozofija">Orijentalna filozofija</a></i>.</dd></dl> <p><b>Antička filozofija</b> obuhvata <a href="/wiki/Filozofija" title="Filozofija">filozofska</a> mišljenja i sisteme koji su se razvili na širokom <a href="/wiki/Sredozemno_more" title="Sredozemno more">mediteranskom</a> prostoru prožetom <a href="/wiki/Antika" title="Antika">antičkom</a> <a href="/wiki/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka" title="Antička Grčka">grčkom</a> i <a href="/wiki/Anti%C4%8Dki_Rim" title="Antički Rim">rimskom</a> kulturom u periodu od 7. veka stare ere do propasti antičkog sveta početkom 6. veka nove ere. </p><p>Kultura antičke Grčke začetnik je i <a href="/wiki/Zapadna_Evropa" title="Zapadna Evropa">zapadnoveropske</a> kulture. Na tom se <a href="/wiki/Geografija" title="Geografija">geografskom</a> području prvi put u istoriji izdvaja filozofsko-<a href="/wiki/Nauka" title="Nauka">naučni</a> oblik mišljenja iz <a href="/wiki/Religija" title="Religija">religiozno</a>-fantastičnoga. Karakteristika stare <a href="/wiki/Stari_istok" class="mw-redirect" title="Stari istok">orijentalne</a> kulture bila je uklopljenost određenog stepena naučnog mišljenja, do kojeg su stari orijentalni narodi dospeli, u religiozno-fantastični oblik mišljenja. Ta uklopljenost egzaktne misli u fantastično-religioznu mistiku karakteristična je i za ličnosti koje se bave naukom u starim kulturama. To su bile zatvorene svešteničke grupe ili proroci koji su se izdvajali iz sveta i ljudskog društva da bi tako osamljeni i udubljeni u same sebe došli do istine. Njihovim sposobnostima pridavana je aureola uzvišenosti, nadzemaljskog i nadljudskog. </p><p>Grčka civilizacija oslobodila je naučno mišljenje i emancipovala ga od religije, podredivši ga praktičnim zadacima <a href="/wiki/Trgovina" title="Trgovina">trgovine</a>, brzom razvoju <a href="/wiki/Privreda" title="Privreda">privrede</a>, ali i <a href="/wiki/Politika" title="Politika">političkim</a> zadacima koji su se nametali u vezi s izmenjenom društveno-ekonomskom strukturom. To mišljenje napušta služenje fantastičko-religioznom čoveku, koji sebe još nije izdvojio kao pojedinca u okviru društva, i prelazi u službu konkretnog, egoističnog čoveka pojedinca. Kroz takvog čoveka i u njegovom interesu začela se u Grčkoj era samostalne naučne misli, čime je obeležen početak jedne nove epohe u istoriji čovekova ovladavanja <a href="/wiki/Priroda" title="Priroda">prirodom</a> i <a href="/wiki/Dru%C5%A1tvo" title="Društvo">društvom</a>. Grčka postaje kolevkom kulturnog kompleksa koji kratko nazivamo "Zapadom", što u to doba predstavlja pomeranje kulturnog i ekonomskog razvitka s Istoka prema Zapadu. </p> <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Kosmološki_period"><span id="Kosmolo.C5.A1ki_period"></span>Kosmološki period</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=1" title="Uredi odjeljak Kosmološki period" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=1" title="Uredi kôd odjeljka Kosmološki period"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Početak grčke filozofije pada u kraj 7. veka stare ere. Tome početku prethodile su krupne promene načina života u staroj Grčkoj, promene koje su presudno uticale na duhovni život helenskog čoveka. Već tokom 8. veka, a naročito u 7. i 6. veku st. e., staro <a href="/wiki/Patrijarhat" title="Patrijarhat">patrijarhalno</a> <a href="/wiki/Rod" class="mw-disambig" title="Rod">rodovsko</a> društvo zapada u sve ozbiljniju krizu. Rodovsko uređenje, zasnovano na principu <a href="/wiki/Srodstvo" title="Srodstvo">krvog srodstva</a>, nije moglo izdržati konkurenciju povećanih imovinskih poseda koji su nastali usled razvoja trgovine i <a href="/wiki/Zanatstvo" title="Zanatstvo">zanatstva</a> te usled zamaha <a href="/wiki/Gr%C4%8Dka_kolonizacija" title="Grčka kolonizacija">kolonizacije</a>. Ta kolonizacija proširila je životni prostor Helena i dovela ih u dodir s mnogim narodima koji su naseljavali obale <a href="/wiki/Sredozemno_more" title="Sredozemno more">Sredozemnog mora</a>. U vezi s kolonizacijom, koja ja zahvatila naročito <a href="/wiki/Mala_Azija" title="Mala Azija">maloazijsko</a> primorje, <a href="/wiki/Sicilija" title="Sicilija">Siciliju</a> i južnu <a href="/wiki/Italija" title="Italija">Italiju</a>, razvija se brodogradnja, trgovina i zanatstvo. Tako nastaje novi društveni sloj imućnih trgovaca i zanatlija, koji se već uveliko koriste <a href="/wiki/Ropstvo" title="Ropstvo">robovskom</a> radnom snagom i koji postepeno dolaze u sve oštriji sukob sa zemljoposedničkom <a href="/wiki/Aristokracija" title="Aristokracija">aristokratijom</a>, koja je nastojala da obezbedi nastavak <a href="/wiki/Oligarhija" title="Oligarhija">oligarhijske</a> političke prevlasti nasledne aristokratije. Tokom 7. i. 6. veka ovaj su sukob umeli da iskoriste energični i častoljubivi pojedinci, koji su zavladali kao <a href="/wiki/Tiranin" class="mw-redirect" title="Tiranin">tirani</a>, odnosno samodršci. Oni su često i sami bili aristokratskog porekla, ali su, dokopavši se vlasti, uveli ceo niz mera u korist širokih slojeva stanovništva, kao što su ukidanje dugova, nova raspodela zemlje, uvođenje pravične uprave i unapređenje zanata, trgovine, nauke i <a href="/wiki/Umetnost" class="mw-redirect" title="Umetnost">umetnosti</a>. </p><p>Način života helenskog čoveka, dok je još živeo u plemensko-rodovskim grupama, bio je <a href="/wiki/Gr%C4%8Dka_mitologija" title="Grčka mitologija">mitološki</a>. Svet bogova i polubogova, koji je nastanjivao prirodu ovoga čoveka, odgovarao je tadašnjem stepenu kulturnog i društvenog razvitka, ali je kolonizacija uskoro proširila duhovne vidike Helena. Ona ih je dovela u dodir s istočnjačkim civilizacijama i, delujući zajedno s društveno-ekonomskim promenama u grčkim <a href="/wiki/Polis" title="Polis">polisima</a>, izazvala postepeno napuštanje mitološkog načina mišljenja. Mitološki svet bogova s <a href="/wiki/Olimp" title="Olimp">Olimpa</a> najlepše je prikazan u <a href="/wiki/Homer" title="Homer">Homerovoj</a> <i><a href="/wiki/Ilijada" title="Ilijada">Ilijadi</a></i> i <i><a href="/wiki/Odiseja" title="Odiseja">Odiseji</a></i>, gde bogovi ujedno odslikavaju i moć i sjaj <a href="/wiki/Pleme" title="Pleme">plemenskih</a> starešina. Ali već kod Homera bogovi su podvrgnuti kritici, što je jasan znak postepenog oslobađanja starih mitoloških predstava. Homerova slika sveta još uvek je čvrsto na tlu mitologije, ali ipak pokazuje i nejasne elemente racionalnog shvatanja prirode: Homer zna za <a href="/wiki/Nebo" title="Nebo">Nebo</a> i <a href="/wiki/Zemlja_(planet)" class="mw-redirect" title="Zemlja (planet)">Zemlju</a> i carstvo <a href="/wiki/Had" title="Had">Hada</a>, a spominje i stihije prirode – vodu, vatru, vazduh i zemlju. Ali Homer još ne postavlja pitanje o poreklu <a href="/wiki/Svemir" title="Svemir">kosmosa</a>: s tim se pitanjem suočava tek <a href="/wiki/Hesiod" title="Hesiod">Hesiod</a>, pesnik seoskog života iz <a href="/wiki/Beotija" title="Beotija">Beotije</a>, koji je u spevu <i>Teogonija</i> dao <a href="/wiki/Genealogija" title="Genealogija">genealogiju</a> bogova tako što je grčke mitove organizovao u celinu. Hesiod pokazuje napredak u tome što bogove ne posmatra kao večne, već kao postale. Iako usvaja Homerov mitološki svet, Hesiod mu daje prirodnu osnovu: postanak bogova (<a href="/wiki/Teogonija" title="Teogonija">teogonija</a>) tumači se istorijski i uzročno, dakle, na jedan racionalan, prirodan način (<a href="/wiki/Kosmogonija" title="Kosmogonija">kosmogonija</a>). Hesiodova slika sveta je svojevrstan spoj teogonije i kosmogonije, jer iako govori o bogovima, Hesiod zapravo pokušava da odgovori na pitanje šta je početak svega što postoji i što se događa u kosmosu. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Jonski_filozofi">Jonski filozofi</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=2" title="Uredi odjeljak Jonski filozofi" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=2" title="Uredi kôd odjeljka Jonski filozofi"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Turkey_ancient_region_map_ionia.JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e1/Turkey_ancient_region_map_ionia.JPG/220px-Turkey_ancient_region_map_ionia.JPG" decoding="async" width="220" height="202" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e1/Turkey_ancient_region_map_ionia.JPG/330px-Turkey_ancient_region_map_ionia.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e1/Turkey_ancient_region_map_ionia.JPG/440px-Turkey_ancient_region_map_ionia.JPG 2x" data-file-width="483" data-file-height="444" /></a><figcaption>Jonija – kolevka grčke filozofije</figcaption></figure> <p>Prva filozofska učenja u Heladi nastala su u naseobinama na maloazijskoj obali. Naime, <a href="/wiki/Jonija" title="Jonija">jonske kolonije</a> u Maloj Aziji bili su najbogatiji i najnapredniji gradovi u čitavom helenskom svetu. Tu su i kultura i civilizacija dosegle najviši stupanj. Jonjani su bili pažljivi posmatrači prirode i prvi su pokušali rešiti kratkim, maštovitim sintezama teške probleme koje im je priroda nametala. Tako su se u Joniji razvile ne samo filozofija, nego i <a href="/wiki/Historija" title="Historija">istorija</a>, od čijih je pisaca najbolji bio <a href="/wiki/Herodot" title="Herodot">Herodot</a>. U vezi s početkom filozofije, međutim, treba napomenuti da se tu ne radi o apsolutnom početku: ono što je predmet filozofije, tj. sadržaj i smisao sveta i života, zaokupljalo je čovekovu pažnju, ništa manje intenzivno, i ranije. Novina je samo u tome što je taj sadržaj ranije bio oblikovan mitski i religiozno, a sada se oblikuje pojmovno i <a href="/wiki/Racionalizam" title="Racionalizam">racionalno</a>. Tako je početak filozofije zapravo početak samo u odnosu na oblik, a ne i na sadržaj ljudskog razmišljanja. </p><p>Prvi pravi helenski filozofi bili su svi iz <a href="/wiki/Milet" title="Milet">Mileta</a>. <a href="/wiki/Jonski_filozofi" title="Jonski filozofi">Jonski filozofi</a> otvorili su novu eru u filozofiji pitanjem o prapočetku svega što postoji, pitanjem o bitku. <a href="/wiki/Tales" title="Tales">Tales</a> (Θαλῆς ili Θάλης, 624–547) kaže da je prauzrok <a href="/wiki/Voda" title="Voda">voda</a>, <a href="/wiki/Anaksimen" title="Anaksimen">Anaksimen</a> (Ἀναξιμένης, sredina 6. veka) smatra da sve stvari nastaju zgušnjavanjem i razređivanjem <a href="/wiki/Vazduh" title="Vazduh">vazduha</a>, dok je najapstraktniji, pa prema tome i najoriginalniji odgovor dao <a href="/wiki/Anaksimandar" title="Anaksimandar">Anaksimandar</a> (Ἀναξίμανδρος, 610–547), koji prauzrokom svega smatra neodređenu materiju zvanu <i><a href="/wiki/Apejron" title="Apejron">apeiron</a></i> (ἄπειρον), iz koje usled suprotnosti toplo-hladno nastaje svet. Karakteristično je za sve njih da na to pitanje odgovaraju i objašnjavaju ga konsekventno <a href="/wiki/Materijalizam" title="Materijalizam">materijalistički</a> i u celini izdvojeno i suprotstavljeno religiozno-mitološkom tumačenju sveta. U njihovoj filozofiji postavljen je samo problem <a href="/wiki/Bitak" title="Bitak">bitka</a>. Problemi saznanja i <a href="/wiki/Kretanje" title="Kretanje">kretanja</a> za njih još uvek nisu filozofski značajni, već predstavljaju činjenice koje se uzimaju kao gotove. <a href="/wiki/Materija" title="Materija">Materija</a> je oduhovljena kao i ljudski organizam, dakle o kretanju se ne postavljaju pitanja. Jonski su filozofi poznati i po svom prirodnonaučnom radu. Tako se Talesu pripisuje podela <a href="/wiki/Kalendar" title="Kalendar">kalendarske</a> <a href="/wiki/Godina" title="Godina">godine</a> na 365 dana i predskazivanje pomrčine <a href="/wiki/Sunce" title="Sunce">Sunca</a> 585. godine. Ova tri prva filozofa čine tzv. <a href="/wiki/Miletska_%C5%A1kola" title="Miletska škola">miletsku školu</a> u okviru <a href="/wiki/Presokratovci" title="Presokratovci">presokratske filozofije</a>. </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Heraclitus,_Johannes_Moreelse.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Heraclitus%2C_Johannes_Moreelse.jpg/220px-Heraclitus%2C_Johannes_Moreelse.jpg" decoding="async" width="220" height="192" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Heraclitus%2C_Johannes_Moreelse.jpg/330px-Heraclitus%2C_Johannes_Moreelse.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/fa/Heraclitus%2C_Johannes_Moreelse.jpg 2x" data-file-width="334" data-file-height="292" /></a><figcaption><a href="/w/index.php?title=Johannnes_Moreelse&action=edit&redlink=1" class="new" title="Johannnes Moreelse (stranica ne postoji)">Johannnes Moreelse</a>: <i>Heraklit</i> (<a href="/wiki/17._vijek" title="17. vijek">17. vek</a>)</figcaption></figure> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Heraklit">Heraklit</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=3" title="Uredi odjeljak Heraklit" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=3" title="Uredi kôd odjeljka Heraklit"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Po mišljenju <a href="/wiki/Heraklit" title="Heraklit">Heraklita</a> (Ἡράκλειτος, oko 535–oko 475. st. e.), praelement svega što postoji jeste <a href="/wiki/Vatra" title="Vatra">vatra</a>. Sve na svetu izgara i ponovo se rađa. Heraklit izdvaja i problem kretanja. Različiti stupnjevi vatre u njenom večnom kretanju predstavljaju sve što postoji. Kretanje praelementa vatre je protivrečno, ono je disharmonično, iako je <a href="/wiki/Harmonija" class="mw-redirect mw-disambig" title="Harmonija">harmonija</a> konačni rezultat tog procesa. Svaki je proces sam po sebi protivrečan te stoga predstavlja pravu prirodu svega, svake harmonije, kako u prirodi tako i u društvu. </p><p>Iako Heraklit ne poriče božanstvo, što se vidi iz oko 130 fragmenata njegovog spisa <i>O prirodi</i> (Περὶ φύσεως), ipak izvan vatre, izvan tog materijalnog praelementa za njega ne postoji uzrok kretanja. Ono je imanentno vatri, drugim rečima, prirodi, materiji. Tako se kod Heraklita susreće izraziti primer antičkog <a href="/wiki/Panteizam" title="Panteizam">panteizma</a>, filozofskog svatanja po kome se <a href="/wiki/Bog" title="Bog">bog</a> i priroda poistovećuju. </p><p>Sve što se događa, događa se po nuždi. Čitavim svetom vlada zakon koji Heraklit naziva <i>logos</i> (λόγος). Logos je ono što je svemu zajedničko. Naša spoznaja logosa je <a href="/wiki/Razum" title="Razum">razumska</a> spoznaja: <a href="/wiki/%C4%8Culo" class="mw-redirect" title="Čulo">čulima</a> je nemoguće spoznati logos. Čula dokazuju raznolikost, dok je samo razum u stanju proniknuti u celinu svega, u zajedničko. Heraklit ne negira čulo kao element saznanja, ali smatra da čula mogu biti "zli svedoci ako imaju barbarske duše" (fragment 107), što znači da bez razumske spoznaje nema prave spoznaje logosa. Ne valja živeti "kao da svako ima svoju vlastitu pamet" (fr. 2), nego treba nastojati ovladati celinom. U nastojanju da kao cilj spoznaje istakne razumevanje logosa, Heraklit prvi pokreće pitanje mogućnosti spoznaje. </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Kapitolinischer_Pythagoras.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Kapitolinischer_Pythagoras.jpg/220px-Kapitolinischer_Pythagoras.jpg" decoding="async" width="220" height="293" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Kapitolinischer_Pythagoras.jpg/330px-Kapitolinischer_Pythagoras.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Kapitolinischer_Pythagoras.jpg/440px-Kapitolinischer_Pythagoras.jpg 2x" data-file-width="449" data-file-height="599" /></a><figcaption>Pitagora</figcaption></figure> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Pitagora">Pitagora</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=4" title="Uredi odjeljak Pitagora" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=4" title="Uredi kôd odjeljka Pitagora"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Do sada je odgovor na pitanje o pramateriji ili praelementu svega postojećega bio kvalitativno određen, odnosno uvek se kao praelement uzimala neka određena materija, kao voda, vatra i sl. <a href="/wiki/Pitagora" title="Pitagora">Pitagora</a> (Πυθαγόρας, 6. vek) unosi jedan nov element u razmišljanje o svetu. I njega, kao i mnoge antičke mislioce, zadivljuje harmonija koja vlada u svetu. On dolazi do zaključka da harmonija proizlazi iz određenih brojevnih odnosa koji vladaju svetom: <a href="/wiki/Broj" title="Broj">broj</a> je savršenstvo. Sam Pitagora nije ostavio ništa napisano, ali zato <a href="/wiki/Filolaj" title="Filolaj">Filolaj</a> (Φιλόλαος, oko 470–390), pripadnik <a href="/wiki/Pitagorejci" title="Pitagorejci">Pitagorine škole</a>, kaže: "Zapravo, sve što se spoznaje ima broj. Nije, naime, moguće bez njega ništa ni zamisliti ni spoznati". U nastojanju da prikažu značaj brojevnih odnosa u svetu, pitagorejci idu sve do mistifikacije broja: određeni odnos brojeva označava pravednost, drugi dušu, um itd. Nastojanje da se brojevni odnos zbog svog savršenstva shvati kao uslov rasporeda stvari u kosmosu te konsekvetno zaključivanje i na <a href="/wiki/Etika" title="Etika">etička</a> pitanja čini Pitagoru prvim <a href="/wiki/Idealizam" title="Idealizam">idealističkim</a> filozofom u okviru antičke filozofske misli. On je insistirao na brojevnom odnosu kao jedinoj pravoj realnosti. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Elejska_škola"><span id="Elejska_.C5.A1kola"></span>Elejska škola</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=5" title="Uredi odjeljak Elejska škola" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=5" title="Uredi kôd odjeljka Elejska škola"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>U južnoitalskom gradu <a href="/wiki/Elea" class="mw-disambig" title="Elea">Eleji</a> <a href="/wiki/Ksenofan_iz_Kolofona" class="mw-redirect" title="Ksenofan iz Kolofona">Ksenofan</a> (Ξενοφάνης, oko 580–oko 470) postavlja osnove jednoj novoj filozofskoj školi. Polazeći od stava da je stvarnost onakva kakva nam se prikazuje, promenljiva, da u onome što vidimo nema ničeg pouzdanog što bi se moglo tretirati kao bitak, došao je do zaključka da bitak u sebi mora biti jedinstven, večan i nepromenljiv. Bitak je materijalan i ograničen, jer neograničeno ne može biti savršeno, ali ne može se spoznati čulima, nego samo razumom. To savršenstvo bitka izrazio je Ksenofan stavom da je Sve – Jedno, ograničeno, nepokretno i oblika kugle. <a href="/wiki/Aristotel" title="Aristotel">Aristotel</a> nam u <i>Metafizici</i> (A 5, 986b 18) govori da je Ksenofan "posmatrajući celinu <a href="/wiki/Svemir" title="Svemir">svemira</a>, rekao da jedno jeste bog". </p><p>Na toj osnovi <a href="/wiki/Elejci" title="Elejci">elejsku filozofiju</a> dalje razrađuje <a href="/wiki/Parmenid" title="Parmenid">Parmenid</a> (Παρμενίδης, oko 515), njen glavni predstavnik. Uzimajući sve karakteristike bitka koje je dao Ksenofan kao polaznu osnovu, Parmenid sve što je dostupno našim čulima i podvrgnuto promenama proglašava za <a href="/wiki/Nebitak" class="mw-redirect" title="Nebitak">nebitak</a>. Bitak se može i mora misliti, on je ono što je zajedničko svemu i što nije čulima neposredno dostupno. Čulima je dostupna raznolikost, mišljenju bitak. On jeste materijalan, ali je jedinstven u sebi. Kada bitak ne bi bio jedinstven i postojan u sebi, ne bi se mogao misliti. Čula nas varaju ako na osnovu njih zaključujemo o bitku, jer time prolaznost, promenljivost i ostale osobine nebitka pripisujemo bitku, što je nemoguće. Naime, nisu čula i bitak isto, već mišljenje i bitak. Ono što predstavlja osobine misli, to su istovremeno osobine bitka. U svom učenju Parmenid iznosi slabosti čulne spoznaje, koja dovodi samo do mnenja, a ne do prave istinite spoznaje. </p><p>Racionalne dokaze za Parmenidove postavke dao je <a href="/wiki/Zenon_iz_Eleje" title="Zenon iz Eleje">Zenon iz Eleje</a> (Ζένων, oko 490–oko 430), treći predstavnik te škole. On je poznat po svojim dokazima da nema mnoštva i da nema kretanja. Tako on, na primer, na osnovu stava da je <a href="/wiki/Prostor" title="Prostor">prostor</a> u sebi beskonačno deljiv dokazuje da nema kretanja. Ako je tako, ako je prostor beskonačno deljiv, onda je svako kretanje potpuno nemoguće. Jer u kretanju uvek treba preći jedan deo prostora, a svaki je taj deo u sebi beskonačno deljiv, dakle, predmet se zapravo ne može pomeriti s mesta. Tako, s pojmovnog stanovišta, <a href="/wiki/Ahilej" title="Ahilej">Ahilej</a> nikada ne može prestići <a href="/wiki/Kornja%C4%8Da" title="Kornjača">kornjaču</a> jer između njih uvek leži beskonačno deljiv prostor. </p><p>Elejsko učenje razlikuje se od Heraklitovog u tumačenju kretanja. Prvo potpuno negira svako kretanje, a drugo ga smatra osnovnim svojstvom svega postojećega. Razlog što elejci tako dosledno negiraju kretanje leži u tome što su potpuno odvojili pojavno, čulno, od racionalnog, spoznajnog. U dokazima da ne postoji mnoštvo Zenon nije mogao racionalni stav – ako dva zrna ne čine šum, kako to da vreća zrnja prouzrokuje šum? – uskladiti s čulnim iskustvom. Time je Zenon otkrio unutrašnju protivrečnost misli, otvorio je uvid u protivrečnost između formalno usklađenog misaonog toka i stvarnog neslaganja stvarnosti s tim formalnim tokom. Zbog toga je Aristotel pripisao Zenonu otkriće <a href="/wiki/Dijalektika" title="Dijalektika">dijalektike</a>. Međutim, Zenon – dajući uvid u taj problem – sam nije sagledao njegovu suštinu. </p><p>Zajedno s Heraklitom elejci predstavljaju svakako najdublji misaoni napor u razumevanju bitka u ovom periodu grčke filozofske misli, nastojeći svaki na svoj način rešiti problem postojanosti i jedinstvenosti materijalnog bitka te promenljivosti i raznolikosti sveta koji nam je dat u opažanju. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Atomisti">Atomisti</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=6" title="Uredi odjeljak Atomisti" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=6" title="Uredi kôd odjeljka Atomisti"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p><a href="/wiki/Empedokle" title="Empedokle">Empedokle</a> (Ἐμπεδοκλῆς, oko 495–435) iz <a href="/wiki/Agrigento" title="Agrigento">Agrigenta</a> na <a href="/wiki/Sicilija" title="Sicilija">Siciliji</a> smatra se osnivačem <i><a href="/wiki/Atomizam" title="Atomizam">atomizma</a></i> u istoriji. U stvari, on je prvi zasnovao teoriju o <i><a href="/wiki/Osnovni_elementi" title="Osnovni elementi">četiri elementa</a></i>, vatri, vodi, vazduhu i zemlji, iz kojih bi se sve u svetu sastojalo, i u isto je vreme pokušao objasniti kako iz ta osnovna četiri elementa nastaje mnoštvo, sve stvari. Empedokle smatra <i>ljubav</i> i <i>mržnju</i> takođe elementima, ali odvojenim od četiri osnovna. Oni uzrokuju kretanje, koje se sastoji u spajanju i razdvajanju osnovnih elemenata, čime se stvara raznolikost u svetu. Čovek je takođe sastavljen od spomenutih osnovnih elemenata, i to je osnov njegove spoznaje. Naime, po Empedoklu, spoznaje se tako da slično saznaje sličnim, slično privlači slično. Empedokle se dosta razlikuje od Heraklita u tumačenju kretanja. Po njemu, <a href="/wiki/Materija" title="Materija">materija</a> mora ostati nepromenljiva i nepokretna jer je pokreću dva spoljna principa. Ipak je on objašnjenje sveta i čoveka u njemu potpuno izvukao iz mitološko-religiozne sfere. Na njega je uticalo snažno nasleđe kako Heraklitova učenja tako i elejaca, pa, u nastojanju da pomiri te dve materijalističke krajnosti, na opisani način pokušava rešiti problem mirovanja i kretanja. </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Democritus2.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Democritus2.jpg/215px-Democritus2.jpg" decoding="async" width="215" height="297" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Democritus2.jpg/323px-Democritus2.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Democritus2.jpg/430px-Democritus2.jpg 2x" data-file-width="518" data-file-height="716" /></a><figcaption>Demokrit – najznačajniji predstavnik antičkog atomizma</figcaption></figure> <p>To, kod Empedokla još veoma naivno i slikovito prikazivanje kretanja, <a href="/wiki/Anaksagora" title="Anaksagora">Anaksagora</a> (Ἀναξαγόρας, oko 500–428) iz <a href="/wiki/Klazomena" title="Klazomena">Klazomene</a> u Maloj Aziji razvija u apstraktnije tumačenje. Svet se sastoji iz jednako deljivih i nepromenljivih čestica koje on zove <i>homeomerije</i> (τὰ ὁμοιομερῆ). One su sve nekad bile ssastavljene u jednu masu, u celinu. Tada ih je u pokret stavio svetski <i>um</i> (νοῦς), prvi pokretač. Sve ostalo se dalje razvilo zahvaljujući <a href="/wiki/Mehanika" title="Mehanika">mehaničkim</a> silama u samoj materiji. <a href="/wiki/Aristotel" title="Aristotel">Aristotel</a> je Anaksagoru nazvao <a href="/wiki/Dualizam" title="Dualizam">dualistom</a> jer njegovo učenje sadrži dva osnovna principa u sebi: nepokretnu materiju, sastavljenu iz homeomerija, i duhovni pokretač – um. Međutim, u tome Anaksagora nije dosledan, jer negde kaže da je um sastavljen od najfinije materije i odriče se njegova delovanja pošto je pomoću njega stavio homeomerije u pokret. Anaksagora je pripremio teren atomizmu <a href="/wiki/Leukip" title="Leukip">Leukipa</a> (Λεύκιππος) i <a href="/wiki/Demokrit" title="Demokrit">Demokrita</a> (Δημόκριτος, oko 470–oko 360). </p><p>Leukip i Demokrit kvantitativno određuju <a href="/wiki/Atom" title="Atom">atom</a> (τὸ ἄτομον – termin koji potiče od njih, a znači "nedeljiv"). Atomi se razlikuju po obliku, redu i položaju i nalaze se neprekidno u kretanju. Oni su bitak. Međutim, nasuprot elejcima, oni priznaju i postojanje nebitka. Nebitak je ono što nisu atomi i što nema sva njihova svojstva. To je prazan prostor, koji predstavlja samo mogućnost kretanja i menjanja položaja atoma. Usled tog kretanja dolazi do spajanja atoma i tako nastaju razna tela. </p><p>Iako je Leukip izačetnik kvantitativne atomistike, ipak je Demokrit (iz <a href="/wiki/Abdera" title="Abdera">Abdere</a> u <a href="/wiki/Trakija" title="Trakija">Trakiji</a>) najznačajniji predstavnik antičkog materijalizma i atomizma, delom zbog toga što od Leukipovih spisa i nije mnogo ostalo, a delom i zbog toga što je Demokrit bio zaista univerzalan, o čemu svedoči njegova naučna ostavština iz oblasti <a href="/wiki/Fizika" title="Fizika">fizike</a>, <a href="/wiki/Matematika" title="Matematika">matematike</a>, <a href="/wiki/Filologija" title="Filologija">filologije</a>, <a href="/wiki/Etika" title="Etika">etike</a> itd. </p><p>Prema Demokritu, spomenuta svojstva atoma – oblik, red i položaj – njegova su objektivna svojstva, koja postoje nezavisno od subjekta. Do njih dolazimo samo razumom, razmišljanjem. Kakav je atom po sebi, mi ne možemo saznati čulima, čija je spoznaja varljiva. Međutim, atomi imaju i neka sekundarna svojstva, koja su subjektivna po svojoj prirodi jer se pojavljuju samo u dodiru atoma-objekta sa subjektom. Tako, na primer, svojstva kiselo, gorko, toplo, hladno i sl. jesu subjektivna svojstva i sekundarna u odnosu na primarna, objektivna svojstva. Pojavnu stranu atoma možemo shvatiti čulima zbog sličica (eidole – τὰ εἴδωλα) koje objekt šalje subjektu. Suštinu objektivne stvarnosti možemo shvatiti samo razumom. </p><p>Raspored atoma u prostoru podređen je određenim uzročnim vezama. Ovde nema mesta slučajnosti. Uzročne veze nisu uvek dostupne razumskom shvatanju, što ne znači da one objektivno ne postoje. "Nijedna stvar ne biva bez uzroka, nego sve s razlogom i po nuždi" – kaže se u jednom Leukipovom fragmentu. Taj <a href="/wiki/Determinizam" title="Determinizam">determinizam</a>, koji ne dopušta nikakve slučajnosti, nikakva slobodna i spontana kretanja u prostoru, istovremeno isključuje svako fantastično-religiozno tumačenje prirodnih pojava. Sloboda se sastoji u shvatanju uzročnih veza u kosmosu. Čoveku je sloboda nužna da bi razumno delovao. </p><p>Zbog svoje doslednosti u <a href="/wiki/Materijalizam" title="Materijalizam">materijalističkom</a> tumačenju sveta, u okviru kojeg su razmatrana pitanja kosmosa, spoznaje i ljudske slobode, Demokrit se smatra osnivačem prvog materijalističkog monističkog sistema u istoriji filozofije. </p><p>Atomistima završava u staroj Grčkoj period ispitivanja prirode i filozofsko objašnjavanje najopštijih zakona kosmosa. Karakteristično je za taj period da <a href="/wiki/%C4%8Covjek" title="Čovjek">čovek</a> i njegova društvenost još nisu predmet filozofskog razmatranja, iako se usput tretiraju u okviru opštih <a href="/wiki/Politika" title="Politika">političkih</a> stavova samih filozofa. Zbog svoje opšte karakteristike postavljanja kosmosa u centar filozofskog istraživanja ceo se taj period naziva <i>kosmološkim periodom grčke filozofije</i>. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Antropološki_period"><span id="Antropolo.C5.A1ki_period"></span>Antropološki period</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=7" title="Uredi odjeljak Antropološki period" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=7" title="Uredi kôd odjeljka Antropološki period"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>U političkom i kulturnom životu Grčke 5. veka st. e. dogodile su se velike društvene promene. Nakon <a href="/wiki/Gr%C4%8Dko-perzijski_ratovi" title="Grčko-perzijski ratovi">pobede nad Persijancima</a> razvio se u <a href="/wiki/Atena" title="Atena">Atini</a> vrlo živ privredni, politički i <a href="/wiki/Obrazovanje" title="Obrazovanje">prosvetni</a> rad. Filozofsko razmišljanje tada napušta problematiku prirode i usredsređuje se na na čoveka (ἄνθρωπος) i celokupnu društvenu problematiku – time počinje <i>antropološki period grčke filozofije</i>. Društvena previranja unuar same <a href="/wiki/Demokracija" title="Demokracija">demokratske</a> Atine, zatim <a href="/wiki/Peloponeski_rat" title="Peloponeski rat">rat s aristokratskom Spartom</a>, odvodili su interes ljudi od od pitanja kosmosa i njegovih zakona, a u prvi plan stavljali čoveka, njegovu društvenost, sposobnost njegove spoznaje, njegovu opštu vrednost itd. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Sofisti">Sofisti</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=8" title="Uredi odjeljak Sofisti" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=8" title="Uredi kôd odjeljka Sofisti"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Razvoj demokratskoga državnog uređenja doveo je na vlast široke narodne slojeve. S promenom političkoga života tesno je povezana i promena na polju obrazovanja, jer u doba demokratije nije više uspeh pojedinca zavisio od njegovog porekla, nego od sposobnosti i znanja. Naravno, u takvo vreme nije više zadovoljavao stari način obrazovanja u kojem se od mladog čoveka zahtevalo da u gimnaziji dobro izvežba svoje telo te da nauči čitati, pisati i računati, a uz to da se pomalo bavi <a href="/wiki/Muzika" title="Muzika">muzikom</a> i čitanjem pesnika. Novo doba tražilo je šire i veće obrazovanje, a želja za njim zahvatila je veliki broj ljudi. Posebno je za tim težila omladina u želji da se s većim znanjem uspešnije bavi državnim poslovima i lakše dođe do ugleda, položaja i slave. A ko je želeo da uspešno nastupa u <a href="/wiki/Bule_(anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka)" title="Bule (antička Grčka)">veću</a> (βουλή), <a href="/wiki/Eklesija" title="Eklesija">narodnoj skupštini</a> i u sudnicama, morao je naročito biti vešt u lepom, jasnom i uverljivom načinu govora. </p><p>Takva situacija izbacila je na površinu <a href="/wiki/Sofisti" title="Sofisti">sofiste</a> (σοφισταί), putujuće učitelje koji su sebi uzeli u zadatak da govorima, predavanjima i polemikama obrazuju slobodne grčke građane. Biti sofist značilo je, doslovno, biti ljubitelj mudrosti. Najpopularniji sofist bio je <a href="/wiki/Protagora" title="Protagora">Protagora</a> (Πρωταγόρας, oko 481–411. st. e.) iz Abdere u Trakiji. Njegov stav: "Čovek je merilo svih stvari, postojećih da jesu, a nepostojećih da nisu" – izazvao je još u staroj Grčkoj velike polemike. Jedni su smatrali da Protagora misli da je mnenje jedini stupanj u mogućnosti ljudske spoznaje i da je s tim u vezi istinito samo ono što neki pojedinac može spoznati. Istina bi, dakle, bila svedena na to da svaki čovek za sebe određuje šta je istina, a šta nije. Prema tome, istina je krajnje relativna kategorija. Tako tumači Protagoru i <a href="/wiki/Platon" title="Platon">Platon</a>, njegov najoštriji kritičar. U jednom od <a href="/wiki/Aristotel" title="Aristotel">Aristotelovih</a> spisa, međutim, nailazi se na mišljenje da je pod "čovekom" Protagora ipak mislio na čoveka kao generičko biće, a ne individualno, te da <a href="/w/index.php?title=Kriterij_istine&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kriterij istine (stranica ne postoji)">kriterij istine</a>, po njemu, i nije tako subjektivan kako se misli. U polemikama je Protagora argumentima i protivargumentima izoštravao misli zadivljujući tom svojom sposobnošću sve prisutne. Sve dok je jedan argument podnosio protivargument, Protagora nije smatrao da je došao do istine. Taj je moment do krajnjih granica izoštrio sofist <a href="/wiki/Gorgija" title="Gorgija">Gorgija</a> (Γοργίας, oko 480–oko 370) iz <a href="/w/index.php?title=Leontin&action=edit&redlink=1" class="new" title="Leontin (stranica ne postoji)">Leontina</a> na Siciliji. On je smatrao da se uopšte ništa ne može dokazati. Time je izrazio krajnju <a href="/wiki/Skepsa" class="mw-redirect" title="Skepsa">skepsu</a> u mogućnost dolaženja do istine. <a href="/wiki/Relativizam" title="Relativizam">Relativizmu</a> i skepsi u spoznaji odgovara kod svih sofista relativizam i <a href="/wiki/Skepticizam" title="Skepticizam">skepticizam</a> u etici: nema opštevažećih etičkih normi, one se razlikuju od naroda do naroda, od vremena do vremena. </p><p>Relativizam i skepsa sofista imali su i svoju pozitivnu stranu. Pored uočavanja poteškoća i neverovanja u ljudsku sposobnost spoznaje, oni su podvrgli kritici <a href="/w/index.php?title=Dogmatizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Dogmatizam (stranica ne postoji)">dogmatističke</a> tendencije u vezi sa spoznajom, koje apsolutiziraju i ovekovečuju postignuti nivo ljudske svesti onemogućavajući postavljanje novih pitanja. Ali skeptik može samo oboriti tendenciju ka apsolutizaciji i dogmatizaciji spoznajnih vrednosti. Njegova je glavna snaga u kritici formalnologičkih apsurda dogmatika. </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Socrates_Louvre.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Socrates_Louvre.jpg/220px-Socrates_Louvre.jpg" decoding="async" width="220" height="293" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Socrates_Louvre.jpg/330px-Socrates_Louvre.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Socrates_Louvre.jpg/440px-Socrates_Louvre.jpg 2x" data-file-width="1944" data-file-height="2592" /></a><figcaption>Bista Sokrata, rimski <a href="/wiki/Mermer" class="mw-redirect" title="Mermer">mermer</a>, <a href="/wiki/Louvre" title="Louvre">Louvre</a></figcaption></figure> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Sokrat">Sokrat</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=9" title="Uredi odjeljak Sokrat" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=9" title="Uredi kôd odjeljka Sokrat"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Društvena stvarnost nije pružala oslonac za utvrđivanje sigurnijih i trajnijih stavova u etici. Ona je samo potvrđivala relativizam u spoznaji. Odupreti se krajnjem relativizmu i skepsi mogao je samo onaj koji uporište za svoje sudove nije tražio u trenutno uskomešanoj društvenoj stvarnosti. To je mogao samo onaj koji je, nastojeći izvesti spoznaju iz ćorsokaka skepse, našao načina da mišljenje i njegove forme uzme za izvor stabilnosti u donošenju sudova. Čovek kome je to pošlo za rukom bio je Atinjanin <a href="/wiki/Sokrat" title="Sokrat">Sokrat</a> (Σωκράτης, 470/469–399). </p><p>Sokrat je bio protivnik proučavanja prirode i njenih zakona. Zainteresovan u prvom redu za etičku problematiku, koja je kao "etička" bila ugrožena sofističkim tumačenjem <a href="/wiki/Moral" title="Moral">moralnih</a> normi. Sokrat je nastojao da utvrdi <i>pojmovnu</i> vrednost pojedinih moralnih normi, čime je želeo da pobije sofistički relativizam u etici, koji se zasnivao na čulno-pojedinačnom kriteriju. Sokrat smatra da nema istinskog moralnog delovanja a da čovek tačno <i>ne zna</i> šta se podrazumeva pod određenom etičkom normom. Naime, kako postupati pravdeno ako se ne zna šta je pravedno? U svojim dijalozima držanim na javnim okupljanjima po atinskim trgovima Sokrat je išao za tim da se tačno odredi sadržaj svake pojedine etičke norme. Postupak je pritom bio <a href="/wiki/Dijalektika" title="Dijalektika">dijalektički</a>, što znači da je u toku razgovora (dijaloga) tako dugo argumentima i protivargumentima obarao pojedine stavove (svoje ili sagovornikove) dok ne bi na kraju iskristalisao potpuno jasnu <a href="/wiki/Definicija" title="Definicija">definiciju</a> određenog pojma. Sokratov kriterij istine bio je <i>smisao</i> pojma, bez obzira na njegovu realizaciju u stvarnosti. Pri tome je važna ispravnost u logičkom (misaonom) postupku pri određivanju sadržaja pojma. <a href="/wiki/Logika" title="Logika">Logički</a> postupci indukcije i definicije potiču tako u svojim osnovama od Sokrata. "Spoznaj samoga sebe" – osnovni moto Sokratova učenja – značio je upravo ovo: do kraja kritički odnos prema svim, kako svojim tako i tuđim, sudovima u interesu istine. Jedino tako, smatrao je, mogu se pobiti relativizam i skepsa u koje su filozofiju doveli sofisti. </p><p>Sokrat je osuđen na smrt jer je zbog svojih istupanja bio u Atini optužen da kvari omladinu i da ne priznaje bogove koje priznaje država. Prema tadašnjim zakonima Sokrat je ispio otrov i pritom zadržao čvrstinu svog filozofskog duha. Njegove javne diskusije, u kojima je <a href="/wiki/Indukcija" title="Indukcija">induktivnom metodom</a> "<a href="/wiki/Ironija" title="Ironija">ironije</a>" (εἰρωνεία) iskušavao neproverene etičke stavove u cilju jasnog definisanja pojmova, predstavljale su oštru kritiku sofističkog načina filozofiranja. A sofisti su, objektivno uzevši, bili ideolozi demokratije, koja je tada u Atini predstavljala nastupajuću snagu i upravo proživljavala teškoće uspona. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Platon">Platon</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=10" title="Uredi odjeljak Platon" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=10" title="Uredi kôd odjeljka Platon"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Platon-2.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Platon-2.jpg/200px-Platon-2.jpg" decoding="async" width="200" height="281" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Platon-2.jpg/300px-Platon-2.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/79/Platon-2.jpg 2x" data-file-width="342" data-file-height="480" /></a><figcaption>Platon – najveći predstavnik antičkog <a href="/wiki/Idealizam" title="Idealizam">idealizma</a></figcaption></figure> <p>Najsposobniji Sokratov učenik i najveći njegov poštovalac i ujedno jedan od najvećih antičkih filozofa bio je <a href="/wiki/Platon" title="Platon">Platon</a> (Πλάτων, 427–347. st. e.) iz Atine. Po svom poreklu Platon je bio aristokrata; njegov ujak <a href="/wiki/Kritija" title="Kritija">Kritija</a>, takođe Sokratov učenik, nalazio se na čelu vladavine <a href="/wiki/Tridesetorica_tirana" title="Tridesetorica tirana">tridesetorice tirana</a> i za njegovo vreme aristokrati su u znak odmazde pobili u Atini oko 1.500 građana. Platonu su tada bile 23 godine. Kasnije, po povratku demokrata na vlast, Platon je bio svedok Sokratovoj smrtnoj osudi. Budući da su se neprekidni sukobi nastavili, kako u obliku unutrašnjih previranja tako i u obliku spoljnih ratova (<a href="/wiki/Peloponeski_rat" title="Peloponeski rat">peloponeski rat</a>), Platon je napustio Atinu i otišao na put u <a href="/wiki/Megara" title="Megara">Megaru</a>. Osim Sokrata, na Platonovu filozofiju uticala su učenja Heraklita, Pitagore i elejaca. Posebno je usavršavao <a href="/wiki/Matematika" title="Matematika">matematiku</a> i <a href="/wiki/Geometrija" title="Geometrija">geometriju</a>. Kako sam kaže na jednom mestu, na putovanje se odlučio da bi upoznao ljude i njihov život, jer ga je zbog društvenih previranja, kojima je neprestano bio svedok, društvena problematika najviše zanimala. </p><p>Platon je svoju filozofiju tumačio u <a href="/wiki/Akademija" title="Akademija">Akademiji</a> (Ἀκαδήμεια), svojoj školi koju je osnovao po povratku u Atinu. U nekoliko navrata pokušao je ostvariti svoju političku filozofiju i u praksi (kod kralja <a href="/wiki/Dionizije_I_od_Sirakuze" title="Dionizije I od Sirakuze">Dionizija Starijeg</a> u <a href="/wiki/Sirakuza" title="Sirakuza">Sirakuzi</a> na Siciliji), ali mu to nije pošlo za rukom. Oduševljen Sokratovim nastojanjima oko pronalaženja smisla <a href="/wiki/Etika" title="Etika">etičkih</a> pojmova, Platon vrlo brzo dolazi do zaključka da između jasno definisanog pojma neke etičke norme i njene praktične realizacije nema mnogo sličnosti. Dok je pojmovno definisana vrlina savršena, u praksi je daleko od savršenstva. Na istu protivrečnost nailazi i u matematskim i geometrijskim pojmovima: samo unutar geometrije nalaze se pravilni likovi, npr. <a href="/wiki/Krug" title="Krug">krug</a>, <a href="/wiki/Trokut" title="Trokut">trougao</a> itd., ali njih nigde u stvarnosti nema. Zar onda nije područje pojmova i ideja ono pravo područje savršenstva i istine, a ne realnost prirode i materije? Platonov odgovor na to pitanje je pozitivan: idejno područje jedino je područje istine. U tom uverenju podržalo ga je i iskustvo ranijih filozofa, koji su davali prioritet umnoj, a ne čulnoj spoznaji. </p><p>Iz stava da je svet <i>ideja</i> (ἰδέα ili εἶδος) jedini savršen i istinit svet, Platon zaključuje i da je on jedini stvarni svet, jedina prava realnost. <a href="/wiki/Teorija_ideja" title="Teorija ideja">Svet ideja</a> je <a href="/wiki/Bitak" title="Bitak">bitak</a>, a materijalni svet samo je nesavršena kopija pravog, istinitog sveta ideja. Osim ta dva sveta, savršenog idejnog i nesavršenog materijalnog, postoji i i svet senki (npr. odrazi u vodi), koji je još nesavršeniji. To je svet o kome možemo samo nagađati. Nesavršena, čulna spoznaja materijalnog sveta (verovanje – πίστις) i nagađanje (εἰκασία) zajedno čine područje mnenja (δόξα). Po vrednosti spoznaje iza mnenja dolazi razumska (matematska) spoznaja (διάνοια), a tek iza nje prava, umna spoznaja sveta ideja (νόησις). Razumska i umna spoznaja zajedno čine područje znanja (ἐπιστήμη). </p><p>U skladu s <a href="/wiki/Gnoseologija" class="mw-redirect" title="Gnoseologija">teorijom saznanja</a> Platon i psihološki objašnjava strukturu ljudske duše i obrazlaže mogućnost spoznavanja uopšte. Ljudska duša nije sastavni deo ljudskog tela, već ona po rođenju ulazi u telo, dok je prethodno boravila u carstvu ideja. Budući da biva zarobljena telom, ona zaboravlja sve što je videla u carstvu ideja. Saznajni proces znači, prema tome, proces <i>sećanja</i> duše na svoj boravak u carstvu ideja. Postupak u spoznavanju je <a href="/wiki/Dijalektika" title="Dijalektika">dijalektički</a> i svodi se na pronalaženje smisla pojma o kome se govori, na način kako je to činio Sokrat. Sukobi protivrečnih stavova oko pronalaženja smisla pojma izazivaju u duši sećanje na njen boravak u carstvu ideja. Ljudska se duša sastoji iz tri <i>funkcionalna</i> dela: čulnog, razumskog i umnog. Tek umnim delom moguće je otkriti pravi sadržaj ideja. Razumski se deo, doduše, bavi pojmovnom spoznajom, ali još uvek u vezi sa stvarima (<a href="/wiki/Matematika" title="Matematika">matematika</a>), dok čulni deo duše ne doseže do neke spoznaje uopšte, već se zadržava u sferi subjektivnog mnenja. </p><p>Platon je svoje učenje izložio u mnogobrojnim dijalozima, ali glavno delo zove se <i>Država</i> (Πολιτεία), koje je pisao u vreme svog zrelog filozofiranja. U njemu su iznete osnove Platonove <a href="/wiki/Ontologija" title="Ontologija">ontologije</a>, <a href="/wiki/Gnoseologija" class="mw-redirect" title="Gnoseologija">gnoseologije</a> i <a href="/wiki/Psihologija" title="Psihologija">psihologije</a>, sve kao teorijska osnova njegova učenja o državnom uređenju. Platon nastoji da teorijski zasnuje pravednu <a href="/wiki/Dr%C5%BEava" title="Država">državu</a>, a to bi bila ona država u kojoj bi svako imao određeno mesto rada. Ta podela rada, plema Platonu, zasniva se na njegovoj ontologiji i psihologiji. Pravedna država može biti jedino ona koja na neki način realizuje ideju pravednosti, dakle, dobro uređena država mora biti što bliža idejnom carstvu. Iz toga jasno sledi da takvom državom moraju upravljati oni koji su sposobni da steknu znanje o idejama. Nadalje, sledi da dobro uređenom državom moraju rukovoditi filozofi, jer su samo oni sposobni da steknu znanje o svetu ideja te da prema tome i znaju šta je pravedno a šta nije. Filozofima mogu postati samo oni koji poseduju umni deo duše u toj meri osposobljen da održava u harmoniji druga dva dela duše, čulni i razumski, i da njima gospodari. Oni kojima je razvijeniji razumski deo duše, koji prema tome nisu sposobni za filozofsku spoznaju, ali su razumni i hrabri, treba da budu čuvari države. Treći deo stanovnika, kojima u duši prevladavaju strasti, bavio bi se <a href="/wiki/Poljoprivreda" title="Poljoprivreda">poljoprovredom</a> i zanatima i na njima je da zasnivaju porodice i rađaju decu. Svi ti staleži ne mešaju se između sebe, i cela bi država bila upropaštena kad bi se jedan stalež počeo baviti poslovima drugog staleža. </p><p>Sve to odgovara i Platonovoj idealističkoj teoriji spoznaje, po kojoj za postizanje znanja o idejama nije neophodan podsticaj čulne spoznaje. Jedna vrsta spoznaje s drugom nema veze. Jedino razumska spoznaja, koja se već bavi pojmovima, nužno mora prethoditi filozofskoj, tj. umnoj. Pripreme filozofa za upravljanje državom traju dugo, i nemoguće je da neko pre nego navrši 50 godina života stekne pravo upravljanja državom. </p><p>Platon je prvi u istoriji filozofije sistematski obradio idealističko shvatanje sveta. Budući da bitkom smatra svet ideja, koji postoji nezavisno od subjekta, od svesti, to se njegov <a href="/wiki/Idealizam" title="Idealizam">idealizam</a> naziva <i>objektivnim idealizmom</i>. To shvatanje zasnovano je kod Platona na pretpostavci da objektivno, izvan naše svesti, postoji carstvo ideja, dok je materijalni svet samo njegova gruba kopija. Na toj pretpostavci on sistematski izgrađuje svoju ontologiju, gnoseologiju i <a href="/wiki/Politi%C4%8Dka_filozofija" title="Politička filozofija">političku filozofiju</a>. Platon nije mogao izbeći protivrečnosti u svom filozofskom sistemu. Postavlja se, naime, problem: ako je realnost samo gruba kopija sveta ideja, ali ipak kopija, odakle se u toj realnosti nailazi na zlo, prljavštinu i slične negativne pojave? Postoje li ideje s negativnim sadržajem? Ako postoje, onda carstvo ideja nije savršeno u smislu dominantne ideje Dobra. O tom problemu raspravlja Platon u svom dijalogu <i>Parmenid</i>, ali ne nalazi zadovoljavajući odgovor. </p><p>U svojoj <a href="/wiki/Politika" title="Politika">političkoj</a> teoriji Platon podržava neku vrstu intelektualne aristokratije. Neki ga smatraju zagovornikom <a href="/wiki/Autoritarizam" title="Autoritarizam">autoritarne</a> države, s obzirom na to kako raspodeljuje rad u državi, na ulogu žene, na obrazovanje dece (o čemu treba da se brine država, jer deca u prvom redu pripadaju zajednici, a ne porodici), s obzirom na to da u pitanju vlasti građani nisu jednaki itd. Međutim, celokupna njegova teorija zasnovana je na otporu vlasti atinskog <a href="/w/index.php?title=Demos&action=edit&redlink=1" class="new" title="Demos (stranica ne postoji)">demosa</a> i pretpostavlja vlast intelektualne, a ne imovinske aristokratije. Kao teorijska osnova služi mu i ovde Sokratovo učenje određenja pojma po njegovom smislu. </p><p>Platon nije ostao do kraja dosledan svojim filozofskim koncepcijama. Potkraj života skrenuo je u izvesni <a href="/wiki/Misticizam" title="Misticizam">misticizam</a>, posvetivši se u najvećoj meri proučavanju Pitagore i <a href="/wiki/Astrologija" title="Astrologija">astrologije</a>, što ga je u jednom trenutku dovelo do toga da ideje izjednači s brojevima. Platonova je Akademija negovala proučavanje brojevnih odnosa i njihovo značenje u proučavanju prirode. Time je Akademija napustila negovanje filozofskih koncepcija svoga osnivača, što je delom i razlog da u grčkoj filozofiji Platonovo učenje nije imalo direktnih nastavljača. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Aristotel">Aristotel</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=11" title="Uredi odjeljak Aristotel" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=11" title="Uredi kôd odjeljka Aristotel"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Aristoteles_Louvre.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Aristoteles_Louvre.jpg/200px-Aristoteles_Louvre.jpg" decoding="async" width="200" height="267" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Aristoteles_Louvre.jpg/300px-Aristoteles_Louvre.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Aristoteles_Louvre.jpg/400px-Aristoteles_Louvre.jpg 2x" data-file-width="1680" data-file-height="2241" /></a><figcaption>Bista Aristotela, najuniverzalnijeg filozofa antike (Louvre)</figcaption></figure> <p>Najuniverzalniji filozof <a href="/wiki/Stari_vijek" title="Stari vijek">staroga veka</a> bio je <a href="/wiki/Aristotel" title="Aristotel">Aristotel</a> (Ἀριστοτέλης, 384–322. st. e.), rođen u <a href="/w/index.php?title=Stagira&action=edit&redlink=1" class="new" title="Stagira (stranica ne postoji)">Stagiri</a> na <a href="/w/index.php?title=Halkidika_Tra%C4%8Dka&action=edit&redlink=1" class="new" title="Halkidika Tračka (stranica ne postoji)">tračkoj Halkidici</a>. Aristotel je mladost proveo u Platonovoj Akademiji studirajući filozofiju. Kasnije odlazi na dvor <a href="/wiki/Filip_II_Makedonski" title="Filip II Makedonski">Filipa II Makedonskog</a>, gde je njegov otac bio lekar. Tamo je podučavao Filipovog sina <a href="/wiki/Aleksandar_Veliki" title="Aleksandar Veliki">Aleksandra</a> sve dok Aleksandar nije postao vladar i dok nije pošao u osvajačke ratove. Istorijska situacija podučila je Aristotela da je nemoguće vladare prikloniti filozofiji, urazumiti ih i otkloniti ih od želje za osvajanjima. Sam Aristotel bio je pristalica <a href="/wiki/Polis" title="Polis">polisne</a> samouprave i protivnik stvaranja velikih državnih teritorija pod vlašću jednog vladara. On je u tom smislu i podučavao Aleksandra, ali očito bez rezultata. Uočivši nesklad između filozofskog učenja i potrebe praktičnih rešavanja društvenih problema, Aristotel se vraća u Atinu i tamo osniva svoju školu pod imenom <a href="/w/index.php?title=Likej&action=edit&redlink=1" class="new" title="Likej (stranica ne postoji)">Likej</a> (Λύκειον). Ta <a href="/wiki/Peripatetici" title="Peripatetici">peripatetička</a> filozofska škola (περίπατοι = šetnje i vrtni tremovi gde se održavala nastava) nadmašila je Platonovu Akademiju. Trinaest godina nakon osnivanja Likeja je umro. </p><p>Aristotelov rad je sveobuhvatan. On nije samo originalan filozof, on je sistematičar svega što je Grčka do njega stvorila na filozofsko-teorijskom području. On je istovremeno i <a href="/wiki/Empirizam" title="Empirizam">empiričar</a>, istraživač, i njegov Likej postaje centar ne samo filozofskih proučavanja već i egzaktnog, naučnog rada. </p><p>Celokupna duhovna delatnost po Aristotelu se deli na praktičnu, teorijsku i poetičku. U skladu s tom podelom on deli i svoju filozofiju. U <i>praktičnu filozofiju</i> spadaju <a href="/wiki/Etika" title="Etika">etika</a>, <a href="/wiki/Ekonomika" title="Ekonomika">ekonomika</a> i <a href="/wiki/Politika" title="Politika">politika</a>. U <i>teorijsku filozofiju</i> spadaju <a href="/wiki/Fizika" title="Fizika">fizika</a>, <a href="/wiki/Matematika" title="Matematika">matematika</a> i <a href="/wiki/Metafizika" title="Metafizika">metafizika</a>. Ovu poslednju Aristotel zove još i "prva filozofija" (ἡ πρώτη φιλοσοφία), a naziv metafizika (μετὰ τὰ φυσικά = doslovno "ono što je iza fizike") upotrebili su tek kasnije oni koji su sređivali Aristotelove spise. U <i>poetičku filozofiju</i> spada <a href="/wiki/Tehnika" title="Tehnika">tehničko</a> i <a href="/wiki/Umetnost" class="mw-redirect" title="Umetnost">umetničko</a> oblikovanje. Ova poslednja oblast predstavlja Aristotelovu <a href="/wiki/Estetika" title="Estetika">estetiku</a>, u kojoj je potpuno obradio samo <a href="/w/index.php?title=Poetika&action=edit&redlink=1" class="new" title="Poetika (stranica ne postoji)">učenje o pesništvu</a>. Njegovo delo iz te oblasti zove se <i>Poetika</i> (Περὶ ποιητικῆς). Logičke spise pod naslovom <i>Organon</i> (Ὄργανον = doslovno "Oruđe filozofiranja") Aristotel ne ubraja u ovu podelu: naime, on smatra da <a href="/wiki/Logika" title="Logika">logika</a> kao nauka treba da prethodi svakoj pravoj duhovnoj delatnosti kao vežba u mišljenju. </p><p>Premda Platonov učenik, bio je odlučan ali ne uvek i dosledan kritičar njegova <a href="/wiki/Idealizam" title="Idealizam">idealizma</a>. Aristotel nastoji dokazati da je Platonov svet ideja neodrživ, i da je stoga Platonova filozofija u sebi protivrečna. Najsadržajniji su ovi momenti kritike teorije ideja: Šta, u stvari, znače ideje za Platona? "Jer one nisu njima (tj. čulnim stvarima) uzroci niti kretanja niti ma kakve promene". I dalje, kako je moguće "da <a href="/wiki/Supstanca" class="mw-redirect" title="Supstanca">supstancija</a> bude odvojena od onoga čega je ona supstancija". Jer ako nešto čini suštinu stvari, čini se nemogućim da se to što čini njegovu suštinu izdvoji iz tih stvari. </p><p>Aristotel, nasuprot Platonu, nastoji dokazati da je prva i prava <i>supstancija</i> ili <i>istinsko bivstvo</i> (οὐσία) – pojedinačna stvar. U toj pojedinačnoj stvari realizovana je bit, suština, pomoću materije. Ono opšte, suštinsko, po Platonu idejno, postaje pomoću materije konkretna, realna, pojedinačna stvar. Tako <a href="/wiki/Materija" title="Materija">materija</a> dobija svoje određenje upravo preko tog opšteg, suštinskog. To opšte u stvarima Aristotel naziva <i>formom</i> (τὸ εἶδος). Forma i materija (ἡ ὕλη) su dva osnovna principa svake pojedinačne stvari. U oblikovanju stvari ta dva principa nemaju jednaku ulogu. Materija predstavlja pasivni princip, mogućnost, potenciju (δύναμις). Forma je aktivni princip i uzrok (τὸ ὅθεν ἡ κίνησις) oblikovanja materije u konkretnu pojedinačnu stvar, tj. aktualizacije (ἐντελέχεια) potencije. Uzimajući pojedinačnu stvar kao prvu i pravu supstanciju, Aristotel smatra da se proučavanje stvarnosti i njenih zakona ne može započeti od ideja, odnosno pojmova, već baš od same pojedinačne stvari. Tim stavom Aristotel u istoriji otvara put ka egzaktno-empirijskom istraživanju. </p><p>Već sam naziv "prva supstancija" (πρώτη οὐσία) ukazuje na to da se Aristotel nije zadržao samo na njenom značenju i da nije završio svoja filozofska razmatranja podvlačenjem pojedinačne stvari kao prve supstancije. On je suviše u sebi apsorbovao čitavu antičku filozofiju da bi bio slobodan od njenog idealističkog uticaja, a dvadesetogodišnje studije kod Platona uslovile su da nije mogao do kraja kritički prevladati idealizam svoga učitelja. Aristotel je logičar i priznaje hijerarhiju logičkih pojmova. Tu hijerarhiju pojmova on uključuje u svoju <a href="/wiki/Ontologija" title="Ontologija">ontologiju</a>. Naime, dok je pojedinačna stvar prva supstancija, njen rodni pojam ili vrsta biće, po Aristotelu, druga supstancija (δευτέρα οὐσία). Odnos između višeg rodnog pojma i nižeg identičan je s odnosom forme prema materiji, odnosno viši rodni pojam odnosiće se prema nižem kao forma prema materiji. Iz toga sledi da će viši rodni pojam uvek biti aktivan princip u odnosu na niži, koji predstavlja pasivan princip. Sledeći tako hijerarhiju pojmova nailazimo na najviši pojam u toj hijerarhiji – na pojam iznad kojeg više nema višeg rodnog pojma. To je najviši aktivni princip. Budući da iznad njega nema više ničeg u odnosu na šta bi on mogao biti pasivan, on predstavlja čistu aktivnost, čistu formu, koja je sama po sebi nepokretna jer nema šta da je pokreće. Ali kao takva, čista forma je prvi pokretač, prva aktivnost u odnosu na niže pojmove. To je Aristotelov bog, ono što on naziva "prva podležeća tvar u svakom pojedinačnom" (ἡ πρώτη ἑκάστῳ ὑποκειμένη ὕλη). On nije shvaćen kao sveobuhvatna snaga sveta koja se nalazi svuda i u svemu. On je čista aktivnost, čista forma, nepokretna, i kao prvi princip aktivnosti shvaćena kao pojedinačna pojava, a ne kao bitak sveta koji sve prožima. </p><p>Kao što je isticanjem konkretne stvari kao prve supstancije Aristotel utro put empirijskom istraživanju, tako je ovim svojim "bogom" dugom antičkom idealizmu otvorio mogućnost logičkog objašnjenja postojanja <a href="/wiki/Bog" title="Bog">boga</a>. Tako je u istoriji filozofije začet <a href="/wiki/Teizam" title="Teizam">teizam</a>, iako sam Aristotel nije bio teista. </p><p>Aristotelovo popuštanje idealizmu lakše se razume ako se zna da materija u njegovoj ontologiji ne igra samo pasivnu mogućnost u odnosu na aktivnu formu. Kao i Platon, Aristotel određuje materiji negativne osobine, ali ne u smislu zlog principa, tj. izvora svega lošega u prirodi i u čoveku. Materija je za Aristotela ograničavajući princip baš time što je pasivna, ona je ono što se opire formi, ona je sputavajući princip u kretanju. Aristotel se poslužio primerom <a href="/wiki/Skulptura" title="Skulptura">vajara</a>: on nastoji u kamenu ostvariti neku određenu formu koju kao zamisao ima u svojoj glavi, i ona predstavlja princip delatnosti, kretanja. Međutim, u nastojanju da realizuje tu formu, nailazi na otpor u kamenu te svoju delatnost mora delimično podrediti tom otporu kamena-materije. </p><p>Kao što Aristotel nije mogao prevladati <a href="/wiki/Dualizam" title="Dualizam">dualizam</a> materijalnog i idejnog sveta u svojoj ontologiji, tako to nije mogao ni u <a href="/wiki/Gnoseologija" class="mw-redirect" title="Gnoseologija">teoriji saznanja</a>. Za njega je čulo polazna tačka sve spoznaje. Osećanje kao sposobnost pripada duši. Aristotel smatra da sva živa bića imaju dušu, ali s različitim stupnjevima sposobnosti. Sposobnosti duše jesu: hranjenje, požuda, opažanje, kretanje u mestu i mišljenje. <a href="/wiki/Biljka" class="mw-redirect" title="Biljka">Biljkama</a>, na primer, pripada samo sposobnost hranjenja. Drugim pak živim bićima pripada i požuda i hranjenje, trećima još i opažanje. I tako redom: svaka viša vrsta živih bića poseduje i niže duševne sposobnosti, dok niža bića ne poseduju više duševne sposobnosti. Ljudska duša, koja poseduje i mišljenje kao najviši duševni kvalitet, poseduje i sve ostale vrste duševnih sposobnosti. Polazne osnove spoznaje su sposobnost percipiranja i sećanja, koje poseduju već i neke <a href="/wiki/%C5%BDivotinje" title="Životinje">životinje</a>. <a href="/wiki/%C4%8Covjek" title="Čovjek">Čovek</a> pomoću mišljenja, a na osnovu opažanja i sećanja, stiče iskustvo na osnovu kojega stvara umeća. Umeću već pripada znanje i razumevanje onoga što se <a href="/wiki/Iskustvo" title="Iskustvo">iskustvom</a> steklo. Ljudi s velikim iskustvom i s umećem deluju u svakodnevnom životu, dok je nauka, kao nezainteresovana za trenutne potrebe, nastala tamo gde je bilo dokolice. Sve dovde Aristotel je kritičar idealističke gnoseologije isto tako kao što je bio kritičar idealističke ontologije u kritici Platonovih ideja. Tek u svojim razmatranjima o umu, o sposobnosti mišljenja da samo sebe misli, Aristotel čini ustupak idealizmu. Naime, da bi um delovao, on mora biti slobodan od čulnog sveta i potpuno odvojen od njega. Tek takav on može imati <a href="/wiki/Misao" title="Misao">mišljenje</a> kao svoj predmet. "Sposobnost opažanja nije, naime, moguća bez tela, a um je od tela odvojen", kaže Aristotel. </p><p>U poređenju s Platonovim zanosom kad zastupa svoje pravedno uređenje države, Aristotel se i na području <a href="/wiki/Politi%C4%8Dka_filozofija" title="Politička filozofija">političke filozofije</a> pojavljuje kao trezveniji i više sklon analizi podataka nego ideji dobra ili pravednosti. On ne zastupa neki posebno određeni tip društva ili države, već više naglašava problem upravljanja državom. Ako sposobni i dobri ljudi rukovode državom, ona i kao <a href="/wiki/Aristokracija" title="Aristokracija">aristokratska</a> može biti dobra, ali ako njome rukovode loši i nesposobni ljudi, tada ni <a href="/wiki/Demokracija" title="Demokracija">demokratski</a> oblik vladavine ne predstavlja rešenje. </p><p>U <a href="/wiki/Etika" title="Etika">etici</a> je Aristotel pristalica tzv. zlatne sredine, što znači da se dobrim obrazovanjem mora kod ljudi postići snažna volja da u svojoj društvenoj delatnosti izbegavaju krajnosti. Tako, na primer, i u upravljanju državom treba vlast dati ljudima koji nisu ni suviše imućni, jer imućni su previše obesni za vlast, skloni razvratu i nebrizi za državu, a niti suviše siromašni, jer su oni brutalni i skloni osvetama. </p><p>Aristotel je poslednja snažna i originalna ličnost antičke filozofske misli. Kao sistematizator antičke misle, on budućnosti otvara dva puta: empirijski, na koji će se kasnije osloniti naučna misao, i teistički, kojim će se kasnija srednjovekovna <a href="/wiki/Skolastika" title="Skolastika">skolastika</a> koristiti u svrhu filozofske interpretacije <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Hrišćanstvo">hrišćanske religije</a>. Međutim, za ovu poslednju Aristotel nije do kraja odgovoran, jer je trebalo u velikoj meri menjati strukturu njegove filozofske misli da bi se njegovo učenje moglo prilagoditi hrišćanskoj <a href="/wiki/Teologija" title="Teologija">teologiji</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Helenističko-rimski_period"><span id="Helenisti.C4.8Dko-rimski_period"></span>Helenističko-rimski period</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=12" title="Uredi odjeljak Helenističko-rimski period" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=12" title="Uredi kôd odjeljka Helenističko-rimski period"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Za period <a href="/wiki/Helenizam" title="Helenizam">helenizma</a> je karakteristično širenje grčke antičke kulture na celo područje <a href="/wiki/Makedonija_(anti%C4%8Dka)" class="mw-redirect" title="Makedonija (antička)">makedonskog</a> osvajanja. Kasnije, u vreme <a href="/wiki/Anti%C4%8Dki_Rim" title="Antički Rim">rimskih</a> osvajanja, grčka se kultura rasprostire na celo područje rimske države. Činjenica da građanin malog grčkog <a href="/wiki/Polis" title="Polis">polisa</a> postaje građanin velike države odražava se na celokupnu kulturu, pa i na filozofiju, kao ovladavanje <a href="/wiki/Kozmopolitizam" title="Kozmopolitizam">kosmopolitskog</a> duha. To uslovljava ponovno isticanje <a href="/wiki/Antropologija" title="Antropologija">antropoloških</a> problema u prvi plan, ali ovaj put s očiglednom nezainteresovanošću za opštu političku problematiku, a s naročitom željom da se u tom velikom svetu, u koji se antički Grk utopio, nađe neko mirno i sigurno mesto za pojedinca. U učenjima dominira problem <i>ideala mudraca</i>. Raspravlja se o tome kakav treba da bude čovek da bi se održao miran i dostojanstven u toj buri rasula jednog i stvaranja novog društva. Filozofija toga vremena traži oslonac u filozofskim školama prošlosti i nije sasvim originalna po svom karakteru. </p><p>Filozofske škole helenističkog perioda oslanjaju se na <a href="/wiki/Sokrat" title="Sokrat">Sokratove</a> škole i na <a href="/wiki/Platon" title="Platon">Platonovu</a> Akademiju. Sokratovske škole – <a href="/wiki/Kini%C4%8Dka_%C5%A1kola" title="Kinička škola">kinička</a> (čiji je osnivač bio <a href="/wiki/Antisten" title="Antisten">Antisten</a>, Ἀντισθένης, oko 445–oko 335) i <a href="/wiki/Kirenska_%C5%A1kola" title="Kirenska škola">kirenska</a> (koju je osnovao <a href="/w/index.php?title=Aristip&action=edit&redlink=1" class="new" title="Aristip (stranica ne postoji)">Aristip</a>, Ἀρίστιππος, rođen oko 435) – održale su se kroz čitav period od Sokrata do helenističkog doba u dosta originalnom obliku. Svaka je škola tumačila Sokrata na svoj način, i on je postao osnova filozofiranja nekih filozofa u helenizmu. Tako su Sokratovo shvatanje vrline – koje se može sažeti u tri reči: spoznaj samoga sebe – kinici razvili u pravcu suzdržavanja od zadovoljstava te nisu pridavali značenje telesnim potrebama. Kirenaici su razvili to učenje u sasvim suprotnom pravcu, naglašavajući radost i zadovoljstvo kao životni cilj. </p><p>Na kiničku školu nadovezuje se u helenizmu <i><a href="/wiki/Stoicizam" title="Stoicizam">stoičko učenje</a></i>, dok se na kirensku školu nadovezuje <i><a href="/wiki/Epikurejstvo" title="Epikurejstvo">epikureizam</a></i>. Platonova Akademija postala je nakon Platonove smrti izvor određenog <i>skeptičkog</i> smera (tzv. <a href="/w/index.php?title=Akademska_skepsa&action=edit&redlink=1" class="new" title="Akademska skepsa (stranica ne postoji)">akademska skepsa</a>). Svi ti pravci bili su sadržajniji i snažniji po kasnijem efektu učenja nego što su bili u periodu kada su začeti, jer su kasnije društvene okolnosti pogodovale tim učenjima. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Stoici">Stoici</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=13" title="Uredi odjeljak Stoici" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=13" title="Uredi kôd odjeljka Stoici"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Osnivač škole u Stoi (Στοὰ ποικίλη – "šareni trem", po čemu je ceo filozofski pravac dobio ime) bio je <a href="/w/index.php?title=Zenon_sa_Kipra&action=edit&redlink=1" class="new" title="Zenon sa Kipra (stranica ne postoji)">Zenon</a> (Ζένων, 331–264. st. e.) iz <a href="/w/index.php?title=Kitij&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kitij (stranica ne postoji)">Kitija</a> na <a href="/wiki/Cipar" class="mw-redirect" title="Cipar">Kipru</a>, po svom poreklu delom <a href="/wiki/Fenikija" title="Fenikija">Feničanin</a>. On na specifičan način ističe značenje povratka prirodi i sustezanja od društvene aktivnosti. Ne povratak prirodi zbog uživanja, nego zbog izučavanja prirode, zbog spoznaje njenih zakona, jer priroda je savršenstvo. Prirodom vlada logos (λόγος), i jedino ako spozna taj logos i živi u skladu s njime, čovek može naći željeni mir. Spoznaja prirode i njenih zakona jedini je način da se ovlada strastima. Spoznaja prirodnih zakona oslobađa ljude i religije, koja ljude uznemirava unoseći u njih strah od nepoznatog. I <a href="/wiki/Moral" title="Moral">moralni</a> život postiže se proučavanjem prirode. <a href="/wiki/Fizika" title="Fizika">Fizika</a> je stoga osnovna nauka. Usmerenost čoveka na to da istražuje prirodnu nužnost, međutim, zahteva od njega hrabrost, razboritost i umerenost, što stoici ističu kao osnovne vrline. Spoznaja i poštovanje prirodne nužnosti uslov je slobode kako je shvataju stoici. </p><p>Celokupna filozofska misao stoika je materijalističko-<a href="/wiki/Monizam" title="Monizam">monistička</a>. S time je u skladu i njihova teorija saznanja: ono što spoznajemo je materijalni svet, jer van njega ništa drugo i ne postoji. Spoznaja počinje od čula i predstava, na osnovu kojih se stvaraju pojmovi. Postavljajući i problem kriterija istine, stoici smatraju da je tačan onaj sud, odnosno pojam o stvarnosti, koji se zasniva na potpuno jasnoj predstavi, na predstavi čija nam jasnoća govori o tome da je potpuno adekvatna predmetu koji se spoznaje. Takva se predstava zove – <i>kataleptička predstava</i>. Razum sam odlučuje koja je predstava toliko jasna da se na njoj mogu zasnovati istiniti pojmovi. Za taj je pak sud odgovoran čovek sam, jer van njega nema nikoga ko bi odlučivao o jasnoću predstave. </p><p>Materijalističko-monistička filozofija stoika po svom je društvenom karakteru strogo <a href="/wiki/Individualizam" title="Individualizam">individualistička</a>. Ona na svoj način izoluje čoveka od njegove društvene stvarnosti, koja mu je postala strana, i pokazuje mu put ka ostvarenju idealnog mira okrećući ga doslednom proučavanju prirode i njenih zakona, i time priznavajući njegovu otuđenost od njegove vlastite društvene suštine. Stoicizam je bio rado prihvaćen u <a href="/wiki/Anti%C4%8Dki_Rim" title="Antički Rim">Rimu</a>: hrabrost, postojanost i umerenost su vrline veoma cenjene u antičkom Rimu. </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Epikur.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Epikur.jpg/220px-Epikur.jpg" decoding="async" width="220" height="451" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4e/Epikur.jpg 1.5x" data-file-width="234" data-file-height="480" /></a><figcaption>Epikur – koji se "prvi usudio da smrtne oči podigne ka religiji i prvi joj se suprotstavi smelo" (<a href="/wiki/Lukrecije" class="mw-redirect" title="Lukrecije">Lukrecije</a>, I, 54–55)</figcaption></figure> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Epikur">Epikur</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=14" title="Uredi odjeljak Epikur" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=14" title="Uredi kôd odjeljka Epikur"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Najsnažnija ličnost grčke filozofije u helenističkom periodu bio je <a href="/wiki/Epikur" title="Epikur">Epikur</a> (Ἐπίκυρος, 341–270. st. e.). Ovaj atomist svoje učenje o prirodi zasniva gotovo potpuno na <a href="/wiki/Demokrit" title="Demokrit">Demokritovom</a> učenju. Od njega preuzima tumačenje da se svet sastoji iz bezgranično malih, nedeljivih čestica koje se kreću po nužnosti (κατ' ἀνάγκην) i, sastavljajući se, čine pojedine stvari. Postoji samo određena razlika u tumačenju kretanja <a href="/wiki/Atom" title="Atom">atoma</a>: atomi se u prostoru sudaraju i ponovo odbijaju. U tom kretanju dolazi do sudara iz nepredviđenih <i>unutrašnjih</i> razloga, do prekida kretanja po nužnosti i nepredviđenog skretanja atoma. Ti sudari uslovljavaju slučajnost u sastavljanju atoma, i upravo toj slučajnosti dugujemo raznolikost sveta. To priznavanje objektivno postojeće slučajnosti, naglih skokova u kretanju koji dovode do promene kvalitativnog stanja, izdiže Epikura iznad Demokrita i čini ga gotovo značajnijim predstavnikom grčke atomistike. </p><p>U etičkom učenju jače je podvučena crta individualizma kod Epikura nego kod stoičara. Cilj je života postizanje individualnog mira, kao uslova sreće. Čovek se u životu oseća prijatno ili neprijatno. On nastoji izbeći neprijatnost, i to je kriterij sreće: ako uspe da postigne stanje prijatnosti, on će biti srećan. Te su Epikurove postavke kasnije <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Hrišćanstvo">hrišćanski</a> teolozi, a preko njih i dobar deo ostalih mislilaca, grubo izvrnuli, predstavljajući ga u istoriji filozofije kao filozofa telesnih zadovoljstava. Međutim, postizanje prijatnosti je kod Epikura vezano uz razboritost i to dvoje je nemoguće odvojiti. Epikur ističe osećanje prijatnosti utoliko što hoće da naglasi pojedinačnost ljudskog tela kao nosioca kriterija sreće i nesreće, dobrog ili zlog. Samu državu tretira Epikur kao nužno zlo i na taj način ne nalazi u njoj onog koji bi propisao šta je dobro a šta zlo u ljudskom društvu. </p><p>Epikur se bori protiv praznoverja koje, rađajući strah od nepoznatog, unosi neprijatnost u ljudski život. Razboritost je čoveku potrebna da bi se oslobodio straha od smrti, koju treba shvatiti potpuno u skladu s prirodnom nužnosti. S tim u vezi Epikur negira i učenje o <a href="/wiki/Besmrtnost" title="Besmrtnost">besmrtnosti</a> duše kao obično praznoverje. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Skeptici">Skeptici</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=15" title="Uredi odjeljak Skeptici" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=15" title="Uredi kôd odjeljka Skeptici"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Osnivač kasnijeg antičkog <a href="/wiki/Skepticizam" title="Skepticizam">skepticizma</a> je <a href="/wiki/Piron" title="Piron">Piron</a> (Πύρρων, oko 360–oko 270) iz <a href="/wiki/Elida" title="Elida">Elide</a>. I on u skladu s duhom vremena postavlja pitanje individualnog mira. Osnovni stav skeptika jeste: ne donositi sudove ni o čemu jedini je uslov mira. Piron smatra da u sve treba sumnjati. Nema suda za koji bismo mogli biti uvereni da je istinit. Čulna spoznaja je varljiva, a razumska se zasniva na aksiomima koji se ne mogu dokazati. Nema argumenta koji ne bi dopuštao i protivargument. Piron ide tako daleko da i na poznatu <a href="/wiki/Sokrat" title="Sokrat">Sokratovu</a> uzrečicu – znam da ništa ne znam – primećuje: a kako on može znati da ništa ne zna? </p><p>Nešto blaži u svom skepticizmu je <a href="/wiki/Karnead" title="Karnead">Karnead</a> (Καρνεάδης, oko 214–oko 129. st. e.) iz <a href="/wiki/Kirena" title="Kirena">Kirene</a>, koji je studirao u Platonovoj Akademiji. On smatra da se sudovi mogu uzimati samo kao verovatni, ali ne kao istiniti. Ali razliku u stepenu verovatnosti ne možemo utvrditi. Takav stav prema sudovima dovodi do osećanja indiferentnosti, a to je uslov mira i neuzbuđivanja. Od kasnijih skeptika izdvaja se <a href="/wiki/Sekst_Empirik" title="Sekst Empirik">Sekst Empirik</a> (Σέξτος, oko 200. nove ere), lekar iz <a href="/wiki/Aleksandrija" title="Aleksandrija">Aleksandrije</a>, koji je zabeležio Pironovo učenje (sam Piron izlagao ga je samo usmeno). </p><p>Spomenuti pravci – <a href="/wiki/Stoicizam" title="Stoicizam">stoicizam</a> i <a href="/wiki/Epikurejstvo" title="Epikurejstvo">epikureizam</a> – predstavljaju u doba krize antičke polisne kulture izvesna pozitivna stremljenja ka tome da se čovek snađe u opštoj društvenoj izgubljenosti. Ne pokušavajući dublje prodreti u bit društvenosti čoveka, oni ga, doduše, izoluju od zajednice u smislu odgovornosti za nju, ali ga ipak usmeravaju ka proučavanju prirode, što čoveku može doneti željeni mir. Od ovih se pravaca razlikuje <a href="/wiki/Skepticizam" title="Skepticizam">skepticizam</a> svojom sumnjom u sva racionalna dokazivanja, svojom teorijskom indiferentnošću, koja u stvari znači i praktičnu, etičku indiferentnost kao jedini uslov mira. Uz izvestan pozitivan doprinos filozofiji, koji skepsa uvek u sebi sadrži, a to je dovođenje u pitanje apsolutne važnosti pojedinih istina i time rušenje dogmatizma kao opasnosti za dalji razvoj misli uopšte, skepticizam se suzdržava od donošenja sudova, smatrajući da je to uslov ljudskog mira. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Neoplatonizam">Neoplatonizam</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=16" title="Uredi odjeljak Neoplatonizam" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=16" title="Uredi kôd odjeljka Neoplatonizam"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Plotinos.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/Plotinos.jpg/220px-Plotinos.jpg" decoding="async" width="220" height="263" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/Plotinos.jpg/330px-Plotinos.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/Plotinos.jpg/440px-Plotinos.jpg 2x" data-file-width="569" data-file-height="681" /></a><figcaption>Plotin, prvi neoplatoničar</figcaption></figure> <p>Osim spomenuta tri pravca razvija se u to doba i jedan drugi, čiji je cilj takođe da doprinese rešavanju sukoba u koje je ušao čovek tog razdoblja. Kao izvorna osnova te filozofske misli poslužio je Platon, pa je taj pravac u istoriji filozofije nazvan <i><a href="/wiki/Neoplatonizam" title="Neoplatonizam">neoplatonizam</a></i>. Glavnim se predstavnikom i pravim osnivačem tog pravca smatra <a href="/wiki/Plotin" title="Plotin">Plotin</a> (Πλωτῖνος, 204–270. nove ere) iz <a href="/wiki/Egipat" title="Egipat">Egipta</a>. Učio je filozofiju u <a href="/wiki/Aleksandrija" title="Aleksandrija">Aleksandriji</a>, zatim obišao neke filozofske škole na Istoku i završio kao učitelj u <a href="/wiki/Rim" title="Rim">Rimu</a>. Taj pravac ujedno predstavlja i opoziciju prema <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Hrišćanstvo">hrišćanstvu</a>, koje je tada već okupilo široke mase u porobljenim zemljama <a href="/wiki/Rimsko_Carstvo" title="Rimsko Carstvo">Rimskog carstva</a>. Filozofija nastoji da zadrži svoj predmet i da boga ostavi religiji, verovanju, dok je hrišćanstvo, u nastojanju da pridobije i obrazovani svet, a ne samo neuku masu, nastojalo da racionalnim obrazloženjem svoje vere podvrgne filozofiju i svako racionalno saznanje hrišćanskoj veri. Taj sukob predstavlja dobrim delom i istoriju hrišćanske misli u srednjem veku. Problem je začet već ovde, na granici dve istorijske epohe. </p><p>Po Plotinu, pravi i jedini istiniti svet jeste svet ideja. To je <a href="/wiki/Bitak" title="Bitak">bitak</a>. Materija koja nam se pokazuje kroz pojavnost jeste nebitak. Postoji vrhovno Jedno, koje predstavlja opšti objedinjavajući princip svega. To Jedno ne može se uporediti s hrišćanskim bogom jer je po svom značenju iznad njega. Pojam boga pokušava se shvatiti, Jedno je neshvatljivo, nespoznatljivo u racionalnom smislu. Jedno je u sebi preobilno, ono zbog toga mora da isijava iz sebe. Taj proces isijavanja zove se <i><a href="/wiki/Emanacija" title="Emanacija">emanacija</a></i> (περίλαμψις ili ἔλλαμψις) i predstavlja glavni pojam neoplatonske filozofije. Emanacijom nastaje sav svet. Emanacija se vrši u stupnjevima: najpre se isijavaju um i ideje, dok je poslednji stupanj materija, koja svoju istinu već ima u nebitku, tj. njena su određenja negativna. Jedno objedinjuje sve i sve je celina. Racionalnim putem ne može se postići istovetnost s Jednim, drugim rečima, ne može se spoznati. To je moguće samo putem <a href="/wiki/Ekstaza" title="Ekstaza">ekstaze</a>: gubljenjem svesti, u stanju uzbuđenosti duše, postiže se jedinstvo s Jednim. U tome leži i etički smisao neoplatonizma: postizanje željenog mira moguće je samo u ekstazi. I ovde je očigledna opozicija prema hrišćanstvu: postizanje mira, tj. za čoveka stanja savršenstva, pripada ovom svetu i rezultat je aktivnog nastojanja čoveka, a ne pripada onostranosti i zagrobnom životu. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Rimska_filozofija">Rimska filozofija</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=17" title="Uredi odjeljak Rimska filozofija" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=17" title="Uredi kôd odjeljka Rimska filozofija"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="infobox sisterproject" style="width: 300px"> <div style="float: left;"><figure class="mw-halign-none" typeof="mw:File"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:History_of_philosophy" title="commons:Category:History of philosophy"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/15px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="15" height="20" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/23px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/30px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /></a><figcaption></figcaption></figure></div> <div style="margin-left: 20px;"><i><b><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:History_of_philosophy" class="extiw" title="commons:Category:History of philosophy">Antička filozofija</a></b></i> na <a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Glavna_stranica_-_%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" class="extiw" title="commons:Glavna stranica - Главна страница">Wikimedijinoj ostavi</a> </div> </div> <p>Rimska filozofija, kao uostalom i <a href="/wiki/Umetnost" class="mw-redirect" title="Umetnost">umetnost</a> i <a href="/wiki/Rimska_knji%C5%BEevnost" title="Rimska književnost">književnost</a>, razvijala se po uglednu na grčku. Rimljani su od filozofije tražili moralnu pouku, uputstvo za postizanje sreće i teorijsku pripremu za javni život. To su im pružale filozofske škole <a href="/wiki/Helenizam" title="Helenizam">helenističke</a> epohe, koje su se stoga brzo proširile na tlu rimske države. Teorijske filozofske discipline, kakve su <a href="/wiki/Ontologija" title="Ontologija">ontologija</a> ili <a href="/wiki/Gnoseologija" class="mw-redirect" title="Gnoseologija">gnoseologija</a>, Rimljani nisu unapredili. Njihova filozofija imala je strogo praktično, odnosno <a href="/wiki/Etika" title="Etika">etičko</a> obeležje, i to još u većoj meri nego grčka filozofija helenističkog perioda. </p><p>Najznačajniji pristalica <a href="/wiki/Epikur" title="Epikur">Epikurova</a> učenja u Rimu bio je <a href="/wiki/Tit_Lukrecije_Kar" title="Tit Lukrecije Kar">Tit Lukrecije Kar</a> (<i>Titus Lucretius Carus</i>, 97–55. st. e.), čiji didaktičko-filozofski <a href="/wiki/Epika" title="Epika">spev</a> <i>O prirodi stvari</i> <i>(De rerum natura)</i> predstavlja jedno od najvećih dela rimske filozofije i <a href="/wiki/Poezija" title="Poezija">poezije</a>. U njemu je Lukrecije <a href="/wiki/Demokrit" title="Demokrit">Demokritovo</a> i Epikurovo atomističko shvatanje sveta izložio izvranrednom poetskom snagom. Kao dosledan materijalista on je poveo borbu protiv <a href="/wiki/Religija" title="Religija">religije</a>: bogovi ne postoje, njih je stvorio čovekov strah od prirodnih pojava i strah od smrti. Saznanjem atomske strukture kosmosa i opšte prirodne zakonitosti čovek se može osloboditi tog straha i postići cilj života: sreću nepomućenog duševnog uživanja. </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:CiceroBust.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/23/CiceroBust.jpg/220px-CiceroBust.jpg" decoding="async" width="220" height="317" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/23/CiceroBust.jpg 1.5x" data-file-width="314" data-file-height="453" /></a><figcaption>Ciceron, najznamenitiji rimski filozof i tvorac latinske filozofske terminologije</figcaption></figure> <p><a href="/wiki/Ciceron" title="Ciceron">Marko Tulije Ciceron</a> (<i>Marcus Tullius Cicero</i>, 106–43. st. e.) ubraja se među najpoznatije rimske filozofe i pisce. Stekao je visoko filozofsko obrazovanje u školama Helade. Kao advokat i državnik Ciceron je postigao veliki uspeh u <a href="/wiki/Rimska_Republika" title="Rimska Republika">Rimskoj republici</a>. I pored obimne javne i državničke delatnosti, on je napisao i veći broj knjiga s političkom i filozofskom tematikom. Ciceron je bio sjajan <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Реторика">govornik</a> i nadahnut pisac, ali ne i originalan mislilac. Njegova je zasluga pre svega u tome što je sistematisao i razradio mnoge ideje svojih prethodnika, izložio ih snažnim i otmenim stilom i tako učinio popularnim, te što je izgradio filozofsku terminologiju na <a href="/wiki/Latinski_jezik" title="Latinski jezik">latinskom jeziku</a>, koja će biti u upotrebi do duboko u <a href="/wiki/Novi_vijek" title="Novi vijek">novi vek</a>. Kao <a href="/wiki/Eklekticizam" title="Eklekticizam">eklektičar</a> Ciceron je povezao učenja akademičara, stoičara i skeptika. </p><p>Najveću popularnost u rimskom društvu postiglo je stoičko učenje. Svojim zahtevima za povlačenjem u sebe i moralnim samousavršavanjem stoicizam je velikom broju ljudi pružao oslonac u životnoj borbi i utehu za pretrpljene poraze. Osnovna načela stoičke etike odgovarala su i višim i nižim slojevima rimskog društva: prvima su davala čvrstinu da podnose sve uspehe i neuspehe u borbi za prevlast, a drugima moralnu snagu da podnose svoje nevolje s verom u neizbežnost sudbinskog proviđenja. Samo se tako može objasniti na prvi pogled paradoksalna činjenica da su stoičko učenje zastupali i robovi (<a href="/wiki/Epiktet" title="Epiktet">Epiktet</a>) i carevi (<a href="/wiki/Marko_Aurelije" title="Marko Aurelije">Marko Aurelije</a>). </p><p>Za rimske stoičare karakteristično je da gotovo potpuno odustaju od teorijskog proučavanja prirode i saznanja: oni se ograničavaju samo na etičke probleme i pritom se postepeno približavaju shvatanjima koja su bliska hrišćanskom učenju. Prvi veliki stoičar carske epohe bio je <a href="/wiki/Lucije_Anej_Seneka" class="mw-redirect" title="Lucije Anej Seneka">Lucije Anej Seneka</a> (<i>Lucius Annaeus Seneca</i>, 3. st. e.–65. n. e.). Kod njega filozofija ima praktičan etički značaj: da vaspitava, organizuje život i pribavlja spokojstvo. Svet je večna dinamička celina, potčinjena opštem kružnom toku kretanja. Ljudska duša je besmrtna. Svim stvarima i pojavama u prirodi upravlja neizmenljiva nužnost ili, u Senekinoj terminologiji, <a href="/wiki/Sudbina" title="Sudbina">sudbina</a>, odnosno božansko proviđenje. Stoga čovek treba da živi u skladu s tom prirodnom nužnošću i božanskim <a href="/w/index.php?title=Provi%C4%91enje&action=edit&redlink=1" class="new" title="Proviđenje (stranica ne postoji)">proviđenjem</a>, jer samo tako može postići sreću. "Živeti srećno isto je što i živeti u skladu s prirodom", kaže Seneka. Pošto je slab i ne može da menja tok događaja, čovek treba mirno ("stoički") da podnosi sve udarce neumitne sudbine. Seneka je propovednik opšteljudske ljubavi i milosrđa i nade u bolji život nakon smrti. Po tome će uticati na formiranje ranog hrišćanskog učenja na Zapadu. </p><p>Na rano hrišćanstvo uticao je i drugi veliki rimski stoičar, <a href="/wiki/Epiktet" title="Epiktet">Epiktet</a> (Επίκτητος, 50–138. n. e.), koji je kao rob iz rodne <a href="/wiki/Trakija" title="Trakija">Trakije</a> bio doveden u Rim. Kasnije je oslobođen, pa je osnovao filozofsku školu, koja je bila nadaleko poznata. Epiktet nije ništa pisao, već je svoja učenja širio samo usmeno, i to jednostavnim narodnim jezikom. Usvojio je Senekina shvatanja, naglašavajući pritom posebno etičko-religijska obeležja. Čovek treba da teži za duhovnom slobodom da bi i na nesreću mogao da gleda kao na sreću. Epiktetova etika, dakle, propoveda pasivan otpor – neprotivljenje zlu. </p><p>Treći veliki rimski stoičar bio je car <a href="/wiki/Marko_Aurelije" title="Marko Aurelije">Marko Aurelije</a> (<i>Marcus Aurelius</i>, 121–180. n. e.), koji je napisao u obliku aforizama u 12 knjiga na grčkom jeziku delo pod naslovom <i>Razmišljanja sa samim sobom</i> (Τὰ εἰς ἑαυτόν), u kojem poput Epikteta iznosi misao o pokoravanju sudbini, odricanju od sveta i okretanju ka ličnom usavršavanju. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Hrišćanstvo"><span id="Hri.C5.A1.C4.87anstvo"></span>Hrišćanstvo</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=18" title="Uredi odjeljak Hrišćanstvo" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=18" title="Uredi kôd odjeljka Hrišćanstvo"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>U vreme kad je <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Hrišćanstvo">hrišćanstvo</a> već bilo priznata religija u državi, mislioci i drugi obrazovani ljudi protivili su se pojmovnom interpretiranju hrišćanskih dogmi sa stanovišta svojih učenja. Zato se i napor hrišćanskih teoretičara počeo orijentisati na to da pronađu način usklađivanja filozofije i hrišćanskog učenja. U suštini, trebalo je da filozofija promeni predmet: umesto da istražuje stvarnost kao takvu, da pronalazi istinu o njoj, trebalo je da se orijentiše na tumačenje verskih istina – dogmi. Filozofija koja ima zadatak da tumači dogme, međutim, prestaje da bude kritička i time gubi jednu od svojih bitnih odlika. </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Augustine_of_Hippo.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/Augustine_of_Hippo.jpg/220px-Augustine_of_Hippo.jpg" decoding="async" width="220" height="296" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/Augustine_of_Hippo.jpg/330px-Augustine_of_Hippo.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f4/Augustine_of_Hippo.jpg 2x" data-file-width="434" data-file-height="584" /></a><figcaption>Aurelije Avgustin – glavni tvorac filozofije hrišćanske crkve</figcaption></figure> <p>Hrišćanska religija uzima od starih religija učenje o zagrobnom životu, a od <a href="/wiki/Judaizam" title="Judaizam">judejske</a> religije učenje o bogu kao posredniku koji ljudima donosi spas. Kod <a href="/wiki/Jevreji" title="Jevreji">Jevreja</a> nailazimo i na pokušaj spajanja, sinteze judaizma i grčke filozofije. Pokušaj dolazi od <a href="/wiki/Filon_Aleksandrijski" title="Filon Aleksandrijski">Filona</a> (Φίλων, rođen oko 20. st. e., umro između 41. i 54. n. e.). Problem se sastojao u tome da se stvori neka posredna veza između <a href="/wiki/Bog" title="Bog">boga</a> i sveta, između nepogrešivog duhovnog i materijalnog sveta. Tu ulogu su imali posrednici, međučlanovi, pomoću kojih bi božanska svetlost mogla postati dostupna i materijalnom svetu, odnosno koji bi čoveka iz njegove čuvstvene stvarnosti uzdigli do božanstva. Kod Filona su ti međučlanovi shvaćeni kao <a href="/wiki/An%C4%91eo" title="Anđeo">anđeli</a>. Značajno je da te anđeoske snage imaju karakter opštih pojmova i uza sve to imaju obeležja ličnosti. Ovo jedinstvo pojmovnog i mitskog vrlo je značajno za razvoj kasnije srednjovekovne filozofije. Filon je, međutim, pokušao i da jednim zajedničkim pojmom objedini sve te ideje i snage i anđele, koji igraju ulogu posrednika, s jednim njoš opštijim pojmom – logosom. Logos je, s jedne strane, božanski um koji miruje u sebi, a s druge strane, um koji je izašao iz boga, njegov prborođeni sin. On nije nenastao, kao bog, a nije ni nastao kao duhovi i ljudi, on je drugi bog. Za razliku od boga, njega se može spoznati. Preko Filona postepeno je racionalna, filozofska terminologija ulazila u hrišćansko učenje. </p><p>Međutim, kao što je postojao otpor filozofa da kao svoj predmet prihvate verske istine, tako je postojao i otpor hrišćanskih mislilaca da filozofiju unesu u religiju. Među njima je poznat <a href="/wiki/Tertulijan" title="Tertulijan">Tertulijan</a> (<i>Tertulianus</i>, oko 160–oko 220. n. e.) iz Kartagine. On je ogorčeni protivnik filozofije. Njegov osnovni stav glasi: "Verujem, jer je apsurdno" <i>(Credo, quia absurdum)</i>, čime ističe besmislenost filozofskog tumačenja religioznih dogmi. </p><p>Prvi koji su zaista preuzeli na sebe zadatak da povežu filozofiju i religiju bili su tzv. hrišćanski oci, svi iz Aleksandrije. Razdoblje njihove delatnosti poznato je u hrišćanskoj filozofiji kao <i><a href="/wiki/Patristika" title="Patristika">patristika</a></i>. Od tada pa nadalje hrišćanstvo je sistematski razvijalo svoju filozofsku misao. U razvitku hrišćanske misli značajno mesto zauzima <a href="/wiki/Augustin" title="Augustin">Aurelije Avgustin</a> (<i>Aurelius Augustinus</i>, 354–430. n. e.). Dobro je poznavao Platonovu filozofiju i neoplatoničare. Od njih prima razlikovanje duhovnog i materijalnog, i to će kao svoju filozofsku koncepciju upotrebiti kasnije u filozofskoj interpretaciji hrišćanske religije. Karakterističan je način na koji filozofiju podređuje religiji: problem vere – to je problem <i>volje</i>. Volja je iznad intelekta, sve je stvoreno božjom voljom. Platonove ideje nisu ništa drugo do božanske misli. Otuda izvodi zaključak da je cela istorija stvorena po božjem planu. To znači da istorija ima svoj početak i svoj kraj, i da je već unapred zamišljena u božjem umu kao gotova celina. Zatim je bog ostvaruje svojom voljom. Takvo se shvatanje istorije kasnije prilično učvrstilo, s manjim ili većim korekcijama, i to ne samo kod hrišćanskih mislilaca. Sam je je Avgustin pisac jedne filozofije istorije pod naslovom <i>O državi Božjoj</i> <i>(De civitate Dei)</i>, u kojoj je obuhvaćena istorija svih do tada poznatih naroda. Centralna pažnja posvećena je istoriji judaizma i hrišćanstva, te se kroz tu prizmu posmatra istorija svih ostalih naroda. </p><p>S obzirom na snagu volje, bez koje nema prave vere, Avgustin smatra da čovek ne može sam, bez ičije pomoći pripremiti svoj spas nakon smrti. Otuda on zaključuje o nužnosti postojanja <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anska_crkva" title="Hrišćanska crkva">crkve</a> kao svetovne organizacije koja ima zadatak da pripremi čovekov spas. I čovek kao pojedinac i država kao celina treba da budu podređeni crkvi. Podređenje čoveka i društva crkvi kod Avgustina zapravo predstavlja konsekvetno ostvarenje teorijskog stava da je razum podređen volji. </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Boethius_initial_consolation_philosophy.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e1/Boethius_initial_consolation_philosophy.jpg/220px-Boethius_initial_consolation_philosophy.jpg" decoding="async" width="220" height="168" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e1/Boethius_initial_consolation_philosophy.jpg/330px-Boethius_initial_consolation_philosophy.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e1/Boethius_initial_consolation_philosophy.jpg/440px-Boethius_initial_consolation_philosophy.jpg 2x" data-file-width="1341" data-file-height="1024" /></a><figcaption>Boetije podučava svoje učenike (inicijal sa italijanskog rukopisa <i>Utehe filozofije</i> iz 1385)</figcaption></figure> <p><a href="/wiki/Boetije" title="Boetije">Boetije</a> (<i>Boethius</i>, oko 480–524. n. e.), <a href="/wiki/Rimski_Senat" title="Rimski Senat">rimski senator</a>, često se naziva <a href="/wiki/Poslednji_Rimljanin" title="Poslednji Rimljanin">poslednjim Rimljaninom</a>, odnosno poslednjim predstavnikom antičkog načina mišljenja. Budući da ga je <a href="/wiki/Zapadni_Goti" title="Zapadni Goti">vizigotski</a> kralj <a href="/wiki/Teodorik" class="mw-redirect" title="Teodorik">Teodorik</a>, koji je tada vladao Rimom, osudio na smrt, <a href="/wiki/Katoli%C4%8Dka_crkva" title="Katolička crkva">katolička crkva</a> proglasila ga je svojim mučenikom, premda je Boetije zapravo bio sasvim indiferentan prema hrišćanstvu. Jedino što je on smatrao vrednim bila je filozofija te je pred smrt napisao dijalog <i><a href="/wiki/De_consolatione_philosophiae" title="De consolatione philosophiae">Uteha filozofije</a></i> <i>(De consolatione philosophiae)</i>, gde zaključuje da je filozofija jedino vredna za čoveka i njegov odnos prema životu, iako samo vreme u kome on živi to negira. Boetije kao filozof nije naročito originalan, već stoji pod jakim uticajem Platona i stoičara. Po njemu, u svetu postoji samo jedan princip – princip dobra. Zlo kao takvo ne postoji, ono je samo nedostatak dobra. Svetski se poredak ne može promeniti, jer je on utvrđen božjim planom. Ali dobro, za kojim ljudi teže, nalazi se u ljudima samim, i oni ga ne mogu postići ako ga traže van sebe i bez razuma. </p><p>Boetijeva je zasluga pokušaj obnove filozofije u doba kada je ona crkvenim dogmama bila potisnuta u drugi plan. I dok je Boetije 524. godine u tamnici pisao svoju <i>Utehu filozofije</i> čekajući smrtnu osudu, car <a href="/wiki/Justinijan_I._Veliki" class="mw-redirect" title="Justinijan I. Veliki">Justinijan</a> je 529. godine naredio da se zatvori i poslednja filozofska škola u Atini. Neki istoričari smatraju zato tu godinu konačnim prekidom s <a href="/wiki/Antika" title="Antika">antičkom kulturom</a> i datumskim početkom <a href="/wiki/Srednji_vijek" title="Srednji vijek">srednjeg veka</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Vanjske_veze">Vanjske veze</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&veaction=edit&section=19" title="Uredi odjeljak Vanjske veze" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&action=edit&section=19" title="Uredi kôd odjeljka Vanjske veze"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="infobox sisterproject" style="width: 300px"> <div style="float: left;"><figure class="mw-halign-none" typeof="mw:File"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:History_of_philosophy" title="commons:Category:History of philosophy"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/15px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="15" height="20" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/23px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/30px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /></a><figcaption></figcaption></figure></div> <div style="margin-left: 20px;"><i><b><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:History_of_philosophy" class="extiw" title="commons:Category:History of philosophy">Antička filozofija</a></b></i> na <a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Glavna_stranica_-_%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" class="extiw" title="commons:Glavna stranica - Главна страница">Wikimedijinoj ostavi</a> </div> </div> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.epistemelinks.com/Main/Topics.aspx?TopiCode=Anci">Ancient Philosophy Internet sources</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110710195247/http://www.epistemelinks.com/Main/Topics.aspx?TopiCode=Anci">Arhivirano</a> 2011-07-10 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.adath-shalom.ca/greek_influence.htm">The Impact of Greek Culture on Normative Judaism from the Hellenistic Period through the Middle Ages c. 330 BCE- 1250 CE</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20050629084248/http://www.adath-shalom.ca/greek_influence.htm">Arhivirano</a> 2005-06-29 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.historyforkids.org/learn/greeks/philosophy/">Greek Philosophy for Kids</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20070609093549/http://www.historyforkids.org/learn/greeks/philosophy/">Arhivirano</a> 2007-06-09 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a></li></ul> <div class="navbox-styles nomobile"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41348688">.mw-parser-output .navbox{box-sizing:border-box;border:1px solid #a2a9b1;width:100%;clear:both;font-size:88%;text-align:center;padding:1px;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .navbox .navbox{margin-top:0}.mw-parser-output .navbox+.navbox,.mw-parser-output .navbox+.navbox-styles+.navbox{margin-top:-1px}.mw-parser-output .navbox-inner,.mw-parser-output .navbox-subgroup{width:100%}.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-title,.mw-parser-output .navbox-abovebelow{padding:0.25em 1em;line-height:1.5em;text-align:center}.mw-parser-output .navbox-group{white-space:nowrap;text-align:right}.mw-parser-output .navbox,.mw-parser-output .navbox-subgroup{background-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list{line-height:1.5em;border-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list-with-group{text-align:left;border-left-width:2px;border-left-style:solid}.mw-parser-output tr+tr>.navbox-abovebelow,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-group,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-image,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-list{border-top:2px solid #fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-title{background-color:#ccf}.mw-parser-output .navbox-abovebelow,.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-title{background-color:#ddf}.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-abovebelow{background-color:#e6e6ff}.mw-parser-output .navbox-even{background-color:#f7f7f7}.mw-parser-output .navbox-odd{background-color:transparent}.mw-parser-output .navbox .hlist td dl,.mw-parser-output .navbox .hlist td ol,.mw-parser-output .navbox .hlist td ul,.mw-parser-output .navbox td.hlist dl,.mw-parser-output .navbox td.hlist ol,.mw-parser-output .navbox td.hlist ul{padding:0.125em 0}.mw-parser-output .navbox .navbar{display:block;font-size:100%}.mw-parser-output .navbox-title .navbar{float:left;text-align:left;margin-right:0.5em}</style></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Filozofija" style="padding:3px"><table class="nowraplinks mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2" style="background:#ceecee;"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41556979">.mw-parser-output .hlist dl,.mw-parser-output .hlist ol,.mw-parser-output .hlist ul{margin:0;padding:0}.mw-parser-output .hlist dd,.mw-parser-output .hlist dt,.mw-parser-output .hlist li{margin:0;display:inline}.mw-parser-output .hlist.inline,.mw-parser-output .hlist.inline dl,.mw-parser-output .hlist.inline ol,.mw-parser-output .hlist.inline ul,.mw-parser-output .hlist dl dl,.mw-parser-output .hlist dl ol,.mw-parser-output .hlist dl ul,.mw-parser-output .hlist ol dl,.mw-parser-output .hlist ol ol,.mw-parser-output .hlist ol ul,.mw-parser-output .hlist ul dl,.mw-parser-output .hlist ul ol,.mw-parser-output .hlist ul ul{display:inline}.mw-parser-output .hlist .mw-empty-li{display:none}.mw-parser-output .hlist dt::after{content:": "}.mw-parser-output .hlist dd::after,.mw-parser-output .hlist li::after{content:" · ";font-weight:bold}.mw-parser-output .hlist dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li:last-child::after{content:none}.mw-parser-output .hlist dd dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li li:first-child::before{content:" (";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist dd dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li li:last-child::after{content:")";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist ol{counter-reset:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li{counter-increment:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li::before{content:" "counter(listitem)"\a0 "}.mw-parser-output .hlist dd ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li ol>li:first-child::before{content:" ("counter(listitem)"\a0 "}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41556873">.mw-parser-output .navbar{display:inline;font-size:88%;font-weight:normal}.mw-parser-output .navbar-collapse{float:left;text-align:left}.mw-parser-output .navbar-boxtext{word-spacing:0}.mw-parser-output .navbar ul{display:inline-block;white-space:nowrap;line-height:inherit}.mw-parser-output .navbar-brackets::before{margin-right:-0.125em;content:"[ "}.mw-parser-output .navbar-brackets::after{margin-left:-0.125em;content:" ]"}.mw-parser-output .navbar li{word-spacing:-0.125em}.mw-parser-output .navbar a>span,.mw-parser-output .navbar a>abbr{text-decoration:inherit}.mw-parser-output .navbar-mini abbr{font-variant:small-caps;border-bottom:none;text-decoration:none;cursor:inherit}.mw-parser-output .navbar-ct-full{font-size:114%;margin:0 7em}.mw-parser-output .navbar-ct-mini{font-size:114%;margin:0 4em}</style><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-prikaži"><a href="/wiki/%C5%A0ablon:Filozofija" title="Šablon:Filozofija"><abbr title="Pogledajte šablon" style=";background:#ceecee;;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">p</abbr></a></li><li class="nv-razgovor"><a href="/wiki/Razgovor_o_%C5%A1ablonu:Filozofija" title="Razgovor o šablonu:Filozofija"><abbr title="Razgovarajte o šablonu" style=";background:#ceecee;;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">r</abbr></a></li><li class="nv-uredi"><a class="external text" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0ablon:Filozofija&action=edit"><abbr title="Uredite šablon" style=";background:#ceecee;;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">u</abbr></a></li></ul></div><div id="Filozofija" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/Filozofija" title="Filozofija">Filozofija</a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#ceecee;"><a href="/wiki/Historija_filozofije" title="Historija filozofije">Historija</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;;background:#f7f7f7;"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0em;padding-right:0em;background:transparent;"><div style="padding:0em 0.75em;"><a class="mw-selflink selflink">Antička</a></div></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Budisti%C4%8Dka_filozofija" title="Budistička filozofija">Budistička</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Kineska_filozofija" title="Kineska filozofija">Kineska </a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a class="mw-selflink selflink">Grčka</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Indijska_filozofija" title="Indijska filozofija">Indijska</a> </span></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0em;padding-right:0em;background:transparent;;background:#f7f7f7;"><div style="padding:0em 0.75em;"><a href="/wiki/Srednjovjekovna_filozofija" title="Srednjovjekovna filozofija">Srednjovjekovna</a></div></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anska_filozofija" title="Hrišćanska filozofija">Hrišćanska</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Islamska_filozofija" title="Islamska filozofija">Islamska</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Jevrejska_filozofija" title="Jevrejska filozofija">Jevrejska</a> </span></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0em;padding-right:0em;background:transparent;"><div style="padding:0em 0.75em;"><a href="/wiki/Novovjekovna_filozofija" title="Novovjekovna filozofija">Novovjekovna</a></div></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"><a href="/wiki/Empirizam" title="Empirizam">Empirizam</a> <b>•</b> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Racionalizam" title="Racionalizam">Racionalizam</a></span></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0em;padding-right:0em;background:transparent;;background:#f7f7f7;"><div style="padding:0em 0.75em;"><a href="/wiki/Moderna_filozofija" title="Moderna filozofija">Savremena</a></div></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"><a href="/wiki/Analiti%C4%8Dka_filozofija" title="Analitička filozofija">Analitička</a> <b>•</b> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Kontinentalna_filozofija" title="Kontinentalna filozofija">Kontinentalna</a></span></div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#ceecee;"><a href="/wiki/Kategorija:Filozofska_terminologija" title="Kategorija:Filozofska terminologija">Pojmovi</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;;background:transparent;"><div style="padding:0 0.25em"> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Apsolut" title="Apsolut">Apsolut</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Beskona%C4%8Dnost" title="Beskonačnost">Beskonačnost</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Su%C5%A1tina" title="Suština">Bit</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Bi%C4%87e" title="Biće">Biće</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Vje%C4%8Dnost" title="Vječnost">Večnost</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Vreme" title="Vreme">Vreme</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Vrlina" title="Vrlina">Vrlina</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Dobro" title="Dobro">Dobro</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Duh" title="Duh">Duh</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Du%C5%A1a" title="Duša">Duša</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Zlo" title="Zlo">Zlo</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Znanje" title="Znanje">Znanje</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Ideja" title="Ideja">Ideja</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Iskustvo" title="Iskustvo">Iskustvo</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Istina" title="Istina">Istina</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Karma" title="Karma">Karma</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Kretanje" title="Kretanje">Kretanje</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Ljepota" title="Ljepota">Lepota</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Logos" title="Logos">Logos</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Misao" title="Misao">Misao</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Mudrost" title="Mudrost">Mudrost</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Nebi%C4%87e" title="Nebiće">Nebiće</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Nedelanje" title="Nedelanje">Nedelanje</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Nesopstvo" title="Nesopstvo">Nesopstvo</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Opa%C5%BEanje" title="Opažanje">Opažanje</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Otu%C4%91enje" title="Otuđenje">Otuđenje</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Postojanje" title="Postojanje">Postojanje</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Pravda" title="Pravda">Pravda</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Prostor" title="Prostor">Prostor</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Razum" title="Razum">Razum</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Saznanje" title="Saznanje">Saznanje</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Svest" title="Svest">Svest</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Sloboda" title="Sloboda">Sloboda</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Slobodna_volja" title="Slobodna volja">Slobodna volja</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Jastvo" title="Jastvo">Sopstvo</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Ataraksija" title="Ataraksija">Spokoj</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Stvarnost" title="Stvarnost">Stvarnost</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Sudbina" title="Sudbina">Sudbina</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Materija" title="Materija">Tvar</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"><a href="/wiki/Uzro%C4%8Dnost" title="Uzročnost">Uzročnost</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Um" title="Um">Um</a> </span></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#ceecee;"><a href="/w/index.php?title=Kategorija:Oblasti_filozofije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Oblasti filozofije (stranica ne postoji)">Oblasti</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;;background:#f7f7f7;"><div style="padding:0 0.25em"> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Estetika" title="Estetika">Estetika</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Etika" title="Etika">Etika</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Gnoseologija" class="mw-redirect" title="Gnoseologija">Epistemologija</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Logika" title="Logika">Logika</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Metafizika" title="Metafizika">Metafizika</a> </span></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#ceecee;"><a href="/wiki/Kategorija:Grane_filozofije" title="Kategorija:Grane filozofije">Grane</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;;background:transparent;"><div style="padding:0 0.25em"> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Ontologija" title="Ontologija">Bića</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Filozofija_uma" title="Filozofija uma">Duha</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Socijalna_filozofija" title="Socijalna filozofija">Društva</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/w/index.php?title=Filozofija_dru%C5%A1tvenih_nauka&action=edit&redlink=1" class="new" title="Filozofija društvenih nauka (stranica ne postoji)">Društvenih nauka</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"><a href="/wiki/Filozofija_ekonomije" title="Filozofija ekonomije">Ekonomije</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Filozofija_informacije" title="Filozofija informacije">Informacije</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Filozofija_historije" title="Filozofija historije">Istorije</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Filozofija_jezika" title="Filozofija jezika">Jezika</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Filozofija_matematike" title="Filozofija matematike">Matematike</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Filozofija_muzike" title="Filozofija muzike">Muzike</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Filozofija_nauke" title="Filozofija nauke">Nauke</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/w/index.php?title=Filozofija_obrazovanja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Filozofija obrazovanja (stranica ne postoji)">Obrazovanja</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Politi%C4%8Dka_filozofija" title="Politička filozofija">Politike</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Filozofija_prava" title="Filozofija prava">Prava</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Filozofija_psihologije" title="Filozofija psihologije">Psihologije</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Filozofija_prirode" title="Filozofija prirode">Prirode</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Filozofija_religije" title="Filozofija religije">Religije</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Estetika" title="Estetika">Umetnosti</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Filozofija_fizike" title="Filozofija fizike">Fizike</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/w/index.php?title=Antropologija_(filozofija)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Antropologija (filozofija) (stranica ne postoji)">Čoveka</a> </span></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#ceecee;"><a href="/wiki/Kategorija:Filozofi" title="Kategorija:Filozofi">Filozofi</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;;background:#f7f7f7;"><div style="padding:0 0.25em"> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Zaratustra" title="Zaratustra">Zaratustra</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Tales" title="Tales">Tales</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Anaksimandar" title="Anaksimandar">Anaksimandar</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Anaksimen" title="Anaksimen">Anaksimen</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Pitagora" title="Pitagora">Pitagora</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Gautama_Buddha" title="Gautama Buddha">Buda</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Ksenofan_iz_Kolofona" class="mw-redirect" title="Ksenofan iz Kolofona">Ksenofan</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Konfucije" title="Konfucije">Konfučije</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Lao_Tzu" title="Lao Tzu">Lao Ce</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Heraklit" title="Heraklit">Heraklit</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Parmenid" title="Parmenid">Parmenid</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Anaksagora" title="Anaksagora">Anaksagora</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Zenon_iz_Eleje" title="Zenon iz Eleje">Zenon</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Empedokle" title="Empedokle">Empedokle</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Protagora" title="Protagora">Protagora</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Sokrat" title="Sokrat">Sokrat</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Leukip" title="Leukip">Leukip</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Demokrit" title="Demokrit">Demokrit</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Platon" title="Platon">Platon</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Diogen_iz_Sinope" title="Diogen iz Sinope">Diogen</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Aristotel" title="Aristotel">Aristotel</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Zhuang_Zhou" title="Zhuang Zhou">Čuang Ce</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Piron" title="Piron">Piron</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Zenon_iz_Kitijuma" class="mw-redirect" title="Zenon iz Kitijuma">Zenon iz Kitijuma</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Epikur" title="Epikur">Epikur</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Filon_Aleksandrijski" title="Filon Aleksandrijski">Filon</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Epiktet" title="Epiktet">Epiktet</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Nagar%C4%91una" title="Nagarđuna">Nagarđuna</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Plotin" title="Plotin">Plotin</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Augustin" title="Augustin">Avgustin</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Boetije" title="Boetije">Boetije</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Ivan_Skot_Eriugena" title="Ivan Skot Eriugena">Eriugena</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Al-Farabi" title="Al-Farabi">Al-Farabi</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Ibn_Sina" title="Ibn Sina">Ibn Sina</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Al-Gazali" title="Al-Gazali">Al-Gazali</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Pierre_Ab%C3%A9lard" title="Pierre Abélard">Abelar</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Ibn_Ru%C5%A1d" title="Ibn Rušd">Averoes</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Majmonid" title="Majmonid">Majmonides</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/D%C5%8Dgen" title="Dōgen">Dogen</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Toma_Akvinski" title="Toma Akvinski">Toma Akvinski</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/John_Duns_Scotus" class="mw-redirect" title="John Duns Scotus">Skot</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/William_Occam" title="William Occam">Okam</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Francis_Bacon" title="Francis Bacon">Bejkon</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Ren%C3%A9_Descartes" title="René Descartes">Dekart</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Thomas_Hobbes" title="Thomas Hobbes">Hobs</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Blaise_Pascal" title="Blaise Pascal">Paskal</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Baruch_de_Spinoza" class="mw-redirect" title="Baruch de Spinoza">Spinoza</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Gottfried_Leibniz" title="Gottfried Leibniz">Lajbnic</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/George_Berkeley" title="George Berkeley">Berkli</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/David_Hume" title="David Hume">Hjum</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Voltaire" title="Voltaire">Volter</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Denis_Diderot" title="Denis Diderot">Didro</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Jean-Jacques_Rousseau" title="Jean-Jacques Rousseau">Ruso</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Immanuel_Kant" title="Immanuel Kant">Kant</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Johann_Gottlieb_Fichte" title="Johann Gottlieb Fichte">Fihte</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Friedrich_Wilhelm_Joseph_von_Schelling" class="mw-redirect" title="Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling">Šeling</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Georg_Wilhelm_Friedrich_Hegel" title="Georg Wilhelm Friedrich Hegel">Hegel</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Arthur_Schopenhauer" title="Arthur Schopenhauer">Šopenhauer</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/S%C3%B8ren_Kierkegaard" title="Søren Kierkegaard">Kjerkegor</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Karl_Marx" title="Karl Marx">Marks</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/John_Stuart_Mill" title="John Stuart Mill">Mil</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Friedrich_Nietzsche" title="Friedrich Nietzsche">Niče</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Edmund_Husserl" title="Edmund Husserl">Huserl</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/D._T._Suzuki" class="mw-redirect" title="D. T. Suzuki">Suzuki</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Bertrand_Russell" title="Bertrand Russell">Rasel</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Martin_Heidegger" title="Martin Heidegger">Hajdeger</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Jiddu_Krishnamurti" class="mw-redirect" title="Jiddu Krishnamurti">Krišnamurti</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Jean-Paul_Sartre" title="Jean-Paul Sartre">Sartr</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Karl_Jaspers" title="Karl Jaspers">Jaspers</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Ludwig_Wittgenstein" title="Ludwig Wittgenstein">Vitgenštajn</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Theodor_Adorno" title="Theodor Adorno">Adorno</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Herbert_Marcuse" title="Herbert Marcuse">Markuze</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Jacques_Derrida" title="Jacques Derrida">Derida</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Michel_Foucault" title="Michel Foucault">Fuko</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"> <a href="/wiki/Slavoj_%C5%BDi%C5%BEek" title="Slavoj Žižek">Žižek</a> <b>•</b></span> <span style="white-space:nowrap"><a href="/wiki/Saul_Kripke" title="Saul Kripke"> Kripke</a></span></div></td></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="2" style="background:#ceecee; font-weight:bold;"><div><a href="/wiki/Kategorija:Filozofija" title="Kategorija:Filozofija">Kategorija</a></div></td></tr></tbody></table></div> <p class="mw-empty-elt"> </p>    </div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?type=1x1" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="" lang="sh-Latn" dir="ltr">Izvor: <a dir="ltr" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Antička_filozofija&oldid=41249589">https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Antička_filozofija&oldid=41249589</a></div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/Posebno:Kategorije" title="Posebno:Kategorije">Kategorija</a>: <ul><li><a href="/wiki/Kategorija:Anti%C4%8Dka_filozofija" title="Kategorija:Antička filozofija">Antička filozofija</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Sakrivene kategorije: <ul><li><a href="/wiki/Kategorija:Webarchive_template_wayback_links" title="Kategorija:Webarchive template wayback links">Webarchive template wayback links</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Istaknuti_%C4%8Dlanci" title="Kategorija:Istaknuti članci">Istaknuti članci</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Ova stranica je posljednji put izmijenjena 19. aprila 2022. u 10:00.</li> <li id="footer-info-copyright">Tekst je dostupan pod licencom <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.en">Creative Commons Attribution-ShareAlike</a>; mogu se primijeniti i dodatni uslovi. Za više informacija pogledajte <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">Uslove korištenja</a>.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Pravila o privatnosti</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/Wikipedija:O_projektu">O projektu</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/Wikipedija:Op%C4%87e_odricanje_odgovornosti">Odricanje odgovornosti</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Kodeks ponašanja</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">Programeri</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sh.wikipedia.org">Statistika</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Izjava o kolačićima</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sh.m.wikipedia.org/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_filozofija&variant=sh-latn&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Mobilni prikaz</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://wikimediafoundation.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29" alt="Wikimedia Foundation" loading="lazy"></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" alt="Powered by MediaWiki" width="88" height="31" loading="lazy"></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-settings" id="p-dock-bottom"> <ul></ul> </div><script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-f69cdc8f6-fkn9p","wgBackendResponseTime":193,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"0.253","walltime":"0.339","ppvisitednodes":{"value":1360,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":67912,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":1665,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":10,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":0,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":0,"limit":20},"unstrip-size":{"value":5343,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":0,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 188.556 1 -total"," 66.72% 125.808 2 Šablon:Navbox"," 64.17% 120.991 1 Šablon:Filozofija-navigacija"," 20.51% 38.679 1 Šablon:Izabran"," 18.51% 34.899 1 Šablon:Glavni/drugo"," 16.45% 31.024 1 Šablon:Naslovna_ikonica"," 13.06% 24.629 3 Šablon:Webarchive"," 11.75% 22.160 1 Šablon:Category_handler"," 9.57% 18.054 1 Šablon:Navbox_subgroups"," 1.65% 3.113 145 Šablon:·w"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"0.081","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":1394650,"limit":52428800}},"cachereport":{"origin":"mw-web.eqiad.main-7d588db968-5whdd","timestamp":"20241104225729","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"Anti\u010dka filozofija","url":"https:\/\/sh.wikipedia.org\/wiki\/Anti%C4%8Dka_filozofija","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q204100","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q204100","author":{"@type":"Organization","name":"Doprinositelji Wikimedijinim projektima"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2006-08-26T22:06:48Z","dateModified":"2022-04-19T09:00:57Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/4\/45\/Thales.jpg"}</script> </body> </html>