CINXE.COM
ionizacija - Hrvatska enciklopedija
<!DOCTYPE html> <html lang="hr"> <head> <meta charset="utf-8" /> <meta name="viewport" content="width=device-width, initial-scale=1.0" /> <title>ionizacija - Hrvatska enciklopedija</title> <link rel="stylesheet" href="/lib/bootstrap/dist/css/bootstrap.min.css" /> <link rel="stylesheet" href="/css/site.css?v=aloXpnyJZY1CI82ecVYHMjJxHCRd1QASDdrJLGGVljo" /> <link rel="stylesheet" href="/css/edicija.css?v=nWB4zkqd6uP2jryLevXrveaQ9lLnQcuk6Shqr9-ZuG8" /> <link rel="stylesheet" href="/Enciklopedija.styles.css?v=FqXpQdF1a2Rla5RbDuOH-XQm3ENGUuk1Lvq1h6OEFyI" /> <script src="https://polyfill.io/v3/polyfill.min.js?features=es6"></script> <script id="MathJax-script" async src="https://cdn.jsdelivr.net/npm/mathjax@3.0.1/es5/tex-mml-chtml.js"></script> <link href="/lib/lightbox2/css/lightbox.min.css" rel="stylesheet" /> <script src="/lib/jquery/jquery.min.js"></script> <script src="/lib/jqueryui/jquery-ui.min.js"></script> <link href="/lib/jqueryui/themes/base/jquery-ui.min.css" rel="stylesheet" /> <link href="/lib/jqueryui/themes/base/theme.min.css" rel="stylesheet" /> <!-- Google tag (gtag.js) --> <script async src="https://www.googletagmanager.com/gtag/js?id=G-EEL30DJPVS"></script> <script> window.dataLayer = window.dataLayer || []; function gtag() { dataLayer.push(arguments); } gtag('js', new Date()); gtag('config', 'G-EEL30DJPVS'); </script> </head> <body> <header b-5bzbccjy93> <div b-5bzbccjy93> <div b-5bzbccjy93 class="container p-4 text-center"> <a class="mx-auto" href="/"><img src="/images/HeLogo.png" /><img style="height:4.8em" src="/images/hrvalskaenciklopedijatitle.png" /></a> </div> <nav b-5bzbccjy93 class="navbar navbar-light bg-white border-bottom box-shadow pb-4 mb-4 d-print-none"> <div b-5bzbccjy93 class="container col-lg-auto d-block"> <form method="get" class="container text-center" action="/Abecedarij"> <div b-5bzbccjy93 class="nav-item input-group col-centered " id="trazilica"> <input b-5bzbccjy93 type="search" placeholder="Traži..." name="q" class="search form-control" id="natuknica"> <button b-5bzbccjy93 type="submit" class="btn btn-outline-secondary btn-edicija" title="Traži"> <svg b-5bzbccjy93 xmlns="http://www.w3.org/2000/svg" width="18" height="18" fill="currentColor" class="bi bi-search"> <path b-5bzbccjy93 d="M11.742 10.344a6.5 6.5 0 1 0-1.397 1.398h-.001c.03.04.062.078.098.115l3.85 3.85a1 1 0 0 0 1.415-1.414l-3.85-3.85a1.007 1.007 0 0 0-.115-.1zM12 6.5a5.5 5.5 0 1 1-11 0 5.5 5.5 0 0 1 11 0z" /> </svg> </button> <button b-5bzbccjy93 class="navbar-toggler ms-2" title="search" type="button" data-bs-toggle="offcanvas" data-bs-target="#offcanvasNavbar" aria-controls="offcanvasNavbar"> <span b-5bzbccjy93 class="navbar-toggler-icon"></span> </button> </div> </form> <div b-5bzbccjy93 class="offcanvas offcanvas-end" tabindex="-1" id="offcanvasNavbar" aria-labelledby="offcanvasNavbarLabel"> <div b-5bzbccjy93 class="offcanvas-header"> <h5 b-5bzbccjy93 class="offcanvas-title" id="offcanvasNavbarLabel">O enciklopediji</h5> <button b-5bzbccjy93 type="button" class="btn-close" data-bs-dismiss="offcanvas" aria-label="Close"></button> </div> <div b-5bzbccjy93 class="offcanvas-body"> <ul b-5bzbccjy93 class="navbar-nav justify-content-end flex-grow-1 pe-3"> <li b-5bzbccjy93 class="nav-item"> <a class="nav-link text-dark" href="/Impresum">Impresum</a> </li> <li b-5bzbccjy93 class="nav-item"> <a class="nav-link text-dark" href="/Predgovor">Predgovor</a> </li> <li b-5bzbccjy93 class="nav-item"> <a class="nav-link text-dark" href="/Upute">Upute</a> </li> <li b-5bzbccjy93 class="nav-item"> <a class="nav-link text-dark" href="/UvjetiKoristenja">Uvjeti korištenja</a> </li> </ul> <h5 b-5bzbccjy93 class="pt-4"> Kontakt </h5> <p b-5bzbccjy93> <a b-5bzbccjy93 href="http://www.lzmk.hr">Leksikografski zavod Miroslav Krleža</a><br b-5bzbccjy93 /> Frankopanska 26, Zagreb<br b-5bzbccjy93 /> tel.: +385 1 4800 332<br b-5bzbccjy93 /> tel.: +385 1 4800 392<br b-5bzbccjy93 /> fax.: +385 1 4800 399<br b-5bzbccjy93 /> </p> <p b-5bzbccjy93> <a b-5bzbccjy93 href="mailto:urednistvoHE@lzmk.hr">urednistvoHE@lzmk.hr</a> </p> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> <div b-5bzbccjy93 class="container clearfix"> <main b-5bzbccjy93 role="main" class="pb-3"> <form method="post"> <input type="hidden" id="hfAlias" name="AliasId" /> <div class="container"> <h1 style="display:inline-block"><a href="#clanak">ionizacija</a></h1> <span class="d-print-none ps-3"> <a class="text-edicija" href="/Abecedarij?q=ionizacija">traži dalje ...</a></span> </div> <div class="container"> <div class="struke card bg-light"> <div><b>struka(e):</b> kemija | fizika</div> </div> <div class="clanak"> <a name="clanak"></a> <div><p><span style="color: #8b2323"><b>ionizacija,</b></span> nastajanje električki nabijenih čestica, <span style="color: #000000"><i><a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/27748 ">iona</a>,</i></span> iz neutralnih atoma ili molekula. Ionizaciju može izazvati <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/ionizirajuce-zracenje">ionizirajuće zračenje</a> tj. <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/elektromagnetski-valovi">elektromagnetski valovi</a> ili <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/27748">ioni</a> ili <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/subatomske-cestice">subatomske čestice</a> (elektron, pozitron, mezon, proton, alfa-čestica, deutron) koji se gibaju kroz plinovitu, tekuću ili čvrstu tvar, ako je energija zračenja ili kinetička energija čestica dovoljno velika da u sudaru s neutralnim atomima ili molekulama izbaci iz njih elektrone. Najmanja za to potrebna energija jest <span style="color: #000000"><i>energija ionizacije (ionizacijski potencijal),</i></span> tj. energija koja je dovoljna da izolirani atom ili molekula u plinovitom stanju izgube jedan elektron, pri čemu nastaje ionski par: pozitivno nabijeni ion i izbačeni elektron. Energija ionizacije mjera je sposobnosti nekog kemijskog elementa da ulazi u kemijske reakcije uz stvaranje iona. Prva energija ionizacije odnosi se na gubitak najslabije vezanog elektrona u neutralnom atomu, druga, veća energija ionizacije odnosi se na ionizaciju tako nastaloga kationa itd. Ukupan broj ionskih parova nastalih na jedinici duljine uzduž puta čestice naziva se <span style="color: #000000"><i>ionizacijska gustoća (specifična ionizacija)</i></span> i mjeri se najčešće u odnosu prema ionizacijskoj gustoći u zraku. Ona ovisi o energiji, masi i naboju čestice, za razliku od <span style="color: #000000"><i>totalne ionizacije,</i></span> tj. ukupnoga broja ionskih parova nastalih uzduž cijele staze čestice, koji ovisi uglavnom samo o energiji s kojom je čestica ušla u tvar. Atomi ili molekule mogu ionizacijom izgubiti po jedan elektron ili više njih, a izbačeni elektron može ostati slobodan, može se vezati uz neki neutralni atom ili molekulu i tako stvoriti negativno nabijen ion, ili se pak spojiti s nekim pozitivno nabijenim ionom što se naziva <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/rekombinacija">rekombinacija</a>. Prosječni put koji oslobođeni elektron prijeđe prije nego što se spoji s drugom česticom naziva se <span style="color: #000000"><i>srednji slobodni put</i></span> i ovisi uglavnom o tlaku plina i stupnju ionizacije, tj. o omjeru između broja nastalih iona i preostalih neutralnih atoma, odn. molekula. Gibajući se kroz sredstvo, čestica koja uzrokuje ionizaciju postupno gubi energiju i konačno se može zaustaviti. U zraku pri temperaturi od 15 °C i tlaku od 101 325 Pa utrošak energije po nastajanju jednog ionskoga para iznosi oko 32,5 eV i ne ovisi o uzročniku ionizacije. Uz <span style="color: #000000"><i>primarnu ionizaciju,</i></span> koju izravno uzrokuje čestica, zbiva se i <span style="color: #000000"><i>sekundarna ionizacija,</i></span> tj. proces nastajanja iona djelovanjem elektrona i iona koji su nastali primarnom ionizacijom, ako su prilikom svojega postanka dobili dovoljno veliku energiju. Neutralne čestice, npr. neutron ili neutralni mezon, mogu uzrokovati samo sekundarnu ionizaciju, predajući ili svu svoju energiju ili samo njezin dio nekoj električki nabijenoj čestici, npr. protonu.</p><p>Ionizaciju može uzrokovati elektromagnetsko zračenje dovoljno velike energije (ultraljubičasto, rendgensko, gama-zračenje), bilo <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/fotoelektricni-efekt">fotoelektričnim efektom</a>, tako da jedan od vezanih elektrona u atomu preuzme svu energiju kvanta zračenja, bilo <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/comptonov-efekt">Comptonovim efektom</a>, kada elektron preuzme samo dio te energije.</p><p>Električni izboji u plinovima također se svode na ionizaciju. Ako nema djelovanja električnog polja, ioni stvoreni u nekom plinu brzo se rekombiniraju i plin se ponovno vraća u neutralno stanje. No ako se plin nalazi u električnom polju, nastali se ioni gibaju prema elektrodama, i to negativno nabijeni prema anodi, a pozitivno nabijeni prema katodi. Na taj način nastaje <span style="color: #000000"><i>struja ionizacije.</i></span> Pri malim tlakovima i u dovoljno jakom električnom polju nastaje električni izboj. Zbog djelovanja polja tako stvoreni ioni, gibajući se prema elektrodama, dobivaju dovoljnu energiju, pa i oni ioniziraju druge atome i molekule. Ta se pojava naziva <span style="color: #000000"><i>kaskadni proces</i></span> i uzrok je ionizacije većega dijela plina, što se očituje svjetlosnim pojavama, kao u Crookesovoj cijevi (→ <span style="font-variant: small-caps; color: #000000;"><a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/crookes-william">william crookes</a></span>), a uz povećanje tlaka i napona, izbijanjem električnih iskara ili stvaranjem <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/elektricni-luk">električnog luka</a>.</p><p>Ioni mogu nastati i zbog termičkoga gibanja atoma i molekula pri visokim temperaturama, npr. u plamenu. Tada atomi i molekule imaju dovoljnu kinetičku energiju da u međusobnim sudarima jedni druge ioniziraju. Pri visokoj temperaturi (10 000 K) nastaje <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/plazma">plazma</a>, električki vodljiva plinska smjesa koja sadrži znatnu koncentraciju kationa i elektrona. Kod vrlo visokih temperatura, npr. kod jakih električnih pražnjenja, stvaraju se dvostruko ili višestruko ionizirani atomi i prirodna plazma. Na ekstremno visokim temperaturama, kao u unutrašnjosti zvijezda, atomi mogu izgubiti sve elektrone. <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/ionosfera">Ionosfera</a>, dio Zemljine atmosfere ioniziran je zbog stalne apsorpcije <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/kozmicko-zracenje">kozmičkoga zračenja</a> i Sunčeva <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/ultraljubicasto-zracenje">ultraljubičastoga zračenja</a>.</p><p>Ionizacija se zbiva i u vodi i drugim otapalima kada se u njima otapaju i s njima reagiraju tzv. potencijalni <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/elektroliti">elektroliti</a>, koji se prije <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/elektrolitska-disocijacija">elektrolitske disocijacije</a> ne sastoje od iona. Tako npr. plin klorovodik (HCl) u reakciji s vodom daje hidronijev ion (H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>) i ion klora (Cl<sup>–</sup>).</p><p>Na načelu ionizacije zasnivaju se mnogi instrumenti u fizici i kemiji. Najpoznatiji su <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/ionizacijska-komora">ionizacijska komora</a>, <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/geiger-mullerovo-brojilo">Geiger-Müllerovo brojilo</a>, <a href="https://www.enciklopedija.hr/clanak/wilsonova-komora">Wilsonova komora</a>, različiti spektrometrijski instrumenti.</p><p>Ionizirajućim zračenjem ionizira se i tkivo, prije svega voda kao glavni sastojak tkiva, pri čemu nastaju kemijski vrlo reaktivni radikali, koji uzrokuju ozbiljna biološka oštećenja organizma.</p> </div> </div> </div> <div class="container citiranje"> Citiranje: <p> ionizacija. <i>Hrvatska enciklopedija</i>, <i>mrežno izdanje.</i> Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2013. – 2024. Pristupljeno 28.11.2024. <https://www.enciklopedija.hr/clanak/ionizacija>. </p> </div> <div class="container d-print-none"></div> <div class="container d-print-none"> <button type="button" class="btn btn-secondary" data-bs-toggle="modal" data-bs-target="#mkomentar">Komentar</button> </div> <div class="modal fade" tabindex="-1" id="mkomentar"> <div class="modal-dialog modal-dialog-centered"> <div class="modal-content"> <div class="modal-header"> <h5 class="modal-title">Unesite komentar</h5> <button type="button" class="btn-close" data-bs-dismiss="modal" aria-label="Close"></button> </div> <div class="modal-body"> Komentar: <textarea style="width:100%; height:300px" id="taKomentar" name="taKomentar"></textarea> Potpis: <input type="text" style="width:100%" id="taPotpis" name="taPotpis" /input> </div> <div class="modal-footer"> <button type="button" class="btn btn-secondary" data-bs-dismiss="modal">Zatvori</button> <button type="submit" class="btn btn-primary" title="Snimi" value="Snimi" formaction="/Clanak/ionizacija?handler=ButtonSnimi">Pošalji</button> </div> </div> </div> </div> <br /> <input name="__RequestVerificationToken" type="hidden" value="CfDJ8AafmPaswmdEooPiIBQpxHDFJnw6At5AfqFyBnjY6AceHapdKAeLdOfB6Rv1t5_9Dad-cz80jQw7cdk01p_909ATwVfKPgRpSZWqywROzpM1CYv9sBEUfq44jxoWHLNMYdfIa_UGdwlIAArmYXyQz60" /></form> <script src="/lib/lightbox2/js/lightbox.min.js"></script> <script> lightbox.option({ 'resizeDuration': 200, 'wrapAround': false, 'albumLabel': "slika %1 od %2" }) </script> </main> </div> <div b-5bzbccjy93> <div id="cookieConsent" class="alert alert-info alert-dismissible fade show fixed-bottom" role="alert"> <div class="container"> Naše web stranice koriste kolačiće kako bi Vam omogućili najbolje korisničko iskustvo, za analizu prometa i korištenje društvenih mreža. <a href="/UvjetiKoristenja">Doznaj više.</a> </div> <div class="d-grid gap-2 d-md-flex justify-content-md-end"> <button type="button" class="btn btn-secondary accept-policy me-md-2" data-dismiss="alert" aria-label="Close" data-cookie-string=".AspNet.Consent=yes; expires=Fri, 28 Nov 2025 19:00:19 GMT; path=/; secure; samesite=none">Prihvati</button> </div> </div> <script> (function () { var button = document.querySelector("#cookieConsent button[data-cookie-string]"); button.addEventListener("click", function (event) { document.cookie = button.dataset.cookieString; $("#cookieConsent").hide(); }, false); })(); </script> </div> <footer b-5bzbccjy93 class="border-top footer text-muted" id="myFooter"> <div b-5bzbccjy93 class="container text-center"> <img style="height:48px; vertical-align:text-top;" src="/images/lzmklogo.png" /> </div> <div b-5bzbccjy93 class="container text-center"> © 2024. <a b-5bzbccjy93 href="https://www.lzmk.hr">Leksikografski zavod <i b-5bzbccjy93>Miroslav Krleža</i></a> </div> </footer> <button b-5bzbccjy93 type="button" title="Top" class="btn btn-secondary btn-floating btn-lg" id="btn-back-to-top"> <svg b-5bzbccjy93 xmlns="http://www.w3.org/2000/svg" width="18" height="18" fill="currentColor" class="bi bi-caret-up-fill"> <path b-5bzbccjy93 d="m7.247 4.86-4.796 5.481c-.566.647-.106 1.659.753 1.659h9.592a1 1 0 0 0 .753-1.659l-4.796-5.48a1 1 0 0 0-1.506 0z" /> </svg> </button> <script src="/lib/bootstrap/dist/js/bootstrap.bundle.min.js"></script> <script src="/js/site.js?v=HFdDLbM0HxvrAwFgkX5IgRBv1htKZvv7gXFyyLjyFbI"></script> </body> </html>