CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available" lang="sr" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Марија Угарска — Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )srwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""], "wgDefaultDateFormat":"hh:mm d. month y.","wgMonthNames":["","јануар","фебруар","март","април","мај","јун","јул","август","септембар","октобар","новембар","децембар"],"wgRequestId":"5a21122f-1745-459d-aea8-bb7f07314e5f","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Марија_Угарска","wgTitle":"Марија Угарска","wgCurRevisionId":27753101,"wgRevisionId":27753101,"wgArticleId":950351,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Чланци којима недостају извори у тексту","Сви чланци којима недостају извори у тексту","Чланци за чишћење","Сви чланци за чишћење","Сви чланци са непотврђеним изјавама", "Чланци са непотврђеним изјавама од 01. 2017.","Чланци са FAST идентификаторима","Чланци са ISNI идентификаторима","Чланци са VIAF идентификаторима","Чланци са WorldCat Entities идентификаторима","Чланци са GND идентификаторима","Чланци са LCCN идентификаторима","Чланци са PLWABN идентификаторима","Чланци са DTBIO идентификаторима","Чланци са Родовид идентификаторима","Шаблон:Категорија на Остави/параметар/ненаведен/име странице различито од Википодатака","Шаблон:Категорија на Остави/именски простор/главни","Рођени 1370.","Умрли 1395.","Анжујци","Луксембурзи", "Мађарске краљице"],"wgPageViewLanguage":"sr","wgPageContentLanguage":"sr","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName":"Марија_Угарска","wgRelevantArticleId":950351,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sr","wgIsProbablyEditable":true,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":true,"wgRestrictionEdit":[],"wgRestrictionMove":[],"wgNoticeProject":"wikipedia","wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sr","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks":"sr-ec"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":100000,"wgRelatedArticlesCompat":[],"wgCentralAuthMobileDomain":false,"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true, "wgULSisLanguageSelectorEmpty":false,"wgWikibaseItemId":"Q154412","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGEStructuredTaskRejectionReasonTextInputEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.24"};RLSTATE={"ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","ext.cite.styles":"ready","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready","jquery.makeCollapsible.styles":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=[ "ext.cite.ux-enhancements","mediawiki.page.media","site","mediawiki.page.ready","jquery.makeCollapsible","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents","ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession","wikibase.sidebar.tracking","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=ext.cite.styles%7Cext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cjquery.makeCollapsible.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sr&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.4"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/6e/Mary_I_of_Hungary.jpg"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="1390"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/6e/Mary_I_of_Hungary.jpg"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="927"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="741"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Марија Угарска — Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0"> <link rel="alternate" type="application/x-wiki" title="Уреди" href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Википедија (sr)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sr.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="sr" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Cyrl" href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Latn" href="https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sr"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Википедија – Atom фид" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="//login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject mw-editable page-Марија_Угарска rootpage-Марија_Угарска skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Пређи на садржај</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" > <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Главни мени" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-menu mw-ui-icon-wikimedia-menu"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Главни мени</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Главни мени</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" > <div class="vector-menu-heading"> Навигација </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Посетите главну страну [z]" accesskey="z"><span>Главна страна</span></a></li><li id="n-contents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Водичи за прегледање Википедије"><span>Садржај</span></a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Списак скорашњих измена на пројекту [r]" accesskey="r"><span>Скорашње измене</span></a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Посетите насумичну страницу [x]" accesskey="x"><span>Случајна страница</span></a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Пронађите информације о актуелностима"><span>Актуелности</span></a></li><li id="n-contactpage" class="mw-list-item"><a href="//sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Контакт" title="Сазнајте како да ступите у контакт с уредницима"><span>Контакт</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" > <div class="vector-menu-heading"> Интеракција </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Место где можете да се информишете"><span>Помоћ</span></a></li><li id="n-introduction" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B8"><span>Научите да уређујете</span></a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3"><span>Трг</span></a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="О пројекту, шта можете да радите и где да пронађете ствари"><span>Радионица</span></a></li><li id="n-noticeboard" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0"><span>Огласна табла</span></a></li><li id="n-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5"><span>Отпреми датотеку</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <span class="mw-logo-container skin-invert"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Википедија" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sr.svg" style="width: 7.8125em; height: 1.4375em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sr.svg" width="120" height="11" style="width: 7.5em; height: 0.6875em;"> </span> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f"><span class="vector-icon mw-ui-icon-search mw-ui-icon-wikimedia-search"></span> <span>Претрага</span> </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Претражите Википедију" aria-label="Претражите Википедију" autocapitalize="sentences" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f" id="searchInput" > <span class="cdx-text-input__icon cdx-text-input__start-icon"></span> </div> <input type="hidden" name="title" value="Посебно:Претражи"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Претражи</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Личне алатке"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Мења се приказ странице; величина фонта, ширина и боја" > <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Изглед" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-appearance mw-ui-icon-wikimedia-appearance"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Изглед</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=spontaneous&uselang=sr" class=""><span>Донације</span></a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се" class=""><span>Отвори налог</span></a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o" class=""><span>Пријави ме</span></a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Више опција" > <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Личне алатке" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-ellipsis mw-ui-icon-wikimedia-ellipsis"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Личне алатке</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Кориснички мени" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=spontaneous&uselang=sr"><span>Донације</span></a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се"><span class="vector-icon mw-ui-icon-userAdd mw-ui-icon-wikimedia-userAdd"></span> <span>Отвори налог</span></a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o"><span class="vector-icon mw-ui-icon-logIn mw-ui-icon-wikimedia-logIn"></span> <span>Пријави ме</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Eодбаци\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"sitenotice\" lang=\"sr\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #f0f0f0; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПрикључите се расправи на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A0%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%BD_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5,_%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B5\" title=\"Википедија:Гласање/Предлог/Редизајн страница за добре, сјајне и изабране спискове\"\u003Eредизајна страница за добре, сјајне и ИС\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПокренут је \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли споменике 2024.\"\u003EУређивачки маратон Вики воли споменике 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУ току је такмичење у писању чланака на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A3_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83_%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B5_%D0%B8_%D0%A4%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%B5\" title=\"Википедија:Такмичење у писању чланака/У свету Флоре и Фауне\"\u003EФлоре и фауне\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B0_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024.\"\u003EУређивачком маратону Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУчествујте у \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2024\" class=\"extiw\" title=\"q:Викицитат:Кампања SheSaid 2024\"\u003Eкампањи писања цитата значајних жена\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E на Викицитату.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0\" title=\"Википедија:Акција проширивања клица\"\u003Eакцији проширивања клица\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Садржај" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Садржај</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">сакриј</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Почетак</div> </a> </li> <li id="toc-Долазак_на_престо" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Долазак_на_престо"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1</span> <span>Долазак на престо</span> </div> </a> <ul id="toc-Долазак_на_престо-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Непријатељство_краља_Твртка" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Непријатељство_краља_Твртка"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2</span> <span>Непријатељство краља Твртка</span> </div> </a> <ul id="toc-Непријатељство_краља_Твртка-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Побуна_у_Хрватској" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Побуна_у_Хрватској"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3</span> <span>Побуна у Хрватској</span> </div> </a> <ul id="toc-Побуна_у_Хрватској-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Нагодба_са_краљем_Твртком" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Нагодба_са_краљем_Твртком"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4</span> <span>Нагодба са краљем Твртком</span> </div> </a> <ul id="toc-Нагодба_са_краљем_Твртком-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Карло_III_Напуљски" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Карло_III_Напуљски"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5</span> <span>Карло III Напуљски</span> </div> </a> <ul id="toc-Карло_III_Напуљски-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Жигмунд_Луксембуршки_као_краљ" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Жигмунд_Луксембуршки_као_краљ"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6</span> <span>Жигмунд Луксембуршки као краљ</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Жигмунд_Луксембуршки_као_краљ-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Жигмунд Луксембуршки као краљ</span> </button> <ul id="toc-Жигмунд_Луксембуршки_као_краљ-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Долазак_на_престо_2" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Долазак_на_престо_2"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.1</span> <span>Долазак на престо</span> </div> </a> <ul id="toc-Долазак_на_престо_2-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Ослобађање_краљице_Марије" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Ослобађање_краљице_Марије"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.2</span> <span>Ослобађање краљице Марије</span> </div> </a> <ul id="toc-Ослобађање_краљице_Марије-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Победе_над_побуњеницима" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Победе_над_побуњеницима"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.3</span> <span>Победе над побуњеницима</span> </div> </a> <ul id="toc-Победе_над_побуњеницима-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Држање_краља_Твртка" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Држање_краља_Твртка"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.4</span> <span>Држање краља Твртка</span> </div> </a> <ul id="toc-Држање_краља_Твртка-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Долазак_краља_Твртка_у_Далмацију" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Долазак_краља_Твртка_у_Далмацију"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.4.1</span> <span>Долазак краља Твртка у Далмацију</span> </div> </a> <ul id="toc-Долазак_краља_Твртка_у_Далмацију-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Борба_за_врански_манастир" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Борба_за_врански_манастир"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.4.2</span> <span>Борба за врански манастир</span> </div> </a> <ul id="toc-Борба_за_врански_манастир-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Борба_на_северним_границама" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Борба_на_северним_границама"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.4.3</span> <span>Борба на северним границама</span> </div> </a> <ul id="toc-Борба_на_северним_границама-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Освајања_по_Далмацији" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Освајања_по_Далмацији"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.4.4</span> <span>Освајања по Далмацији</span> </div> </a> <ul id="toc-Освајања_по_Далмацији-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Краљ_Твртко_и_Млечани" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Краљ_Твртко_и_Млечани"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.4.5</span> <span>Краљ Твртко и Млечани</span> </div> </a> <ul id="toc-Краљ_Твртко_и_Млечани-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Сплитски_позив_у_помоћ" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Сплитски_позив_у_помоћ"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.4.6</span> <span>Сплитски позив у помоћ</span> </div> </a> <ul id="toc-Сплитски_позив_у_помоћ-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Анти_босански_савез" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Анти_босански_савез"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.4.7</span> <span>Анти босански савез</span> </div> </a> <ul id="toc-Анти_босански_савез-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Помоћ_Далмацији" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Помоћ_Далмацији"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.4.8</span> <span>Помоћ Далмацији</span> </div> </a> <ul id="toc-Помоћ_Далмацији-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Сплитска_дипломатија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Сплитска_дипломатија"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.4.9</span> <span>Сплитска дипломатија</span> </div> </a> <ul id="toc-Сплитска_дипломатија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Краткотрајни_успеси_у_Далмацији" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Краткотрајни_успеси_у_Далмацији"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.4.10</span> <span>Краткотрајни успеси у Далмацији</span> </div> </a> <ul id="toc-Краткотрајни_успеси_у_Далмацији-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Млечани_у_Далмацији" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Млечани_у_Далмацији"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.4.11</span> <span>Млечани у Далмацији</span> </div> </a> <ul id="toc-Млечани_у_Далмацији-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Пад_Сплита" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Пад_Сплита"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.4.12</span> <span>Пад Сплита</span> </div> </a> <ul id="toc-Пад_Сплита-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Први_продор_у_Србију" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Први_продор_у_Србију"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.5</span> <span>Први продор у Србију</span> </div> </a> <ul id="toc-Први_продор_у_Србију-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Турци_Османлије_и_други_продор_у_Србију" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Турци_Османлије_и_други_продор_у_Србију"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.6</span> <span>Турци Османлије и други продор у Србију</span> </div> </a> <ul id="toc-Турци_Османлије_и_други_продор_у_Србију-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Односи_са_Босном_после_смрти_краља_Твртка_и_слом_побуне" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Односи_са_Босном_после_смрти_краља_Твртка_и_слом_побуне"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.7</span> <span>Односи са Босном после смрти краља Твртка и слом побуне</span> </div> </a> <ul id="toc-Односи_са_Босном_после_смрти_краља_Твртка_и_слом_побуне-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Битка_на_Ровинама" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Битка_на_Ровинама"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.8</span> <span>Битка на Ровинама</span> </div> </a> <ul id="toc-Битка_на_Ровинама-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Стање_у_земљи" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Стање_у_земљи"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.9</span> <span>Стање у земљи</span> </div> </a> <ul id="toc-Стање_у_земљи-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Смрт" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Смрт"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7</span> <span>Смрт</span> </div> </a> <ul id="toc-Смрт-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Палатини" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Палатини"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">8</span> <span>Палатини</span> </div> </a> <ul id="toc-Палатини-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Генеалогија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Генеалогија"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">9</span> <span>Генеалогија</span> </div> </a> <ul id="toc-Генеалогија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Референце" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Референце"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">10</span> <span>Референце</span> </div> </a> <ul id="toc-Референце-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Спољашње_везе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Спољашње_везе"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">11</span> <span>Спољашње везе</span> </div> </a> <ul id="toc-Спољашње_везе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Садржај" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" > <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Прикажи/сакриј садржај" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-listBullet mw-ui-icon-wikimedia-listBullet"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Прикажи/сакриј садржај</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading"><span class="mw-page-title-main">Марија Угарска</span></h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" > <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Чланак на другим језицима. Доступан на: 44" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-44" aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-language-progressive mw-ui-icon-wikimedia-language-progressive"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">44 језика</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-ar mw-list-item"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D9%85%D8%A7%D8%B1%D9%8A%D8%8C_%D9%85%D9%84%D9%83%D8%A9_%D8%A7%D9%84%D9%85%D8%AC%D8%B1" title="ماري، ملكة المجر — арапски" lang="ar" hreflang="ar" data-title="ماري، ملكة المجر" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="арапски" class="interlanguage-link-target"><span>العربية</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arz mw-list-item"><a href="https://arz.wikipedia.org/wiki/%D9%85%D8%A7%D8%B1%D9%89_(%D9%85%D9%84%D9%83%D9%87)" title="مارى (ملكه) — Egyptian Arabic" lang="arz" hreflang="arz" data-title="مارى (ملكه)" data-language-autonym="مصرى" data-language-local-name="Egyptian Arabic" class="interlanguage-link-target"><span>مصرى</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-azb mw-list-item"><a href="https://azb.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%DB%8C%D8%B1%DB%8C%D9%86%D8%AC%DB%8C_%D9%85%D8%A7%D8%B1%DB%8C%D8%A7%DB%8C_(%D9%85%D8%A7%D8%AC%D8%A7%D8%B1%DB%8C%D8%B3%D8%AA%D8%A7%D9%86)" title="بیرینجی ماریای (ماجاریستان) — South Azerbaijani" lang="azb" hreflang="azb" data-title="بیرینجی ماریای (ماجاریستان)" data-language-autonym="تۆرکجه" data-language-local-name="South Azerbaijani" class="interlanguage-link-target"><span>تۆرکجه</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id mw-list-item"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Maria,_Ratu_Hungaria" title="Maria, Ratu Hungaria — индонежански" lang="id" hreflang="id" data-title="Maria, Ratu Hungaria" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="индонежански" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Indonesia</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ms mw-list-item"><a href="https://ms.wikipedia.org/wiki/Maria,_Permaisuri_Hungary" title="Maria, Permaisuri Hungary — малајски" lang="ms" hreflang="ms" data-title="Maria, Permaisuri Hungary" data-language-autonym="Bahasa Melayu" data-language-local-name="малајски" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Melayu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg mw-list-item"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%8F_%D0%A3%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Мария Унгарска — бугарски" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Мария Унгарска" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="бугарски" class="interlanguage-link-target"><span>Български</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be mw-list-item"><a href="https://be.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%8B%D1%8F_(%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D1%80%D1%8B%D1%96)" title="Марыя (каралева Венгрыі) — белоруски" lang="be" hreflang="be" data-title="Марыя (каралева Венгрыі)" data-language-autonym="Беларуская" data-language-local-name="белоруски" class="interlanguage-link-target"><span>Беларуская</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bs mw-list-item"><a href="https://bs.wikipedia.org/wiki/Marija,_kraljica_Ugarske" title="Marija, kraljica Ugarske — босански" lang="bs" hreflang="bs" data-title="Marija, kraljica Ugarske" data-language-autonym="Bosanski" data-language-local-name="босански" class="interlanguage-link-target"><span>Bosanski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/Maria_I_d%27Hongria" title="Maria I d'Hongria — каталонски" lang="ca" hreflang="ca" data-title="Maria I d'Hongria" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="каталонски" class="interlanguage-link-target"><span>Català</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Marie_Uhersk%C3%A1" title="Marie Uherská — чешки" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Marie Uherská" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="чешки" class="interlanguage-link-target"><span>Čeština</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-da mw-list-item"><a href="https://da.wikipedia.org/wiki/Maria_1._af_Ungarn" title="Maria 1. af Ungarn — дански" lang="da" hreflang="da" data-title="Maria 1. af Ungarn" data-language-autonym="Dansk" data-language-local-name="дански" class="interlanguage-link-target"><span>Dansk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de mw-list-item"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Maria_(Ungarn)" title="Maria (Ungarn) — немачки" lang="de" hreflang="de" data-title="Maria (Ungarn)" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="немачки" class="interlanguage-link-target"><span>Deutsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el mw-list-item"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%9C%CE%B1%CF%81%CE%AF%CE%B1_%CF%84%CE%B7%CF%82_%CE%9F%CF%85%CE%B3%CE%B3%CE%B1%CF%81%CE%AF%CE%B1%CF%82" title="Μαρία της Ουγγαρίας — грчки" lang="el" hreflang="el" data-title="Μαρία της Ουγγαρίας" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="грчки" class="interlanguage-link-target"><span>Ελληνικά</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Mary,_Queen_of_Hungary" title="Mary, Queen of Hungary — енглески" lang="en" hreflang="en" data-title="Mary, Queen of Hungary" data-language-autonym="English" data-language-local-name="енглески" class="interlanguage-link-target"><span>English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es mw-list-item"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Mar%C3%ADa_I_de_Hungr%C3%ADa" title="María I de Hungría — шпански" lang="es" hreflang="es" data-title="María I de Hungría" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="шпански" class="interlanguage-link-target"><span>Español</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eo mw-list-item"><a href="https://eo.wikipedia.org/wiki/Maria_(Hungario)" title="Maria (Hungario) — есперанто" lang="eo" hreflang="eo" data-title="Maria (Hungario)" data-language-autonym="Esperanto" data-language-local-name="есперанто" class="interlanguage-link-target"><span>Esperanto</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eu mw-list-item"><a href="https://eu.wikipedia.org/wiki/Maria_I.a_Hungariakoa" title="Maria I.a Hungariakoa — баскијски" lang="eu" hreflang="eu" data-title="Maria I.a Hungariakoa" data-language-autonym="Euskara" data-language-local-name="баскијски" class="interlanguage-link-target"><span>Euskara</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fa mw-list-item"><a href="https://fa.wikipedia.org/wiki/%D9%85%D8%A7%D8%B1%DB%8C%D8%A7%DB%8C_%DB%8C%DA%A9%D9%85%D8%8C_%D9%85%D9%84%DA%A9%D9%87_%D9%85%D8%AC%D8%A7%D8%B1%D8%B3%D8%AA%D8%A7%D9%86" title="ماریای یکم، ملکه مجارستان — персијски" lang="fa" hreflang="fa" data-title="ماریای یکم، ملکه مجارستان" data-language-autonym="فارسی" data-language-local-name="персијски" class="interlanguage-link-target"><span>فارسی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr mw-list-item"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Marie_Ire_(reine_de_Hongrie)" title="Marie Ire (reine de Hongrie) — француски" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Marie Ire (reine de Hongrie)" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="француски" class="interlanguage-link-target"><span>Français</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gl mw-list-item"><a href="https://gl.wikipedia.org/wiki/Mar%C3%ADa_I_de_Hungr%C3%ADa" title="María I de Hungría — галицијски" lang="gl" hreflang="gl" data-title="María I de Hungría" data-language-autonym="Galego" data-language-local-name="галицијски" class="interlanguage-link-target"><span>Galego</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-he mw-list-item"><a href="https://he.wikipedia.org/wiki/%D7%9E%D7%A8%D7%99%D7%94,_%D7%9E%D7%9C%D7%9B%D7%AA_%D7%94%D7%95%D7%A0%D7%92%D7%A8%D7%99%D7%94" title="מריה, מלכת הונגריה — хебрејски" lang="he" hreflang="he" data-title="מריה, מלכת הונגריה" data-language-autonym="עברית" data-language-local-name="хебрејски" class="interlanguage-link-target"><span>עברית</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr mw-list-item"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Marija_An%C5%BEuvinska" title="Marija Anžuvinska — хрватски" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Marija Anžuvinska" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="хрватски" class="interlanguage-link-target"><span>Hrvatski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Maria_d%27Ungheria_(1371-1395)" title="Maria d'Ungheria (1371-1395) — италијански" lang="it" hreflang="it" data-title="Maria d'Ungheria (1371-1395)" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="италијански" class="interlanguage-link-target"><span>Italiano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E3%83%9E%E3%83%BC%E3%83%AA%E3%82%A2_(%E3%83%8F%E3%83%B3%E3%82%AC%E3%83%AA%E3%83%BC%E5%A5%B3%E7%8E%8B)" title="マーリア (ハンガリー女王) — јапански" lang="ja" hreflang="ja" data-title="マーリア (ハンガリー女王)" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="јапански" class="interlanguage-link-target"><span>日本語</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ka mw-list-item"><a href="https://ka.wikipedia.org/wiki/%E1%83%9B%E1%83%90%E1%83%A0%E1%83%98%E1%83%90_I_(%E1%83%A3%E1%83%9C%E1%83%92%E1%83%A0%E1%83%94%E1%83%97%E1%83%98)" title="მარია I (უნგრეთი) — грузијски" lang="ka" hreflang="ka" data-title="მარია I (უნგრეთი)" data-language-autonym="ქართული" data-language-local-name="грузијски" class="interlanguage-link-target"><span>ქართული</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ko mw-list-item"><a href="https://ko.wikipedia.org/wiki/%EB%A7%88%EB%A6%AC%EC%96%B4_(%ED%97%9D%EA%B0%80%EB%A6%AC)" title="마리어 (헝가리) — корејски" lang="ko" hreflang="ko" data-title="마리어 (헝가리)" data-language-autonym="한국어" data-language-local-name="корејски" class="interlanguage-link-target"><span>한국어</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-la mw-list-item"><a href="https://la.wikipedia.org/wiki/Maria_Andegavensis_(regina_Hungariae)" title="Maria Andegavensis (regina Hungariae) — латински" lang="la" hreflang="la" data-title="Maria Andegavensis (regina Hungariae)" data-language-autonym="Latina" data-language-local-name="латински" class="interlanguage-link-target"><span>Latina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lv mw-list-item"><a href="https://lv.wikipedia.org/wiki/Marija_I_An%C5%BE%C5%AB" title="Marija I Anžū — летонски" lang="lv" hreflang="lv" data-title="Marija I Anžū" data-language-autonym="Latviešu" data-language-local-name="летонски" class="interlanguage-link-target"><span>Latviešu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hu mw-list-item"><a href="https://hu.wikipedia.org/wiki/M%C3%A1ria_magyar_kir%C3%A1lyn%C5%91" title="Mária magyar királynő — мађарски" lang="hu" hreflang="hu" data-title="Mária magyar királynő" data-language-autonym="Magyar" data-language-local-name="мађарски" class="interlanguage-link-target"><span>Magyar</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nl mw-list-item"><a href="https://nl.wikipedia.org/wiki/Maria_van_Hongarije_(1370-1395)" title="Maria van Hongarije (1370-1395) — холандски" lang="nl" hreflang="nl" data-title="Maria van Hongarije (1370-1395)" data-language-autonym="Nederlands" data-language-local-name="холандски" class="interlanguage-link-target"><span>Nederlands</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nn mw-list-item"><a href="https://nn.wikipedia.org/wiki/Maria_av_Ungarn" title="Maria av Ungarn — норвешки нинорск" lang="nn" hreflang="nn" data-title="Maria av Ungarn" data-language-autonym="Norsk nynorsk" data-language-local-name="норвешки нинорск" class="interlanguage-link-target"><span>Norsk nynorsk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Maria_Andegawe%C5%84ska" title="Maria Andegaweńska — пољски" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Maria Andegaweńska" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="пољски" class="interlanguage-link-target"><span>Polski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt mw-list-item"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/Maria_da_Hungria" title="Maria da Hungria — португалски" lang="pt" hreflang="pt" data-title="Maria da Hungria" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="португалски" class="interlanguage-link-target"><span>Português</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ro mw-list-item"><a href="https://ro.wikipedia.org/wiki/Maria_a_Ungariei" title="Maria a Ungariei — румунски" lang="ro" hreflang="ro" data-title="Maria a Ungariei" data-language-autonym="Română" data-language-local-name="румунски" class="interlanguage-link-target"><span>Română</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%8F_(%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B8%D0%B8)" title="Мария (королева Венгрии) — руски" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Мария (королева Венгрии)" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="руски" class="interlanguage-link-target"><span>Русский</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sk mw-list-item"><a href="https://sk.wikipedia.org/wiki/M%C3%A1ria_z_Anjou" title="Mária z Anjou — словачки" lang="sk" hreflang="sk" data-title="Mária z Anjou" data-language-autonym="Slovenčina" data-language-local-name="словачки" class="interlanguage-link-target"><span>Slovenčina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sh mw-list-item"><a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Marija,_hrvatsko-ugarska_kraljica" title="Marija, hrvatsko-ugarska kraljica — српскохрватски" lang="sh" hreflang="sh" data-title="Marija, hrvatsko-ugarska kraljica" data-language-autonym="Srpskohrvatski / српскохрватски" data-language-local-name="српскохрватски" class="interlanguage-link-target"><span>Srpskohrvatski / српскохрватски</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fi mw-list-item"><a href="https://fi.wikipedia.org/wiki/Maria_(Unkari)" title="Maria (Unkari) — фински" lang="fi" hreflang="fi" data-title="Maria (Unkari)" data-language-autonym="Suomi" data-language-local-name="фински" class="interlanguage-link-target"><span>Suomi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sv mw-list-item"><a href="https://sv.wikipedia.org/wiki/Maria_av_Ungern" title="Maria av Ungern — шведски" lang="sv" hreflang="sv" data-title="Maria av Ungern" data-language-autonym="Svenska" data-language-local-name="шведски" class="interlanguage-link-target"><span>Svenska</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-th mw-list-item"><a href="https://th.wikipedia.org/wiki/%E0%B8%AA%E0%B8%A1%E0%B9%80%E0%B8%94%E0%B9%87%E0%B8%88%E0%B8%9E%E0%B8%A3%E0%B8%B0%E0%B8%A3%E0%B8%B2%E0%B8%8A%E0%B8%B4%E0%B8%99%E0%B8%B5%E0%B8%99%E0%B8%B2%E0%B8%96%E0%B9%81%E0%B8%A1%E0%B8%A3%E0%B8%B5%E0%B8%97%E0%B8%B5%E0%B9%88_1_%E0%B9%81%E0%B8%AB%E0%B9%88%E0%B8%87%E0%B8%AE%E0%B8%B1%E0%B8%87%E0%B8%81%E0%B8%B2%E0%B8%A3%E0%B8%B5" title="สมเด็จพระราชินีนาถแมรีที่ 1 แห่งฮังการี — тајски" lang="th" hreflang="th" data-title="สมเด็จพระราชินีนาถแมรีที่ 1 แห่งฮังการี" data-language-autonym="ไทย" data-language-local-name="тајски" class="interlanguage-link-target"><span>ไทย</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vi mw-list-item"><a href="https://vi.wikipedia.org/wiki/M%C3%A1ria_I_c%E1%BB%A7a_Hungary" title="Mária I của Hungary — вијетнамски" lang="vi" hreflang="vi" data-title="Mária I của Hungary" data-language-autonym="Tiếng Việt" data-language-local-name="вијетнамски" class="interlanguage-link-target"><span>Tiếng Việt</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/I._Mary_(Macaristan_ve_H%C4%B1rvatistan_krali%C3%A7esi)" title="I. Mary (Macaristan ve Hırvatistan kraliçesi) — турски" lang="tr" hreflang="tr" data-title="I. Mary (Macaristan ve Hırvatistan kraliçesi)" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="турски" class="interlanguage-link-target"><span>Türkçe</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%96%D1%8F_%D0%A3%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D1%8C%D0%BA%D0%B0" title="Марія Угорська — украјински" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Марія Угорська" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="украјински" class="interlanguage-link-target"><span>Українська</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh mw-list-item"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E7%91%AA%E9%BA%97%E4%BA%9E%E4%B8%80%E4%B8%96_(%E5%8C%88%E7%89%99%E5%88%A9)" title="瑪麗亞一世 (匈牙利) — кинески" lang="zh" hreflang="zh" data-title="瑪麗亞一世 (匈牙利)" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="кинески" class="interlanguage-link-target"><span>中文</span></a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><span class="wb-langlinks-edit wb-langlinks-link"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q154412#sitelinks-wikipedia" title="Уреди међујезичке везе" class="wbc-editpage">Уреди везе</a></span></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Именски простори"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Прочитајте овај чланак [c]" accesskey="c"><span>Чланак</span></a></li><li id="ca-talk" class="new vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" rel="discussion" class="new" title="Разговарајте о страници (страница не постоји) [t]" accesskey="t"><span>Разговор</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " > <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Промени варијанту језика" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Ћир./lat.</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sr mw-list-item"><a href="/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" lang="sr" hreflang="sr"><span>Ћир./lat.</span></a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sr-Cyrl mw-list-item"><a href="/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" lang="sr-Cyrl" hreflang="sr-Cyrl"><span>Ћирилица</span></a></li><li id="ca-varlang-2" class="ca-variants-sr-Latn mw-list-item"><a href="/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" lang="sr-Latn" hreflang="sr-Latn"><span>Latinica</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Погледи"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0"><span>Читај</span></a></li><li id="ca-ve-edit" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v"><span>Уреди</span></a></li><li id="ca-edit" class="collapsible vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e"><span>Уреди извор</span></a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=history" title="Историја [h]" accesskey="h"><span>Историја</span></a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" > <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Алатке" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Алатке</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Алатке</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Више опција" > <div class="vector-menu-heading"> Радње </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0"><span>Читај</span></a></li><li id="ca-more-ve-edit" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v"><span>Уреди</span></a></li><li id="ca-more-edit" class="collapsible vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e"><span>Уреди извор</span></a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=history"><span>Историја</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" > <div class="vector-menu-heading"> Опште </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8_%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%BE/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Списак свих вики страница које воде овамо [j]" accesskey="j"><span>Шта води овамо</span></a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" rel="nofollow" title="Скорашње измене страница које су повезане с овом [k]" accesskey="k"><span>Повезане измене</span></a></li><li id="t-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Википедија:Водич_за_отпремање" title="Поставите слике и снимке [u]" accesskey="u"><span>Отпреми датотеку</span></a></li><li id="t-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Списак свих посебних страница [q]" accesskey="q"><span>Посебне странице</span></a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&oldid=27753101" title="Трајна веза до ове измене на овој страници"><span>Трајна веза</span></a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=info" title="Више информација о овој страници"><span>Подаци о страници</span></a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98&page=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&id=27753101&wpFormIdentifier=titleform" title="Информације о томе како цитирати ову страницу"><span>Цитирај страницу</span></a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87_%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%259C%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B0_%25D0%25A3%25D0%25B3%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25B0"><span>Кратки URL</span></a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:QrCode&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%259C%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B0_%25D0%25A3%25D0%25B3%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25B0"><span>Преузми QR код</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" > <div class="vector-menu-heading"> Штампање/извоз </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="electron-print_pdf" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:DownloadAsPdf&page=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=show-download-screen"><span>Преузми у PDF-у</span></a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="javascript:print();" rel="alternate" title="Одштампајте ову страницу [p]" accesskey="p"><span>Одштампај</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" > <div class="vector-menu-heading"> На другим пројектима </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Mary_of_Hungary" hreflang="en"><span>Викиостава</span></a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q154412" title="Веза ка ставци на спремишту података [g]" accesskey="g"><span>Ставка на Википодацима</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Изглед</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">сакриј</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> </div> <div id="siteSub" class="noprint">С Википедије, слободне енциклопедије</div> </div> <div id="contentSub"><div id="mw-content-subtitle"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sr" dir="ltr"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24414138">.mw-parser-output .hatnote{font-style:italic}.mw-parser-output div.hatnote{padding-left:1.6em;margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .hatnote i{font-style:normal}.mw-parser-output .hatnote+link+.hatnote{margin-top:-0.5em}</style><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">За друге употребе, погледајте страницу <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_(%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0)" class="mw-disambig" title="Марија Угарска (вишезначна одредница)">Марија Угарска (вишезначна одредница)</a>.</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28855838">.mw-parser-output .ambox{border:1px solid #a2a9b1;border-left:10px solid #36c;background-color:#fbfbfb;box-sizing:border-box}.mw-parser-output .ambox+link+.ambox,.mw-parser-output .ambox+link+style+.ambox,.mw-parser-output .ambox+link+link+.ambox,.mw-parser-output .ambox+.mw-empty-elt+link+.ambox,.mw-parser-output .ambox+.mw-empty-elt+link+style+.ambox,.mw-parser-output .ambox+.mw-empty-elt+link+link+.ambox{margin-top:-1px}html body.mediawiki .mw-parser-output .ambox.mbox-small-left{margin:4px 1em 4px 0;overflow:hidden;width:238px;border-collapse:collapse;font-size:88%;line-height:1.25em}.mw-parser-output .ambox-speedy{border-left:10px solid #b32424;background-color:#fee7e6}.mw-parser-output .ambox-delete{border-left:10px solid #b32424}.mw-parser-output .ambox-content{border-left:10px solid #f28500}.mw-parser-output .ambox-style{border-left:10px solid #fc3}.mw-parser-output .ambox-move{border-left:10px solid #9932cc}.mw-parser-output .ambox-protection{border-left:10px solid #a2a9b1}.mw-parser-output .ambox .mbox-text{border:none;padding:0.25em 0.5em;width:100%}.mw-parser-output .ambox .mbox-image{border:none;padding:2px 0 2px 0.5em;text-align:center}.mw-parser-output .ambox .mbox-imageright{border:none;padding:2px 0.5em 2px 0;text-align:center}.mw-parser-output .ambox .mbox-empty-cell{border:none;padding:0;width:1px}.mw-parser-output .ambox .mbox-image-div{width:52px}@media(min-width:720px){.mw-parser-output .ambox{margin:0 10%}}@media print{body.ns-0 .mw-parser-output .ambox{display:none!important}}</style><table class="box-Мало_извора_у_тексту plainlinks metadata ambox ambox-style ambox-More_footnotes_needed" role="presentation"><tbody><tr><td class="mbox-image"><div class="mbox-image-div"><span typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Text_document_with_red_question_mark.svg/40px-Text_document_with_red_question_mark.svg.png" decoding="async" width="40" height="40" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Text_document_with_red_question_mark.svg/60px-Text_document_with_red_question_mark.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Text_document_with_red_question_mark.svg/80px-Text_document_with_red_question_mark.svg.png 2x" data-file-width="48" data-file-height="48" /></span></span></div></td><td class="mbox-text"><div class="mbox-text-span">Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што <b>има премало <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%83_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D1%83" title="Википедија:Навођење извора у тексту">извора који су унети у сам текст</a></b>.<span class="hide-when-compact"> Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци).</span><span class="hide-when-compact"><i> (<small><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A3%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Помоћ:Уклањање шаблона за одржавање">детаљније о уклањању овог шаблона обавештења</a></small>)</i></span></div></td></tr></tbody></table> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r28855838"><table class="box-Чишћење plainlinks metadata ambox ambox-style ambox-Cleanup" role="presentation"><tbody><tr><td class="mbox-image"><div class="mbox-image-div"><span typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Edit-clear.svg/40px-Edit-clear.svg.png" decoding="async" width="40" height="40" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Edit-clear.svg/60px-Edit-clear.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Edit-clear.svg/80px-Edit-clear.svg.png 2x" data-file-width="48" data-file-height="48" /></span></span></div></td><td class="mbox-text"><div class="mbox-text-span">Овај чланак можда <b>захтева <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5" title="Википедија:Чишћење">чишћење</a> <span class="nowrap">и/или</span> <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Википедија:Прерађивање">прерађивање</a></b> како би се задовољили <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Википедија:Стилски приручник">стандарди квалитета</a> Википедије. <i><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A7%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5/%D0%B4%D0%BE%D0%BA" title="Шаблон:Чишћење/док">Проблем</a>:</i> <b>Додавање викивеза, пребацивање у перфекат</b>.<span class="hide-when-compact"> Ако сте у могућности, <a class="external text" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit">побољшајте</a> овај чланак.</span><span class="hide-when-compact"><i> (<small><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A3%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Помоћ:Уклањање шаблона за одржавање">детаљније о уклањању овог шаблона обавештења</a></small>)</i></span></div></td></tr></tbody></table> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440203">.mw-parser-output .infobox-subbox{padding:0;border:none;margin:-3px;width:auto;min-width:100%;font-size:100%;clear:none;float:none;background-color:transparent}.mw-parser-output .infobox-3cols-child{margin:auto}.mw-parser-output .infobox .navbar{font-size:100%}body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-header,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-subheader,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-above,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-title,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-image,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-full-data,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-below{text-align:center}@media screen{html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme)>div:not(.notheme)[style]{background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media screen and (prefers-color-scheme:dark){html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme) div:not(.notheme){background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media(min-width:640px){body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table{display:table!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>caption{display:table-caption!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>tbody{display:table-row-group}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table tr{display:table-row!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table th,body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table td{padding-left:inherit;padding-right:inherit}}</style><table class="infobox vcard"><tbody><tr><th colspan="2" class="infobox-above fn" style="background-color: #cbe;">Марија Угарска</th></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-image photo"><span class="mw-default-size" typeof="mw:File/Frameless"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Mary_I_of_Hungary.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6e/Mary_I_of_Hungary.jpg/220px-Mary_I_of_Hungary.jpg" decoding="async" width="220" height="255" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6e/Mary_I_of_Hungary.jpg/330px-Mary_I_of_Hungary.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/6e/Mary_I_of_Hungary.jpg 2x" data-file-width="379" data-file-height="439" /></a></span><div class="infobox-caption" style="font-size:90%;">Марија Угарска</div></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header navbox-title" style="background-color: #cbe">Лични подаци</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Пуно име</th><td class="infobox-data">Марија (Анжујска) Угарска</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Датум рођења</th><td class="infobox-data">почетком <a href="/wiki/1370" title="1370">1370</a>.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Датум смрти</th><td class="infobox-data">крајем <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BD" title="Јун">јуна</a> <a href="/wiki/1395" title="1395">1395</a>.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Место смрти</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC" title="Будим">Будим</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_(1301%E2%80%941526)" title="Краљевина Угарска (1301—1526)">Угарска</a></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header navbox-title" style="background-color: #cbe">Породица</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em"><span class="nowrap">Супружник</span></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B3%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B4_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%83%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B8" title="Жигмунд Луксембуршки">Жигмунд Луксембуршки</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Родитељи</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%98%D0%BE%D1%88_I_%D0%90%D0%BD%D0%B6%D1%83%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Лајош I Анжујски">Лајош I Анжујски</a><br /><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B" title="Јелисавета Котроманић">Јелисавета Котроманић</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Династија</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B6%D1%83%D1%98%D1%86%D0%B8" title="Анжујци">Анжујци</a></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #cbe">Краљица Угарске</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Период</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/1382" title="1382">1382</a>—<a href="/wiki/1395" title="1395">1395</a>.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Претходник</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%98%D0%BE%D1%88_I_%D0%90%D0%BD%D0%B6%D1%83%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Лајош I Анжујски">Лајош I Анжујски</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Наследник</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B3%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B4_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%83%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B8" title="Жигмунд Луксембуршки">Жигмунд Луксембуршки</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Савладар</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B" title="Јелисавета Котроманић">Јелисавета Котроманић</a>,<br /> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE_III_%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Карло III Напуљски">Карло III Напуљски</a>,<br /> <a href="/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B3%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B4_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%83%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B8" title="Жигмунд Луксембуршки">Жигмунд Луксембуршки</a></td></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-full-data"><hr /></td></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-full-data"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Coa_Hungary_Country_History_(15th_century).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8e/Coa_Hungary_Country_History_%2815th_century%29.svg/150px-Coa_Hungary_Country_History_%2815th_century%29.svg.png" decoding="async" width="150" height="173" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8e/Coa_Hungary_Country_History_%2815th_century%29.svg/225px-Coa_Hungary_Country_History_%2815th_century%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8e/Coa_Hungary_Country_History_%2815th_century%29.svg/300px-Coa_Hungary_Country_History_%2815th_century%29.svg.png 2x" data-file-width="260" data-file-height="300" /></a></span></td></tr></tbody></table> <p><b>Марија Угарска</b> (<a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Мађарски језик">мађ:</a> <i>Mária ‹màariå›</i>, девојачки <b>Марија Анжујска</b>, почетак <a href="/wiki/1370" title="1370">1370</a> — крај <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BD" title="Јун">јуна</a> <a href="/wiki/1395" title="1395">1395</a>) била је угарска краљица од 1382. до 1385. и од 1386. од своје смрти. Отац јој је био <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%98%D0%BE%D1%88_I_%D0%90%D0%BD%D0%B6%D1%83%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Лајош I Анжујски">Лајош I Анжујски</a>, краљ Угарске и Пољске, а мајка <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B" title="Јелисавета Котроманић">Јелисавета Котроманић</a>, ћерка босанског бана <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_II_%D0%9A%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B" title="Стефан II Котроманић">Стефана II Котроманића</a>. Године <a href="/wiki/1379" title="1379">1379</a>. верила се са сином <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE_IV,_%D1%86%D0%B0%D1%80_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0" title="Карло IV, цар Светог римског царства">Карла IV, цара Светог римског царства</a>, <a href="/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B3%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B4_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%83%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B8" title="Жигмунд Луксембуршки">Жигмундом</a>. После очеве смрти наследила је <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Круна Светог Стефана">круну Светог Стефана</a>, али је Пољацима била несимпатична, а посебно њен вереник Жигмунд Луксембуршки, због чега је укинута персонална унија са <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Краљевство Пољска">Пољском</a>, а Маријина млађа сестра <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Јадвига Пољска">Јадвига</a>, је постала пољска краљица. Тада се распала анжујска империја и уследиле су године крвавих краљевских драма и љутих страначких борби. </p><p>Марија је целе своје владавине, због своје малолетности, била под регенством мајке Јелисавете, која је покушала да је уда за брата француског краља <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D1%80%D0%BB_VI_%D0%9B%D1%83%D0%B4%D0%B8" title="Шарл VI Луди">Шарла VI Лудог</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D1%83%D1%98_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%9E%D1%80%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="mw-redirect" title="Луј I од Орлеана">Луја Орлеанског</a>, али упркос томе Жигмунд је оженио Марију <a href="/wiki/1._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="1. новембар">1. новембра</a> <a href="/wiki/1385" title="1385">1385</a>. године. </p><p>Сукоби у јужној Угарској и напади босанског краља <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%BA%D0%BE_I_%D0%9A%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B" title="Стефан Твртко I Котроманић">Стефана Твртка I Котроманића</a>, утицали су на <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE_III_%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Карло III Напуљски">напуљског краља Карла</a>, да нападне Угарску, 1385. године, натеравши Марију да абдицира, али је по Јелисаветиној наредби, Карло био убијен <a href="/wiki/7._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80" title="7. фебруар">7. фебруара</a> 1386. године, али тада су се побуне у Угарској још више разбуктале, ипак је Марија тада повратила круну. </p><p>Опозициона бунтовна властела из Доње Угарске је, на путу кроз Хрватску искасапила палатина <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_I_%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Никола I Горјански">Николу I Горјнског</a>, а Марија је тада пала у руке побуњеника заједно са Јелисаветом, која је задављена пред очима своје ћерке у тврђави у <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Новиград">Новиграду</a>. На крају је Жигмунд, јуна <a href="/wiki/1387" title="1387">1387</a>. године, ослободио Марију и, уз помоћ млетачког дужда <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BE_%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80" title="Антонио Венијер">Антонија Венијера</a>, присвојио сву власт у Угарској, не дозволивши Марији да има учешћа у власти<sup id="cite_ref-1" class="reference"><a href="#cite_note-1"><span class="cite-bracket">[</span>1<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-2" class="reference"><a href="#cite_note-2"><span class="cite-bracket">[</span>2<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p> <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Долазак_на_престо"><span id=".D0.94.D0.BE.D0.BB.D0.B0.D0.B7.D0.B0.D0.BA_.D0.BD.D0.B0_.D0.BF.D1.80.D0.B5.D1.81.D1.82.D0.BE"></span>Долазак на престо</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=1" title="Уредите одељак „Долазак на престо”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=1" title="Уреди извор одељка: Долазак на престо"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Erzs%C3%A9bet_%C3%A9s_M%C3%A1ria_kir%C3%A1lyn%C5%91k_Nagy_Lajos_s%C3%ADrj%C3%A1n%C3%A1l.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/84/Erzs%C3%A9bet_%C3%A9s_M%C3%A1ria_kir%C3%A1lyn%C5%91k_Nagy_Lajos_s%C3%ADrj%C3%A1n%C3%A1l.jpg/220px-Erzs%C3%A9bet_%C3%A9s_M%C3%A1ria_kir%C3%A1lyn%C5%91k_Nagy_Lajos_s%C3%ADrj%C3%A1n%C3%A1l.jpg" decoding="async" width="220" height="252" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/84/Erzs%C3%A9bet_%C3%A9s_M%C3%A1ria_kir%C3%A1lyn%C5%91k_Nagy_Lajos_s%C3%ADrj%C3%A1n%C3%A1l.jpg/330px-Erzs%C3%A9bet_%C3%A9s_M%C3%A1ria_kir%C3%A1lyn%C5%91k_Nagy_Lajos_s%C3%ADrj%C3%A1n%C3%A1l.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/84/Erzs%C3%A9bet_%C3%A9s_M%C3%A1ria_kir%C3%A1lyn%C5%91k_Nagy_Lajos_s%C3%ADrj%C3%A1n%C3%A1l.jpg/440px-Erzs%C3%A9bet_%C3%A9s_M%C3%A1ria_kir%C3%A1lyn%C5%91k_Nagy_Lajos_s%C3%ADrj%C3%A1n%C3%A1l.jpg 2x" data-file-width="872" data-file-height="1000" /></a><figcaption>Марија, са мајком Јелисаветом пред гробом Лајоша I</figcaption></figure> <p>Дана <a href="/wiki/11._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="11. септембар">11. септембра</a> <a href="/wiki/1382" title="1382">1382</a>. године у <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0" class="mw-disambig" title="Трнава">Трнави</a>, умро је угарски краљ <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%98%D0%BE%D1%88_I_%D0%90%D0%BD%D0%B6%D1%83%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Лајош I Анжујски">Лајош Велики</a>. Његовом смрћу Угарска је изгубила не само једног владара веће вредности, него и једину закониту мушку личност у династији. Његови наследници беху саме жене: удовица му Јелисавета, и две краљевске кћери Марија и Јадвига. Старија Марија беше верена са Жигмундом Луксембуршким, сином чешког краља, а немачког цара Карла IV. Она је већ <a href="/wiki/17._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="17. септембар">17. септембра</a>, само дан по краљевој сахрани, у Столном Београду, била крунисана за „краља“ Угарске<sup id="cite_ref-rastko1_3-0" class="reference"><a href="#cite_note-rastko1-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-wikisource1_4-0" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource1-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B0%D0%BD%D1%84%D0%B8_%D0%B8%D0%B7_%D0%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Стефан Банфи из Лендаве (страница не постоји)">Стефан Банфи из Лендаве</a> је као краљичин човек, за то време, био „бан читаве Славоније“ (1381-1385). Он је био син некадашњег бана Николе Банфија, и у банској части је наследио Петра Цудара, који је <a href="/wiki/1381" title="1381">1381</a>. године постао војвода пољске Галиције (црвене Русије). Уз Стефана Банића помиње се као „бан Краљевине Славоније“. </p><p>Јелисавета се, за то време, побринула да њена кћерка од стране удаљених подручја у краљевству нпр. Далмације буде призната краљицом. У ту сврху шаље већ у јесен године 1382. године у Далмацију веспримскога жупана Јаноша Биесена. Градови далматински се бојаху, да ће у Далмацији опет превладати <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Млетачка република">Млетачка република</a>, па зато прионуше уз краљицу Марију. Са њом су далматински градови склопили и савез против свих који нападну Далмацију, а посебно против Млечана. То је, ваљда, утицало млетачког дужда Антониа Венијеа да напокон, пролећа <a href="/wiki/1383" title="1383">1383</a>. године, призна Марију за угарску краљицу, чак се, <a href="/wiki/4._%D0%BC%D0%B0%D1%98" title="4. мај">4. маја</a> исте године, обавезао, да ће поштовати <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Турински мир (страница не постоји)">Турински мир</a> из 1381. године; такође је послао посланика у Угарску да прими заклетву краљице, да ће се бринути о одржавању мира<sup id="cite_ref-wikisource1_4-1" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource1-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>Мађарско племство се, потом, јавило са великим прохтевима против власти жена и нарочито против власти главног краљичиног доглавника, палатина Николе Гаре. Главни противници новог режима беху Павле Хорват, загребачки бискуп и Иваниш Хорват, мачвански бан и њихов ујак, јовановац, <a href="/wiki/Ivan_Pali%C5%BEna" title="Ivan Paližna">Иван Палижна</a>, приор вранског манастира код <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80" title="Задар">Задра</a>. Они доскора пређоше у отворене противнике краљичине и окупише око себе велик број бунтовника. Против краљице Марије они стадоше на страну њеног супарника, Карла Напуљског, који је претендовао на угарску круну као најближи мушки сродник умрлог краља. У целој Угарској настадоше смутње и борбе<sup id="cite_ref-rastko1_3-1" class="reference"><a href="#cite_note-rastko1-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>Иван Палижна, врховни побуњеник је, већ с јесени 1383. године, дигао побуну против угарске власти, у Врани. Краљица Јелисавета је одмах увиде да побуну треба што пре угушити. Зато се лично са Маријом, Јадвигом, неким бискупима и Стефаном Лацковићем II. Краљице су <a href="/wiki/15._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="15. октобар">15. октобра</a> стигле у Задар и њихова војска је <a href="/wiki/28._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="28. октобар">28. октобра</a> освојила Врану, а Палижна је био лишен приорске части. Краљице су ипак остале у Далмацији дуже времена, да одстране сваки траг не задовољства. За то време становаху краљице у Врани, где су са пратњом ушле <a href="/wiki/4._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="4. новембар">4. новембра</a>. Затим су кренуле у тадашњу Славонију (данас северна Хрватска), где су редом, посетиле <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B1" title="Загреб">Загреб</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86&action=edit&redlink=1" class="new" title="Крижевац (страница не постоји)">Крижевац</a>, Сушицу (данашњи <a href="/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86_(%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0)" title="Ђурђевац (Хрватска)">Ђурђевац</a>), <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Вировитица">Вировитицу</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%B3%D0%B0_(%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Пожега (Славонска)">Пожегу</a>, а потом су се фебруара 1383. године вратиле у <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC" title="Будим">Будим</a><sup id="cite_ref-wikisource1_4-2" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource1-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>Краљ Лајош надао се, да ће успети, и иза своје смрти, одржати унију између Пољске и Угарске. Али <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%B0%D1%86%D0%B8" title="Пољаци">Пољаци</a>, незадовољни мађарским режимом, поставише младом Маријином веренику врло тешке услове: међу осталима и тај, да мора стално живети у Пољској. Кад је он то одбио, Пољаци изабраше за своју краљицу млађу сестру Јадвигу, која беше верена са Вилхелмом, сином аустријског војводе Леополда III; и одвојише се тако од заједнице са Угарском. Да то није ишло без тежих заплета и криза разуме се само по себи<sup id="cite_ref-rastko1_3-2" class="reference"><a href="#cite_note-rastko1-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Јадвига је 15. октобра 1384. била крунисана пољском круном са драгуљима, у Кракову. Јадвига се потом 18. фебруара удала за Јегела (Јогаилу), великог кнеза Литве, који потом утемељи нову пољску династију („<a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B8" class="mw-redirect" title="Јагелонци">Јагеловићи</a>") и тако престаде персонална унија, која је везала Угарску и Пољску под једном круном<sup id="cite_ref-wikisource1_4-3" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource1-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>.<sup class="noprint Inline-Template Template-Fact" style="white-space:nowrap;">[<i><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Википедија:Навођење извора"><span title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора (јануар 2017)">тражи се извор</span></a></i>]</sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Непријатељство_краља_Твртка"><span id=".D0.9D.D0.B5.D0.BF.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B0.D1.82.D0.B5.D1.99.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.BE_.D0.BA.D1.80.D0.B0.D1.99.D0.B0_.D0.A2.D0.B2.D1.80.D1.82.D0.BA.D0.B0"></span>Непријатељство краља Твртка</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=2" title="Уредите одељак „Непријатељство краља Твртка”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=2" title="Уреди извор одељка: Непријатељство краља Твртка"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0" title="Краљевина Босна">Босански краљ</a> <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%BA%D0%BE_I_%D0%9A%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B" title="Стефан Твртко I Котроманић">Твртко</a> је схватио значај овог положаја и хтео је да се довољно спреми за сваки случај. Већ у децембру <a href="/wiki/1382" title="1382">1382</a>. његови су људи покушавали неке политичке преговоре са <a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Дубровник">Дубровником</a>, али нису наишли на повољан одзив. Дубровачки хроничари причају, да је краљ тада тражио од Републике једног човека, који би био врховни надзорник свих његових градова и тврђава. Радило се сигурно о неком добром познаваоцу тврђавне технике, врло лепо развијене у Дубровнику. Дубровчани, који су видели да се краљ спрема на неку већу борбу, нису смели да пристану на ту понуду. Они су се озбиљно бојали да босански краљ, који је био јака личност, не угрози њихове слободе и не предузме какву акцију. Стога су чак дали иницијативу, да се створи одбрамбени савез далматинских градова, уперен у главном против Твртка. Ти њихови поступци изазвали су краљеве привредне санкције и поново веома затегнуте односе. Као природног савезника Твртко је гледао Млечане. Од њих је тражио прве бродове за своју малу флоту и добио је <a href="/wiki/1383" title="1383">1383</a>. год. као адмирала, с одобрењем владе, Млечанина Николу Басеја, један потпуно опремљен брод и дозволу да му се у њихову арсеналу направе још две лађе. Исте године, <a href="/wiki/30._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="30. јул">30. јула</a>, краљ је са својим наследницима добио као признање, млетачко грађанство. </p> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Coronation_Day_of_Mary_of_Hungary,_Illustration_for_Il_costume_antico_e_moderno_by_Giulio_Ferrario_1831_(8).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Coronation_Day_of_Mary_of_Hungary%2C_Illustration_for_Il_costume_antico_e_moderno_by_Giulio_Ferrario_1831_%288%29.jpg/300px-Coronation_Day_of_Mary_of_Hungary%2C_Illustration_for_Il_costume_antico_e_moderno_by_Giulio_Ferrario_1831_%288%29.jpg" decoding="async" width="300" height="189" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Coronation_Day_of_Mary_of_Hungary%2C_Illustration_for_Il_costume_antico_e_moderno_by_Giulio_Ferrario_1831_%288%29.jpg/450px-Coronation_Day_of_Mary_of_Hungary%2C_Illustration_for_Il_costume_antico_e_moderno_by_Giulio_Ferrario_1831_%288%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Coronation_Day_of_Mary_of_Hungary%2C_Illustration_for_Il_costume_antico_e_moderno_by_Giulio_Ferrario_1831_%288%29.jpg/600px-Coronation_Day_of_Mary_of_Hungary%2C_Illustration_for_Il_costume_antico_e_moderno_by_Giulio_Ferrario_1831_%288%29.jpg 2x" data-file-width="3078" data-file-height="1942" /></a><figcaption>Дан крунисања Марије Угарске, илустрација Ђулија Ферарија</figcaption></figure> <p>Тврткове везе са Млечанима и спремање босанске флоте беше нарочито узнемирило <a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Дубровачка република">Дубровачку републику</a>, па и сам мађарски двор. Овај је о том несумњиво био обавештен од далматинског бана, а можда и од Дубровчана, који су врло вероватно ствар приказивали озбиљном и опасном и одређеном сигурно против угарских интереса. Угарска, у којој су већ избијали устанци и где су људи на доста страна били накострешени и готови на борбу, није могла остати незабринута ради држања босанског краља. Стога посланици краљице Марије пребацују <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Млетачка република">Млетачкој републици</a>, што помаже оружање Твртково и опрема лађе за његову флоту. </p><p>На основу данас познатих извора не може се тачно рећи да ли је и у колико је Твртко лично имао учешћа у првим мађарским нередима. Лајош је некад искористио његову младост и узео му <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%83%D0%BC%D1%99%D0%B5" title="Захумље">Хум</a>; не би сад, због тога, било никакво чудо, да Твртко искористи младост његове кћери и одузме нешто од мађарског поседа. Његово оружање 1382—<a href="/wiki/1384" title="1384">1384</a>. год. долазило је добрим делом ради тога, што се спремао с једне стране на борбе са <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D1%88%D0%B8%D1%9B%D0%B8" title="Балшићи">Балшићима</a>, а још више за акцију у <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Далмација">Далмацији</a>. Ми не знамо данас поуздано, ради чега се врански приор, Иван Палижна, одметнуо од угарске краљице и нећемо стога почетак његова покрета доводити у везу с агитацијом краља Твртка, по што то ничим не можемо утврдити. Али је несумњиво, да је Твртку, кад је чуо за тај покрет, дошла жеља да га искористи за своје јачање. Његова посланства и поруке Млетачкој републици 1383. год. ишла су за тим, да тамо нађе потпоре за сваки могући случај будућности. Код извесних далматинских градова опазило се још у јесен 1382, да се боје колико Млетака, толико и Твртка; а у даљем низу догађаја та је бојазан постојала све већа. Млеци су једно време били приправни да ступе у озбиљне преговоре о савезу с Угарима, у лето 1383, али су од тог одустали, кад су добили сигурне поруке, да краљ Твртко има своје неке планове и да би, можда, у скоро време требало доћи с њим до сукоба. Опрезни, Млеци стога напуштају преговоре с Мађарима, а Твртка помажу са задњом намером, да се, у борби између њега и Угара, посредно освете овим другима за недавно непријатељство, а и да се сами окористе. </p><p>Нема сумње, да је Иваниш Палижна, решен на борбу против Угара, потражио помоћи у суседа и да је ступио у везе с Твртком. Може бити, да су му војна спремања Тврткова давала наде, да може успети и храбрила га у отпору. Али босански краљ није му послао никакве стварније помоћи и Палижна је у први мах претрпео пораз. <a href="/wiki/28._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="28. октобар">28. октобра</a> 1383. дошла је Врана у руке краљичиних људи. Да ли се Палижна после тог неуспеха склонио код Твртка не знамо поуздано, али није немогуће. За Твртково држање, не много пријатељско према својој родици и њеној деци дају довољно примера узнемиравања Сплита од његових људи, војна спремања на копну и мору и понашање војводе Вукца, који је с Твртковим знањем присвојио крајем 1384. град Гребен, некадашње добро Вукославића (односно Стипанића), које је било уступљено Угарима. На угарском двору учинило се као потребно спречити такве случајеве и спасти краљевину од тежих удараца са те стране. Стога краљице ступају у непосредне преговоре с Твртком. Палатин Никола Гара, некадашњи сусед краљев у Мачви и савезник против жупана Николе, после чак и кум Твртков, беше узео на се, да се нагоди с краљем. Ради тога је дошао у Босну, краљу на ноге. Угари су понудили краљу Котор и околину, али под условом да га добију као сигурног пријатеља. Твртко је на то пристао и <a href="/wiki/28._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82" title="28. март">28. марта</a> <a href="/wiki/1385" title="1385">1385</a>. дао је о том и писмену потврду<sup id="cite_ref-rastko1_3-3" class="reference"><a href="#cite_note-rastko1-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Побуна_у_Хрватској"><span id=".D0.9F.D0.BE.D0.B1.D1.83.D0.BD.D0.B0_.D1.83_.D0.A5.D1.80.D0.B2.D0.B0.D1.82.D1.81.D0.BA.D0.BE.D1.98"></span>Побуна у Хрватској</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=3" title="Уредите одељак „Побуна у Хрватској”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=3" title="Уреди извор одељка: Побуна у Хрватској"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Никола Гара је хтео у својим рукама прикупити сву државну власт; зато је пред краљицама клеветао друге државне достојанственике. Када су ови дознали, да их краљице мрзе, почну спремати отпор против нове владе. Краљице су додуше успеле, да умире Угарску, али зато се спремао устанак у Хрватској, где је устанике предводио загребачки бискуп Павле Хорват. Уз њега пристадоше моћни рођаци његови, затим неки великаши, па и бивши банови: Никола Сиџи и Стефан Лацковић; и почетком јула године 1384. већ је у задру било неколико грађана против краљице. Бан је дао те грађане похватати, па их онда 8. јула мучити и убити. То уплаши друге грађане, те је истога дана градско веће у Задру положило заклетву верности према краљици. </p><p>Побуна у Хрватској је јако уплашила краљицу Јелисавету, која је већ 14. августа опомињала грађане Грича, нека се под казан „невере“ не усуде пристати уз „одметнике“. Једнако је опомињала и друге градове, као и поједине хрватске великаше, па ипак се непрестано повећавао број „одметника“. Међу новима се помињу: Стефан Франкопан, Никола Замбов, Андрија Лацковић и Стефан од Шимонторње. Да је краљица мрзела Павла Хорвата, види се по томе, што је 29. септембра исте године грађанима Загреба наложила, не ударе на <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%BB" class="mw-redirect" title="Загребачки Каптол">Загребачки Каптол</a>, па нека похарају све, што припада бискупу. Међутим, незадовољници саставише „лигу“ (савез), да буду јачи против краљевског двора. </p><p>Лига је одбила неустрашивог вођу, када се на јесен године 1384. године из Напуља вратио брат загребачког бискупа <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%88_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82" title="Иваниш Хорват">Иваниш Хорват</a>, који је провео две године у мукотрпној борби са анжујским војводом, Лујем. Иваниш беше некада (1376—1381) бан мачвански, а сада се прогласио „баном читаве Славоније“. </p><p>Марија, Јелисавета и Никола Горјански су се, потом, спустили у Пожегу, где су 13. маја 1385. године измирили са хрватском „лигом“, како су незадовољници звали свој савез. Од „лигаша“ бејаху у Пожеги присутни: Иваниш Хорват, Павле Хорват, Никола Сиџи, Стефан Лацковић, Никола Замбов и Стефан од Шимонторње. „Лигаши“ су после тога јавили својим присталицама, да су краљице изравнале несугласице, које до тада постојале; зато треба од тада краљицама бити у помоћи, посебно кад се треба бранити Угарска<sup id="cite_ref-wikisource1_4-4" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource1-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>.<sup class="noprint Inline-Template Template-Fact" style="white-space:nowrap;">[<i><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Википедија:Навођење извора"><span title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора (јануар 2017)">тражи се извор</span></a></i>]</sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Нагодба_са_краљем_Твртком"><span id=".D0.9D.D0.B0.D0.B3.D0.BE.D0.B4.D0.B1.D0.B0_.D1.81.D0.B0_.D0.BA.D1.80.D0.B0.D1.99.D0.B5.D0.BC_.D0.A2.D0.B2.D1.80.D1.82.D0.BA.D0.BE.D0.BC"></span>Нагодба са краљем Твртком</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=4" title="Уредите одељак „Нагодба са краљем Твртком”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=4" title="Уреди извор одељка: Нагодба са краљем Твртком"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Кад су Млечани добили вест о том, да је постигнут споразум између Твртка и Гаре и да је краљица пристала да уступи Котор, одлучили су они 20. јула 1385, да упуте Твртку једног свог човека који би израдио код краља повељу, да њихови трговци уживају и даље сва она права и слободе, које су имали дотле. У <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%83%D1%82%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0_(%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сутјеска (дворац) (страница не постоји)">Сутјесци</a>, у свом краљевском двору, одобрио је Твртко <a href="/wiki/23._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="23. август">23. августа</a> молбе Млечана. У том његовом писму он каже, да је само "dei gratia rex Rassie, Bossine, Maritimarumque parcium," а да је Котор „вечно“ добио ,per gratiam largiflue dei disposicionis et preclarissimo sororis nostre domine regine Ungarie.’ О неком његовом вазалском односу према краљици нема, како се види, ни речи. По нашем уверењу, ово мутно доба иза смрти Лајошеве било је време, кад је Твртко дефинитивно постао самосталан владар. Извесне потезе самосталне политичке акције он је правио и пре тога; – Твртко је, уопште, био природа своје воље и увек је тежио да своје послове сређује сам; – али дефинитивну одлуку, да иступи као самосталан владар, као краљ раван мађарском, он је донео онда, кад није било некакве опасности, да му то Угари могу оспоравати. Тај прекид није ни овог пута био груб; горње изјаве, које је дао Николи Гари казују јасно, да је Твртко још увек имао извесних обзира, свеједно да ли су они били више политичке или тобоже сродничке природе<sup id="cite_ref-rastko1_3-4" class="reference"><a href="#cite_note-rastko1-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Карло_III_Напуљски"><span id=".D0.9A.D0.B0.D1.80.D0.BB.D0.BE_III_.D0.9D.D0.B0.D0.BF.D1.83.D1.99.D1.81.D0.BA.D0.B8"></span>Карло III Напуљски</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=5" title="Уредите одељак „Карло III Напуљски”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=5" title="Уреди извор одељка: Карло III Напуљски"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Charles_II,_Chronicon_Pictum.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0b/Charles_II%2C_Chronicon_Pictum.jpg/220px-Charles_II%2C_Chronicon_Pictum.jpg" decoding="async" width="220" height="242" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0b/Charles_II%2C_Chronicon_Pictum.jpg/330px-Charles_II%2C_Chronicon_Pictum.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0b/Charles_II%2C_Chronicon_Pictum.jpg/440px-Charles_II%2C_Chronicon_Pictum.jpg 2x" data-file-width="1532" data-file-height="1688" /></a><figcaption><b>Карло III Напуљски</b>, Маријин рођак, главни узурпатор и највећи непријатељ.</figcaption></figure> <p>Прилике у Угарској развијале су се све више у једну врсту анархије. Млада угарска краљица, која је већ била верена за Жигмунда Луксембуршког, по савету своје околине, напушта тај план и пружа руку брату француског краља Карла VI, Лују Орлеанском. То изазива напуштеног вереника на освету и у августу 1385. он са успехом продире у Угарску и осваја Њутру и Пожун, пошто је продао своја имања да би успео одржавати војску. </p><p>У шкрипцу, између две опасности, краљица Марија се враћа свом веренику и постаје његова жена (1. септембар); а да угоди опозицији Хорвата одузима моћном Гари палатинску част (октобар), а за палатина би постављен Маријин непријатељ Никола Сиџи. Дворска достојанства добише још 2 „лигаша": Никола Замбов постаде наиме благајник краљевства, а Стефан од Шимонторње краљевски коњушар. </p><p>Одметници Хорвати су дигли главу после краљичине удаје, и почињу да раде отворено за кандидата напуљског двора, Карла Драчког (хрватски херцег 1371. до 1376.), за којег су се отворено изјаснили у јулу, пошто је његова владавина остала у лепим успоменама<sup id="cite_ref-wikisource2_5-0" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource2-5"><span class="cite-bracket">[</span>5<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-rastko2_6-0" class="reference"><a href="#cite_note-rastko2-6"><span class="cite-bracket">[</span>6<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Карло је, на позив Павла Хорвата, пристао на освајање круне Светог Стефана, иако се <a href="/wiki/1379" title="1379">1379</a>. године заклео покојном краљу Лајошу, да се неће отимати за угарске земље, и иако га је жене Маргарета одвраћала од тога, па чак ни папино проклетство <a href="/wiki/15._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80" title="15. јануар">15. јануара</a> <a href="/wiki/1385" title="1385">1385</a>. године. Карло је хтео повести и свог деветогодишњег сина Ладислава, али га од тога одврати плач тужне Маргарете. Карло <a href="/wiki/14._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="14. септембар">14. септембра</a> пређе из <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99" title="Напуљ">Напуља</a> у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0" title="Барлета">Барлету</a>, овде сабере нешто војске и <a href="/wiki/23._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="23. октобар">23. октобра</a> укрца се на 4 лађе и <a href="/wiki/31._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="31. октобар">31. октобра</a> дође у Сењ, одакле после великог славља пређе у Загреб, где неко време остаде код Павла Хорвата. За то време број његове војске је порастао. Кад је била на окупу цела војска, крену Карло у децембру из Загреба према Будиму. - Велик страх спопаде краљице Марију и Јелисавету. Оне сазваше и пре тога (<a href="/wiki/8._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="8. новембар">8. новембра</a>) Будимски државни сабор, на коме краљица Марија <a href="/wiki/15._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="15. новембар">15. новембра</a> потврди права и повластице сталежа и редова, само да себи осигура помоћ племства и великаша. Угари су додуше Жигмунда истог дана изабрали за „старатеља и управитеља краљевства"; али Жигмунд се није налазио у Угарској, него у Чешкој<sup id="cite_ref-wikisource2_5-1" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource2-5"><span class="cite-bracket">[</span>5<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>Изгледало је чак једно време, да се беху обе краљице измириле са самим напуљским принцем, Карлом, и признале га, у самом Будиму, као гувернера краљевине. За то време, Жигмунд се налазио у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Свето римско царство">Светом римском царству</a> тражећи помоћ од полубрата и краља Римљана <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%86%D0%BB%D0%B0%D0%B2_IV" title="Вацлав IV">Вацлава Луксембуршког</a>. У ствари, на све су се стране плеле подле сплетке<sup id="cite_ref-rastko2_6-1" class="reference"><a href="#cite_note-rastko2-6"><span class="cite-bracket">[</span>6<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. По доласку у Будим краљице су, у знак срдачности, пољубиле Карла у чело и цео сат са њима љубазно разговарале<sup id="cite_ref-wikisource2_5-2" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource2-5"><span class="cite-bracket">[</span>5<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Дочепавши се Будима и учврстивши се на новом положају, државним сабором (25. децембар)<sup id="cite_ref-rastko2_6-2" class="reference"><a href="#cite_note-rastko2-6"><span class="cite-bracket">[</span>6<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>, Карло се крунише за краља у Столном Београду, острогонски бискуп Димитрије. Кад је карло после крунисања кренуо ка Будиму преломила се његова застава, коју су пред њим присталице носиле. То је је за Угаре био „лош знак“, као и олуја која је беснела после тога. </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Moln%C3%A1r_Elisabeth_and_Mary_on_the_coronation_of_Cherles_II_of_Hungary.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Moln%C3%A1r_Elisabeth_and_Mary_on_the_coronation_of_Cherles_II_of_Hungary.jpg/220px-Moln%C3%A1r_Elisabeth_and_Mary_on_the_coronation_of_Cherles_II_of_Hungary.jpg" decoding="async" width="220" height="182" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Moln%C3%A1r_Elisabeth_and_Mary_on_the_coronation_of_Cherles_II_of_Hungary.jpg/330px-Moln%C3%A1r_Elisabeth_and_Mary_on_the_coronation_of_Cherles_II_of_Hungary.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Moln%C3%A1r_Elisabeth_and_Mary_on_the_coronation_of_Cherles_II_of_Hungary.jpg/440px-Moln%C3%A1r_Elisabeth_and_Mary_on_the_coronation_of_Cherles_II_of_Hungary.jpg 2x" data-file-width="1985" data-file-height="1643" /></a><figcaption>Марија и Јелисавета на крунисању Карла Напуљског</figcaption></figure> <p>Карло је наравно наградио оне великаше, који су му помогли да се докопа престола; <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%88_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82" title="Иваниш Хорват">Иваниша Хорвата</a> именује „баном читаве Славоније“, а Иван Палижна постаде „бан Хрватске и Далмације“, али наскоро је стекао Карло и велике противнике, који су за време владавине Марије Анжујске уграбили разна добра. Ови се великаши стану окупљати око „бившег“ палатина Николе Гаре. </p><p>Карло је дозволио да Марија са мајком станује у, сада већ, његовом двору, често их је посећивао, па чак је заповедио да им дворјани исказују краљевске почести. Краљ беше толико неопрезан да је краљицама дозвољавао да се састају са својим присталицама, којима је врховни вођа био Гара, што је поспешило његову пропаст. Никола, потом, разгласи, да полази у Славонију, пошто ће се у Горјану удавати кћер његова, и са великом војском, која ће га пратити, провали <a href="/wiki/7._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80" title="7. фебруар">7. фебруара</a> у краљевски двор да се опрости од краљица, али Гара уопште није ишао у Горјан, него је остао у Будиму<sup id="cite_ref-wikisource2_5-3" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource2-5"><span class="cite-bracket">[</span>5<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>Карло је већ био потиснуо и младу краљицу и њену мајку. Али ове, нарочито краљица мајка, препредене и енергичне, спремају освету<sup id="cite_ref-rastko2_6-3" class="reference"><a href="#cite_note-rastko2-6"><span class="cite-bracket">[</span>6<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Позвавши краља у двор, на договор о деловању против Жигмунда; оне су га у ствари довеле у већ спремљену заседу. 7. фебруара, шетајући из собе краљице Марије и Јелисавете, Карло је дошао у једну дворану, где су се окупили Гарини људи. Кад се Карло случајно окренуо према Јелисавети, Гара да знак Блажу Форгачу, који је пришао, усред разговора краљева са краљицама, краљу иза леђа и задао, с мачем, тешке ударце преко главе. Од тих силних удараца Карлу је напукла лобања. Кад су Карлови телесни стражари чули вику дотрчаше у дворану, где су тешко ранили Форгача. Уз помоћ велике војне силе Гара поби стражаре. На глас о томе људи стадоше будимским улицама викати: </p> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r27428402">.mw-parser-output .templatequote{overflow:hidden;margin:1em 0;padding:0 32px}.mw-parser-output .templatequote .templatequotecite{line-height:1.5em;text-align:left;padding-left:1.6em;margin-top:0}</style><blockquote class="templatequote"><p>Живела краљица Марија!</p></blockquote> <p>Иваниш Хорват видеше да је отпор немогућ, већ сутрадан са својим четама, напушта Будим и одлазе у Хрватску. Кару је из дана у дан било све горе, па је <a href="/wiki/14._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80" title="14. фебруар">14. фебруара</a> замолио краљице да га пребаце у Вишеград, што су ове и учиниле. Потом је од ране, коју је добио 7. фебруара Карло умро <a href="/wiki/24._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80" title="24. фебруар">24. фебруара</a>. Неки историчари тврде, да је био отрован; други пак тврде, да су га краљице дале задавити, јер се бојаху, да је могао преболети своје ране<sup id="cite_ref-wikisource2_5-4" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource2-5"><span class="cite-bracket">[</span>5<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>.<sup class="noprint Inline-Template Template-Fact" style="white-space:nowrap;">[<i><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Википедија:Навођење извора"><span title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора (јануар 2017)">тражи се извор</span></a></i>]</sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Жигмунд_Луксембуршки_као_краљ"><span id=".D0.96.D0.B8.D0.B3.D0.BC.D1.83.D0.BD.D0.B4_.D0.9B.D1.83.D0.BA.D1.81.D0.B5.D0.BC.D0.B1.D1.83.D1.80.D1.88.D0.BA.D0.B8_.D0.BA.D0.B0.D0.BE_.D0.BA.D1.80.D0.B0.D1.99"></span>Жигмунд Луксембуршки као краљ</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=6" title="Уредите одељак „Жигмунд Луксембуршки као краљ”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=6" title="Уреди извор одељка: Жигмунд Луксембуршки као краљ"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Долазак_на_престо_2"><span id=".D0.94.D0.BE.D0.BB.D0.B0.D0.B7.D0.B0.D0.BA_.D0.BD.D0.B0_.D0.BF.D1.80.D0.B5.D1.81.D1.82.D0.BE_2"></span>Долазак на престо</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=7" title="Уредите одељак „Долазак на престо”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=7" title="Уреди извор одељка: Долазак на престо"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Pisanello_024b.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Pisanello_024b.jpg/200px-Pisanello_024b.jpg" decoding="async" width="200" height="288" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Pisanello_024b.jpg/300px-Pisanello_024b.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Pisanello_024b.jpg/400px-Pisanello_024b.jpg 2x" data-file-width="695" data-file-height="1000" /></a><figcaption><b>Жигмунд Луксембуршки</b>, Маријин супруг, савладар и престолонаследник. Портрет из 1433. године</figcaption></figure> <p>Краљева погибија узбуни све његове присталице. Хорвати дигоше праву буну и беху спремни и на најгоре. Сва Хрватска и Славонија беху запаљене<sup id="cite_ref-rastko2_6-4" class="reference"><a href="#cite_note-rastko2-6"><span class="cite-bracket">[</span>6<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Јелисавета и Марија, које су сматране крвницима биле су омрзнуте. Сви противници су мање-више били исти, али овај пут је Стефан Лацковић стао уза краљицу. Зато се Жигмунд сада отворено одлучио за своју жену, али се томе, да Жигмунд ступи на престо, успротивила Јелисавета. Нато он провали у Угарску из Бохемије и Моравске, па допре до града Ђура, али Жигмундове планове осујетио је његов полубрат <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%86%D0%BB%D0%B0%D0%B2_IV" title="Вацлав IV">Вацлав IV</a>, који се у преговорима са Јелисаветом изборио за град Тренчин, жупанију Гвозд, па и за она имања, која је имао Маријин стриц Иштван, хрватски херцег<sup id="cite_ref-wikisource3_7-0" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource3-7"><span class="cite-bracket">[</span>7<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>Потом, на наговор Николе Гаре да колико-толико умире побуну кренуше у јулу обе краљице у те области, и то најпре у Ђаково, где је било босанско бискупско седиште, а одатле на сигурније Гарин Горјан близу Осека<sup id="cite_ref-rastko2_6-5" class="reference"><a href="#cite_note-rastko2-6"><span class="cite-bracket">[</span>6<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Пратили су их Блаж Форгач, Никола Горјански, Никола Горјански Млађи и Јанош Горјански<sup id="cite_ref-wikisource3_7-1" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource3-7"><span class="cite-bracket">[</span>7<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Неопрезне, краљице су на тај пут пошле с доста малом пратњом<sup id="cite_ref-rastko2_6-6" class="reference"><a href="#cite_note-rastko2-6"><span class="cite-bracket">[</span>6<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Њиховим противницима, Иванишу Палижни, Иванишу Хорвату и Ладиславу Хорвату, после крваве борбе, пође за руком, да на том путу краљице ухвате, а њине присталице, с Гаром и Форгачом заједно, на месту поубијају (25. јула). Јаношу Маровићу и Николи Млађем, пак пође за руком да побегну<sup id="cite_ref-rastko2_6-7" class="reference"><a href="#cite_note-rastko2-6"><span class="cite-bracket">[</span>6<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-wikisource3_7-2" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource3-7"><span class="cite-bracket">[</span>7<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>Кад су поубијане краљичине присталице и, када су Хорвати продрли до Марије и Јелисавете. Иваниш Хорват је веровао да је Јелисавета убила краља Карла. Нато краљица Јелисавета клекну пред Иваниша Хорвата, па га са склопљеним рукама поче молити бана да не погуби краљицу Марију, окривљујући за све покојног Николу Гару. </p><p>Ово преклињање је гласило овако: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27428402"><blockquote class="templatequote"><p>Смилуј се, бане! Ја сам одговорна за овај злочин. Мој сукривац, који га је извео, погибијом својом је окајао грех свој. Немој се осветити недужној кћери мојој!</p></blockquote> <p>Иваниш Хорват даде краљице затворити у Гумник (данас Босиљево код Чазме), где је била тврђава Павла Хорвата. Затворени великаши буду пак заточени у Чаковцу, Пожеги и Орљави (данас Ориовац) и у Почитељу. </p><p>Покољ код Горјана добро дође Жигмунду, који је тада полетео у Угарску да преузме престо. Већ <a href="/wiki/5._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="5. септембар">5. септембра</a> беше Жигмунд у Столном Београду, делећи феудалцима разне повластице, па су они прешли на његову страну. Уз Жигмунда је највише било Маријиних присталица, који су се надали да ће Жигмунд ослободити краљице из ропства. Жигмунд тада постаде „управитељ“ и „капетан“ краљевине Угарске; и као такав настојао је угушити хрватску буну. Ради тога он именује северинског бана Ладислава од Лученца за генералног капетана краљевина Славоније, Далмације и Хрватске, а Николу Горјанског Млађег за мачванског бана. </p><p>После тога је, крајем године Жигмунд кренуо у рат против Хорвата<sup id="cite_ref-wikisource3_7-3" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource3-7"><span class="cite-bracket">[</span>7<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>После извесног времена заробљене краљице беху доведене у Новиград код Задра и заточене. Ту је краљица мајка, на очи своје кћери, била задављена средином јануара 1387, на глас да је Жигмунд пошао да их спасава<sup id="cite_ref-rastko2_6-8" class="reference"><a href="#cite_note-rastko2-6"><span class="cite-bracket">[</span>6<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Марија је касније о томе приповедала у једној својој повељи <a href="/wiki/14._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="14. септембар">14. септембра</a> <a href="/wiki/1387" title="1387">1387</a>. године. </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Orlai_Queens_Mary_and_Elisabeth_Imprisoned_in_Novigrad_1879.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Orlai_Queens_Mary_and_Elisabeth_Imprisoned_in_Novigrad_1879.jpg/220px-Orlai_Queens_Mary_and_Elisabeth_Imprisoned_in_Novigrad_1879.jpg" decoding="async" width="220" height="278" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Orlai_Queens_Mary_and_Elisabeth_Imprisoned_in_Novigrad_1879.jpg/330px-Orlai_Queens_Mary_and_Elisabeth_Imprisoned_in_Novigrad_1879.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Orlai_Queens_Mary_and_Elisabeth_Imprisoned_in_Novigrad_1879.jpg/440px-Orlai_Queens_Mary_and_Elisabeth_Imprisoned_in_Novigrad_1879.jpg 2x" data-file-width="865" data-file-height="1094" /></a><figcaption>Марија и Јелисавета заточене у Новиграду, рад из <a href="/wiki/1878" title="1878">1878</a>. године</figcaption></figure> <p>После овога је краљичино мртво тело тајно пренесено у Задар и онде покопано у цркви <a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BD_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Хрисогон Никејски">Светог мученика Хрисогона Никејског</a>. То остаде до <a href="/wiki/16._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80" title="16. јануар">16. јануара</a> <a href="/wiki/1389" title="1389">1389</a>. године, када је лађом превезено до Обровца, а даље у колима преко Лике и Загреба у <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" class="mw-redirect" title="Столни Београд">Столни Београд</a>, где је сахрањено у дворској гробници. Овим убиством Хрвати су се осветили Јелисавети за убиство краља Карла, али можда су тиме хтели застрашити Жигмунда, да њихов народ пусти на миру, а ако неће да иста судбина стигне и Марију. </p><p>Жигмунд је, за то време, (<a href="/wiki/10._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80" title="10. јануар">10. јануара</a> 1387. године) боравио у Копривници, а касније у Дубрави; ипак се наскоро вратио у Угарску, препустивши бану Ладиславу борбу са устаницима<sup id="cite_ref-wikisource3_7-4" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource3-7"><span class="cite-bracket">[</span>7<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>У исто време, кад се Жигмунд одлучио на тај корак, спремала се и хрватска војска да на јуриш узме град Загреб, чији је доњи град, Грич, држао Ладислав од Лученца. Последње недеље фебруара пошле су тамо чете Иваниша Хорвата и Ивана Палижне, којима се домало придружио и босански војвода Хрвоје Вукчић с братом Вуком. Нема сумње, да је он то могао учинити само по Твртковом пристанку. Овај се, дакле, одлучио на активну политику у Хрватској, желећи да из те мутне мађарске ситуације извуче користи за своју државу. За то време Ладислав је порушио бедеме Каптола, али почетком марта читав Загреб је већ био у рукама славонске и босанске војске, а кроз мало времена готово и сва остала Хрватска и Славонија. У Мачви, где је Иван Хорват био донедавно бан, јавио се, исто тако, или је био изазван бунтовни покрет, који је живо помагао и кнез Моравске Србије <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%A5%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Лазар Хребељановић">Лазар Хребељановић</a>. Њему су ове прилике дале могућности, да се ослободи мађарске врховне власти и да покуша проширење својих поседа на северу. И у овом питању, дакле, није било разлике схватања између кнеза и Твртка<sup id="cite_ref-rastko2_6-9" class="reference"><a href="#cite_note-rastko2-6"><span class="cite-bracket">[</span>6<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-wikisource3_7-5" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource3-7"><span class="cite-bracket">[</span>7<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>За то време <a href="/wiki/22._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80" title="22. фебруар">22. фебруара</a>, из Задра, је за Напуљ отпловило посланство, које је водио загребачки бискуп Павле Хорват, зато је уплашена Млетачка република послала изасланика Панталеона Барбоа, који је, мукотрпним радом, великаше склоне Републици, наговорио да за свог владара изаберу двадесетогодишњег Жигмунда. Одмах потом Жигмунд пође у Столни Београд где га је, <a href="/wiki/31._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82" title="31. март">31. марта</a>, веспримски бискуп Бенедикт, крунисао <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Круна Светог Стефана">круном Светог Стефана</a>. </p><p>Жигмунд је, сада као „божјом милошћу краљ <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_(1000%E2%80%941918)" class="mw-redirect" title="Краљевина Угарска (1000—1918)">Угарске</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Далматинско краљевство (страница не постоји)">Далмације</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_(%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BA)" class="mw-redirect" title="Краљевина Хрватска (средњи век)">Хрватске</a>“ позвао становнике Далмације и Хрварске да се клоне Иваниша Хорвата и Ивана Палижне. Чини се да је позив дошао прекасно, јер су устаници освојили целу Хрватску, Далмацију и Славонију, као и делове <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%87%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Мачванска бановина">Мачванске</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Северинска бановина">Северинске бановине</a><sup id="cite_ref-wikisource3_7-6" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource3-7"><span class="cite-bracket">[</span>7<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>Жигмунд је читав живот провео у борби и смелим подвизима; био је више витез авантуриста него државник са далеким погледом<sup id="cite_ref-rastko2_6-10" class="reference"><a href="#cite_note-rastko2-6"><span class="cite-bracket">[</span>6<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Ослобађање_краљице_Марије"><span id=".D0.9E.D1.81.D0.BB.D0.BE.D0.B1.D0.B0.D1.92.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D0.BA.D1.80.D0.B0.D1.99.D0.B8.D1.86.D0.B5_.D0.9C.D0.B0.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B5"></span>Ослобађање краљице Марије</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=8" title="Уредите одељак „Ослобађање краљице Марије”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=8" title="Уреди извор одељка: Ослобађање краљице Марије"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:MarieUherska_th.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/MarieUherska_th.jpg/220px-MarieUherska_th.jpg" decoding="async" width="220" height="255" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/MarieUherska_th.jpg/330px-MarieUherska_th.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/MarieUherska_th.jpg/440px-MarieUherska_th.jpg 2x" data-file-width="469" data-file-height="544" /></a><figcaption><b>Марија Мађарска</b>, мађарска хроника</figcaption></figure> <p>Први је Жигмунд у помоћ прискочио крчки кнез <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%88_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Иваниш Франкопан (страница не постоји)">Иваниш Франкопан</a>. Он му јави, да ће спасити краљицу Марију, ако му краљ пошаље копнену војску и набави помоћне лађе. Жигмунд оберучке прихвати тај позив, па 9. априла замоли Млечане, да на далматинску обалу пошаљу 2 галије, које су Хорватима спречиле Маријин превоз у Напуљ. Млечани потом опремише 24 галије побојавши се савеза Хорвата са напуљским двором; потом позваше и далматинске градове да буду верни угарском краљу. Том се позиву <a href="/wiki/30._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB" title="30. април">30. априла</a> одазвао <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82" title="Сплит">Сплит</a>, <a href="/wiki/2._%D0%BC%D0%B0%D1%98" title="2. мај">2. маја</a> <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%80" title="Трогир">Трогир</a>, а <a href="/wiki/3._%D0%BC%D0%B0%D1%98" title="3. мај">3. маја</a> <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Шибеник">Шибеник</a>. </p><p>После овог је Франкопан склопио савез са <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Крбавска кнежевина (страница не постоји)">крбавским кнезовима</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Курјаковићи (страница не постоји)">Курјаковићима</a>, са којима је средином маја провалио у Почитељ, где се Иван Палижна налазио са неким, заробљеним угарским великашима. Дуго се Палижна храбро бранио; ипак мораде напокон због оскудице хране узмакнути у Новиград. Иваниш ослободи заробљене великаше међу којима се налазио и бивши мачвански бан Стефан Корођ, те пође опседати Новиград, где су га с морске стране помагали Млечани. Поново због оскудице хране, Палижна је био присиљен на узмак, али сада хтеде преговарати, али не хтеде преговарати са Франкопаном, него је почео преговоре са Ђованијем Барбадиком, млетачким војводом, који му обећа, да ће имати личну слободу, ако им преда краљицу живу. Нато Палижна отвори Млечанима градска врата, па потом, <a href="/wiki/4._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="4. јун">4. јуна</a> побеже у Врану. </p><p>Краљица потом оде у недалеки Нин, одакле <a href="/wiki/8._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="8. јун">8. јуна</a> пошаље посланство у Задар. Потом се <a href="/wiki/15._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="15. јун">15. јуна</a> пребаци у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%9A" title="Сењ">Сењ</a>, где прими млетачке изасланике <a href="/wiki/19._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="19. јун">19. јуна</a>, па се захвали Млечанима <a href="/wiki/30._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="30. јун">30. јуна</a> и дужду препоручи Барбадика за „свог витеза“. Краљица напокон <a href="/wiki/1._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="1. јул">1. јула</a> напусти Сењ и оде Загреб, где ју је <a href="/wiki/4._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="4. јул">4. јула</a> сачекао Жигмунд. </p><p>Марија и Жигмунд су остали у Загребу месец дана. Становали су у краљевском двору, који је <a href="/wiki/1335" title="1335">1335</a>. године дао саградити Маријин деда, краљ <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE_%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82" title="Карло Роберт">Карло Роберт</a>. После тога Жигмунд оде из Загреба у Копривницу, одакле <a href="/wiki/7._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="7. август">7. августа</a> поседима награди Загреб. Потом оде у <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86&action=edit&redlink=1" class="new" title="Крижевац (страница не постоји)">Крижевац</a>, где се налазио већ сутрадан. Одавде је краљ ударио на Босиљево, које је убрзо пало. После тога се настанио у Чазми, где остаде до <a href="/wiki/23._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="23. август">23. августа</a>, а онда се врати у Угарску<sup id="cite_ref-wikisource3_7-7" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource3-7"><span class="cite-bracket">[</span>7<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Победе_над_побуњеницима"><span id=".D0.9F.D0.BE.D0.B1.D0.B5.D0.B4.D0.B5_.D0.BD.D0.B0.D0.B4_.D0.BF.D0.BE.D0.B1.D1.83.D1.9A.D0.B5.D0.BD.D0.B8.D1.86.D0.B8.D0.BC.D0.B0"></span>Победе над побуњеницима</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=9" title="Уредите одељак „Победе над побуњеницима”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=9" title="Уреди извор одељка: Победе над побуњеницима"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Али у брзо се јавља мађарска реакција против браће Хорвата. Млечани, којима никако није ишло у рачун, да се напуљски двор учврсти и на источној страни Јадранског мора, употребили су од неког времена сву своју вештину, да у Угарској појачају странку Жигмундових пријатеља. Угари сами, осетивши опасност од побуне, прегоше да је угуше што пре. Гарин син, Никола II, зет кнеза Лазара и нови мачвански бан, и храбри <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%92&action=edit&redlink=1" class="new" title="Стефан Корођ (страница не постоји)">Стефан Корођ</a>, бивши мачвански бан, поведоше енергичну акцију да освете дотадашње поразе и сломију бунтовнике. У борби код Черевића, на Фрушкој гори, Гара, доиста, разбија Хорвате. Ивана, који се беше повукао у Пожегу, натера на предају и зароби; а другог Хорвата Ладислава, који се пожурио да доведе помоћне чете од кнеза Лазара, потражи у самој Мачви и разби у више сукоба. Док је Гара ратовао по Мачви утекао је Иван, уз помоћ Стефана Лацковића и Стефана од Шимонторње, да нађе уточиште код краља Твртка. </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:MarieUhry_image.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/20/MarieUhry_image.jpg/220px-MarieUhry_image.jpg" decoding="async" width="220" height="383" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/20/MarieUhry_image.jpg/330px-MarieUhry_image.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/20/MarieUhry_image.jpg 2x" data-file-width="358" data-file-height="624" /></a><figcaption><b>Марија Мађарска</b> са пратњом</figcaption></figure> <p>У овом сукобу Никола је ослободио Илок, па чак је и Стефана Лацковића и Стефана од Шимонторње привукао на своју страну. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Држање_краља_Твртка"><span id=".D0.94.D1.80.D0.B6.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D0.BA.D1.80.D0.B0.D1.99.D0.B0_.D0.A2.D0.B2.D1.80.D1.82.D0.BA.D0.B0"></span>Држање краља Твртка</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=10" title="Уредите одељак „Држање краља Твртка”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=10" title="Уреди извор одељка: Држање краља Твртка"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Твртко је у ово време био већ потпуно опредељен противник краљице Марије. Као нови кандидат за мађарски краљевски престо би истакнут млади Ладислав, син убијеног Карла. По тог новог кандидата, ког је с хрватским бунтовницима помагао и Твртко, кренула је у другој половини фебруара 1387. једна хрватска депутација у Напуљ, на челу са загребачким бискупом Павлом Хорватом. </p><p>Потиснути у Славонији, хрватски бунтовници се почеше да купе око краља Твртка. У њ. су полагали сву наду. Његов је положај био сличан донекле положају Павла Шубића на почетку XIV века. Као и Шубић и он је био најсилнији господар на јадранској обали, и господар, који је поред Приморја имао и Босну и тако са две стране могао да утиче на мађарске ствари. И као што је некад судбина Карла Роберта била готово у рукама моћнога Павла, тако је сада судбина принца Ладислава зависила од држања краља Твртка. </p> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Долазак_краља_Твртка_у_Далмацију"><span id=".D0.94.D0.BE.D0.BB.D0.B0.D0.B7.D0.B0.D0.BA_.D0.BA.D1.80.D0.B0.D1.99.D0.B0_.D0.A2.D0.B2.D1.80.D1.82.D0.BA.D0.B0_.D1.83_.D0.94.D0.B0.D0.BB.D0.BC.D0.B0.D1.86.D0.B8.D1.98.D1.83"></span>Долазак краља Твртка у Далмацију</h4><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=11" title="Уредите одељак „Долазак краља Твртка у Далмацију”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=11" title="Уреди извор одељка: Долазак краља Твртка у Далмацију"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Први далматински град, који је у тој кризи пришао краљу Твртку, беше град Клис, огњиште Шубићеве породице. Грађани су понудили краљу свој град под условом, да им призна сва права и повластице, које су раније добили од Шубића и уживали све до тада. <a href="/wiki/22._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="22. јул">22. јула</a> 1387. Твртко је оберучке прихватио понуду и дао посланицима и писмену потврду о том. Добивши тако, без муке, тврди клишки град, Твртко је одмах одлучио, да своје поседе у Далмацији прошири и да започето дело настави што скорије, док траје општи заплет. Чим је добио Клис Твртко је у њ послао своју војску и спремао се, да је одмах упути и даље. Сплићани, који су били први на ударцу, препадоше се много од те могућности. На дан <a href="/wiki/1._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="1. август">1. августа</a> састаде се њихово градско веће и одлучи, да одмах пошаље у Босну свог грађанина, истоименог унука хроничара Миха Мадијева. Инструкција, која му је била издата, гласила је, да иде краљу и да га поздрави ,cum omni humilitate’, и да му препоручи град Сплит, који га, после свог законитог владара, сматра за најважније лице. Ако буде краљ упутио своју војску против Сплита, нека Михо настоји одвратити га од даљих непријатељстава указивањем на сплитску оданост и на спремност, да изврше све његове наредбе сем оних које би их гониле на неверство према угарској круни. Али пре него што је <i>спљетски</i> (сплитски) посланик могао кренути на босански двор, већ <a href="/wiki/2._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="2. август">2. августа</a> напала је босанска војска спљетско подручје, не ударајући на сам град. Напад босанске војске није имао карактер правог рата; и Клајић има право кад верује, да је Твртко само „мислио чешћими провалами присилити Сплићане, да се напокон за вољу мира и користи своје подложе врховној власти босанској." </p> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Борба_за_врански_манастир"><span id=".D0.91.D0.BE.D1.80.D0.B1.D0.B0_.D0.B7.D0.B0_.D0.B2.D1.80.D0.B0.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D0.BC.D0.B0.D0.BD.D0.B0.D1.81.D1.82.D0.B8.D1.80"></span>Борба за врански манастир</h4><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=12" title="Уредите одељак „Борба за врански манастир”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=12" title="Уреди извор одељка: Борба за врански манастир"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Ivan_Pali%C5%BEna_Zagreba%C4%8Dka_katedrala.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/82/Ivan_Pali%C5%BEna_Zagreba%C4%8Dka_katedrala.jpg/220px-Ivan_Pali%C5%BEna_Zagreba%C4%8Dka_katedrala.jpg" decoding="async" width="220" height="434" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/82/Ivan_Pali%C5%BEna_Zagreba%C4%8Dka_katedrala.jpg/330px-Ivan_Pali%C5%BEna_Zagreba%C4%8Dka_katedrala.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/82/Ivan_Pali%C5%BEna_Zagreba%C4%8Dka_katedrala.jpg/440px-Ivan_Pali%C5%BEna_Zagreba%C4%8Dka_katedrala.jpg 2x" data-file-width="456" data-file-height="900" /></a><figcaption>Попрсје Ивана Палижне у загребачкој катедрали</figcaption></figure> <p>Мало после покушаше присталице ослобођене краљице Марије и краља Жигмунда, да узму чувени врански манастир од Ивана Палижне. На челу те лојалне војске беше нови врански приор Алберт де Лосок (од Лученца) и крбавски кнезови Будиславићи. Палижна, који је добро стајао у народу, спреми се на отпор, уздајући се сигурно и у помоћ својих пријатеља. И, доиста, <a href="/wiki/11._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="11. новембар">11. новембра</a> провалила је Тврткова војска у задарски крај и силно га похарала. У плен је пало на 3.000 комада ситне стоке и на 1.400 крава и волова. Противничка војска стукну одмах натраг, остави опсаду Вране и повуче се у <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BD" title="Нин">Нин</a>. „Ради множине и снаге босанских јеретика," писао је њен заповедник <a href="/wiki/17._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="17. новембар">17. новембра</a> из Нина, „не могосмо остати у пољу, него се склонисмо у Нин, стари град верних“. Тврткова војска сједини се после тога са Палижнином и пође одмах за непријатељем под сам Нин. Опсада тврдог нинског града трајала је све до до <a href="/wiki/17._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="17. децембар">17. децембра</a>, кад је била прекинута вероватно ради оштре зиме. Ово Твртково ратовање по Далмацији донело му је, поред војничког успеха и јачања личног престижа, још и град Островицу, и опет једно од старих Шубићевих седишта. </p> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Борба_на_северним_границама"><span id=".D0.91.D0.BE.D1.80.D0.B1.D0.B0_.D0.BD.D0.B0_.D1.81.D0.B5.D0.B2.D0.B5.D1.80.D0.BD.D0.B8.D0.BC_.D0.B3.D1.80.D0.B0.D0.BD.D0.B8.D1.86.D0.B0.D0.BC.D0.B0"></span>Борба на северним границама</h4><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=13" title="Уредите одељак „Борба на северним границама”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=13" title="Уреди извор одељка: Борба на северним границама"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Твртко је, у то исто време, био активан и на источној и северној граници. Његовом и Лазаревом помоћу ојачани крећу одметници у нове борбе, које воде с променљивом срећом, али са осетном штетом за Угаре. Нарочито је био опак њихов упад у Срем првих дана септембра 1387. Разљућен вестима о том, Жигмунд одлучи да се лично крене против бунтовника, као што се месец дана раније борио против њих под Гумником. Али овога пута, писао је он млетачком дужду <a href="/wiki/22._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="22. септембар">22. септембра</a>, неће ићи само против одметника досад помињатих, него и против „босанског бана“ (не вели краља), да „скрши њихову обест." Ипак није пошао. Место њега у борбу су кренули његови заповедници Никола Гара и Иштван Корођ, којима је успело да потисну бунтовнике све до иза Саве; али у саму Босну нису смели да уђу. У тим борбама мађарски извори нарочито помињу учешће <b>босанске и српске коњице</b>, добро оружане, која је устаницима чинила велике услуге својим брзим маневрисањем. У ропство је, вели краљ Сигисмунд хвалећи „лавовску срчаност“ својих верних, пао велик број „неверних и шизматичних Босанаца и Рашана." </p> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Освајања_по_Далмацији"><span id=".D0.9E.D1.81.D0.B2.D0.B0.D1.98.D0.B0.D1.9A.D0.B0_.D0.BF.D0.BE_.D0.94.D0.B0.D0.BB.D0.BC.D0.B0.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B8"></span>Освајања по Далмацији</h4><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=14" title="Уредите одељак „Освајања по Далмацији”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=14" title="Уреди извор одељка: Освајања по Далмацији"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Све је ово осетно утицало и на Тврткове успехе у Далмацији. Поједини градови, после пада Островице, бојећи се какве зле судбине, почеше да траже везе с Твртковим људима и да се на неки начин осигуравају унапред. У Трогиру се <a href="/wiki/26._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="26. децембар">26.</a> и <a href="/wiki/27._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="27. децембар">27. децембра</a> дуго већало и колебало шта да се ради. У оштрини расправљања дошло је до врло крупних речи и сцена, које су завршиле крвљу и мртвим главама. Народ се одлучи за Босанце и Рашане, а три вође странке краља Жигмунда бише побијене, један чак на сред трга, 27. и <a href="/wiki/28._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="28. децембар">28. децембра</a>. Остали једва успеше да побегну у Сплит. </p><p>Овај трогирски случај унео је у остале далматинске градове још више пометње и забринутости. Стога неки брзо одлучише, да моле краља Жигмунда за што скорију помоћ. Већ у јануару <a href="/wiki/1388" title="1388">1388</a>. ишли су с том мисијом на угарски двор представници Задра, Шибеника и Сплита. Једино Дубровник, захваљујући свом савезу са краљем Твртком, није имао никаква разлога за прибојавање. Он је, шта више, био успео да своје односе са Босном прикаже на угарском двору као нимало нелојалне и да <a href="/wiki/28._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="28. октобар">28. октобра</a> 1387. добије од краља Жигмунда као неку дозволу и за даље везе. У својој повељи Дубровнику од тог датума пристао је мађарски краљ, да република може од људи из Босне и Рашке добијати земље и подручја, „изузевши само оне земље, које су остали краљеви Угарске, наши преци, држали и поседовали“. </p><p>На једном почетом путу Твртко није хтео да застане са половним успесима. Иван Палижна, који је постао његов намесник у старој хрватској држави, односно у Далмацији и пренео своје седиште у Клис, био је човек на кога се Твртко могао потпуно ослонити. Само његовој упорности имало се захвалити, да је бунтовнички покрет против краља Жигмунда и краљице Марије остао у Далмацији жив и активан и да је, уз Тврткову помоћ, довео и до успеха. Са Палижном Твртко је добио у своју власт и знамениту Врану, а то је био добитак од несумњива значаја. И за Твртка и за Палижну било је јасно, да они неће лако оставити неискоришћене лањске успехе. И, доиста, чим је мало попустила зима, <a href="/wiki/18._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80" title="18. фебруар">18. фебруара</a> 1388. напао је Палижна поново сплитски крај и опустошио га, настављајући узнемиравања и доцније. Како угарска помоћ није долазила, Сплит је са страхом ишчекивао шта ће да му донесу скори пролетњи дани. Трогирска општина, којој судбина блиског Сплита није могла бити равнодушна, покуша да посредује. Али није постигла успеха. Сплит је остао веран мађарској круни и краљу Жигмунду. То изазва Твртка на нове и одлучније кораке. Два његова посланика, војвода Влатко и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Станоје Јелачић">Станоје Јелачић</a>, пошла су средином марта у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D1%81" title="Клис">Клис</a>, да још једанпут, пре новог ударца, понуде споразум далматинским градовима. Трогирани први и једини поздравише краљеве људе и поклонише им 50 либара у знак пажње. Остали градови остадоше пасивни, надајући се сваки час каквом повољном гласу са угарског двора. </p><p>Можда су их све у тој вери подржавале вести о успесима Жигмундове војске против Ивана Хорвата и његових другова. У борбама против Хорвата неколико хрватских бунтовника би заробљено, одведено у Будим и тамо привезано коњима за репове, вучено по улицама и најпосле погубљено и рашчеречено. Тај језиви пример плашио је људе. Али, у самој Далмацији Жигмунд није био у стању много да помогне. Он се у ово време налазио у великој новчаној кризи и није могао без тих средстава да мисли на озбиљну војничку акцију. Осим тога био је заузет у великој мери по њега неповољним обртом прилика у Пољској и Молдавији. </p> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Краљ_Твртко_и_Млечани"><span id=".D0.9A.D1.80.D0.B0.D1.99_.D0.A2.D0.B2.D1.80.D1.82.D0.BA.D0.BE_.D0.B8_.D0.9C.D0.BB.D0.B5.D1.87.D0.B0.D0.BD.D0.B8"></span>Краљ Твртко и Млечани</h4><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=15" title="Уредите одељак „Краљ Твртко и Млечани”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=15" title="Уреди извор одељка: Краљ Твртко и Млечани"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:MarieUhry_pecet.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4f/MarieUhry_pecet.jpg/220px-MarieUhry_pecet.jpg" decoding="async" width="220" height="258" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4f/MarieUhry_pecet.jpg 1.5x" data-file-width="301" data-file-height="353" /></a><figcaption>Печат краљице Марије Анжујске.</figcaption></figure> <p>Краљ Твртко је улазећи у Далмацију био очевидно на чисто с тим, да ће морати наћи неки споразум с Млетачком републиком. У Републици, која је држала страну Жигмунду и Марији против напуљског кандидата, Твртков отпор није био симпатичан; али из много разлога млетачка сињорија није хтела да квари своје односе с њим. Али да се даде ипак знак извесног нерасположења, дошла је њихова доста хладна и резервисана порука на Твртков позив из 1388. год. да му упуте једног посланика на преговоре. Они, одговорило се из Млетака 9. априла, не виде потребе за то посланство; а осим тога у тим идењима тамо и натраг губи се много времена. Него, ако краљ има нешто да поручи Републици, нека он пошаље своје посланство, које ће бити радо и пажљиво слушано. Твртко је желео да Република упути њему једног поверљива човека, с ким би он могао прећи сва питања од важности. Његов посланик, који би дошао у Млетке, ма колико вешт, могао би говорити само о оном, што би било конкретно формулисано, а не би могао и за сваки евентуални обрт ситуације или за које узгред искрсло питање дати сигуран и обавезан одговор. За Твртка би било врло важно, да из непосредне дискусије могне добити пун утисак о свима резервама или деликатностима, које имају Млечани и према њему и према читавом положају уопште; овако, он је био упућен на туђ извештај и на обавештавање, које је из друге руке и увек лично обојено. </p> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Сплитски_позив_у_помоћ"><span id=".D0.A1.D0.BF.D0.BB.D0.B8.D1.82.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D0.BF.D0.BE.D0.B7.D0.B8.D0.B2_.D1.83_.D0.BF.D0.BE.D0.BC.D0.BE.D1.9B"></span>Сплитски позив у помоћ</h4><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=16" title="Уредите одељак „Сплитски позив у помоћ”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=16" title="Уреди извор одељка: Сплитски позив у помоћ"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Кад преговори са Сплитом и са осталим далматинским градовима не успеше, одлучи Твртко да поново почне са нападима. У другој половини маја ударила је његова војска на сплитски крај и поново га опустошила. У исто време опремала се у Котору његова флота, где су чак грађене и неке лађе, да са морске стране помогне акцију копнене војске. Кад су чули те вести Сплићани се озбиљно уплашише и 10. јуна упутише Жигмунду једног речитог фратра, да му изложи сву тегобу града и да тражи безусловну помоћ. Ако краљ не може да помогне, онда нека им бар дозволи, да се сами определе „без жига велеиздаје“ или, ако то неће, нека посланик пред већем бољара, изјави на сав глас, да Сплићани скидају одговорност са себе, што ће, нагнати невољом, морати учинити оно, што им једино остаје за спас града, кад друге помоћи нема. Неки од пучана већ и сада напуштају град. Ако им краљ и великаши обећају помоћ, он нека изјави, да ће је Спљећани чекати најдаље до краја јула; а после тога ће поступити како за најбоље нађу. </p><p>Ма колико да су биле озбиљне молбе и поруке Сплићана, краљ Жигмунд није ипак могао да им друкчије дође у помоћ, сем позивањем да верују и да устрају. Он је, истина, помишљао на то, да крене војску против Твртка и почео је био већ нека спремања у томе правцу; али је читав план био напуштен или ради других брига или ради недовољног одзива. Сплићани за које се, према горњим претњама, могло мислити, да ће после даног рока прићи Твртку и спасти се од даљих удараца, не поступише ипак тако. За будимски двор њих је везала дуга традиција, која је, познато, „друга природа“ људи. Национално осећање у нашем смислу није код њих постојало, као ни код највећег дела других лица и општина Средњега Века, и Твртко им је, отуда, изгледао туђ, су близу као и ма који други страни владалац. То, што је у њему текла и Шубићева крв, није за Сплићане вредело готово ништа. Једно, што ни сами Шубићи нису били нарочита сплитска симпатија; а друго, што је градско становништво те вароши, са веома развијеном правном свешћу, као код већине далматинских градова, у Тврткову поступку гледало ударање на „законитост“ и све посматрало као отимачину моментално јачег. Најбољи доказ за све то пружа чињеница, да су баш они, само да би спасли стари ред, предлагали осталим далматинским градовима образовање једног одбрамбеног савеза, у који би поред њих ушли и неки хрватски кнезови. Њихов закључак у том правцу донесен је 28. августа. </p> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Анти_босански_савез"><span id=".D0.90.D0.BD.D1.82.D0.B8_.D0.B1.D0.BE.D1.81.D0.B0.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D1.81.D0.B0.D0.B2.D0.B5.D0.B7"></span>Анти босански савез</h4><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=17" title="Уредите одељак „Анти босански савез”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=17" title="Уреди извор одељка: Анти босански савез"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:MarieUhry_pecet2.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/MarieUhry_pecet2.jpg/300px-MarieUhry_pecet2.jpg" decoding="async" width="300" height="155" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/MarieUhry_pecet2.jpg/450px-MarieUhry_pecet2.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/fa/MarieUhry_pecet2.jpg 2x" data-file-width="472" data-file-height="244" /></a><figcaption>Печат краљице Марије.</figcaption></figure> <p>Петар Зорић, сплитски грађанин, имао је да позове у савез градове Шибеник и Скрадин и хрватску властелу Нелипиће, Вида Угринића и, према потреби, крбавске кнезове. Савез је био јасно уперен против Палижне као Сигисмундова одметника и против краља Твртка. Њихов непосредни циљ имао би бити тај, да сви ти савезници сједине своје силе, да дођу у помоћ Сплиту и онда одмах ударе на Клис и његова заповедника. </p><p>Овај сплитски предлог наишао је на повољан одзив и у јесен, 6. октобра, одржан је заједнички састанак Сплићана, Шибенчана, Скрадињана и представника властеле Нелипића и Угринића у скрадинској цркви Св. Катарине, где је уговор о савезу докончан и потписан. Циљ савеза изражен је речима, да ће се учесници узајамно помагати, са жељом, да „себе, земљу, места и сву имовину своју очувају у дужној верности према светој круни угарској“. Према опасним противницима природно је, да одбрана треба да буде заједничка, јер је само тако колико-толико зајамчен повољан успех. Једна тачка уговора, која је везала све преговараче и била врло карактеристична, гласила је овако: „Ако би се у краљевини Угарској у току догађаја збила каква промена (мисли се, на престолу), не може и не сме ниједна од наведених странака пристати уз другог владара, господара, особу или општину или државу без сагласности осталих савезника“. </p><p>Да је ситуација у Далмацији, после склопљеног савеза, изгледала опасна по Твртка види се одатле, што се 14. октобра 1388. закључило у Дубровнику ово: ако би дошло до тог, да мађарски краљ дигне војску против босанског краља, онда ће дубровачки посланици на Твртковом двору имати да изјаве, како они желе одржати мир и како су вољни, као посредници, учинити све, да дође до споразума између обе круне. Међутим, Твртка није остављала стара срећа. Његови противници, са разним интересима, дођоше брзо у међусобне сукобе и тим осетно ослабише и значај савеза и опасност ситуације. Између града Трогира и кнеза Нелипића дође до сукоба, који прилично раздвоји снаге. Обавештен о том Твртко шаље, у новембру месецу, два своја великаша, кнеза Хрвоју Вукчића и брата му Војислава, да оду у Далмацију и још једанпут, врло озбиљно, позову тамошње противнике, да признају његову врховну власт. Из тврдог Книна оба брата Вукчића упутише своје поруке. Први је био град Трогир, који се одазвао позиву, и 11. новембра послао Хрвоју свога човека, да се обавести о положају и његовим намерама. Хрвоје је приказивао Твртков положај као ванредно повољан; он носи победе на све стране и он осваја постепено, милом или силом, читаве области. Изгледа, доиста, да се Твртко у овај мах надао већим успесима. Ради тога је упутио у хрватске области као свог намесника војводу Влатка Вуковића, вероватно не самца, него са каквом војском, која му је имала бити ослонац у раду. </p> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Помоћ_Далмацији"><span id=".D0.9F.D0.BE.D0.BC.D0.BE.D1.9B_.D0.94.D0.B0.D0.BB.D0.BC.D0.B0.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B8"></span>Помоћ Далмацији</h4><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=18" title="Уредите одељак „Помоћ Далмацији”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=18" title="Уреди извор одељка: Помоћ Далмацији"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Та активност Тврткова изазва најпосле краља Жигмунда на живљи отпор. Он, пре свега, тражи да начини савез са Млецима, који му у Далмацији могу бити од знатне користи. Његова понуда била је упућена у Млетке и тамо претресана, али до савеза није дошло, јер су Млечани, изгледа, најпре тражили знатну цену за своје услуге, а после ипак, нашли за мудрије да остану неутрални. 29. септембра 1388. беше Жигмунд склопио примирје с пољским краљем за годину дана и тако добио на тој страни нешто слободније руке. Он именова Ладислава Лученца, славонског бана, за управника (,gubernator’) Хрватске и Далмације и посла га у угрожене крајеве, да што пре успостави ауторитет мађарске круне. Лученац стиже у Задар пред сам Божић, 23. децембра, и поче одмах спремање војничке акције. Већ 4. јануара послали су Шибенчани у помоћ мађарској војсци 50 својих људи. Мало после тога, првих недеља 1389, пошао је Лученц са својим четама против босанских људи. Ми о том походу немамо ближих вести; али да није завршио повољно по Мађаре види се најбоље по том, што Тврткова војска остаје у Далмацији, допире до самог Задра и пали му предграђа. У марту војвода Влатко пред Спљетом даје победничке поруке угроженом граду. </p> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Сплитска_дипломатија"><span id=".D0.A1.D0.BF.D0.BB.D0.B8.D1.82.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.B4.D0.B8.D0.BF.D0.BB.D0.BE.D0.BC.D0.B0.D1.82.D0.B8.D1.98.D0.B0"></span>Сплитска дипломатија</h4><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=19" title="Уредите одељак „Сплитска дипломатија”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=19" title="Уреди извор одељка: Сплитска дипломатија"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Thurocz,_Johannes_de._Chronica_Hungarorum._169.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Thurocz%2C_Johannes_de._Chronica_Hungarorum._169.jpg/220px-Thurocz%2C_Johannes_de._Chronica_Hungarorum._169.jpg" decoding="async" width="220" height="291" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Thurocz%2C_Johannes_de._Chronica_Hungarorum._169.jpg/330px-Thurocz%2C_Johannes_de._Chronica_Hungarorum._169.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Thurocz%2C_Johannes_de._Chronica_Hungarorum._169.jpg/440px-Thurocz%2C_Johannes_de._Chronica_Hungarorum._169.jpg 2x" data-file-width="906" data-file-height="1200" /></a><figcaption><b>Марија Мађарска</b> у мађарској хроници.</figcaption></figure> <p>Војвода Влатко тражио је, у ставу победника, да се Сплит што пре изјасни за признање Тврткове врховне власти и да му упути своје посланство. Видећи да мађарска помоћ не доноси потребно олакшање, а да сам град не може до века примати ударце босанских чета, Сплит поче да се колеба. 24. марта 1389. састало се њихово градско веће и изабрало, доиста, двојицу грађана, Николу Срећу и Ивана Марина, као своје представнике и посланике краљу Твртку. Слично су урадили и остали далматински градови. Из упутстава, која су дата сплитским заступницима види се очевидно њихово колебање. Да се може, они би несумњиво остали верни мађарској круни. Чак се помало надају, да би, још увек, могли од самог Твртка добити неки рок, у коме би им се дала прилика, да се још једаред обрате краљу Жигмунду за помоћ или да би добили могућност, да му се оправдају и избегну прекору издајства. После тога рока, њихова би савест била мирна и они би, без муке, могли пристати да постану Тврткови поданици, истина са претпоставком, да то учине и остали далматински градови и да им краљ потврди старе повластице. Краљ Твртко се показао врло предусретљив. Очевидно у жељи, да не изгледа прост отимач и да према људима, које мисли добити за поданике не буде гори од старих владара, он је пристао да им одобри тражене рокове. Чинило му се, да се људи задобијају и љубављу исто толико, колико и снагом. Сплиту је био остављен последњи рок за предају 15. јун; а Твртко је пристао чак и на то да Диоклецијанов град буде последње од далматинских места, која долазе под његову власт. У том акту било је колико државничке мудрости, ради предусретљивости, толико исто и свесности своје снаге и уверења, да крајње решење не може испасти друкчије. То је он и казао сплитским изасланицима, не остављајући нимало сумње о том, да ће, не одговоре ли својој обавези, имати да рачунају са његовим озбиљним нападима. </p><p>Кад су добили повољне одговоре од краља Твртка, Сплићани, после договора са Шибенчанима и Трогиранима, 19. маја послаше мађарском краљу свог начелника Јакинца Малатесту и истог Николу Срећу, који је био код Твртка, да га обавесте о свему и траже његову одлуку. Исто су тако поступили и Трогирани. И једни и други пожуривали су решење, јер је рок за одговор био врло кратак. Краљ Жигмунд, природно, није могао да даде свој пристанак, да се градови предају Твртку. Обећавао је зато скору помоћ и боље изгледе за будућност. Али у кратком року од месец дана он није могао организовати експедицију и прискочити у помоћ градовима, које је чекала Тврткова освета, ако прекрше створени споразум. У Трогиру и Сплиту завлада ради тога разумљив страх. Трогирани упутише 23. маја једно посланство у Босну, које је имало да растумачи краљу њихов положај и да га уверава како Трогир има најбоље намере. Они су чак нудили краљу, да, за сваку сигурност, пошаље у њихов град једног човека, који би био његов повереник. Рачунали су чак и с тим, да би краљ могао затражити и таоце од далматинских градова. Спљет се био уплашио исто тако. Кад је прошао 15. јун, а из Мађарске нити стизаше помоћ ни поуздана порука, Сплићани одлучише, да вешто дипломатишу око Твртка. Да испуне обавезу није им се још дало; али им се исто тако није дало, ни да то признају. У неприлици, они се прихватише за ону тачку уговора, која је говорила, да се Спљећани могу предати последњи. С тим упутама они послаше у Босну 30. јуна, Ивана Марина, молећи краља да их не дира дотле, докле се и остали градови не покоре. </p> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Краткотрајни_успеси_у_Далмацији"><span id=".D0.9A.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.BA.D0.BE.D1.82.D1.80.D0.B0.D1.98.D0.BD.D0.B8_.D1.83.D1.81.D0.BF.D0.B5.D1.81.D0.B8_.D1.83_.D0.94.D0.B0.D0.BB.D0.BC.D0.B0.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B8"></span>Краткотрајни успеси у Далмацији</h4><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=20" title="Уредите одељак „Краткотрајни успеси у Далмацији”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=20" title="Уреди извор одељка: Краткотрајни успеси у Далмацији"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Zsigmond_Thuroczy_(crop).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/60/Zsigmond_Thuroczy_%28crop%29.jpg/220px-Zsigmond_Thuroczy_%28crop%29.jpg" decoding="async" width="220" height="250" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/60/Zsigmond_Thuroczy_%28crop%29.jpg/330px-Zsigmond_Thuroczy_%28crop%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/60/Zsigmond_Thuroczy_%28crop%29.jpg/440px-Zsigmond_Thuroczy_%28crop%29.jpg 2x" data-file-width="684" data-file-height="778" /></a><figcaption>Жигмунд, као краљ Угарске.</figcaption></figure> <p>Док је босанска војска била заузета борбом с Турцима, успело је мађарским људима и њиховим присталицама, да освоје Клис и потисну мали број босанских посада у Далмацији. Кад је свршена битка на Косову и Твртко био начисто с тим, да Турци не мисле продирати даље према Босни, Твртко је крајем августа опремио своју војску у Далмацију, да настави почете борбе. Та војска пређе одмах у напад и крајем септембра допрла је већ до Задра и ту попалила све куће до под њихове градске капије. Нападе и пустошења понављала је потом све до дубоку јесен. На велике молбе Задрана упутио им је средином новембра крчки кнез Иваниш Франкопан једну помоћну војску од 400 коњаника, а њој се после придружило и 200 Пажана. Са том помоћи и својом војском извели су Задрани напад на Врану. У две љуте борбе, 22. и 24. новембра, Палижна се са својим људима храбро опирао и био је и рањен, али није могао да савлада нападаче. Тек у трећој бици, 10. децембра, разбише Босанци своје противнике, који се „срамно“ (turpiter) повукоше испод Вране. Пет дана иза тога би повраћен и Клис и тако успостављен и стечени ранији посед и углед босанског краља. Млетачка република обавештавала је мађарски двор о босанским успесима, јављајући отворено, како су далматинска места у великом страху и недоумици да ли ће уопште моћи одолети Твртковој снази. Твртко се, говорили су они, определио потпуно за напуљски двор и сад изјављује да све ради у име Ладислава, сина краља Карла. </p> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Млечани_у_Далмацији"><span id=".D0.9C.D0.BB.D0.B5.D1.87.D0.B0.D0.BD.D0.B8_.D1.83_.D0.94.D0.B0.D0.BB.D0.BC.D0.B0.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B8"></span>Млечани у Далмацији</h4><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=21" title="Уредите одељак „Млечани у Далмацији”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=21" title="Уреди извор одељка: Млечани у Далмацији"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Кад је Млетачка република добила уверење, да Жигмунд у тај мах не може да заштити далматинске градове и свој ауторитет, она је покушала да сама добије те градове за себе. Њихов сенат решио је био још 29. априла 1390, да један њихов нарочити изасланик испита расположење духова у Далмацији, па да се потом почне акција. Али је тај њихов интерес дошао касно. Далматински градови ломили су се око тога, да ли да остану верни краљу коме су се обавезали раније или краљу који им је био ближи и опаснији. За дотле пасивне Млетке у овој дилеми није се више налазило места. Видевши да од мађарске помоћи, после толико времена, нема ништа Далмација се беше одлучила, да се покори краљу Твртку и у мају упутила своје посланике у Босну, да тамо коначно уреде ствар. Свесна, да би после тога свака њена акција била узалудна, Млетачка република решава 26. маја да на тој страни обустави своју политичку акцију. </p> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Пад_Сплита"><span id=".D0.9F.D0.B0.D0.B4_.D0.A1.D0.BF.D0.BB.D0.B8.D1.82.D0.B0"></span>Пад Сплита</h4><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=22" title="Уредите одељак „Пад Сплита”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=22" title="Уреди извор одељка: Пад Сплита"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>За то време Твртко је живо радио да толики напор заврши са успехом. Његови људи иду у Хрватску и Далмацију и воде последње преговоре. Мандатор босанског краља били су крбавски кнез Ђуро и Твртков хрватски намесник Иваниш Хорват. Сплитски грађани упутише своје посланике у Босну, потпуно спремни да се покоре, али под часним условима. Упутство издано сплитским посланицима за преговоре датирано је 8. маја. Кад су чули за ту сплитску одлуку решише се Шибеник, Брач и Хвар, а вероватно и Корчула, да и они ураде тако. Једино се дотле најпредусретљивији Трогир почео у последњи час устручавати, али то није трајало дуго. Кад су Сплићани изјавили своју покорност Твртку издаде им он 2. јуна у Сутјесци повељу са потврдом свих њихових дотадашњих права и повластица. У исти мах, докрајчујући њихове сукобе са Клисом и Омишем, краљ је тачно дао повући границе између тих места, желећи, како каже, да се „наши верни Сплићани обилато користе нашом милошћу“. Сплитски успех поколеба и Трогиране, те и они 8. јуна изјавише Твртку покорност. Иза Сплићана добише потврду својих повластица и Шибенчани, а за њима Брачани, Хварани и Корчулани. Твртко је са разлогом могао бити поносан на толике успехе и похвалити се њима свом млетачком суседу. Ова му је 8. јула одговорила, сигурно не много искрено, како је „весела срца“ примила његове вести и како саучествује у његовој радости. У трогирским белешкама јавља се 10. јула 1390. први пут нова Тврткова титула као „краља Рашке, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја“. Са том титулом свог краља диче се 1. августа у званичној сплитској повељи о градским границама и краљеви изасланици протовестијар Трипо Бућа, крунски бискуп Михаило и Влатко логофет<sup id="cite_ref-rastko1_3-5" class="reference"><a href="#cite_note-rastko1-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-8" class="reference"><a href="#cite_note-8"><span class="cite-bracket">[</span>8<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Први_продор_у_Србију"><span id=".D0.9F.D1.80.D0.B2.D0.B8_.D0.BF.D1.80.D0.BE.D0.B4.D0.BE.D1.80_.D1.83_.D0.A1.D1.80.D0.B1.D0.B8.D1.98.D1.83"></span>Први продор у Србију</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=23" title="Уредите одељак „Први продор у Србију”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=23" title="Уреди извор одељка: Први продор у Србију"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Zimund_pecet.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c0/Zimund_pecet.jpg/220px-Zimund_pecet.jpg" decoding="async" width="220" height="219" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c0/Zimund_pecet.jpg/330px-Zimund_pecet.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c0/Zimund_pecet.jpg/440px-Zimund_pecet.jpg 2x" data-file-width="734" data-file-height="732" /></a><figcaption>Печат краља Жигмунда.</figcaption></figure> <p>Српску катастрофу на Косову искористило је први Жигмунд. Он је био киван на кнеза Лазара и краља Твртка што су помагали његове хрватске бунтовнике и његовог противкандидата Ладислава Напуљског, и, премда је, пред косовску битку, био пристао на споразум са Србима и имао у Вуку Бранковићу поузданог присталицу за пријатељску политику, он је ипак, сасвим невитешки, ударио још у јесен 1389. год. на Лазареву удовицу, разбориту кнегињу Милицу. Као да је ишао на некакав тежак и славан поход он се сам ставио на чело војске. Продро је дубоко, све до срца Шумадије, у Гружу, где је освојио градове Борач и Честин. Хвалио се чак потом, у једној повељи од 31. марта 1390, како је те градове у обезглављеној земљи „победнички“ добио. Кнегиња Милица држала је једно време, да се пред опасностима које јој прете неће моћи ни одржати са децом у Србији, па је за сваки случај замолила Дубровник за уточиште, које су јој они одобрили. </p><p>Овај продор изазвао је велико огорчење српског народа према Мађарима, али племић Вук Бранковић је остао Мађарски вазал. </p><p>Србија је, потом, примила на себе вазалске обавезе према Турској. Признала је врховну власт турског емира, обећала му давање помоћне војске за случај ратовања, обавезала се да српски принчеви Стефан и Вук, долазе на султанов двор и Милица је, уз то, морала дати и своју најмлађу ћерку Оливеру у султанов харем. Сем тога, у извесне српске градове уђоше турске чете. На Дунаву чак поседоше Турци, уз Србе, добро утврђени град Голубац, да би из њега могли непосредније контролисати кретања Мађара. С турском помоћу Срби су потпуно очистили земљу од мађарских чета и за извесно време, што се каже, дахнули душом. Косовска катастрофа осећала се у земљи. Страх од Турака и њихове снаге продро је дубоко и људи су примили ново стање нешто због њих, а нешто и због великих жртава које је поднела Лазарева породица за спас земље. </p><p>Убрзо после тога 1390. године долази до првог турског упада у Угарску. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Турци_Османлије_и_други_продор_у_Србију"><span id=".D0.A2.D1.83.D1.80.D1.86.D0.B8_.D0.9E.D1.81.D0.BC.D0.B0.D0.BD.D0.BB.D0.B8.D1.98.D0.B5_.D0.B8_.D0.B4.D1.80.D1.83.D0.B3.D0.B8_.D0.BF.D1.80.D0.BE.D0.B4.D0.BE.D1.80_.D1.83_.D0.A1.D1.80.D0.B1.D0.B8.D1.98.D1.83"></span>Турци Османлије и други продор у Србију</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=24" title="Уредите одељак „Турци Османлије и други продор у Србију”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=24" title="Уреди извор одељка: Турци Османлије и други продор у Србију"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Жигмунд је рано видео опасност од Турака, који су се већ од 1390. год. јављали на његовим границама и предузимао је доста мера, али у те мере није унео правог система, нити их је изводио доследно и постојано. Његова је политика ишла за тим, да преостале балканске државе веже за Угарску. Тако је живо настојао да у Босни поврати изгубљене позиције и поквари Твртково дело, а у Влашкој, Србији и Бугарској да силом или милом утиче на њихове господаре. Он је веровао да је његова снага и сама довољна да сузбије Турке и зато није много полагао да балканске хришћане већом предусретљивошћу окупи око себе. Његов поступак према Србији и после према Босни стекао му је много непријатеља и већ тада људи су на неким странама почели премишљати да је за српске интересе целисходније нагодити се с Турцима него ићи с Мађарима. </p><p>У лето 1392. почео је краљ Жигмунд борбу против Турака на српском земљишту, али без српске сарадње. Разбивши Турке код Браничева он је продро све до Ждрела на истоку, а повратио је Мачву на западу. Емир Бајазит био је заузет борбама у Малој Азији и није могао на време спречити ту офанзиву, а сами Срби са турским посадама нису били за то довољни. После мађарских успеха он се одмах идуће године решио на одлучнију акцију на северним границама своје државе, да би сузбио мађарски утицај и могућност окупљања северних и северозападних балканских држава око Мађарске. Први напад управио је против Бугарске, по свој прилици стога што је њен владар почео какве везе са Жигмундом. У јулу 1393. пало је Трново и срушено је јужно Бугарско царство. Сам цар <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A8%D0%B8%D1%88%D0%BC%D0%B0%D0%BD" title="Јован Шишман">Јован Шишман</a> био је заробљен и у ропству је и умро, а против осталих Бугара, нарочито бољара, Турци су предузели оштре и свирепе мере, хотећи да њиховим примером застраше друге. Добар део Бугара, нарочито њихових интелектуалних свештеника, пребегло је тада у Србију. Међу њима су се налазила и два добра писца, Константин Костенички, звани Филозоф, и Григорије Цамблак<sup id="cite_ref-rastko3_9-0" class="reference"><a href="#cite_note-rastko3-9"><span class="cite-bracket">[</span>9<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Односи_са_Босном_после_смрти_краља_Твртка_и_слом_побуне"><span id=".D0.9E.D0.B4.D0.BD.D0.BE.D1.81.D0.B8_.D1.81.D0.B0_.D0.91.D0.BE.D1.81.D0.BD.D0.BE.D0.BC_.D0.BF.D0.BE.D1.81.D0.BB.D0.B5_.D1.81.D0.BC.D1.80.D1.82.D0.B8_.D0.BA.D1.80.D0.B0.D1.99.D0.B0_.D0.A2.D0.B2.D1.80.D1.82.D0.BA.D0.B0_.D0.B8_.D1.81.D0.BB.D0.BE.D0.BC_.D0.BF.D0.BE.D0.B1.D1.83.D0.BD.D0.B5"></span>Односи са Босном после смрти краља Твртка и слом побуне</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=25" title="Уредите одељак „Односи са Босном после смрти краља Твртка и слом побуне”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=25" title="Уреди извор одељка: Односи са Босном после смрти краља Твртка и слом побуне"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Zikmundstarsi.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/86/Zikmundstarsi.jpg/300px-Zikmundstarsi.jpg" decoding="async" width="300" height="151" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/86/Zikmundstarsi.jpg/450px-Zikmundstarsi.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/86/Zikmundstarsi.jpg/600px-Zikmundstarsi.jpg 2x" data-file-width="846" data-file-height="426" /></a><figcaption>Новац који се ковао у Угарској за време Жигмунда.</figcaption></figure> <p>После смрти краља Твртка умро је и Иван Палижна, па је сав терет вођства пао на Иваниша и Павла Хорвата. Они су као и пре Палижнине смрти радили за премладог Ладислава Напуљског, коме трзавице у Напуљској краљевини нису дозвољавале да дође у Хрватску и преузме престо у Угарској. Ладислав се после дугих борби крунисао за напуљског краља 11. маја 1390. године и дознавши за Тврткову смрт прогласи се за краља Угарске и Хрватске, а подржавали су га понајвише Вукчић-Хрватинићи: Хрвоје са братом Вуком, које је он 17. јула 1391. прогласио „бановима краљевина Далмације и Хрватске“, а за главног намесника у тим земљама Ладислав поставља Иваниша Хорвата, који му пронађе неколико нових присталица, које су се одметнуле од Жигмунда. Ладислав је све ово радио да би феудалце придобио за себе<sup id="cite_ref-wikisource4_10-0" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource4-10"><span class="cite-bracket">[</span>10<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>Краљ Жигмунд није предузео ништа озбиљније, да би спречио катастрофу Бугарске. У ово време његов је главни интерес био посвећен Босни. Твртка је тамо наследио његов синовац Дабиша, човек без веће вредности и ауторитета. Од првог дана и у суседству и у Босни знало се, да он није дорастао терету који је примио и да ће под њим попустити. Опрезни Дубровчани, који су пазили добро на сваки свој корак, одмах су стали радити против њега и решили су се чак, да, без краљева знања, почну непосредне преговоре са суседним војводама о уступању извесних делова босанског подручја. Тако су већ 15. априла 1391, месец дана после Тврткове смрти, „добили“ од браће <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8" title="Санковићи">Санковића</a>, суседне властеле, конавоску жупу. Где би <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8" title="Санковићи">Санковићи</a> тако нешто смели учинити за Тврткова живота, и где би Дубровчани смели то примити! Такав поступак, под још свежим утисцима Тврткових настојања, изазвао је у Босни велико незадовољство. Две верне војводе умрлог краља, чувени Влатко Вуковић и кнез Павле Раденовић, упадоше крајем 1391. год. у област браће Санковића, па њих прогнаше, а област им поделише међу собом. Имали су сигурно за то и краљев пристанак. </p><p>Само овај случај није ипак изменио општи процес у земљи. Санковићи су радили брзо и несмотрено, и у брзини су отишли сувише далеко. Али, крај слабог краља избили су други Санковићи, мало опрезнији, али моћнији и способнији. Као у Душановој Србији, и у Босни је поједина властела држала у свом поседу врло простране области. Област Раденовића хватала је од Врхбосне, преко Романије, до Дрине, а одатле, после победе над Санковићима, допире до Конавља. Влатко Вуковић имао је хумску област, коју ће год. 1392. наследити његов синовац Сандаљ Хранић. Крај између Цетине и Неретве држали су Радивојевићи, од којих је Ђурађ постао зет Дабишин. Хрвоје Вукчић господарио је у западној Босни од Лашве до Врбаса и до саме Динаре. Права краљева земља, у средишњој Босни, била је стварно мања од њихове; и кад на престо дође човек као Дабиша, слаб и неугледан, онда је сасвим природно, да ови моћни господари постају праве династе и да воде политику често потпуно на своју руку и с обзиром првенствено на себе. После Твртка краљеви се одржавају или туђом помоћу или тако, што лаврирају између појединих великаша; чим се створи савез ових моћних феудалаца против њих они постају потпуно онемогућени<sup id="cite_ref-rastko3_9-1" class="reference"><a href="#cite_note-rastko3-9"><span class="cite-bracket">[</span>9<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>Дана 25. априла 1392. година Дабиша је Трогиру потврдио старе повластице, потом је Дабиша био проглашен за краља Хрватске и Далмације, уместо Ладислава, кога су ускоро сви напустили. Дабиши се 1391. године покорио град Задар, који је 8. септембра 1392. године изабрао за грађане и градске већнике бана Вука и његовог подбана Иваниша Мишљеновића. </p><p>Још више је дошло до пада угледа напуљске странке, када је Ладислав одлучио да ожени кћерку турског султана Бајазита и тако збаци Жигмунда<sup id="cite_ref-wikisource4_10-1" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource4-10"><span class="cite-bracket">[</span>10<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Sigismund_Arms.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/db/Sigismund_Arms.svg/220px-Sigismund_Arms.svg.png" decoding="async" width="220" height="242" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/db/Sigismund_Arms.svg/330px-Sigismund_Arms.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/db/Sigismund_Arms.svg/440px-Sigismund_Arms.svg.png 2x" data-file-width="600" data-file-height="660" /></a><figcaption>Грб Жигмунда Луксембуршког.</figcaption></figure> <p>Дабишу су из почетка помагале војводе његова стрица. Кад су у зиму 1391/2. год. провалили Турци „напрасито“ у Босну, Дабиша је успео да их сузбије и разбије. Том приликом истакао се нарочито војвода Хрвоје. Мало пре тога, у јулу 1391, Хрвоје и његов брат Вук беху добили од краља Ладислава назив хрватско-далматинских банова. Тако је, од самог почетка Дабишине владе, скочио углед и значај породице Хрватинића у великој мери. Бан Вук је и вршио у Далмацији банску власт и имао је лепих успеха. Краљев положај погоршао се тек од 1393. год., кад се против њега дигао Жигмунд. После оних успеха против Турака Жигмунд је затражио од Дабише да обнови дужне обавезе према мађарској круни, које је Твртко био прекинуо. Између њих су, изгледа, нарочито посредовали свештенички кругови, јер је као место за личне преговоре било изабрано Ђаково, где се налазило седиште босанског бискупа. До састанка је дошло у јулу 1393. године. Дабиша је на овај састанак повео и жену Јелену Грубу, као и велики део властеле; Жигмунд је пак повео неке угарске великаше. Резултат преговора био је овај: Дабиша је признао као врховног краља Босне Жигмунда, а овај је пристао да Дабиша остане на босанском престолу док је жив, али да потом босанска круна припада Жигмунду. Према духу тог споразума, Дабиша се одрекао даљег помагања краљевих противника у Далмацији и Хрватској. У страху од Турака с једне и од Сигисмунда с друге стране, Дабиша се решио за споразум с Мађарима; у Ђакову би друкчије, нехришћанско решење, било, у осталом, и немогуће. Дабиша није имао непосредних наследника да би радио за њих, а није имао ни довољно личног става да од Жигмундових захтева спасе босанску круну за неког другог члана династије. У том уговору било је и још нешто што је показивало краљеву слабост. Жигмунд је тражио да поред Дабише споразум приме и главне босанске војводе, а од тих војвода захтевао је обавезу да неће помагати свом краљу, ако би се он одметнуо од Мађара, а и они сами да неће дизати свог оружја против мађарске круне. Чак је и сам Хрвоје прихватио Марију и Жигмунда за владаре 23. августа 1393. године. </p><p>Опозиција против Ђаковачког Уговора била је велика. Сви су осетили да се њим руши Тврткова политика и све што је он постигао. Опозицију је водио, у главном, Иваниш Хорват, који се одметнуо од краља и у Омишу, који му је 1390. године дао сам Твртко, створио своје главно упориште. У лето, тачније 15. јула 1394. дошло је до праве борбе, када је Дабиша са Брача Хвара и Корчуле јурнуо ка Омишу. Браћа Хорвати морали су напустити Омиш и Далмацију. Склонили су се у северну Босну, у тврди град Добор, који су саградили 1387. године да би из њега проваљивали у Славонију. Збуњени, градови Трогир и Сплит решише, да у својим актима не спомињу више име ниједног краља не знајући ко ће остати стварни господар. Обавештен о том кренуо је краљ Жигмунд лично у Босну, крајем августа, да казни одметнике и рашчисти ствари. Са краљем је кренуо и Никола Гара. Браћа Хорвати не смедоше дочекати мађарску војску, него побегоше. Жигмунд заузе тврди Добор и даде га разрушити. Хорвате је после добио издајом у руке, па је Иваниша дао свирепо казнити<sup id="cite_ref-rastko3_9-2" class="reference"><a href="#cite_note-rastko3-9"><span class="cite-bracket">[</span>9<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>, тако што им је тело расекао на 4 комада, после дугог мучења у Печују (нпр. везивањем коњу за реп)<sup id="cite_ref-wikisource4_10-2" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource4-10"><span class="cite-bracket">[</span>10<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Иако је и Дабиша био устао против Хорвата Жигмунд је налазио, да то није било довољно енергично и можда довољно искрено. Дабиша је, уз то, настављао преко бана Вука учвршћивање босанског утицаја у Приморју. Ушао је био у везе чак и са Задром, а Ластово је признало његову власт. Жигмунду се сад учинило да је дошло време јасног обрачуна. Босна има да се врати у предтвртковски став и границе и да се Дабиша одрече целе Хрватске и Далмације. Овај је то и учинио. Бан Вук покушао је да се с војском одупре Мађарима, али је био потучен. Тако је три године после Тврткове смрти његово дело било потпуно срушено; од велике концепције једне српско-хрватске државе остало је само босанско трупло, али и оно окљаштрено и лишено потпуно сваке иницијативе<sup id="cite_ref-rastko3_9-3" class="reference"><a href="#cite_note-rastko3-9"><span class="cite-bracket">[</span>9<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. После тога оде Жигмунд у Будим, где је, на тргу светог Ђурђа, суђено побуњеницима, који су, поред Хорвата, били ухваћени. Жигмунд је сада показао милост, па је терао побуњенике да га моле за милост, што они нису хтели урадити, зато су сви изгубили живот. У овом покољу паде 31 побуњеник, а Жигмунд је гледао то крвопролиће. Краљ Жигмунд је поштедио живот само Павлу Хорвату, као свештенику, али њему се у историји губи сваки траг. </p><p>После неког времена пође у јужну Хрватску хрватски бан Никола Горјански и победи бана Вука под Книном, сломивши побуњенике. Вук се због тога одрекао банске части<sup id="cite_ref-wikisource4_10-3" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource4-10"><span class="cite-bracket">[</span>10<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>Сам Дабиша, дуго болешљив, није остао дуго на власти. Умро је 7. септембра 1395. у Сутјесци<sup id="cite_ref-rastko3_9-4" class="reference"><a href="#cite_note-rastko3-9"><span class="cite-bracket">[</span>9<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Битка_на_Ровинама"><span id=".D0.91.D0.B8.D1.82.D0.BA.D0.B0_.D0.BD.D0.B0_.D0.A0.D0.BE.D0.B2.D0.B8.D0.BD.D0.B0.D0.BC.D0.B0"></span>Битка на Ровинама</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=26" title="Уредите одељак „Битка на Ровинама”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=26" title="Уреди извор одељка: Битка на Ровинама"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:MirceatheElder.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fd/MirceatheElder.jpg/220px-MirceatheElder.jpg" decoding="async" width="220" height="323" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fd/MirceatheElder.jpg/330px-MirceatheElder.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fd/MirceatheElder.jpg/440px-MirceatheElder.jpg 2x" data-file-width="886" data-file-height="1301" /></a><figcaption><b>Мирча I Старији</b>, влашки кнез, Жигмундов и Маријин вазал</figcaption></figure> <p>Свршивши послове у Босни, Жигмунд се вратио турском питању. Емир Бајазит, пошто је покорио јужну Бугарску, умеша се и у влашке односе. Незадовољни влашки бољари позваше Турке против свог господара Мирче и Бајазит им се одазва. Прогнати Мирча, после пораза, 10. октобра 1394. године, приђе Жигмунду, у Ердељ, и овај пристаде да га помаже и поврати на власт, да га не би Турци опасали и с те стране. Због тога Жигмунд саставља војску под вођством Иваниша Моровића, Јаноша и Николе Горјанског<sup id="cite_ref-wikisource5_11-0" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource5-11"><span class="cite-bracket">[</span>11<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Бајазит пође лично у Влашку, с великом војском, да спречи њихове намере. У његовој војсци налазили су се и српски вазали Стеван Лазаревић, Константин Дејановић и краљ Марко, односно у српском народу боље познати Краљевић Марко. Савременик тих догађаја, Константин Филозоф, саопштава, како је Марко нерадо ишао у ту борбу против хришћана и како је казао Дејановићу: „Говорим и молим Господа да буде помоћник хришћанима, па макар ја први да будем међу мртвима у тој борби." Та му се жеља испунила. У борби на Ровинама, 17. маја 1395, погинули су и он и Дејановић. У народном предању запамтило се, да је наш најпопуларнији јунак српске народне поезије завршио живот на Урвини планини, што је чиста метатеза од Ровина<sup id="cite_ref-rastko3_9-5" class="reference"><a href="#cite_note-rastko3-9"><span class="cite-bracket">[</span>9<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Стање_у_земљи"><span id=".D0.A1.D1.82.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D1.83_.D0.B7.D0.B5.D0.BC.D1.99.D0.B8"></span>Стање у земљи</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=27" title="Уредите одељак „Стање у земљи”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=27" title="Уреди извор одељка: Стање у земљи"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Краљ Жигмунд је био неустрашив борац, и врло активан; али, на несрећу, био је заплео је Угарску у рат на више страна, кретао више предузећа, и стога није доспевао да ниједно доврши потпуно и организује коначно, али за време његове владавине Угарска је обновила своју моћ и поново је постала сила од значаја. </p><p>Жигмунд је ипак био скоро немоћан у односу на прилике у Угарској. Од послушних велможа, Маријиног деде Карла Роберта су, после две-три генерације постали необуздани насилници, који су својом незајажљивом отимачином приграбили око 40% свих поседа (при чему су краљевски поседи са 20 пали на свега 5%. </p><p>Као да им то није било мало, баронске породице су наставиле, ради сопствених политичких циљева, формирати сопствене савезе, такозване лиге. Ове лиге водиле беспоштедну међусобну борбу, тако је позната <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%9B%D0%B0%D1%86%D0%BA%D1%84%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Породица Лацкфи (страница не постоји)">породица Лацкфи</a> била такорећи истребљена, али су биле сложене у томе да краљевску власт треба што више поткресати. </p><p>Баланс Жигмундове владавине веома је био контроверзан, али никада није успео сломити баронске лиге, док је на јужним границама претила опасност од Турака. Међутим, у Жигмундовој политици било је идентификовано то што је краљ подржавао политичке амбиције нижег племства и што је помагао развој градова. Жигмунд је доносио декрете о одбрани домаћих трговаца, проширио је делокруг градских већа, усељавањем страних мајстора. Покушавао је да подстакне производњу луксузне робе и учинио је покушај увођења јединственог система мера. Наравно, од својих декрета остварено је само мало (на пример, јединствени систем мера успео је да уведе у праксу тек у другој половини XIX века), али се тиме у земљи развио цеховски систем, градови су се обогатили и повећао се њихов значај. у Жигмундово време започело се сталешко организовање градова, па су од средине XV века у угарским скупштинама појавили и њихови посланици. </p><p>Развој сталежа је општеевропска појава у периоду процвата феудализма. У суштини, реч је о томе да друштвени слојеви који имају приближно једнаке привилегије. тешње избијају своје редове и своја локална груписања подижу на ниво организација државе. Циљ њиховог образовања је да учврсте своје привилегије, да их даље унапреде и овековече. У том циљу, они у политичком животу наступају заједнички, а и њихову политику на нивоу државе одређују њихови сталешки интереси. </p><p>У Угарској се развој сталежа може нарочито добро пратити на примеру нижег племства. Тада од разних привилегованих слободњака са мањим поседима (сервиенс, градски кмет, кнез, општински кмет насеља страних досељеника, нпр. Немаца /soltész/, итд.) настало је правно изједначено ниже племство. Изградња система племићких жупанија у целој земљи, чак и уз властелинску контролу, јачала су јединства нижег племства и њихова сталешка свест. Због тога је Жигмунд често тражио савезништво с њима. Током свог развоја ниже племство је учврстило и усталило - односно учинило наследним за своје потомке - своје привилегије (личну слободу, ослобођење поседа од пореза, жупанске самоуправе итд.), а постепено је постигло и то да буде укључено у државну политику. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Смрт"><span id=".D0.A1.D0.BC.D1.80.D1.82"></span>Смрт</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=28" title="Уредите одељак „Смрт”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=28" title="Уреди извор одељка: Смрт"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Марија је умрла, мало после битке не Ровинама, већ крајем <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BD" title="Јун">јуна</a> исте године, у својој престолници, <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC" title="Будим">Будиму</a>, са само 25 година, због несрећног пада са коња. Рудолф Хорват пак говори да је Марија умрла 17. маја<sup id="cite_ref-wikisource5_11-1" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource5-11"><span class="cite-bracket">[</span>11<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Пошто је Марија умрла, са којом је Жигмунд у ствари дошао до права на мађарску круну, његови противници су дигли главу, а велик део опозиционара налазио се у Хрватској<sup id="cite_ref-12" class="reference"><a href="#cite_note-12"><span class="cite-bracket">[</span>12<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Великаши почеше говорити: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27428402"><blockquote class="templatequote"><p>Жигмунд смрћу своје жене престао је бити краљ наш!</p></blockquote> <p>Од свих суседа ово је најозбиљније схватила Маријина сестра <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Јадвига Пољска">Јадвига Пољска</a>, чији се супруг <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_II_%D0%88%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%BE" title="Владислав II Јагело">Владислав II Јагело</a>, одмах почео спремати за инвазију на Угарску, али њему се противио острогонски надбискуп Јанош Канишки, који је утврдио кланце на Карпатима, на угарско-пољској граници. Убрзо после тога, због Жигмундове војне надмоћи, одрече се угарског престола Јагело<sup id="cite_ref-wikisource5_11-2" class="reference"><a href="#cite_note-wikisource5-11"><span class="cite-bracket">[</span>11<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:The_abduction_of_Elizabeth_of_Bosnia_and_Mary_of_Hungary.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/The_abduction_of_Elizabeth_of_Bosnia_and_Mary_of_Hungary.jpg/220px-The_abduction_of_Elizabeth_of_Bosnia_and_Mary_of_Hungary.jpg" decoding="async" width="220" height="179" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/The_abduction_of_Elizabeth_of_Bosnia_and_Mary_of_Hungary.jpg/330px-The_abduction_of_Elizabeth_of_Bosnia_and_Mary_of_Hungary.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/The_abduction_of_Elizabeth_of_Bosnia_and_Mary_of_Hungary.jpg/440px-The_abduction_of_Elizabeth_of_Bosnia_and_Mary_of_Hungary.jpg 2x" data-file-width="738" data-file-height="600" /></a><figcaption>Никола Гара (Горјански) брани Јелисавету и Марију (на слици се налазе у кочијама).</figcaption></figure> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Палатини"><span id=".D0.9F.D0.B0.D0.BB.D0.B0.D1.82.D0.B8.D0.BD.D0.B8"></span>Палатини</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=29" title="Уредите одељак „Палатини”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=29" title="Уреди извор одељка: Палатини"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>За време Маријине владавине палатини су били: </p> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_I_%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Никола I Горјански">Никола I Горјански</a> (1375—1385), који је био љубимац краљице Јелисавете, који је пре био мачвански бан и, који је убијен 1386. године у покушају да заштити Марију од браће Хорвата, али га је због мржње племића морала скинути са тог положаја још раније.</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_VI_%D0%A1%D0%B8%D1%9F%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Никола VI Сиџи (страница не постоји)">Никола VI Сиџи</a> (1385—1386), кога су краљице иако им је био противник довеле на то место</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9B%D0%B0%D1%86%D0%BA%D1%84%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Иштван Лацкфи (страница не постоји)">Иштван Лацкфи</a> (1387—1392), кога је довео Жигмунд.</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%BE%D0%BB%D1%88%D0%B2%D0%B0%D1%98_%D0%9B%D0%B5%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BA&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јолшвај Леуштак (страница не постоји)">Јолшвај Леуштак</a> (1392 -1397).<sup class="noprint Inline-Template Template-Fact" style="white-space:nowrap;">[<i><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Википедија:Навођење извора"><span title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора (јануар 2017)">тражи се извор</span></a></i>]</sup></li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Генеалогија"><span id=".D0.93.D0.B5.D0.BD.D0.B5.D0.B0.D0.BB.D0.BE.D0.B3.D0.B8.D1.98.D0.B0"></span>Генеалогија</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=30" title="Уредите одељак „Генеалогија”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=30" title="Уреди извор одељка: Генеалогија"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <table style="margin:auto; border-spacing: 0px; font-size: 100%; line-height: 110%;"> <tbody><tr style="text-align: center;"><td rowspan="62" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="62"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="62"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">16. <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE_II_%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Карло II Напуљски">Карло II Напуљски</a>, краљ Напуља</td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="2" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #bfc;">8. <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BB_%D0%90%D0%BD%D0%B6%D1%83%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Карло Мартел Анжујски">Карло Мартел Анжујски</a>, краљ Угарске</td><td rowspan="2" colspan="3"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="6" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">17. <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8_%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99%D0%B0" class="mw-redirect" title="Марија од Угарске и Напуља">Марија од Угарске и Напуља</a></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #ffc;">4. <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE_%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82" title="Карло Роберт">Карло Роберт</a>, краљ Угарске</td><td rowspan="2" colspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="14" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">18. <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%84_I_%D0%A5%D0%B0%D0%B1%D0%B7%D0%B1%D1%83%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Рудолф I Хабзбуршки">Рудолф I Хабзбуршки</a>, краљ Римљана</td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="2" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #bfc;">9. <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A5%D0%B0%D0%B1%D0%B7%D0%B1%D1%83%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Клементина Хабзбуршка (страница не постоји)">Клементина Хабзбуршка</a></td><td rowspan="2" colspan="3"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="6" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">19. <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%A5%D0%BE%D1%85%D0%B5%D0%BD%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Гертруда од Хохенберга (страница не постоји)">Гертруда од Хохенберга</a></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #fb9;">2. <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%98%D0%BE%D1%88_I_%D0%90%D0%BD%D0%B6%D1%83%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Лајош I Анжујски">Лајош I Анжујски</a>, краљ Угарске</td><td rowspan="2" colspan="9"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="30" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">20. <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_I,_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%D0%9A%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Казимир I, војвода Кујавске (страница не постоји)">Казимир I, војвода Кујавске</a></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #bfc;">10. <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_I_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B8" title="Владислав I Кратки">Владислав I Пољски</a>, краљ Пољске</td><td rowspan="2" colspan="3"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="6" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">21. <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%84%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%9E%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ефросинија од Ополе (страница не постоји)">Ефросинија од Ополе</a></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #ffc;">5. <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0_(%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Елизабета Пољска (угарска краљица) (страница не постоји)">Елизабета Пољска</a></td><td rowspan="2" colspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="14" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">22. <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%BD%D0%B8" title="Болеслав Побожни">Болеслав Побожни</a>, војвода Великопољске</td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="2" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #bfc;">11. <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Јадвига Великопољска">Јадвига Великопољска</a></td><td rowspan="2" colspan="3"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="6" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">23. <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Јоланда Пољска">Јоланда Пољска</a></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #fcc;">1. <b>Марија Мађарска</b></td><td rowspan="2" colspan="12"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="62" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="62"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="62"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">24. <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0_I_%D0%9A%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B" title="Пријезда I Котроманић">Пријезда I</a>, бан Босне</td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="2" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #bfc;">12. <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_I_%D0%9A%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B" title="Стефан I Котроманић">Стефан I Котроманић</a>, бан Босне</td><td rowspan="2" colspan="3"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="6" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">25. непозната</td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #ffc;">6. <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_II_%D0%9A%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B" title="Стефан II Котроманић">Стефан II Котроманић</a>, бан Босне</td><td rowspan="2" colspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="14" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">26. <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD" title="Стефан Драгутин">Стефан Драгутин</a>, краљ Срема</td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="2" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #bfc;">13. <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B" title="Јелисавета Немањић">Јелисавета Немањић</a></td><td rowspan="2" colspan="3"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="6" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">27. <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D1%80%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Каталина Арпадовић">Каталина Арпад</a></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #fb9;">3. <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B" title="Јелисавета Котроманић">Јелисавета Котроманић</a></td><td rowspan="2" colspan="9"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="30" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">28. <a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BC%D1%81%D1%83%D0%BB,_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7_%D0%98%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Зимимсул, кнез Иновроцлава (страница не постоји)">Зимимсул, кнез Иновроцлава</a></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="2" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #bfc;">14. <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_II,_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%D0%9A%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Казимир II, војвода Кујавске (страница не постоји)">Казимир II, војвода Кујавске</a></td><td rowspan="2" colspan="3"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="6" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">29. <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Салома од Поморја (страница не постоји)">Салома од Поморја</a></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #ffc;">7. <a href="/wiki/Jelisaveta_Pjast_Kotromani%C4%87" title="Jelisaveta Pjast Kotromanić">Јелисавета Пјаст Котроманић</a></td><td rowspan="2" colspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="14" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="14"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">30. непознат</td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="2" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #bfc;">15. непозната</td><td rowspan="2" colspan="3"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="6" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="6"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #9fe;">31. непозната</td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="2" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> </tbody></table> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Референце"><span id=".D0.A0.D0.B5.D1.84.D0.B5.D1.80.D0.B5.D0.BD.D1.86.D0.B5"></span>Референце</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=31" title="Уредите одељак „Референце”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=31" title="Уреди извор одељка: Референце"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440201">.mw-parser-output .reflist{margin-bottom:0.5em;list-style-type:decimal}@media screen{.mw-parser-output .reflist{font-size:90%}}.mw-parser-output .reflist .references{font-size:100%;margin-bottom:0;list-style-type:inherit}.mw-parser-output .reflist-columns-2{column-width:30em}.mw-parser-output .reflist-columns-3{column-width:25em}.mw-parser-output .reflist-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .reflist-columns ol{margin-top:0}.mw-parser-output .reflist-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .reflist-upper-alpha{list-style-type:upper-alpha}.mw-parser-output .reflist-upper-roman{list-style-type:upper-roman}.mw-parser-output .reflist-lower-alpha{list-style-type:lower-alpha}.mw-parser-output .reflist-lower-greek{list-style-type:lower-greek}.mw-parser-output .reflist-lower-roman{list-style-type:lower-roman}</style><div class="reflist reflist-columns references-column-width" style="column-width: 30em;"> <ol class="references"> <li id="cite_note-1"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-1">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.treccani.it/enciclopedia/maria-d-angio-regina-d-ungheria/">„<i>Marìa d'Angiò regina d'Ungheria</i>”</a>. Enciclopedia Treccani.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&rft.btitle=Mar%C3%ACa+d%27Angi%C3%B2+regina+d%27Ungheria&rft.genre=unknown&rft.pub=Enciclopedia+Treccani&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.treccani.it%2Fenciclopedia%2Fmaria-d-angio-regina-d-ungheria%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-2"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-2">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.treccani.it/enciclopedia/maria-d-angio-regina-d-ungheria_(Enciclopedia-Italiana)/">„<i>Marìa d'Angiò, regina d'Ungheria</i>”</a>. Enciclopedia Italiana.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&rft.btitle=Mar%C3%ACa+d%27Angi%C3%B2%2C+regina+d%27Ungheria&rft.genre=unknown&rft.pub=Enciclopedia+Italiana&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.treccani.it%2Fenciclopedia%2Fmaria-d-angio-regina-d-ungheria_%28Enciclopedia-Italiana%29%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-rastko1-3"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-rastko1_3-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko1_3-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko1_3-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko1_3-3"><sup><i><b>г</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko1_3-4"><sup><i><b>д</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko1_3-5"><sup><i><b>ђ</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_12.html">„<i>Историја српског народа</i>”</a>. <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Владимир Ћоровић">Владимир Ћоровић</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&rft.btitle=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&rft.genre=unknown&rft.pub=%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80+%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.rastko.rs%2Frastko-bl%2Fistorija%2Fcorovic%2Fistorija%2F3_12.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-wikisource1-4"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-wikisource1_4-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource1_4-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource1_4-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource1_4-3"><sup><i><b>г</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource1_4-4"><sup><i><b>д</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a class="external text" href="https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Kraljica_Marija_i_kralj_Karlo_Dra%C4%8Dki">„<i>Povijest Hrvatske I./Kraljica Marija i kralj Karlo Drački</i>”</a>. <a href="/w/index.php?title=Rudolf_Horvat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rudolf Horvat (страница не постоји)">Rudolf Horvat</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&rft.btitle=Povijest+Hrvatske+I.%2FKraljica+Marija+i+kralj+Karlo+Dra%C4%8Dki&rft.genre=unknown&rft.pub=Rudolf+Horvat&rft_id=https%3A%2F%2Fhr.wikisource.org%2Fwiki%2FPovijest_Hrvatske_I._%28R._Horvat%29%2FKraljica_Marija_i_kralj_Karlo_Dra%25C4%258Dki&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-wikisource2-5"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-wikisource2_5-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource2_5-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource2_5-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource2_5-3"><sup><i><b>г</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource2_5-4"><sup><i><b>д</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a class="external text" href="https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Kraljica_Marija_i_kralj_Karlo_Dra%C4%8Dki">„<i>Povijest Hrvatske I./Kraljica Marija i kralj Karlo Drački</i>”</a>. <a href="/w/index.php?title=Rudolf_Horvat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rudolf Horvat (страница не постоји)">Rudolf Horvat</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&rft.btitle=Povijest+Hrvatske+I.%2FKraljica+Marija+i+kralj+Karlo+Dra%C4%8Dki&rft.genre=unknown&rft.pub=Rudolf+Horvat&rft_id=https%3A%2F%2Fhr.wikisource.org%2Fwiki%2FPovijest_Hrvatske_I._%28R._Horvat%29%2FKraljica_Marija_i_kralj_Karlo_Dra%25C4%258Dki&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-rastko2-6"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-rastko2_6-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko2_6-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko2_6-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko2_6-3"><sup><i><b>г</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko2_6-4"><sup><i><b>д</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko2_6-5"><sup><i><b>ђ</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko2_6-6"><sup><i><b>е</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko2_6-7"><sup><i><b>ж</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko2_6-8"><sup><i><b>з</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko2_6-9"><sup><i><b>и</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko2_6-10"><sup><i><b>ј</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_12.html">„<i>Историја српског народа</i>”</a>. <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Владимир Ћоровић">Владимир Ћоровић</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&rft.btitle=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&rft.genre=unknown&rft.pub=%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80+%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.rastko.rs%2Frastko-bl%2Fistorija%2Fcorovic%2Fistorija%2F3_12.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-wikisource3-7"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-wikisource3_7-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource3_7-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource3_7-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource3_7-3"><sup><i><b>г</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource3_7-4"><sup><i><b>д</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource3_7-5"><sup><i><b>ђ</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource3_7-6"><sup><i><b>е</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource3_7-7"><sup><i><b>ж</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a class="external text" href="https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Sigismund_postaje_kraljem">„<i>Povijest Hrvatske I./Sigismund postaje kraljem</i>”</a>. <a href="/w/index.php?title=Rudolf_Horvat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rudolf Horvat (страница не постоји)">Rudolf Horvat</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&rft.btitle=Povijest+Hrvatske+I.%2FSigismund+postaje+kraljem&rft.genre=unknown&rft.pub=Rudolf+Horvat&rft_id=https%3A%2F%2Fhr.wikisource.org%2Fwiki%2FPovijest_Hrvatske_I._%28R._Horvat%29%2FSigismund_postaje_kraljem&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-8"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-8">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a class="external text" href="https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Stjepan_Tvrtko">„<i>Povijest Hrvatske I./Stjepan Tvrtko</i>”</a>. <a href="/w/index.php?title=Rudolf_Horvat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rudolf Horvat (страница не постоји)">Rudolf Horvat</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&rft.btitle=Povijest+Hrvatske+I.%2FStjepan+Tvrtko&rft.genre=unknown&rft.pub=Rudolf+Horvat&rft_id=https%3A%2F%2Fhr.wikisource.org%2Fwiki%2FPovijest_Hrvatske_I._%28R._Horvat%29%2FStjepan_Tvrtko&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-rastko3-9"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-rastko3_9-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko3_9-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko3_9-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko3_9-3"><sup><i><b>г</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko3_9-4"><sup><i><b>д</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-rastko3_9-5"><sup><i><b>ђ</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_1.html">„<i>Историја српског народа</i>”</a>. <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Владимир Ћоровић">Владимир Ћоровић</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&rft.btitle=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&rft.genre=unknown&rft.pub=%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80+%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.rastko.rs%2Frastko-bl%2Fistorija%2Fcorovic%2Fistorija%2F4_1.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-wikisource4-10"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-wikisource4_10-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource4_10-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource4_10-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource4_10-3"><sup><i><b>г</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a class="external text" href="https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Propast_bra%C4%87e_Horvata">„<i>Povijest Hrvatske I./Propast braće Horvata</i>”</a>. <a href="/w/index.php?title=Rudolf_Horvat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rudolf Horvat (страница не постоји)">Rudolf Horvat</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&rft.btitle=Povijest+Hrvatske+I.%2FPropast+bra%C4%87e+Horvata&rft.genre=unknown&rft.pub=Rudolf+Horvat&rft_id=https%3A%2F%2Fhr.wikisource.org%2Fwiki%2FPovijest_Hrvatske_I._%28R._Horvat%29%2FPropast_bra%25C4%2587e_Horvata&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-wikisource5-11"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-wikisource5_11-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource5_11-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wikisource5_11-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a class="external text" href="https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Krvavi_sabor_u_Kri%C5%BEevcu">„<i>Povijest Hrvatske I./Krvavi sabor u Križevcu</i>”</a>. <a href="/w/index.php?title=Rudolf_Horvat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rudolf Horvat (страница не постоји)">Rudolf Horvat</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&rft.btitle=Povijest+Hrvatske+I.%2FKrvavi+sabor+u+Kri%C5%BEevcu&rft.genre=unknown&rft.pub=Rudolf+Horvat&rft_id=https%3A%2F%2Fhr.wikisource.org%2Fwiki%2FPovijest_Hrvatske_I._%28R._Horvat%29%2FKrvavi_sabor_u_Kri%25C5%25BEevcu&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-12"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-12">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_1.html">„<i>Историја српског народа</i>”</a>. <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Владимир Ћоровић">Владимир Ћоровић</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&rft.btitle=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&rft.genre=unknown&rft.pub=%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80+%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.rastko.rs%2Frastko-bl%2Fistorija%2Fcorovic%2Fistorija%2F4_1.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></span> </li> </ol></div> <p><br /> </p> <table class="wikitable succession-box noprint" style="margin:0.5em auto; font-size:95%;clear:both;"> <tbody><tr style="text-align:center;"> <td style="width:30%;" rowspan="1"><div style="font-weight: bold"><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%98%D0%BE%D1%88_I_%D0%90%D0%BD%D0%B6%D1%83%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Лајош I Анжујски">Лајош I</a></div> </td> <td style="width: 40%; text-align: center;" rowspan="1"><b> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Списак угарских владара">Краљ Угарске</a><br />1382—1385 </b> </td> <td style="width: 30%; text-align: center;" rowspan="1"><div style="font-weight: bold"><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE_III_%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Карло III Напуљски">Карло II</a></div> </td></tr> <tr style="text-align:center;"> <td style="width:30%;" rowspan="1"><div style="font-weight: bold"><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE_III_%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Карло III Напуљски">Карло II</a></div> </td> <td style="width: 40%; text-align: center;" rowspan="1"><b> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Списак угарских владара">Краљ Угарске</a><br />1386—1387 </b> </td> <td style="width: 30%; text-align: center;" rowspan="1"><div style="font-weight: bold"><a href="/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B3%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B4_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%83%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B8" title="Жигмунд Луксембуршки">Жигмунд</a></div> </td></tr> </tbody></table> <div class="navbox-styles"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25469611">.mw-parser-output .hlist dl,.mw-parser-output .hlist ol,.mw-parser-output .hlist ul{margin:0;padding:0}.mw-parser-output .hlist dd,.mw-parser-output .hlist dt,.mw-parser-output .hlist li{margin:0;display:inline}.mw-parser-output .hlist.inline,.mw-parser-output .hlist.inline dl,.mw-parser-output .hlist.inline ol,.mw-parser-output .hlist.inline ul,.mw-parser-output .hlist dl dl,.mw-parser-output .hlist dl ol,.mw-parser-output .hlist dl ul,.mw-parser-output .hlist ol dl,.mw-parser-output .hlist ol ol,.mw-parser-output .hlist ol ul,.mw-parser-output .hlist ul dl,.mw-parser-output .hlist ul ol,.mw-parser-output .hlist ul ul{display:inline}.mw-parser-output .hlist .mw-empty-li{display:none}.mw-parser-output .hlist dt::after{content:": "}.mw-parser-output .hlist dd::after,.mw-parser-output .hlist li::after{content:" · ";font-weight:bold}.mw-parser-output .hlist dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li:last-child::after{content:none}.mw-parser-output .hlist dd dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li li:first-child::before{content:" (";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist dd dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li li:last-child::after{content:")";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist ol{counter-reset:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li{counter-increment:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li::before{content:" "counter(listitem)"\a0 "}.mw-parser-output .hlist dd ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li ol>li:first-child::before{content:" ("counter(listitem)"\a0 "}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365370">.mw-parser-output .navbox{box-sizing:border-box;border:1px solid #a2a9b1;width:100%;clear:both;font-size:88%;text-align:center;padding:1px;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .navbox .navbox{margin-top:0}.mw-parser-output .navbox+.navbox,.mw-parser-output .navbox+.navbox-styles+.navbox{margin-top:-1px}.mw-parser-output .navbox-inner,.mw-parser-output .navbox-subgroup{width:100%}.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-title,.mw-parser-output .navbox-abovebelow{padding:0.25em 1em;line-height:1.5em;text-align:center}.mw-parser-output .navbox-group{white-space:nowrap;text-align:right}.mw-parser-output .navbox,.mw-parser-output .navbox-subgroup{background-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list{line-height:1.5em;border-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list-with-group{text-align:left;border-left-width:2px;border-left-style:solid}.mw-parser-output tr+tr>.navbox-abovebelow,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-group,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-image,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-list{border-top:2px solid #fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-title{background-color:#ccf}.mw-parser-output .navbox-abovebelow,.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-title{background-color:#ddf}.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-abovebelow{background-color:#e6e6ff}.mw-parser-output .navbox-even{background-color:#f7f7f7}.mw-parser-output .navbox-odd{background-color:transparent}.mw-parser-output .navbox .hlist td dl,.mw-parser-output .navbox .hlist td ol,.mw-parser-output .navbox .hlist td ul,.mw-parser-output .navbox td.hlist dl,.mw-parser-output .navbox td.hlist ol,.mw-parser-output .navbox td.hlist ul{padding:0.125em 0}.mw-parser-output .navbox .navbar{display:block;font-size:100%}.mw-parser-output .navbox-title .navbar{float:left;text-align:left;margin-right:0.5em}</style></div><div role="navigation" class="navbox authority-control" aria-labelledby="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q154412#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><div id="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q154412#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Помоћ:Нормативна контрола">Нормативна контрола</a> <span class="mw-valign-text-top noprint" typeof="mw:File"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q154412#identifiers" title="Уреди на Википодацима"><img alt="Уреди на Википодацима" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/10px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png" decoding="async" width="10" height="10" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/15px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/20px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 2x" data-file-width="20" data-file-height="20" /></a></span></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Међународне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://id.worldcat.org/fast/250111/">FAST</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://isni.org/isni/0000000445065369">ISNI</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/62700358">VIAF</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.oclc.org/worldcat/entity/E39PBJjtfjft6vttMxRGDv67pP">WorldCat</a></span></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Државне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://d-nb.info/gnd/132134454">Немачка</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.loc.gov/authorities/no89005612">Сједињене Државе</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://dbn.bn.org.pl/descriptor-details/9810666168605606">Пољска</a></span> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://dbn.bn.org.pl/descriptor-details/9810551544705606">2</a></span></li></ul></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Људи</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.deutsche-biographie.de/pnd132134454.html?language=en">Deutsche Biographie</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://en.rodovid.org/wk/Person:161267">Родовид</a></span></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Спољашње_везе"><span id=".D0.A1.D0.BF.D0.BE.D1.99.D0.B0.D1.88.D1.9A.D0.B5_.D0.B2.D0.B5.D0.B7.D0.B5"></span>Спољашње везе</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&veaction=edit&section=32" title="Уредите одељак „Спољашње везе”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&section=32" title="Уреди извор одељка: Спољашње везе"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r26481770">.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;justify-content:center;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-bordered{padding:0 2em;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;justify-content:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-unbordered{padding:0 1.7em;margin-left:0}.mw-parser-output .portal-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;flex:0 0 auto;min-height:24px}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;padding:0.15em 0;column-gap:1em;align-items:baseline;margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-item{display:inline-block;margin:0.15em 0.2em;min-height:24px;line-height:24px}@media screen and (max-width:768px){.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;flex-flow:column wrap;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-header{text-align:center;flex:0;padding-left:0.5em;margin:0 auto}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;align-items:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;align-items:center;flex:0;column-gap:1em;border-top:1px solid #a2a9b1;margin:0 auto;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{border-top:none;margin:0;list-style:none}}.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .sister-bar+link+.portal-bar,.mw-parser-output .sister-bar+style+.portal-bar,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.sister-bar{margin-top:-1px}</style><div class="portal-bar noprint metadata noviewer portal-bar-bordered" role="navigation" aria-label="Portals"><span class="portal-bar-header"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB" title="Википедија:Портал">Портал</a>:</span><ul class="portal-bar-content"><li class="portal-bar-item"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:P_vip.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/P_vip.svg/19px-P_vip.svg.png" decoding="async" width="19" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/P_vip.svg/28px-P_vip.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/P_vip.svg/37px-P_vip.svg.png 2x" data-file-width="1911" data-file-height="1944" /></a></span> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Портал:Биографија">Биографија</a></li></ul></div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25554621">.mw-parser-output .side-box{margin:4px 0;box-sizing:border-box;border:1px solid #aaa;font-size:88%;line-height:1.25em;background-color:#f9f9f9;display:flow-root}.mw-parser-output .side-box-abovebelow,.mw-parser-output .side-box-text{padding:0.25em 0.9em}.mw-parser-output .side-box-image{padding:2px 0 2px 0.9em;text-align:center}.mw-parser-output .side-box-imageright{padding:2px 0.9em 2px 0;text-align:center}@media(min-width:500px){.mw-parser-output .side-box-flex{display:flex;align-items:center}.mw-parser-output .side-box-text{flex:1}}@media(min-width:720px){.mw-parser-output .side-box{width:238px}.mw-parser-output .side-box-right{clear:right;float:right;margin-left:1em}.mw-parser-output .side-box-left{margin-right:1em}}</style><div class="side-box side-box-right plainlinks sistersitebox"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25554968">.mw-parser-output .plainlist ol,.mw-parser-output .plainlist ul{line-height:inherit;list-style:none;margin:0;padding:0}.mw-parser-output .plainlist ol li,.mw-parser-output .plainlist ul li{margin-bottom:0}</style> <div class="side-box-flex"> <div class="side-box-image"><span class="noviewer" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/30px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="30" height="40" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/45px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/59px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /></span></span></div> <div class="side-box-text plainlist"><span style="font-weight:bold; font-style: italic;"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Mary_of_Hungary" class="extiw" title="commons:Category:Mary of Hungary">Марија Угарска</a></span> на <a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="extiw" title="commons:Главна страна">Викимедијиној остави</a>.</div></div> </div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25554621"><div class="side-box side-box-right plainlinks sistersitebox"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25554968"> <div class="side-box-flex"> <div class="side-box-image"><span class="noviewer" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Wikisource-logo.svg/38px-Wikisource-logo.svg.png" decoding="async" width="38" height="40" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Wikisource-logo.svg/57px-Wikisource-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Wikisource-logo.svg/76px-Wikisource-logo.svg.png 2x" data-file-width="410" data-file-height="430" /></span></span></div> <div class="side-box-text plainlist">Викизворник има изворни текст повезан са чланком <i><b><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%92._%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)_2.20" class="extiw" title="s:Историја Југославије (В. Ћоровић) 2.20">Историја Југославије (В. Ћоровић) 2.20</a></b></i>.</div></div> </div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25554621"><div class="side-box side-box-right plainlinks sistersitebox"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25554968"> <div class="side-box-flex"> <div class="side-box-image"><span class="noviewer" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Wikisource-logo.svg/38px-Wikisource-logo.svg.png" decoding="async" width="38" height="40" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Wikisource-logo.svg/57px-Wikisource-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Wikisource-logo.svg/76px-Wikisource-logo.svg.png 2x" data-file-width="410" data-file-height="430" /></span></span></div> <div class="side-box-text plainlist">Викизворник има изворни текст повезан са чланком <i><b><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%92._%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)_2.22" class="extiw" title="s:Историја Југославије (В. Ћоровић) 2.22">Историја Југославије (В. Ћоровић) 2.22</a></b></i>.</div></div> </div>    </div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?type=1x1" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="">Преузето из „<a dir="ltr" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Угарска&oldid=27753101">https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Угарска&oldid=27753101</a>”</div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Посебно:Категорије">Категорије</a>: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8_1370." title="Категорија:Рођени 1370.">Рођени 1370.</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8_1395." title="Категорија:Умрли 1395.">Умрли 1395.</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BD%D0%B6%D1%83%D1%98%D1%86%D0%B8" title="Категорија:Анжујци">Анжујци</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9B%D1%83%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B7%D0%B8" title="Категорија:Луксембурзи">Луксембурзи</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Категорија:Мађарске краљице">Мађарске краљице</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Сакривене категорије: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%83_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D1%83" title="Категорија:Чланци којима недостају извори у тексту">Чланци којима недостају извори у тексту</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B2%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%83_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D1%83" title="Категорија:Сви чланци којима недостају извори у тексту">Сви чланци којима недостају извори у тексту</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D1%87%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5" title="Категорија:Чланци за чишћење">Чланци за чишћење</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B2%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D1%87%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5" title="Категорија:Сви чланци за чишћење">Сви чланци за чишћење</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B2%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B8%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Сви чланци са непотврђеним изјавама">Сви чланци са непотврђеним изјавама</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B8%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_01._2017." title="Категорија:Чланци са непотврђеним изјавама од 01. 2017.">Чланци са непотврђеним изјавама од 01. 2017.</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_FAST_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са FAST идентификаторима">Чланци са FAST идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_ISNI_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са ISNI идентификаторима">Чланци са ISNI идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_VIAF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са VIAF идентификаторима">Чланци са VIAF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_WorldCat_Entities_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са WorldCat Entities идентификаторима">Чланци са WorldCat Entities идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_GND_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са GND идентификаторима">Чланци са GND идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_LCCN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са LCCN идентификаторима">Чланци са LCCN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_PLWABN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са PLWABN идентификаторима">Чланци са PLWABN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_DTBIO_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са DTBIO идентификаторима">Чланци са DTBIO идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%B4_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са Родовид идентификаторима">Чланци са Родовид идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8/%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80/%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD/%D0%B8%D0%BC%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%BE_%D0%BE%D0%B4_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0" title="Категорија:Шаблон:Категорија на Остави/параметар/ненаведен/име странице различито од Википодатака">Шаблон:Категорија на Остави/параметар/ненаведен/име странице различито од Википодатака</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8/%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80/%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8" title="Категорија:Шаблон:Категорија на Остави/именски простор/главни">Шаблон:Категорија на Остави/именски простор/главни</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" > <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Датум и време последње измене странице: 7. мај 2024. у 18:53.</li> <li id="footer-info-copyright">Текст је доступан под лиценцом <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/">Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима</a>; могући су и додатни услови. Погледајте <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">услове коришћења</a> за детаље.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Политика приватности</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E_%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0">О Википедији</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8">Одрицање одговорности</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Кодекс понашања</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">За програмере</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sr.wikipedia.org">Статистика</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Изјава о колачићима</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Мобилни приказ</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://wikimediafoundation.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29" alt="Wikimedia Foundation" loading="lazy"></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" alt="Powered by MediaWiki" width="88" height="31" loading="lazy"></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-settings" id="p-dock-bottom"> <ul></ul> </div><script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-f69cdc8f6-rxgvm","wgBackendResponseTime":212,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"0.645","walltime":"0.882","ppvisitednodes":{"value":7998,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":178394,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":27941,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":26,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":11,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":0,"limit":20},"unstrip-size":{"value":39932,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":1,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 562.934 1 -total"," 16.09% 90.558 1 Шаблон:Извори"," 15.75% 88.656 1 Шаблон:Нормативна_контрола"," 13.60% 76.539 4 Шаблон:Чињеница"," 12.86% 72.387 4 Шаблон:Fix"," 12.63% 71.120 12 Шаблон:Cite_web"," 9.64% 54.274 26 Шаблон:Replace"," 8.98% 50.527 1 Шаблон:Инфокутија_владар"," 8.34% 46.947 1 Шаблон:Infobox"," 7.81% 43.972 9 Шаблон:Category_handler"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"0.267","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":5234599,"limit":52428800}},"cachereport":{"origin":"mw-web.codfw.canary-84779d6bf6-nb2j4","timestamp":"20241122031939","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"\u041c\u0430\u0440\u0438\u0458\u0430 \u0423\u0433\u0430\u0440\u0441\u043a\u0430","url":"https:\/\/sr.wikipedia.org\/wiki\/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q154412","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q154412","author":{"@type":"Organization","name":"\u0421\u0430\u0440\u0430\u0434\u043d\u0438\u0446\u0438 \u043f\u0440\u043e\u0458\u0435\u043a\u0430\u0442\u0430 \u0412\u0438\u043a\u0438\u043c\u0435\u0434\u0438\u0458\u0435"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2014-09-04T15:51:09Z","dateModified":"2024-05-07T17:53:47Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/6\/6e\/Mary_I_of_Hungary.jpg"}</script> </body> </html>