CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available" lang="sr" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Психоанализа — Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )srwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""], "wgDefaultDateFormat":"hh:mm d. month y.","wgMonthNames":["","јануар","фебруар","март","април","мај","јун","јул","август","септембар","октобар","новембар","децембар"],"wgRequestId":"5d7b0fcc-2a99-4e8e-8d5a-cca09eaafbcc","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Психоанализа","wgTitle":"Психоанализа","wgCurRevisionId":28884282,"wgRevisionId":28884282,"wgArticleId":286212,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Странице с дуплираним аргументима код позива шаблона","CS1 одржавање: Неподобан URL","Harv and Sfn no-target errors","CS1 одржавање: Формат датума","Cite book","CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора", "Чланци који садрже текст на језику — немачки","Сви чланци са непотврђеним изјавама","Чланци са непотврђеним изјавама од 10. 2013.","Чланци са непотврђеним изјавама од 06. 2014.","CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора","CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника","Чланци са BNE идентификаторима","Чланци са BNF идентификаторима","Чланци са BNFdata идентификаторима","Чланци са GND идентификаторима","Чланци са J9U идентификаторима","Чланци са LCCN идентификаторима","Чланци са LNB идентификаторима","Чланци са NKC идентификаторима","Чланци са EBO идентификаторима", "Гране психологије","Психоанализа"],"wgPageViewLanguage":"sr","wgPageContentLanguage":"sr","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName":"Психоанализа","wgRelevantArticleId":286212,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sr","wgIsProbablyEditable":true,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":true,"wgRestrictionEdit":[],"wgRestrictionMove":[],"wgNoticeProject":"wikipedia","wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sr","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks":"sr-ec"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":200000,"wgRelatedArticlesCompat":[],"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty" :false,"wgWikibaseItemId":"Q41630","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGEStructuredTaskRejectionReasonTextInputEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.24"};RLSTATE={"ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","ext.cite.styles":"ready","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready","jquery.makeCollapsible.styles":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=["ext.cite.ux-enhancements","mediawiki.page.media", "ext.scribunto.logs","site","mediawiki.page.ready","jquery.makeCollapsible","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents","ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession","wikibase.sidebar.tracking","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=ext.cite.styles%7Cext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cjquery.makeCollapsible.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sr&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.5"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/7f/FREUD%27S_SOFA.jpeg"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="900"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/7f/FREUD%27S_SOFA.jpeg"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="600"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7f/FREUD%27S_SOFA.jpeg/640px-FREUD%27S_SOFA.jpeg"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="480"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Психоанализа — Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0"> <link rel="alternate" type="application/x-wiki" title="Уреди" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Википедија (sr)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sr.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="sr" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Cyrl" href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Latn" href="https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sr"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Википедија – Atom фид" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="//login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject mw-editable page-Психоанализа rootpage-Психоанализа skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Пређи на садржај</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" > <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Главни мени" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Главни мени </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Главни мени</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" > <div class="vector-menu-heading"> Навигација </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Посетите главну страну [z]" accesskey="z">Главна страна</a></li><li id="n-contents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Водичи за прегледање Википедије">Садржај</a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Списак скорашњих измена на пројекту [r]" accesskey="r">Скорашње измене</a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Посетите насумичну страницу [x]" accesskey="x">Случајна страница</a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Пронађите информације о актуелностима">Актуелности</a></li><li id="n-contactpage" class="mw-list-item"><a href="//sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Контакт" title="Сазнајте како да ступите у контакт с уредницима">Контакт</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" > <div class="vector-menu-heading"> Интеракција </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Место где можете да се информишете">Помоћ</a></li><li id="n-introduction" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B8">Научите да уређујете</a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3">Трг</a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="О пројекту, шта можете да радите и где да пронађете ствари">Радионица</a></li><li id="n-noticeboard" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0">Огласна табла</a></li><li id="n-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5">Отпреми датотеку</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Википедија" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sr.svg" style="width: 7.8125em; height: 1.4375em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sr.svg" width="120" height="11" style="width: 7.5em; height: 0.6875em;"> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f"> Претрага </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Претражите Википедију" aria-label="Претражите Википедију" autocapitalize="sentences" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f" id="searchInput" > </div> <input type="hidden" name="title" value="Посебно:Претражи"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Претражи</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Личне алатке"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Мења се приказ странице; величина фонта, ширина и боја" > <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Изглед" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Изглед </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="https://donate.wikimedia.org/?wmf_source=donate&wmf_medium=sidebar&wmf_campaign=sr.wikipedia.org&uselang=sr" class="">Донације</a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се" class="">Отвори налог</a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o" class="">Пријави ме</a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Више опција" > <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Личне алатке" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Личне алатке </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Кориснички мени" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="https://donate.wikimedia.org/?wmf_source=donate&wmf_medium=sidebar&wmf_campaign=sr.wikipedia.org&uselang=sr">Донације</a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се"> Отвори налог</a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o"> Пријави ме</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Eодбаци\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"sitenotice\" lang=\"sr\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #f0f0f0; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПрикључите се гласању на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%A0%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%BD_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5,_%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B5\" title=\"Википедија:Гласање/Редизајн страница за добре, сјајне и изабране спискове\"\u003Eредизајна страница за добре, сјајне и ИС\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПокренут је \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли споменике 2024.\"\u003EУређивачки маратон Вики воли споменике 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУ току је такмичење у писању чланака на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A3_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83_%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B5_%D0%B8_%D0%A4%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%B5\" title=\"Википедија:Такмичење у писању чланака/У свету Флоре и Фауне\"\u003EФлоре и фауне\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B0_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024.\"\u003EУређивачком маратону Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУчествујте у \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2024\" class=\"extiw\" title=\"q:Викицитат:Кампања SheSaid 2024\"\u003Eкампањи писања цитата значајних жена\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E на Викицитату.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0\" title=\"Википедија:Акција проширивања клица\"\u003Eакцији проширивања клица\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Садржај" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Садржај</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">сакриј</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Почетак</div> </a> </li> <li id="toc-Основни_принципи" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Основни_принципи"> <div class="vector-toc-text"> 1 Основни принципи </div> </a> <ul id="toc-Основни_принципи-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Пракса" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Пракса"> <div class="vector-toc-text"> 2 Пракса </div> </a> <ul id="toc-Пракса-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Историја" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Историја"> <div class="vector-toc-text"> 3 Историја </div> </a> <button aria-controls="toc-Историја-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Историја </button> <ul id="toc-Историја-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-1890-те" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#1890-те"> <div class="vector-toc-text"> 3.1 1890-те </div> </a> <ul id="toc-1890-те-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Од_1900._до_1940-тих" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Од_1900._до_1940-тих"> <div class="vector-toc-text"> 3.2 Од 1900. до 1940-тих </div> </a> <ul id="toc-Од_1900._до_1940-тих-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Од_1940-их_до_данас" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Од_1940-их_до_данас"> <div class="vector-toc-text"> 3.3 Од 1940-их до данас </div> </a> <ul id="toc-Од_1940-их_до_данас-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Теорије" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Теорије"> <div class="vector-toc-text"> 4 Теорије </div> </a> <button aria-controls="toc-Теорије-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Теорије </button> <ul id="toc-Теорије-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Топографска_теорија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Топографска_теорија"> <div class="vector-toc-text"> 4.1 Топографска теорија </div> </a> <ul id="toc-Топографска_теорија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Структурална_теорија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Структурална_теорија"> <div class="vector-toc-text"> 4.2 Структурална теорија </div> </a> <ul id="toc-Структурална_теорија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Теоријски_и_клинички_приступи" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Теоријски_и_клинички_приступи"> <div class="vector-toc-text"> 4.3 Теоријски и клинички приступи </div> </a> <ul id="toc-Теоријски_и_клинички_приступи-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Его_психологија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Его_психологија"> <div class="vector-toc-text"> 4.3.1 Его психологија </div> </a> <ul id="toc-Его_психологија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Савремена_теорија_конфликта" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Савремена_теорија_конфликта"> <div class="vector-toc-text"> 4.3.2 Савремена теорија конфликта </div> </a> <ul id="toc-Савремена_теорија_конфликта-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Теорија_објектних_односа" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Теорија_објектних_односа"> <div class="vector-toc-text"> 4.3.3 Теорија објектних односа </div> </a> <ul id="toc-Теорија_објектних_односа-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Селф_психологија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Селф_психологија"> <div class="vector-toc-text"> 4.3.4 Селф психологија </div> </a> <ul id="toc-Селф_психологија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Жак_Лакан_и_лаканијанска_психоанализа" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Жак_Лакан_и_лаканијанска_психоанализа"> <div class="vector-toc-text"> 4.3.5 Жак Лакан и лаканијанска психоанализа </div> </a> <ul id="toc-Жак_Лакан_и_лаканијанска_психоанализа-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Интерперсонална_психоанализа" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Интерперсонална_психоанализа"> <div class="vector-toc-text"> 4.3.6 Интерперсонална психоанализа </div> </a> <ul id="toc-Интерперсонална_психоанализа-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Културалистичка_психоанализа" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Културалистичка_психоанализа"> <div class="vector-toc-text"> 4.3.7 Културалистичка психоанализа </div> </a> <ul id="toc-Културалистичка_психоанализа-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Феминистичка_психоанализа" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Феминистичка_психоанализа"> <div class="vector-toc-text"> 4.3.8 Феминистичка психоанализа </div> </a> <ul id="toc-Феминистичка_психоанализа-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Адаптивна_парадигма_психоанализе_и_психотерапије" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Адаптивна_парадигма_психоанализе_и_психотерапије"> <div class="vector-toc-text"> 4.3.9 Адаптивна парадигма психоанализе и психотерапије </div> </a> <ul id="toc-Адаптивна_парадигма_психоанализе_и_психотерапије-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Релациона_психоанализа" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Релациона_психоанализа"> <div class="vector-toc-text"> 4.3.10 Релациона психоанализа </div> </a> <ul id="toc-Релациона_психоанализа-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Интерсубјективна_психоанализа" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Интерсубјективна_психоанализа"> <div class="vector-toc-text"> 4.3.11 Интерсубјективна психоанализа </div> </a> <ul id="toc-Интерсубјективна_психоанализа-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Модерна_психоанализа" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Модерна_психоанализа"> <div class="vector-toc-text"> 4.3.12 Модерна психоанализа </div> </a> <ul id="toc-Модерна_психоанализа-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Психопатологија_(ментални_поремећаји)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Психопатологија_(ментални_поремећаји)"> <div class="vector-toc-text"> 5 Психопатологија (ментални поремећаји) </div> </a> <button aria-controls="toc-Психопатологија_(ментални_поремећаји)-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Психопатологија (ментални поремећаји) </button> <ul id="toc-Психопатологија_(ментални_поремећаји)-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Одрасли_пацијенти" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Одрасли_пацијенти"> <div class="vector-toc-text"> 5.1 Одрасли пацијенти </div> </a> <ul id="toc-Одрасли_пацијенти-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Порекло_у_детињству" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Порекло_у_детињству"> <div class="vector-toc-text"> 5.2 Порекло у детињству </div> </a> <ul id="toc-Порекло_у_детињству-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Лечење" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Лечење"> <div class="vector-toc-text"> 6 Лечење </div> </a> <button aria-controls="toc-Лечење-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Лечење </button> <ul id="toc-Лечење-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Технике" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Технике"> <div class="vector-toc-text"> 6.1 Технике </div> </a> <ul id="toc-Технике-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Варијације_у_техници" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Варијације_у_техници"> <div class="vector-toc-text"> 6.1.1 Варијације у техници </div> </a> <ul id="toc-Варијације_у_техници-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Групна_и_плеј_терапија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Групна_и_плеј_терапија"> <div class="vector-toc-text"> 6.2 Групна и плеј терапија </div> </a> <ul id="toc-Групна_и_плеј_терапија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Културолошке_варијације" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Културолошке_варијације"> <div class="vector-toc-text"> 6.3 Културолошке варијације </div> </a> <ul id="toc-Културолошке_варијације-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Цена_и_дужина_третмана" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Цена_и_дужина_третмана"> <div class="vector-toc-text"> 6.4 Цена и дужина третмана </div> </a> <ul id="toc-Цена_и_дужина_третмана-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Обука_и_истраживања" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Обука_и_истраживања"> <div class="vector-toc-text"> 7 Обука и истраживања </div> </a> <button aria-controls="toc-Обука_и_истраживања-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Обука и истраживања </button> <ul id="toc-Обука_и_истраживања-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Сједињене_Државе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Сједињене_Државе"> <div class="vector-toc-text"> 7.1 Сједињене Државе </div> </a> <ul id="toc-Сједињене_Државе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Психоаналитичка_психотерапија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Психоаналитичка_психотерапија"> <div class="vector-toc-text"> 7.2 Психоаналитичка психотерапија </div> </a> <ul id="toc-Психоаналитичка_психотерапија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Истраживања" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Истраживања"> <div class="vector-toc-text"> 7.3 Истраживања </div> </a> <ul id="toc-Истраживања-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Процена_ефикасности" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Процена_ефикасности"> <div class="vector-toc-text"> 8 Процена ефикасности </div> </a> <button aria-controls="toc-Процена_ефикасности-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Процена ефикасности </button> <ul id="toc-Процена_ефикасности-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Искуство" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Искуство"> <div class="vector-toc-text"> 8.1 Искуство </div> </a> <ul id="toc-Искуство-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Резултати_испитивања" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Резултати_испитивања"> <div class="vector-toc-text"> 8.2 Резултати испитивања </div> </a> <ul id="toc-Резултати_испитивања-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Критике" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Критике"> <div class="vector-toc-text"> 9 Критике </div> </a> <button aria-controls="toc-Критике-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Критике </button> <ul id="toc-Критике-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Као_област_науке" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Као_област_науке"> <div class="vector-toc-text"> 9.1 Као област науке </div> </a> <ul id="toc-Као_област_науке-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Фројдијанска_теорија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Фројдијанска_теорија"> <div class="vector-toc-text"> 9.2 Фројдијанска теорија </div> </a> <ul id="toc-Фројдијанска_теорија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Види_још" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Види_још"> <div class="vector-toc-text"> 10 Види још </div> </a> <ul id="toc-Види_још-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Напомене" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Напомене"> <div class="vector-toc-text"> 11 Напомене </div> </a> <ul id="toc-Напомене-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Референце" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Референце"> <div class="vector-toc-text"> 12 Референце </div> </a> <ul id="toc-Референце-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Литература" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Литература"> <div class="vector-toc-text"> 13 Литература </div> </a> <button aria-controls="toc-Литература-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Литература </button> <ul id="toc-Литература-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Уводи" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Уводи"> <div class="vector-toc-text"> 13.1 Уводи </div> </a> <ul id="toc-Уводи-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Референтни_радови" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Референтни_радови"> <div class="vector-toc-text"> 13.2 Референтни радови </div> </a> <ul id="toc-Референтни_радови-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Серија_књига" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Серија_књига"> <div class="vector-toc-text"> 13.3 Серија књига </div> </a> <ul id="toc-Серија_књига-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Анализе,_расправе_и_критике" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Анализе,_расправе_и_критике"> <div class="vector-toc-text"> 13.4 Анализе, расправе и критике </div> </a> <ul id="toc-Анализе,_расправе_и_критике-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Одговори_на_критике" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Одговори_на_критике"> <div class="vector-toc-text"> 13.5 Одговори на критике </div> </a> <ul id="toc-Одговори_на_критике-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Спољашње_везе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Спољашње_везе"> <div class="vector-toc-text"> 14 Спољашње везе </div> </a> <ul id="toc-Спољашње_везе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Садржај" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" > <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Прикажи/сакриј садржај" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Прикажи/сакриј садржај </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading">Психоанализа</h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" > <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Чланак на другим језицима. Доступан на: 97" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-97" aria-hidden="true" > 97 језика </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-af mw-list-item"><a href="https://af.wikipedia.org/wiki/Psigoanalise" title="Psigoanalise — африканс" lang="af" hreflang="af" data-title="Psigoanalise" data-language-autonym="Afrikaans" data-language-local-name="африканс" class="interlanguage-link-target">Afrikaans</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-als mw-list-item"><a href="https://als.wikipedia.org/wiki/Psychoanalyse" title="Psychoanalyse — немачки (Швајцарска)" lang="gsw" hreflang="gsw" data-title="Psychoanalyse" data-language-autonym="Alemannisch" data-language-local-name="немачки (Швајцарска)" class="interlanguage-link-target">Alemannisch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ar mw-list-item"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D8%AA%D8%AD%D9%84%D9%8A%D9%84_%D9%86%D9%81%D8%B3%D9%8A" title="تحليل نفسي — арапски" lang="ar" hreflang="ar" data-title="تحليل نفسي" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="арапски" class="interlanguage-link-target">العربية</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arz mw-list-item"><a href="https://arz.wikipedia.org/wiki/%D8%AA%D8%AD%D9%84%D9%8A%D9%84_%D9%86%D9%81%D8%B3%D9%89" title="تحليل نفسى — Egyptian Arabic" lang="arz" hreflang="arz" data-title="تحليل نفسى" data-language-autonym="مصرى" data-language-local-name="Egyptian Arabic" class="interlanguage-link-target">مصرى</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-as mw-list-item"><a href="https://as.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%AE%E0%A6%A8%E0%A7%8B%E0%A6%AC%E0%A6%BF%E0%A6%B6%E0%A7%8D%E0%A6%B2%E0%A7%87%E0%A6%B7%E0%A6%A3" title="মনোবিশ্লেষণ — асамски" lang="as" hreflang="as" data-title="মনোবিশ্লেষণ" data-language-autonym="অসমীয়া" data-language-local-name="асамски" class="interlanguage-link-target">অসমীয়া</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ast mw-list-item"><a href="https://ast.wikipedia.org/wiki/Sicoan%C3%A1lisis" title="Sicoanálisis — астуријски" lang="ast" hreflang="ast" data-title="Sicoanálisis" data-language-autonym="Asturianu" data-language-local-name="астуријски" class="interlanguage-link-target">Asturianu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gn mw-list-item"><a href="https://gn.wikipedia.org/wiki/Andureko_resa%27%E1%BB%B9ijo" title="Andureko resa'ỹijo — гварани" lang="gn" hreflang="gn" data-title="Andureko resa'ỹijo" data-language-autonym="Avañe'ẽ" data-language-local-name="гварани" class="interlanguage-link-target">Avañe'ẽ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-az mw-list-item"><a href="https://az.wikipedia.org/wiki/Psixoanaliz" title="Psixoanaliz — азербејџански" lang="az" hreflang="az" data-title="Psixoanaliz" data-language-autonym="Azərbaycanca" data-language-local-name="азербејџански" class="interlanguage-link-target">Azərbaycanca</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-azb mw-list-item"><a href="https://azb.wikipedia.org/wiki/%D8%B3%D8%A7%DB%8C%DA%A9%D9%88%D8%A2%D9%86%D8%A7%D9%84%DB%8C%D8%AA%DB%8C%DA%A9" title="سایکوآنالیتیک — South Azerbaijani" lang="azb" hreflang="azb" data-title="سایکوآنالیتیک" data-language-autonym="تۆرکجه" data-language-local-name="South Azerbaijani" class="interlanguage-link-target">تۆرکجه</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id mw-list-item"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Psikoanalisis" title="Psikoanalisis — индонежански" lang="id" hreflang="id" data-title="Psikoanalisis" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="индонежански" class="interlanguage-link-target">Bahasa Indonesia</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ms mw-list-item"><a href="https://ms.wikipedia.org/wiki/Psikoanalisis" title="Psikoanalisis — малајски" lang="ms" hreflang="ms" data-title="Psikoanalisis" data-language-autonym="Bahasa Melayu" data-language-local-name="малајски" class="interlanguage-link-target">Bahasa Melayu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" title="Психоанализа — бугарски" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Психоанализа" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="бугарски" class="interlanguage-link-target">Български</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-min-nan mw-list-item"><a href="https://zh-min-nan.wikipedia.org/wiki/Cheng-s%C3%AEn-hun-sek" title="Cheng-sîn-hun-sek — Minnan" lang="nan" hreflang="nan" data-title="Cheng-sîn-hun-sek" data-language-autonym="閩南語 / Bân-lâm-gú" data-language-local-name="Minnan" class="interlanguage-link-target">閩南語 / Bân-lâm-gú</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be mw-list-item"><a href="https://be.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D1%96%D1%85%D0%B0%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D1%96%D0%B7" title="Псіхааналіз — белоруски" lang="be" hreflang="be" data-title="Псіхааналіз" data-language-autonym="Беларуская" data-language-local-name="белоруски" class="interlanguage-link-target">Беларуская</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be-x-old mw-list-item"><a href="https://be-tarask.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D1%8B%D1%85%D0%B0%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D1%96%D0%B7" title="Псыхааналіз — Belarusian (Taraškievica orthography)" lang="be-tarask" hreflang="be-tarask" data-title="Псыхааналіз" data-language-autonym="Беларуская (тарашкевіца)" data-language-local-name="Belarusian (Taraškievica orthography)" class="interlanguage-link-target">Беларуская (тарашкевіца)</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bar mw-list-item"><a href="https://bar.wikipedia.org/wiki/Psychoanalyse" title="Psychoanalyse — Bavarian" lang="bar" hreflang="bar" data-title="Psychoanalyse" data-language-autonym="Boarisch" data-language-local-name="Bavarian" class="interlanguage-link-target">Boarisch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bs mw-list-item"><a href="https://bs.wikipedia.org/wiki/Psihoanaliza" title="Psihoanaliza — босански" lang="bs" hreflang="bs" data-title="Psihoanaliza" data-language-autonym="Bosanski" data-language-local-name="босански" class="interlanguage-link-target">Bosanski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/Psicoan%C3%A0lisi" title="Psicoanàlisi — каталонски" lang="ca" hreflang="ca" data-title="Psicoanàlisi" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="каталонски" class="interlanguage-link-target">Català</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cy mw-list-item"><a href="https://cy.wikipedia.org/wiki/Seicdreiddiad" title="Seicdreiddiad — велшки" lang="cy" hreflang="cy" data-title="Seicdreiddiad" data-language-autonym="Cymraeg" data-language-local-name="велшки" class="interlanguage-link-target">Cymraeg</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Psychoanal%C3%BDza" title="Psychoanalýza — чешки" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Psychoanalýza" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="чешки" class="interlanguage-link-target">Čeština</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-da mw-list-item"><a href="https://da.wikipedia.org/wiki/Psykoanalyse" title="Psykoanalyse — дански" lang="da" hreflang="da" data-title="Psykoanalyse" data-language-autonym="Dansk" data-language-local-name="дански" class="interlanguage-link-target">Dansk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de mw-list-item"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Psychoanalyse" title="Psychoanalyse — немачки" lang="de" hreflang="de" data-title="Psychoanalyse" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="немачки" class="interlanguage-link-target">Deutsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-et mw-list-item"><a href="https://et.wikipedia.org/wiki/Ps%C3%BChhoanal%C3%BC%C3%BCs" title="Psühhoanalüüs — естонски" lang="et" hreflang="et" data-title="Psühhoanalüüs" data-language-autonym="Eesti" data-language-local-name="естонски" class="interlanguage-link-target">Eesti</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el mw-list-item"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%A8%CF%85%CF%87%CE%B1%CE%BD%CE%AC%CE%BB%CF%85%CF%83%CE%B7" title="Ψυχανάλυση — грчки" lang="el" hreflang="el" data-title="Ψυχανάλυση" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="грчки" class="interlanguage-link-target">Ελληνικά</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en mw-list-item"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Psychoanalysis" title="Psychoanalysis — енглески" lang="en" hreflang="en" data-title="Psychoanalysis" data-language-autonym="English" data-language-local-name="енглески" class="interlanguage-link-target">English</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es mw-list-item"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Psicoan%C3%A1lisis" title="Psicoanálisis — шпански" lang="es" hreflang="es" data-title="Psicoanálisis" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="шпански" class="interlanguage-link-target">Español</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eo mw-list-item"><a href="https://eo.wikipedia.org/wiki/Psikoanalizo" title="Psikoanalizo — есперанто" lang="eo" hreflang="eo" data-title="Psikoanalizo" data-language-autonym="Esperanto" data-language-local-name="есперанто" class="interlanguage-link-target">Esperanto</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eu mw-list-item"><a href="https://eu.wikipedia.org/wiki/Psikoanalisi" title="Psikoanalisi — баскијски" lang="eu" hreflang="eu" data-title="Psikoanalisi" data-language-autonym="Euskara" data-language-local-name="баскијски" class="interlanguage-link-target">Euskara</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fa mw-list-item"><a href="https://fa.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D8%A7%D9%86%E2%80%8C%DA%A9%D8%A7%D9%88%DB%8C" title="روان‌کاوی — персијски" lang="fa" hreflang="fa" data-title="روان‌کاوی" data-language-autonym="فارسی" data-language-local-name="персијски" class="interlanguage-link-target">فارسی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr mw-list-item"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Psychanalyse" title="Psychanalyse — француски" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Psychanalyse" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="француски" class="interlanguage-link-target">Français</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ga mw-list-item"><a href="https://ga.wikipedia.org/wiki/S%C3%ADocanail%C3%ADs" title="Síocanailís — ирски" lang="ga" hreflang="ga" data-title="Síocanailís" data-language-autonym="Gaeilge" data-language-local-name="ирски" class="interlanguage-link-target">Gaeilge</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gl mw-list-item"><a href="https://gl.wikipedia.org/wiki/Psican%C3%A1lise" title="Psicanálise — галицијски" lang="gl" hreflang="gl" data-title="Psicanálise" data-language-autonym="Galego" data-language-local-name="галицијски" class="interlanguage-link-target">Galego</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gu mw-list-item"><a href="https://gu.wikipedia.org/wiki/%E0%AA%AE%E0%AA%A8%E0%AB%8B%E0%AA%B5%E0%AA%BF%E0%AA%B7%E0%AB%8D%E0%AA%B2%E0%AB%87%E0%AA%B7%E0%AA%A3" title="મનોવિષ્લેષણ — гуџарати" lang="gu" hreflang="gu" data-title="મનોવિષ્લેષણ" data-language-autonym="ગુજરાતી" data-language-local-name="гуџарати" class="interlanguage-link-target">ગુજરાતી</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-he mw-list-item"><a href="https://he.wikipedia.org/wiki/%D7%A4%D7%A1%D7%99%D7%9B%D7%95%D7%90%D7%A0%D7%9C%D7%99%D7%96%D7%94" title="פסיכואנליזה — хебрејски" lang="he" hreflang="he" data-title="פסיכואנליזה" data-language-autonym="עברית" data-language-local-name="хебрејски" class="interlanguage-link-target">עברית</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hi mw-list-item"><a href="https://hi.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AE%E0%A4%A8%E0%A5%8B%E0%A4%B5%E0%A4%BF%E0%A4%B6%E0%A5%8D%E0%A4%B2%E0%A5%87%E0%A4%B7%E0%A4%A3" title="मनोविश्लेषण — хинди" lang="hi" hreflang="hi" data-title="मनोविश्लेषण" data-language-autonym="हिन्दी" data-language-local-name="хинди" class="interlanguage-link-target">हिन्दी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr mw-list-item"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Psihoanaliza" title="Psihoanaliza — хрватски" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Psihoanaliza" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="хрватски" class="interlanguage-link-target">Hrvatski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hy mw-list-item"><a href="https://hy.wikipedia.org/wiki/%D5%80%D5%B8%D5%A3%D5%A5%D5%BE%D5%A5%D6%80%D5%AC%D5%B8%D6%82%D5%AE%D5%B8%D6%82%D5%A9%D5%B5%D5%B8%D6%82%D5%B6" title="Հոգեվերլուծություն — јерменски" lang="hy" hreflang="hy" data-title="Հոգեվերլուծություն" data-language-autonym="Հայերեն" data-language-local-name="јерменски" class="interlanguage-link-target">Հայերեն</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-io mw-list-item"><a href="https://io.wikipedia.org/wiki/Psikoanalizo" title="Psikoanalizo — идо" lang="io" hreflang="io" data-title="Psikoanalizo" data-language-autonym="Ido" data-language-local-name="идо" class="interlanguage-link-target">Ido</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ia mw-list-item"><a href="https://ia.wikipedia.org/wiki/Psychoanalyse" title="Psychoanalyse — интерлингва" lang="ia" hreflang="ia" data-title="Psychoanalyse" data-language-autonym="Interlingua" data-language-local-name="интерлингва" class="interlanguage-link-target">Interlingua</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-is mw-list-item"><a href="https://is.wikipedia.org/wiki/S%C3%A1lgreining" title="Sálgreining — исландски" lang="is" hreflang="is" data-title="Sálgreining" data-language-autonym="Íslenska" data-language-local-name="исландски" class="interlanguage-link-target">Íslenska</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Psicoanalisi" title="Psicoanalisi — италијански" lang="it" hreflang="it" data-title="Psicoanalisi" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="италијански" class="interlanguage-link-target">Italiano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E7%B2%BE%E7%A5%9E%E5%88%86%E6%9E%90%E5%AD%A6" title="精神分析学 — јапански" lang="ja" hreflang="ja" data-title="精神分析学" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="јапански" class="interlanguage-link-target">日本語</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kbp mw-list-item"><a href="https://kbp.wikipedia.org/wiki/Ma%C9%A3z%C9%A9m_taa_taz%CA%8A%CA%8A_t%CA%8Am%C9%A9y%C9%9B" title="Maɣzɩm taa tazʊʊ tʊmɩyɛ — Kabiye" lang="kbp" hreflang="kbp" data-title="Maɣzɩm taa tazʊʊ tʊmɩyɛ" data-language-autonym="Kabɩyɛ" data-language-local-name="Kabiye" class="interlanguage-link-target">Kabɩyɛ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ka mw-list-item"><a href="https://ka.wikipedia.org/wiki/%E1%83%A4%E1%83%A1%E1%83%98%E1%83%A5%E1%83%9D%E1%83%90%E1%83%9C%E1%83%90%E1%83%9A%E1%83%98%E1%83%96%E1%83%98" title="ფსიქოანალიზი — грузијски" lang="ka" hreflang="ka" data-title="ფსიქოანალიზი" data-language-autonym="ქართული" data-language-local-name="грузијски" class="interlanguage-link-target">ქართული</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kk mw-list-item"><a href="https://kk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7" title="Психоанализ — казашки" lang="kk" hreflang="kk" data-title="Психоанализ" data-language-autonym="Қазақша" data-language-local-name="казашки" class="interlanguage-link-target">Қазақша</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ky mw-list-item"><a href="https://ky.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7" title="Психоанализ — киргиски" lang="ky" hreflang="ky" data-title="Психоанализ" data-language-autonym="Кыргызча" data-language-local-name="киргиски" class="interlanguage-link-target">Кыргызча</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sw mw-list-item"><a href="https://sw.wikipedia.org/wiki/Saikoanalisia" title="Saikoanalisia — свахили" lang="sw" hreflang="sw" data-title="Saikoanalisia" data-language-autonym="Kiswahili" data-language-local-name="свахили" class="interlanguage-link-target">Kiswahili</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-km mw-list-item"><a href="https://km.wikipedia.org/wiki/%E1%9E%85%E1%9E%B7%E1%9E%8F%E1%9F%92%E1%9E%8F%E1%9E%9C%E1%9E%B7%E1%9E%97%E1%9E%B6%E1%9E%82" title="ចិត្តវិភាគ — кмерски" lang="km" hreflang="km" data-title="ចិត្តវិភាគ" data-language-autonym="ភាសាខ្មែរ" data-language-local-name="кмерски" class="interlanguage-link-target">ភាសាខ្មែរ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kn mw-list-item"><a href="https://kn.wikipedia.org/wiki/%E0%B2%AE%E0%B2%A8%E0%B3%8B%E0%B2%B5%E0%B2%BF%E0%B2%B6%E0%B3%8D%E0%B2%B2%E0%B3%87%E0%B2%B7%E0%B2%A3%E0%B3%86" title="ಮನೋವಿಶ್ಲೇಷಣೆ — канада" lang="kn" hreflang="kn" data-title="ಮನೋವಿಶ್ಲೇಷಣೆ" data-language-autonym="ಕನ್ನಡ" data-language-local-name="канада" class="interlanguage-link-target">ಕನ್ನಡ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ko mw-list-item"><a href="https://ko.wikipedia.org/wiki/%EC%A0%95%EC%8B%A0%EB%B6%84%EC%84%9D%ED%95%99" title="정신분석학 — корејски" lang="ko" hreflang="ko" data-title="정신분석학" data-language-autonym="한국어" data-language-local-name="корејски" class="interlanguage-link-target">한국어</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ht mw-list-item"><a href="https://ht.wikipedia.org/wiki/Sikanaliz" title="Sikanaliz — хаићански" lang="ht" hreflang="ht" data-title="Sikanaliz" data-language-autonym="Kreyòl ayisyen" data-language-local-name="хаићански" class="interlanguage-link-target">Kreyòl ayisyen</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ku mw-list-item"><a href="https://ku.wikipedia.org/wiki/Ps%C3%AEkoanal%C3%AEz" title="Psîkoanalîz — курдски" lang="ku" hreflang="ku" data-title="Psîkoanalîz" data-language-autonym="Kurdî" data-language-local-name="курдски" class="interlanguage-link-target">Kurdî</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-la mw-list-item"><a href="https://la.wikipedia.org/wiki/Psychoanalysis" title="Psychoanalysis — латински" lang="la" hreflang="la" data-title="Psychoanalysis" data-language-autonym="Latina" data-language-local-name="латински" class="interlanguage-link-target">Latina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lv mw-list-item"><a href="https://lv.wikipedia.org/wiki/Psihoanal%C4%ABze" title="Psihoanalīze — летонски" lang="lv" hreflang="lv" data-title="Psihoanalīze" data-language-autonym="Latviešu" data-language-local-name="летонски" class="interlanguage-link-target">Latviešu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lt mw-list-item"><a href="https://lt.wikipedia.org/wiki/Psichoanaliz%C4%97" title="Psichoanalizė — литвански" lang="lt" hreflang="lt" data-title="Psichoanalizė" data-language-autonym="Lietuvių" data-language-local-name="литвански" class="interlanguage-link-target">Lietuvių</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lij mw-list-item"><a href="https://lij.wikipedia.org/wiki/Psicoanalixi" title="Psicoanalixi — Ligurian" lang="lij" hreflang="lij" data-title="Psicoanalixi" data-language-autonym="Ligure" data-language-local-name="Ligurian" class="interlanguage-link-target">Ligure</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hu mw-list-item"><a href="https://hu.wikipedia.org/wiki/Pszichoanal%C3%ADzis" title="Pszichoanalízis — мађарски" lang="hu" hreflang="hu" data-title="Pszichoanalízis" data-language-autonym="Magyar" data-language-local-name="мађарски" class="interlanguage-link-target">Magyar</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mk mw-list-item"><a href="https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" title="Психоанализа — македонски" lang="mk" hreflang="mk" data-title="Психоанализа" data-language-autonym="Македонски" data-language-local-name="македонски" class="interlanguage-link-target">Македонски</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ml mw-list-item"><a href="https://ml.wikipedia.org/wiki/%E0%B4%AE%E0%B4%BE%E0%B4%A8%E0%B4%B8%E0%B4%BF%E0%B4%95%E0%B4%BE%E0%B4%AA%E0%B4%97%E0%B5%8D%E0%B4%B0%E0%B4%A5%E0%B4%A8%E0%B4%82" title="മാനസികാപഗ്രഥനം — малајалам" lang="ml" hreflang="ml" data-title="മാനസികാപഗ്രഥനം" data-language-autonym="മലയാളം" data-language-local-name="малајалам" class="interlanguage-link-target">മലയാളം</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mn mw-list-item"><a href="https://mn.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7" title="Психоанализ — монголски" lang="mn" hreflang="mn" data-title="Психоанализ" data-language-autonym="Монгол" data-language-local-name="монголски" class="interlanguage-link-target">Монгол</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-my mw-list-item"><a href="https://my.wikipedia.org/wiki/%E1%80%85%E1%80%AD%E1%80%90%E1%80%BA%E1%80%81%E1%80%BD%E1%80%B2%E1%80%81%E1%80%BC%E1%80%AC%E1%80%B8%E1%80%85%E1%80%AD%E1%80%85%E1%80%85%E1%80%BA%E1%80%9B%E1%80%B1%E1%80%B8%E1%80%95%E1%80%8A%E1%80%AC" title="စိတ်ခွဲခြားစိစစ်ရေးပညာ — бурмански" lang="my" hreflang="my" data-title="စိတ်ခွဲခြားစိစစ်ရေးပညာ" data-language-autonym="မြန်မာဘာသာ" data-language-local-name="бурмански" class="interlanguage-link-target">မြန်မာဘာသာ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mzn mw-list-item"><a href="https://mzn.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D8%A7%D9%86_%DA%A9%D8%A7%D9%88%DB%8C" title="روان کاوی — мазандерански" lang="mzn" hreflang="mzn" data-title="روان کاوی" data-language-autonym="مازِرونی" data-language-local-name="мазандерански" class="interlanguage-link-target">مازِرونی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nl mw-list-item"><a href="https://nl.wikipedia.org/wiki/Psychoanalyse" title="Psychoanalyse — холандски" lang="nl" hreflang="nl" data-title="Psychoanalyse" data-language-autonym="Nederlands" data-language-local-name="холандски" class="interlanguage-link-target">Nederlands</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-no mw-list-item"><a href="https://no.wikipedia.org/wiki/Psykoanalyse" title="Psykoanalyse — норвешки букмол" lang="nb" hreflang="nb" data-title="Psykoanalyse" data-language-autonym="Norsk bokmål" data-language-local-name="норвешки букмол" class="interlanguage-link-target">Norsk bokmål</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nn mw-list-item"><a href="https://nn.wikipedia.org/wiki/Psykoanalyse" title="Psykoanalyse — норвешки нинорск" lang="nn" hreflang="nn" data-title="Psykoanalyse" data-language-autonym="Norsk nynorsk" data-language-local-name="норвешки нинорск" class="interlanguage-link-target">Norsk nynorsk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-oc mw-list-item"><a href="https://oc.wikipedia.org/wiki/Psicanalisi" title="Psicanalisi — окситански" lang="oc" hreflang="oc" data-title="Psicanalisi" data-language-autonym="Occitan" data-language-local-name="окситански" class="interlanguage-link-target">Occitan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uz mw-list-item"><a href="https://uz.wikipedia.org/wiki/Psixoanaliz" title="Psixoanaliz — узбечки" lang="uz" hreflang="uz" data-title="Psixoanaliz" data-language-autonym="Oʻzbekcha / ўзбекча" data-language-local-name="узбечки" class="interlanguage-link-target">Oʻzbekcha / ўзбекча</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pa mw-list-item"><a href="https://pa.wikipedia.org/wiki/%E0%A8%AE%E0%A8%A8%E0%A9%8B%E0%A8%B5%E0%A8%BF%E0%A8%B8%E0%A8%BC%E0%A8%B2%E0%A9%87%E0%A8%B8%E0%A8%BC%E0%A8%A3" title="ਮਨੋਵਿਸ਼ਲੇਸ਼ਣ — пенџапски" lang="pa" hreflang="pa" data-title="ਮਨੋਵਿਸ਼ਲੇਸ਼ਣ" data-language-autonym="ਪੰਜਾਬੀ" data-language-local-name="пенџапски" class="interlanguage-link-target">ਪੰਜਾਬੀ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Psychoanaliza" title="Psychoanaliza — пољски" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Psychoanaliza" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="пољски" class="interlanguage-link-target">Polski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt mw-list-item"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/Psican%C3%A1lise" title="Psicanálise — португалски" lang="pt" hreflang="pt" data-title="Psicanálise" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="португалски" class="interlanguage-link-target">Português</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ro mw-list-item"><a href="https://ro.wikipedia.org/wiki/Psihanaliz%C4%83" title="Psihanaliză — румунски" lang="ro" hreflang="ro" data-title="Psihanaliză" data-language-autonym="Română" data-language-local-name="румунски" class="interlanguage-link-target">Română</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-qu mw-list-item"><a href="https://qu.wikipedia.org/wiki/Sikuanalisis" title="Sikuanalisis — кечуа" lang="qu" hreflang="qu" data-title="Sikuanalisis" data-language-autonym="Runa Simi" data-language-local-name="кечуа" class="interlanguage-link-target">Runa Simi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7" title="Психоанализ — руски" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Психоанализ" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="руски" class="interlanguage-link-target">Русский</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sq mw-list-item"><a href="https://sq.wikipedia.org/wiki/Psikoanaliza" title="Psikoanaliza — албански" lang="sq" hreflang="sq" data-title="Psikoanaliza" data-language-autonym="Shqip" data-language-local-name="албански" class="interlanguage-link-target">Shqip</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-si mw-list-item"><a href="https://si.wikipedia.org/wiki/%E0%B6%B8%E0%B6%B1%E0%B7%9D_%E0%B7%80%E0%B7%92%E0%B7%81%E0%B7%8A%E0%B6%BD%E0%B7%9A%E0%B7%82%E0%B6%AB%E0%B7%80%E0%B7%8F%E0%B6%AF%E0%B6%BA" title="මනෝ විශ්ලේෂණවාදය — синхалешки" lang="si" hreflang="si" data-title="මනෝ විශ්ලේෂණවාදය" data-language-autonym="සිංහල" data-language-local-name="синхалешки" class="interlanguage-link-target">සිංහල</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-scn mw-list-item"><a href="https://scn.wikipedia.org/wiki/Psicanalisi" title="Psicanalisi — сицилијански" lang="scn" hreflang="scn" data-title="Psicanalisi" data-language-autonym="Sicilianu" data-language-local-name="сицилијански" class="interlanguage-link-target">Sicilianu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-simple mw-list-item"><a href="https://simple.wikipedia.org/wiki/Psychoanalysis" title="Psychoanalysis — Simple English" lang="en-simple" hreflang="en-simple" data-title="Psychoanalysis" data-language-autonym="Simple English" data-language-local-name="Simple English" class="interlanguage-link-target">Simple English</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sk mw-list-item"><a href="https://sk.wikipedia.org/wiki/Psychoanal%C3%BDza" title="Psychoanalýza — словачки" lang="sk" hreflang="sk" data-title="Psychoanalýza" data-language-autonym="Slovenčina" data-language-local-name="словачки" class="interlanguage-link-target">Slovenčina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sl mw-list-item"><a href="https://sl.wikipedia.org/wiki/Psihoanaliza" title="Psihoanaliza — словеначки" lang="sl" hreflang="sl" data-title="Psihoanaliza" data-language-autonym="Slovenščina" data-language-local-name="словеначки" class="interlanguage-link-target">Slovenščina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ckb mw-list-item"><a href="https://ckb.wikipedia.org/wiki/%D8%B3%D8%A7%DB%8C%DA%A9%DB%86%D8%A6%D8%A7%D9%86%D8%A7%D9%84%DB%8C%D8%B2" title="سایکۆئانالیز — централни курдски" lang="ckb" hreflang="ckb" data-title="سایکۆئانالیز" data-language-autonym="کوردی" data-language-local-name="централни курдски" class="interlanguage-link-target">کوردی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sh mw-list-item"><a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Psihoanaliza" title="Psihoanaliza — српскохрватски" lang="sh" hreflang="sh" data-title="Psihoanaliza" data-language-autonym="Srpskohrvatski / српскохрватски" data-language-local-name="српскохрватски" class="interlanguage-link-target">Srpskohrvatski / српскохрватски</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fi mw-list-item"><a href="https://fi.wikipedia.org/wiki/Psykoanalyysi" title="Psykoanalyysi — фински" lang="fi" hreflang="fi" data-title="Psykoanalyysi" data-language-autonym="Suomi" data-language-local-name="фински" class="interlanguage-link-target">Suomi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sv mw-list-item"><a href="https://sv.wikipedia.org/wiki/Psykoanalys" title="Psykoanalys — шведски" lang="sv" hreflang="sv" data-title="Psykoanalys" data-language-autonym="Svenska" data-language-local-name="шведски" class="interlanguage-link-target">Svenska</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ta mw-list-item"><a href="https://ta.wikipedia.org/wiki/%E0%AE%89%E0%AE%B3%E0%AE%A8%E0%AE%BF%E0%AE%B2%E0%AF%88%E0%AE%AA%E0%AF%8D_%E0%AE%AA%E0%AE%95%E0%AF%81%E0%AE%AA%E0%AF%8D%E0%AE%AA%E0%AE%BE%E0%AE%AF%E0%AF%8D%E0%AE%B5%E0%AF%81" title="உளநிலைப் பகுப்பாய்வு — тамилски" lang="ta" hreflang="ta" data-title="உளநிலைப் பகுப்பாய்வு" data-language-autonym="தமிழ்" data-language-local-name="тамилски" class="interlanguage-link-target">தமிழ்</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tl mw-list-item"><a href="https://tl.wikipedia.org/wiki/Sikoanalisis" title="Sikoanalisis — тагалог" lang="tl" hreflang="tl" data-title="Sikoanalisis" data-language-autonym="Tagalog" data-language-local-name="тагалог" class="interlanguage-link-target">Tagalog</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-te mw-list-item"><a href="https://te.wikipedia.org/wiki/%E0%B0%AE%E0%B0%A8%E0%B1%8B_%E0%B0%B5%E0%B1%88%E0%B0%9C%E0%B1%8D%E0%B0%9E%E0%B0%BE%E0%B0%A8%E0%B0%BF%E0%B0%95_%E0%B0%B5%E0%B0%BF%E0%B0%B6%E0%B1%8D%E0%B0%B2%E0%B1%87%E0%B0%B7%E0%B0%A3" title="మనో వైజ్ఞానిక విశ్లేషణ — телугу" lang="te" hreflang="te" data-title="మనో వైజ్ఞానిక విశ్లేషణ" data-language-autonym="తెలుగు" data-language-local-name="телугу" class="interlanguage-link-target">తెలుగు</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-th mw-list-item"><a href="https://th.wikipedia.org/wiki/%E0%B8%88%E0%B8%B4%E0%B8%95%E0%B8%A7%E0%B8%B4%E0%B9%80%E0%B8%84%E0%B8%A3%E0%B8%B2%E0%B8%B0%E0%B8%AB%E0%B9%8C" title="จิตวิเคราะห์ — тајски" lang="th" hreflang="th" data-title="จิตวิเคราะห์" data-language-autonym="ไทย" data-language-local-name="тајски" class="interlanguage-link-target">ไทย</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vi mw-list-item"><a href="https://vi.wikipedia.org/wiki/Ph%C3%A2n_t%C3%A2m_h%E1%BB%8Dc" title="Phân tâm học — вијетнамски" lang="vi" hreflang="vi" data-title="Phân tâm học" data-language-autonym="Tiếng Việt" data-language-local-name="вијетнамски" class="interlanguage-link-target">Tiếng Việt</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tpi mw-list-item"><a href="https://tpi.wikipedia.org/wiki/Saikoanalisis" title="Saikoanalisis — ток писин" lang="tpi" hreflang="tpi" data-title="Saikoanalisis" data-language-autonym="Tok Pisin" data-language-local-name="ток писин" class="interlanguage-link-target">Tok Pisin</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/Psikanaliz" title="Psikanaliz — турски" lang="tr" hreflang="tr" data-title="Psikanaliz" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="турски" class="interlanguage-link-target">Türkçe</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D1%96%D0%B7" title="Психоаналіз — украјински" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Психоаналіз" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="украјински" class="interlanguage-link-target">Українська</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ur mw-list-item"><a href="https://ur.wikipedia.org/wiki/%D9%86%D9%81%D8%B3%DB%8C%D8%A7%D8%AA%DB%8C_%D8%AA%D8%AC%D8%B2%DB%8C%DB%81" title="نفسیاتی تجزیہ — урду" lang="ur" hreflang="ur" data-title="نفسیاتی تجزیہ" data-language-autonym="اردو" data-language-local-name="урду" class="interlanguage-link-target">اردو</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-war mw-list-item"><a href="https://war.wikipedia.org/wiki/Psikoanalisis" title="Psikoanalisis — варајски" lang="war" hreflang="war" data-title="Psikoanalisis" data-language-autonym="Winaray" data-language-local-name="варајски" class="interlanguage-link-target">Winaray</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wuu mw-list-item"><a href="https://wuu.wikipedia.org/wiki/%E7%B2%BE%E7%A5%9E%E5%88%86%E6%9E%90%E5%AD%A6" title="精神分析学 — ву кинески" lang="wuu" hreflang="wuu" data-title="精神分析学" data-language-autonym="吴语" data-language-local-name="ву кинески" class="interlanguage-link-target">吴语</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh mw-list-item"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E7%B2%BE%E7%A5%9E%E5%88%86%E6%9E%90%E5%AD%A6" title="精神分析学 — кинески" lang="zh" hreflang="zh" data-title="精神分析学" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="кинески" class="interlanguage-link-target">中文</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-yue mw-list-item"><a href="https://zh-yue.wikipedia.org/wiki/%E5%BF%83%E7%90%86%E5%88%86%E6%9E%90" title="心理分析 — кантонски" lang="yue" hreflang="yue" data-title="心理分析" data-language-autonym="粵語" data-language-local-name="кантонски" class="interlanguage-link-target">粵語</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dtp mw-list-item"><a href="https://dtp.wikipedia.org/wiki/Psikoponorindakan" title="Psikoponorindakan — Central Dusun" lang="dtp" hreflang="dtp" data-title="Psikoponorindakan" data-language-autonym="Kadazandusun" data-language-local-name="Central Dusun" class="interlanguage-link-target">Kadazandusun</a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q41630#sitelinks-wikipedia" title="Уреди међујезичке везе" class="wbc-editpage">Уреди везе</a></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Именски простори"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" title="Прочитајте овај чланак [c]" accesskey="c">Чланак</a></li><li id="ca-talk" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" rel="discussion" title="Разговарајте о страници [t]" accesskey="t">Разговор</a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " > <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Промени варијанту језика" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" >Ћир./lat. </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sr mw-list-item"><a href="/sr/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" lang="sr" hreflang="sr">Ћир./lat.</a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sr-Cyrl mw-list-item"><a href="/sr-ec/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" lang="sr-Cyrl" hreflang="sr-Cyrl">Ћирилица</a></li><li id="ca-varlang-2" class="ca-variants-sr-Latn mw-list-item"><a href="/sr-el/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" lang="sr-Latn" hreflang="sr-Latn">Latinica</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Погледи"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0">Читај</a></li><li id="ca-ve-edit" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v">Уреди</a></li><li id="ca-edit" class="collapsible vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e">Уреди извор</a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=history" title="Историја [h]" accesskey="h">Историја</a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" > <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Алатке" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" >Алатке </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Алатке</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Више опција" > <div class="vector-menu-heading"> Радње </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0">Читај</a></li><li id="ca-more-ve-edit" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v">Уреди</a></li><li id="ca-more-edit" class="collapsible vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e">Уреди извор</a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=history">Историја</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" > <div class="vector-menu-heading"> Опште </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8_%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%BE/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" title="Списак свих вики страница које воде овамо [j]" accesskey="j">Шта води овамо</a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" rel="nofollow" title="Скорашње измене страница које су повезане с овом [k]" accesskey="k">Повезане измене</a></li><li id="t-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Википедија:Водич_за_отпремање" title="Поставите слике и снимке [u]" accesskey="u">Отпреми датотеку</a></li><li id="t-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Списак свих посебних страница [q]" accesskey="q">Посебне странице</a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&oldid=28884282" title="Трајна веза до ове измене на овој страници">Трајна веза</a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=info" title="Више информација о овој страници">Подаци о страници</a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98&page=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&id=28884282&wpFormIdentifier=titleform" title="Информације о томе како цитирати ову страницу">Цитирај страницу</a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87_%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%259F%25D1%2581%25D0%25B8%25D1%2585%25D0%25BE%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B0%25D0%25BB%25D0%25B8%25D0%25B7%25D0%25B0">Кратки URL</a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:QrCode&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%259F%25D1%2581%25D0%25B8%25D1%2585%25D0%25BE%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B0%25D0%25BB%25D0%25B8%25D0%25B7%25D0%25B0">Преузми QR код</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" > <div class="vector-menu-heading"> Штампање/извоз </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="electron-print_pdf" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:DownloadAsPdf&page=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=show-download-screen">Преузми у PDF-у</a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="javascript:print();" rel="alternate" title="Одштампајте ову страницу [p]" accesskey="p">Одштампај</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" > <div class="vector-menu-heading"> На другим пројектима </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Psychoanalysis" hreflang="en">Викиостава</a></li><li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikiquote mw-list-item"><a href="https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" hreflang="sr">Викицитат</a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q41630" title="Веза ка ставци на спремишту података [g]" accesskey="g">Ставка на Википодацима</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Изглед</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">сакриј</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> </div> <div id="siteSub" class="noprint">С Википедије, слободне енциклопедије</div> </div> <div id="contentSub"><div id="mw-content-subtitle"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sr" dir="ltr"><figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:FREUD%27S_SOFA.jpeg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7f/FREUD%27S_SOFA.jpeg/292px-FREUD%27S_SOFA.jpeg" decoding="async" width="292" height="219" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7f/FREUD%27S_SOFA.jpeg/438px-FREUD%27S_SOFA.jpeg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7f/FREUD%27S_SOFA.jpeg/584px-FREUD%27S_SOFA.jpeg 2x" data-file-width="800" data-file-height="600" /></a><figcaption>Кауч у Фројдовој ординацији у Лондону</figcaption></figure> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440203">.mw-parser-output .infobox-subbox{padding:0;border:none;margin:-3px;width:auto;min-width:100%;font-size:100%;clear:none;float:none;background-color:transparent}.mw-parser-output .infobox-3cols-child{margin:auto}.mw-parser-output .infobox .navbar{font-size:100%}body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-header,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-subheader,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-above,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-title,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-image,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-full-data,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-below{text-align:center}@media screen{html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme)>div:not(.notheme)[style]{background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media screen and (prefers-color-scheme:dark){html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme) div:not(.notheme){background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media(min-width:640px){body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table{display:table!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>caption{display:table-caption!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>tbody{display:table-row-group}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table tr{display:table-row!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table th,body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table td{padding-left:inherit;padding-right:inherit}}</style><table class="infobox"><tbody><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/w/index.php?title=ICD-9-CM_Volume_3&action=edit&redlink=1" class="new" title="ICD-9-CM Volume 3 (страница не постоји)">ICD-9-CM</a></th><td class="infobox-data"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://icd9cm.chrisendres.com/index.php?srchtype=procs&srchtext=94.31&Submit=Search&action=search">94.31</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/Medical_Subject_Headings" class="mw-redirect" title="Medical Subject Headings">MeSH</a></th><td class="infobox-data"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nlm.nih.gov/cgi/mesh/2016/MB_cgi?field=uid&term=D011572">D011572</a></td></tr><tr class="noprint"><td colspan="2" class="infobox-full-data"><div style="text-align: right;">[<a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q41630" class="extiw" title="d:Q41630">уреди на Википодацима</a>]</div></td></tr></tbody></table> Психоанализа је скуп теорија и терапеутских техника<a href="#cite_note-1">[1]</a> које су повезане са проучавањем <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%BE" title="Несвесно">несвесног ума</a>,<a href="#cite_note-2">[2]</a> а заједно чине методу за лечење поремећаја менталног здравља. Ову дисциплину је, почетком '90-их година XIX века, успоставио аустријски неуролог <a href="/wiki/%D0%97%D0%B8%D0%B3%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B4_%D0%A4%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B4" title="Зигмунд Фројд">Зигмунд Фројд</a>, а делом је проистекла из клиничког рада <a href="/wiki/Jozef_Brojer" title="Jozef Brojer">Јозефа Бројера</a> и других. Психоанализа се касније развијала у различитим правцима, углавном под утицајем Фројдових ученика <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%90%D0%B4%D0%BB%D0%B5%D1%80" title="Алфред Адлер">Алфреда Адлера</a> и његовог сарадника <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B3" title="Карл Густав Јунг">Карла Густава Јунга</a><a href="#cite_note-3">[а]</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%BE-%D1%84%D1%80%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Нео-фреудијанизам (страница не постоји)">неофројдоваца</a> попут <a href="/wiki/%D0%95%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%A4%D1%80%D0%BE%D0%BC" title="Ерих Фром">Ериха Фрома</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%98" title="Карен Хорнај">Карен Хорнај</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D1%80%D1%80%D0%B8_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%BA_%D0%A1%D1%83%D0%BB%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Харри Стацк Сулливан (страница не постоји)">Харија Стек Саливена</a>.<a href="#cite_note-Birnbach,_Martin_1961-4">[3]</a> Фројд је израз психоанализа задржао као назив за сопствену школу мишљења.<a href="#cite_note-Mitchell,_Juliet_2000-5">[4]</a> Психоанализа је контроверзна дисциплина и њена валидност као науке често је била оспоравана. Ипак, она и даље има снажан утицај у <a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Психијатрија">психијатрији</a>, негде више, а негде мање.<a href="#cite_note-7">[б]</a><a href="#cite_note-9">[в]</a> Психоаналитичке идеје су широко коришћене и изван терапеутског простора, у областима као што су психоаналитичка књижевна критика, анализа филма, митова и других културних феномена. <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Основни_принципи">Основни принципи</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=1" title="Уредите одељак „Основни принципи”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=1" title="Уреди извор одељка: Основни принципи">уреди извор</a>]</div> Основни принципи психоанализе су следећи: <ol><li>Развој једне особе одређују заборављени догађаји у раном детињству, а не само наслеђене особине;</li> <li>Људско понашање и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0" title="Спознаја">спознаја (когниција)</a> су у великој мери одређени инстинктивним нагонима који су укорењени у несвесном;</li> <li>Покушаји да се ти нагони освесте изазивају <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%80_(%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Отпор (психоанализа) (страница не постоји)">отпор</a> у виду <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5" title="Механизми одбране">одбрамбених механизама</a>, нарочито <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Потискивање">потискивања</a>;</li> <li>Конфликти између свесног и несвесног материјала могу довести до <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%98" title="Ментални поремећај">душевних поремећаја</a> као што су <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0" title="Неуроза">неуроза</a>, развој неуротичних особина, <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%9A%D0%B0" title="Стрепња">анксиозност</a> и <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%98)" title="Депресија (поремећај)">депресија</a>;</li> <li>Несвесни материјал се може наћи у <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0" title="Тумачење снова">сновима</a> и <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B5" title="Омашке">омашкама</a>, укључујући и маниризме и <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Говорна грешка (страница не постоји)">лапсусе</a>;</li> <li>Ослобађање од последица несвесног постиже се довођењем овог материјала у свесно помоћу терапијске интервенције;</li> <li>„Централни елемент психоаналитичког процеса“ је <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80_(%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Трансфер (психологија)">трансфер</a>, при чему пацијенти поново проживљавају своје инфантилне сукобе <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Пројекција (психологија)">пројектујући</a> на аналитичара осећања љубави, зависности и љутње.<a href="#cite_note-10">[7]</a></li></ol> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Пракса">Пракса</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=2" title="Уредите одељак „Пракса”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=2" title="Уреди извор одељка: Пракса">уреди извор</a>]</div> Током психоаналитичких сеанси, које обично трају 50 минута и одржавају се, у идеалном случају, 4–5 пута недељно,<a href="#cite_note-11">[8]</a> пацијент („анализант“) може лежати на каучу, при чему аналитичар најчешће седи иза њега и ван његовог видокруга. Пацијент износи своје мисли, укључујући ту <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%B0%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Слободне асоцијације">слободне асоцијације</a>, <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Фантазија">фантазије</a> и снове, из којих аналитичар изводи несвесне сукобе који проузрокују симптоме код пацијента као и његове карактерне проблеме. Анализом ових конфликата која укључује тумачење трансфера и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80" title="Контратрансфер">контратрансфера</a> (аналитичаревих осећања према пацијенту), аналитичар суочава пацијента са његовим патолошким <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5" title="Механизми одбране">одбранама</a> како би му помогао да стекне <a href="/wiki/%D0%A3%D0%B2%D0%B8%D0%B4" title="Увид">увид</a>. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Историја">Историја</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=3" title="Уредите одељак „Историја”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=3" title="Уреди извор одељка: Историја">уреди извор</a>]</div> Фројд је први пут употребио израз психоанализа (на француском) 1896. године. Дело <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0" title="Тумачење снова">Тумачење снова</a>, које је Фројд сматрао својим „најзначајнијим делом“, појавило се у новембру 1899.<a href="#cite_note-12">[9]</a> Психоанализа се касније развијала у различитим правцима, углавном под утицајем Фројдових ученика, попут <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%90%D0%B4%D0%BB%D0%B5%D1%80" title="Алфред Адлер">Алфреда Адлера</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B3" title="Карл Густав Јунг">Карла Густава Јунга</a>, <a href="#cite_note-13">[г]</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%BE-%D1%84%D1%80%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Нео-фреудијанизам (страница не постоји)">неофројдоваца</a> као што су <a href="/wiki/%D0%95%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%A4%D1%80%D0%BE%D0%BC" title="Ерих Фром">Ерих Фром</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%98" title="Карен Хорнај">Карен Хорнај</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D1%80%D1%80%D0%B8_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%BA_%D0%A1%D1%83%D0%BB%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Харри Стацк Сулливан (страница не постоји)">Хари Стек Салливен</a>.<a href="#cite_note-Birnbach,_Martin_1961-4">[3]</a> Фројд је израз психоанализа задржао као назив за сопствену школу мишљења.<a href="#cite_note-Mitchell,_Juliet_2000-5">[4]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="1890-те">1890-те</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=4" title="Уредите одељак „1890-те”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=4" title="Уреди извор одељка: 1890-те">уреди извор</a>]</div> Идеја психоанализе (<a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Немачки језик">нем.</a> Psychoanalyse) почела је да добија озбиљну пажњу под Зигмундом Фројдом, који је формулисао сопствену теорију психоанализе у Бечу 90-их година деветнаестог века. Фројд је био <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Неурологија">неуролог</a> који је покушавао да нађе ефикасан третман за пацијенте са <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0" title="Неуроза">неуротичним</a> или <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Хистерија">хистеричним</a> симптомима. Да постоје ментални процеси који нису свесни, схватио је док је радио као неуролошки консултант у Дечјој болници, где је приметио да код многе деце која имају <a href="/wiki/%D0%90%D1%84%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Афазија">афазију</a> не постоји очигледан органски узрок њихових симптома. Потом је написао <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Монографија">монографију</a> о овој теми.<a href="#cite_note-14">[10]</a> Године 1885, добио је стипендију за усавршавање код <a href="/wiki/%D0%96%D0%B0%D0%BD-%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD_%D0%A8%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE" title="Жан-Мартен Шарко">Жан-Мартена Шаркоа</a>, познатог неуролога, у Салпетријеру у Паризу, где је пратио Шаркоове клиничке презентације, посебно у областима хистерије, парализе и анестезије. Шарко је увео хипнотизам као експериментално истраживачко средство и развио фотографски приказ клиничких симптома. Фројдова прва теорија која објашњава хистеричне симптоме представљена је у <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BE_%D1%85%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Студије о хистерији (страница не постоји)">Студијама о хистерији</a> (1895), где је коаутор са својим ментором, угледним лекаром <a href="/wiki/Jozef_Brojer" title="Jozef Brojer">Јозефом Бројером</a>, и тај моменат се углавном сматра рођењем психоанализе. Овај рад је заснован на Бројеровом третману <a href="/wiki/Bertha_Pappenheim" class="mw-redirect" title="Bertha Pappenheim">Берте Папенхајм</a>, у студијама случаја под псеудонимом "<a href="/wiki/Anna_O." class="mw-redirect" title="Anna O.">Ана О.</a>", третману који је она сама назвала "леком у виду разговора". Бројер пише да многи фактори могу довести до таквих симптома, укључујући разне врсте емоционалних траума, а такође приписује заслуге раду других, попут Пјера Жанеа; док је Фројд тврдио да се у корену хистеричних симптома налазе потиснута сећања на узнемирујуће догађаје, са, готово увек, директним или индиректним сексуалним асоцијацијама.<a href="#cite_note-15">[11]</a> Отприлике у исто време, Фројд је покушао да развије неурофизиолошку теорију несвесних менталних механизама, од које је убрзо одустао. То је остало необјављено током његовог живота.<a href="#cite_note-16">[12]</a> Израз "психоанализа" први пут се појавио у Фројдовом есеју "L'hérédité et l’étiologie des névroses" који је написан и објављен на француском 1896. године.<a href="#cite_note-17">[13]</a><a href="#cite_note-18">[14]</a> Фројд је 1896. објавио и такозвану <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Теорија завођења (страница не постоји)">теорију завођења</a> која говори о томе да су сексуална узбуђења у раном детињству предуслов за хистеричне симптоме и тврдио је да је открио потиснута сећања на инциденте сексуалног злостављања код свих својих тренутних пацијената.<a href="#cite_note-19">[15]</a> Међутим, 1898. године, приватно је признао свом пријатељу и колеги Вилхелму Флису да више не верује у своју теорију, мада то јавно није изјавио све до 1906.<a href="#cite_note-20">[16]</a> Мада је 1896. године известио да се његови пацијенти „не сећају [инфантилних сексуалних] сцена“ и уверавају га „недвосмислено у своју неверицу“,<a href="#cite_note-21">[17]</a> у каснијим извештајима је навео да су му рекли да су били сексуално злостављани у раном детињству. То је био историјски важећи исказ све док га нису довели у питање неколицина фројдоваца, у другој половини XX века, који су тврдили да је Фројд својим пацијентима наметао унапред формиране идеје.<a href="#cite_note-22">[18]</a><a href="#cite_note-23">[19]</a><a href="#cite_note-24">[20]</a> Међутим, на основу своје тврдње да су пацијенти извештавали о инфантилним искуства сексуалног злостављања, Фројд је затим тврдио да његови клинички налази средином 1890-их пружају доказе за постојање несвесних фантазија у циљу сакривања сећања на <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Инфантилна мастурбација (страница не постоји)">инфантилну мастурбацију</a>.<a href="#cite_note-25">[21]</a> Тек много касније, изнео је тврдњу да ови налази представљају доказ за <a href="/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81" title="Едипов комплекс">едипалне</a> жеље.<a href="#cite_note-26">[22]</a> Године 1899, Фројд је поставио теорију да снови имају симболички значај и углавном су посебни за сваког сањача. Фројд је формулисао своју другу психолошку теорију - према којој се у несвесном јавља "примарни процес" који се састоји од симболичних и кондензованих мисли и "секундарни процес" који се састоји од логичких, свесних мисли. Ова теорија је објављена у његовој књизи из 1899. године <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0" title="Тумачење снова">Тумачење снова</a>.<a href="#cite_note-27">[23]</a> Поглавље 7. представља прераду ранијег „Пројекта“, а Фројд износи у главним цртама своју „топографску теорију“. У овој теорији, коју је касније истиснула структурална теорија, неприхватљиве сексуалне жеље потиснуте су у „систем несвесног“, несвесне због осуде друштва од предбрачне сексуалне активности, а та репресија производи анксиозност. Ова „топографска теорија“ је још увек популарна у већем делу Европе, мада је у већем делу Северне Америке изгубила поклонике.<a href="#cite_note-28">[24]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Од_1900._до_1940-тих">Од 1900. до 1940-тих</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=5" title="Уредите одељак „Од 1900. до 1940-тих”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=5" title="Уреди извор одељка: Од 1900. до 1940-тих">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Freud_and_other_psychoanalysts_1922.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Freud_and_other_psychoanalysts_1922.jpg/478px-Freud_and_other_psychoanalysts_1922.jpg" decoding="async" width="478" height="343" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/00/Freud_and_other_psychoanalysts_1922.jpg 1.5x" data-file-width="640" data-file-height="459" /></a><figcaption>Фројд и други психоаналитичари (1922): (седе с лева на десно) Фројд, Шандор Ференци и Ханс Сакс; (стоје) Ото Ранк, Карл Абрахам, Макс Ајтингон и Ернест Џонс</figcaption></figure> Године 1905, Фројд је објавио <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B8_%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%98%D0%B0_%D0%BE_%D1%82%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Три есеја о теорији сексуалности (страница не постоји)">Три есеја о теорији сексуалности</a><a href="#cite_note-29">[25]</a> у којима је изнео своје откриће такозваних <a href="/wiki/Teorija_psihoseksualnog_razvoja" title="Teorija psihoseksualnog razvoja">психосексуалних фаза</a>: орална (од рођења до 2. године), анална (2–4), фалусно-едипална (3–6), фаза латенције (од 6. године до пубертета) и зрела генитална фаза (од пубертета надаље). Његова рана формулација подразумевала је идеју да се сексуалне жеље због друштвених ограничења потискују у несвесно стање и да се енергија тих несвесних жеља може претворити у анксиозност или физичке симптоме. Због тога су првобитне технике лечења, укључујући хипнотизам и абреакцију, биле осмишљене тако да учине да несвесно постане свесно како би се особа ослободила притиска и последичних симптома. Фројд ће ову методу касније оставити по страни, дајући слободној асоцијацији већу улогу. У есеју <a href="/w/index.php?title=%D0%9E_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%B8%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="О нарцисоидности (страница не постоји)">О нарцизму</a> (1915)<a href="#cite_note-30">[26]</a> Фројд је скренуо пажњу на тему нарцизма. Још увек користећи енергијски систем, Фројд је окарактерисао разлику између енергије усмерене на себе насупрот енергији усмереној на друге, или катексији. Године 1917, у "Туговању и меланхолији", навео је да су одређене депресије изазване преокретањем љутње због кривице на себе.<a href="#cite_note-31">[27]</a> Године 1919, у књизи „Дете које туку“ почео је да се бави проблемима самодеструктивног понашања (моралног мазохизма) и сексуалног мазохизма.<a href="#cite_note-32">[28]</a> На основу свог искуства са депресивним и самодеструктивним пацијентима и размишљајући о покољу у <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први светски рат">Првом светском рату</a>, Фројд је постао незадовољан разматрањем само оралних и сексуалних мотивација за понашање. Године 1920, фокусирао се на моћ идентификације (са вођом и са осталим члановима) у групама као мотивацију за понашање (у делу <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Групна психологија и анализа ега (страница не постоји)">Групна психологија и анализа ега</a>).<a href="#cite_note-33">[29]</a> Исте године (1920) изнео је своју теорију о "дуалном нагону" сексуалности и агресије у есеју <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Иза принципа задовољства (страница не постоји)">С оне стране принципа задовољства</a>, како би покушао да објасни људску деструктивност. То је такође било и прво појављивање његове „структуралне теорије“ која се састојала од три нова концепта <a href="/wiki/%D0%98%D0%B4,_%D0%B5%D0%B3%D0%BE_%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80_%D0%B5%D0%B3%D0%BE" title="Ид, его и супер его">ида, ега и суперега</a>.<a href="#cite_note-34">[30]</a> Три године касније, резимирао је идеје ида, ега и суперега у делу <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%B3%D0%BE_%D0%B8_%D0%98%D0%B4&action=edit&redlink=1" class="new" title="Его и Ид (страница не постоји)">Его и Ид</a>.<a href="#cite_note-35">[31]</a> У овој књизи је ревидирао читаву теорију менталног функционисања, сада сматрајући да је потискивање само један од многих одбрамбених механизама и да се јавља како би се смањила анксиозност. Стога је потискивање окарактерисао и као узрок и као последицу анксиозности. Године 1926, у делу Инхибиције, симптоми и анксиозност, Фројд је описао како интрапсихички конфликт између нагона и суперега (жеље и кривице) изазива <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%9A%D0%B0" title="Стрепња">анксиозност</a> и како та анксиозност може довести до инхибиције менталних функција, попут интелекта и говора.<a href="#cite_note-36">[32]</a> Дело Инхибиције, симптоми и анксиозност написано је као одговор <a href="/wiki/Oto_Rank" title="Oto Rank">Отоу Ранку</a>, који је 1924. године објавио дело Траума рођења, где је анализирао како су уметност, митологија, религија, филозофија и терапија осветљене анксиозношћу због сепарације у "фази пре развоја Едиповог комплекса".<a href="#cite_note-37">[33]</a> Фројдове теорије, међутим, немају ту фазу. Према Фројду, Едипов комплекс се налази у средишту неурозе и темељни је извор целокупне уметности, митологије, религије, филозофије и терапије - у ствари целокупне људске културе и цивилизације. То је био први пут да је неко у <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D0%BD%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3_(%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Унутрашњи круг (психоанализа) (страница не постоји)">унутрашњем кругу</a> означио нешто друго осим Едиповог комплекса као допринос интрапсихичком развоју, појам који су Фројд и његови следбеници у том тренутку одбацили. Године 1936, Роберт Велдер је објаснио "Принцип вишеструке функције".<a href="#cite_note-38">[34]</a> Он је проширио формулацију да су психолошки симптоми изазвани конфликтом и истовремено га олакшавају. Штавише, симптоми (као што су <a href="/wiki/%D0%A4%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Фобија">фобије</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D1%83%D0%BB%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Компулзија">компулзије</a>) представљају елементе неке нагонске жеље (сексуалне и/или агресивне), суперега, анксиозности, реалности и одбрана. <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0_%D0%A4%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B4" title="Ана Фројд">Ана Фројд</a>, Сигмундова ћерка, такође је, 1936. године, објавила своју утицајну књигу Его и механизми одбране, износећи бројне начине на које ум може да блокира допирање узнемирујућих ствари у свест.<a href="#cite_note-39">[35]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Од_1940-их_до_данас">Од 1940-их до данас</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=6" title="Уредите одељак „Од 1940-их до данас”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=6" title="Уреди извор одељка: Од 1940-их до данас">уреди извор</a>]</div> Кад је <a href="/wiki/%D0%90%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%84_%D0%A5%D0%B8%D1%82%D0%BB%D0%B5%D1%80" title="Адолф Хитлер">Хитлерова</a> моћ порасла, породица Фројд и многе њихове колеге су побегли у Лондон. После годину дана, Зигмунд Фројд је умро.<a href="#cite_note-40">[36]</a> У Сједињеним Државама, после Фројдове смрти, једна нова група психоаналитичара почела је да истражује функцију ега. Предвођени Хајнцом Хартманом, Крисом, Рапапортом и Ловенштајном, ова група је надограђивала разумевање синтетичке функције ега као посредника у психичком функционисању. Хартман је посебно разликовао аутономне функције ега (попут меморије и интелекта које могу бити секундарно погођене конфликтом) и синтетичке функције које су резултат формирања компромиса. Ови "его психолози" из 1950-их трасирали су пут за аналитички рад фокусирањем на одбране (посредством ега) пре него што се почне са истраживањем дубљих корена несвесних сукоба. Поред тога, јављало се све веће интересовање за дечју психоанализу. Иако је од свог почетка критикована, психоанализа се користи као истраживачко средство у области дечјег развоја,<a href="#cite_note-41">[37]</a> као и у лечењу одређених менталних поремећаја.<a href="#cite_note-Wallerstein_2000-42">[38]</a> Шездесетих година 20. века, доведена су у питање Фројдова првобитна размишљања о развоју <a href="/w/index.php?title=%D0%96%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Женска сексуалност (страница не постоји)">женске сексуалности</a> у детињству; то је довело до појаве различитих теорија о женском сексуалном развоју[<a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Википедија:Навођење извора">тражи се извор</a>], при чему су многе од њих измениле временски оквир и нормалитет неколико Фројдових теорија (које су прикупљене из лечења жена са менталним поремећајима). Неколико истраживача<a href="#cite_note-43">[39]</a> следило је истраживања <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%98" title="Карен Хорнај">Карен Хорнај</a> о друштвеним притисцима који утичу на развој жена. У првој деценији 21. века у Сједињеним Државама је постојало око 35 института за психоаналитичку обуку акредитованих од стране Америчког психоаналитичког удружења (APsaA), која се налази у саставу <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D1%83%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Међународно психоаналитичко удружење (страница не постоји)">Међународног психоаналитичког удружења</a> (IPA), а постоји преко 3000 дипломираних психоаналитичара који обављају праксу у Сједињеним Државама. IPA акредитује центре за психоаналитичку обуку путем таквих „саставних организација“ широм света, укључујући земље као што су Србија, Француска, Немачка, Аустрија, Италија, Швајцарска<a href="#cite_note-44">[40]</a> и многе друге, као и око шест института директно у Сједињеним Државама. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Теорије">Теорије</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=7" title="Уредите одељак „Теорије”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=7" title="Уреди извор одељка: Теорије">уреди извор</a>]</div> Главне психоаналитичке теорије се могу поделити у више теоријских школа. Иако се теоријске школе разликују, већина њих наглашава утицај несвесних елемената на свесно. Такође је урађен значајан посао на консолидацији елемената сукобљених теорија (упор. рад Теодора Дорпата, Б. Килингмоа и С. Актара).<a href="#cite_note-45">[41]</a> Као и у свим областима медицине, постоје неки стални сукоби у вези са специфичним узроцима одређених синдрома и спорови у вези са идеалним техникама лечења. У 21. веку, психоаналитичке идеје су уграђене у западну културу, посебно у областима као што су <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%BE_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Брига о деци (страница не постоји)">брига о деци</a>, <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Образовање">образовање</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Књижевна критика">књижевна критика</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Културологија (страница не постоји)">културне студије</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE_%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5" title="Ментално здравље">ментално здравље</a> и посебно <a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Психотерапија">психотерапија</a>. Иако постоји <a href="/wiki/Mejnstrim" title="Mejnstrim">мејнстрим</a> развијених аналитичких <a href="/wiki/%D0%98%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Идеја">идеја</a>, постоје групе које следе правила једног или више каснијих теоретичара. Психоаналитичке идеје такође играју улогу у неким врстама књижевне анализе попут архетипске књижевне критике. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Топографска_теорија">Топографска теорија</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=8" title="Уредите одељак „Топографска теорија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=8" title="Уреди извор одељка: Топографска теорија">уреди извор</a>]</div> Топографску теорију именовао је и први описао Зигмунд Фројд у <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0" title="Тумачење снова">Тумачењу снова</a> (1899).<a href="#cite_note-46">[42]</a> Ова теорија претпоставља да се ментални апарат може поделити на три система: свесно, предсвесно и несвесно. Ови системи нису анатомске структуре мозга већ ментални процеси. Иако је задржао ову теорију целог живота, Фројд ју је великим делом заменио структуралном теоријом.<a href="#cite_note-Langs_R_2010-47">[43]</a> Топографска теорија остаје као једно од метапсихолошких гледишта за описивање тога како функционише ум у класичној психоаналитичкој теорији. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Структурална_теорија">Структурална теорија</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=9" title="Уредите одељак „Структурална теорија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=9" title="Уреди извор одељка: Структурална теорија">уреди извор</a>]</div> Структурална теорија дели психу на <a href="/wiki/%D0%98%D0%B4,_%D0%B5%D0%B3%D0%BE_%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80_%D0%B5%D0%B3%D0%BE" title="Ид, его и супер его">ид</a>, <a href="/wiki/%D0%98%D0%B4,_%D0%B5%D0%B3%D0%BE_%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80_%D0%B5%D0%B3%D0%BE" title="Ид, его и супер его">его</a> и <a href="/wiki/%D0%98%D0%B4,_%D0%B5%D0%B3%D0%BE_%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80_%D0%B5%D0%B3%D0%BE" title="Ид, его и супер его">суперего</a>. Ид је присутан на рођењу као складиште основних инстинката, које је Фројд назвао „Triebe“ („нагони“): неорганизован и несвестан, он делује само према 'принципу ужитка', без реализма или гледања унапред. Его се развија полако и постепено, посредујући између нагона ида и реалности спољног света; на тај начин он делује према 'принципу реалности'. Суперего се сматра делом ега у којем се развијају самопосматрање, самокритичност и друге рефлективне способности и способности просуђивања. Его и суперего су делом свесни, а делом несвесни.<a href="#cite_note-Langs_R_2010-47">[43]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Теоријски_и_клинички_приступи">Теоријски и клинички приступи</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=10" title="Уредите одељак „Теоријски и клинички приступи”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=10" title="Уреди извор одељка: Теоријски и клинички приступи">уреди извор</a>]</div> Током 20. века појавили су се бројни клинички и теоријски модели психоанализе. <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Его_психологија">Его психологија</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=11" title="Уредите одељак „Его психологија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=11" title="Уреди извор одељка: Его психологија">уреди извор</a>]</div> <a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%BE_%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Его психологија">Его психологију</a> је први предложио Фројд у својој студији Инхибиције, симптоми и анксиозност (1926). Велики корак напред био је рад <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0_%D0%A4%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B4" title="Ана Фројд">Ане Фројд</a> на <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5" title="Механизми одбране">механизмима одбране</a>, први пут објављен у њеној књизи Его и механизми одбране (1936).<a href="#cite_note-autogenerated1937-48">[44]</a> Теорију су прерадили Хартман, Ловенштајн и Крис у низу радова и књига од 1939. до касних 60-их година. Лео Белак је касније допринео овој теорији. Овај низ конструката, паралелно са неким каснијим развојима когнитивне теорије, укључује појмове аутономних функција ега: менталне функције које нису, барем по пореклу, зависне од интрапсихичког сукоба. Те функције обухватају: сензорну перцепцију, моторичку контролу, симболичку мисао, логичку мисао, говор, апстракцију, интеграцију (синтезу), оријентацију, концентрацију, просуђивање о опасности, тестирање реалности, адаптивне способности, извршно одлучивање, хигијену и самоочување. Фројд је приметио да је инхибиција једна метода коју ум може користити за ометање било које од ових функција како би се избегле болне емоције. Хартман је (1950-тих) истакао да код тих функција може доћи до кашњења или дефицита. Фрош (1964) је описао разлике код оних људи који су имали оштећен односом према реалности, али код којих је то могло да се тестира. Према его психологији, снаге ега, које је касније описао <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%82%D0%BE_%D0%A4._%D0%9A%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ото Ф. Кернберг (страница не постоји)">Ото Ф. Кернберг</a> (1975), укључују капацитете за контролу оралних, сексуалних и деструктивних импулса; у циљу толерисања болних утицаја да не би дошло до слома; и како би се спречила ерупција бизарне симболичке фантазије у свести. Синтетичке функције, за разлику од аутономних, настају развојем ега и служе за управљање конфликтним процесима. Одбране су синтетичке функције које штите свесни ум од свести о забрањеним импулсима и мислима. Једна од сврха его психологије била је наглашавање да се неке менталне функције могу сматрати основним, а не дериватима жеља, афеката или одбрана. Међутим, аутономне функције ега могу бити секундарно погођене због несвесног конфликта. На пример, пацијент може имати хистеричну амнезију (при чему је меморија аутономна функција) због интрапсихичког конфликта (желећи да се не сећа јер је то превише болно). Горепоменуте теорије узете заједно представљају групу метапсихолошких претпоставки. Стога, инклузивна група различитих класичних теорија даје попречни пресек човекове менталне активности. Постоји шест "становишта", од којих је пет описао Фројд, а шесто додао Хартман. Према томе, несвесни процеси се могу оценити са сваког од ових шест становишта. Та "становишта" су: 1. Топографско 2. Динамичко (теорија конфликта) 3. Економско (теорија протока енергије) 4. Структурно 5. Генетско (теорије које се односе на порекло и развој психолошких функција) и 6. Адаптивно (психолошки феномени који се односе на спољни свет).<a href="#cite_note-49">[45]</a> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Савремена_теорија_конфликта">Савремена теорија конфликта</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=12" title="Уредите одељак „Савремена теорија конфликта”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=12" title="Уреди извор одељка: Савремена теорија конфликта">уреди извор</a>]</div> Савремена теорија конфликта, варијација его психологије, ревидирана је верзија структуралне теорије, са најизраженијом разликом у вези са тим где су ускладиштене потиснуте мисли (Фројд, 1923, 1926). Савремена теорија конфликта размишља о емоционалним симптомима и особинама карактера као сложеним решењима менталног конфликта.<a href="#cite_note-50">[46]</a> Она изоставља идеју фиксног <a href="/wiki/%D0%98%D0%B4,_%D0%B5%D0%B3%D0%BE_%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80_%D0%B5%D0%B3%D0%BE" title="Ид, его и супер его">ида, ега и суперега</a> и уместо тога претпоставља свесни и несвесни сукоб између жеља (зависних, контролишућих, сексуалних и агресивних), кривице и срамоте, емоција (нарочито анксиозности и депресивног афекта) и одбрамбених операција које искључују из свести неки аспект других. Штавише, здраво функционисање (адаптивно) такође је детерминисано, у великој мери, решењима конфликта. <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Теорија_објектних_односа">Теорија објектних односа</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=13" title="Уредите одељак „Теорија објектних односа”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=13" title="Уреди извор одељка: Теорија објектних односа">уреди извор</a>]</div> <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Теорија односа предмета (страница не постоји)">Теорија објектних односа</a> покушава да објасни успоне и падове људских односа помоћу проучавања тога како су организоване унутрашње представе себе и других. Клинички симптоми који сугеришу проблеме са објектним односима (типично застоји у развоју током живота) укључују поремећаје у способности појединца да осећа топлину, емпатију, поверење, осећај сигурности, стабилност идентитета, конзистентну емоционалну блискост и стабилност у односима са другима (Не сугерише се да треба веровати свима, на пример). Појмове о унутрашњим репрезентацијама (који се такође понекад називају „интроспекти“, „представе селфа и објекта“ или „интернализација себе и других“), иако се често приписују <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%BD" title="Меланија Клајн">Меланији Клајн</a>, први пут је споменуо Зигмунд Фројд у својим раним идејама о теорији нагона (<a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B8_%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%98%D0%B0_%D0%BE_%D1%82%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Три есеја о теорији сексуалности (страница не постоји)">Три есеја о теорији сексуалности</a>, 1905). У свом раду из 1917. „Туговање и меланхолија“, на пример, Фројд претпоставља да је неразрешена туга проузрокована тиме што се интернализована слика покојника у уму преживелог стапа са сопственом, а затим преживели пребацује неприхватљиви гнев ка покојнику на сложену слику о себи коју је сада формирао.<a href="#cite_note-51">[47]</a> Професор Вамик Волкан је у делу „Повезивање објеката и феномен повезивања“ проширио Фројдове мисли о томе, описујући синдроме „успостављеног патолошког туговања“ насупрот „реактивној депресији“ на основу сличне динамике. Хипотезе Меланије Клајн о интернализацији током прве године живота, која доводи до параноидних и депресивних позиција, касније је оспорио Рене Спиц (нпр. The First Year of Life, 1965), који је прву годину живота поделио у две фазе: ценестетску, у првих шест месеци, и дијакритичку, током других шест месеци. <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%82_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Маргарет Малер (страница не постоји)">Маргарет Малер</a> (Малер, Фајн и Бергман, The Psychological Birth of the Human Infant, 1975) и њена група су, најпре у Њујорку, а затим у Филаделфији, описали различите фазе и подфазе дечјег развоја које доводе до "сепарације-индивидуације" током прве три године живота, наглашавајући важност константности родитељских фигура (упркос деструктивној агресији детета) за дететове интернализације, стабилност у управљању афектима и способност развијања здраве аутономије. Џон Фрош, <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%82%D1%82%D0%BE_%D0%9A%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3&action=edit&redlink=1" class="new" title="Отто Кернберг (страница не постоји)">Ото Кернберг</a>, Салман Актар и Шелдон Бах су развили теорију константности селфа и објекта с обзиром да она утиче на психијатријске проблеме одраслих као што су психозе и гранична стања. Питер Блос је описао (у књизи под називом О адолесценцији, 1960) како се сличне сепарационе-индивидуационе борбе дешавају током адолесценције, наравно са другачијим исходом из прве три године живота: тинејџер обично, на крају, напусти кућу родитеља (ово зависи од културе). Током адолесценције, <a href="/wiki/%D0%95%D1%80%D0%B8%D0%BA_%D0%95%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%BD" title="Ерик Ериксон">Ерик Ериксон</a> (1950-1960) је описао "кризу идентитета", која укључује анксиозност дифузије идентитета. Да би одрасла особа могла да искуси топлину, емпатију, поверење, идентитет, блискост и стабилност у односима (видети Блекмен, 101 одбрана: Како ум штити себе, 2001) тинејџер мора да разреши проблеме са идентитетом и поново развије константност селфа и објекта. <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Селф_психологија">Селф психологија</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=14" title="Уредите одељак „Селф психологија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=14" title="Уреди извор одељка: Селф психологија">уреди извор</a>]</div> <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D1%84_%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%86%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Селф псицхологи (страница не постоји)">Селф психологија</a> наглашава развој стабилног и интегрисаног <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0" title="Ја">осећаја себе</a> кроз емпатичне контакте са другим људима, на првом месту са важним особама који се схватају као "селф-објекти". Селф-објекти испуњавају потребе развијајућег селфа за огледањем, идеализацијом и близанаштвом и тако јачају развијајући селф. Процес лечења наставља се кроз "трансмутираујуће интернализације" у којима пацијент постепено интернализује селф-објектне функције које пружа терапеут. Оснивач селф психологије је <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%BD%D1%86_%D0%9A%D0%BE%D1%85%D1%83%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хајнц Кохут (страница не постоји)">Хајнц Кохут</a>, а даље су је развили Арнолд Голдберг, Френк Лахман, Пол и Ана Орнстин, Маријан Толпин и други. <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Жак_Лакан_и_лаканијанска_психоанализа"><span id=".D0.96.D0.B0.D0.BA_.D0.9B.D0.B0.D0.BA.D0.B0.D0.BD_.D0.B8_.D0.BB.D0.B0.D0.BA.D0.B0.D0.BD.D0.B8.D1.98.D0.B0.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.BF.D1.81.D0.B8.D1.85.D0.BE.D0.B0.D0.BD.D0.B0.D0.BB.D0.B8.D0.B7.D0.B0">Жак Лакан и лаканијанска психоанализа</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=15" title="Уредите одељак „Жак Лакан и лаканијанска психоанализа”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=15" title="Уреди извор одељка: Жак Лакан и лаканијанска психоанализа">уреди извор</a>]</div> <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Лаканизам (страница не постоји)">Лаканијанска психоанализа</a>, која интегрише психоанализу са <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Структурна лингвистика (страница не постоји)">структуралном лингвистиком</a> и <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3_%D0%92%D0%B8%D0%BB%D1%85%D0%B5%D0%BB%D0%BC_%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%A5%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BB" title="Георг Вилхелм Фридрих Хегел">хегелијанском</a> филозофијом, нарочито је популарна у Француској и деловима Латинске Америке. Лаканијанска психоанализа представља одступање од традиционалне британске и америчке психоанализе, а то је претежно <a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%BE_%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Его психологија">его психологија</a>. Жак Лакан је често користио фразу "retourner à Freud" ("повратак Фројду") на својим семинарима и у радовима, јер је тврдио да су његове теорије екстензија Фројдових, а супротне теоријама Ане Фројд, его психологији, теорији објектних односа и теоријама "селфа", а такође истиче и то да је неопходно прочитати целокупна Фројдова дела, а не само њихов део. Лаканови појмови односе се на "фазу огледала", "реално", "имагинарно" и "симболичко" и тврдњу да је "несвесно структурирано као језик".<a href="#cite_note-52">[48]</a> С обзиром на велики утицај на психоанализу у Француској и деловима Латинске Америке, Лакану и његовим идејама било је потребно дуже времена да се преведу на енглески па је тако извршио мањи утицај на психоанализу и психотерапију на енглеском говорном подручју. У Великој Британији и Сједињеним Државама, његове идеје се најчешће користе за анализу текстова у <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Теорија књижевности">теорији књижевности</a>.<a href="#cite_note-53">[49]</a> Због свог све критичнијег става према одступањима од Фројдове мисли, често издвајајући одређене текстове и читања својих колега, Лакан је био искључен са посла аналитичара за обуку у Међународном психоаналитичком удружењу, што га је навело да оснује сопствену школу како би задржао институционалну структуру за многе кандидате који су желели да наставе анализу са њим.<a href="#cite_note-54">[50]</a> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Интерперсонална_психоанализа">Интерперсонална психоанализа</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=16" title="Уредите одељак „Интерперсонална психоанализа”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=16" title="Уреди извор одељка: Интерперсонална психоанализа">уреди извор</a>]</div> <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" title="Интерперсонална психоанализа">Интерперсонална психоанализа</a> наглашава нијансе међуљудских интеракција, посебно то како се појединци штите од анксиозности помоћу успостављања обмањујућих интеракција с другима, и релевантност стварних искустава са другим особама у свом развоју (нпр. са породицом и вршњацима) као и у садашњости. То је у супротности са приматом интрапсихичких сила, као у класичној психоанализи. Интерперсоналну теорију поставио је др. <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BA_%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хари Стек Саливен (страница не постоји)">Хари Стек Саливен</a>, а даље су је развили Фрида Фром-Рајхман, Клара Томпсон, <a href="/wiki/%D0%95%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%A4%D1%80%D0%BE%D0%BC" title="Ерих Фром">Ерих Фром</a> и други који су учествовали у оснивању Института Вилијам Алансон Вајт у Њујорку и интерперсоналне психоанализе уопште. <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Културалистичка_психоанализа">Културалистичка психоанализа</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=17" title="Уредите одељак „Културалистичка психоанализа”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=17" title="Уреди извор одељка: Културалистичка психоанализа">уреди извор</a>]</div> Неке психоаналитичаре називају културалистима, због важности коју дају култури у генези понашања.<a href="#cite_note-Guimon-55">[51]</a> <a href="/wiki/%D0%95%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%A4%D1%80%D0%BE%D0%BC" title="Ерих Фром">Ериха Фрома</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%98" title="Карен Хорнај">Карен Хорнај</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D1%80%D1%80%D0%B8_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%BA_%D0%A1%D1%83%D0%BB%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Харри Стацк Сулливан (страница не постоји)">Харија Стек Саливена</a> и друге називају културолошким психоаналитичарима. Они су били у сукобу са ортодоксним психоаналитичарима.<a href="#cite_note-56">[52]</a> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Феминистичка_психоанализа">Феминистичка психоанализа</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=18" title="Уредите одељак „Феминистичка психоанализа”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=18" title="Уреди извор одељка: Феминистичка психоанализа">уреди извор</a>]</div> Феминистичке теорије психоанализе појавиле су се у другој половини 20. века, у настојању да артикулишу женску, мајчинску и сексуалну различитост и развој са становишта женских субјеката. За Фројда, мушкарац је субјект, а жена објекат. За <a href="/wiki/%D0%97%D0%B8%D0%B3%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B4_%D0%A4%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B4" title="Зигмунд Фројд">Фројда</a>, Виникота и теорије о објектним односима, мајка је структурирана као објекат дететовог одбацивања (Фројд) и деструкције (Виникот). За <a href="/wiki/%D0%96%D0%B0%D0%BA_%D0%9B%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BD" title="Жак Лакан">Лакана</a>, "жена" може или да прихвати фалусни симбол као објекат или да отелотвори недостатак симболичке димензије која саопштава структуру људског субјекта. Феминистичка психоанализа углавном је постфројдовска и постлаканијанска са теоретичарима као што су Торил Мој, Џоан Копџек, Џулијет Мичел,<a href="#cite_note-57">[53]</a> Тереза Бренан<a href="#cite_note-58">[54]</a> и Гриселда Полок,<a href="#cite_note-59">[55]</a> следећи француску феминистичку психоанализу,<a href="#cite_note-60">[56]</a> поглед и сексуалне разлике у женском и од женског.<a href="#cite_note-61">[57]</a> Француске теоретичарке попут <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%81_%D0%98%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B5" title="Лис Иригаре">Лис Иригаре</a> оспоравају фалогоцентризам.<a href="#cite_note-62">[58]</a><a href="#cite_note-63">[59]</a> Џесика Бенџамин се бави питањем женскости и љубави.<a href="#cite_note-64">[60]</a> Феминистичка психоанализа саопштава и укључује родне, квир и постфеминистичке теорије. <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Адаптивна_парадигма_психоанализе_и_психотерапије"><span id=".D0.90.D0.B4.D0.B0.D0.BF.D1.82.D0.B8.D0.B2.D0.BD.D0.B0_.D0.BF.D0.B0.D1.80.D0.B0.D0.B4.D0.B8.D0.B3.D0.BC.D0.B0_.D0.BF.D1.81.D0.B8.D1.85.D0.BE.D0.B0.D0.BD.D0.B0.D0.BB.D0.B8.D0.B7.D0.B5_.D0.B8_.D0.BF.D1.81.D0.B8.D1.85.D0.BE.D1.82.D0.B5.D1.80.D0.B0.D0.BF.D0.B8.D1.98.D0.B5">Адаптивна парадигма психоанализе и психотерапије</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=19" title="Уредите одељак „Адаптивна парадигма психоанализе и психотерапије”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=19" title="Уреди извор одељка: Адаптивна парадигма психоанализе и психотерапије">уреди извор</a>]</div> „Адаптивна парадигма психотерапије“ развила се из рада <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82_%D0%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Роберт Лангс (страница не постоји)">Роберта Ленгса</a>. Адаптивна парадигма тумачи психички конфликт првенствено у смислу свесне и несвесне адаптације на реалност. Ленгсов скорашњи рад се у одређеној мери враћа ранијем Фројду, пошто Ленгс више преферира модификовану верзију топографског модела ума (свесно, предсвесно и несвесно) него <a href="/wiki/%D0%98%D0%B4,_%D0%B5%D0%B3%D0%BE_%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80_%D0%B5%D0%B3%D0%BE" title="Ид, его и супер его">структурални модел</a> (ид, его и супер-его), укључујући првобитни акценат на трауми (мада Ленгс посматра трауме повезане са смрћу, а не на сексуалне трауме).<a href="#cite_note-Langs_R_2010-47">[43]</a> У исто време, Ленгсов модел ума разликује се од Фројдовог по томе што ум посматра према еволуционим биолошким принципима.<a href="#cite_note-65">[61]</a> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Релациона_психоанализа">Релациона психоанализа</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=20" title="Уредите одељак „Релациона психоанализа”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=20" title="Уреди извор одељка: Релациона психоанализа">уреди извор</a>]</div> <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Релативна психоанализа (страница не постоји)">Релациона психоанализа</a> комбинује интерперсоналну психоанализу са теоријом објектних односа и интер-субјективном теоријом. Њен оснивач је Стивен А. Мичел.<a href="#cite_note-66">[62]</a> Релациона психоанализа наглашава то како личност појединца обликују како стварни тако и замишљени односи са другима и како се ти обрасци односа дешавају у интеракцијама између аналитичара и пацијента. У Њујорку, кључни заговорници релацијске психоанализе су Лу Арон, Џесика Бенџамин и Едријен Харис. Фонаги и Таргет су, у Лондону, изнели своје мишљење о потреби да се помогне одређеним изолованим пацијентима да развију способност за "ментализацију" повезану са размишљањем о везама и себи. Аријета Слејд, Сузан Коутс и Данијел Шектер из Њујорка додатно су допринели примени релационе психоанализе у лечењу одраслих пацијената као родитеља, клиничкој студији ментализације у односима родитељ-дете и међугенерацијском преносу повезаности и трауме. <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Интерсубјективна_психоанализа">Интерсубјективна психоанализа</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=21" title="Уредите одељак „Интерсубјективна психоанализа”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=21" title="Уреди извор одељка: Интерсубјективна психоанализа">уреди извор</a>]</div> Израз "<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%81%D1%83%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Интерсубјективност (страница не постоји)">интерсубјективност</a>" увели су у психоанализу Џорџ Е. Етвуд и Роберт Столороу (1984). Интерсубјективни приступи наглашавају то како и на развој личности и на терапијски процес утичу међувезе између пацијентове субјективне перспективе и субјективне перспективе других људи. Представници интерперсонално-релационог и интерсубјективног приступа су: <a href="/wiki/Oto_Rank" title="Oto Rank">Ото Ранк</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B5%D0%B8%D0%BD%D0%B7_%D0%9A%D0%BE%D1%85%D1%83%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хеинз Кохут (страница не постоји)">Хајнц Кохут</a>, Стивен А. Мичел, Џесика Бенџамин, Бернард Брендшафт, Ј. Фосхаге, Дона М. Оринџ, Арнолд "Арни" Миндел, Томас Огден, Овен Реник, Ирвин З. Хофман, Харолд Серлс, Колуин Тревартен, Едгар А. Левинсон, Џеј Гринберг, Едвард Р. Ритво, Беатрис Биби, Френк М. Лекман, Херберт Розенфелд и Данијел Стерн . <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Модерна_психоанализа">Модерна психоанализа</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=22" title="Уредите одељак „Модерна психоанализа”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=22" title="Уреди извор одељка: Модерна психоанализа">уреди извор</a>]</div> "Модерна психоанализа " је термин који су сковали Хајмен Спотниц и његове колеге да би описали скуп теоријских и клиничких приступа који имају за циљ да прошире Фројдове теорије тако што ће их учинити применљивим на целокупан спектар емоционалних поремећаја и да прошире потенцијал за лечење на патологије за које се сматра да се не могу излечити помоћу класичних метода. Интервенције засноване на овом приступу првенствено су намењене пружању емоционално-сазревајуће комуникације пацијенту, а не произвођењу интелектуалног увида. Ове интервенције, изван циљева усмерених на увид, користе се за решавање отпора који су присутни у клиничким условима. Ова школа психоанализе допринела је могућностима обуке за студенте у Сједињеним Државама и из земаља широм света. Часопис Модерна психоанализа објављује се од 1976. године.<a href="#cite_note-67">[63]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Психопатологија_(ментални_поремећаји)"><span id=".D0.9F.D1.81.D0.B8.D1.85.D0.BE.D0.BF.D0.B0.D1.82.D0.BE.D0.BB.D0.BE.D0.B3.D0.B8.D1.98.D0.B0_.28.D0.BC.D0.B5.D0.BD.D1.82.D0.B0.D0.BB.D0.BD.D0.B8_.D0.BF.D0.BE.D1.80.D0.B5.D0.BC.D0.B5.D1.9B.D0.B0.D1.98.D0.B8.29">Психопатологија (ментални поремећаји)</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=23" title="Уредите одељак „Психопатологија (ментални поремећаји)”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=23" title="Уреди извор одељка: Психопатологија (ментални поремећаји)">уреди извор</a>]</div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Одрасли_пацијенти">Одрасли пацијенти</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=24" title="Уредите одељак „Одрасли пацијенти”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=24" title="Уреди извор одељка: Одрасли пацијенти">уреди извор</a>]</div> Различите психозе укључују дефицит у аутономним его функцијама (види горе) интеграције (организације) мишљења, у способности апстракције, у односу према реалности и тестирању реалности. Код депресија са психотичним карактеристикама, функција самоодржања такође може бити оштећена (понекад од снажног депресивног афекта). Због интегративног дефицита (који често проузрокује оно што општи психијатри називају "лабаве асоцијације", "блокирање", "вербигерација" и "повлачење мисли"), развој представе селфа и објекта такође је нарушен. Стога, клинички посматрано, код психотичних особа манифестују се ограничења у осећају топлине, емпатије, поверења, идентитета, блискости и/или стабилности у односима (због проблема са анксиозношћу због фузије селфа и објекта). Код пацијената чије су аутономне функције ега неоштећене, али који и даље показују проблеме са објектним односима, дијагноза често спада у категорију познату као гранични (borderline) поремећај личности. Гранични пацијенти такође показују дефицит, често у контролисању импулса, афеката или фантазија – али њихова способност да тестирају реалност остаје мање или више нетакнута. Одрасли који не осећају кривицу и стид и који се препуштају криминалном понашању, обично добијају дијагнозу психопатије или, према<a href="/wiki/Dijagnosti%C4%8Dki_i_statisti%C4%8Dki_priru%C4%8Dnik_za_mentalne_poreme%C4%87aje" title="Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje">ДСМ-ИВ-ТР</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Асоцијална личност">антисоцијалног поремећаја личности</a>. Паника, фобије, конверзије, опсесије, компулзије и депресије (аналитичари их називају "<a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0" title="Неуроза">неурозама</a>") обично нису узроковане дефицитом функција, већ интрапсихичким конфликтима. Ти конфликти су углавном између сексуалних и непријатељско-агресивних жеља, кривице и стида и реалности. Конфликти могу бити свесни или несвесни, али они стварају анксиозност, депресивни афект и љутњу. Коначно, на различите елементе делују одбрамбени механизми – у основи механизми искључивања ума који чине да људи буду несвесни тог елемента конфликта. "Потискивање" је израз који се користи за механизам који одстрањује мисли из свести. „Изолација афекта“ је термин који се користи за механизам који одстрањује осећаје из свести. Неуротски симптоми се могу појавити са или без дефицита у функцијама ега, у објектним односима и у снази ега. Стога није неуобичајена појава опсесивно-компулзивних шизофреника, паничних пацијента који пате и од <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%98_%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Гранични поремећај личности">граничног поремећаја личности</a> итд. Ово поглавље је наклоњено психоаналитичкој теорији "аутономних функција ега". С обзиром да је теорија "аутономних функција ега" само теорија, она се може показати нетачном. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Порекло_у_детињству">Порекло у детињству</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=25" title="Уредите одељак „Порекло у детињству”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=25" title="Уреди извор одељка: Порекло у детињству">уреди извор</a>]</div> Према фројдовским теоријама, проблеми <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B8" title="Одрасли">одраслих</a> потичу од нерешених конфликата из одређених фаза детињства и <a href="/wiki/%D0%90%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Адолесценција">адолесценције</a> проузрокованих фантазијом која је проистекла из њихових сопствених нагона. Фројд је на основу података прикупљених од својих пацијената у раном делу каријере сумњао да неуротичне сметње настају у случајевима када су деца сексуално злостављана у детињству (тзв. теорија завођења). Касније је сматрао да, иако се злостављање деце дешава, неуротични симптоми нису повезани са тим. Сматрао је да неуротични људи често имају несвесне конфликте који укључују инцестуозне фантазије које потичу из различитих фаза развоја. Открио је да у фази од отприлике 3. до 6. године (предшколски узраст, која се данас назива "прва генитална фаза") присутне фантазије о романтичним везама са оба родитеља. У тадашњем Бечу, на почетку 20. века, убрзо су јавиле расправе о томе да ли је завођење деце од стране одраслих, тј. <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE_%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сексуално злостављање деце (страница не постоји)">сексуално злостављање деце</a>, основа неуротске болести. Још увек не постоји потпуно слагање, иако данас професионалци признају штетне последице сексуалног злостављања деце на ментално здравље.<a href="#cite_note-68">[64]</a> Многи психоаналитичари који раде са децом проучавали су последице злостављања деце, односно дефицит ега и објектних односа и тешке неуротичне сукобе. Многа су истраживања рађена о овим врстама траума из детињства и о њиховим последицама код одраслих људи. Проучавајући факторе из детињства који покрећу развој неуротских симптома, Фројд је пронашао скуп фактора који је, из књижевних разлога, назвао Едиповим комплексом (по <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5" title="Софокле">Софокловој</a> трагедији <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%B4%D0%B8%D0%BF_%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Едип Рекс (страница не постоји)">Краљ Едип</a>, где главни јунак нехотице убија свог оца <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%98_(%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Лај (митологија)">Лаја</a> и ожени се својом мајком <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0" title="Јокаста">Јокастом</a>). Валидност Едиповог комплекса је широко оспоравана и одбацивана.<a href="#cite_note-Miller,_Alice_1984,_pp._105-69">[65]</a><a href="#cite_note-Kupfersmid,_Joel-70">[66]</a> Скраћени израз, "едипални" - који касније проширио Џозеф Џ. Сендлер у делу On the Concept Superego (1960), а модификовао Чарлс Бренер у The Mind in Conflict (1982) - односи се на снажне привржености које деца имају према родитељима у предшколским годинама. Ове привржености укључују фантазије о сексуалним односима са једним (или оба) родитеља, и, према томе, такмичарске фантазије усмерене ка једном (или оба) родитеља. Хумберто Нагера (1975) је посебно допринео расветљавању многих сложености детета током тог узраста. "Позитивни" и "негативни" едипални конфликт су у вези са хетеросексуалним и хомосексуалним аспектом. По свему судећи, обе врсте конфликта се дешавају у развоју код већине деце. На крају, дететов компромис са реалношћу (да се неће удати/оженити за једног родитеља нити елиминисати другог) води идентификацији са родитељским вредностима. Ове идентификације углавном стварају нови скуп менталних операција у вези са вредностима и кривицом, које се подводе под термин "суперего". Поред развоја суперега, деца „решавају“ своје едипалне конфликте предшколског узраста путем усмеравања жеља ка нечему што родитељи одобравају („сублимација“) и развоја, током школског узраста („латенције“), <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D1%83%D0%BB%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%98" title="Опсесивно-компулзивни поремећај">опсесивно-компулзивних</a> одбрамбених маневара прилагођених узрасту (правила, понављајуће игре). <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Лечење">Лечење</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=26" title="Уредите одељак „Лечење”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=26" title="Уреди извор одељка: Лечење">уреди извор</a>]</div> За процену менталних проблема користе се различите аналитичке и психолошке технике. Неки сматрају да постоје посебне констелације проблема које су посебно погодне за аналитички третман (види доле), док би други проблеми могли боље да се третирају помоћу лекова и других интерперсоналних интервенција. Да би се особа која тражи помоћ лечила психоанализом, без обзира на проблем који има, мора показати жељу за започињањем анализе. Она мора имати одређени капацитет за говор и комуникацију. Такође, мора бити способна за развијање поверења и увида у психоаналитичкој сеанси. Потенцијални пацијенти морају проћи кроз прелиминарну фазу лечења да би се проценила њихова склоност психоанализи, а такође и да би аналитичар могао да формира радни психолошки модел који ће користити за усмеравање лечења. Психоаналитичари углавном раде са неурозама и хистеријом; међутим, прилагођени облици психоанализе користе се и у раду са шизофренијом и другим облицима психозе или менталних поремећаја. Коначно, ако потенцијални пацијент има јаку склоност ка самоубиству, прелиминарна фаза може бити дужа, понекад са сеансама које имају двадесетоминутну паузу у средини. Постоје бројне модификације у техници психоанализе због индивидуалистичке природе личности, како пацијента тако и аналитичара. Најчешћи проблеми који се лече помоћу психоанализе су: <a href="/wiki/%D0%A4%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Фобија">фобије</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Претворбени синдром (страница не постоји)">конверзије</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D1%83%D0%BB%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Компулзија">компулзије</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%BA%D1%81%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Фиксација (психологија) (страница не постоји)">опсесије</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Нападаји анксиозности (страница не постоји)">напади анксиозности</a>, <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%98)" title="Депресија (поремећај)">депресије</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%B4%D0%B8%D1%81%D1%84%D1%83%D0%BD%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Сексуалне дисфункције">сексуалне дисфункције</a>, широк спектар проблема у односима (као што су забављање и брачна неслога), као и широк спектар карактерних проблема (нпр. екстремна стидљивост, злоба, радохоличарство, хиперседуктивност, хиперемоционалност итд.). Чињеница да многи такви пацијенти такође показују горепоменуте дефиците отежава дијагнозу и избор лечења. Аналитичке организације попут IPA-e, APsaA-e и Европске федерације за психоаналитичку психотерапију установиле су процедуре и моделе за индикацију и праксу психоаналитичке терапије за полазнике у анализи. Поклапање аналитичара и пацијента може се посматрати као још један фактор који доприноси индикацијама и контраиндикацијама за психоаналитички третман. Аналитичар одлучује да ли је пацијент погодан за психоанализу. Ова одлука коју аналитичар доноси, осим што је донета на основу уобичајених индикација и патологије, такође се у одређеној мери заснива и на „поклапању“ аналитичара и пацијента. Прикладност особе за анализу заснива се на жељи те особе да сазна нешто о томе одакле потиче њена болест. Неко ко није погодан за анализу не показује никакву жељу да сазна нешто више о коренима своје болести. Процена може да укључи мишљење једног или више независних аналитичара и укључиће разговор о финансијској ситуацији пацијента. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Технике">Технике</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=27" title="Уредите одељак „Технике”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=27" title="Уреди извор одељка: Технике">уреди извор</a>]</div> Основна метода психоанализе је интерпретација пацијентових несвесних конфликата који ометају његово функционисање током дана - конфликата који изазивају болне симптоме као што су фобије, анксиозност, депресија и компулзије. <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%86%D1%85%D0%B5%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јамес Страцхеи (страница не постоји)">Џ. Стрејчи</a> (1936) је нагласио да схватање начина на које пацијент искривљује перцепције о аналитичару доводи до разумевања онога што је можда заборављено (такође погледати Фројдов чланак "Понављање, присећање и елаборација"). Нарочито, несвесни непријатељски осећаји према аналитичару могу се наћи у симболичним, негативним реакцијама на оно што је <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82_%D0%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Роберт Лангс (страница не постоји)">Роберт Ленгс</a> касније назвао "оквиром" терапије<a href="#cite_note-71">[67]</a> - конфигурацијом која укључује трајање сеансе, плаћање хонорара и неопходност причања. Код пацијената који праве грешке, заборављају или показују друге необичности у вези са временом, накнадама и причањем, аналитичар обично проналази разне несвесне „отпоре“ мисаоном току (који се понекад назива и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%B0%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Слободне асоцијације">слободним асоцијацијама</a>). Када пацијент легне на кауч, при чему се аналитичар изван његовог видокруга, пацијент има тенденцију да се сети више доживљаја, отпора и преноса и може да реорганизује мисли након увида – помоћу интерпретација аналитичара. Иако се фантазије могу разумети путем испитивања <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD" title="Сан">снова</a>, мастурбационе фантазије (уп. Marcus, I. and Francis, J. (1975), Masturbation from Infancy to Senescence) су такође важне. Аналитичара занима како пацијент реагује на такве фантазије и како их избегава (уп. Пол Греј (1994), Его и анализа одбране).<a href="#cite_note-72">[68]</a> Различити догађаји из раног живота углавном су искривљени у сећању – а у сваком случају, врло рана искуства (пре друге године) не могу се запамтити (видети дечје студије Еленор Галенсон о "евокативном сећању"). <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Варијације_у_техници">Варијације у техници</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=28" title="Уредите одељак „Варијације у техници”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=28" title="Уреди извор одељка: Варијације у техници">уреди извор</a>]</div> Постоји оно што је међу психоаналитичарима познато као "класична техника", мада је Фројд у својим списима значајно одступао од тога, у зависности од проблема конкретног пацијента. Др Алан Комптон је резимирао класичну технику као упутство (рећи пацијенту да покуша да каже шта му смета, укључујући и сметње); истраживање (постављање питања); и разјашњење (парафразирање и резимирање онога што је пацијент описао). Аналитичар такође може употребити конфронтацију како би пацијенту скренуо пажњу на неки аспект функционисања, обично на одбрану. Аналитичар затим користи разне методе интерпретације, попут динамичке интерпретације (објашњавање пацијенту како се претераном љубазношћу штити од кривице, нпр. – одбрана насупрот афекту); генетске интерпретације (објашњавање како прошли догађај утиче на садашњи); интерпретације отпора (показивање пацијенту како избегава своје проблеме); интерпретације <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80_(%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Трансфер (психологија)">трансфера</a> (показивање пацијенту како стари сукоби искрсавају у тренутним односима, укључујући и онај са аналитичарем); или тумачења снова (слушање пацијентових идеја о његовим сновима и повезивање са тренутним проблемима). Аналитичари такође могу да користе реконструкцију да би проценили шта се можда догодило у прошлости што је створило неки тренутни проблем. Ове технике се примарно заснивају на теорији конфликта (види горе). Како се теорија објектних односа развијала, допуњена радовима <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%BE%D1%85%D0%BD_%D0%91%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B1%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јохн Бовлби (страница не постоји)">Џона Боулбија</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B8_%D0%95%D1%98%D0%BD%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%82" title="Мери Ејнсворт">Мери Ејнсворт</a>, техникама са пацијентима који су имали озбиљније проблеме са основним поверењем (<a href="/wiki/%D0%95%D1%80%D0%B8%D0%BA_%D0%95%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%BD" title="Ерик Ериксон">Ериксон</a>, 1950) и историјом мајчинске депривације (види радове Аугусте Алперт) довели су до нових техника са одраслима. Те технике се понекад називају интерперсоналне, интерсубјективне (уп. Столороу), релационе или технике корекције објектних односа. Ове технике укључују изражавање емпатичног прилагођавања пацијенту или топлину; излагање делића аналитичаревог личног живота или ставова пацијенту; омогућавање аутономије пацијенту у виду неслагања са аналитичарем (уп. И. Х. Пол, Писма Сајмону ); и објашњавање мотивација других које пацијент погрешно схвата. Психолошки его концепти дефицита у функционисању довели су до усавршавања супортивне терапије. Те технике су посебно применљиве на психотичне и скоро психотичне пацијенте (уп. Eric Marcus, Psychosis and Near-psychosis). Ове методе супортивне терапије укључују разговоре о реалности; подстицај за останак у животу (укључујући хоспитализацију); психотропне лекове за ублажавање веома снажног депресивног афекта или веома снажних фантазија (халуцинација и суманутих идеја); и савете о значењима ствари (да се супротставе неуспеху апстракције). Концепт „тихог аналитичара“ је критикован. Заправо, аналитичар слуша користећи Арлоуов приступ онако како је приказан у "The Genesis of Interpretation", користећи активну интервенцију за интерпретацију отпора, одбрана које стварају патологију и фантазија. Ћутање није техника психоанализе (такође видети студије и ставове др Овена Реника). „<a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_(%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неутралност (психоанализа) (страница не постоји)">Аналитичка неутралност</a>“ је концепт који не значи да аналитичар ћути, већ се односи на положај аналитичара да не заузима стране у унутрашњим борбама пацијента. На пример, ако се пацијент осећа кривим, аналитичар може истражити шта пацијент чини или мисли што проузрокује кривицу, али не да уверава пацијента да не треба да се осећа кривим. Аналитичар такође може да истражи идентификације са родитељима и другима које су довеле до кривице. Интерперсонално-релациони психоаналитичари истичу концепт да је немогуће бити неутралан. <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D1%80%D1%80%D0%B8_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%BA_%D0%A1%D1%83%D0%BB%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Харри Стацк Сулливан (страница не постоји)">Саливен</a> уводи термин "учесник-посматрач" како би означио да аналитичар неизбежно ступа у интеракцију са анализантом и предлаже детаљно испитивање као алтернативу интерпретацији. Детаљно испитивање укључује уочавање момента где анализант изоставља важне елементе исказа и уочавање када је прича збркана и обазриво постављање питања за отварање дијалога. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Групна_и_плеј_терапија">Групна и плеј терапија</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=29" title="Уредите одељак „Групна и плеј терапија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=29" title="Уреди извор одељка: Групна и плеј терапија">уреди извор</a>]</div> Иако индивидуалне сеансе остају норма, психоаналитичка теорија се користи и у другим врстама психолошког лечења. Групну психоаналитичку терапију први су почели да користе <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%82_%D0%91%D1%83%D1%80%D1%80%D0%BE%D0%B2&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тригант Бурров (страница не постоји)">Т. Бароу</a>, Џозеф Прат, Пол Ф. Шилдер, Семјуел Р. Славсон, Хари Стек Саливен и Волф. Родитељско саветовање усмерено на дете установио је Фројд још на почетку аналитичке историје, а касније су га даље развили Ирвин Маркус, Едит Шулхофер и Гилберт Климан. Терапијом парова заснованом на психоанализи први је почео да се бави Др Фред Сандер. Технике и алати развијени у првој деценији 21. века учинили су психоанализу доступном пацијентима чије лечење није било могуће ранијим техникама. То значи да је аналитичка ситуација модификована тако да буде погоднија и кориснија овим пацијентима. М. Н. Игл (2007) сматра да психоанализа не може бити самостална дисциплина, већ мора бити отворена за утицај и интеграцију са налазима и теоријом из других дисциплина.<a href="#cite_note-73">[69]</a> Психоаналитичке концепције су прилагођене за употребу код деце помоћу третмана као што су <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%98_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Плеј терапија">плеј терапија</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Арт терапија">арт терапија</a> и причање прича. Током целе своје каријере, од 1920-их до 1970-их година, Ана Фројд је прилагођавала психоанализу деци кроз игру. Те методе се и данас користе код деце, нарочито у преадолесцентом узрасту (в. Леон Хофман, Центар за децу психоаналитичког института у Њујорку). Помоћу играчака и игара, деца су у стању да симболично прикажу своје страхове, фантазије и одбране; иако није идентична, ова техника код деце аналогна је техници слободних асоцијација код одраслих. Психоаналитичка плеј терапија омогућава детету и аналитичару да разумеју дечје конфликте, нарочито одбране попут непослушности и повлачења, које их штите од разних непријатних осећаја и непријатељских жеља. У арт терапији, терапеут може детету нацртати портрет и онда испричати причу о том портрету. Терапеут обраћа пажњу на понављајуће теме - без обзира на то да ли је у питању цртеж или играчке. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Културолошке_варијације">Културолошке варијације</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=30" title="Уредите одељак „Културолошке варијације”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=30" title="Уреди извор одељка: Културолошке варијације">уреди извор</a>]</div> Психоанализа се може прилагодити различитим <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Култура">културама</a>, све док терапеут или саветник разуме клијентову културу. На пример, Тори и Блајмс су утврдили да су одбрамбени механизми валидни у нормативном узорку од 2.624 <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B8" title="Тајци">Тајланђана</a>. Употреба одређених одбрамбених механизама је у вези са културним вредностима. На пример, Тајланђани цене смиреност и заједништво (због будистичких веровања), па имају ниску регресивну емоционалност. Психоанализа се може применити и зато што је Фројд користио технике које су му омогућавале да добије субјективна запажања својих пацијената. Он је користио објективни приступ тако што се није гледао у клијента током сеанси. Састајао се са својим пацијентима где год да су, на пример када је користио слободне асоцијације - где клијенти говоре шта год им падне на памет без аутоцензуре. Његови третмани имају слабу или никакву структуру за већину култура, посебно азијских. Стога је вероватније да ће се фројдовски конструкти користити у структурираној терапији (Thompson et al, 2004). Поред тога, Кори претпоставља да ће терапеуту бити неопходно да помогне клијентима да развију <a href="/wiki/Kulturni_identitet" title="Kulturni identitet">културни идентитет</a> као и идентитет ега. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Цена_и_дужина_третмана">Цена и дужина третмана</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=31" title="Уредите одељак „Цена и дужина третмана”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=31" title="Уреди извор одељка: Цена и дужина третмана">уреди извор</a>]</div> Трошкови психоаналитичког лечења за пацијента знатно варирају од места до места и од терапеута до терапеута. Анализа са ниском ценом често је доступна у клиници за психоаналитичку обуку и код специјализаната. Иначе, цена коју одређује сваки аналитичар за себе варира у зависности од степена његове обуке и његовог искуства. Будући да на већини места у Сједињеним Државама, за разлику од Онтарија и Немачке, класична анализа (која обично захтева сеансе три до пет пута недељно) није покривена здравственим осигурањем, многи аналитичари могу преговарати о свом хонорару са пацијентима за које осећају да могу да им помогну, али који немају финансијских средстава. Модификације анализе, у које спадају психодинамска терапија, кратке терапије и одређене врсте групне терапије (уп. Slavson, S. R., A Textbook in Analytic Group Therapy), имају мању фреквенцију - обично једном, два или три пута недељно – и обично пацијент седи окренут терапеуту. Као резултат <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5" title="Механизми одбране">одбрамбених механизама</a> и слабог приступа скривеним елементима несвесног, психоанализа може бити екстензиван процес са 2 до 5 сеанси недељно током неколико година. Ова врста терапије ослања се на уверење да ублажавање симптома заправо неће помоћи суштинским узроцима или ирационалним нагонима. Аналитичар обично представља „празан екран“, откривајући врло мало о себи како би клијент могао да користи у том односу простор за рад на свом несвесном без мешања споља. Психоаналитичар користи различите методе како би помогао пацијенту да постане самосвеснији и да стекне увид у своје понашање и у значење симптома. Прво и најважније, психоаналитичар покушава да успостави атмосферу поверења у којој ће се пацијент осећати сигурно док говори о својим осећањима, мислима и маштаријама. Од анализаната (како се особе на анализи зову) се тражи да говоре о свему што им падне на памет без страха од освете. Фројд је ово назвао "основним правилом". Од анализаната се тражи да причају о свом животу, укључујући детињство и тренутни живот, као и о очекивањима и тежњама у будућности. Анализанти се подстичу да говоре о својим фантазијама, „блиц мислима“ и сновима. Фројд је веровао да снови представљају "краљевски пут ка несвесном"; једну целу своју књигу је посветио тумачењу снова. Такође, психоаналитичари подстичу своје пацијенте да легну на кауч. Психоаналитичар обично седи иза пацијента, изван његовог видокруга. Задатак психоанлитичара је да, у сарадњи с анализантом, продуби анализантово разумевање оних фактора који се налазе изван његове свести, а који покрећу његово понашање. У сигурном психоаналитичком окружењу, анализант се везује за аналитичара и убрзо почиње да доживљава исте конфликте са аналитичарем које доживљава (или је доживљавао) са кључним личностима у животу као што су родитељи, шеф, партнер итд. Улога психоаналитичара је да укаже на ове конфликте и протумачи их. Преношење ових унутрашњих конфликата на аналитичара назива се "трансфер". Рађене су такође и многобројне студије краћих „динамичких“ третмана; ови третмани су погоднији за мерење и осветљавају терапијски процес у некој мери. Кратка релациона терапија (БРТ), кратка психодинамска терапија (БПТ) и временски ограничена динамичка терапија (ТЛДП) ограничавају лечење на 20–30 сеанси. У просеку, класична анализа може трајати 5,7 година[<a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Википедија:Навођење извора">тражи се извор</a>], али код фобија и депресија које нису искомпликоване дефицитом ега или објектних односа, може да траје краће. Дуже анализе су индиковане за оне са озбиљнијим поремећајима објектних односа, већим бројем симптома и укорењенијом патологијом карактера. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Обука_и_истраживања">Обука и истраживања</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=32" title="Уредите одељак „Обука и истраживања”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=32" title="Уреди извор одељка: Обука и истраживања">уреди извор</a>]</div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Сједињене_Државе">Сједињене Државе</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=33" title="Уредите одељак „Сједињене Државе”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=33" title="Уреди извор одељка: Сједињене Државе">уреди извор</a>]</div> Психоаналитичка обука у Сједињеним Државама укључује личну психоанализу полазника, приближно 600 сати инструкција, са стандардним наставним планом и програмом, током четири или пет година. Обично ову психоанализу мора спровести аналитичар за надзор и обуку. Већина института (али не сви) у оквиру Америчког психоаналитичког удружења, захтева да аналитичари за надзор и обуку буду сертификовани од стране Америчког одбора психоаналитичара. Сертификација подразумева анонимну ревизију којом психоаналитичарев рад проверавају психоаналитичари изван његове локалне заједнице. Након добијања сертификата, ови психоаналитичари пролазе кроз још једну проверу, овога пута од стране старијих чланова њиховог института. Аналитичари за надзор и обуку се придржавају највиших клиничких и етичких стандарда. Поред тога, они морају имати и велико искуство у практиковању психоанализе. Слично томе, часови инструкција за психоаналитичке кандидате су ригорозни. Обично групе имају часове неколико сати недељно или цео дан или два дана сваког другог викенда током академске године; ово варира од института до института. Кандидати обично имају један сат супервизије сваке недеље, са аналитичарем за надгледање и обуку, за сваки психоаналитички случај. Минимални број случајева варира од института до института, често су то два до четири случаја. Морају постојати и мушки и женски случајеви. Супервизија мора да траје најмање неколико година за један или више случајева. Она се обавља у канцеларији супервизора, где приправник представља материјал из психоаналитичког рада те недеље. У супервизији се истражују несвесни конфликти пацијента и испитују се констелације трансфера и контратрансфера. Такође се учи и клиничка техника. Многи центри за психоаналитичку обуку у Сједињеним Државама су акредитовани од стране посебних одбора APsaA или IPA. Због теоријских разлика, постоје независни институти, које обично оснивају психолози, којима до 1987. није била дозвољена обука у психоаналитичким институтима APsaA. Тренутно у Сједињеним Државама постоји између 75 и 100 независних института. Такође су и други институти придружени другим организацијама као што су Америчка академија за психоанализу и динамичку психијатрију и Национална асоцијација за унапређење психоанализе. У већини психоаналитичких института у Сједињеним Државама, квалификација неопходна за упис је завршни степен образовања на пољу менталног здравља, као што су докторат из психологије (Ph.D. или Psy.D), мастер социјалног рада (M.S.W.) или диплома доктора медицине (M.D). Први институт за обуку у Америци који је почео да едукује психоаналитичаре који нису лекари било је Национално психолошко удружење за психоанализу (1978) у Њујорку, које је основао аналитичар Теодор Рајк. Искуства психоаналитичара и психоаналитичких психотерапеута и истраживања дечјег развоја довела су до нових увида. Теорије се даље развијају и резултати <a href="/wiki/%D0%95%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Емпирија">емпиријских истраживања</a> се интегришу у <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Динамика личности">психоаналитичку теорију</a>.<a href="#cite_note-NPI-74">[70]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Психоаналитичка_психотерапија">Психоаналитичка психотерапија</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=34" title="Уредите одељак „Психоаналитичка психотерапија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=34" title="Уреди извор одељка: Психоаналитичка психотерапија">уреди извор</a>]</div> Постоје различити облици психоанализе и <a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Психотерапија">психотерапије</a> у којима се практикује психоаналитичко мишљење. Поред класичне психоанализе постоји психоаналитичка психотерапија, терапеутски приступ који чини "психоаналитичку теорију и клиничке праксе које су развијане током више од 100 година доступнијим већем броју људи."<a href="#cite_note-75">[71]</a> Остали примери добро познатих терапија који такође користе увиде психоанализе су лечење засновано на ментализацији (МБТ) и психотерапија фокусирана на трансфер (ТФП).<a href="#cite_note-NPI-74">[70]</a> Такође постоји континуирани утицај психоаналитичког размишљања у заштити менталног здравља.<a href="#cite_note-76">[72]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Истраживања">Истраживања</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=35" title="Уредите одељак „Истраживања”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=35" title="Уреди извор одељка: Истраживања">уреди извор</a>]</div> Током више од сто година психоаналитичких третмана и студија случаја, у часописима Modern Psychoanalysis, Psychoanalytic Quarterly, International Journal of Psychoanalysis и Journal of the American Psychoanalytic Association, анализирана је ефикасност анализе у случајевима <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0" title="Неуроза">неурозе</a> и проблема са карактером или личношћу. Психоанализа модификована техникама објектних односа показала се ефикасном у многим случајевима укорењених проблема са интимношћу и односима (уп. са многим књигама Ота Кернберга). Психоаналитички третман, у другим ситуацијама, може трајати од једне до много година, у зависности од тежине и сложености поремећаја. Психоаналитичка теорија је од својих почетака била предмет критике и полемике. Фројд је то приметио на почетку своје каријере, када су га други лекари у Бечу екскомуницирали због његовог открића да симптоми хистеричне конверзије нису ограничени само на жене. Изазови аналитичкој теорији започели са <a href="/wiki/Oto_Rank" title="Oto Rank">Отоом Ранком</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%90%D0%B4%D0%BB%D0%B5%D1%80" title="Алфред Адлер">Алфредом Адлером</a> (на почетку XX века), да би се наставили са бихејвиористима (нпр. Волпеом) '40-тих и '50-тих година па све до данашњих дана (нпр. Алис Милер). Критике долазе од оних који приговарају концепту да у уму постоје механизми, мисли или осећања који могу бити несвесни. Критике су такође усмерене и на идеју „инфантилне сексуалности“ (да деца у доби од две до шест година размишљају о прокреацији). Критике теорије довеле су до варијација у аналитичким теоријама, као на пример у радовима Роналда Ферберна, Мајкла Балинта и Џона Баулбија. У последњих тридесет година отприлике, критике су се фокусирале на питање емпиријске провере.<a href="#cite_note-77">[73]</a> Психоанализа се користи као истраживачко средство за дечји развој (уп. часопис The Psychoanalytic Study of the Child) и развијена је у флексибилан, ефикасан третман за одређене менталне поремећаје.<a href="#cite_note-Wallerstein_2000-42">[38]</a> Шездесетих година XX века, доведена су у питање Фројдова рана размишљања (1905) о развоју <a href="/w/index.php?title=%D0%89%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Људска женска сексуалност (страница не постоји)">женске сексуалности</a> у детињству; ово питање је довело до значајних истраживања '70-их и '80-их година, а потом до реформулација женског сексуалног развоја и исправки неких од Фројдових концепата.<a href="#cite_note-78">[74]</a> Такође видети различите радове Еленор Галенсон, Ненси Чодороу, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%98" title="Карен Хорнај">Карен Хорнај</a>, Франсоаз Долто, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%BD" title="Меланија Клајн">Меланије Клајн</a>, Селме Фрајберг и других. Недавно су психоаналитички истраживачи попут Алисије Либерман, Сузан Коутс и Данијела Шектера, који су у свој рад интегрисали теорију везаности, истраживали улогу родитељске трауматизације у развоју дечје менталне репрезентације себе и других.<a href="#cite_note-79">[75]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Процена_ефикасности">Процена ефикасности</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=36" title="Уредите одељак „Процена ефикасности”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=36" title="Уреди извор одељка: Процена ефикасности">уреди извор</a>]</div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Искуство">Искуство</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=37" title="Уредите одељак „Искуство”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=37" title="Уреди извор одељка: Искуство">уреди извор</a>]</div> Психоаналитичка професија је отпорна на испитивање ефикасности.<a href="#cite_note-businessinsider.com.au-80">[76]</a> Мера ефикасности заснована само на интерпретацији терапеута не може се доказати. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Резултати_испитивања">Резултати испитивања</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=38" title="Уредите одељак „Резултати испитивања”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=38" title="Уреди извор одељка: Резултати испитивања">уреди извор</a>]</div> Резултати испитивања углавном иду у прилог ставовима о ефикасности на дужи рок. Студија из 2015. је потврдила боље дугорочне резултате у отклањању депресије након психоанализе.<a href="#cite_note-businessinsider.com.au-80">[76]</a> Помоћу <a href="/wiki/Metaanaliza" title="Metaanaliza">метаанализа</a> из 2012. и 2013. године пронађени су докази ефикасности психоаналитичке терапије, па су потребна додатна истраживања.<a href="#cite_note-81">[77]</a><a href="#cite_note-:0-82">[78]</a> Остале метаанализе објављене последњих година показале су да су психоанализа и <a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Психодинамска терапија">психодинамска терапија</a> ефикасне, са резултатима једнаким или већим од других врста <a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Психотерапија">психотерапије</a> или лечења <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2" title="Антидепресив">антидепресивима</a>,<a href="#cite_note-83">[79]</a><a href="#cite_note-84">[80]</a><a href="#cite_note-85">[81]</a> али су и ти аргументи били предмет разних критика.<a href="#cite_note-86">[82]</a><a href="#cite_note-87">[83]</a><a href="#cite_note-88">[84]</a><a href="#cite_note-89">[85]</a> Посебно, укључивање истраживања пре или после уместо рандомизованих контролисаних тестова и одсуство адекватних поређења са контролним третманима представља озбиљно ограничење у тумачењу резултата. Према француском прегледу из 2004. године који је обавио ИНСЕРМ, психоанализа се показала ефикасна у лечењу <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%98" title="Панични поремећај">паничног поремећаја</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%98" title="Посттрауматски стресни поремећај">посттрауматског стреса</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%98_%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Поремећај личности">поремећаја личности</a>.<a href="#cite_note-INSERM-90">[86]</a> Највеће рандомизовано контролисано испитивање терапије амбулантних болесника од <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B0" title="Анорексија нервоза">анорексије нервозе</a>, студија АНТОП, објављена 2013. у часопису <a href="/wiki/The_Lancet" title="The Lancet">Тhe Lancet</a>, потврдила је да је модификована психодинамска терапија ефикасна у повећању <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D1%81_%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B5_%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%B5" title="Индекс телесне масе">индекса телесне масе</a> након десетомесечног третмана и да ефекат траје најмање годину дана након завршетка лечења. У односу на друге третмане, нађено је да је делотворна у повећању индекса телесне масе исто као и когнитивна бихејвиорална терапија и као стандардни протокол лечења (који се састоји од упућивања на списак психотерапеута са искуством у лечењу поремећаја исхране поред надгледања и лечења код породичног лекара).<a href="#cite_note-91">[87]</a> Систематским прегледом медицинске литературе који је обавила организација Кокран 2001. године дошло се до закључка да не постоје подаци који показују да је психодинамска психотерапија ефикасна у лечењу схизофреније и тешких менталних болести, те је упозорено да се лекови морају увек користити уз било коју врсту <a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Психотерапија">психотерапије</a> у случајевима схизофреније.<a href="#cite_note-pmid11686988-92">[88]</a> Француски преглед из 2004. године установио је исто.<a href="#cite_note-INSERM-90">[86]</a> Истраживачки тим за резултате пацијената са схизофренијом саветује употребу <a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Психодинамска терапија">психодинамске терапије</a> у случајевима схизофреније и тврди да је потребно више испитивања како би се потврдила њена ефикасност.<a href="#cite_note-93">[89]</a><a href="#cite_note-94">[90]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Критике">Критике</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=39" title="Уредите одељак „Критике”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=39" title="Уреди извор одељка: Критике">уреди извор</a>]</div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Као_област_науке">Као област науке</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=40" title="Уредите одељак „Као област науке”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=40" title="Уреди извор одељка: Као област науке">уреди извор</a>]</div> И Фројд и психоанализа су екстремно критиковани.<a href="#cite_note-Brunner-95">[91]</a> Полемике између критичара и бранитеља психоанализе често су биле толико оштре да су добиле назив Фројдови ратови.<a href="#cite_note-96">[92]</a> Рани критичари психоанализе сматрали су да су његове теорије премало засноване на квантитативним и <a href="/wiki/%D0%95%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82" title="Експеримент">експерименталним истраживањима</a>, а превише на методи клиничке студије случаја. Неки су оптужили Фројда за фабрикацију, као на пример у случају <a href="/wiki/Anna_O." class="mw-redirect" title="Anna O.">Ане О.</a><a href="#cite_note-97">[93]</a> Филозоф Френк Чофи наводи лажне тврдње о чврстој научној верификацији теорије и њених елемената као најјачу основу за сврставање рада Фројда и његове школе у псеудонауку.<a href="#cite_note-98">[94]</a> Други спекулишу да су његови пацијенти патили од данас лако препознатљивих стања која нису повезана са психоанализом; на пример, сматрају да је Ана О. патила од неке органске болести као што је туберкулозни менингитис или епилепсија темпоралног режња, а не од хистерије.<a href="#cite_note-Webster,_Richard_1996-99">[95]</a> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80" title="Карл Попер">Карл Попер</a> је тврдио да је психоанализа <a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Псеудонаука">псеудонаука</a> јер се њене тврдње не могу тестирати нити побити; то јест, оне нису оповргљиве.<a href="#cite_note-Popper-100">[96]</a> <a href="/wiki/Imre_Lakato%C5%A1" title="Imre Lakatoš">Имре Лакатош</a> је касније написао да су "Фројдовци били збуњени Поперовим основним довођењем у питање научне искрености. Заправо су одбили да прецизирају експерименталне услове под којима би се одрекли својих основних претпоставки."<a href="#cite_note-101">[97]</a> Филозоф Роџер Скрутон, као што је написао у књизи "Sexual Desire" (1986), одбацио је Поперове аргументе, указујући на теорију репресије као на пример фројдовске теорије која има последице које су проверљиве. Скрутон је ипак закључио да психоанализа није истински научна, на основу тога што укључује неприхватљиву зависност од метафора.<a href="#cite_note-102">[98]</a> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B3%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Когнитивна наука">Когнитивни научници</a> су, нарочито, износили критике. Мартин Селигман, истакнути академик на пољу <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Позитивна психологија">позитивне психологије</a>, пише: „Пре тридесет година когнитивна револуција у психологији срушила је и Фројда и бихејвиористе, барем у академији.... Размишљање ... није само резултат емоција или понашања.... Емоција се увек генерише когницијом, а не обрнуто."<a href="#cite_note-103">[99]</a> Лингвиста <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B0%D0%BC_%D0%A7%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Ноам Чомски">Ноам Чомски</a> критиковао је психоанализу због недостатка научне основе.<a href="#cite_note-104">[100]</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD_%D0%9F%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Стевен Пинкер (страница не постоји)">Стивен Пинкер</a> сматра да је фројдовска теорија ненаучна за разумевање ума.<a href="#cite_note-105">[101]</a> Еволуциони биолог Стивен Џеј Гулд сматрао је да је психоанализа под утицајем псеудонаучних теорија попут теорије рекапитулације.<a href="#cite_note-106">[102]</a> Психолози <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%81_%D0%90%D1%98%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D0%BA" title="Ханс Ајзенк">Ханс Ајзенк</a><a href="#cite_note-107">[103]</a> и Џон Ф. Килстром<a href="#cite_note-108">[104]</a> такође су критиковали психоанализу као псеудонауку. <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B4_%D0%A4%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BC%D0%B0%D0%BD" title="Ричард Фајнман">Ричард Фајнмaн</a> отписао је психоаналитичаре као обичне "врачеве": Ако погледате све те компликоване идеје које су настале у бесконачно кратком временском периоду, ако упоредите са било којом другом науком колико времена је потребно да се дође до следеће идеје, ако узмете у обзир све структуре и проналаске и компликоване ствари, идове и ега, напетости и силе, притиске и привлачења, кажем вам да не може све то постојати. Превише је за један или неколико мозгова да измисле све то у тако кратком року. Психијатар Е. Фулер Тори се, у својој књизи Врачеви и психијатри (1986), слаже да психоаналитичке теорије немају више научне основе од теорија традиционалних домородачких исцелитеља, „врачева“ или модерних „култних“ алтернатива, попут еста.<a href="#cite_note-109">[105]</a> Психолошкиња Алис Милер је оптужила психоанализу да је слична <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Отровна педагогија (страница не постоји)">црној педагогији</a>, што је описала у својој књизи "За твоје добро". Она је критички размотрила и одбацила валидност Фројдове <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B0_(%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Теорија погона (психоанализа) (страница не постоји)">теорије нагона</a>, укључујући Едипов комплекс, који, по њој и Џефрију Мејсону, криви дете за насилно сексуално понашање одраслих.<a href="#cite_note-110">[106]</a> Психолог Џоел Купферсмид је истражио валидност Едиповог комплекса, испитујући његову природу и порекло. Закључио је да има мало доказа који подржавају постојање Едиповог комплекса.<a href="#cite_note-Kupfersmid,_Joel-70">[66]</a> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%BB_%D0%A4%D1%83%D0%BA%D0%BE" title="Мишел Фуко">Мишел Фуко</a> и <a href="/wiki/%C5%BDil_Delez" title="Žil Delez">Жил Делез</a> су тврдили да је институција психоанализе постала центар моћи и да њене исповедачке технике подсећају на хришћанску традицију.<a href="#cite_note-111">[107]</a> <a href="/wiki/%D0%96%D0%B0%D0%BA_%D0%9B%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BD" title="Жак Лакан">Жак Лакан</a> је критиковао истицање, у неким америчким и британским психоаналитичким традицијама, онога што је он сматрао замишљеним "узроцима" симптома и препоручивао повратак Фројду.<a href="#cite_note-112">[108]</a> Заједно са Делезом, Феликс Гатари је критиковао едипални систем.<a href="#cite_note-113">[109]</a> Лус Иригарај је критиковала психоанализу, користећи концепт <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%85%D0%B0%D0%BB%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пхаллогоцентризам (страница не постоји)">фалогоцентризма</a> <a href="/wiki/%D0%96%D0%B0%D0%BA_%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0" title="Жак Дерида">Жака Дериде</a> да опише искључивање жене из фројдијанске и лаканијанске психоаналитичке теорије.<a href="#cite_note-114">[110]</a> У свом раду Анти-Едип, из 1972. године, Делез и Гатари узимају случајеве Жерара Мендела, Беле Грунбергера и Жанин Шасеге-Смиргел, истакнутих чланова најугледнијих удружења ( IPa ), да би истакли како психоанализа, традиционално, ентузијастично прихвата <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Полицијска држава">полицијску државу</a>.<a href="#cite_note-115">[111]</a> Теоријске основе психоанализе леже у оним филозофским струјама које нагињу интерпретативној <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Феноменологија (психологија) (страница не постоји)">феноменологији</a>, а не у оним које нагињу <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Наука">научном</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Позитивизам">позитивизму</a>, чинећи теорију углавном некомпатибилном са позитивистичким приступима проучавању ума.<a href="#cite_note-Webster,_Richard_1996-99">[95]</a><a href="#cite_note-116">[112]</a><a href="#cite_note-117">[113]</a> Иако су бројне студије показале да је ефикасност терапије пре свега у вези са квалитетом терапеута<a href="#cite_note-Horvath_A_2001_365–372-118">[114]</a>, а не са школом или техником или обуком, француски извештај из ИНСЕРМ-а је закључио да је психоаналитичка терапија мање ефикасна него друге психотерапије (укључујући и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B3%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Когнитивна терапија">когнитивно-бихејвиоралну терапију</a>) за неке болести. Извештај је користио <a href="/wiki/Metaanaliza" title="Metaanaliza">метаанализу</a> бројних других студија са циљем да се провери да ли је "доказано" или "се претпоставља" да је овај третман ефикасан код различитих болести.<a href="#cite_note-INSERM-90">[86]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Фројдијанска_теорија">Фројдијанска теорија</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=41" title="Уредите одељак „Фројдијанска теорија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=41" title="Уреди извор одељка: Фројдијанска теорија">уреди извор</a>]</div> У једном прегледу научног истраживања се наводи да иако се могу разликовати особине личности које одговарају Фројдовим фазама - оралној, аналној, едипалној и гениталној, оне се не морају нужно манифестовати као фазе у развоју деце. Ова истраживања такође нису потврдила да такве особине одраслих потичу из дечијих искустава (Fisher & Greenberg, 1977, 399). Међутим, ове фазе не треба посматрати као пресудне за модерну психоанализу. Оно што је кључно за модерну психоаналитичку теорију и праксу је моћ несвесног и феномен трансфера.<a href="#cite_note-119">[115]</a> Идеја о "несвесном" се оспорава јер се људско понашање може посматрати, док се о људској менталној активности мора закључити. Међутим, несвесно је данас популарна тема проучавања у областима експерименталне и социјалне психологије (нпр. имплицитне мере става, фМРИ и <a href="/wiki/Pozitronska_emisiona_tomografija" title="Pozitronska emisiona tomografija">ПЕТ</a> и други индиректни тестови). Идеја о несвесном и феномен преноса су широко истражени и, како се тврди, потврђени у областима <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B3%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Когнитивна психологија">когнитивне психологије</a> и социјалне психологије (Westen & Gabbard 2002), мада Фројдову интерпретацију несвесне менталне активности не подржава већина когнитивних психолога. Новији развоји у неуронауци резултирали су с једне стране ставом да је она дала биолошку основу за несвесну емоционалну обраду у складу са психоаналитичком теоријом, тј. неуропсихоанализу (Westen & Gabbard 2002), док друга страна тврди да такви налази чине психоаналитичку теорију застарелом и неважном. Шломо Кало објашњава да је научни материјализам који је процветао у XIX веку озбиљно нашкодио религији и одбацио оно што се назива духовним. Посебно је оштећена институција свештеника <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82" title="Исповест">исповедника</a>. Празнину коју је ова институција оставила за собом брзо је заузела новорођена психоанализа. У својим списима, Кало тврди да је основни приступ психоанализе погрешан. Она заступа погрешне кључне претпоставке да је срећа недостижна и да је природна тежња човека да искористи своје ближње за сопствени ужитак и корист.<a href="#cite_note-120">[116]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Види_још">Види још</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=42" title="Уредите одељак „Види још”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=42" title="Уреди извор одељка: Види још">уреди извор</a>]</div> <ul><li><a href="/wiki/%D0%97%D0%B8%D0%B3%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B4_%D0%A4%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B4" title="Зигмунд Фројд">Зигмунд Фројд</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B3" title="Карл Густав Јунг">Карл Густав Јунг</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%90%D0%B4%D0%BB%D0%B5%D1%80" title="Алфред Адлер">Алфред Адлер</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%BD" title="Меланија Клајн">Меланија Клајн</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%96%D0%B0%D0%BA_%D0%9B%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BD" title="Жак Лакан">Жак Лакан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81" title="Едипов комплекс">Едипов комплекс</a></li> <li><a href="/wiki/Celovitost_objekta" title="Celovitost objekta">Целовитост објекта</a></li> <li><a href="/wiki/Konstantnost_objekta" title="Konstantnost objekta">Константност објекта</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A8%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80" title="Никола Шугар">Никола Шугар</a></li> <li><a href="/wiki/Hugo_Klajn" title="Hugo Klajn">Хуго Клајн</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B" title="Владета Јеротић">Владета Јеротић</a></li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Напомене">Напомене</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=43" title="Уредите одељак „Напомене”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=43" title="Уреди извор одељка: Напомене">уреди извор</a>]</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440201">.mw-parser-output .reflist{margin-bottom:0.5em;list-style-type:decimal}@media screen{.mw-parser-output .reflist{font-size:90%}}.mw-parser-output .reflist .references{font-size:100%;margin-bottom:0;list-style-type:inherit}.mw-parser-output .reflist-columns-2{column-width:30em}.mw-parser-output .reflist-columns-3{column-width:25em}.mw-parser-output .reflist-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .reflist-columns ol{margin-top:0}.mw-parser-output .reflist-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .reflist-upper-alpha{list-style-type:upper-alpha}.mw-parser-output .reflist-upper-roman{list-style-type:upper-roman}.mw-parser-output .reflist-lower-alpha{list-style-type:lower-alpha}.mw-parser-output .reflist-lower-greek{list-style-type:lower-greek}.mw-parser-output .reflist-lower-roman{list-style-type:lower-roman}</style><div class="reflist reflist-columns references-column-width reflist-lower-alpha" style="column-width: 25em;"> <ol class="references"> <li id="cite_note-3"><a href="#cite_ref-3">^</a> <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%90%D0%B4%D0%BB%D0%B5%D1%80" title="Алфред Адлер">Alfred Adler</a> developed the school of thought known as <a href="/w/index.php?title=Individual_psychology&action=edit&redlink=1" class="new" title="Individual psychology (страница не постоји)">individual psychology</a>, while <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B3" title="Карл Густав Јунг">Carl Jung</a> established <a href="/w/index.php?title=Analytical_psychology&action=edit&redlink=1" class="new" title="Analytical psychology (страница не постоји)">analytical psychology</a>. </li> <li id="cite_note-7"><a href="#cite_ref-7">^</a> Kaplan and Sadock's Synopsis of Psychiatry, 2007: "Psychoanalysis has existed before the turn of the 20th century and, in that span of years, has established itself as one of the fundamental disciplines within psychiatry. The science of psychoanalysis is the bedrock of psychodynamic understanding and forms the fundamental theoretical frame of reference for a variety of forms of therapeutic intervention, embracing not only psychoanalysis itself but also various forms of psychoanalytically oriented psychotherapy and related forms of therapy using psychodynamic concepts."<a href="#cite_note-6">[5]</a> </li> <li id="cite_note-9"><a href="#cite_ref-9">^</a> <a href="/w/index.php?title=Robert_Michels_(physician)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Robert Michels (physician) (страница не постоји)">Robert Michels</a>, 2009: "Psychoanalysis continues to be an important paradigm organizing the way many psychiatrists think about patients and treatment. However, its limitations are more widely recognized and it is assumed that many important advances in the future will come from other areas, particularly biologic psychiatry. As yet unresolved is the appropriate role of psychoanalytic thinking in organizing the treatment of patients and the training of psychiatrists after that biologic revolution has born fruit. Will treatments aimed at biologic defects or abnormalities become technical steps in a program organized in a psychoanalytic framework? Will psychoanalysis serve to explain and guide supportive intervention for individuals whose lives are deformed by biologic defect and therapeutic interventions, much as it now does for patients with chronic physical illness, with the psychoanalyst on the psychiatric dialysis program? Or will we look back on the role of psychoanalysis in the treatment of the seriously mentally ill as the last and most scientifically enlightened phase of the humanistic tradition in psychiatry, a tradition that became extinct when advances in biology allowed us to cure those we had so long only comforted?"<a href="#cite_note-8">[6]</a> </li> <li id="cite_note-13"><a href="#cite_ref-13">^</a> <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%90%D0%B4%D0%BB%D0%B5%D1%80" title="Алфред Адлер">Alfred Adler</a> developed the school of thought known as <a href="/w/index.php?title=Individual_psychology&action=edit&redlink=1" class="new" title="Individual psychology (страница не постоји)">individual psychology</a>, while <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B3" title="Карл Густав Јунг">Carl Jung</a> established <a href="/w/index.php?title=Analytical_psychology&action=edit&redlink=1" class="new" title="Analytical psychology (страница не постоји)">analytical psychology</a>. </li> </ol></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Референце">Референце</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=44" title="Уредите одељак „Референце”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=44" title="Уреди извор одељка: Референце">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r28440201"><div class="reflist reflist-columns references-column-width" style="column-width: 25em;"> <ol class="references"> <li id="cite_note-1"><a href="#cite_ref-1">^</a> Merton M. Gill, <a href="/w/index.php?title=American_Mental_Health_Foundation&action=edit&redlink=1" class="new" title="American Mental Health Foundation (страница не постоји)">American Mental Health Foundation</a>: "What is psychoanalysis? Of course, one is supposed to answer that it is many things — a theory, a research method, a therapy, a body of knowledge. In what might be considered an unfortunately abbreviated description, Freud said that anyone who recognizes transference and resistance is a psychoanalyst, even if he comes to conclusions other than his own. ... I prefer to think of the analytic situation more broadly, as one in which someone seeking help tries to speak as freely as he can to someone who listens as carefully as he can with the aim of articulating what is going on between them and why. David Rapaport (1967a) once defined the analytic situation as carrying the method of interpersonal relationship to its last consequences." Gill, Merton M. <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20090610013708/http://americanmentalhealthfoundation.org/a.php?id=38">„"Psychoanalysis, Part 1: Proposals for the Future"”</a>. Архивирано из оригинала 10. 06. 2009. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=%22Psychoanalysis%2C+Part+1%3A+Proposals+for+the+Future%22&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Famericanmentalhealthfoundation.org%2Fa.php%3Fid%3D38&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Неподобан URL (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD_URL" title="Категорија:CS1 одржавање: Неподобан URL">веза</a>), American Mental Health Foundation, archived 10 June 2009 </li> <li id="cite_note-2"><a href="#cite_ref-2">^</a> Jane Milton, Caroline Polmear, Julia Fabricius. A Short Introduction to Psychoanalysis. SAGE, 2011, 27. "All psychoanalytic theories include the idea that unconscious thoughts and feelings are central in mental functioning." </li> <li id="cite_note-Birnbach,_Martin_1961-4">^ <a href="#cite_ref-Birnbach,_Martin_1961_4-0">а</a> <a href="#cite_ref-Birnbach,_Martin_1961_4-1">б</a> <cite class="citation book">Birnbach, Martin (1961). Neo-Freudian Social Philosophy. Stanford University Press.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Martin&rft.aulast=Birnbach&rft.btitle=Neo-Freudian+Social+Philosophy&rft.date=1961&rft.genre=book&rft.pub=Stanford+University+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . 3. </li> <li id="cite_note-Mitchell,_Juliet_2000-5">^ <a href="#cite_ref-Mitchell,_Juliet_2000_5-0">а</a> <a href="#cite_ref-Mitchell,_Juliet_2000_5-1">б</a> <cite class="citation book">Mitchell, Juliet (2000). Psychoanalysis and Feminism: A Radical Reassessment of Freudian Psychoanalysis. Penguin Books.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Juliet&rft.aulast=Mitchell&rft.btitle=Psychoanalysis+and+Feminism%3A+A+Radical+Reassessment+of+Freudian+Psychoanalysis&rft.date=2000&rft.genre=book&rft.pub=Penguin+Books&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . 341. </li> <li id="cite_note-6"><a href="#cite_ref-6">^</a> Sadock, Benjamin J. and Sadock, Virginia A. Kaplan and Sadock's Synopsis of Psychiatry. 10th ed., Lippincott Williams & Wilkins, 2007, 190. </li> <li id="cite_note-8"><a href="#cite_ref-8">^</a> <a href="/w/index.php?title=Robert_Michels_(physician)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Robert Michels (physician) (страница не постоји)">Michels, Robert</a>. <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20090606094737/http://americanmentalhealthfoundation.org/a.php?id=24">„"Psychoanalysis and Psychiatry: A Changing Relationship"”</a>. Архивирано из оригинала 06. 06. 2009. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=%22Psychoanalysis+and+Psychiatry%3A+A+Changing+Relationship%22&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Famericanmentalhealthfoundation.org%2Fa.php%3Fid%3D24&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Неподобан URL (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD_URL" title="Категорија:CS1 одржавање: Неподобан URL">веза</a>), American Mental Health Foundation, archived 6 June 2009. </li> <li id="cite_note-10"><a href="#cite_ref-10">^</a> For points 1–6, see Fromm, Erich. The Revision of Psychoanalysis, New York: Open Road, 1992, 12–13. For point 7, Chessick, Richard D. The Future of Psychoanalysis, New York: State University of New York Press, 2007, 125. </li> <li id="cite_note-11"><a href="#cite_ref-11">^</a> For session length, Thompson, M. Guy. The Ethic of Honesty: The Fundamental Rule of Psychoanalysis, Rodopi, 2004, 75. </li> <li id="cite_note-12"><a href="#cite_ref-12">^</a> Gay, Peter. Freud: A Life for Our Time. New York: W. W. Norton, 1988, 3–4, 103. </li> <li id="cite_note-14"><a href="#cite_ref-14">^</a> <cite id="CITEREFStengel1953" class="citation">Stengel, E. (1953), Sigmund Freud on Aphasia (1891), New York: <a href="/w/index.php?title=International_Universities_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="International Universities Press (страница не постоји)">International Universities Press</a></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=E.&rft.aulast=Stengel&rft.btitle=Sigmund+Freud+on+Aphasia+%281891%29&rft.date=1953&rft.genre=book&rft.place=New+York&rft.pub=International+Universities+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-15"><a href="#cite_ref-15">^</a> Freud, S. Studies on Hysteria (1895), Standard Edition, vol. 2, Hogarth Press, 1955. </li> <li id="cite_note-16"><a href="#cite_ref-16">^</a> Freud, S. (1895), "Project for a Scientific Psychology", Standard Edition, vol. 1, Hogarth Press, 1966. </li> <li id="cite_note-17"><a href="#cite_ref-17">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20190104133936/http://psychanalyse-paris.com/1275-L-Heredite-et-l-etiologie-des.html">„"L'hérédité et l’étiologie des névroses"”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://psychanalyse-paris.com/1275-L-Heredite-et-l-etiologie-des.html">оригинала</a> 04. 01. 2019. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=%22L%27h%C3%A9r%C3%A9dit%C3%A9+et+l%E2%80%99%C3%A9tiologie+des+n%C3%A9vroses%22&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fpsychanalyse-paris.com%2F1275-L-Heredite-et-l-etiologie-des.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  – Psychanalyse-Paris.com </li> <li id="cite_note-18"><a href="#cite_ref-18">^</a> <a href="/w/index.php?title=%C3%89lisabeth_Roudinesco&action=edit&redlink=1" class="new" title="Élisabeth Roudinesco (страница не постоји)">Élisabeth Roudinesco</a>, Michel Plon, Dictionnaire de la psychanalyse, Paris, Fayard, 2011 [1997], p. 1216. </li> <li id="cite_note-19"><a href="#cite_ref-19">^</a> Freud, S. (1896), "The Aetiology of Hysteria", Standard Edition, vol. 7, Hogarth Press, 1953. </li> <li id="cite_note-20"><a href="#cite_ref-20">^</a> Freud, S. (1906), "My Views on the Part Played by Sexuality in the Aetiology of the Neuroses", Standard Edition, vol. 7, Hogarth Press, 1953. </li> <li id="cite_note-21"><a href="#cite_ref-21">^</a> <a href="#CITEREFFreud1896">Freud 1896</a>, стр. 204 harvnb грешка: no target: CITEREFFreud1896 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-22"><a href="#cite_ref-22">^</a> Cioffi, F. (1973), "Was Freud a Liar", reprinted in <cite class="citation book">Freud and the Question of Pseudoscience. 1998.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=Freud+and+the+Question+of+Pseudoscience&rft.date=1998&rft.genre=book&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . <a href="/w/index.php?title=Open_Court_Publishing_Company&action=edit&redlink=1" class="new" title="Open Court Publishing Company (страница не постоји)">Open Court</a>, 199–204. </li> <li id="cite_note-23"><a href="#cite_ref-23">^</a> Schimek, J. G. (1987). "Fact and Fantasy in the Seduction Theory: a Historical Review", <a href="/w/index.php?title=Journal_of_the_American_Psychoanalytic_Association&action=edit&redlink=1" class="new" title="Journal of the American Psychoanalytic Association (страница не постоји)">Journal of the American Psychoanalytic Association</a>, xxxv: 937–965. </li> <li id="cite_note-24"><a href="#cite_ref-24">^</a> <cite class="citation journal">Esterson, Allen (фебруар 1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://human-nature.com/esterson/synopsis.html">„Jeffrey Masson and Freud's seduction theory: a new fable based on old myths (synopsis in Human Nature Review)”</a>. <a href="/w/index.php?title=History_of_the_Human_Sciences&action=edit&redlink=1" class="new" title="History of the Human Sciences (страница не постоји)">History of the Human Sciences</a>. 11 (1): 1—21. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:170827479">170827479</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1177%2F095269519801100101">10.1177/095269519801100101</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Jeffrey+Masson+and+Freud%27s+seduction+theory%3A+a+new+fable+based+on+old+myths+%28synopsis+in+Human+Nature+Review%29&rft.aufirst=Allen&rft.aulast=Esterson&rft.date=1998-02&rft.genre=article&rft.issue=1&rft.jtitle=History+of+the+Human+Sciences&rft.pages=1-21&rft.volume=11&rft_id=http%3A%2F%2Fhuman-nature.com%2Festerson%2Fsynopsis.html&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A170827479&rft_id=info%3Adoi%2F10.1177%2F095269519801100101&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-25"><a href="#cite_ref-25">^</a> Freud, S. (1906). </li> <li id="cite_note-26"><a href="#cite_ref-26">^</a> Freud, S. (1925), "An Autobiographical Study", Standard Edition, vol. 20, <a href="/w/index.php?title=Hogarth_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hogarth Press (страница не постоји)">Hogarth Press</a>, 1959. </li> <li id="cite_note-27"><a href="#cite_ref-27">^</a> <cite id="CITEREFFreud1899" class="citation">Freud, S. (1899), The Interpretation of Dreams, Macmillan</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=S.&rft.aulast=Freud&rft.btitle=The+Interpretation+of+Dreams&rft.date=1899&rft.genre=book&rft.pub=Macmillan&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-28"><a href="#cite_ref-28">^</a> <cite id="CITEREFArlow1964" class="citation">Arlow, Brenner (1964), Psychoanalytic Concepts and the Structural Theory, NY: International Universities Press</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Brenner&rft.aulast=Arlow&rft.btitle=Psychoanalytic+Concepts+and+the+Structural+Theory&rft.date=1964&rft.genre=book&rft.place=NY&rft.pub=International+Universities+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-29"><a href="#cite_ref-29">^</a> <cite id="CITEREFFreud1905" class="citation">Freud, S. (1905), Three Essays on the Theory of Sexuality, VII (2nd изд.), Hogarth Press</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=S.&rft.aulast=Freud&rft.btitle=Three+Essays+on+the+Theory+of+Sexuality&rft.date=1905&rft.edition=2nd&rft.genre=book&rft.pub=Hogarth+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-30"><a href="#cite_ref-30">^</a> <cite id="CITEREFFreud1915" class="citation">Freud, S. (1915), On Narcissism, XIV (2nd изд.), Hogarth Press</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=S.&rft.aulast=Freud&rft.btitle=On+Narcissism&rft.date=1915&rft.edition=2nd&rft.genre=book&rft.pub=Hogarth+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-31"><a href="#cite_ref-31">^</a> <cite id="CITEREFFreud1955" class="citation">Freud, S. (1955), Mourning and Melancholia, XVII (2nd изд.), Hogarth Press</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=S.&rft.aulast=Freud&rft.btitle=Mourning+and+Melancholia&rft.date=1955&rft.edition=2nd&rft.genre=book&rft.pub=Hogarth+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-32"><a href="#cite_ref-32">^</a> <cite id="CITEREFFreud1955" class="citation">Freud, S. (1955), A Child is Being Beaten, XVII (2nd изд.), Hogarth Press</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=S.&rft.aulast=Freud&rft.btitle=A+Child+is+Being+Beaten&rft.date=1955&rft.edition=2nd&rft.genre=book&rft.pub=Hogarth+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-33"><a href="#cite_ref-33">^</a> <cite id="CITEREFFreud1920" class="citation">Freud, S. (1920), „Group Psychology and Analysis of the Ego”, Nature (2nd изд.), XVII (2784): 321, <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1923Natur.111T.321.">1923Natur.111T.321.</a>, <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1038%2F111321d0">10.1038/111321d0</a>, <a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Handle_System" class="extiw" title="en:Handle System">hdl</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//hdl.handle.net/2027%2Fcoo.31924032306320">2027/coo.31924032306320</a></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Group+Psychology+and+Analysis+of+the+Ego&rft.aufirst=S.&rft.aulast=Freud&rft.date=1920&rft.genre=article&rft.issue=2784&rft.jtitle=Nature&rft.pages=321&rft.volume=XVII&rft_id=info%3Abibcode%2F1923Natur.111T.321.&rft_id=info%3Adoi%2F10.1038%2F111321d0&rft_id=info%3Ahdl%2F2027%2Fcoo.31924032306320&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-34"><a href="#cite_ref-34">^</a> <cite id="CITEREFFreud1920" class="citation">Freud, S. (1920), Beyond the Pleasure Principle, XVIII (2nd изд.), Hogarth Press</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=S.&rft.aulast=Freud&rft.btitle=Beyond+the+Pleasure+Principle&rft.date=1920&rft.edition=2nd&rft.genre=book&rft.pub=Hogarth+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-35"><a href="#cite_ref-35">^</a> <cite id="CITEREFFreud1955" class="citation">Freud, S. (1955), The Ego and the Id, XIX (2nd изд.), Hogarth Press</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=S.&rft.aulast=Freud&rft.btitle=The+Ego+and+the+Id&rft.date=1955&rft.edition=2nd&rft.genre=book&rft.pub=Hogarth+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-36"><a href="#cite_ref-36">^</a> <cite id="CITEREFFreud1955" class="citation">Freud, S. (1955), Inhibitions, Symptoms and Anxiety, XX (2nd изд.), Hogarth Press</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=S.&rft.aulast=Freud&rft.btitle=Inhibitions%2C+Symptoms+and+Anxiety&rft.date=1955&rft.edition=2nd&rft.genre=book&rft.pub=Hogarth+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-37"><a href="#cite_ref-37">^</a> <cite class="citation book">(Pol.), Professor Dr A. Mustafa M. B. A., M. A. (Eng ), M. A. (Eco ), M. A. (Hist ), M. A. (24. 8. 2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=RpWuBwAAQBAJ&pg=PT378">Organisational Behaviour</a>. Global Professional Publishing Limited. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9781908287366" title="Посебно:Штампани извори/9781908287366">9781908287366</a> — преко Google Books.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Professor+Dr+A.+Mustafa+M.+B.+A.%2C+M.+A.+%28Eng+%29%2C+M.+A.+%28Eco+%29%2C+M.+A.+%28Hist+%29%2C+M.+A.&rft.aulast=%28Pol.%29&rft.btitle=Organisational+Behaviour&rft.date=2013-08-24&rft.genre=book&rft.isbn=9781908287366&rft.pub=Global+Professional+Publishing+Limited&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DRpWuBwAAQBAJ%26pg%3DPT378&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-38"><a href="#cite_ref-38">^</a> <cite id="CITEREFWaelder1936" class="citation">Waelder, R. (1936), „The Principles of Multiple Function: Observations on Over-Determination”, The Psychoanalytic Quarterly, 5: 45—62, <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1080%2F21674086.1936.11925272">10.1080/21674086.1936.11925272</a></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=The+Principles+of+Multiple+Function%3A+Observations+on+Over-Determination&rft.aufirst=R.&rft.aulast=Waelder&rft.date=1936&rft.genre=article&rft.jtitle=The+Psychoanalytic+Quarterly&rft.pages=45-62&rft.volume=5&rft_id=info%3Adoi%2F10.1080%2F21674086.1936.11925272&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-39"><a href="#cite_ref-39">^</a> <cite id="CITEREFFreud1966" class="citation">Freud, A. (1966), The Ego and the Mechanisms of Defense, IUP</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=A.&rft.aulast=Freud&rft.btitle=The+Ego+and+the+Mechanisms+of+Defense&rft.date=1966&rft.genre=book&rft.pub=IUP&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-40"><a href="#cite_ref-40">^</a> <cite class="citation book">Kuriloff, Emily A. (2013). Contemporary Psychoanalysis and the Legacy of the Third Reich. Routledge. стр. 45. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1136930416" title="Посебно:Штампани извори/978-1136930416">978-1136930416</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Emily+A.&rft.aulast=Kuriloff&rft.btitle=Contemporary+Psychoanalysis+and+the+Legacy+of+the+Third+Reich&rft.date=2013&rft.genre=book&rft.isbn=978-1136930416&rft.pages=45&rft.pub=Routledge&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-41"><a href="#cite_ref-41">^</a> (cf. the journal The Psychoanalytic Study of the Child) </li> <li id="cite_note-Wallerstein_2000-42">^ <a href="#cite_ref-Wallerstein_2000_42-0">а</a> <a href="#cite_ref-Wallerstein_2000_42-1">б</a> <cite id="CITEREFWallerstein2000" class="citation">Wallerstein (2000), Forty-Two Lives in Treatment: A Study of Psychoanalysis and Psychotherapy</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Wallerstein&rft.btitle=Forty-Two+Lives+in+Treatment%3A+A+Study+of+Psychoanalysis+and+Psychotherapy&rft.date=2000&rft.genre=book&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-43"><a href="#cite_ref-43">^</a> Blum H. Masochism, the Ego Ideal and the Psychology of Women, JAPA 1976 </li> <li id="cite_note-44"><a href="#cite_ref-44">^</a> <cite class="citation"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20151023113323/http://www.ipa.org.uk/en/Societies/Europe/ComponentSocieties.aspx">IPA Component Organisations in Europe</a>, Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ipa.org.uk/en/Societies/Europe/ComponentSocieties.aspx">оригинала</a> 23. 10. 2015. г., Приступљено 26. 04. 2020</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=IPA+Component+Organisations+in+Europe&rft.genre=book&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ipa.org.uk%2Fen%2FSocieties%2FEurope%2FComponentSocieties.aspx&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-45"><a href="#cite_ref-45">^</a> <cite class="citation journal">Dorpat, T. L. (август 1976). „Structural conflict and object relations conflict”. Journal of the American Psychoanalytical Association. 24 (4): 855—874. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/1033218">1033218</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1177%2F000306517602400405">10.1177/000306517602400405</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Structural+conflict+and+object+relations+conflict&rft.aufirst=T.+L.&rft.aulast=Dorpat&rft.date=1976&rft.genre=article&rft.issue=4&rft.jtitle=Journal+of+the+American+Psychoanalytical+Association&rft.pages=855-874&rft.volume=24&rft_id=info%3Adoi%2F10.1177%2F000306517602400405&rft_id=info%3Apmid%2F1033218&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-46"><a href="#cite_ref-46">^</a> <cite id="CITEREFFreud1955" class="citation">Freud, S. (1955), The Unconscious, XIV (2nd изд.), Hogarth Press</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=S.&rft.aulast=Freud&rft.btitle=The+Unconscious&rft.date=1955&rft.edition=2nd&rft.genre=book&rft.pub=Hogarth+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Langs_R_2010-47">^ <a href="#cite_ref-Langs_R_2010_47-0">а</a> <a href="#cite_ref-Langs_R_2010_47-1">б</a> <a href="#cite_ref-Langs_R_2010_47-2">в</a> <cite id="CITEREFLangs2010" class="citation">Langs, R. (2010), Freud on a Precipice. How Freud's Fate pushed Psychoanalysis over the Edge, Lanham MD: Jason Aronson</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=R.&rft.aulast=Langs&rft.btitle=Freud+on+a+Precipice.+How+Freud%27s+Fate+pushed+Psychoanalysis+over+the+Edge&rft.date=2010&rft.genre=book&rft.pub=Lanham+MD%3A+Jason+Aronson&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-autogenerated1937-48"><a href="#cite_ref-autogenerated1937_48-0">^</a> <cite class="citation book">Freud, A (1937). The Ego and the Mechanisms of Defence. London: Hogarth Press and Institute of Psycho-Analysis.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=A&rft.aulast=Freud&rft.btitle=The+Ego+and+the+Mechanisms+of+Defence&rft.date=1937&rft.genre=book&rft.place=London&rft.pub=Hogarth+Press+and+Institute+of+Psycho-Analysis&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . (Revised edition 1966 (US), 1968 (UK)) </li> <li id="cite_note-49"><a href="#cite_ref-49">^</a> <cite id="CITEREFRapaport1959" class="citation">Rapaport, Gill (1959), „The Points of View and Assumptions of Metapsychology”, The International Journal of Psycho-Analysis, 40: 153—62, <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/14436240">14436240</a></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=The+Points+of+View+and+Assumptions+of+Metapsychology&rft.aufirst=Gill&rft.aulast=Rapaport&rft.date=1959&rft.genre=article&rft.jtitle=The+International+Journal+of+Psycho-Analysis&rft.pages=153-62&rft.volume=40&rft_id=info%3Apmid%2F14436240&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-50"><a href="#cite_ref-50">^</a> <cite id="CITEREFBrenner2006" class="citation">Brenner (2006), „Psychoanalysis: Mind and Meaning”, Psychoanalytic Quarterly Press, New York</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Psychoanalysis%3A+Mind+and+Meaning&rft.au=Brenner&rft.date=2006&rft.genre=article&rft.jtitle=Psychoanalytic+Quarterly+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-51"><a href="#cite_ref-51">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20150501002425/http://www.english.upenn.edu/~cavitch/pdf-library/Freud_MourningAndMelancholia.pdf">„Archived copy”</a> (PDF). Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.english.upenn.edu/~cavitch/PDF-library/Freud_MourningAndMelancholia.pdf">оригинала</a> (PDF) 1. 5. 2015. г. Приступљено 27. 6. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=Archived+copy&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.english.upenn.edu%2F~cavitch%2FPDF-library%2FFreud_MourningAndMelancholia.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-52"><a href="#cite_ref-52">^</a> Lacan, Jacques, The Function and Field of Speech and Language in Psychoanalysis. Trans. Bruce Fink. New York – London: W.W. Norton, 2006. </li> <li id="cite_note-53"><a href="#cite_ref-53">^</a> Evans, Dylan "From Lacan to Darwin", in The Literary Animal; Evolution and the Nature of Narrative, eds. Jonathan Gottschall and David Sloan Wilson, Evanston: Northwestern University Press, 2005. </li> <li id="cite_note-54"><a href="#cite_ref-54">^</a> Lacan, J., Television/A Challenge to the Psychoanalytic Establishment </li> <li id="cite_note-Guimon-55"><a href="#cite_ref-Guimon_55-0">^</a> J. Guimón (2003) Relational mental health: beyond evidence-based interventions, 68. </li> <li id="cite_note-56"><a href="#cite_ref-56">^</a> <cite class="citation book">Deleuze and Guattari (1972). <a href="/w/index.php?title=Anti-Oedipus&action=edit&redlink=1" class="new" title="Anti-Oedipus (страница не постоји)">Anti-Oedipus</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Deleuze+and+Guattari&rft.btitle=Anti-Oedipus&rft.date=1972&rft.genre=book&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . 190–191. </li> <li id="cite_note-57"><a href="#cite_ref-57">^</a> Mitchell, Juliet. Psychoanalysis and Feminism, (1974), reissued in Basic Books 2000. </li> <li id="cite_note-58"><a href="#cite_ref-58">^</a> <cite class="citation book">Brenan, Teresa, ур. (1989). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/betweenfeminismp0000unse">Between Feminism and Psychoanalysis</a>. London and NY: Routledge. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-415-01490-5" title="Посебно:Штампани извори/0-415-01490-5">0-415-01490-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=Between+Feminism+and+Psychoanalysis&rft.date=1989&rft.genre=book&rft.isbn=0-415-01490-5&rft.place=London+and+NY&rft.pub=Routledge&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fbetweenfeminismp0000unse&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-59"><a href="#cite_ref-59">^</a> Pollock, Griselda. Encounters in the Virtual Feminist Museum. London: Routledge. 2007. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-415-41374-5" title="Посебно:Штампани извори/0-415-41374-5">0-415-41374-5</a>. </li> <li id="cite_note-60"><a href="#cite_ref-60">^</a> Zajko, Vanda, and Leonard, Miriam, eds. Laughing with Medusa. Oxford University Press. 2006. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-19-927438-X" title="Посебно:Штампани извори/0-19-927438-X">0-19-927438-X</a>.. </li> <li id="cite_note-61"><a href="#cite_ref-61">^</a> <cite class="citation book">Pollock, Griselda, ур. (2006). Psychoanalysis and the Image. Oxford: Blackwell. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/1-4051-3461-5" title="Посебно:Штампани извори/1-4051-3461-5">1-4051-3461-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=Psychoanalysis+and+the+Image&rft.date=2006&rft.genre=book&rft.isbn=1-4051-3461-5&rft.place=Oxford&rft.pub=Blackwell&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-62"><a href="#cite_ref-62">^</a> <cite class="citation book">Irigaray, Luce. (1985). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/liang.speculumofotherw0000irig_a7q8">Speculum of the Other Woman</a>. NY: Cornell University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0801493300" title="Посебно:Штампани извори/978-0801493300">978-0801493300</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Luce.&rft.aulast=Irigaray&rft.btitle=Speculum+of+the+Other+Woman&rft.date=1985&rft.genre=book&rft.isbn=978-0801493300&rft.place=NY&rft.pub=Cornell+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fliang.speculumofotherw0000irig_a7q8&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-63"><a href="#cite_ref-63">^</a> Irigaray, Luce. This Sex which is Not One. NY: Cornell University Press., 1985 </li> <li id="cite_note-64"><a href="#cite_ref-64">^</a> <cite class="citation book">Benjamin, Jessica (1995). Like Subjects, Love Objects. Yale University. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-300-06419-5" title="Посебно:Штампани извори/0-300-06419-5">0-300-06419-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Jessica&rft.aulast=Benjamin&rft.btitle=Like+Subjects%2C+Love+Objects&rft.date=1995&rft.genre=book&rft.isbn=0-300-06419-5&rft.pub=Yale+University&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-65"><a href="#cite_ref-65">^</a> <cite id="CITEREFLangs2010" class="citation">Langs, R. (2010), Fundamentals of Adaptive Psychotherapy and Counseling, London: Palgrave-MacMillan</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=R.&rft.aulast=Langs&rft.btitle=Fundamentals+of+Adaptive+Psychotherapy+and+Counseling&rft.date=2010&rft.genre=book&rft.place=London&rft.pub=Palgrave-MacMillan&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-66"><a href="#cite_ref-66">^</a> <cite id="CITEREFMitchell1997" class="citation">Mitchell, S. (1997), Influence and Autonomy in Psychoanalysis, The Analytic Press</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=S.&rft.aulast=Mitchell&rft.btitle=Influence+and+Autonomy+in+Psychoanalysis&rft.date=1997&rft.genre=book&rft.pub=The+Analytic+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-67"><a href="#cite_ref-67">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.cmps.edu/Modern-Psychoanalysis-Journal">„The Journal | Center for Modern Psychoanalytic Studies”</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=The+Journal+%26%23124%3B+Center+for+Modern+Psychoanalytic+Studies&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.cmps.edu%2FModern-Psychoanalysis-Journal&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-68"><a href="#cite_ref-68">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130728202304/http://www.ptsd.va.gov/professional/pages/child_sexual_abuse.asp">„Apologies: Page Not Found - PTSD: National Center for PTSD”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ptsd.va.gov/professional/pages/child_sexual_abuse.asp">оригинала</a> 28. 7. 2013. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=Apologies%3A+Page+Not+Found+-+PTSD%3A+National+Center+for+PTSD&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ptsd.va.gov%2Fprofessional%2Fpages%2Fchild_sexual_abuse.asp&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Miller,_Alice_1984,_pp._105-69"><a href="#cite_ref-Miller,_Alice_1984,_pp._105_69-0">^</a> Miller, Alice. Thou Shalt Not Be Aware, Society's Betrayal of the Child New York: Farrar Straus Giroux, 1984, 105–227. </li> <li id="cite_note-Kupfersmid,_Joel-70">^ <a href="#cite_ref-Kupfersmid,_Joel_70-0">а</a> <a href="#cite_ref-Kupfersmid,_Joel_70-1">б</a> Kupfersmid, Joel. Abstract <a rel="nofollow" class="external text" href="http://psycnet.apa.org/index.cfm?fa=buy.optionToBuy&id=1996-00446-003">Does the Oedipus complex exist?</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D1%83%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0" title="Америчко удружење психолога">American Psychological Association</a>, 1995 </li> <li id="cite_note-71"><a href="#cite_ref-71">^</a> <cite id="CITEREFLangs1998" class="citation">Langs, R. (1998), Ground Rules in Psychotherapy and Counselling, London: Karnac</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=R.&rft.aulast=Langs&rft.btitle=Ground+Rules+in+Psychotherapy+and+Counselling&rft.date=1998&rft.genre=book&rft.pub=London%3A+Karnac&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-72"><a href="#cite_ref-72">^</a> <cite id="CITEREFGray1994" class="citation">Gray, P. (1994), The Ego and Analysis of Defense, J. Aronson</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=P.&rft.aulast=Gray&rft.btitle=The+Ego+and+Analysis+of+Defense&rft.date=1994&rft.genre=book&rft.pub=J.+Aronson&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-73"><a href="#cite_ref-73">^</a> <cite id="CITEREFMorris_N,_Eagle2007" class="citation">Morris N, Eagle (2007), <a rel="nofollow" class="external text" href="https://semanticscholar.org/paper/2403e3b4cb03f1b54e1b8205053a010d3416aab6">„Psychoanalysis and its critics”</a>, Psychoanalytic Psychology, 24: 10—24, <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:143559287">143559287</a>, <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1037%2F0736-9735.24.1.10">10.1037/0736-9735.24.1.10</a></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Psychoanalysis+and+its+critics&rft.au=Morris+N%2C+Eagle&rft.date=2007&rft.genre=article&rft.jtitle=Psychoanalytic+Psychology&rft.pages=10-24&rft.volume=24&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A143559287&rft_id=https%3A%2F%2Fsemanticscholar.org%2Fpaper%2F2403e3b4cb03f1b54e1b8205053a010d3416aab6&rft_id=info%3Adoi%2F10.1037%2F0736-9735.24.1.10&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-NPI-74">^ <a href="#cite_ref-NPI_74-0">а</a> <a href="#cite_ref-NPI_74-1">б</a> <cite class="citation"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20081014064319/http://www.psychoanalytischinstituut.nl/">Nederlands Psychoanalytisch Instituut</a>, Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.psychoanalytischinstituut.nl/">оригинала</a> 14. 10. 2008. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=Nederlands+Psychoanalytisch+Instituut&rft.genre=book&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.psychoanalytischinstituut.nl%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-75"><a href="#cite_ref-75">^</a> [What is Psychoanalytic Psychotherapy? Toronto Psychoanalytic Society and Institute – ] </li> <li id="cite_note-76"><a href="#cite_ref-76">^</a> <cite class="citation"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20090916045816/http://www.npg-utrecht.nl/npg.htm">Nederlands Psychoanalytisch Genootschap</a>, Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.npg-utrecht.nl/npg.htm">оригинала</a> 16. 9. 2009. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=Nederlands+Psychoanalytisch+Genootschap&rft.genre=book&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.npg-utrecht.nl%2Fnpg.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-77"><a href="#cite_ref-77">^</a> <cite id="CITEREFTallis1996" class="citation">Tallis, R. C. (1996), <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.human-nature.com/freud/tallis.html">„Burying Freud”</a>, Lancet, 347 (9002): 669—671, <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/8596386">8596386</a>, <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:35537033">35537033</a>, <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2FS0140-6736%2896%2991210-6">10.1016/S0140-6736(96)91210-6</a></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Burying+Freud&rft.aufirst=R.+C.&rft.aulast=Tallis&rft.date=1996&rft.genre=article&rft.issue=9002&rft.jtitle=Lancet&rft.pages=669-671&rft.volume=347&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.human-nature.com%2Ffreud%2Ftallis.html&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A35537033&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2FS0140-6736%2896%2991210-6&rft_id=info%3Apmid%2F8596386&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-78"><a href="#cite_ref-78">^</a> <cite id="CITEREFBlum_HP1977" class="citation">Blum HP, ур. (1977), Female Psychology, New York: International Universities Press</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=Female+Psychology&rft.date=1977&rft.genre=book&rft.place=New+York&rft.pub=International+Universities+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-79"><a href="#cite_ref-79">^</a> <cite class="citation journal">Schechter, D. S.; Zygmunt A; Coates SW; Davies M; Trabka KA; McCaw J; Kolodji A.; Robinson JL (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2078523">„Caregiver traumatization adversely impacts young children's mental representations of self and others”</a>. Attachment & Human Development. 9 (3): 187—20. <a href="/wiki/PubMed_Central" title="PubMed Central">PMC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2078523">2078523</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18007959">18007959</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1080%2F14616730701453762">10.1080/14616730701453762</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Caregiver+traumatization+adversely+impacts+young+children%27s+mental+representations+of+self+and+others&rft.au=Coates+SW&rft.au=Davies+M&rft.au=Kolodji+A.&rft.au=McCaw+J&rft.au=Robinson+JL&rft.au=Trabka+KA&rft.au=Zygmunt+A&rft.aufirst=D.+S.&rft.aulast=Schechter&rft.date=2007&rft.genre=article&rft.issue=3&rft.jtitle=Attachment+%26+Human+Development&rft.pages=187-20&rft.volume=9&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC2078523&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC2078523&rft_id=info%3Adoi%2F10.1080%2F14616730701453762&rft_id=info%3Apmid%2F18007959&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-businessinsider.com.au-80">^ <a href="#cite_ref-businessinsider.com.au_80-0">а</a> <a href="#cite_ref-businessinsider.com.au_80-1">б</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20190910054321/https://www.businessinsider.com.au/heres-what-psychoanalysis-is-and-what-research-says-about-its-effectiveness-2016-8/amp">„Here's what psychoanalysis really is, and what research says about its effectiveness”</a>. 15. 8. 2016. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.businessinsider.com.au/heres-what-psychoanalysis-is-and-what-research-says-about-its-effectiveness-2016-8/amp">оригинала</a> 10. 09. 2019. г. Приступљено 26. 04. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=Here%27s+what+psychoanalysis+really+is%2C+and+what+research+says+about+its+effectiveness&rft.date=2016-08-15&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.businessinsider.com.au%2Fheres-what-psychoanalysis-is-and-what-research-says-about-its-effectiveness-2016-8%2Famp&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-81"><a href="#cite_ref-81">^</a> <cite class="citation journal">Leichsenring, F (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://semanticscholar.org/paper/729f6f7721dd8491f768cd53eefae8d06afc5629">„The emerging evidence for long-term psychodynamic therapy”</a>. Psychodynamic Psychiatry. 41 (3): 361—84. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24001160">24001160</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:10911045">10911045</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1521%2Fpdps.2013.41.3.361">10.1521/pdps.2013.41.3.361</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=The+emerging+evidence+for+long-term+psychodynamic+therapy&rft.aufirst=F&rft.aulast=Leichsenring&rft.date=2013&rft.genre=article&rft.issue=3&rft.jtitle=Psychodynamic+Psychiatry&rft.pages=361-84&rft.volume=41&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A10911045&rft_id=https%3A%2F%2Fsemanticscholar.org%2Fpaper%2F729f6f7721dd8491f768cd53eefae8d06afc5629&rft_id=info%3Adoi%2F10.1521%2Fpdps.2013.41.3.361&rft_id=info%3Apmid%2F24001160&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-:0-82"><a href="#cite_ref-:0_82-0">^</a> <cite class="citation journal">De Maat, S; De Jonghe, F; De Kraker, R; Leichsenring, F; Abbass, A; Luyten, P; Barber, J. P; Rien, Van; Dekker, J (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://journals.lww.com/hrpjournal/fulltext/2013/05000/The_Current_State_of_the_Empirical_Evidence_for.1.aspx">„The current state of the empirical evidence for psychoanalysis: A meta-analytic approach”</a>. Harvard Review of Psychiatry. 21 (3): 107—37. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23660968">23660968</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:205642382">205642382</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1097%2FHRP.0b013e318294f5fd">10.1097/HRP.0b013e318294f5fd</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=The+current+state+of+the+empirical+evidence+for+psychoanalysis%3A+A+meta-analytic+approach&rft.au=Abbass%2C+A&rft.au=Barber%2C+J.+P&rft.au=De+Jonghe%2C+F&rft.au=De+Kraker%2C+R&rft.au=Dekker%2C+J&rft.au=Leichsenring%2C+F&rft.au=Luyten%2C+P&rft.au=Rien%2C+Van&rft.aufirst=S&rft.aulast=De+Maat&rft.date=2013&rft.genre=article&rft.issue=3&rft.jtitle=Harvard+Review+of+Psychiatry&rft.pages=107-37&rft.volume=21&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A205642382&rft_id=https%3A%2F%2Fjournals.lww.com%2Fhrpjournal%2Ffulltext%2F2013%2F05000%2FThe_Current_State_of_the_Empirical_Evidence_for.1.aspx&rft_id=info%3Adoi%2F10.1097%2FHRP.0b013e318294f5fd&rft_id=info%3Apmid%2F23660968&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-83"><a href="#cite_ref-83">^</a> <cite id="CITEREFShedler2010" class="citation">Shedler, J (2010), <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20170809002222/http://efpp.org/texts/shedler.pdf">„The Efficacy of Psychodynamic Psychotherapy”</a> (PDF), American Psychologist, 65 (2): 98—109, <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20141265">20141265</a>, <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:2034090">2034090</a>, <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1037%2Fa0018378">10.1037/a0018378</a>, Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.efpp.org/texts/shedler.pdf">оригинала</a> (PDF) 09. 08. 2017. г., Приступљено 26. 04. 2020</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=The+Efficacy+of+Psychodynamic+Psychotherapy&rft.aufirst=J&rft.aulast=Shedler&rft.date=2010&rft.genre=article&rft.issue=2&rft.jtitle=American+Psychologist&rft.pages=98-109&rft.volume=65&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.efpp.org%2Ftexts%2Fshedler.pdf&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A2034090&rft_id=info%3Adoi%2F10.1037%2Fa0018378&rft_id=info%3Apmid%2F20141265&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-84"><a href="#cite_ref-84">^</a> <cite id="CITEREFLeichsenring2005" class="citation">Leichsenring, F (2005), <a rel="nofollow" class="external text" href="https://semanticscholar.org/paper/a6e0b5e267dbc8ac9b075a3c67006757b40fd652">„Are psychodynamic and psychoanalytic therapies effective”</a>, International Journal of Psychoanalysis, 86 (3): 841—68, <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16096078">16096078</a>, <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:38880785">38880785</a>, <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1516%2Frfee-lkpn-b7tf-kpdu">10.1516/rfee-lkpn-b7tf-kpdu</a></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Are+psychodynamic+and+psychoanalytic+therapies+effective&rft.aufirst=F&rft.aulast=Leichsenring&rft.date=2005&rft.genre=article&rft.issue=3&rft.jtitle=International+Journal+of+Psychoanalysis&rft.pages=841-68&rft.volume=86&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A38880785&rft_id=https%3A%2F%2Fsemanticscholar.org%2Fpaper%2Fa6e0b5e267dbc8ac9b075a3c67006757b40fd652&rft_id=info%3Adoi%2F10.1516%2Frfee-lkpn-b7tf-kpdu&rft_id=info%3Apmid%2F16096078&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-85"><a href="#cite_ref-85">^</a> <cite class="citation journal">Leichsenring, Falk; Rabung, Sven (јул 2011). „Long-term psychodynamic psychotherapy in complex mental disorders: update of a meta-analysis”. Br J Psychiatry. 199 (1): 15—22. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21719877">21719877</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1192%2Fbjp.bp.110.082776">10.1192/bjp.bp.110.082776</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Long-term+psychodynamic+psychotherapy+in+complex+mental+disorders%3A+update+of+a+meta-analysis&rft.au=Rabung%2C+Sven&rft.aufirst=Falk&rft.aulast=Leichsenring&rft.date=2011-07&rft.genre=article&rft.issue=1&rft.jtitle=Br+J+Psychiatry&rft.pages=15-22&rft.volume=199&rft_id=info%3Adoi%2F10.1192%2Fbjp.bp.110.082776&rft_id=info%3Apmid%2F21719877&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-86"><a href="#cite_ref-86">^</a> <cite class="citation journal">McKay, D. (2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://fordham.bepress.com/psych_facultypubs/318">„Methods and mechanisms in the efficacy of psychodynamic psychotherapy”</a>. American Psychologist. 66 (2): 147—148; discussion 148—4. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21299262">21299262</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1037%2Fa0021195">10.1037/a0021195</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Methods+and+mechanisms+in+the+efficacy+of+psychodynamic+psychotherapy&rft.aufirst=D.&rft.aulast=McKay&rft.date=2011&rft.genre=article&rft.issue=2&rft.jtitle=American+Psychologist&rft.pages=147-148%3B+discussion+148-4&rft.volume=66&rft_id=https%3A%2F%2Ffordham.bepress.com%2Fpsych_facultypubs%2F318&rft_id=info%3Adoi%2F10.1037%2Fa0021195&rft_id=info%3Apmid%2F21299262&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-87"><a href="#cite_ref-87">^</a> <cite class="citation journal">Thombs, B. D.; Jewett, L. R.; Bassel, M. (2011). „Is there room for criticism of studies of psychodynamic psychotherapy?”. American Psychologist. 66 (2): 148—149; discussion 149—4. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21299263">21299263</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1037%2Fa0021248">10.1037/a0021248</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Is+there+room+for+criticism+of+studies+of+psychodynamic+psychotherapy%3F&rft.au=Bassel%2C+M.&rft.au=Jewett%2C+L.+R.&rft.aufirst=B.+D.&rft.aulast=Thombs&rft.date=2011&rft.genre=article&rft.issue=2&rft.jtitle=American+Psychologist&rft.pages=148-149%3B+discussion+149-4&rft.volume=66&rft_id=info%3Adoi%2F10.1037%2Fa0021248&rft_id=info%3Apmid%2F21299263&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-88"><a href="#cite_ref-88">^</a> <cite class="citation journal">Anestis, M. D.; Anestis, J. C.; Lilienfeld, S. O. (2011). „When it comes to evaluating psychodynamic therapy, the devil is in the details”. American Psychologist. 66 (2): 149—151; discussion 151—4. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21299264">21299264</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1037%2Fa0021190">10.1037/a0021190</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=When+it+comes+to+evaluating+psychodynamic+therapy%2C+the+devil+is+in+the+details&rft.au=Anestis%2C+J.+C.&rft.au=Lilienfeld%2C+S.+O.&rft.aufirst=M.+D.&rft.aulast=Anestis&rft.date=2011&rft.genre=article&rft.issue=2&rft.jtitle=American+Psychologist&rft.pages=149-151%3B+discussion+151-4&rft.volume=66&rft_id=info%3Adoi%2F10.1037%2Fa0021190&rft_id=info%3Apmid%2F21299264&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-89"><a href="#cite_ref-89">^</a> <cite class="citation journal">Tryon, W. W.; Tryon, G. S. (2011). „No ownership of common factors”. American Psychologist. 66 (2): 151—152; discussion 152—4. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21299265">21299265</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1037%2Fa0021056">10.1037/a0021056</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=No+ownership+of+common+factors&rft.au=Tryon%2C+G.+S.&rft.aufirst=W.+W.&rft.aulast=Tryon&rft.date=2011&rft.genre=article&rft.issue=2&rft.jtitle=American+Psychologist&rft.pages=151-152%3B+discussion+152-4&rft.volume=66&rft_id=info%3Adoi%2F10.1037%2Fa0021056&rft_id=info%3Apmid%2F21299265&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-INSERM-90">^ <a href="#cite_ref-INSERM_90-0">а</a> <a href="#cite_ref-INSERM_90-1">б</a> <a href="#cite_ref-INSERM_90-2">в</a> <cite id="CITEREFNational_Institute_for_health_and_medical_research2004" class="citation">National Institute for health and medical research (2004), Psychotherapy: Three approaches evaluated, <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21348158">21348158</a></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=National+Institute+for+health+and+medical+research&rft.btitle=Psychotherapy%3A+Three+approaches+evaluated&rft.date=2004&rft.genre=book&rft_id=info%3Apmid%2F21348158&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-91"><a href="#cite_ref-91">^</a> <cite class="citation journal">Zipfel, Stephan; Wild, Beate; Groß, Gaby; Friederich, Hans-Christoph; Teufel, Martin; Schellberg, Dieter; Giel, Katrin E; De Zwaan, Martina; Dinkel, Andreas (2014). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.semanticscholar.org/paper/a13e5f17ae90a5c3a5a6842a18ae84a8b412c616">„Focal psychodynamic therapy, cognitive behaviour therapy, and optimised treatment as usual in outpatients with anorexia nervosa (ANTOP study): Randomised controlled trial”</a>. The Lancet. 383 (9912): 127—37. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24131861">24131861</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:31166483">31166483</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2FS0140-6736%2813%2961746-8">10.1016/S0140-6736(13)61746-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Focal+psychodynamic+therapy%2C+cognitive+behaviour+therapy%2C+and+optimised+treatment+as+usual+in+outpatients+with+anorexia+nervosa+%28ANTOP+study%29%3A+Randomised+controlled+trial&rft.au=De+Zwaan%2C+Martina&rft.au=Dinkel%2C+Andreas&rft.au=Friederich%2C+Hans-Christoph&rft.au=Giel%2C+Katrin+E&rft.au=Gro%C3%9F%2C+Gaby&rft.au=Schellberg%2C+Dieter&rft.au=Teufel%2C+Martin&rft.au=Wild%2C+Beate&rft.aufirst=Stephan&rft.aulast=Zipfel&rft.date=2014&rft.genre=article&rft.issue=9912&rft.jtitle=The+Lancet&rft.pages=127-37&rft.volume=383&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A31166483&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.semanticscholar.org%2Fpaper%2Fa13e5f17ae90a5c3a5a6842a18ae84a8b412c616&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2FS0140-6736%2813%2961746-8&rft_id=info%3Apmid%2F24131861&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-pmid11686988-92"><a href="#cite_ref-pmid11686988_92-0">^</a> <cite class="citation journal">Malmberg, Lena; Fenton, Mark; Rathbone, John (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4171459">„Individual psychodynamic psychotherapy and psychoanalysis for schizophrenia and severe mental illness”</a>. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2012 (3): CD001360. <a href="/wiki/PubMed_Central" title="PubMed Central">PMC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4171459">4171459</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11686988">11686988</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1002%2F14651858.CD001360">10.1002/14651858.CD001360</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Individual+psychodynamic+psychotherapy+and+psychoanalysis+for+schizophrenia+and+severe+mental+illness&rft.au=Fenton%2C+Mark&rft.au=Rathbone%2C+John&rft.aufirst=Lena&rft.aulast=Malmberg&rft.date=2001&rft.genre=article&rft.issue=3&rft.jtitle=Cochrane+Database+of+Systematic+Reviews&rft.pages=CD001360&rft.volume=2012&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC4171459&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC4171459&rft_id=info%3Adoi%2F10.1002%2F14651858.CD001360&rft_id=info%3Apmid%2F11686988&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-93"><a href="#cite_ref-93">^</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.ahrq.gov/clinic/schzpatt1.htm">AHRQ.gov Initial Results from the Schizophrenia Patient Outcomes Research Team (PORT) Client Survey</a> 2001 </li> <li id="cite_note-94"><a href="#cite_ref-94">^</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.ahrq.gov/clinic/schzrec1.htm">AHRQ.gov The Schizophrenia Patient Outcomes Research Team (PORT) Treatment (continued)</a> 1998 </li> <li id="cite_note-Brunner-95"><a href="#cite_ref-Brunner_95-0">^</a> <cite id="CITEREFBrunner2001" class="citation">Brunner, José (2001), Freud and the politics of psychoanalysis, Transaction, стр. xxi, <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7658-0672-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7658-0672-7">978-0-7658-0672-7</a></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Jos%C3%A9&rft.aulast=Brunner&rft.btitle=Freud+and+the+politics+of+psychoanalysis&rft.date=2001&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-7658-0672-7&rft.pages=xxi&rft.pub=Transaction&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-96"><a href="#cite_ref-96">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.washingtonpost.com/wp-srv/style/longterm/books/chap1/dispatchesfromthefreudwars.htm">„washingtonpost.com: Dispatches from the Freud Wars: Psychoanalysis and Its Passions”</a>. <a href="/wiki/The_Washington_Post" title="The Washington Post">The Washington Post</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=washingtonpost.com%3A+Dispatches+from+the+Freud+Wars%3A+Psychoanalysis+and+Its+Passions&rft.genre=article&rft.jtitle=The+Washington+Post&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.washingtonpost.com%2Fwp-srv%2Fstyle%2Flongterm%2Fbooks%2Fchap1%2Fdispatchesfromthefreudwars.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-97"><a href="#cite_ref-97">^</a> Borch-Jacobsen 1996 </li> <li id="cite_note-98"><a href="#cite_ref-98">^</a> <cite class="citation web">Cioffi, Frank (9. 11. 2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.butterfliesandwheels.org/2005/was-freud-a-pseudoscientist/">„Was Freud a Pseudoscientist?”</a>. Приступљено 13. 4. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Frank&rft.aulast=Cioffi&rft.btitle=Was+Freud+a+Pseudoscientist%3F&rft.date=2005-11-09&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.butterfliesandwheels.org%2F2005%2Fwas-freud-a-pseudoscientist%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Webster,_Richard_1996-99">^ <a href="#cite_ref-Webster,_Richard_1996_99-0">а</a> <a href="#cite_ref-Webster,_Richard_1996_99-1">б</a> <cite class="citation book">Webster, Richard (1996). Why Freud was wrong. Sin, science and psychoanalysis. London: Harper Collins.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Richard&rft.aulast=Webster&rft.btitle=Why+Freud+was+wrong.+Sin%2C+science+and+psychoanalysis&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.place=London&rft.pub=Harper+Collins&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Popper-100"><a href="#cite_ref-Popper_100-0">^</a> Popper KR, "Science: Conjectures and Refutations", reprinted in Grim P (1990) Philosophy of Science and the Occult, Albany, 104–110. See also <a href="/w/index.php?title=Conjectures_and_Refutations&action=edit&redlink=1" class="new" title="Conjectures and Refutations (страница не постоји)">Conjectures and Refutations</a>. </li> <li id="cite_note-101"><a href="#cite_ref-101">^</a> <cite class="citation book">Lakatos, Imre; John Worrall and Gregory Currie, eds. (1978). The Methodology of Scientific Research Programmes. Philosophical Papers, Volume 1. Cambridge: Cambridge University Press. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.co.uk/books?id=RRniFBI8Gi4C&pg=PA146">146</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Imre%3B+John+Worrall+and+Gregory+Currie%2C+eds.&rft.aulast=Lakatos&rft.btitle=The+Methodology+of+Scientific+Research+Programmes&rft.date=1978&rft.genre=book&rft.pages=146&rft.place=Cambridge&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft.series=Philosophical+Papers%2C+Volume+1&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A2%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B0:_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора">веза</a>) </li> <li id="cite_note-102"><a href="#cite_ref-102">^</a> <cite class="citation book">Scruton, Roger (1994). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sexualdesirephil0000scru">Sexual Desire: A Philosophical Investigation</a>. Phoenix Books. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sexualdesirephil0000scru/page/n212">201</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-85799-100-0" title="Посебно:Штампани извори/978-1-85799-100-0">978-1-85799-100-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Roger&rft.aulast=Scruton&rft.btitle=Sexual+Desire%3A+A+Philosophical+Investigation&rft.date=1994&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-85799-100-0&rft.pages=201&rft.pub=Phoenix+Books&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsexualdesirephil0000scru&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-103"><a href="#cite_ref-103">^</a> <cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Martin_Seligman&action=edit&redlink=1" class="new" title="Martin Seligman (страница не постоји)">Seligman, Martin</a> (2002). Authentic Happiness. The Free Press. стр. 64.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Martin&rft.aulast=Seligman&rft.btitle=Authentic+Happiness&rft.date=2002&rft.genre=book&rft.pages=64&rft.pub=The+Free+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . (Simon & Schuster),. </li> <li id="cite_note-104"><a href="#cite_ref-104">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20150923203132/http://www.chomsky.info/interviews/20031102.htm">„The Professorial Provocateur, Noam Chomsky interviewed by Deborah Solomon”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.chomsky.info/interviews/20031102.htm">оригинала</a> 23. 09. 2015. г. Приступљено 26. 04. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=The+Professorial+Provocateur%2C+Noam+Chomsky+interviewed+by+Deborah+Solomon&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.chomsky.info%2Finterviews%2F20031102.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-105"><a href="#cite_ref-105">^</a> <cite class="citation book">Pinker, Steven (1997). How The Mind Works.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Steven&rft.aulast=Pinker&rft.btitle=How+The+Mind+Works&rft.date=1997&rft.genre=book&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-106"><a href="#cite_ref-106">^</a> <cite class="citation book">Gould, Stephen Jay (1977). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/ontogenyphylogen00goul">Ontogeny and Phylogeny<img alt="Неопходна слободна регистрација" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. <a href="/w/index.php?title=Harvard_University_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="Harvard University Press (страница не постоји)">Harvard University Press</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9780674639409" title="Посебно:Штампани извори/9780674639409">9780674639409</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Stephen+Jay&rft.aulast=Gould&rft.btitle=Ontogeny+and+Phylogeny&rft.date=1977&rft.genre=book&rft.isbn=9780674639409&rft.pub=Harvard+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fontogenyphylogen00goul&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-107"><a href="#cite_ref-107">^</a> <cite class="citation book">Eysneck, Hans (1985). <a href="/w/index.php?title=Decline_and_Fall_of_the_Freudian_Empire&action=edit&redlink=1" class="new" title="Decline and Fall of the Freudian Empire (страница не постоји)">Decline and Fall of the Freudian Empire</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Hans&rft.aulast=Eysneck&rft.btitle=Decline+and+Fall+of+the+Freudian+Empire&rft.date=1985&rft.genre=book&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-108"><a href="#cite_ref-108">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130510073935/http://ist-socrates.berkeley.edu/~kihlstrm/freuddead.htm">„Is Freud Still Alive? No, Not Really”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://ist-socrates.berkeley.edu/~kihlstrm/freuddead.htm">оригинала</a> 10. 05. 2013. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=Is+Freud+Still+Alive%3F+No%2C+Not+Really&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fist-socrates.berkeley.edu%2F~kihlstrm%2Ffreuddead.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . John F. Kihlstrom </li> <li id="cite_note-109"><a href="#cite_ref-109">^</a> <cite id="CITEREFFuller_Torrey_E1986" class="citation">Fuller Torrey E (1986), Witchdoctors and Psychiatrists, стр. 76</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Fuller+Torrey+E&rft.btitle=Witchdoctors+and+Psychiatrists&rft.date=1986&rft.genre=book&rft.pages=76&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-110"><a href="#cite_ref-110">^</a> <cite class="citation book">Miller, Alice (1984). Thou shalt not be aware: society's betrayal of the child. NY: Meridan Printing.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Alice&rft.aulast=Miller&rft.btitle=Thou+shalt+not+be+aware%3A+society%27s+betrayal+of+the+child&rft.date=1984&rft.genre=book&rft.place=NY&rft.pub=Meridan+Printing&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-111"><a href="#cite_ref-111">^</a> <cite id="CITEREFWeeks1989" class="citation">Weeks, Jeffrey (1989), Sexuality and its Discontents: Meanings, Myths, and Modern Sexualities, New York: Routledge, стр. 176, <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-415-04503-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-415-04503-2">978-0-415-04503-2</a></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Jeffrey&rft.aulast=Weeks&rft.btitle=Sexuality+and+its+Discontents%3A+Meanings%2C+Myths%2C+and+Modern+Sexualities&rft.date=1989&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-415-04503-2&rft.pages=176&rft.place=New+York&rft.pub=Routledge&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-112"><a href="#cite_ref-112">^</a> <cite id="CITEREFLacan1977" class="citation">Lacan, J. (1977), Ecrits. A Selection and The Seminars, Alan Sheridan, London: Tavistock</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=J.&rft.aulast=Lacan&rft.btitle=Ecrits.+A+Selection+and+The+Seminars&rft.date=1977&rft.genre=book&rft.place=London&rft.pub=Tavistock&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-113"><a href="#cite_ref-113">^</a> <cite class="citation">Anti-Oedipus, London: Athlone, 1984, <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-485-30018-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-485-30018-5">978-0-485-30018-5</a></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=Anti-Oedipus&rft.date=1984&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-485-30018-5&rft.place=London&rft.pub=Athlone&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-114"><a href="#cite_ref-114">^</a> <cite id="CITEREFIrigaray1974" class="citation">Irigaray, L. (1974), Speculum, Paris: Minuit, <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-2-7073-0024-9" title="Посебно:Штампани извори/978-2-7073-0024-9">978-2-7073-0024-9</a></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=L.&rft.aulast=Irigaray&rft.btitle=Speculum&rft.date=1974&rft.genre=book&rft.isbn=978-2-7073-0024-9&rft.place=Paris&rft.pub=Minuit&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-115"><a href="#cite_ref-115">^</a> <cite class="citation book">Deleuze, Guattari (1972). <a href="/w/index.php?title=Anti-%C5%92dipus&action=edit&redlink=1" class="new" title="Anti-Œdipus (страница не постоји)">Anti-Œdipus</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Guattari&rft.aulast=Deleuze&rft.btitle=Anti-%C5%92dipus&rft.date=1972&rft.genre=book&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . section 2.4 The disjunctive synthesis of recording 89. </li> <li id="cite_note-116"><a href="#cite_ref-116">^</a> Fuller, Torrey E (1986), Witchdoctors and Psychiatrists, 76. </li> <li id="cite_note-117"><a href="#cite_ref-117">^</a> Popper, KR, "Science: Conjectures and Refutations", reprinted in Grim P <cite class="citation book">Philosophy of Science and the Occult, Albany, 104–110. See also <a href="/w/index.php?title=Conjectures_and_Refutations&action=edit&redlink=1" class="new" title="Conjectures and Refutations (страница не постоји)">Conjectures and Refutations</a>. 1990.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=Philosophy+of+Science+and+the+Occult%2C+Albany%2C+104%E2%80%93110.+See+also+Conjectures+and+Refutations&rft.date=1990&rft.genre=book&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Horvath_A_2001_365–372-118"><a href="#cite_ref-Horvath_A_2001_365–372_118-0">^</a> <cite id="CITEREFHorvath2001" class="citation">Horvath, A. (2001), „The Alliance”, Psychotherapy: Theory, Research, Practice, Training, 38 (4): 365—372, <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1037%2F0033-3204.38.4.365">10.1037/0033-3204.38.4.365</a></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=The+Alliance&rft.aufirst=A.&rft.aulast=Horvath&rft.date=2001&rft.genre=article&rft.issue=4&rft.jtitle=Psychotherapy%3A+Theory%2C+Research%2C+Practice%2C+Training&rft.pages=365-372&rft.volume=38&rft_id=info%3Adoi%2F10.1037%2F0033-3204.38.4.365&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-119"><a href="#cite_ref-119">^</a> <cite class="citation book">Milton, Jane (2000). Psychoanalysis and Cognitive Behaviour Therapy. стр. 440.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Jane&rft.aulast=Milton&rft.btitle=Psychoanalysis+and+Cognitive+Behaviour+Therapy&rft.date=2000&rft.genre=book&rft.pages=440&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-120"><a href="#cite_ref-120">^</a> Kalo, Shlomo Powerlessness as a Parable, 1997, D.A.T. Publ., 16 and backcover text </li> </ol></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Литература">Литература</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=45" title="Уредите одељак „Литература”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=45" title="Уреди извор одељка: Литература">уреди извор</a>]</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440192">.mw-parser-output .refbegin{margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul{margin-left:0}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{margin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul li{list-style:none}@media(max-width:720px){.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{padding-left:1.6em;text-indent:-1.6em}}.mw-parser-output .refbegin-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .refbegin-columns ul{margin-top:0}.mw-parser-output .refbegin-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}@media screen{.mw-parser-output .refbegin{font-size:90%}}</style><div class="refbegin refbegin-columns references-column-count references-column-count-2" style="column-count: 2;"> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Уводи">Уводи</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=46" title="Уредите одељак „Уводи”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=46" title="Уреди извор одељка: Уводи">уреди извор</a>]</div> <ul><li><cite class="citation book">Brenner, Charles (1954). An Elementary Textbook of Psychoanalysis.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Charles&rft.aulast=Brenner&rft.btitle=An+Elementary+Textbook+of+Psychoanalysis&rft.date=1954&rft.genre=book&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> .</li> <li><cite class="citation book">Elliott, Anthony (2002). Psychoanalytic Theory: An Introduction. Duke University Press.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Anthony&rft.aulast=Elliott&rft.btitle=Psychoanalytic+Theory%3A+An+Introduction&rft.date=2002&rft.genre=book&rft.pub=Duke+University+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . Second Edition,. An introduction that explains psychoanalytic theory with interpretations of major theorists.</li> <li><cite class="citation book">Fine, Reuben (1990). The History of Psychoanalysis. New Expanded Edition. Northvale: Jason Aronson. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-8264-0452-9" title="Посебно:Штампани извори/0-8264-0452-9">0-8264-0452-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Reuben&rft.aulast=Fine&rft.btitle=The+History+of+Psychoanalysis.&rft.date=1990&rft.genre=book&rft.isbn=0-8264-0452-9&rft.place=New+Expanded+Edition.+Northvale&rft.pub=Jason+Aronson&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> .</li> <li><cite class="citation book">Samuel, Lawrence R (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/shrinkculturalhi0000samu">Shrink: A Cultural History of Psychoanalysis in America</a>. University of Nebraska Press.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Lawrence+R&rft.aulast=Samuel&rft.btitle=Shrink%3A+A+Cultural+History+of+Psychoanalysis+in+America&rft.date=2013&rft.genre=book&rft.pub=University+of+Nebraska+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fshrinkculturalhi0000samu&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . 253 pp.</li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.britannica.com/topic/Sigmund-Freud-on-psychoanalysis-1983319">Psychoanalysis</a> Historical: Sigmund Freud's 1926 <a href="/wiki/%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Енциклопедија Британика">Encyclopædia Britannica</a> article</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Референтни_радови">Референтни радови</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=47" title="Уредите одељак „Референтни радови”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=47" title="Уреди извор одељка: Референтни радови">уреди извор</a>]</div> <ul><li>International dictionary of psychoanalysis : [enhanced American version], ed. by <a href="/w/index.php?title=Alain_de_Mijolla&action=edit&redlink=1" class="new" title="Alain de Mijolla (страница не постоји)">Alain de Mijolla</a>, 3 vls., Detroit [etc.] : Thomson/Gale, 2005</li> <li><cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Jean_Laplanche&action=edit&redlink=1" class="new" title="Jean Laplanche (страница не постоји)">Jean Laplanche</a> and J.B. Pontalis (1974). The Language of Psycho-Analysis. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-393-01105-4" title="Посебно:Штампани извори/0-393-01105-4">0-393-01105-4</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Jean+Laplanche+and+J.B.+Pontalis&rft.btitle=The+Language+of+Psycho-Analysis&rft.date=1974&rft.genre=book&rft.isbn=0-393-01105-4&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . W. W. Norton & Company.</li> <li>Freud, Sigmund (1940). An Outline of Psychoanalysis. ePenguin.;General. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0393001518" title="Посебно:Штампани извори/978-0393001518">978-0393001518</a>.</li> <li><cite class="citation book">Marshall Edelson (1984). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/hypothesiseviden00edelrich">Hypothesis and Evidence in Psychoanalysis.</a> Chicago University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-226-18432-3" title="Посебно:Штампани извори/0-226-18432-3">0-226-18432-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Marshall+Edelson&rft.btitle=Hypothesis+and+Evidence+in+Psychoanalysis.&rft.date=1984&rft.genre=book&rft.isbn=0-226-18432-3&rft.pub=Chicago+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fhypothesiseviden00edelrich&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . Chicago.</li> <li><cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Horacio_Etchegoyen&action=edit&redlink=1" class="new" title="Horacio Etchegoyen (страница не постоји)">Horacio Etchegoyen</a> (2005). The Fundamentals of Psychoanalytic Technique. Karnac Books. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/1-85575-455-X" title="Посебно:Штампани извори/1-85575-455-X">1-85575-455-X</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Horacio+Etchegoyen&rft.btitle=The+Fundamentals+of+Psychoanalytic+Technique&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.isbn=1-85575-455-X&rft.pub=Karnac+Books&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . ed., New Ed.</li> <li><cite class="citation book"><a href="/wiki/%D0%95%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82_%D0%93%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B5%D1%80" title="Ернест Гелнер">Ernest Gellner</a>. The Psychoanalytic Movement: The Cunning of Unreason. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-8101-1370-8" title="Посебно:Штампани извори/0-8101-1370-8">0-8101-1370-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Ernest+Gellner&rft.btitle=The+Psychoanalytic+Movement%3A+The+Cunning+of+Unreason&rft.genre=book&rft.isbn=0-8101-1370-8&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Andr%C3%A9_Green_(psychoanalyst)&action=edit&redlink=1" class="new" title="André Green (psychoanalyst) (страница не постоји)">André Green</a> (2005). Psychoanalysis: A Paradigm For Clinical Thinking. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/1-85343-773-5" title="Посебно:Штампани извори/1-85343-773-5">1-85343-773-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Andr%C3%A9+Green&rft.btitle=Psychoanalysis%3A+A+Paradigm+For+Clinical+Thinking&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.isbn=1-85343-773-5&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . <a href="/w/index.php?title=Free_Association_Books&action=edit&redlink=1" class="new" title="Free Association Books (страница не постоји)">Free Association Books</a>.</li> <li><cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Luce_Irigaray&action=edit&redlink=1" class="new" title="Luce Irigaray (страница не постоји)">Luce Irigaray</a> (2004). Key Writings. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-8264-6940-X" title="Посебно:Штампани извори/0-8264-6940-X">0-8264-6940-X</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Luce+Irigaray&rft.btitle=Key+Writings&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=0-8264-6940-X&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . Continuum.</li> <li><cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Edith_Jacobson&action=edit&redlink=1" class="new" title="Edith Jacobson (страница не постоји)">Edith Jacobson</a> (1976). Depression; Comparative Studies of Normal, Neurotic, and Psychotic Conditions. Publisher: <a href="/w/index.php?title=International_Universities_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="International Universities Press (страница не постоји)">International Universities Press</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-8236-1195-7" title="Посебно:Штампани извори/0-8236-1195-7">0-8236-1195-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Edith+Jacobson&rft.btitle=Depression%3B+Comparative+Studies+of+Normal%2C+Neurotic%2C+and+Psychotic+Conditions&rft.date=1976&rft.genre=book&rft.isbn=0-8236-1195-7&rft.place=Publisher&rft.pub=International+Universities+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> .</li> <li><a href="/w/index.php?title=Otto_Kernberg&action=edit&redlink=1" class="new" title="Otto Kernberg (страница не постоји)">Otto Kernberg</a>: Severe Personality Disorders: Psychotherapeutic Strategies, Yale University Press; edition. 1993. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-300-05349-5" title="Посебно:Штампани извори/0-300-05349-5">0-300-05349-5</a>.</li> <li><cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Heinz_Kohut&action=edit&redlink=1" class="new" title="Heinz Kohut (страница не постоји)">Heinz Kohut</a> (2000). Analysis of the Self: Systematic Approach to Treatment of Narcissistic Personality Disorders. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-8236-8002-9" title="Посебно:Штампани извори/0-8236-8002-9">0-8236-8002-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Heinz+Kohut&rft.btitle=Analysis+of+the+Self%3A+Systematic+Approach+to+Treatment+of+Narcissistic+Personality+Disorders&rft.date=2000&rft.genre=book&rft.isbn=0-8236-8002-9&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . <a href="/w/index.php?title=International_Universities_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="International Universities Press (страница не постоји)">International Universities Press</a>.</li> <li><cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Filip_Kovacevic&action=edit&redlink=1" class="new" title="Filip Kovacevic (страница не постоји)">Filip Kovacevic</a> (2007). Liberating Oedipus? Psychoanalysis as Critical Theory. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-7391-1148-5" title="Посебно:Штампани извори/0-7391-1148-5">0-7391-1148-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Filip+Kovacevic&rft.btitle=Liberating+Oedipus%3F+Psychoanalysis+as+Critical+Theory&rft.date=2007&rft.genre=book&rft.isbn=0-7391-1148-5&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . Lexington Books.</li> <li><cite class="citation book"><a href="/wiki/Julia_Kristeva" class="mw-redirect" title="Julia Kristeva">Julia Kristeva</a> (1986). The Kristeva Reader. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-231-06325-3" title="Посебно:Штампани извори/0-231-06325-3">0-231-06325-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Julia+Kristeva&rft.btitle=The+Kristeva+Reader&rft.date=1986&rft.genre=book&rft.isbn=0-231-06325-3&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . edited by Toril Moi, Columbia University Press.</li> <li><cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Donald_Meltzer&action=edit&redlink=1" class="new" title="Donald Meltzer (страница не постоји)">Donald Meltzer</a> (1998). The Kleinian Development. Karnac Books. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/1-85575-194-1" title="Посебно:Штампани извори/1-85575-194-1">1-85575-194-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Donald+Meltzer&rft.btitle=The+Kleinian+Development&rft.date=1998&rft.genre=book&rft.isbn=1-85575-194-1&rft.pub=Karnac+Books&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . (New edition),; Reprint edition.</li> <li><cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Donald_Meltzer&action=edit&redlink=1" class="new" title="Donald Meltzer (страница не постоји)">Donald Meltzer</a> (1983). Dream-Life: A Re-Examination of the Psycho-Analytical Theory and Technique. Publisher: Karnac Books. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-902965-17-4" title="Посебно:Штампани извори/0-902965-17-4">0-902965-17-4</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Donald+Meltzer&rft.btitle=Dream-Life%3A+A+Re-Examination+of+the+Psycho-Analytical+Theory+and+Technique&rft.date=1983&rft.genre=book&rft.isbn=0-902965-17-4&rft.place=Publisher&rft.pub=Karnac+Books&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> .</li> <li>Mitchell, S.A., & Black, M.J. (1995). Freud and beyond: a history of modern psychoanalytic thought. Basic Books, New York. xviii-xx.</li> <li><cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Griselda_Pollock&action=edit&redlink=1" class="new" title="Griselda Pollock (страница не постоји)">Griselda Pollock</a> (2006). „Beyond Oedipus. Feminist Thought, Psychoanalysis, and Mythical Figurations of the Feminine.”. Laughing with Medusa. Oxford University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-19-927438-X" title="Посебно:Штампани извори/0-19-927438-X">0-19-927438-X</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Beyond+Oedipus.+Feminist+Thought%2C+Psychoanalysis%2C+and+Mythical+Figurations+of+the+Feminine.&rft.au=Griselda+Pollock&rft.btitle=Laughing+with+Medusa&rft.date=2006&rft.genre=bookitem&rft.isbn=0-19-927438-X&rft.pub=Oxford+University+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . Edited by Vanda Zajko and Miriam Leonard..</li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A8%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BD" title="Сабина Шпилрајн">Sabina Spielrein</a>: "Destruction as cause of becoming", 1993, <a href="/wiki/OCLC" title="OCLC">OCLC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.worldcat.org/oclc/44450080">44450080</a></li> <li><cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Robert_Stoller&action=edit&redlink=1" class="new" title="Robert Stoller (страница не постоји)">Robert Stoller</a> (1992). Presentations of Gender. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-300-05474-2" title="Посебно:Штампани извори/0-300-05474-2">0-300-05474-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Robert+Stoller&rft.btitle=Presentations+of+Gender&rft.date=1992&rft.genre=book&rft.isbn=0-300-05474-2&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . Yale University Press.</li> <li>Robert Stolorow, George Atwood, & Donna Orange: Worlds of Experience: Interweaving Philosophical and Clinical Dimensions in Psychoanalysis. New York: Basic Books, 2002</li> <li><cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Ren%C3%A9_Spitz&action=edit&redlink=1" class="new" title="René Spitz (страница не постоји)">René Spitz</a> (2006). The First Year of Life: Psychoanalytic Study of Normal and Deviant Development of Object Relations. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-8236-8056-8" title="Посебно:Штампани извори/0-8236-8056-8">0-8236-8056-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Ren%C3%A9+Spitz&rft.btitle=The+First+Year+of+Life%3A+Psychoanalytic+Study+of+Normal+and+Deviant+Development+of+Object+Relations&rft.date=2006&rft.genre=book&rft.isbn=0-8236-8056-8&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . International Universities Press.</li> <li><cite class="citation book">Veikko Tähkä (1993). Mind and Its Treatment: A Psychoanalytic Approach. Madison, Conn: International Universities Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-8236-3367-5" title="Посебно:Штампани извори/0-8236-3367-5">0-8236-3367-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Veikko+T%C3%A4hk%C3%A4&rft.btitle=Mind+and+Its+Treatment%3A+A+Psychoanalytic+Approach.&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.isbn=0-8236-3367-5&rft.place=Madison%2C+Conn&rft.pub=International+Universities+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> .</li></ul> </div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Серија_књига">Серија књига</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=48" title="Уредите одељак „Серија књига”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=48" title="Уреди извор одељка: Серија књига">уреди извор</a>]</div> <ul><li>Contemporary Psychoanalytic Studies, Rodopi, Amsterdam/New York.</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Анализе,_расправе_и_критике">Анализе, расправе и критике</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=49" title="Уредите одељак „Анализе, расправе и критике”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=49" title="Уреди извор одељка: Анализе, расправе и критике">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r28440192"><div class="refbegin refbegin-columns references-column-count references-column-count-2" style="column-count: 2;"> <ul><li><cite class="citation book">Aziz, Robert (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/syndeticparadigm0000aziz">The Syndetic Paradigm: The Untrodden Path Beyond Freud and Jung</a>. Albany: <a href="/w/index.php?title=State_University_of_New_York_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="State University of New York Press (страница не постоји)">State University of New York Press</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7914-6982-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7914-6982-8">978-0-7914-6982-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Robert&rft.aulast=Aziz&rft.btitle=The+Syndetic+Paradigm%3A+The+Untrodden+Path+Beyond+Freud+and+Jung&rft.date=2007&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-7914-6982-8&rft.place=Albany&rft.pub=State+University+of+New+York+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsyndeticparadigm0000aziz&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation book">Borch-Jacobsen, Mikkel (1991). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/lacanabsolutemas0000borc">Lacan: The Absolute Master</a>. Stanford: Stanford University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-8047-1556-4" title="Посебно:Штампани извори/0-8047-1556-4">0-8047-1556-4</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Borch-Jacobsen%2C+Mikkel&rft.btitle=Lacan%3A+The+Absolute+Master&rft.date=1991&rft.genre=book&rft.isbn=0-8047-1556-4&rft.place=Stanford&rft.pub=Stanford+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Flacanabsolutemas0000borc&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation book">Borch-Jacobsen, Mikkel (1996). Remembering Anna O: A century of mystification. London: Routledge. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-415-91777-8" title="Посебно:Штампани извори/0-415-91777-8">0-415-91777-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Borch-Jacobsen%2C+Mikkel&rft.btitle=Remembering+Anna+O%3A+A+century+of+mystification&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.isbn=0-415-91777-8&rft.place=London&rft.pub=Routledge&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation journal">Jens, Brockmeier (1997). „Autobiography, narrative and the Freudian conception of life history”. Philosophy, Psychiatry, & Psychology. 4: 175—200.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Autobiography%2C+narrative+and+the+Freudian+conception+of+life+history&rft.aufirst=Brockmeier&rft.aulast=Jens&rft.date=1997&rft.genre=article&rft.jtitle=Philosophy%2C+Psychiatry%2C+%26+Psychology&rft.pages=175-200&rft.volume=4&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation book">Burnham, John, ур. (2012). After Freud Left: A Century of Psychoanalysis in America. University of Chicago Press.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=After+Freud+Left%3A+A+Century+of+Psychoanalysis+in+America&rft.date=2012&rft.genre=book&rft.pub=University+of+Chicago+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . 274 pp.</li> <li><cite class="citation book">Cioffi, Frank. (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/freudquestionof00ciof">Freud and the Question of Pseudoscience</a>. Open Court Publishing Company. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-8126-9385-X" title="Посебно:Штампани извори/0-8126-9385-X">0-8126-9385-X</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Frank.&rft.aulast=Cioffi&rft.btitle=Freud+and+the+Question+of+Pseudoscience&rft.date=1998&rft.genre=book&rft.isbn=0-8126-9385-X&rft.pub=Open+Court+Publishing+Company&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Ffreudquestionof00ciof&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation book">Crews, Frederick (1995). The Memory Wars: Freud's Legacy in Dispute. New York: New York Review of Books. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/1-86207-010-5" title="Посебно:Штампани извори/1-86207-010-5">1-86207-010-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Frederick&rft.aulast=Crews&rft.btitle=The+Memory+Wars%3A+Freud%27s+Legacy+in+Dispute&rft.date=1995&rft.genre=book&rft.isbn=1-86207-010-5&rft.place=New+York&rft.pub=New+York+Review+of+Books&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation book">Crews, Frederick, ур. (1998). Unauthorized Freud: Doubters Confront a Legend. New York: Viking. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-14-028017-0" title="Посебно:Штампани извори/0-14-028017-0">0-14-028017-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=Unauthorized+Freud%3A+Doubters+Confront+a+Legend&rft.date=1998&rft.genre=book&rft.isbn=0-14-028017-0&rft.place=New+York&rft.pub=Viking&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation book">Dufresne, Todd (2000). Tales From the Freudian Crypt: The Death Drive in Text and Context. Stanford: Stanford University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-8047-3885-8" title="Посебно:Штампани извори/0-8047-3885-8">0-8047-3885-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Todd&rft.aulast=Dufresne&rft.btitle=Tales+From+the+Freudian+Crypt%3A+The+Death+Drive+in+Text+and+Context&rft.date=2000&rft.genre=book&rft.isbn=0-8047-3885-8&rft.place=Stanford&rft.pub=Stanford+University+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation book">Dufresne, Todd (2007). Against Freud: Critics Talk Back. Stanford: Stanford University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-8047-5548-5" title="Посебно:Штампани извори/0-8047-5548-5">0-8047-5548-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Todd&rft.aulast=Dufresne&rft.btitle=Against+Freud%3A+Critics+Talk+Back&rft.date=2007&rft.genre=book&rft.isbn=0-8047-5548-5&rft.place=Stanford&rft.pub=Stanford+University+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFErwin1996" class="citation book">Erwin, Edward (1996). A Final Accounting: Philosophical and Empirical Issues in Freudian Psychology. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-262-05050-1" title="Посебно:Штампани извори/0-262-05050-1">0-262-05050-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Edward&rft.aulast=Erwin&rft.btitle=A+Final+Accounting%3A+Philosophical+and+Empirical+Issues+in+Freudian+Psychology&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.isbn=0-262-05050-1&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation book">Esterson, Allen (1993). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/seductivemiragee0000este">Seductive Mirage: An Exploration of the Work of Sigmund Freud.</a> Chicago: Open Court. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-8126-9230-6" title="Посебно:Штампани извори/0-8126-9230-6">0-8126-9230-6</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Allen&rft.aulast=Esterson&rft.btitle=Seductive+Mirage%3A+An+Exploration+of+the+Work+of+Sigmund+Freud.&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.isbn=0-8126-9230-6&rft.place=Chicago&rft.pub=Open+Court&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fseductivemiragee0000este&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation book">Fisher, Seymour, Greenberg Roger P (1977). The Scientific Credibility of Freud's Theories and Therapy. New York: Basic Books.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Fisher%2C+Seymour%2C+Greenberg+Roger+P&rft.btitle=The+Scientific+Credibility+of+Freud%27s+Theories+and+Therapy&rft.date=1977&rft.genre=book&rft.place=New+York&rft.pub=Basic+Books&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0:_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора">веза</a>)</li> <li><cite class="citation book">Fisher, Seymour, Greenberg Roger P (1996). Freud Scientifically Reappraised: Testing the Theories and Therapy. New York: John Wiley.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Fisher%2C+Seymour%2C+Greenberg+Roger+P&rft.btitle=Freud+Scientifically+Reappraised%3A+Testing+the+Theories+and+Therapy&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.place=New+York&rft.pub=John+Wiley&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0:_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора">веза</a>)</li> <li><cite id="CITEREFGellner1996" class="citation book">Gellner, Ernest (1996). The Psychoanalytic Movement: The Cunning of Unreason. A critical view of Freudian theory. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-8101-1370-8" title="Посебно:Штампани извори/0-8101-1370-8">0-8101-1370-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Ernest&rft.aulast=Gellner&rft.btitle=The+Psychoanalytic+Movement%3A+The+Cunning+of+Unreason.+A+critical+view+of+Freudian+theory&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.isbn=0-8101-1370-8&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation journal">Adolf, Grünbaum (1979). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_american-philosophical-quarterly_1979-04_16_2/page/131">„Is Freudian Psychoanalytic Theory Pseudo-Scientific by Karl Popper's Criterion of Demarcation?”</a>. American Philosophical Quarterly. 16: 131—141.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Is+Freudian+Psychoanalytic+Theory+Pseudo-Scientific+by+Karl+Popper%27s+Criterion+of+Demarcation%3F&rft.aufirst=Gr%C3%BCnbaum&rft.aulast=Adolf&rft.date=1979&rft.genre=article&rft.jtitle=American+Philosophical+Quarterly&rft.pages=131-141&rft.volume=16&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_american-philosophical-quarterly_1979-04_16_2%2Fpage%2F131&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation book">Grünbaum, Adolf. (1985). The Foundations of Psychoanalysis: A Philosophical Critique. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-520-05017-7" title="Посебно:Штампани извори/0-520-05017-7">0-520-05017-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Adolf.&rft.aulast=Gr%C3%BCnbaum&rft.btitle=The+Foundations+of+Psychoanalysis%3A+A+Philosophical+Critique&rft.date=1985&rft.genre=book&rft.isbn=0-520-05017-7&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMacmillan1997" class="citation book">Macmillan, Malcolm (1997). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/freudevaluatedco0000macm">Freud Evaluated: The Completed Arc</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-262-63171-7" title="Посебно:Штампани извори/0-262-63171-7">0-262-63171-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Malcolm&rft.aulast=Macmillan&rft.btitle=Freud+Evaluated%3A+The+Completed+Arc&rft.date=1997&rft.genre=book&rft.isbn=0-262-63171-7&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Ffreudevaluatedco0000macm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation journal">Morley S, Eccleston C, Williams A (1999). „Systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials of cognitive behaviour therapy and behaviour therapy for chronic pain in adults, excluding headache”. Pain. 80 (1–2): 1—13. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/10204712">10204712</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:21572242">21572242</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2Fs0304-3959%2898%2900255-3">10.1016/s0304-3959(98)00255-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.atitle=Systematic+review+and+meta-analysis+of+randomized+controlled+trials+of+cognitive+behaviour+therapy+and+behaviour+therapy+for+chronic+pain+in+adults%2C+excluding+headache&rft.au=Eccleston%2C+C&rft.au=Williams%2C+A&rft.aufirst=S&rft.aulast=Morley&rft.date=1999&rft.genre=article&rft.issue=1%E2%80%932&rft.jtitle=Pain&rft.pages=1-13&rft.volume=80&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A21572242&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2Fs0304-3959%2898%2900255-3&rft_id=info%3Apmid%2F10204712&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li>Roustang, Francois (1982). Dire Mastery: Discipleship From Freud to Lacan, Baltimore: Johns Hopkins University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-88048-259-1" title="Посебно:Штампани извори/0-88048-259-1">0-88048-259-1</a>.</li> <li><cite class="citation book">Webster, Richard. (1995). Why Freud Was Wrong. New York: Basic Books. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-465-09128-8" title="Посебно:Штампани извори/0-465-09128-8">0-465-09128-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Richard.&rft.aulast=Webster&rft.btitle=Why+Freud+Was+Wrong&rft.date=1995&rft.genre=book&rft.isbn=0-465-09128-8&rft.place=New+York&rft.pub=Basic+Books&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . Harper Collins.</li> <li><cite class="citation book">Wollheim, Richard,itor., ур. (1974). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/freudcollectiono0000woll">Freud: A Collection of Critical Essays.</a> New York: Anchor Books. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-385-07970-2" title="Посебно:Штампани извори/0-385-07970-2">0-385-07970-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=Freud%3A+A+Collection+of+Critical+Essays.&rft.date=1974&rft.genre=book&rft.isbn=0-385-07970-2&rft.place=New+York&rft.pub=Anchor+Books&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Ffreudcollectiono0000woll&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0:_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%83%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника">веза</a>)</li></ul> </div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Одговори_на_критике">Одговори на критике</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=50" title="Уредите одељак „Одговори на критике”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=50" title="Уреди извор одељка: Одговори на критике">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r28440192"><div class="refbegin" style=""> <ul><li><cite class="citation book">Köhler, Thomas (1996). Anti-Freud-Literatur von ihren Anfängen bis heute: Zur wissenschaftlichen Fundierung von Psychoanalyse-Kritik. Kohlhammer. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/3-17-014207-0" title="Посебно:Штампани извори/3-17-014207-0">3-17-014207-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Thomas&rft.aulast=K%C3%B6hler&rft.btitle=Anti-Freud-Literatur+von+ihren+Anf%C3%A4ngen+bis+heute%3A+Zur+wissenschaftlichen+Fundierung+von+Psychoanalyse-Kritik&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.isbn=3-17-014207-0&rft.pub=Kohlhammer&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li>Ollinheimo, Ari — Vuorinen, Risto: Metapsychology and the Suggestion Argument: A Reply to Grünbaum's Critique of Psychoanalysis. <cite class="citation book">Commentationes Scientiarum Socialium. Helsinki: Finnish Academy of Science and Letters. 1999. стр. 53. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/951-653-297-7" title="Посебно:Штампани извори/951-653-297-7">951-653-297-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=Commentationes+Scientiarum+Socialium&rft.date=1999&rft.genre=book&rft.isbn=951-653-297-7&rft.pages=53&rft.place=Helsinki&rft.pub=Finnish+Academy+of+Science+and+Letters&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation book">Robinson, Paul A.; Robinson, Paul W. (јануар 1993). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/freudhiscritics0000robi">Freud and His Critics</a>. Berkeley & Los Angeles: University of California Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-520-08029-7" title="Посебно:Штампани извори/0-520-08029-7">0-520-08029-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.au=Robinson%2C+Paul+W.&rft.aufirst=Paul+A.&rft.aulast=Robinson&rft.btitle=Freud+and+His+Critics&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.isbn=0-520-08029-7&rft.place=Berkeley+%26+Los+Angeles&rft.pub=University+of+California+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Ffreudhiscritics0000robi&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>)</li> <li><cite class="citation book">Gomez, Lavinia (2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=ZLaflqbuI-IC">The Freud Wars: An Introduction to the Philosophy of Psychoanalysis</a>. 14. Psychology Press. стр. 108—111. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9781583917107" title="Посебно:Штампани извори/9781583917107">9781583917107</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.aufirst=Lavinia&rft.aulast=Gomez&rft.btitle=The+Freud+Wars%3A+An+Introduction+to+the+Philosophy+of+Psychoanalysis&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.isbn=9781583917107&rft.pages=108-111&rft.pub=Psychology+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DZLaflqbuI-IC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li></ul> </div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Спољашње_везе">Спољашње везе</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&veaction=edit&section=51" title="Уредите одељак „Спољашње везе”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&section=51" title="Уреди извор одељка: Спољашње везе">уреди извор</a>]</div> <ul><li><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/19980118035119/http://www.ipa.org.uk/">„Међународно психоаналитичко удружење (ИПА)”</a>. Архивирано из оригинала 18. 01. 1998. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE+%D1%83%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5+%28%D0%98%D0%9F%D0%90%29&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ipa.org.uk%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Неподобан URL (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD_URL" title="Категорија:CS1 одржавање: Неподобан URL">веза</a>) - примарно светско регулаторно тело за психоанализу, основао га је Зигмунд Фројд</li> <li><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20201124230741/https://www.bps.org.rs/">„Београдско психоаналитичко удружење”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bps.org.rs/">оригинала</a> 24. 11. 2020. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&rft.btitle=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE+%D1%83%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bps.org.rs%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li></ul> <div class="navbox-styles"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25469611">.mw-parser-output .hlist dl,.mw-parser-output .hlist ol,.mw-parser-output .hlist ul{margin:0;padding:0}.mw-parser-output .hlist dd,.mw-parser-output .hlist dt,.mw-parser-output .hlist li{margin:0;display:inline}.mw-parser-output .hlist.inline,.mw-parser-output .hlist.inline dl,.mw-parser-output .hlist.inline ol,.mw-parser-output .hlist.inline ul,.mw-parser-output .hlist dl dl,.mw-parser-output .hlist dl ol,.mw-parser-output .hlist dl ul,.mw-parser-output .hlist ol dl,.mw-parser-output .hlist ol ol,.mw-parser-output .hlist ol ul,.mw-parser-output .hlist ul dl,.mw-parser-output .hlist ul ol,.mw-parser-output .hlist ul ul{display:inline}.mw-parser-output .hlist .mw-empty-li{display:none}.mw-parser-output .hlist dt::after{content:": "}.mw-parser-output .hlist dd::after,.mw-parser-output .hlist li::after{content:" · ";font-weight:bold}.mw-parser-output .hlist dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li:last-child::after{content:none}.mw-parser-output .hlist dd dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li li:first-child::before{content:" (";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist dd dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li li:last-child::after{content:")";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist ol{counter-reset:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li{counter-increment:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li::before{content:" "counter(listitem)"\a0 "}.mw-parser-output .hlist dd ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li ol>li:first-child::before{content:" ("counter(listitem)"\a0 "}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365370">.mw-parser-output .navbox{box-sizing:border-box;border:1px solid #a2a9b1;width:100%;clear:both;font-size:88%;text-align:center;padding:1px;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .navbox .navbox{margin-top:0}.mw-parser-output .navbox+.navbox,.mw-parser-output .navbox+.navbox-styles+.navbox{margin-top:-1px}.mw-parser-output .navbox-inner,.mw-parser-output .navbox-subgroup{width:100%}.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-title,.mw-parser-output .navbox-abovebelow{padding:0.25em 1em;line-height:1.5em;text-align:center}.mw-parser-output .navbox-group{white-space:nowrap;text-align:right}.mw-parser-output .navbox,.mw-parser-output .navbox-subgroup{background-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list{line-height:1.5em;border-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list-with-group{text-align:left;border-left-width:2px;border-left-style:solid}.mw-parser-output tr+tr>.navbox-abovebelow,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-group,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-image,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-list{border-top:2px solid #fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-title{background-color:#ccf}.mw-parser-output .navbox-abovebelow,.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-title{background-color:#ddf}.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-abovebelow{background-color:#e6e6ff}.mw-parser-output .navbox-even{background-color:#f7f7f7}.mw-parser-output .navbox-odd{background-color:transparent}.mw-parser-output .navbox .hlist td dl,.mw-parser-output .navbox .hlist td ol,.mw-parser-output .navbox .hlist td ul,.mw-parser-output .navbox td.hlist dl,.mw-parser-output .navbox td.hlist ol,.mw-parser-output .navbox td.hlist ul{padding:0.125em 0}.mw-parser-output .navbox .navbar{display:block;font-size:100%}.mw-parser-output .navbox-title .navbar{float:left;text-align:left;margin-right:0.5em}</style></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Психоанализа" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365379">.mw-parser-output .navbar{display:inline;font-size:88%;font-weight:normal}.mw-parser-output .navbar-collapse{float:left;text-align:left}.mw-parser-output .navbar-boxtext{word-spacing:0}.mw-parser-output .navbar ul{display:inline-block;white-space:nowrap;line-height:inherit}.mw-parser-output .navbar-brackets::before{margin-right:-0.125em;content:"[ "}.mw-parser-output .navbar-brackets::after{margin-left:-0.125em;content:" ]"}.mw-parser-output .navbar li{word-spacing:-0.125em}.mw-parser-output .navbar a>span,.mw-parser-output .navbar a>abbr{text-decoration:inherit}.mw-parser-output .navbar-mini abbr{font-variant:small-caps;border-bottom:none;text-decoration:none;cursor:inherit}.mw-parser-output .navbar-ct-full{font-size:114%;margin:0 7em}.mw-parser-output .navbar-ct-mini{font-size:114%;margin:0 4em}</style><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" title="Шаблон:Психоанализа"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Психоанализа (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Психоанализа"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Психоанализа" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a class="mw-selflink selflink">Психоанализа</a></div></th></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="2"><div> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Психологија">Психологија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B3%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B4_%D0%A4%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B4" class="mw-redirect" title="Сигмунд Фројд">Зигмунд Фројд</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0_%D0%A4%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B4" title="Ана Фројд">Ана Фројд</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%A4%D1%80%D0%BE%D0%BC" title="Ерих Фром">Ерих Фром</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%90%D0%B4%D0%BB%D0%B5%D1%80" title="Алфред Адлер">Алфред Адлер</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B3" title="Карл Густав Јунг">Карл Густав Јунг</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%90%D0%B4%D0%BB%D0%B5%D1%80" title="Алфред Адлер">Алфред Адлер</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%98" title="Карен Хорнај">Карен Хорнај</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D1%80%D0%B8%D0%BA_%D0%95%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%BD" title="Ерик Ериксон">Ерик Ериксон</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%96%D0%B0%D0%BA_%D0%9B%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BD" title="Жак Лакан">Жак Лакан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A8%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80" title="Никола Шугар">Никола Шугар</a></li> <li><a href="/wiki/Hugo_Klajn" title="Hugo Klajn">Хуго Клајн</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B" title="Владета Јеротић">Владета Јеротић</a></li></ul> </div></td></tr><tr><td colspan="2" class="navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/Jozef_Brojer" title="Jozef Brojer">Јозеф Бројер</a></li> <li><a href="/wiki/Oto_Rank" title="Oto Rank">Ото Ранк</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%BD" title="Меланија Клајн">Меланија Клајн</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%B4,_%D0%B5%D0%B3%D0%BE_%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80_%D0%B5%D0%B3%D0%BE" title="Ид, его и супер его">Ид, его и супер его</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%BE_%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Его психологија">Его психологија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5" title="Механизми одбране">Механизми одбране</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%B0%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Слободне асоцијације">Слободне асоцијације</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0" title="Тумачење снова">Тумачење снова</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%B4%D0%BE" title="Либидо">Либидо</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BD_%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8" title="Нагон смрти">Нагон смрти</a></li> <li><a href="/wiki/Teorija_psihoseksualnog_razvoja" title="Teorija psihoseksualnog razvoja">Теорија психосексуалног развоја</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80_(%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Трансфер (психологија)">Трансфер (психологија)</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%98_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Плеј терапија">Плеј терапија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Арт терапија">Арт терапија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Психодинамска терапија">Психодинамска терапија</a></li> <li><a href="/wiki/Celovitost_objekta" title="Celovitost objekta">Целовитост објекта</a></li> <li><a href="/wiki/Konstantnost_objekta" title="Konstantnost objekta">Константност објекта</a></li></ul> <ul><li><img alt="Категорија" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Folder_Hexagonal_Icon.svg/16px-Folder_Hexagonal_Icon.svg.png" decoding="async" width="16" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Folder_Hexagonal_Icon.svg/24px-Folder_Hexagonal_Icon.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Folder_Hexagonal_Icon.svg/32px-Folder_Hexagonal_Icon.svg.png 2x" data-file-width="36" data-file-height="31" /> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Категорија:Психологија">Категорија</a></li> <li>Повезани шаблони:</li> <li><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Шаблон:Психологија">Психологија</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25743416">.mw-parser-output .tooltip-dotted{border-bottom:1px dotted;cursor:help}</style><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"></div><div role="navigation" class="navbox authority-control" aria-labelledby="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q41630#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><div id="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q41630#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Помоћ:Нормативна контрола">Нормативна контрола</a> <a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q41630#identifiers" title="Уреди на Википодацима"><img alt="Уреди на Википодацима" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/10px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png" decoding="async" width="10" height="10" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/15px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/20px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 2x" data-file-width="20" data-file-height="20" /></a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Државне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://catalogo.bne.es/uhtbin/authoritybrowse.cgi?action=display&authority_id=XX4659788">Шпанија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb11932657k">Француска</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://data.bnf.fr/ark:/12148/cb11932657k">BnF подаци</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://d-nb.info/gnd/4047689-3">Немачка</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://uli.nli.org.il/F/?func=find-b&local_base=NLX10&find_code=UID&request=987007546289205171">Израел</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.loc.gov/authorities/sh85108411">Сједињене Државе</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://kopkatalogs.lv/F?func=direct&local_base=lnc10&doc_number=000048634&P_CON_LNG=ENG">Летонија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://aleph.nkp.cz/F/?func=find-c&local_base=aut&ccl_term=ica=ph117255&CON_LNG=ENG">Чешка</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Остале</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.britannica.com/topic/psychoanalysis">Енциклопедија Британика</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div>    </div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?type=1x1&useformat=desktop" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="">Преузето из „<a dir="ltr" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Психоанализа&oldid=28884282">https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Психоанализа&oldid=28884282</a>”</div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Посебно:Категорије">Категорије</a>: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Категорија:Гране психологије">Гране психологије</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0" title="Категорија:Психоанализа">Психоанализа</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Сакривена категорија: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%81_%D0%B4%D1%83%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B0%D1%80%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0" title="Категорија:Странице с дуплираним аргументима код позива шаблона">Странице с дуплираним аргументима код позива шаблона</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD_URL" title="Категорија:CS1 одржавање: Неподобан URL">CS1 одржавање: Неподобан URL</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_no-target_errors" title="Категорија:Harv and Sfn no-target errors">Harv and Sfn no-target errors</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">CS1 одржавање: Формат датума</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Cite_book" title="Категорија:Cite book">Cite book</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A2%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B0:_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора">CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Чланци који садрже текст на језику — немачки">Чланци који садрже текст на језику — немачки</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B2%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B8%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Сви чланци са непотврђеним изјавама">Сви чланци са непотврђеним изјавама</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B8%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_10._2013." title="Категорија:Чланци са непотврђеним изјавама од 10. 2013.">Чланци са непотврђеним изјавама од 10. 2013.</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B8%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_06._2014." title="Категорија:Чланци са непотврђеним изјавама од 06. 2014.">Чланци са непотврђеним изјавама од 06. 2014.</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0:_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора">CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0:_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%83%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника">CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNE_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNE идентификаторима">Чланци са BNE идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNF идентификаторима">Чланци са BNF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNFdata_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNFdata идентификаторима">Чланци са BNFdata идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_GND_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са GND идентификаторима">Чланци са GND идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_J9U_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са J9U идентификаторима">Чланци са J9U идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_LCCN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са LCCN идентификаторима">Чланци са LCCN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_LNB_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са LNB идентификаторима">Чланци са LNB идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NKC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NKC идентификаторима">Чланци са NKC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_EBO_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са EBO идентификаторима">Чланци са EBO идентификаторима</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" > <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Датум и време последње измене странице: 30. новембар 2024. у 02:27.</li> <li id="footer-info-copyright">Текст је доступан под лиценцом <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/">Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима</a>; могући су и додатни услови. Погледајте <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">услове коришћења</a> за детаље.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Политика приватности</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E_%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0">О Википедији</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8">Одрицање одговорности</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Кодекс понашања</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">За програмере</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sr.wikipedia.org">Статистика</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Изјава о колачићима</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Мобилни приказ</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://wikimediafoundation.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29" alt="Wikimedia Foundation" loading="lazy"></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" alt="Powered by MediaWiki" width="88" height="31" loading="lazy"></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-settings" id="p-dock-bottom"> <ul></ul> </div><script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-5c59558b9d-5czvf","wgBackendResponseTime":276,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"2.348","walltime":"2.628","ppvisitednodes":{"value":8036,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":239133,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":7484,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":26,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":9,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":1,"limit":20},"unstrip-size":{"value":140904,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":1,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 2291.716 1 -total"," 48.45% 1110.259 1 Шаблон:Reflist"," 27.11% 621.206 64 Шаблон:Cite_book"," 16.43% 376.496 17 Шаблон:Replace"," 16.19% 371.079 38 Шаблон:Citation"," 7.68% 175.893 1 Шаблон:Јез-нем"," 7.63% 174.743 15 Шаблон:Cite_journal"," 6.57% 150.665 1 Шаблон:Lang"," 5.91% 135.434 1 Шаблон:Психоанализа"," 5.25% 120.372 1 Шаблон:Navbox"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"1.650","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":20400368,"limit":52428800},"limitreport-logs":"anchor_id_list = table#1 {\n [\"CITEREF(Pol.)2013\"] = 1,\n [\"CITEREFAdolf1979\"] = 1,\n [\"CITEREFAndré_Green2005\"] = 1,\n [\"CITEREFAnestisAnestisLilienfeld2011\"] = 1,\n [\"CITEREFArlow1964\"] = 1,\n [\"CITEREFAziz2007\"] = 1,\n [\"CITEREFBenjamin1995\"] = 1,\n [\"CITEREFBirnbach1961\"] = 1,\n [\"CITEREFBlum_HP1977\"] = 1,\n [\"CITEREFBorch-Jacobsen,_Mikkel1991\"] = 1,\n [\"CITEREFBorch-Jacobsen,_Mikkel1996\"] = 1,\n [\"CITEREFBrenan,_Teresa1989\"] = 1,\n [\"CITEREFBrenner1954\"] = 1,\n [\"CITEREFBrenner2006\"] = 1,\n [\"CITEREFBrunner2001\"] = 1,\n [\"CITEREFBurnham,_John2012\"] = 1,\n [\"CITEREFCioffi1998\"] = 1,\n [\"CITEREFCioffi2005\"] = 1,\n [\"CITEREFCrews,_Frederick1998\"] = 1,\n [\"CITEREFCrews1995\"] = 1,\n [\"CITEREFDe_MaatDe_JongheDe_KrakerLeichsenring2013\"] = 1,\n [\"CITEREFDeleuze1972\"] = 1,\n [\"CITEREFDeleuze_and_Guattari1972\"] = 1,\n [\"CITEREFDonald_Meltzer1983\"] = 1,\n [\"CITEREFDonald_Meltzer1998\"] = 1,\n [\"CITEREFDorpat1976\"] = 1,\n [\"CITEREFDufresne2000\"] = 1,\n [\"CITEREFDufresne2007\"] = 1,\n [\"CITEREFEdith_Jacobson1976\"] = 1,\n [\"CITEREFElliott2002\"] = 1,\n [\"CITEREFErnest_Gellner\"] = 1,\n [\"CITEREFErwin1996\"] = 1,\n [\"CITEREFEsterson1993\"] = 1,\n [\"CITEREFEsterson1998\"] = 1,\n [\"CITEREFEysneck1985\"] = 1,\n [\"CITEREFFilip_Kovacevic2007\"] = 1,\n [\"CITEREFFine1990\"] = 1,\n [\"CITEREFFisher,_Seymour,_Greenberg_Roger_P1977\"] = 1,\n [\"CITEREFFisher,_Seymour,_Greenberg_Roger_P1996\"] = 1,\n [\"CITEREFFreud1913\"] = 1,\n [\"CITEREFFreud1915\"] = 1,\n [\"CITEREFFreud1917\"] = 1,\n [\"CITEREFFreud1919\"] = 1,\n [\"CITEREFFreud1920\"] = 1,\n [\"CITEREFFreud1923\"] = 1,\n [\"CITEREFFreud1926\"] = 1,\n [\"CITEREFFreud1937\"] = 1,\n [\"CITEREFFreud1955\"] = 3,\n [\"CITEREFFreud1966\"] = 1,\n [\"CITEREFFuller_Torrey_E1986\"] = 1,\n [\"CITEREFGellner1996\"] = 1,\n [\"CITEREFGomez2005\"] = 1,\n [\"CITEREFGould1977\"] = 1,\n [\"CITEREFGray1994\"] = 1,\n [\"CITEREFGriselda_Pollock2006\"] = 1,\n [\"CITEREFGrünbaum1985\"] = 1,\n [\"CITEREFHeinz_Kohut2000\"] = 1,\n [\"CITEREFHoracio_Etchegoyen2005\"] = 1,\n [\"CITEREFHorvath2001\"] = 1,\n [\"CITEREFIrigaray1974\"] = 1,\n [\"CITEREFIrigaray1985\"] = 1,\n [\"CITEREFJean_Laplanche_and_J.B._Pontalis1974\"] = 1,\n [\"CITEREFJens1997\"] = 1,\n [\"CITEREFJulia_Kristeva1986\"] = 1,\n [\"CITEREFKuriloff2013\"] = 1,\n [\"CITEREFKöhler1996\"] = 1,\n [\"CITEREFLacan1977\"] = 1,\n [\"CITEREFLakatos1978\"] = 1,\n [\"CITEREFLangs1998\"] = 1,\n [\"CITEREFLangs2010\"] = 2,\n [\"CITEREFLeichsenring2005\"] = 1,\n [\"CITEREFLeichsenring2013\"] = 1,\n [\"CITEREFLeichsenringRabung2011\"] = 1,\n [\"CITEREFLuce_Irigaray2004\"] = 1,\n [\"CITEREFMacmillan1997\"] = 1,\n [\"CITEREFMalmbergFentonRathbone2001\"] = 1,\n [\"CITEREFMarshall_Edelson1984\"] = 1,\n [\"CITEREFMcKay2011\"] = 1,\n [\"CITEREFMiller1984\"] = 1,\n [\"CITEREFMilton2000\"] = 1,\n [\"CITEREFMitchell1997\"] = 1,\n [\"CITEREFMitchell2000\"] = 1,\n [\"CITEREFMorleyEcclestonWilliams1999\"] = 1,\n [\"CITEREFMorris_N,_Eagle2007\"] = 1,\n [\"CITEREFNational_Institute_for_health_and_medical_research2004\"] = 1,\n [\"CITEREFPinker1997\"] = 1,\n [\"CITEREFPollock,_Griselda2006\"] = 1,\n [\"CITEREFRapaport1959\"] = 1,\n [\"CITEREFRené_Spitz2006\"] = 1,\n [\"CITEREFRobert_Stoller1992\"] = 1,\n [\"CITEREFRobinsonRobinson1993\"] = 1,\n [\"CITEREFSamuel2013\"] = 1,\n [\"CITEREFSchechterZygmunt_ACoates_SWDavies_M2007\"] = 1,\n [\"CITEREFScruton1994\"] = 1,\n [\"CITEREFSeligman2002\"] = 1,\n [\"CITEREFShedler2010\"] = 1,\n [\"CITEREFStengel1953\"] = 1,\n [\"CITEREFTallis1996\"] = 1,\n [\"CITEREFThombsJewettBassel2011\"] = 1,\n [\"CITEREFTryonTryon2011\"] = 1,\n [\"CITEREFVeikko_Tähkä1993\"] = 1,\n [\"CITEREFWaelder1936\"] = 1,\n [\"CITEREFWallerstein2000\"] = 1,\n [\"CITEREFWebster1995\"] = 1,\n [\"CITEREFWebster1996\"] = 1,\n [\"CITEREFWeeks1989\"] = 1,\n [\"CITEREFWollheim,_Richard,itor.1974\"] = 1,\n [\"CITEREFZipfelWildGroßFriederich2014\"] = 1,\n}\ntemplate_list = table#1 {\n [\"Citation\"] = 38,\n [\"Cite book\"] = 64,\n [\"Cite journal\"] = 15,\n [\"Cite news\"] = 1,\n [\"Cite web\"] = 12,\n [\"Efn\"] = 4,\n [\"Harvnb\"] = 1,\n [\"ICD9proc\"] = 1,\n [\"Notelist\"] = 1,\n [\"OCLC\"] = 1,\n [\"Page\"] = 5,\n [\"Reflist\"] = 1,\n [\"Јез-нем\"] = 1,\n [\"Литература\"] = 3,\n [\"Литература крај\"] = 3,\n [\"Медицинска процедура\"] = 1,\n [\"Нормативна контрола\"] = 1,\n [\"Психоанализа\"] = 1,\n [\"Чињеница\"] = 2,\n}\narticle_whitelist = table#1 {\n}\n","limitreport-profile":[["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::match","400","22.5"],["?","380","21.3"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::gsub","120","6.7"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::callParserFunction","100","5.6"],["dataWrapper \u003Cmw.lua:672\u003E","100","5.6"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::getExpandedArgument","80","4.5"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::find","60","3.4"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::plain","60","3.4"],["ipairs","40","2.2"],["\u003Cmw.lua:694\u003E","40","2.2"],["[others]","400","22.5"]]},"cachereport":{"origin":"mw-api-ext.codfw.main-74f675c4bb-vdzmr","timestamp":"20241130012714","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"\u041f\u0441\u0438\u0445\u043e\u0430\u043d\u0430\u043b\u0438\u0437\u0430","url":"https:\/\/sr.wikipedia.org\/wiki\/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q41630","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q41630","author":{"@type":"Organization","name":"\u0421\u0430\u0440\u0430\u0434\u043d\u0438\u0446\u0438 \u043f\u0440\u043e\u0458\u0435\u043a\u0430\u0442\u0430 \u0412\u0438\u043a\u0438\u043c\u0435\u0434\u0438\u0458\u0435"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2006-10-10T01:34:25Z","dateModified":"2024-11-30T01:27:11Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/7\/7f\/FREUD%27S_SOFA.jpeg"}</script> </body> </html>