CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available" lang="sr" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Русија — Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )srwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""], "wgDefaultDateFormat":"hh:mm d. month y.","wgMonthNames":["","јануар","фебруар","март","април","мај","јун","јул","август","септембар","октобар","новембар","децембар"],"wgRequestId":"7eb86e86-eb07-492e-8981-6d24bff54530","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Русија","wgTitle":"Русија","wgCurRevisionId":28847416,"wgRevisionId":28847416,"wgArticleId":8245,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Pages with non-numeric formatnum arguments","CS1 извори на језику — руски (ru)","CS1 наслови на писму језика — руски (ru)","CS1 одржавање: Формат датума","CS1 грешке: датуми","CS1 извори на језику — енглески (en)","CS1 одржавање: Непрепознат језик", "CS1 извори на језику — немачки (de)","Harv and Sfn no-target errors","Странице закључане за анонимне кориснике","Чланци који садрже текст на језику — руски","Шаблон:Центрирано","Чланци који садрже текст на језику — латински","Чланци који садрже текст на језику — грчки","Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу","Чланци са FAST идентификаторима","Чланци са ISNI идентификаторима","Чланци са VIAF идентификаторима","Чланци са WorldCat Entities идентификаторима","Чланци са BNF идентификаторима","Чланци са BNFdata идентификаторима","Чланци са CANTICN идентификаторима", "Чланци са GND идентификаторима","Чланци са J9U идентификаторима","Чланци са LCCN идентификаторима","Чланци са NDL идентификаторима","Чланци са NKC идентификаторима","Чланци са NLA идентификаторима","Чланци са PLWABN идентификаторима","Чланци са MusicBrainz area идентификаторима","Чланци са CINII идентификаторима","Чланци са KULTURNAV идентификаторима","Чланци са UKPARL идентификаторима","Чланци са EBO идентификаторима","Чланци са HDS идентификаторима","Чланци са NARA идентификаторима","Чланци са SUDOC идентификаторима","Чланци са TDVİA идентификаторима","Шаблон:Подножје/на ћирилици", "Координате на Википодацима","Русија","Државе у Азији","Државе у Европи","Источна Европа","Евроазијска економска унија","БРИКС чланице"],"wgPageViewLanguage":"sr","wgPageContentLanguage":"sr","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName":"Русија","wgRelevantArticleId":8245,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sr","wgIsProbablyEditable":false,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":false,"wgRestrictionEdit":["autoconfirmed"],"wgRestrictionMove":["sysop"],"wgNoticeProject":"wikipedia","wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sr","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks":"sr-ec"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":300000, "wgCoordinates":{"lat":66,"lon":94},"wgRelatedArticlesCompat":[],"wgCentralAuthMobileDomain":false,"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty":false,"wgWikibaseItemId":"Q159","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGEStructuredTaskRejectionReasonTextInputEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.24"};RLSTATE={"ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","ext.cite.styles":"ready","mediawiki.page.gallery.styles":"ready","ext.tmh.player.styles":"ready","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready" ,"jquery.makeCollapsible.styles":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=["ext.cite.ux-enhancements","ext.tmh.player","mediawiki.page.media","ext.scribunto.logs","site","mediawiki.page.ready","jquery.makeCollapsible","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents","ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession", "wikibase.sidebar.tracking","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=ext.cite.styles%7Cext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.tmh.player.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cjquery.makeCollapsible.styles%7Cmediawiki.page.gallery.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sr&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.4"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/1200px-Flag_of_Russia.svg.png"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="800"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/800px-Flag_of_Russia.svg.png"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="533"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/640px-Flag_of_Russia.svg.png"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="427"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Русија — Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Википедија (sr)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sr.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="sr" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Cyrl" href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Latn" href="https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sr"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Википедија – Atom фид" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="//login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject page-Русија rootpage-Русија skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Пређи на садржај</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" > <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Главни мени" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Главни мени </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Главни мени</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" > <div class="vector-menu-heading"> Навигација </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Посетите главну страну [z]" accesskey="z">Главна страна</a></li><li id="n-contents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Водичи за прегледање Википедије">Садржај</a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Списак скорашњих измена на пројекту [r]" accesskey="r">Скорашње измене</a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Посетите насумичну страницу [x]" accesskey="x">Случајна страница</a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Пронађите информације о актуелностима">Актуелности</a></li><li id="n-contactpage" class="mw-list-item"><a href="//sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Контакт" title="Сазнајте како да ступите у контакт с уредницима">Контакт</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" > <div class="vector-menu-heading"> Интеракција </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Место где можете да се информишете">Помоћ</a></li><li id="n-introduction" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B8">Научите да уређујете</a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3">Трг</a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="О пројекту, шта можете да радите и где да пронађете ствари">Радионица</a></li><li id="n-noticeboard" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0">Огласна табла</a></li><li id="n-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5">Отпреми датотеку</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Википедија" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sr.svg" style="width: 7.8125em; height: 1.4375em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sr.svg" width="120" height="11" style="width: 7.5em; height: 0.6875em;"> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f"> Претрага </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Претражите Википедију" aria-label="Претражите Википедију" autocapitalize="sentences" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f" id="searchInput" > </div> <input type="hidden" name="title" value="Посебно:Претражи"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Претражи</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Личне алатке"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Мења се приказ странице; величина фонта, ширина и боја" > <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Изглед" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Изглед </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=spontaneous&uselang=sr" class="">Донације</a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се" class="">Отвори налог</a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o" class="">Пријави ме</a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Више опција" > <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Личне алатке" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Личне алатке </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Кориснички мени" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=spontaneous&uselang=sr">Донације</a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се"> Отвори налог</a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o"> Пријави ме</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Eодбаци\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"sitenotice\" lang=\"sr\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Cdiv class=\"noticebanner\" style=\"display: none;\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #f0f0f0; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПрикључите се расправи на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A0%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%BD_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5,_%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B5\" title=\"Википедија:Гласање/Предлог/Редизајн страница за добре, сјајне и изабране спискове\"\u003Eредизајна страница за добре, сјајне и ИС\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПокренут је \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли споменике 2024.\"\u003EУређивачки маратон Вики воли споменике 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУ току је такмичење у писању чланака на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A3_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83_%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B5_%D0%B8_%D0%A4%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%B5\" title=\"Википедија:Такмичење у писању чланака/У свету Флоре и Фауне\"\u003EФлоре и фауне\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B0_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024.\"\u003EУређивачком маратону Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУчествујте у \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2024\" class=\"extiw\" title=\"q:Викицитат:Кампања SheSaid 2024\"\u003Eкампањи писања цитата значајних жена\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E на Викицитату.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0\" title=\"Википедија:Акција проширивања клица\"\u003Eакцији проширивања клица\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Садржај" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Садржај</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">сакриј</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Почетак</div> </a> </li> <li id="toc-Име" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Име"> <div class="vector-toc-text"> 1 Име </div> </a> <ul id="toc-Име-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Физичко-географске_карактеристике" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Физичко-географске_карактеристике"> <div class="vector-toc-text"> 2 Физичко-географске карактеристике </div> </a> <button aria-controls="toc-Физичко-географске_карактеристике-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Физичко-географске карактеристике </button> <ul id="toc-Физичко-географске_карактеристике-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Географски_положај" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Географски_положај"> <div class="vector-toc-text"> 2.1 Географски положај </div> </a> <ul id="toc-Географски_положај-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Границе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Границе"> <div class="vector-toc-text"> 2.2 Границе </div> </a> <ul id="toc-Границе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Геолошка_структура" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Геолошка_структура"> <div class="vector-toc-text"> 2.3 Геолошка структура </div> </a> <ul id="toc-Геолошка_структура-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Рељеф" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Рељеф"> <div class="vector-toc-text"> 2.4 Рељеф </div> </a> <ul id="toc-Рељеф-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Унутрашње_воде" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Унутрашње_воде"> <div class="vector-toc-text"> 2.5 Унутрашње воде </div> </a> <ul id="toc-Унутрашње_воде-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Највеће_ријеке" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Највеће_ријеке"> <div class="vector-toc-text"> 2.5.1 Највеће ријеке </div> </a> <ul id="toc-Највеће_ријеке-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Највећа_језера" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Највећа_језера"> <div class="vector-toc-text"> 2.5.2 Највећа језера </div> </a> <ul id="toc-Највећа_језера-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Клима" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Клима"> <div class="vector-toc-text"> 2.6 Клима </div> </a> <ul id="toc-Клима-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Плеистоцена_глацијација" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Плеистоцена_глацијација"> <div class="vector-toc-text"> 2.6.1 Плеистоцена глацијација </div> </a> <ul id="toc-Плеистоцена_глацијација-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Флора_и_фауна" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Флора_и_фауна"> <div class="vector-toc-text"> 2.7 Флора и фауна </div> </a> <ul id="toc-Флора_и_фауна-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Историја" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Историја"> <div class="vector-toc-text"> 3 Историја </div> </a> <button aria-controls="toc-Историја-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Историја </button> <ul id="toc-Историја-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Континуитет_руске_државности" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Континуитет_руске_државности"> <div class="vector-toc-text"> 3.1 Континуитет руске државности </div> </a> <ul id="toc-Континуитет_руске_државности-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Расељавање_Словена" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Расељавање_Словена"> <div class="vector-toc-text"> 3.2 Расељавање Словена </div> </a> <ul id="toc-Расељавање_Словена-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Староруска_држава" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Староруска_држава"> <div class="vector-toc-text"> 3.3 Староруска држава </div> </a> <ul id="toc-Староруска_држава-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Раздијељеност_руских_земаља._Монголско-татарски_јарам" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Раздијељеност_руских_земаља._Монголско-татарски_јарам"> <div class="vector-toc-text"> 3.4 Раздијељеност руских земаља. Монголско-татарски јарам </div> </a> <ul id="toc-Раздијељеност_руских_земаља._Монголско-татарски_јарам-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Обједињење_Руси._Руска_држава" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Обједињење_Руси._Руска_држава"> <div class="vector-toc-text"> 3.5 Обједињење Руси. Руска држава </div> </a> <ul id="toc-Обједињење_Руси._Руска_држава-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Руска_Империја" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Руска_Империја"> <div class="vector-toc-text"> 3.6 Руска Империја </div> </a> <ul id="toc-Руска_Империја-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Совјетски_период" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Совјетски_период"> <div class="vector-toc-text"> 3.7 Совјетски период </div> </a> <ul id="toc-Совјетски_период-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Руска_Федерација" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Руска_Федерација"> <div class="vector-toc-text"> 3.8 Руска Федерација </div> </a> <ul id="toc-Руска_Федерација-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Демографија_и_социјална_сфера" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Демографија_и_социјална_сфера"> <div class="vector-toc-text"> 4 Демографија и социјална сфера </div> </a> <button aria-controls="toc-Демографија_и_социјална_сфера-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Демографија и социјална сфера </button> <ul id="toc-Демографија_и_социјална_сфера-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Грађанска_нација" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Грађанска_нација"> <div class="vector-toc-text"> 4.1 Грађанска нација </div> </a> <ul id="toc-Грађанска_нација-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Национални_састав" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Национални_састав"> <div class="vector-toc-text"> 4.2 Национални састав </div> </a> <ul id="toc-Национални_састав-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Језик" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Језик"> <div class="vector-toc-text"> 4.3 Језик </div> </a> <ul id="toc-Језик-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Религија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Религија"> <div class="vector-toc-text"> 4.4 Религија </div> </a> <ul id="toc-Религија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Највећи_градови" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Највећи_градови"> <div class="vector-toc-text"> 4.5 Највећи градови </div> </a> <ul id="toc-Највећи_градови-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Државно_устројство" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Државно_устројство"> <div class="vector-toc-text"> 5 Државно устројство </div> </a> <button aria-controls="toc-Државно_устројство-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Државно устројство </button> <ul id="toc-Државно_устројство-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Државни_симболи" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Државни_симболи"> <div class="vector-toc-text"> 5.1 Државни симболи </div> </a> <ul id="toc-Државни_симболи-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Основе_државног_уређења" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Основе_државног_уређења"> <div class="vector-toc-text"> 5.2 Основе државног уређења </div> </a> <ul id="toc-Основе_државног_уређења-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Федерално_устројство" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Федерално_устројство"> <div class="vector-toc-text"> 5.3 Федерално устројство </div> </a> <ul id="toc-Федерално_устројство-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Предсједник" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Предсједник"> <div class="vector-toc-text"> 5.4 Предсједник </div> </a> <ul id="toc-Предсједник-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Законодавна_власт" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Законодавна_власт"> <div class="vector-toc-text"> 5.5 Законодавна власт </div> </a> <ul id="toc-Законодавна_власт-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Извршна_власт" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Извршна_власт"> <div class="vector-toc-text"> 5.6 Извршна власт </div> </a> <ul id="toc-Извршна_власт-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Судска_власт" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Судска_власт"> <div class="vector-toc-text"> 5.7 Судска власт </div> </a> <ul id="toc-Судска_власт-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Спољна_политика" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Спољна_политика"> <div class="vector-toc-text"> 5.8 Спољна политика </div> </a> <ul id="toc-Спољна_политика-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Оружане_снаге" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Оружане_снаге"> <div class="vector-toc-text"> 5.9 Оружане снаге </div> </a> <ul id="toc-Оружане_снаге-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Структура,_број,_опрема_и_финансирање" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Структура,_број,_опрема_и_финансирање"> <div class="vector-toc-text"> 5.9.1 Структура, број, опрема и финансирање </div> </a> <ul id="toc-Структура,_број,_опрема_и_финансирање-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Нуклеарно_оружје" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Нуклеарно_оружје"> <div class="vector-toc-text"> 5.9.2 Нуклеарно оружје </div> </a> <ul id="toc-Нуклеарно_оружје-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Привреда" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Привреда"> <div class="vector-toc-text"> 6 Привреда </div> </a> <button aria-controls="toc-Привреда-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Привреда </button> <ul id="toc-Привреда-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Саобраћај" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Саобраћај"> <div class="vector-toc-text"> 6.1 Саобраћај </div> </a> <ul id="toc-Саобраћај-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Култура" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Култура"> <div class="vector-toc-text"> 7 Култура </div> </a> <button aria-controls="toc-Култура-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Култура </button> <ul id="toc-Култура-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Музика" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Музика"> <div class="vector-toc-text"> 7.1 Музика </div> </a> <ul id="toc-Музика-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Књижевност" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Књижевност"> <div class="vector-toc-text"> 7.2 Књижевност </div> </a> <ul id="toc-Књижевност-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Масовни_медији_и_кинематографија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Масовни_медији_и_кинематографија"> <div class="vector-toc-text"> 7.3 Масовни медији и кинематографија </div> </a> <ul id="toc-Масовни_медији_и_кинематографија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Музеји" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Музеји"> <div class="vector-toc-text"> 7.4 Музеји </div> </a> <ul id="toc-Музеји-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Спорт" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Спорт"> <div class="vector-toc-text"> 8 Спорт </div> </a> <ul id="toc-Спорт-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Галерија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Галерија"> <div class="vector-toc-text"> 9 Галерија </div> </a> <ul id="toc-Галерија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Види_још" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Види_још"> <div class="vector-toc-text"> 10 Види још </div> </a> <ul id="toc-Види_још-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Напомене" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Напомене"> <div class="vector-toc-text"> 11 Напомене </div> </a> <ul id="toc-Напомене-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Референце" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Референце"> <div class="vector-toc-text"> 12 Референце </div> </a> <ul id="toc-Референце-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Литература" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Литература"> <div class="vector-toc-text"> 13 Литература </div> </a> <ul id="toc-Литература-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Спољашње_везе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Спољашње_везе"> <div class="vector-toc-text"> 14 Спољашње везе </div> </a> <ul id="toc-Спољашње_везе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Садржај" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" > <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Прикажи/сакриј садржај" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Прикажи/сакриј садржај </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading">Русија</h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" > <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Чланак на другим језицима. Доступан на: 320" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-320" aria-hidden="true" > 320 језика </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-ace mw-list-item"><a href="https://ace.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — ацешки" lang="ace" hreflang="ace" data-title="Rusia" data-language-autonym="Acèh" data-language-local-name="ацешки" class="interlanguage-link-target">Acèh</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ady mw-list-item"><a href="https://ady.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D1%8B%D1%81%D1%8B%D0%B5" title="Урысые — адигејски" lang="ady" hreflang="ady" data-title="Урысые" data-language-autonym="Адыгабзэ" data-language-local-name="адигејски" class="interlanguage-link-target">Адыгабзэ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kbd mw-list-item"><a href="https://kbd.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D1%8B%D1%81%D0%B5%D0%B9" title="Урысей — кабардијски" lang="kbd" hreflang="kbd" data-title="Урысей" data-language-autonym="Адыгэбзэ" data-language-local-name="кабардијски" class="interlanguage-link-target">Адыгэбзэ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-af badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://af.wikipedia.org/wiki/Rusland" title="Rusland — африканс" lang="af" hreflang="af" data-title="Rusland" data-language-autonym="Afrikaans" data-language-local-name="африканс" class="interlanguage-link-target">Afrikaans</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-als mw-list-item"><a href="https://als.wikipedia.org/wiki/Russland" title="Russland — немачки (Швајцарска)" lang="gsw" hreflang="gsw" data-title="Russland" data-language-autonym="Alemannisch" data-language-local-name="немачки (Швајцарска)" class="interlanguage-link-target">Alemannisch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-alt mw-list-item"><a href="https://alt.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F" title="Россия — јужноалтајски" lang="alt" hreflang="alt" data-title="Россия" data-language-autonym="Алтай тил" data-language-local-name="јужноалтајски" class="interlanguage-link-target">Алтай тил</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-am mw-list-item"><a href="https://am.wikipedia.org/wiki/%E1%88%A9%E1%88%B2%E1%8B%AB" title="ሩሲያ — амхарски" lang="am" hreflang="am" data-title="ሩሲያ" data-language-autonym="አማርኛ" data-language-local-name="амхарски" class="interlanguage-link-target">አማርኛ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-smn mw-list-item"><a href="https://smn.wikipedia.org/wiki/Ruo%C5%A1%C5%A1%C3%A2" title="Ruoššâ — инари сами" lang="smn" hreflang="smn" data-title="Ruoššâ" data-language-autonym="Anarâškielâ" data-language-local-name="инари сами" class="interlanguage-link-target">Anarâškielâ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ang mw-list-item"><a href="https://ang.wikipedia.org/wiki/Russland" title="Russland — староенглески" lang="ang" hreflang="ang" data-title="Russland" data-language-autonym="Ænglisc" data-language-local-name="староенглески" class="interlanguage-link-target">Ænglisc</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-anp mw-list-item"><a href="https://anp.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B0%E0%A5%82%E0%A4%B8" title="रूस — ангика" lang="anp" hreflang="anp" data-title="रूस" data-language-autonym="अंगिका" data-language-local-name="ангика" class="interlanguage-link-target">अंगिका</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ab mw-list-item"><a href="https://ab.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D1%8B%D1%81%D1%82%D3%99%D1%8B%D0%BB%D0%B0" title="Урыстәыла — абхаски" lang="ab" hreflang="ab" data-title="Урыстәыла" data-language-autonym="Аԥсшәа" data-language-local-name="абхаски" class="interlanguage-link-target">Аԥсшәа</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ar badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D8%B3%D9%8A%D8%A7" title="روسيا — арапски" lang="ar" hreflang="ar" data-title="روسيا" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="арапски" class="interlanguage-link-target">العربية</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-an mw-list-item"><a href="https://an.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — арагонски" lang="an" hreflang="an" data-title="Rusia" data-language-autonym="Aragonés" data-language-local-name="арагонски" class="interlanguage-link-target">Aragonés</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arc mw-list-item"><a href="https://arc.wikipedia.org/wiki/%DC%AA%DC%98%DC%A3%DC%9D%DC%90" title="ܪܘܣܝܐ — арамејски" lang="arc" hreflang="arc" data-title="ܪܘܣܝܐ" data-language-autonym="ܐܪܡܝܐ" data-language-local-name="арамејски" class="interlanguage-link-target">ܐܪܡܝܐ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-roa-rup mw-list-item"><a href="https://roa-rup.wikipedia.org/wiki/Arusia" title="Arusia — цинцарски" lang="rup" hreflang="rup" data-title="Arusia" data-language-autonym="Armãneashti" data-language-local-name="цинцарски" class="interlanguage-link-target">Armãneashti</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-frp mw-list-item"><a href="https://frp.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — Arpitan" lang="frp" hreflang="frp" data-title="Russia" data-language-autonym="Arpetan" data-language-local-name="Arpitan" class="interlanguage-link-target">Arpetan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ary mw-list-item"><a href="https://ary.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D8%B3%D9%8A%D8%A7" title="روسيا — Moroccan Arabic" lang="ary" hreflang="ary" data-title="روسيا" data-language-autonym="الدارجة" data-language-local-name="Moroccan Arabic" class="interlanguage-link-target">الدارجة</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arz mw-list-item"><a href="https://arz.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D8%B3%D9%8A%D8%A7" title="روسيا — Egyptian Arabic" lang="arz" hreflang="arz" data-title="روسيا" data-language-autonym="مصرى" data-language-local-name="Egyptian Arabic" class="interlanguage-link-target">مصرى</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-as mw-list-item"><a href="https://as.wikipedia.org/wiki/%E0%A7%B0%E0%A6%BE%E0%A6%9B%E0%A6%BF%E0%A6%AF%E0%A6%BC%E0%A6%BE" title="ৰাছিয়া — асамски" lang="as" hreflang="as" data-title="ৰাছিয়া" data-language-autonym="অসমীয়া" data-language-local-name="асамски" class="interlanguage-link-target">অসমীয়া</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ast mw-list-item"><a href="https://ast.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — астуријски" lang="ast" hreflang="ast" data-title="Rusia" data-language-autonym="Asturianu" data-language-local-name="астуријски" class="interlanguage-link-target">Asturianu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-atj mw-list-item"><a href="https://atj.wikipedia.org/wiki/Russie" title="Russie — атикамеку" lang="atj" hreflang="atj" data-title="Russie" data-language-autonym="Atikamekw" data-language-local-name="атикамеку" class="interlanguage-link-target">Atikamekw</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gn mw-list-item"><a href="https://gn.wikipedia.org/wiki/Rr%C3%BAsia" title="Rrúsia — гварани" lang="gn" hreflang="gn" data-title="Rrúsia" data-language-autonym="Avañe'ẽ" data-language-local-name="гварани" class="interlanguage-link-target">Avañe'ẽ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-av mw-list-item"><a href="https://av.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F" title="Россия — аварски" lang="av" hreflang="av" data-title="Россия" data-language-autonym="Авар" data-language-local-name="аварски" class="interlanguage-link-target">Авар</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-awa mw-list-item"><a href="https://awa.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B0%E0%A5%82%E0%A4%B8" title="रूस — авади" lang="awa" hreflang="awa" data-title="रूस" data-language-autonym="अवधी" data-language-local-name="авади" class="interlanguage-link-target">अवधी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ay mw-list-item"><a href="https://ay.wikipedia.org/wiki/Rusiya" title="Rusiya — ајмара" lang="ay" hreflang="ay" data-title="Rusiya" data-language-autonym="Aymar aru" data-language-local-name="ајмара" class="interlanguage-link-target">Aymar aru</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-az mw-list-item"><a href="https://az.wikipedia.org/wiki/Rusiya" title="Rusiya — азербејџански" lang="az" hreflang="az" data-title="Rusiya" data-language-autonym="Azərbaycanca" data-language-local-name="азербејџански" class="interlanguage-link-target">Azərbaycanca</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-azb mw-list-item"><a href="https://azb.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D8%B3%DB%8C%D9%87" title="روسیه — South Azerbaijani" lang="azb" hreflang="azb" data-title="روسیه" data-language-autonym="تۆرکجه" data-language-local-name="South Azerbaijani" class="interlanguage-link-target">تۆرکجه</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gor mw-list-item"><a href="https://gor.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — горонтало" lang="gor" hreflang="gor" data-title="Rusia" data-language-autonym="Bahasa Hulontalo" data-language-local-name="горонтало" class="interlanguage-link-target">Bahasa Hulontalo</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id mw-list-item"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — индонежански" lang="id" hreflang="id" data-title="Rusia" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="индонежански" class="interlanguage-link-target">Bahasa Indonesia</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ms mw-list-item"><a href="https://ms.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — малајски" lang="ms" hreflang="ms" data-title="Rusia" data-language-autonym="Bahasa Melayu" data-language-local-name="малајски" class="interlanguage-link-target">Bahasa Melayu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ban mw-list-item"><a href="https://ban.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — балијски" lang="ban" hreflang="ban" data-title="Rusia" data-language-autonym="Basa Bali" data-language-local-name="балијски" class="interlanguage-link-target">Basa Bali</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg mw-list-item"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%8F" title="Русия — бугарски" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Русия" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="бугарски" class="interlanguage-link-target">Български</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bm mw-list-item"><a href="https://bm.wikipedia.org/wiki/Risila" title="Risila — бамбара" lang="bm" hreflang="bm" data-title="Risila" data-language-autonym="Bamanankan" data-language-local-name="бамбара" class="interlanguage-link-target">Bamanankan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bjn mw-list-item"><a href="https://bjn.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — Banjar" lang="bjn" hreflang="bjn" data-title="Rusia" data-language-autonym="Banjar" data-language-local-name="Banjar" class="interlanguage-link-target">Banjar</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-min-nan mw-list-item"><a href="https://zh-min-nan.wikipedia.org/wiki/L%C5%8D%CD%98-se-a" title="Lō͘-se-a — Minnan" lang="nan" hreflang="nan" data-title="Lō͘-se-a" data-language-autonym="閩南語 / Bân-lâm-gú" data-language-local-name="Minnan" class="interlanguage-link-target">閩南語 / Bân-lâm-gú</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-map-bms mw-list-item"><a href="https://map-bms.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — Banyumasan" lang="jv-x-bms" hreflang="jv-x-bms" data-title="Rusia" data-language-autonym="Basa Banyumasan" data-language-local-name="Banyumasan" class="interlanguage-link-target">Basa Banyumasan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ba mw-list-item"><a href="https://ba.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D3%99%D1%81%D3%99%D0%B9_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%8F%D2%BB%D1%8B" title="Рәсәй Федерацияһы — башкирски" lang="ba" hreflang="ba" data-title="Рәсәй Федерацияһы" data-language-autonym="Башҡортса" data-language-local-name="башкирски" class="interlanguage-link-target">Башҡортса</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be mw-list-item"><a href="https://be.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D1%96%D1%8F" title="Расія — белоруски" lang="be" hreflang="be" data-title="Расія" data-language-autonym="Беларуская" data-language-local-name="белоруски" class="interlanguage-link-target">Беларуская</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be-x-old mw-list-item"><a href="https://be-tarask.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%8F" title="Расея — Belarusian (Taraškievica orthography)" lang="be-tarask" hreflang="be-tarask" data-title="Расея" data-language-autonym="Беларуская (тарашкевіца)" data-language-local-name="Belarusian (Taraškievica orthography)" class="interlanguage-link-target">Беларуская (тарашкевіца)</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mad mw-list-item"><a href="https://mad.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — мадурски" lang="mad" hreflang="mad" data-title="Rusia" data-language-autonym="Madhurâ" data-language-local-name="мадурски" class="interlanguage-link-target">Madhurâ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bh mw-list-item"><a href="https://bh.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B0%E0%A5%82%E0%A4%B8" title="रूस — Bhojpuri" lang="bh" hreflang="bh" data-title="रूस" data-language-autonym="भोजपुरी" data-language-local-name="Bhojpuri" class="interlanguage-link-target">भोजपुरी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bcl mw-list-item"><a href="https://bcl.wikipedia.org/wiki/Rusya" title="Rusya — Central Bikol" lang="bcl" hreflang="bcl" data-title="Rusya" data-language-autonym="Bikol Central" data-language-local-name="Central Bikol" class="interlanguage-link-target">Bikol Central</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bi mw-list-item"><a href="https://bi.wikipedia.org/wiki/Rasia" title="Rasia — бислама" lang="bi" hreflang="bi" data-title="Rasia" data-language-autonym="Bislama" data-language-local-name="бислама" class="interlanguage-link-target">Bislama</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bn mw-list-item"><a href="https://bn.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%B0%E0%A6%BE%E0%A6%B6%E0%A6%BF%E0%A6%AF%E0%A6%BC%E0%A6%BE" title="রাশিয়া — бенгалски" lang="bn" hreflang="bn" data-title="রাশিয়া" data-language-autonym="বাংলা" data-language-local-name="бенгалски" class="interlanguage-link-target">বাংলা</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bo mw-list-item"><a href="https://bo.wikipedia.org/wiki/%E0%BD%A8%E0%BD%B4%E0%BC%8B%E0%BD%A2%E0%BD%B4%E0%BC%8B%E0%BD%A6%E0%BD%B4%E0%BC%8D" title="ཨུ་རུ་སུ། — тибетански" lang="bo" hreflang="bo" data-title="ཨུ་རུ་སུ།" data-language-autonym="བོད་ཡིག" data-language-local-name="тибетански" class="interlanguage-link-target">བོད་ཡིག</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bar mw-list-item"><a href="https://bar.wikipedia.org/wiki/Russland" title="Russland — Bavarian" lang="bar" hreflang="bar" data-title="Russland" data-language-autonym="Boarisch" data-language-local-name="Bavarian" class="interlanguage-link-target">Boarisch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bs mw-list-item"><a href="https://bs.wikipedia.org/wiki/Rusija" title="Rusija — босански" lang="bs" hreflang="bs" data-title="Rusija" data-language-autonym="Bosanski" data-language-local-name="босански" class="interlanguage-link-target">Bosanski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bpy mw-list-item"><a href="https://bpy.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%B0%E0%A6%BE%E0%A6%B6%E0%A6%BF%E0%A6%AF%E0%A6%BC%E0%A6%BE" title="রাশিয়া — Bishnupriya" lang="bpy" hreflang="bpy" data-title="রাশিয়া" data-language-autonym="বিষ্ণুপ্রিয়া মণিপুরী" data-language-local-name="Bishnupriya" class="interlanguage-link-target">বিষ্ণুপ্রিয়া মণিপুরী</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-br mw-list-item"><a href="https://br.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — бретонски" lang="br" hreflang="br" data-title="Rusia" data-language-autonym="Brezhoneg" data-language-local-name="бретонски" class="interlanguage-link-target">Brezhoneg</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bug mw-list-item"><a href="https://bug.wikipedia.org/wiki/%E1%A8%91%E1%A8%98%E1%A8%94%E1%A8%97%E1%A8%95" title="ᨑᨘᨔᨗᨕ — бугијски" lang="bug" hreflang="bug" data-title="ᨑᨘᨔᨗᨕ" data-language-autonym="Basa Ugi" data-language-local-name="бугијски" class="interlanguage-link-target">Basa Ugi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bxr mw-list-item"><a href="https://bxr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B9_%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%B1%D0%BE%D0%BE%D1%82%D0%BE_%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%81" title="Оросой холбоото улас — Russia Buriat" lang="bxr" hreflang="bxr" data-title="Оросой холбоото улас" data-language-autonym="Буряад" data-language-local-name="Russia Buriat" class="interlanguage-link-target">Буряад</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/R%C3%BAssia" title="Rússia — каталонски" lang="ca" hreflang="ca" data-title="Rússia" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="каталонски" class="interlanguage-link-target">Català</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ceb mw-list-item"><a href="https://ceb.wikipedia.org/wiki/Rusya" title="Rusya — себуански" lang="ceb" hreflang="ceb" data-title="Rusya" data-language-autonym="Cebuano" data-language-local-name="себуански" class="interlanguage-link-target">Cebuano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ch mw-list-item"><a href="https://ch.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — чаморо" lang="ch" hreflang="ch" data-title="Russia" data-language-autonym="Chamoru" data-language-local-name="чаморо" class="interlanguage-link-target">Chamoru</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cbk-zam mw-list-item"><a href="https://cbk-zam.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — Chavacano" lang="cbk" hreflang="cbk" data-title="Rusia" data-language-autonym="Chavacano de Zamboanga" data-language-local-name="Chavacano" class="interlanguage-link-target">Chavacano de Zamboanga</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sn mw-list-item"><a href="https://sn.wikipedia.org/wiki/Rhashiya" title="Rhashiya — шона" lang="sn" hreflang="sn" data-title="Rhashiya" data-language-autonym="ChiShona" data-language-local-name="шона" class="interlanguage-link-target">ChiShona</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tum badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://tum.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — тумбука" lang="tum" hreflang="tum" data-title="Russia" data-language-autonym="ChiTumbuka" data-language-local-name="тумбука" class="interlanguage-link-target">ChiTumbuka</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ny mw-list-item"><a href="https://ny.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — њанџа" lang="ny" hreflang="ny" data-title="Russia" data-language-autonym="Chi-Chewa" data-language-local-name="њанџа" class="interlanguage-link-target">Chi-Chewa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-chr mw-list-item"><a href="https://chr.wikipedia.org/wiki/%E1%8F%B2%E1%8F%82%E1%8E%A2" title="ᏲᏂᎢ — чероки" lang="chr" hreflang="chr" data-title="ᏲᏂᎢ" data-language-autonym="ᏣᎳᎩ" data-language-local-name="чероки" class="interlanguage-link-target">ᏣᎳᎩ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-co mw-list-item"><a href="https://co.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — корзикански" lang="co" hreflang="co" data-title="Russia" data-language-autonym="Corsu" data-language-local-name="корзикански" class="interlanguage-link-target">Corsu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cy mw-list-item"><a href="https://cy.wikipedia.org/wiki/Rwsia" title="Rwsia — велшки" lang="cy" hreflang="cy" data-title="Rwsia" data-language-autonym="Cymraeg" data-language-local-name="велшки" class="interlanguage-link-target">Cymraeg</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cv mw-list-item"><a href="https://cv.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%C3%A7%C3%A7%D0%B5%D0%B9_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B9%C4%95" title="Раççей Федерацийĕ — чувашки" lang="cv" hreflang="cv" data-title="Раççей Федерацийĕ" data-language-autonym="Чӑвашла" data-language-local-name="чувашки" class="interlanguage-link-target">Чӑвашла</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Rusko" title="Rusko — чешки" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Rusko" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="чешки" class="interlanguage-link-target">Čeština</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dag mw-list-item"><a href="https://dag.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — Dagbani" lang="dag" hreflang="dag" data-title="Russia" data-language-autonym="Dagbanli" data-language-local-name="Dagbani" class="interlanguage-link-target">Dagbanli</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-da badge-Q17559452 badge-recommendedarticle mw-list-item" title="препоручен чланак"><a href="https://da.wikipedia.org/wiki/Rusland" title="Rusland — дански" lang="da" hreflang="da" data-title="Rusland" data-language-autonym="Dansk" data-language-local-name="дански" class="interlanguage-link-target">Dansk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-se mw-list-item"><a href="https://se.wikipedia.org/wiki/Ruo%C5%A1%C5%A1a" title="Ruošša — северни сами" lang="se" hreflang="se" data-title="Ruošša" data-language-autonym="Davvisámegiella" data-language-local-name="северни сами" class="interlanguage-link-target">Davvisámegiella</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pdc mw-list-item"><a href="https://pdc.wikipedia.org/wiki/Russland" title="Russland — Pennsylvania German" lang="pdc" hreflang="pdc" data-title="Russland" data-language-autonym="Deitsch" data-language-local-name="Pennsylvania German" class="interlanguage-link-target">Deitsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de mw-list-item"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Russland" title="Russland — немачки" lang="de" hreflang="de" data-title="Russland" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="немачки" class="interlanguage-link-target">Deutsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nv mw-list-item"><a href="https://nv.wikipedia.org/wiki/Bi%CA%BC%C3%A9%C3%A9%CA%BC_%C5%81ich%C3%AD%C3%AD%CA%BC%C3%AD_Bik%C3%A9yah" title="Biʼééʼ Łichííʼí Bikéyah — навахо" lang="nv" hreflang="nv" data-title="Biʼééʼ Łichííʼí Bikéyah" data-language-autonym="Diné bizaad" data-language-local-name="навахо" class="interlanguage-link-target">Diné bizaad</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dsb mw-list-item"><a href="https://dsb.wikipedia.org/wiki/Rusojska" title="Rusojska — доњолужичкосрпски" lang="dsb" hreflang="dsb" data-title="Rusojska" data-language-autonym="Dolnoserbski" data-language-local-name="доњолужичкосрпски" class="interlanguage-link-target">Dolnoserbski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dty mw-list-item"><a href="https://dty.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B0%E0%A5%82%E0%A4%B8" title="रूस — Doteli" lang="dty" hreflang="dty" data-title="रूस" data-language-autonym="डोटेली" data-language-local-name="Doteli" class="interlanguage-link-target">डोटेली</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dv mw-list-item"><a href="https://dv.wikipedia.org/wiki/%DE%83%DE%AB%DE%90%DE%A9%DE%88%DE%A8%DE%8D%DE%A7%DE%8C%DE%B0" title="ރޫސީވިލާތް — малдивски" lang="dv" hreflang="dv" data-title="ރޫސީވިލާތް" data-language-autonym="ދިވެހިބަސް" data-language-local-name="малдивски" class="interlanguage-link-target">ދިވެހިބަސް</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dz mw-list-item"><a href="https://dz.wikipedia.org/wiki/%E0%BD%A2%E0%BC%8B%E0%BD%A4%E0%BD%B2%E0%BC%8B%E0%BD%A1%E0%BD%B1%E0%BD%93%E0%BC%8B%E0%BD%95%E0%BD%BA%E0%BC%8B%E0%BD%8C%E0%BD%B2%E0%BC%8B%E0%BD%A2%E0%BD%BA%E0%BC%8B%E0%BD%A4%E0%BD%B1%E0%BD%93" title="ར་ཤི་ཡཱན་ཕེ་ཌི་རེ་ཤཱན — џонга" lang="dz" hreflang="dz" data-title="ར་ཤི་ཡཱན་ཕེ་ཌི་རེ་ཤཱན" data-language-autonym="ཇོང་ཁ" data-language-local-name="џонга" class="interlanguage-link-target">ཇོང་ཁ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-et mw-list-item"><a href="https://et.wikipedia.org/wiki/Venemaa" title="Venemaa — естонски" lang="et" hreflang="et" data-title="Venemaa" data-language-autonym="Eesti" data-language-local-name="естонски" class="interlanguage-link-target">Eesti</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el mw-list-item"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%A1%CF%89%CF%83%CE%AF%CE%B1" title="Ρωσία — грчки" lang="el" hreflang="el" data-title="Ρωσία" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="грчки" class="interlanguage-link-target">Ελληνικά</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eml mw-list-item"><a href="https://eml.wikipedia.org/wiki/Rossia" title="Rossia — Emiliano-Romagnolo" lang="egl" hreflang="egl" data-title="Rossia" data-language-autonym="Emiliàn e rumagnòl" data-language-local-name="Emiliano-Romagnolo" class="interlanguage-link-target">Emiliàn e rumagnòl</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en mw-list-item"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — енглески" lang="en" hreflang="en" data-title="Russia" data-language-autonym="English" data-language-local-name="енглески" class="interlanguage-link-target">English</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-myv mw-list-item"><a href="https://myv.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F_%D0%9C%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Россия Мастор — ерзја" lang="myv" hreflang="myv" data-title="Россия Мастор" data-language-autonym="Эрзянь" data-language-local-name="ерзја" class="interlanguage-link-target">Эрзянь</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es mw-list-item"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — шпански" lang="es" hreflang="es" data-title="Rusia" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="шпански" class="interlanguage-link-target">Español</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eo mw-list-item"><a href="https://eo.wikipedia.org/wiki/Rusio" title="Rusio — есперанто" lang="eo" hreflang="eo" data-title="Rusio" data-language-autonym="Esperanto" data-language-local-name="есперанто" class="interlanguage-link-target">Esperanto</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ext mw-list-item"><a href="https://ext.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — Extremaduran" lang="ext" hreflang="ext" data-title="Russia" data-language-autonym="Estremeñu" data-language-local-name="Extremaduran" class="interlanguage-link-target">Estremeñu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eu mw-list-item"><a href="https://eu.wikipedia.org/wiki/Errusia" title="Errusia — баскијски" lang="eu" hreflang="eu" data-title="Errusia" data-language-autonym="Euskara" data-language-local-name="баскијски" class="interlanguage-link-target">Euskara</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ee mw-list-item"><a href="https://ee.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — еве" lang="ee" hreflang="ee" data-title="Russia" data-language-autonym="Eʋegbe" data-language-local-name="еве" class="interlanguage-link-target">Eʋegbe</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fa mw-list-item"><a href="https://fa.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D8%B3%DB%8C%D9%87" title="روسیه — персијски" lang="fa" hreflang="fa" data-title="روسیه" data-language-autonym="فارسی" data-language-local-name="персијски" class="interlanguage-link-target">فارسی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hif mw-list-item"><a href="https://hif.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — Fiji Hindi" lang="hif" hreflang="hif" data-title="Russia" data-language-autonym="Fiji Hindi" data-language-local-name="Fiji Hindi" class="interlanguage-link-target">Fiji Hindi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fo mw-list-item"><a href="https://fo.wikipedia.org/wiki/Russland" title="Russland — фарски" lang="fo" hreflang="fo" data-title="Russland" data-language-autonym="Føroyskt" data-language-local-name="фарски" class="interlanguage-link-target">Føroyskt</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr mw-list-item"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Russie" title="Russie — француски" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Russie" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="француски" class="interlanguage-link-target">Français</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fy mw-list-item"><a href="https://fy.wikipedia.org/wiki/Rusl%C3%A2n" title="Ruslân — западни фризијски" lang="fy" hreflang="fy" data-title="Ruslân" data-language-autonym="Frysk" data-language-local-name="западни фризијски" class="interlanguage-link-target">Frysk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ff mw-list-item"><a href="https://ff.wikipedia.org/wiki/Roosiya" title="Roosiya — фула" lang="ff" hreflang="ff" data-title="Roosiya" data-language-autonym="Fulfulde" data-language-local-name="фула" class="interlanguage-link-target">Fulfulde</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fur mw-list-item"><a href="https://fur.wikipedia.org/wiki/Russie" title="Russie — фриулски" lang="fur" hreflang="fur" data-title="Russie" data-language-autonym="Furlan" data-language-local-name="фриулски" class="interlanguage-link-target">Furlan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ga mw-list-item"><a href="https://ga.wikipedia.org/wiki/An_R%C3%BAis" title="An Rúis — ирски" lang="ga" hreflang="ga" data-title="An Rúis" data-language-autonym="Gaeilge" data-language-local-name="ирски" class="interlanguage-link-target">Gaeilge</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gv mw-list-item"><a href="https://gv.wikipedia.org/wiki/Yn_Roosh" title="Yn Roosh — манкс" lang="gv" hreflang="gv" data-title="Yn Roosh" data-language-autonym="Gaelg" data-language-local-name="манкс" class="interlanguage-link-target">Gaelg</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sm mw-list-item"><a href="https://sm.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — самоански" lang="sm" hreflang="sm" data-title="Rusia" data-language-autonym="Gagana Samoa" data-language-local-name="самоански" class="interlanguage-link-target">Gagana Samoa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gag mw-list-item"><a href="https://gag.wikipedia.org/wiki/Rusiya" title="Rusiya — гагауз" lang="gag" hreflang="gag" data-title="Rusiya" data-language-autonym="Gagauz" data-language-local-name="гагауз" class="interlanguage-link-target">Gagauz</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gd mw-list-item"><a href="https://gd.wikipedia.org/wiki/An_Ruis" title="An Ruis — шкотски гелски" lang="gd" hreflang="gd" data-title="An Ruis" data-language-autonym="Gàidhlig" data-language-local-name="шкотски гелски" class="interlanguage-link-target">Gàidhlig</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gl mw-list-item"><a href="https://gl.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — галицијски" lang="gl" hreflang="gl" data-title="Rusia" data-language-autonym="Galego" data-language-local-name="галицијски" class="interlanguage-link-target">Galego</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-inh mw-list-item"><a href="https://inh.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D1%80%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%B5" title="Эрсече — ингушки" lang="inh" hreflang="inh" data-title="Эрсече" data-language-autonym="ГӀалгӀай" data-language-local-name="ингушки" class="interlanguage-link-target">ГӀалгӀай</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gan mw-list-item"><a href="https://gan.wikipedia.org/wiki/%E4%BF%84%E7%BE%85%E6%96%AF" title="俄羅斯 — Gan" lang="gan" hreflang="gan" data-title="俄羅斯" data-language-autonym="贛語" data-language-local-name="Gan" class="interlanguage-link-target">贛語</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ki mw-list-item"><a href="https://ki.wikipedia.org/wiki/Racia" title="Racia — кикују" lang="ki" hreflang="ki" data-title="Racia" data-language-autonym="Gĩkũyũ" data-language-local-name="кикују" class="interlanguage-link-target">Gĩkũyũ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-glk mw-list-item"><a href="https://glk.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%DB%8A%D8%B3%D9%8A%D9%87" title="رۊسيه — Gilaki" lang="glk" hreflang="glk" data-title="رۊسيه" data-language-autonym="گیلکی" data-language-local-name="Gilaki" class="interlanguage-link-target">گیلکی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-got mw-list-item"><a href="https://got.wikipedia.org/wiki/%F0%90%8D%82%F0%90%8C%BF%F0%90%8D%83%F0%90%8C%B0%F0%90%8C%BB%F0%90%8C%B0%F0%90%8C%BD%F0%90%8C%B3" title="𐍂𐌿𐍃𐌰𐌻𐌰𐌽𐌳 — готски" lang="got" hreflang="got" data-title="𐍂𐌿𐍃𐌰𐌻𐌰𐌽𐌳" data-language-autonym="𐌲𐌿𐍄𐌹𐍃𐌺" data-language-local-name="готски" class="interlanguage-link-target">𐌲𐌿𐍄𐌹𐍃𐌺</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gom mw-list-item"><a href="https://gom.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B0%E0%A5%82%E0%A4%B8" title="रूस — Goan Konkani" lang="gom" hreflang="gom" data-title="रूस" data-language-autonym="गोंयची कोंकणी / Gõychi Konknni" data-language-local-name="Goan Konkani" class="interlanguage-link-target">गोंयची कोंकणी / Gõychi Konknni</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gu mw-list-item"><a href="https://gu.wikipedia.org/wiki/%E0%AA%B0%E0%AA%B6%E0%AA%BF%E0%AA%AF%E0%AA%BE" title="રશિયા — гуџарати" lang="gu" hreflang="gu" data-title="રશિયા" data-language-autonym="ગુજરાતી" data-language-local-name="гуџарати" class="interlanguage-link-target">ગુજરાતી</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-guw mw-list-item"><a href="https://guw.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — Gun" lang="guw" hreflang="guw" data-title="Russia" data-language-autonym="Gungbe" data-language-local-name="Gun" class="interlanguage-link-target">Gungbe</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ha mw-list-item"><a href="https://ha.wikipedia.org/wiki/Rasha" title="Rasha — хауса" lang="ha" hreflang="ha" data-title="Rasha" data-language-autonym="Hausa" data-language-local-name="хауса" class="interlanguage-link-target">Hausa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hak mw-list-item"><a href="https://hak.wikipedia.org/wiki/Ng%C3%B2-l%C3%B2-s%E1%B9%B3%CC%82" title="Ngò-lò-sṳ̂ — Hakka Chinese" lang="hak" hreflang="hak" data-title="Ngò-lò-sṳ̂" data-language-autonym="客家語 / Hak-kâ-ngî" data-language-local-name="Hakka Chinese" class="interlanguage-link-target">客家語 / Hak-kâ-ngî</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-xal mw-list-item"><a href="https://xal.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%81%D0%B8%D0%BD_%D0%9D%D0%B8%D0%B8%D1%86%D3%99%D0%BD" title="Орсин Ниицән — калмички" lang="xal" hreflang="xal" data-title="Орсин Ниицән" data-language-autonym="Хальмг" data-language-local-name="калмички" class="interlanguage-link-target">Хальмг</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-haw mw-list-item"><a href="https://haw.wikipedia.org/wiki/R%C5%ABsia" title="Rūsia — хавајски" lang="haw" hreflang="haw" data-title="Rūsia" data-language-autonym="Hawaiʻi" data-language-local-name="хавајски" class="interlanguage-link-target">Hawaiʻi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-he mw-list-item"><a href="https://he.wikipedia.org/wiki/%D7%A8%D7%95%D7%A1%D7%99%D7%94" title="רוסיה — хебрејски" lang="he" hreflang="he" data-title="רוסיה" data-language-autonym="עברית" data-language-local-name="хебрејски" class="interlanguage-link-target">עברית</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hi mw-list-item"><a href="https://hi.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B0%E0%A5%82%E0%A4%B8" title="रूस — хинди" lang="hi" hreflang="hi" data-title="रूस" data-language-autonym="हिन्दी" data-language-local-name="хинди" class="interlanguage-link-target">हिन्दी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hsb mw-list-item"><a href="https://hsb.wikipedia.org/wiki/Ruska" title="Ruska — горњолужичкосрпски" lang="hsb" hreflang="hsb" data-title="Ruska" data-language-autonym="Hornjoserbsce" data-language-local-name="горњолужичкосрпски" class="interlanguage-link-target">Hornjoserbsce</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Rusija" title="Rusija — хрватски" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Rusija" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="хрватски" class="interlanguage-link-target">Hrvatski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hy mw-list-item"><a href="https://hy.wikipedia.org/wiki/%D5%8C%D5%B8%D6%82%D5%BD%D5%A1%D5%BD%D5%BF%D5%A1%D5%B6" title="Ռուսաստան — јерменски" lang="hy" hreflang="hy" data-title="Ռուսաստան" data-language-autonym="Հայերեն" data-language-local-name="јерменски" class="interlanguage-link-target">Հայերեն</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hyw mw-list-item"><a href="https://hyw.wikipedia.org/wiki/%D5%8C%D5%B8%D6%82%D5%BD%D5%AB%D5%A1" title="Ռուսիա — Western Armenian" lang="hyw" hreflang="hyw" data-title="Ռուսիա" data-language-autonym="Արեւմտահայերէն" data-language-local-name="Western Armenian" class="interlanguage-link-target">Արեւմտահայերէն</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-io mw-list-item"><a href="https://io.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — идо" lang="io" hreflang="io" data-title="Rusia" data-language-autonym="Ido" data-language-local-name="идо" class="interlanguage-link-target">Ido</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ig mw-list-item"><a href="https://ig.wikipedia.org/wiki/Mpaghara_Russia" title="Mpaghara Russia — игбо" lang="ig" hreflang="ig" data-title="Mpaghara Russia" data-language-autonym="Igbo" data-language-local-name="игбо" class="interlanguage-link-target">Igbo</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ilo mw-list-item"><a href="https://ilo.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — илоко" lang="ilo" hreflang="ilo" data-title="Rusia" data-language-autonym="Ilokano" data-language-local-name="илоко" class="interlanguage-link-target">Ilokano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ia mw-list-item"><a href="https://ia.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — интерлингва" lang="ia" hreflang="ia" data-title="Russia" data-language-autonym="Interlingua" data-language-local-name="интерлингва" class="interlanguage-link-target">Interlingua</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ie mw-list-item"><a href="https://ie.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — интерлингве" lang="ie" hreflang="ie" data-title="Russia" data-language-autonym="Interlingue" data-language-local-name="интерлингве" class="interlanguage-link-target">Interlingue</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-iu mw-list-item"><a href="https://iu.wikipedia.org/wiki/%E1%90%85%E1%93%9B%E1%93%B4" title="ᐅᓛᓴ — инуктитутски" lang="iu" hreflang="iu" data-title="ᐅᓛᓴ" data-language-autonym="ᐃᓄᒃᑎᑐᑦ / inuktitut" data-language-local-name="инуктитутски" class="interlanguage-link-target">ᐃᓄᒃᑎᑐᑦ / inuktitut</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ik mw-list-item"><a href="https://ik.wikipedia.org/wiki/Uruusiq_(nuna)" title="Uruusiq (nuna) — инупик" lang="ik" hreflang="ik" data-title="Uruusiq (nuna)" data-language-autonym="Iñupiatun" data-language-local-name="инупик" class="interlanguage-link-target">Iñupiatun</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-os mw-list-item"><a href="https://os.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%C3%A6%D1%80%C3%A6%D1%81%D0%B5" title="Уæрæсе — осетински" lang="os" hreflang="os" data-title="Уæрæсе" data-language-autonym="Ирон" data-language-local-name="осетински" class="interlanguage-link-target">Ирон</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-xh mw-list-item"><a href="https://xh.wikipedia.org/wiki/IRashiya" title="IRashiya — коса" lang="xh" hreflang="xh" data-title="IRashiya" data-language-autonym="IsiXhosa" data-language-local-name="коса" class="interlanguage-link-target">IsiXhosa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zu mw-list-item"><a href="https://zu.wikipedia.org/wiki/IRashiya" title="IRashiya — зулу" lang="zu" hreflang="zu" data-title="IRashiya" data-language-autonym="IsiZulu" data-language-local-name="зулу" class="interlanguage-link-target">IsiZulu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-is mw-list-item"><a href="https://is.wikipedia.org/wiki/R%C3%BAssland" title="Rússland — исландски" lang="is" hreflang="is" data-title="Rússland" data-language-autonym="Íslenska" data-language-local-name="исландски" class="interlanguage-link-target">Íslenska</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — италијански" lang="it" hreflang="it" data-title="Russia" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="италијански" class="interlanguage-link-target">Italiano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E3%83%AD%E3%82%B7%E3%82%A2" title="ロシア — јапански" lang="ja" hreflang="ja" data-title="ロシア" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="јапански" class="interlanguage-link-target">日本語</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jv mw-list-item"><a href="https://jv.wikipedia.org/wiki/Ruslan" title="Ruslan — јавански" lang="jv" hreflang="jv" data-title="Ruslan" data-language-autonym="Jawa" data-language-local-name="јавански" class="interlanguage-link-target">Jawa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kbp mw-list-item"><a href="https://kbp.wikipedia.org/wiki/Ruusii" title="Ruusii — Kabiye" lang="kbp" hreflang="kbp" data-title="Ruusii" data-language-autonym="Kabɩyɛ" data-language-local-name="Kabiye" class="interlanguage-link-target">Kabɩyɛ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ka mw-list-item"><a href="https://ka.wikipedia.org/wiki/%E1%83%A0%E1%83%A3%E1%83%A1%E1%83%94%E1%83%97%E1%83%98" title="რუსეთი — грузијски" lang="ka" hreflang="ka" data-title="რუსეთი" data-language-autonym="ქართული" data-language-local-name="грузијски" class="interlanguage-link-target">ქართული</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pam mw-list-item"><a href="https://pam.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — пампанга" lang="pam" hreflang="pam" data-title="Rusia" data-language-autonym="Kapampangan" data-language-local-name="пампанга" class="interlanguage-link-target">Kapampangan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-krc mw-list-item"><a href="https://krc.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%8F" title="Россия Федерация — карачајско-балкарски" lang="krc" hreflang="krc" data-title="Россия Федерация" data-language-autonym="Къарачай-малкъар" data-language-local-name="карачајско-балкарски" class="interlanguage-link-target">Къарачай-малкъар</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-csb mw-list-item"><a href="https://csb.wikipedia.org/wiki/Rusk%C3%B4" title="Ruskô — кашупски" lang="csb" hreflang="csb" data-title="Ruskô" data-language-autonym="Kaszëbsczi" data-language-local-name="кашупски" class="interlanguage-link-target">Kaszëbsczi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kk mw-list-item"><a href="https://kk.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B9" title="Ресей — казашки" lang="kk" hreflang="kk" data-title="Ресей" data-language-autonym="Қазақша" data-language-local-name="казашки" class="interlanguage-link-target">Қазақша</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kw mw-list-item"><a href="https://kw.wikipedia.org/wiki/Russi" title="Russi — корнволски" lang="kw" hreflang="kw" data-title="Russi" data-language-autonym="Kernowek" data-language-local-name="корнволски" class="interlanguage-link-target">Kernowek</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rw mw-list-item"><a href="https://rw.wikipedia.org/wiki/Uburusiya" title="Uburusiya — кињаруанда" lang="rw" hreflang="rw" data-title="Uburusiya" data-language-autonym="Ikinyarwanda" data-language-local-name="кињаруанда" class="interlanguage-link-target">Ikinyarwanda</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ky mw-list-item"><a href="https://ky.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%8F" title="Орусия — киргиски" lang="ky" hreflang="ky" data-title="Орусия" data-language-autonym="Кыргызча" data-language-local-name="киргиски" class="interlanguage-link-target">Кыргызча</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mrj mw-list-item"><a href="https://mrj.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9" title="Россий — Western Mari" lang="mrj" hreflang="mrj" data-title="Россий" data-language-autonym="Кырык мары" data-language-local-name="Western Mari" class="interlanguage-link-target">Кырык мары</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rn mw-list-item"><a href="https://rn.wikipedia.org/wiki/Uburusiya" title="Uburusiya — кирунди" lang="rn" hreflang="rn" data-title="Uburusiya" data-language-autonym="Ikirundi" data-language-local-name="кирунди" class="interlanguage-link-target">Ikirundi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sw mw-list-item"><a href="https://sw.wikipedia.org/wiki/Urusi" title="Urusi — свахили" lang="sw" hreflang="sw" data-title="Urusi" data-language-autonym="Kiswahili" data-language-local-name="свахили" class="interlanguage-link-target">Kiswahili</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-km mw-list-item"><a href="https://km.wikipedia.org/wiki/%E1%9E%9A%E1%9E%BB%E1%9E%9F%E1%9F%92%E1%9E%9F%E1%9F%8A%E1%9E%B8" title="រុស្ស៊ី — кмерски" lang="km" hreflang="km" data-title="រុស្ស៊ី" data-language-autonym="ភាសាខ្មែរ" data-language-local-name="кмерски" class="interlanguage-link-target">ភាសាខ្មែរ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kn mw-list-item"><a href="https://kn.wikipedia.org/wiki/%E0%B2%B0%E0%B2%B7%E0%B3%8D%E0%B2%AF%E0%B2%BE" title="ರಷ್ಯಾ — канада" lang="kn" hreflang="kn" data-title="ರಷ್ಯಾ" data-language-autonym="ಕನ್ನಡ" data-language-local-name="канада" class="interlanguage-link-target">ಕನ್ನಡ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ko mw-list-item"><a href="https://ko.wikipedia.org/wiki/%EB%9F%AC%EC%8B%9C%EC%95%84" title="러시아 — корејски" lang="ko" hreflang="ko" data-title="러시아" data-language-autonym="한국어" data-language-local-name="корејски" class="interlanguage-link-target">한국어</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kv mw-list-item"><a href="https://kv.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%87%D0%BC%D1%83" title="Рочму — коми" lang="kv" hreflang="kv" data-title="Рочму" data-language-autonym="Коми" data-language-local-name="коми" class="interlanguage-link-target">Коми</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kg mw-list-item"><a href="https://kg.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — конго" lang="kg" hreflang="kg" data-title="Rusia" data-language-autonym="Kongo" data-language-local-name="конго" class="interlanguage-link-target">Kongo</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-avk mw-list-item"><a href="https://avk.wikipedia.org/wiki/Rossia" title="Rossia — Kotava" lang="avk" hreflang="avk" data-title="Rossia" data-language-autonym="Kotava" data-language-local-name="Kotava" class="interlanguage-link-target">Kotava</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ht mw-list-item"><a href="https://ht.wikipedia.org/wiki/Risi" title="Risi — хаићански" lang="ht" hreflang="ht" data-title="Risi" data-language-autonym="Kreyòl ayisyen" data-language-local-name="хаићански" class="interlanguage-link-target">Kreyòl ayisyen</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gcr mw-list-item"><a href="https://gcr.wikipedia.org/wiki/Risi" title="Risi — Guianan Creole" lang="gcr" hreflang="gcr" data-title="Risi" data-language-autonym="Kriyòl gwiyannen" data-language-local-name="Guianan Creole" class="interlanguage-link-target">Kriyòl gwiyannen</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ks mw-list-item"><a href="https://ks.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D9%97%D8%B3" title="روٗس — кашмирски" lang="ks" hreflang="ks" data-title="روٗس" data-language-autonym="कॉशुर / کٲشُر" data-language-local-name="кашмирски" class="interlanguage-link-target">कॉशुर / کٲشُر</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ku mw-list-item"><a href="https://ku.wikipedia.org/wiki/R%C3%BBsya" title="Rûsya — курдски" lang="ku" hreflang="ku" data-title="Rûsya" data-language-autonym="Kurdî" data-language-local-name="курдски" class="interlanguage-link-target">Kurdî</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lld mw-list-item"><a href="https://lld.wikipedia.org/wiki/Ruscia" title="Ruscia — Ladin" lang="lld" hreflang="lld" data-title="Ruscia" data-language-autonym="Ladin" data-language-local-name="Ladin" class="interlanguage-link-target">Ladin</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lad mw-list-item"><a href="https://lad.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — ладино" lang="lad" hreflang="lad" data-title="Rusia" data-language-autonym="Ladino" data-language-local-name="ладино" class="interlanguage-link-target">Ladino</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lbe mw-list-item"><a href="https://lbe.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%8C%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%82" title="Аьрасат — Lak" lang="lbe" hreflang="lbe" data-title="Аьрасат" data-language-autonym="Лакку" data-language-local-name="Lak" class="interlanguage-link-target">Лакку</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-la mw-list-item"><a href="https://la.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — латински" lang="la" hreflang="la" data-title="Russia" data-language-autonym="Latina" data-language-local-name="латински" class="interlanguage-link-target">Latina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ltg mw-list-item"><a href="https://ltg.wikipedia.org/wiki/Kr%C4%ABveja" title="Krīveja — Latgalian" lang="ltg" hreflang="ltg" data-title="Krīveja" data-language-autonym="Latgaļu" data-language-local-name="Latgalian" class="interlanguage-link-target">Latgaļu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lv badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://lv.wikipedia.org/wiki/Krievija" title="Krievija — летонски" lang="lv" hreflang="lv" data-title="Krievija" data-language-autonym="Latviešu" data-language-local-name="летонски" class="interlanguage-link-target">Latviešu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-to mw-list-item"><a href="https://to.wikipedia.org/wiki/L%C5%ABsia" title="Lūsia — тонгански" lang="to" hreflang="to" data-title="Lūsia" data-language-autonym="Lea faka-Tonga" data-language-local-name="тонгански" class="interlanguage-link-target">Lea faka-Tonga</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lb mw-list-item"><a href="https://lb.wikipedia.org/wiki/Russland" title="Russland — луксембуршки" lang="lb" hreflang="lb" data-title="Russland" data-language-autonym="Lëtzebuergesch" data-language-local-name="луксембуршки" class="interlanguage-link-target">Lëtzebuergesch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lez mw-list-item"><a href="https://lez.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D1%82" title="Урусат — лезгински" lang="lez" hreflang="lez" data-title="Урусат" data-language-autonym="Лезги" data-language-local-name="лезгински" class="interlanguage-link-target">Лезги</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nia mw-list-item"><a href="https://nia.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — ниас" lang="nia" hreflang="nia" data-title="Rusia" data-language-autonym="Li Niha" data-language-local-name="ниас" class="interlanguage-link-target">Li Niha</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lt mw-list-item"><a href="https://lt.wikipedia.org/wiki/Rusija" title="Rusija — литвански" lang="lt" hreflang="lt" data-title="Rusija" data-language-autonym="Lietuvių" data-language-local-name="литвански" class="interlanguage-link-target">Lietuvių</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lij mw-list-item"><a href="https://lij.wikipedia.org/wiki/R%C3%B9scia" title="Rùscia — Ligurian" lang="lij" hreflang="lij" data-title="Rùscia" data-language-autonym="Ligure" data-language-local-name="Ligurian" class="interlanguage-link-target">Ligure</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-li mw-list-item"><a href="https://li.wikipedia.org/wiki/R%C3%B3slandj" title="Róslandj — лимбуршки" lang="li" hreflang="li" data-title="Róslandj" data-language-autonym="Limburgs" data-language-local-name="лимбуршки" class="interlanguage-link-target">Limburgs</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ln mw-list-item"><a href="https://ln.wikipedia.org/wiki/Rus%C3%AD" title="Rusí — лингала" lang="ln" hreflang="ln" data-title="Rusí" data-language-autonym="Lingála" data-language-local-name="лингала" class="interlanguage-link-target">Lingála</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lfn mw-list-item"><a href="https://lfn.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — Lingua Franca Nova" lang="lfn" hreflang="lfn" data-title="Rusia" data-language-autonym="Lingua Franca Nova" data-language-local-name="Lingua Franca Nova" class="interlanguage-link-target">Lingua Franca Nova</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-olo mw-list-item"><a href="https://olo.wikipedia.org/wiki/Ven%27a" title="Ven'a — Livvi-Karelian" lang="olo" hreflang="olo" data-title="Ven'a" data-language-autonym="Livvinkarjala" data-language-local-name="Livvi-Karelian" class="interlanguage-link-target">Livvinkarjala</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lo mw-list-item"><a href="https://lo.wikipedia.org/wiki/%E0%BA%9B%E0%BA%B0%E0%BB%80%E0%BA%97%E0%BA%94%E0%BA%A5%E0%BA%B1%E0%BA%94%E0%BB%80%E0%BA%8A%E0%BA%8D" title="ປະເທດລັດເຊຍ — лаоски" lang="lo" hreflang="lo" data-title="ປະເທດລັດເຊຍ" data-language-autonym="ລາວ" data-language-local-name="лаоски" class="interlanguage-link-target">ລາວ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jbo mw-list-item"><a href="https://jbo.wikipedia.org/wiki/rukygu%27e" title="rukygu'e — ложбан" lang="jbo" hreflang="jbo" data-title="rukygu'e" data-language-autonym="La .lojban." data-language-local-name="ложбан" class="interlanguage-link-target">La .lojban.</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lg mw-list-item"><a href="https://lg.wikipedia.org/wiki/Rwasha" title="Rwasha — ганда" lang="lg" hreflang="lg" data-title="Rwasha" data-language-autonym="Luganda" data-language-local-name="ганда" class="interlanguage-link-target">Luganda</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lmo mw-list-item"><a href="https://lmo.wikipedia.org/wiki/R%C3%BCssia" title="Rüssia — ломбард" lang="lmo" hreflang="lmo" data-title="Rüssia" data-language-autonym="Lombard" data-language-local-name="ломбард" class="interlanguage-link-target">Lombard</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hu mw-list-item"><a href="https://hu.wikipedia.org/wiki/Oroszorsz%C3%A1g" title="Oroszország — мађарски" lang="hu" hreflang="hu" data-title="Oroszország" data-language-autonym="Magyar" data-language-local-name="мађарски" class="interlanguage-link-target">Magyar</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mai mw-list-item"><a href="https://mai.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B0%E0%A5%82%E0%A4%B8" title="रूस — маитили" lang="mai" hreflang="mai" data-title="रूस" data-language-autonym="मैथिली" data-language-local-name="маитили" class="interlanguage-link-target">मैथिली</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mk mw-list-item"><a href="https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Русија — македонски" lang="mk" hreflang="mk" data-title="Русија" data-language-autonym="Македонски" data-language-local-name="македонски" class="interlanguage-link-target">Македонски</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mg mw-list-item"><a href="https://mg.wikipedia.org/wiki/Rosia" title="Rosia — малгашки" lang="mg" hreflang="mg" data-title="Rosia" data-language-autonym="Malagasy" data-language-local-name="малгашки" class="interlanguage-link-target">Malagasy</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mt mw-list-item"><a href="https://mt.wikipedia.org/wiki/Russja" title="Russja — малтешки" lang="mt" hreflang="mt" data-title="Russja" data-language-autonym="Malti" data-language-local-name="малтешки" class="interlanguage-link-target">Malti</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mi mw-list-item"><a href="https://mi.wikipedia.org/wiki/R%C5%ABhia" title="Rūhia — маорски" lang="mi" hreflang="mi" data-title="Rūhia" data-language-autonym="Māori" data-language-local-name="маорски" class="interlanguage-link-target">Māori</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-min mw-list-item"><a href="https://min.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — минангкабау" lang="min" hreflang="min" data-title="Rusia" data-language-autonym="Minangkabau" data-language-local-name="минангкабау" class="interlanguage-link-target">Minangkabau</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cdo mw-list-item"><a href="https://cdo.wikipedia.org/wiki/Ng%C3%B2%CC%A4-l%C3%B2%CC%A4-s%E1%B9%B3%CC%86" title="Ngò̤-lò̤-sṳ̆ — Mindong" lang="cdo" hreflang="cdo" data-title="Ngò̤-lò̤-sṳ̆" data-language-autonym="閩東語 / Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄" data-language-local-name="Mindong" class="interlanguage-link-target">閩東語 / Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mwl mw-list-item"><a href="https://mwl.wikipedia.org/wiki/R%C3%BAssia" title="Rússia — мирандски" lang="mwl" hreflang="mwl" data-title="Rússia" data-language-autonym="Mirandés" data-language-local-name="мирандски" class="interlanguage-link-target">Mirandés</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ml mw-list-item"><a href="https://ml.wikipedia.org/wiki/%E0%B4%B1%E0%B4%B7%E0%B5%8D%E0%B4%AF" title="റഷ്യ — малајалам" lang="ml" hreflang="ml" data-title="റഷ്യ" data-language-autonym="മലയാളം" data-language-local-name="малајалам" class="interlanguage-link-target">മലയാളം</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mdf mw-list-item"><a href="https://mdf.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F_%D0%BC%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Россия мастор — мокша" lang="mdf" hreflang="mdf" data-title="Россия мастор" data-language-autonym="Мокшень" data-language-local-name="мокша" class="interlanguage-link-target">Мокшень</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mn badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://mn.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%BE%D1%81" title="Орос — монголски" lang="mn" hreflang="mn" data-title="Орос" data-language-autonym="Монгол" data-language-local-name="монголски" class="interlanguage-link-target">Монгол</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mni mw-list-item"><a href="https://mni.wikipedia.org/wiki/%EA%AF%94%EA%AF%81%EA%AF%A4%EA%AF%8C%EA%AF%A5" title="ꯔꯁꯤꯌꯥ — манипурски" lang="mni" hreflang="mni" data-title="ꯔꯁꯤꯌꯥ" data-language-autonym="ꯃꯤꯇꯩ ꯂꯣꯟ" data-language-local-name="манипурски" class="interlanguage-link-target">ꯃꯤꯇꯩ ꯂꯣꯟ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mnw mw-list-item"><a href="https://mnw.wikipedia.org/wiki/%E1%80%9B%E1%80%AF%E1%80%9B%E1%80%BE%E1%80%AC" title="ရုရှာ — Mon" lang="mnw" hreflang="mnw" data-title="ရုရှာ" data-language-autonym="ဘာသာမန်" data-language-local-name="Mon" class="interlanguage-link-target">ဘာသာမန်</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mr mw-list-item"><a href="https://mr.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B0%E0%A4%B6%E0%A4%BF%E0%A4%AF%E0%A4%BE" title="रशिया — марати" lang="mr" hreflang="mr" data-title="रशिया" data-language-autonym="मराठी" data-language-local-name="марати" class="interlanguage-link-target">मराठी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-my mw-list-item"><a href="https://my.wikipedia.org/wiki/%E1%80%9B%E1%80%AF%E1%80%9B%E1%80%BE%E1%80%AC%E1%80%B8%E1%80%94%E1%80%AD%E1%80%AF%E1%80%84%E1%80%BA%E1%80%84%E1%80%B6" title="ရုရှားနိုင်ငံ — бурмански" lang="my" hreflang="my" data-title="ရုရှားနိုင်ငံ" data-language-autonym="မြန်မာဘာသာ" data-language-local-name="бурмански" class="interlanguage-link-target">မြန်မာဘာသာ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mzn mw-list-item"><a href="https://mzn.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D8%B3%DB%8C%D9%87" title="روسیه — мазандерански" lang="mzn" hreflang="mzn" data-title="روسیه" data-language-autonym="مازِرونی" data-language-local-name="мазандерански" class="interlanguage-link-target">مازِرونی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pcm mw-list-item"><a href="https://pcm.wikipedia.org/wiki/Rossia" title="Rossia — нигеријски пиџин" lang="pcm" hreflang="pcm" data-title="Rossia" data-language-autonym="Naijá" data-language-local-name="нигеријски пиџин" class="interlanguage-link-target">Naijá</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fj mw-list-item"><a href="https://fj.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — фиџијски" lang="fj" hreflang="fj" data-title="Rusia" data-language-autonym="Na Vosa Vakaviti" data-language-local-name="фиџијски" class="interlanguage-link-target">Na Vosa Vakaviti</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ne mw-list-item"><a href="https://ne.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B0%E0%A5%81%E0%A4%B8" title="रुस — непалски" lang="ne" hreflang="ne" data-title="रुस" data-language-autonym="नेपाली" data-language-local-name="непалски" class="interlanguage-link-target">नेपाली</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nl mw-list-item"><a href="https://nl.wikipedia.org/wiki/Rusland" title="Rusland — холандски" lang="nl" hreflang="nl" data-title="Rusland" data-language-autonym="Nederlands" data-language-local-name="холандски" class="interlanguage-link-target">Nederlands</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds-nl mw-list-item"><a href="https://nds-nl.wikipedia.org/wiki/Ruslaand" title="Ruslaand — нискосаксонски" lang="nds-NL" hreflang="nds-NL" data-title="Ruslaand" data-language-autonym="Nedersaksies" data-language-local-name="нискосаксонски" class="interlanguage-link-target">Nedersaksies</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-new mw-list-item"><a href="https://new.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B0%E0%A5%81%E0%A4%B8" title="रुस — невари" lang="new" hreflang="new" data-title="रुस" data-language-autonym="नेपाल भाषा" data-language-local-name="невари" class="interlanguage-link-target">नेपाल भाषा</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nap mw-list-item"><a href="https://nap.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — напуљски" lang="nap" hreflang="nap" data-title="Russia" data-language-autonym="Napulitano" data-language-local-name="напуљски" class="interlanguage-link-target">Napulitano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ce mw-list-item"><a href="https://ce.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8" title="Росси — чеченски" lang="ce" hreflang="ce" data-title="Росси" data-language-autonym="Нохчийн" data-language-local-name="чеченски" class="interlanguage-link-target">Нохчийн</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-frr mw-list-item"><a href="https://frr.wikipedia.org/wiki/Ruslun" title="Ruslun — севернофризијски" lang="frr" hreflang="frr" data-title="Ruslun" data-language-autonym="Nordfriisk" data-language-local-name="севернофризијски" class="interlanguage-link-target">Nordfriisk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pih mw-list-item"><a href="https://pih.wikipedia.org/wiki/Rusha" title="Rusha — Norfuk / Pitkern" lang="pih" hreflang="pih" data-title="Rusha" data-language-autonym="Norfuk / Pitkern" data-language-local-name="Norfuk / Pitkern" class="interlanguage-link-target">Norfuk / Pitkern</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-no badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://no.wikipedia.org/wiki/Russland" title="Russland — норвешки букмол" lang="nb" hreflang="nb" data-title="Russland" data-language-autonym="Norsk bokmål" data-language-local-name="норвешки букмол" class="interlanguage-link-target">Norsk bokmål</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nn mw-list-item"><a href="https://nn.wikipedia.org/wiki/Russland" title="Russland — норвешки нинорск" lang="nn" hreflang="nn" data-title="Russland" data-language-autonym="Norsk nynorsk" data-language-local-name="норвешки нинорск" class="interlanguage-link-target">Norsk nynorsk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nqo mw-list-item"><a href="https://nqo.wikipedia.org/wiki/%DF%8C%DF%AC%DF%99%DF%8C%DF%AC%DF%9B%DF%8C%DF%AB" title="ߌ߬ߙߌ߬ߛߌ߫ — нко" lang="nqo" hreflang="nqo" data-title="ߌ߬ߙߌ߬ߛߌ߫" data-language-autonym="ߒߞߏ" data-language-local-name="нко" class="interlanguage-link-target">ߒߞߏ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nrm mw-list-item"><a href="https://nrm.wikipedia.org/wiki/Russie" title="Russie — Norman" lang="nrf" hreflang="nrf" data-title="Russie" data-language-autonym="Nouormand" data-language-local-name="Norman" class="interlanguage-link-target">Nouormand</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nov mw-list-item"><a href="https://nov.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — Novial" lang="nov" hreflang="nov" data-title="Rusia" data-language-autonym="Novial" data-language-local-name="Novial" class="interlanguage-link-target">Novial</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-oc mw-list-item"><a href="https://oc.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — окситански" lang="oc" hreflang="oc" data-title="Russia" data-language-autonym="Occitan" data-language-local-name="окситански" class="interlanguage-link-target">Occitan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mhr mw-list-item"><a href="https://mhr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9" title="Россий — Eastern Mari" lang="mhr" hreflang="mhr" data-title="Россий" data-language-autonym="Олык марий" data-language-local-name="Eastern Mari" class="interlanguage-link-target">Олык марий</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-or mw-list-item"><a href="https://or.wikipedia.org/wiki/%E0%AC%8B%E0%AC%B7%E0%AC%BF%E0%AC%86" title="ଋଷିଆ — одија" lang="or" hreflang="or" data-title="ଋଷିଆ" data-language-autonym="ଓଡ଼ିଆ" data-language-local-name="одија" class="interlanguage-link-target">ଓଡ଼ିଆ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-om mw-list-item"><a href="https://om.wikipedia.org/wiki/Raashiyaa" title="Raashiyaa — оромо" lang="om" hreflang="om" data-title="Raashiyaa" data-language-autonym="Oromoo" data-language-local-name="оромо" class="interlanguage-link-target">Oromoo</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uz mw-list-item"><a href="https://uz.wikipedia.org/wiki/Rossiya" title="Rossiya — узбечки" lang="uz" hreflang="uz" data-title="Rossiya" data-language-autonym="Oʻzbekcha / ўзбекча" data-language-local-name="узбечки" class="interlanguage-link-target">Oʻzbekcha / ўзбекча</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pa mw-list-item"><a href="https://pa.wikipedia.org/wiki/%E0%A8%B0%E0%A9%82%E0%A8%B8" title="ਰੂਸ — пенџапски" lang="pa" hreflang="pa" data-title="ਰੂਸ" data-language-autonym="ਪੰਜਾਬੀ" data-language-local-name="пенџапски" class="interlanguage-link-target">ਪੰਜਾਬੀ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pfl mw-list-item"><a href="https://pfl.wikipedia.org/wiki/Russland" title="Russland — Palatine German" lang="pfl" hreflang="pfl" data-title="Russland" data-language-autonym="Pälzisch" data-language-local-name="Palatine German" class="interlanguage-link-target">Pälzisch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pag mw-list-item"><a href="https://pag.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — пангасинански" lang="pag" hreflang="pag" data-title="Rusia" data-language-autonym="Pangasinan" data-language-local-name="пангасинански" class="interlanguage-link-target">Pangasinan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ami mw-list-item"><a href="https://ami.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — Amis" lang="ami" hreflang="ami" data-title="Russia" data-language-autonym="Pangcah" data-language-local-name="Amis" class="interlanguage-link-target">Pangcah</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-blk mw-list-item"><a href="https://blk.wikipedia.org/wiki/%E1%80%9B%E1%80%9E%E1%80%BB%E1%80%AC%E1%80%B8%E1%80%81%E1%80%99%E1%80%BA%E1%80%B8%E1%80%91%E1%80%AE" title="ရသျားခမ်းထီ — Pa'O" lang="blk" hreflang="blk" data-title="ရသျားခမ်းထီ" data-language-autonym="ပအိုဝ်ႏဘာႏသာႏ" data-language-local-name="Pa'O" class="interlanguage-link-target">ပအိုဝ်ႏဘာႏသာႏ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pap mw-list-item"><a href="https://pap.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — папијаменто" lang="pap" hreflang="pap" data-title="Rusia" data-language-autonym="Papiamentu" data-language-local-name="папијаменто" class="interlanguage-link-target">Papiamentu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-koi mw-list-item"><a href="https://koi.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%87%D0%BC%D1%83" title="Рочму — коми-пермски" lang="koi" hreflang="koi" data-title="Рочму" data-language-autonym="Перем коми" data-language-local-name="коми-пермски" class="interlanguage-link-target">Перем коми</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pi mw-list-item"><a href="https://pi.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B0%E0%A5%82%E0%A4%B8" title="रूस — пали" lang="pi" hreflang="pi" data-title="रूस" data-language-autonym="पालि" data-language-local-name="пали" class="interlanguage-link-target">पालि</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pcd mw-list-item"><a href="https://pcd.wikipedia.org/wiki/Russie" title="Russie — Picard" lang="pcd" hreflang="pcd" data-title="Russie" data-language-autonym="Picard" data-language-local-name="Picard" class="interlanguage-link-target">Picard</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pms mw-list-item"><a href="https://pms.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — Piedmontese" lang="pms" hreflang="pms" data-title="Russia" data-language-autonym="Piemontèis" data-language-local-name="Piedmontese" class="interlanguage-link-target">Piemontèis</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds mw-list-item"><a href="https://nds.wikipedia.org/wiki/Russland" title="Russland — нисконемачки" lang="nds" hreflang="nds" data-title="Russland" data-language-autonym="Plattdüütsch" data-language-local-name="нисконемачки" class="interlanguage-link-target">Plattdüütsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pnb mw-list-item"><a href="https://pnb.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D8%B3" title="روس — Western Punjabi" lang="pnb" hreflang="pnb" data-title="روس" data-language-autonym="پنجابی" data-language-local-name="Western Punjabi" class="interlanguage-link-target">پنجابی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Rosja" title="Rosja — пољски" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Rosja" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="пољски" class="interlanguage-link-target">Polski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/R%C3%BAssia" title="Rússia — португалски" lang="pt" hreflang="pt" data-title="Rússia" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="португалски" class="interlanguage-link-target">Português</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pnt mw-list-item"><a href="https://pnt.wikipedia.org/wiki/%CE%A1%CE%BF%CF%85%CF%83%CE%AF%CE%B1" title="Ρουσία — Pontic" lang="pnt" hreflang="pnt" data-title="Ρουσία" data-language-autonym="Ποντιακά" data-language-local-name="Pontic" class="interlanguage-link-target">Ποντιακά</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ps mw-list-item"><a href="https://ps.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D8%B3%DB%8C%D9%87" title="روسیه — паштунски" lang="ps" hreflang="ps" data-title="روسیه" data-language-autonym="پښتو" data-language-local-name="паштунски" class="interlanguage-link-target">پښتو</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jam mw-list-item"><a href="https://jam.wikipedia.org/wiki/Rosha" title="Rosha — Jamaican Creole English" lang="jam" hreflang="jam" data-title="Rosha" data-language-autonym="Patois" data-language-local-name="Jamaican Creole English" class="interlanguage-link-target">Patois</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kaa mw-list-item"><a href="https://kaa.wikipedia.org/wiki/Rossiya" title="Rossiya — кара-калпашки" lang="kaa" hreflang="kaa" data-title="Rossiya" data-language-autonym="Qaraqalpaqsha" data-language-local-name="кара-калпашки" class="interlanguage-link-target">Qaraqalpaqsha</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-crh mw-list-item"><a href="https://crh.wikipedia.org/wiki/Rusiye" title="Rusiye — кримскотатарски" lang="crh" hreflang="crh" data-title="Rusiye" data-language-autonym="Qırımtatarca" data-language-local-name="кримскотатарски" class="interlanguage-link-target">Qırımtatarca</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ty mw-list-item"><a href="https://ty.wikipedia.org/wiki/R%C5%ABtia" title="Rūtia — тахићански" lang="ty" hreflang="ty" data-title="Rūtia" data-language-autonym="Reo tahiti" data-language-local-name="тахићански" class="interlanguage-link-target">Reo tahiti</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ksh mw-list-item"><a href="https://ksh.wikipedia.org/wiki/Russland" title="Russland — келнски" lang="ksh" hreflang="ksh" data-title="Russland" data-language-autonym="Ripoarisch" data-language-local-name="келнски" class="interlanguage-link-target">Ripoarisch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ro mw-list-item"><a href="https://ro.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — румунски" lang="ro" hreflang="ro" data-title="Rusia" data-language-autonym="Română" data-language-local-name="румунски" class="interlanguage-link-target">Română</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rmy mw-list-item"><a href="https://rmy.wikipedia.org/wiki/Rusiya" title="Rusiya — Vlax Romani" lang="rmy" hreflang="rmy" data-title="Rusiya" data-language-autonym="Romani čhib" data-language-local-name="Vlax Romani" class="interlanguage-link-target">Romani čhib</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rm mw-list-item"><a href="https://rm.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — романш" lang="rm" hreflang="rm" data-title="Russia" data-language-autonym="Rumantsch" data-language-local-name="романш" class="interlanguage-link-target">Rumantsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-qu mw-list-item"><a href="https://qu.wikipedia.org/wiki/Rusya" title="Rusya — кечуа" lang="qu" hreflang="qu" data-title="Rusya" data-language-autonym="Runa Simi" data-language-local-name="кечуа" class="interlanguage-link-target">Runa Simi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rue mw-list-item"><a href="https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%96%D1%8F" title="Росія — Rusyn" lang="rue" hreflang="rue" data-title="Росія" data-language-autonym="Русиньскый" data-language-local-name="Rusyn" class="interlanguage-link-target">Русиньскый</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F" title="Россия — руски" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Россия" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="руски" class="interlanguage-link-target">Русский</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sa mw-list-item"><a href="https://sa.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%B8%E0%A5%8D%E0%A4%AF%E0%A4%BE" title="रास्या — санскрит" lang="sa" hreflang="sa" data-title="रास्या" data-language-autonym="संस्कृतम्" data-language-local-name="санскрит" class="interlanguage-link-target">संस्कृतम्</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sah mw-list-item"><a href="https://sah.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%81%D1%8B%D1%8B%D0%B9%D0%B0" title="Арассыыйа — саха" lang="sah" hreflang="sah" data-title="Арассыыйа" data-language-autonym="Саха тыла" data-language-local-name="саха" class="interlanguage-link-target">Саха тыла</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-szy mw-list-item"><a href="https://szy.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — Sakizaya" lang="szy" hreflang="szy" data-title="Russia" data-language-autonym="Sakizaya" data-language-local-name="Sakizaya" class="interlanguage-link-target">Sakizaya</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sat mw-list-item"><a href="https://sat.wikipedia.org/wiki/%E1%B1%A8%E1%B1%9F%E1%B1%A5%E1%B1%A4%E1%B1%AD%E1%B1%9F" title="ᱨᱟᱥᱤᱭᱟ — сантали" lang="sat" hreflang="sat" data-title="ᱨᱟᱥᱤᱭᱟ" data-language-autonym="ᱥᱟᱱᱛᱟᱲᱤ" data-language-local-name="сантали" class="interlanguage-link-target">ᱥᱟᱱᱛᱟᱲᱤ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sg mw-list-item"><a href="https://sg.wikipedia.org/wiki/Rus%C3%AFi" title="Rusïi — санго" lang="sg" hreflang="sg" data-title="Rusïi" data-language-autonym="Sängö" data-language-local-name="санго" class="interlanguage-link-target">Sängö</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sc mw-list-item"><a href="https://sc.wikipedia.org/wiki/R%C3%B9ssia" title="Rùssia — сардински" lang="sc" hreflang="sc" data-title="Rùssia" data-language-autonym="Sardu" data-language-local-name="сардински" class="interlanguage-link-target">Sardu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sco mw-list-item"><a href="https://sco.wikipedia.org/wiki/Roushie" title="Roushie — шкотски" lang="sco" hreflang="sco" data-title="Roushie" data-language-autonym="Scots" data-language-local-name="шкотски" class="interlanguage-link-target">Scots</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-trv mw-list-item"><a href="https://trv.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — тароко" lang="trv" hreflang="trv" data-title="Russia" data-language-autonym="Seediq" data-language-local-name="тароко" class="interlanguage-link-target">Seediq</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sd mw-list-item"><a href="https://sd.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D8%B3" title="روس — синди" lang="sd" hreflang="sd" data-title="روس" data-language-autonym="سنڌي" data-language-local-name="синди" class="interlanguage-link-target">سنڌي</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-stq mw-list-item"><a href="https://stq.wikipedia.org/wiki/Ruslound" title="Ruslound — Saterland Frisian" lang="stq" hreflang="stq" data-title="Ruslound" data-language-autonym="Seeltersk" data-language-local-name="Saterland Frisian" class="interlanguage-link-target">Seeltersk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-st mw-list-item"><a href="https://st.wikipedia.org/wiki/Rashea" title="Rashea — сесото" lang="st" hreflang="st" data-title="Rashea" data-language-autonym="Sesotho" data-language-local-name="сесото" class="interlanguage-link-target">Sesotho</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nso mw-list-item"><a href="https://nso.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — северни сото" lang="nso" hreflang="nso" data-title="Russia" data-language-autonym="Sesotho sa Leboa" data-language-local-name="северни сото" class="interlanguage-link-target">Sesotho sa Leboa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tn mw-list-item"><a href="https://tn.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — цвана" lang="tn" hreflang="tn" data-title="Russia" data-language-autonym="Setswana" data-language-local-name="цвана" class="interlanguage-link-target">Setswana</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sq mw-list-item"><a href="https://sq.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — албански" lang="sq" hreflang="sq" data-title="Rusia" data-language-autonym="Shqip" data-language-local-name="албански" class="interlanguage-link-target">Shqip</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-si mw-list-item"><a href="https://si.wikipedia.org/wiki/%E0%B6%BB%E0%B7%94%E0%B7%83%E0%B7%92%E0%B6%BA%E0%B7%8F%E0%B7%80" title="රුසියාව — синхалешки" lang="si" hreflang="si" data-title="රුසියාව" data-language-autonym="සිංහල" data-language-local-name="синхалешки" class="interlanguage-link-target">සිංහල</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-scn badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://scn.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — сицилијански" lang="scn" hreflang="scn" data-title="Russia" data-language-autonym="Sicilianu" data-language-local-name="сицилијански" class="interlanguage-link-target">Sicilianu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-simple mw-list-item"><a href="https://simple.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — Simple English" lang="en-simple" hreflang="en-simple" data-title="Russia" data-language-autonym="Simple English" data-language-local-name="Simple English" class="interlanguage-link-target">Simple English</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ss mw-list-item"><a href="https://ss.wikipedia.org/wiki/IRashiya" title="IRashiya — свази" lang="ss" hreflang="ss" data-title="IRashiya" data-language-autonym="SiSwati" data-language-local-name="свази" class="interlanguage-link-target">SiSwati</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-skr mw-list-item"><a href="https://skr.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D8%B3" title="روس — Saraiki" lang="skr" hreflang="skr" data-title="روس" data-language-autonym="سرائیکی" data-language-local-name="Saraiki" class="interlanguage-link-target">سرائیکی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sk mw-list-item"><a href="https://sk.wikipedia.org/wiki/Rusko" title="Rusko — словачки" lang="sk" hreflang="sk" data-title="Rusko" data-language-autonym="Slovenčina" data-language-local-name="словачки" class="interlanguage-link-target">Slovenčina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sl mw-list-item"><a href="https://sl.wikipedia.org/wiki/Rusija" title="Rusija — словеначки" lang="sl" hreflang="sl" data-title="Rusija" data-language-autonym="Slovenščina" data-language-local-name="словеначки" class="interlanguage-link-target">Slovenščina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cu mw-list-item"><a href="https://cu.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%A1%D1%81%D1%97%EA%99%97" title="Рѡсїꙗ — црквенословенски" lang="cu" hreflang="cu" data-title="Рѡсїꙗ" data-language-autonym="Словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ" data-language-local-name="црквенословенски" class="interlanguage-link-target">Словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-szl mw-list-item"><a href="https://szl.wikipedia.org/wiki/Rusyjo" title="Rusyjo — Silesian" lang="szl" hreflang="szl" data-title="Rusyjo" data-language-autonym="Ślůnski" data-language-local-name="Silesian" class="interlanguage-link-target">Ślůnski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-so mw-list-item"><a href="https://so.wikipedia.org/wiki/Ruushka" title="Ruushka — сомалски" lang="so" hreflang="so" data-title="Ruushka" data-language-autonym="Soomaaliga" data-language-local-name="сомалски" class="interlanguage-link-target">Soomaaliga</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ckb mw-list-item"><a href="https://ckb.wikipedia.org/wiki/%DA%95%D9%88%D9%88%D8%B3%DB%8C%D8%A7" title="ڕووسیا — централни курдски" lang="ckb" hreflang="ckb" data-title="ڕووسیا" data-language-autonym="کوردی" data-language-local-name="централни курдски" class="interlanguage-link-target">کوردی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-srn mw-list-item"><a href="https://srn.wikipedia.org/wiki/Rusland" title="Rusland — сранан тонго" lang="srn" hreflang="srn" data-title="Rusland" data-language-autonym="Sranantongo" data-language-local-name="сранан тонго" class="interlanguage-link-target">Sranantongo</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sh mw-list-item"><a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Rusija" title="Rusija — српскохрватски" lang="sh" hreflang="sh" data-title="Rusija" data-language-autonym="Srpskohrvatski / српскохрватски" data-language-local-name="српскохрватски" class="interlanguage-link-target">Srpskohrvatski / српскохрватски</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-shn mw-list-item"><a href="https://shn.wikipedia.org/wiki/%E1%80%99%E1%80%AD%E1%80%B0%E1%80%84%E1%80%BA%E1%80%B8%E1%80%9B%E1%80%90%E1%80%BA%E1%82%88%E1%80%9E%E1%80%BB%E1%82%83%E1%80%B8" title="မိူင်းရတ်ႈသျႃး — шански" lang="shn" hreflang="shn" data-title="မိူင်းရတ်ႈသျႃး" data-language-autonym="ၽႃႇသႃႇတႆး " data-language-local-name="шански" class="interlanguage-link-target">ၽႃႇသႃႇတႆး </a></li><li class="interlanguage-link interwiki-su mw-list-item"><a href="https://su.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — сундански" lang="su" hreflang="su" data-title="Rusia" data-language-autonym="Sunda" data-language-local-name="сундански" class="interlanguage-link-target">Sunda</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fi mw-list-item"><a href="https://fi.wikipedia.org/wiki/Ven%C3%A4j%C3%A4" title="Venäjä — фински" lang="fi" hreflang="fi" data-title="Venäjä" data-language-autonym="Suomi" data-language-local-name="фински" class="interlanguage-link-target">Suomi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sv mw-list-item"><a href="https://sv.wikipedia.org/wiki/Ryssland" title="Ryssland — шведски" lang="sv" hreflang="sv" data-title="Ryssland" data-language-autonym="Svenska" data-language-local-name="шведски" class="interlanguage-link-target">Svenska</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ta mw-list-item"><a href="https://ta.wikipedia.org/wiki/%E0%AE%89%E0%AE%B0%E0%AF%81%E0%AE%9A%E0%AE%BF%E0%AE%AF%E0%AE%BE" title="உருசியா — тамилски" lang="ta" hreflang="ta" data-title="உருசியா" data-language-autonym="தமிழ்" data-language-local-name="тамилски" class="interlanguage-link-target">தமிழ்</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-shi mw-list-item"><a href="https://shi.wikipedia.org/wiki/Rusya" title="Rusya — ташелхит" lang="shi" hreflang="shi" data-title="Rusya" data-language-autonym="Taclḥit" data-language-local-name="ташелхит" class="interlanguage-link-target">Taclḥit</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tl mw-list-item"><a href="https://tl.wikipedia.org/wiki/Rusya" title="Rusya — тагалог" lang="tl" hreflang="tl" data-title="Rusya" data-language-autonym="Tagalog" data-language-local-name="тагалог" class="interlanguage-link-target">Tagalog</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kab mw-list-item"><a href="https://kab.wikipedia.org/wiki/Rusya" title="Rusya — кабиле" lang="kab" hreflang="kab" data-title="Rusya" data-language-autonym="Taqbaylit" data-language-local-name="кабиле" class="interlanguage-link-target">Taqbaylit</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-roa-tara mw-list-item"><a href="https://roa-tara.wikipedia.org/wiki/Russie" title="Russie — Tarantino" lang="nap-x-tara" hreflang="nap-x-tara" data-title="Russie" data-language-autonym="Tarandíne" data-language-local-name="Tarantino" class="interlanguage-link-target">Tarandíne</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tt badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://tt.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F" title="Россия — татарски" lang="tt" hreflang="tt" data-title="Россия" data-language-autonym="Татарча / tatarça" data-language-local-name="татарски" class="interlanguage-link-target">Татарча / tatarça</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tay mw-list-item"><a href="https://tay.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — Tayal" lang="tay" hreflang="tay" data-title="Russia" data-language-autonym="Tayal" data-language-local-name="Tayal" class="interlanguage-link-target">Tayal</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-te mw-list-item"><a href="https://te.wikipedia.org/wiki/%E0%B0%B0%E0%B0%B7%E0%B1%8D%E0%B0%AF%E0%B0%BE" title="రష్యా — телугу" lang="te" hreflang="te" data-title="రష్యా" data-language-autonym="తెలుగు" data-language-local-name="телугу" class="interlanguage-link-target">తెలుగు</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tet mw-list-item"><a href="https://tet.wikipedia.org/wiki/R%C3%BAsia" title="Rúsia — тетум" lang="tet" hreflang="tet" data-title="Rúsia" data-language-autonym="Tetun" data-language-local-name="тетум" class="interlanguage-link-target">Tetun</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-din mw-list-item"><a href="https://din.wikipedia.org/wiki/Ruccia" title="Ruccia — динка" lang="din" hreflang="din" data-title="Ruccia" data-language-autonym="Thuɔŋjäŋ" data-language-local-name="динка" class="interlanguage-link-target">Thuɔŋjäŋ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-th mw-list-item"><a href="https://th.wikipedia.org/wiki/%E0%B8%9B%E0%B8%A3%E0%B8%B0%E0%B9%80%E0%B8%97%E0%B8%A8%E0%B8%A3%E0%B8%B1%E0%B8%AA%E0%B9%80%E0%B8%8B%E0%B8%B5%E0%B8%A2" title="ประเทศรัสเซีย — тајски" lang="th" hreflang="th" data-title="ประเทศรัสเซีย" data-language-autonym="ไทย" data-language-local-name="тајски" class="interlanguage-link-target">ไทย</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ti mw-list-item"><a href="https://ti.wikipedia.org/wiki/%E1%88%A9%E1%88%B5%E1%8B%AB" title="ሩስያ — тигриња" lang="ti" hreflang="ti" data-title="ሩስያ" data-language-autonym="ትግርኛ" data-language-local-name="тигриња" class="interlanguage-link-target">ትግርኛ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vi mw-list-item"><a href="https://vi.wikipedia.org/wiki/Nga" title="Nga — вијетнамски" lang="vi" hreflang="vi" data-title="Nga" data-language-autonym="Tiếng Việt" data-language-local-name="вијетнамски" class="interlanguage-link-target">Tiếng Việt</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tg mw-list-item"><a href="https://tg.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%8F" title="Русия — таџички" lang="tg" hreflang="tg" data-title="Русия" data-language-autonym="Тоҷикӣ" data-language-local-name="таџички" class="interlanguage-link-target">Тоҷикӣ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tpi mw-list-item"><a href="https://tpi.wikipedia.org/wiki/Rasia" title="Rasia — ток писин" lang="tpi" hreflang="tpi" data-title="Rasia" data-language-autonym="Tok Pisin" data-language-local-name="ток писин" class="interlanguage-link-target">Tok Pisin</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-chy mw-list-item"><a href="https://chy.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — чејенски" lang="chy" hreflang="chy" data-title="Russia" data-language-autonym="Tsetsêhestâhese" data-language-local-name="чејенски" class="interlanguage-link-target">Tsetsêhestâhese</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ve mw-list-item"><a href="https://ve.wikipedia.org/wiki/Rashia" title="Rashia — венда" lang="ve" hreflang="ve" data-title="Rashia" data-language-autonym="Tshivenda" data-language-local-name="венда" class="interlanguage-link-target">Tshivenda</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tcy mw-list-item"><a href="https://tcy.wikipedia.org/wiki/%E0%B2%B0%E0%B2%B7%E0%B3%8D%E0%B2%AF%E0%B2%BE" title="ರಷ್ಯಾ — Tulu" lang="tcy" hreflang="tcy" data-title="ರಷ್ಯಾ" data-language-autonym="ತುಳು" data-language-local-name="Tulu" class="interlanguage-link-target">ತುಳು</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/Rusya" title="Rusya — турски" lang="tr" hreflang="tr" data-title="Rusya" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="турски" class="interlanguage-link-target">Türkçe</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tk mw-list-item"><a href="https://tk.wikipedia.org/wiki/Russi%C3%BDa" title="Russiýa — туркменски" lang="tk" hreflang="tk" data-title="Russiýa" data-language-autonym="Türkmençe" data-language-local-name="туркменски" class="interlanguage-link-target">Türkmençe</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tw mw-list-item"><a href="https://tw.wikipedia.org/wiki/Russia" title="Russia — тви" lang="tw" hreflang="tw" data-title="Russia" data-language-autonym="Twi" data-language-local-name="тви" class="interlanguage-link-target">Twi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kcg mw-list-item"><a href="https://kcg.wikipedia.org/wiki/Roshya" title="Roshya — тјап" lang="kcg" hreflang="kcg" data-title="Roshya" data-language-autonym="Tyap" data-language-local-name="тјап" class="interlanguage-link-target">Tyap</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tyv mw-list-item"><a href="https://tyv.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F" title="Россия — тувински" lang="tyv" hreflang="tyv" data-title="Россия" data-language-autonym="Тыва дыл" data-language-local-name="тувински" class="interlanguage-link-target">Тыва дыл</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-udm mw-list-item"><a href="https://udm.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F" title="Россия — удмуртски" lang="udm" hreflang="udm" data-title="Россия" data-language-autonym="Удмурт" data-language-local-name="удмуртски" class="interlanguage-link-target">Удмурт</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%96%D1%8F" title="Росія — украјински" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Росія" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="украјински" class="interlanguage-link-target">Українська</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ur mw-list-item"><a href="https://ur.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D8%B3" title="روس — урду" lang="ur" hreflang="ur" data-title="روس" data-language-autonym="اردو" data-language-local-name="урду" class="interlanguage-link-target">اردو</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ug mw-list-item"><a href="https://ug.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D8%B3%D9%89%D9%8A%DB%95" title="روسىيە — ујгурски" lang="ug" hreflang="ug" data-title="روسىيە" data-language-autonym="ئۇيغۇرچە / Uyghurche" data-language-local-name="ујгурски" class="interlanguage-link-target">ئۇيغۇرچە / Uyghurche</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-za mw-list-item"><a href="https://za.wikipedia.org/wiki/Ngozlozswh" title="Ngozlozswh — џуаншки" lang="za" hreflang="za" data-title="Ngozlozswh" data-language-autonym="Vahcuengh" data-language-local-name="џуаншки" class="interlanguage-link-target">Vahcuengh</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vec mw-list-item"><a href="https://vec.wikipedia.org/wiki/R%C3%B9sia" title="Rùsia — Venetian" lang="vec" hreflang="vec" data-title="Rùsia" data-language-autonym="Vèneto" data-language-local-name="Venetian" class="interlanguage-link-target">Vèneto</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vep mw-list-item"><a href="https://vep.wikipedia.org/wiki/Ven%C3%A4ma" title="Venäma — Veps" lang="vep" hreflang="vep" data-title="Venäma" data-language-autonym="Vepsän kel’" data-language-local-name="Veps" class="interlanguage-link-target">Vepsän kel’</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vo mw-list-item"><a href="https://vo.wikipedia.org/wiki/Rus%C3%A4n" title="Rusän — волапик" lang="vo" hreflang="vo" data-title="Rusän" data-language-autonym="Volapük" data-language-local-name="волапик" class="interlanguage-link-target">Volapük</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fiu-vro mw-list-item"><a href="https://fiu-vro.wikipedia.org/wiki/Vinnemaa" title="Vinnemaa — Võro" lang="vro" hreflang="vro" data-title="Vinnemaa" data-language-autonym="Võro" data-language-local-name="Võro" class="interlanguage-link-target">Võro</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wa mw-list-item"><a href="https://wa.wikipedia.org/wiki/R%C3%BBsseye" title="Rûsseye — валонски" lang="wa" hreflang="wa" data-title="Rûsseye" data-language-autonym="Walon" data-language-local-name="валонски" class="interlanguage-link-target">Walon</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vls mw-list-item"><a href="https://vls.wikipedia.org/wiki/Rusland" title="Rusland — West Flemish" lang="vls" hreflang="vls" data-title="Rusland" data-language-autonym="West-Vlams" data-language-local-name="West Flemish" class="interlanguage-link-target">West-Vlams</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-war mw-list-item"><a href="https://war.wikipedia.org/wiki/Rusya" title="Rusya — варајски" lang="war" hreflang="war" data-title="Rusya" data-language-autonym="Winaray" data-language-local-name="варајски" class="interlanguage-link-target">Winaray</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wo mw-list-item"><a href="https://wo.wikipedia.org/wiki/Riisi" title="Riisi — волоф" lang="wo" hreflang="wo" data-title="Riisi" data-language-autonym="Wolof" data-language-local-name="волоф" class="interlanguage-link-target">Wolof</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wuu mw-list-item"><a href="https://wuu.wikipedia.org/wiki/%E4%BF%84%E7%BD%97%E6%96%AF" title="俄罗斯 — ву кинески" lang="wuu" hreflang="wuu" data-title="俄罗斯" data-language-autonym="吴语" data-language-local-name="ву кинески" class="interlanguage-link-target">吴语</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ts mw-list-item"><a href="https://ts.wikipedia.org/wiki/Rhaxiya" title="Rhaxiya — цонга" lang="ts" hreflang="ts" data-title="Rhaxiya" data-language-autonym="Xitsonga" data-language-local-name="цонга" class="interlanguage-link-target">Xitsonga</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-xmf mw-list-item"><a href="https://xmf.wikipedia.org/wiki/%E1%83%A0%E1%83%A3%E1%83%A1%E1%83%94%E1%83%97%E1%83%98" title="რუსეთი — Mingrelian" lang="xmf" hreflang="xmf" data-title="რუსეთი" data-language-autonym="მარგალური" data-language-local-name="Mingrelian" class="interlanguage-link-target">მარგალური</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-yi mw-list-item"><a href="https://yi.wikipedia.org/wiki/%D7%A8%D7%95%D7%A1%D7%9C%D7%90%D7%A0%D7%93" title="רוסלאנד — јидиш" lang="yi" hreflang="yi" data-title="רוסלאנד" data-language-autonym="ייִדיש" data-language-local-name="јидиш" class="interlanguage-link-target">ייִדיש</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-yo mw-list-item"><a href="https://yo.wikipedia.org/wiki/R%E1%BB%8D%CC%81s%C3%AD%C3%A0" title="Rọ́síà — јоруба" lang="yo" hreflang="yo" data-title="Rọ́síà" data-language-autonym="Yorùbá" data-language-local-name="јоруба" class="interlanguage-link-target">Yorùbá</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-diq mw-list-item"><a href="https://diq.wikipedia.org/wiki/Rusya" title="Rusya — Zazaki" lang="diq" hreflang="diq" data-title="Rusya" data-language-autonym="Zazaki" data-language-local-name="Zazaki" class="interlanguage-link-target">Zazaki</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zea mw-list-item"><a href="https://zea.wikipedia.org/wiki/Rusland" title="Rusland — Zeelandic" lang="zea" hreflang="zea" data-title="Rusland" data-language-autonym="Zeêuws" data-language-local-name="Zeelandic" class="interlanguage-link-target">Zeêuws</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh mw-list-item"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E4%BF%84%E7%BD%97%E6%96%AF" title="俄罗斯 — кинески" lang="zh" hreflang="zh" data-title="俄罗斯" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="кинески" class="interlanguage-link-target">中文</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-classical mw-list-item"><a href="https://zh-classical.wikipedia.org/wiki/%E4%BF%84%E7%BE%85%E6%96%AF" title="俄羅斯 — Literary Chinese" lang="lzh" hreflang="lzh" data-title="俄羅斯" data-language-autonym="文言" data-language-local-name="Literary Chinese" class="interlanguage-link-target">文言</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-yue mw-list-item"><a href="https://zh-yue.wikipedia.org/wiki/%E4%BF%84%E7%BE%85%E6%96%AF" title="俄羅斯 — кантонски" lang="yue" hreflang="yue" data-title="俄羅斯" data-language-autonym="粵語" data-language-local-name="кантонски" class="interlanguage-link-target">粵語</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bat-smg mw-list-item"><a href="https://bat-smg.wikipedia.org/wiki/Ros%C4%97j%C4%97" title="Rosėjė — Samogitian" lang="sgs" hreflang="sgs" data-title="Rosėjė" data-language-autonym="Žemaitėška" data-language-local-name="Samogitian" class="interlanguage-link-target">Žemaitėška</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ann mw-list-item"><a href="https://ann.wikipedia.org/wiki/R%E1%BB%8D%E1%B9%A3ia" title="Rọṣia — оболо" lang="ann" hreflang="ann" data-title="Rọṣia" data-language-autonym="Obolo" data-language-local-name="оболо" class="interlanguage-link-target">Obolo</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bew mw-list-item"><a href="https://bew.wikipedia.org/wiki/Ruslan" title="Ruslan — Betawi" lang="bew" hreflang="bew" data-title="Ruslan" data-language-autonym="Betawi" data-language-local-name="Betawi" class="interlanguage-link-target">Betawi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-btm mw-list-item"><a href="https://btm.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — Batak Mandailing" lang="btm" hreflang="btm" data-title="Rusia" data-language-autonym="Batak Mandailing" data-language-local-name="Batak Mandailing" class="interlanguage-link-target">Batak Mandailing</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dtp mw-list-item"><a href="https://dtp.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — Central Dusun" lang="dtp" hreflang="dtp" data-title="Rusia" data-language-autonym="Kadazandusun" data-language-local-name="Central Dusun" class="interlanguage-link-target">Kadazandusun</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-iba mw-list-item"><a href="https://iba.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — ибански" lang="iba" hreflang="iba" data-title="Rusia" data-language-autonym="Jaku Iban" data-language-local-name="ибански" class="interlanguage-link-target">Jaku Iban</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kge mw-list-item"><a href="https://kge.wikipedia.org/wiki/Rusia" title="Rusia — Komering" lang="kge" hreflang="kge" data-title="Rusia" data-language-autonym="Kumoring" data-language-local-name="Komering" class="interlanguage-link-target">Kumoring</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tly mw-list-item"><a href="https://tly.wikipedia.org/wiki/Urusij%C9%99t" title="Urusijət — Talysh" lang="tly" hreflang="tly" data-title="Urusijət" data-language-autonym="Tolışi" data-language-local-name="Talysh" class="interlanguage-link-target">Tolışi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zgh mw-list-item"><a href="https://zgh.wikipedia.org/wiki/%E2%B5%94%E2%B5%93%E2%B5%99%E2%B5%A2%E2%B4%B0" title="ⵔⵓⵙⵢⴰ — стандардни марокански тамазигт" lang="zgh" hreflang="zgh" data-title="ⵔⵓⵙⵢⴰ" data-language-autonym="ⵜⴰⵎⴰⵣⵉⵖⵜ ⵜⴰⵏⴰⵡⴰⵢⵜ" data-language-local-name="стандардни марокански тамазигт" class="interlanguage-link-target">ⵜⴰⵎⴰⵣⵉⵖⵜ ⵜⴰⵏⴰⵡⴰⵢⵜ</a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q159#sitelinks-wikipedia" title="Уреди међујезичке везе" class="wbc-editpage">Уреди везе</a></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Именски простори"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Прочитајте овај чланак [c]" accesskey="c">Чланак</a></li><li id="ca-talk" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" rel="discussion" title="Разговарајте о страници [t]" accesskey="t">Разговор</a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " > <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Промени варијанту језика" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" >Ћир./lat. </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sr mw-list-item"><a href="/sr/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" lang="sr" hreflang="sr">Ћир./lat.</a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sr-Cyrl mw-list-item"><a href="/sr-ec/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" lang="sr-Cyrl" hreflang="sr-Cyrl">Ћирилица</a></li><li id="ca-varlang-2" class="ca-variants-sr-Latn mw-list-item"><a href="/sr-el/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" lang="sr-Latn" hreflang="sr-Latn">Latinica</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Погледи"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0">Читај</a></li><li id="ca-viewsource" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit" title="Ова страница је закључана. 
Можете да погледате њен извор [e]" accesskey="e">Извор</a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=history" title="Историја [h]" accesskey="h">Историја</a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" > <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Алатке" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" >Алатке </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Алатке</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Више опција" > <div class="vector-menu-heading"> Радње </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0">Читај</a></li><li id="ca-more-viewsource" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit">Извор</a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=history">Историја</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" > <div class="vector-menu-heading"> Опште </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8_%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%BE/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Списак свих вики страница које воде овамо [j]" accesskey="j">Шта води овамо</a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" rel="nofollow" title="Скорашње измене страница које су повезане с овом [k]" accesskey="k">Повезане измене</a></li><li id="t-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Википедија:Водич_за_отпремање" title="Поставите слике и снимке [u]" accesskey="u">Отпреми датотеку</a></li><li id="t-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Списак свих посебних страница [q]" accesskey="q">Посебне странице</a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&oldid=28847416" title="Трајна веза до ове измене на овој страници">Трајна веза</a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=info" title="Више информација о овој страници">Подаци о страници</a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98&page=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&id=28847416&wpFormIdentifier=titleform" title="Информације о томе како цитирати ову страницу">Цитирај страницу</a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87_%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%25A0%25D1%2583%25D1%2581%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B0">Кратки URL</a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:QrCode&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%25A0%25D1%2583%25D1%2581%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B0">Преузми QR код</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" > <div class="vector-menu-heading"> Штампање/извоз </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="electron-print_pdf" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:DownloadAsPdf&page=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=show-download-screen">Преузми у PDF-у</a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="javascript:print();" rel="alternate" title="Одштампајте ову страницу [p]" accesskey="p">Одштампај</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" > <div class="vector-menu-heading"> На другим пројектима </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F" hreflang="en">Викиостава</a></li><li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikinews mw-list-item"><a href="https://sr.wikinews.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" hreflang="sr">Викиновости</a></li><li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikiquote mw-list-item"><a href="https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" hreflang="sr">Викицитат</a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q159" title="Веза ка ставци на спремишту података [g]" accesskey="g">Ставка на Википодацима</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Изглед</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">сакриј</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> <div id="mw-indicator-coordinates" class="mw-indicator"><div class="mw-parser-output"><a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC" title="Географски координатни систем">Координате</a>: <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25759729">.mw-parser-output .geo-default,.mw-parser-output .geo-dms,.mw-parser-output .geo-dec{display:inline}.mw-parser-output .geo-nondefault,.mw-parser-output .geo-multi-punct,.mw-parser-output .geo-inline-hidden{display:none}.mw-parser-output .longitude,.mw-parser-output .latitude{white-space:nowrap}</style><a class="external text" href="https://geohack.toolforge.org/geohack.php?pagename=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&params=66_N_94_E_scale:100000000">66° N 94° E / 66° С; 94° И / 66; 94</a></div></div> <div id="mw-indicator-zakljucano-anon" class="mw-indicator"><div class="mw-parser-output"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BE_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због упитног доприноса истих."><img alt="Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због упитног доприноса истих." src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Padlock-silver-medium.svg/20px-Padlock-silver-medium.svg.png" decoding="async" width="20" height="20" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Padlock-silver-medium.svg/30px-Padlock-silver-medium.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Padlock-silver-medium.svg/40px-Padlock-silver-medium.svg.png 2x" data-file-width="128" data-file-height="128" /></a></div></div> </div> <div id="siteSub" class="noprint">С Википедије, слободне енциклопедије</div> </div> <div id="contentSub"><div id="mw-content-subtitle"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sr" dir="ltr"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24414138">.mw-parser-output .hatnote{font-style:italic}.mw-parser-output div.hatnote{padding-left:1.6em;margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .hatnote i{font-style:normal}.mw-parser-output .hatnote+link+.hatnote{margin-top:-0.5em}</style><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">За друге употребе, погледајте страницу <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0)" class="mw-disambig" title="Русија (вишезначна одредница)">Русија (вишезначна одредница)</a>.</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440203">.mw-parser-output .infobox-subbox{padding:0;border:none;margin:-3px;width:auto;min-width:100%;font-size:100%;clear:none;float:none;background-color:transparent}.mw-parser-output .infobox-3cols-child{margin:auto}.mw-parser-output .infobox .navbar{font-size:100%}body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-header,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-subheader,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-above,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-title,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-image,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-full-data,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-below{text-align:center}@media screen{html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme)>div:not(.notheme)[style]{background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media screen and (prefers-color-scheme:dark){html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme) div:not(.notheme){background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media(min-width:640px){body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table{display:table!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>caption{display:table-caption!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>tbody{display:table-row-group}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table tr{display:table-row!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table th,body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table td{padding-left:inherit;padding-right:inherit}}</style><table class="infobox vcard" style="font-size:88%;"><tbody><tr><th colspan="2" class="infobox-above adr" style="padding:0.25em 0.33em 0.33em;line-height:1.2em;font-size:1.25em;background-color: #BCE27F;">Руска Федерација <div style="padding-top:0.25em; font-size:88%;">Российская Федерация  (<a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">руски</a>)</div></th></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-image" style="text-align:center;padding:0.5em 0;"><div style="display:table; width:100%;"> <div style="display:table-cell; vertical-align:middle; padding-left:5px;"> <div style="padding-bottom:3px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Flag_of_Russia.svg" class="mw-file-description" title="Застава"><img alt="Застава" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/125px-Flag_of_Russia.svg.png" decoding="async" width="125" height="83" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/188px-Flag_of_Russia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/250px-Flag_of_Russia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></div> <div><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Застава Русије">Застава</a></div> </div> <div style="display:table-cell; vertical-align:middle; padding: 0px 5px;"> <div style="padding-bottom:3px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg" class="mw-file-description" title="Грб Русије"><img alt="Грб Русије" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg/85px-Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg.png" decoding="async" width="85" height="101" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg/128px-Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg/170px-Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg.png 2x" data-file-width="437" data-file-height="517" /></a></div> <div><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B1_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Грб Русије"> Грб</a></div> </div> </div></td></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-full-data anthem"><div style="line-height:1.2em;">Химна: <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Химна Русије">Национална химна Руске Федерације</a> (<a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">рус.</a> Госуда́рственный гимн Росси́йской Федера́ции)<div class="paragraphbreak" style="margin-top:0.5em"></div><div class="center" style="width:auto; margin-left:auto; margin-right:auto;"><audio id="mwe_player_0" controls="" preload="none" data-mw-tmh="" class="mw-file-element" width="220" style="width:220px;" data-durationhint="82" data-mwtitle="National_Anthem_of_Russia_(2000),_instrumental,_one_verse.ogg" data-mwprovider="wikimediacommons"><source src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/transcoded/4/41/National_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg/National_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg.mp3" type="audio/mpeg" data-transcodekey="mp3" data-width="0" data-height="0" /><source src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/41/National_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg" type="audio/ogg; codecs="vorbis"" data-width="0" data-height="0" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=ar&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="ar" label="العربية ‪(ar)‬" data-dir="rtl" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=bn&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="bn" label="বাংলা ‪(bn)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=ceb&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="ceb" label="Cebuano ‪(ceb)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=da&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="da" label="dansk ‪(da)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=de&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="de" label="Deutsch ‪(de)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=en&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="en" label="English ‪(en)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=es&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="es" label="español ‪(es)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=fa&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="fa" label="فارسی ‪(fa)‬" data-dir="rtl" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=fi&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="fi" label="suomi ‪(fi)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=fr&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="fr" label="français ‪(fr)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=id&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="id" label="Bahasa Indonesia ‪(id)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=ja&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="ja" label="日本語 ‪(ja)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=kge&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="kge" label="Kumoring ‪(kge)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=ko&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="ko" label="한국어 ‪(ko)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=ms&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="ms" label="Bahasa Melayu ‪(ms)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=pl&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="pl" label="polski ‪(pl)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=pt-br&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="pt-BR" label="português do Brasil ‪(pt-br)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=pt&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="pt" label="português ‪(pt)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=ru&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="ru" label="русский ‪(ru)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=th&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="th" label="ไทย ‪(th)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=tl&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="tl" label="Tagalog ‪(tl)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=tr&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="tr" label="Türkçe ‪(tr)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=uk&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="uk" label="українська ‪(uk)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=vi&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="vi" label="Tiếng Việt ‪(vi)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=zh-hans&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="zh-Hans" label="中文（简体） ‪(zh-hans)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=zh-tw&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="zh-Hant-TW" label="中文（臺灣） ‪(zh-tw)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3ANational_Anthem_of_Russia_%282000%29%2C_instrumental%2C_one_verse.ogg&lang=zh&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="zh" label="中文 ‪(zh)‬" data-dir="ltr" /></audio></div></div></td></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-full-data"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Russian_Federation_(orthographic_projection)_-_Annexed_Territories_disputed.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8b/Russian_Federation_%28orthographic_projection%29_-_Annexed_Territories_disputed.svg/250px-Russian_Federation_%28orthographic_projection%29_-_Annexed_Territories_disputed.svg.png" decoding="async" width="250" height="250" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8b/Russian_Federation_%28orthographic_projection%29_-_Annexed_Territories_disputed.svg/375px-Russian_Federation_%28orthographic_projection%29_-_Annexed_Territories_disputed.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8b/Russian_Federation_%28orthographic_projection%29_-_Annexed_Territories_disputed.svg/500px-Russian_Federation_%28orthographic_projection%29_-_Annexed_Territories_disputed.svg.png 2x" data-file-width="536" data-file-height="537" /></a><div style="font-size:90%;position:relative;top:0.3em;"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r27727075">.mw-parser-output .legend{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .legend-color{display:inline-block;min-width:1.25em;height:1.25em;line-height:1.25;margin:1px 0;text-align:center;border:1px solid black;background-color:transparent;color:black}.mw-parser-output .legend-text{}</style><div class="legend">  <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82" title="Суверенитет">Суверена</a> <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Територија">територија</a> Руске Федерације</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27727075"><div class="legend">  Припојене територије <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Украјина">Украјине</a></div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label">Главни град <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r21108907">.mw-parser-output .nobold{font-weight:normal}</style> (и највећи)</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="Москва">Москва</a> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25759729">.mw-parser-output .geo-default,.mw-parser-output .geo-dms,.mw-parser-output .geo-dec{display:inline}.mw-parser-output .geo-nondefault,.mw-parser-output .geo-multi-punct,.mw-parser-output .geo-inline-hidden{display:none}.mw-parser-output .longitude,.mw-parser-output .latitude{white-space:nowrap}</style><a class="external text" href="https://geohack.toolforge.org/geohack.php?pagename=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&params=55_45_21_N_37_37_02_E_type:city">55° 45′ 21″ N 37° 37′ 02″ E / 55.75583° С; 37.61722° И / 55.75583; 37.61722</a></td></tr><tr class="mergedtoprow"><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Службени језик">Службени језик</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">руски</a><a href="#cite_note-1">[а]</a></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #BCE27F;">Владавина</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Облик државе">Облик државе</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Федерација">федерална</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC" title="Полупредсједнички систем">предсједничко-парламентарна</a> <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Република">република</a><a href="#cite_note-устав-2">[1]</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Председник Руске Федерације">Предсједник</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD" title="Владимир Путин">Владимир Путин</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Председник Владе Руске Федерације">Председник Владе</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB_%D0%9C%D0%B8%D1%88%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD" title="Михаил Мишустин">Михаил Мишустин</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Председник Савета Федерације (страница не постоји)">Председник Савета Федерације</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE" title="Валентина Матвијенко">Валентина Матвијенко</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%B4%D1%83%D0%BC%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Председник Државне думе (страница не постоји)">Председник Државне думе</a></th><td class="infobox-data"><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Вјачеслав Володин (страница не постоји)">Вјачеслав Володин</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%92%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Председник Врховног суда Руске Федерације (страница не постоји)">Председник Врховног суда</a></th><td class="infobox-data"><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9B%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%B2&action=edit&redlink=1" class="new" title="Вјачеслав Лебедев (страница не постоји)">Вјачеслав Лебедев</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Законодавна власт">Законодавна власт</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Федерална скупштина Руске Федерације">Федерална скупштина</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — Горњи дом</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Савјет Федерације">Савјет Федерације</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — Доњи дом</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Државна дума">Државна дума</a></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #BCE27F;">Историја</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Историја Русије">Стварање</a></th><td class="infobox-data">‍</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%98%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Рјурикова држава (страница не постоји)">Новгородска Рус</a></th><td class="infobox-data">862.<a href="#cite_note-3">[2]</a><a href="#cite_note-4">[3]</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Кијевска Русија">Кијевска Рус</a></th><td class="infobox-data">882.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%A1%D1%83%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%99" title="Владимир-Суздаљ">Владимир-Суздаљ</a></th><td class="infobox-data">1157.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Велика московска кнежевина">Велика московска кнежевина</a></th><td class="infobox-data">1282.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Руско царство">Руско царство</a></th><td class="infobox-data">16. јануар 1547.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Руска Империја">Руска Империја</a></th><td class="infobox-data">2. новембар 1721.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Фебруарска револуција">Укидање монрахије</a></th><td class="infobox-data">15. март 1917.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Совјетски Савез">Совјетски Савез</a></th><td class="infobox-data">30. децембар 1922.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/wiki/%D0%91%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC" title="Бјеловјешки споразум">Руска Федерација</a></th><td class="infobox-data">12. децембар 1991.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Устав Русије">Тренутни Устав</a></th><td class="infobox-data">12. децембар 1993,</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Савезна Држава">Савезна Држава</a></th><td class="infobox-data">8. децембар 1999.</td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #BCE27F;">Географија</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Површина">Површина</a></th><td class="infobox-data">‍</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — укупно</th><td class="infobox-data">17.125.191<a href="#cite_note-а-5">[б]</a><a href="#cite_note-површина-6">[в]</a> km2 (<a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Списак држава и територија по површини">1</a>)</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — вода (%)</th><td class="infobox-data">13<a href="#cite_note-gen-7">[4]</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Становништво">Становништво</a></th><td class="infobox-data">‍</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/wiki/2021" title="2021">2021</a>.</th><td class="infobox-data"><img alt="Раст" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/11px-Increase2.svg.png" decoding="async" width="11" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/17px-Increase2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/22px-Increase2.svg.png 2x" data-file-width="300" data-file-height="300" /> 147.182.123<a href="#cite_note-а-5">[б]</a><a href="#cite_note-gks.ru-popul-8">[5]</a> (<a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D1%83_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Списак држава по броју становника">9</a>)</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Густина насељености">густина</a></th><td class="infobox-data">8,4 ст./km2 (<a href="/wiki/Spisak_dr%C5%BEava_po_gustini_naseljenosti" title="Spisak država po gustini naseljenosti">187</a>)</td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #BCE27F;">Привреда</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D1%83%D1%82%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4" title="Бруто домаћи производ">БДП</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907">/ <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8" title="Паритет куповне моћи">ПКМ</a></th><td class="infobox-data">≈ 2024.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — укупно</th><td class="infobox-data"><img alt="Раст" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/11px-Increase2.svg.png" decoding="async" width="11" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/17px-Increase2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/22px-Increase2.svg.png 2x" data-file-width="300" data-file-height="300" /> 6,909 блн. $<a href="#cite_note-IMFWEO.RU-9">[6]</a> (<a href="https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_GDP_(PPP)" class="extiw" title="en:List of countries by GDP (PPP)">4</a>)</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — по становнику</th><td class="infobox-data"><img alt="Раст" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/11px-Increase2.svg.png" decoding="async" width="11" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/17px-Increase2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/22px-Increase2.svg.png 2x" data-file-width="300" data-file-height="300" /> 47.299 $<a href="#cite_note-IMFWEO.RU-9">[6]</a> (<a href="https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_GDP_(PPP)_per_capita" class="extiw" title="en:List of countries by GDP (PPP) per capita">48</a>)</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D1%81_%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0" title="Индекс хуманог развоја">ИХР</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907">(<a href="/wiki/2022" title="2022">2022</a>)</th><td class="infobox-data">0,821 (<a href="https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_Human_Development_Index" class="extiw" title="en:List of countries by Human Development Index">56</a>) — веома висок</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0" title="Валута">Валута</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B0" title="Руска рубља">руска рубља</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — код валуте</th><td class="infobox-data"><code><a href="/wiki/ISO_4217" title="ISO 4217">RUB</a></code></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #BCE27F;">Остале информације</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0" title="Временска зона">Временска зона</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/UTC" class="mw-redirect" title="UTC">UTC</a> <a href="/wiki/UTC%2B2" title="UTC+2">+2</a> до <a href="/wiki/UTC%2B12" title="UTC+12">+12</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B3_%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%B0" title="Списак интернет домена највишег нивоа">Интернет домен</a></th><td class="infobox-data">‍<a href="/wiki/.ru" title=".ru">.ru</a> <a href="/wiki/.%D1%80%D1%84" title=".рф">.рф</a>‍</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0" title="Списак државних позивних бројева">Позивни број</a></th><td class="infobox-data"><code>+7</code></td></tr></tbody></table> Русија (<a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">рус.</a> Россия), званично Руска Федерација (РФ;<a href="#cite_note-10">[г]</a> <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">рус.</a> Российская Федера́ция, РФ),<a href="#cite_note-11">[д]</a> држава је у <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Источна Европа">источној Европи</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Северна Азија">сјеверној Азији</a>. Русија је <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Списак држава и територија по површини">највећа држава по површини</a>, која се простире преко једанаест <a href="/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0" title="Временска зона">временских зона</a>. На копну се граничи са четрнаест држава. Русија је <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D1%83_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Списак држава по броју становника">девета држава по броју становника</a> и најмногољуднија у <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Европа">Европи</a>. Главни и највећи град је <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="Москва">Москва</a>. <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%82_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3" title="Санкт Петербург">Санкт Петербург</a> је други по величини град у Русији и „културна пријестоница”. Остале велике урбане области чине <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA" title="Новосибирск">Новосибирск</a>, <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3" title="Јекатеринбург">Јекатеринбург</a>, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%B6%D1%9A%D0%B8_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4" title="Нижњи Новгород">Нижњи Новгород</a>, <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA" title="Чељабинск">Чељабинск</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA" title="Краснојарск">Краснојарск</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%9A" title="Казањ">Казањ</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80" title="Краснодар">Краснодар</a> и <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2_%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%BD%D1%83" title="Ростов на Дону">Ростов на Дону</a>. <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8" title="Источни Словени">Источни Словени</a> су се појавили као призната група у Европи између 3. и 8. века нове ере. Прва источнословенска држава, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81" class="mw-redirect" title="Кијевска Рус">Кијевска Рус</a>, настала је у 9. веку, а 988. године усвојила је <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="Православна црква">православно хришћанство</a> из <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Византија">Византије</a>. Рус се касније распала, а <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Велика московска кнежевина">Велика московска кнежевина</a> прерасла је у <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Руско царство">Руско царство</a>. До почетка 18. века, Русија се знатно проширила освајањем, анексијом и радом руских истраживача, развијајући се у <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Руска Империја">Руску Империју</a>, која остаје <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B8%D1%85_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Списак највећих царстава">треће по величини царство у историји</a>. Међутим, са <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Руска револуција">Руском револуцијом</a> 1917. године, монархијска власт је укинута и потом замењена <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република">Руском СФСР</a> — првом уставном <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Социјалистичка држава">социјалистичком државом</a> на свијету. Након <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Руски грађански рат">руског грађанског рата</a>, Руска СФСР је успоставила <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Совјетски Савез">Совјетски Савез</a> са још три <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5" title="Совјетске социјалистичке републике">совјетске републике</a>, унутар којих је била највећа и главна саставница. На рачун милиона живота, Совјетски Савез је прошао <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D1%83" title="Индустријализација у Совјетском Савезу">брзу индустријализацију 1930-их</a>, а касније је одиграо одлучујућу улогу за <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D1%83_%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83" title="Савезници у Другом светском рату">Савезнике</a> у <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Други светски рат">Другом светском рату</a> предводећи велике битке на <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82_(%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82)" title="Источни фронт (Други светски рат)">Источном фронту</a>. Са почетком <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Хладни рат">Хладног рата</a>, такмичила се са <a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Сједињене Америчке Државе">Сједињеним Државама</a> за глобални идеолошки утицај. Совјетска ера 20. века постигла је неке од најзначајнијих руских технолошких достигнућа, лансирајући <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%9A%D0%B8%D0%BA_1" title="Спутњик 1">први сателит који је направио човек</a> и <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA-1" title="Восток-1">прву експедицију са људима у свемир</a>. Године 1991. Руска СФСР је <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0" title="Распад Совјетског Савеза">распадом Совјетског Савеза</a> постала независна Руска Федерација. Усвојен је нови <a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Устав Русије">Устав</a> којим је успостављен <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Федерација">федерални</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC" title="Полупредсједнички систем">полупредсједнички систем</a>. Од почетка века, политичким системом Русије доминира <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD" title="Владимир Путин">Владимир Путин</a>. <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Привреда Русије">Привреда Русије</a> заузима <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%91%D0%94%D0%9F-%D1%83_(%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8)" title="Списак држава по БДП-у (номинални)">11. мјесто по номиналном БДП-у</a> и 68. мјесто по глави становника, у великој мери се ослањајући на своје богате природне ресурсе. Минерални и енергетски извори Русије су највећи на свијету, а подаци о производњи <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0" title="Нафта">нафте</a> и <a href="/wiki/Prirodni_gas" class="mw-redirect" title="Prirodni gas">природног гаса</a> високо су рангирани на глобалном нивоу. Русија посједује највеће залихе <a href="/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5" title="Нуклеарно оружје">нуклеарног оружја</a>, а представља и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%B1%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82%D1%83" title="Списак држава по војном буџету">трећу државу по војном буџету</a>. Русија је <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Сталне чланице Савјета безбједности Уједињених нација">стална чланица Савјета безбједности Уједињених нација</a>, чланица <a href="/wiki/%D0%9320" class="mw-disambig" title="Г20">Г20</a>, <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D1%83" title="Шангајска организација за сарадњу">ШОС</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D0%A0%D0%98%D0%9A%D0%A1" title="БРИКС">БРИКС</a>, <a href="/wiki/Azijsko-pacifi%C4%8Dka_ekonomska_saradnja" title="Azijsko-pacifička ekonomska saradnja">АПЕЦ</a>, <a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D1%83_%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D1%83" title="Организација за европску безбедност и сарадњу">ОЕБС</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Светска трговинска организација">СТО</a>. Водећа је држава чланица постсовјетских организација као што су <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Заједница независних држава">ЗНД</a>, <a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Организација Уговора о колективној безбедности">ОДКБ</a> и <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Евроазијски економски савез">ЕАЕС/ЕЕС</a>. Дом је 30 <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE" title="Унеско">Унескових</a> локалитета <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Светска баштина">Светске баштине</a>. <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Име">Име</h2></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Yurii_II_Boleslav_seal_revers.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Yurii_II_Boleslav_seal_revers.jpg/170px-Yurii_II_Boleslav_seal_revers.jpg" decoding="async" width="170" height="176" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Yurii_II_Boleslav_seal_revers.jpg/255px-Yurii_II_Boleslav_seal_revers.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Yurii_II_Boleslav_seal_revers.jpg/340px-Yurii_II_Boleslav_seal_revers.jpg 2x" data-file-width="597" data-file-height="617" /></a><figcaption>Државни назив Русија (<a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Латински језик">лат.</a> Rusia) на званичном државном печату <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Галичко-волинска држава">галичко-волинских</a> владара из прве половине 14. века.</figcaption></figure> Име Русија (<a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">рус.</a> Россия) потиче од старог народа <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81_(%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4)" title="Рус (народ)">Руса</a> (<a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">рус.</a> Русь), који су основали древну <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Кијевска Русија">Кијевску Рус</a> (<a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">рус.</a> Киевская Русь). Не само у изворима на <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">руском</a> и осталим <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Словенски језици">словенским</a> језицима, већ и у изворима који су на <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Латински језик">латинском</a> језику настајали у домаћој средини (кнежевске исправе и печати), употребљавани су облици Rusia или Russia, тако да је <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC" title="Хороним">хороним</a> (земаљски назив) Русија посведочен у разним изворима из <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="Средњи век">средњовековног</a> периода. Из истог корена су изведени и разни обласни називи, као што су: <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Бела Русија">Бела Русија</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Мала Русија">Мала Русија</a>, <a href="/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Црвена Русија">Црвена Русија</a> (и други слични појмови).<a href="#cite_note-FOOTNOTEСоловьев194724—38-12">[7]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTESoloviev19591—33-13">[8]</a> Насупрот томе, у појединим латинским изворима западног порекла током времена се појавио и <a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC" title="Егзоним">егзонимски</a> (страни) назив <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Рутенија">Рутенија</a> (<a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Латински језик">лат.</a> Ruthenia), који је првобитно био ограничен на употребу међу западним <a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Хроника (историографија)">хроничарима</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Картографија">картографима</a>. Тај појам је касније стекао популарност у <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Гркокатолицизам">гркокатоличким</a> круговима, који су у називу Рутенија препознали згодно средство за сузбијање <a href="/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC" title="Ендоним">ендонимских</a> (изворних) назива, изведених из руског имена. Такве тенденције су накнадно оснажене сужавањем појма Рутенија на западноруске (данашње украјинске и белоруске) области у циљу њиховог не само <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Терминологија">терминолошког</a>, већ и <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Геополитика">геополитичког</a> одвајања од источних руских земаља.<a href="#cite_note-FOOTNOTEМыльников1996-14">[9]</a> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Russia_Mercator_1595.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/Russia_Mercator_1595.jpg/220px-Russia_Mercator_1595.jpg" decoding="async" width="220" height="164" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/Russia_Mercator_1595.jpg/330px-Russia_Mercator_1595.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/Russia_Mercator_1595.jpg/440px-Russia_Mercator_1595.jpg 2x" data-file-width="1883" data-file-height="1400" /></a><figcaption>Назив Русија (<a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Латински језик">лат.</a> Russia) на <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%80%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B4_%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Герхард Меркатор">Меркаторовој</a> карти из <a href="/wiki/1595" title="1595">1595</a>. године.</figcaption></figure> Садашњи облик државног назива Русије, са словом „о” (Россия, уместо Руссия како би требало према изворном облику Русь и називу народа Русские) настао је накнадно, под угледу на <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Грчки језик">грчки</a> назив за Кијевску Рус (<a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Грчки језик">грч.</a> Ρωσσία). Постепено прихватање грчког облика од стране руских државних власти извршено је током 16. и 17. века, а тај облик је у потпуности преовладао током 18. века. Усвајање државног назива са кореном рос- није утицало на промену руског народног имена, које је и даље остало засновано на изворном корену рус- (<a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">рус.</a> Русские).<a href="#cite_note-FOOTNOTEТрубачев199467—70-15">[10]</a> Поменуте промене су оставиле знатне последице, пошто су <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%B8" class="mw-redirect" title="Придеви">придевске</a> одреднице у каснијим државним називима биле извођене не из народног имена (Русские), већ из облика Россия. Тако је 1917. године проглашена не Русская республика, већ <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Руска Република">Российская республика</a>, док је 1918. године озваничена не Русская СФСР, већ <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република">Российская СФСР</a>, а потом је 1991. године проглашена не Русская Федера́ция, већ Российская Федера́ция. Те појаве су биле засноване на руском разликовању између <a href="/wiki/%D0%95%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC" title="Етноним">етнонима</a> Русские (који се односи на све етничке <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8" title="Руси">Русе</a> широм света) и појма <a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F%D0%BD%D0%B5" class="extiw" title="ru:Россияне">Россияне</a> (који је <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC" title="Демоним">демоним</a> и означава све становнике Русије без обзира на етничку припадност).<a href="#cite_note-FOOTNOTEОстапчук201297—104-16">[11]</a> За разлику од <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">руског језика</a>, који прави јасну разлику између појмова који означавају етничку, односно државну припадност, та терминолошка дистинкција није препознатљива у српским преводима руских назива, пошто се у говорном <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Српски језик">српском језику</a> не прави разлика између придевских одредница које се односе на Русе, односно Русију, већ се придеви изведени из етнонима Руси користе и за означавање појмова које се односе на Русију. Иако је у српској лексичкој баштини посведочено постојање придевских облика изведених из именице Русија (русијски и русијански) употреба таквих облика је изузетно ретка и није присутна у живом говору.<a href="#cite_note-FOOTNOTEŽivanov200280-17">[12]</a> <div style="clear:both;"></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Физичко-географске_карактеристике">Физичко-географске карактеристике</h2></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Географски_положај">Географски положај</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Географија Русије">Географија Русије</a></div> <div class="thumb width:auto;"> <div class="thumbinner"><div class="noresize overflowbugx" style="overflow:auto;"> <div class="center"><div style="width:1000px;float:none;clear:both;margin-left:auto;margin-right:auto"><div style="width:1000px;padding:0"><div style="position:relative;width:1000px"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Russia_physical_location_map_(Crimea_disputed,_compressed).jpg" class="mw-file-description" title="Русија на карти Русије"><img alt="Русија на карти Русије" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5c/Russia_physical_location_map_%28Crimea_disputed%2C_compressed%29.jpg/1000px-Russia_physical_location_map_%28Crimea_disputed%2C_compressed%29.jpg" decoding="async" width="1000" height="564" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5c/Russia_physical_location_map_%28Crimea_disputed%2C_compressed%29.jpg/1500px-Russia_physical_location_map_%28Crimea_disputed%2C_compressed%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5c/Russia_physical_location_map_%28Crimea_disputed%2C_compressed%29.jpg/2000px-Russia_physical_location_map_%28Crimea_disputed%2C_compressed%29.jpg 2x" data-file-width="3374" data-file-height="1903" /></a><div style="position:absolute;top:48.582%;left:16.451%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="МОСКВА" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a3/Etoile-Rouge.svg/8px-Etoile-Rouge.svg.png" decoding="async" width="8" height="8" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a3/Etoile-Rouge.svg/12px-Etoile-Rouge.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a3/Etoile-Rouge.svg/16px-Etoile-Rouge.svg.png 2x" data-file-width="400" data-file-height="400" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:5px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="Москва">МОСКВА</a></div></div><div style="position:absolute;top:35.979%;left:17.474%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Санкт Петербург" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/8px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="8" height="8" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/12px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/16px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;bottom:5px;left:-3em;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%82_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3" title="Санкт Петербург">Санкт Петербург</a></div></div><div style="position:absolute;top:53.336%;left:20.096%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Нижњи Новгород" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/8px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="8" height="8" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/12px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/16px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:5px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%B6%D1%9A%D0%B8_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4" title="Нижњи Новгород">Нижњи Новгород</a></div></div><div style="position:absolute;top:58.381%;left:22.371%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Казањ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:5px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%9A" title="Казањ">Казањ</a></div></div><div style="position:absolute;top:63.73%;left:20.916%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Самара" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:5px;left:-3em;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Самара">Самара</a></div></div><div style="position:absolute;top:63.009%;left:17.165%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Саратов" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;bottom:5px;left:-3em;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2" title="Саратов">Саратов</a></div></div><div style="position:absolute;top:45.388%;left:16.709%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Твер" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:5px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B2%D0%B5%D1%80" title="Твер">Твер</a></div></div><div style="position:absolute;top:36.864%;left:14.54%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Псков" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:5px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2" title="Псков">Псков</a></div></div><div style="position:absolute;top:45.316%;left:20.692%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Вологда" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:5px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0" title="Вологда">Вологда</a></div></div><div style="position:absolute;top:32.203%;left:8.379%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Калињинград" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;bottom:5px;left:-3em;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Калињинград">Калињинград</a></div></div><div style="position:absolute;top:25.101%;left:28.079%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Мурманск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:5px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%9C%D1%83%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA" title="Мурманск">Мурманск</a></div></div><div style="position:absolute;top:37.52%;left:25.771%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Архангељск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:5px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D1%99%D1%81%D0%BA" title="Архангељск">Архангељск</a></div></div><div style="position:absolute;top:45.072%;left:37.812%"><div style="position:absolute;left:-3px;top:-3px;line-height:0"><img alt="Воркута" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/5px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="5" height="5" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/8px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/10px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:4px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%80%D0%BA%D1%83%D1%82%D0%B0" title="Воркута">Воркута</a></div></div><div style="position:absolute;top:56.297%;left:13.479%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Вороњеж" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;bottom:5px;left:-3em;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%9A%D0%B5%D0%B6" title="Вороњеж">Вороњеж</a></div></div><div style="position:absolute;top:49.038%;left:12.526%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Брјанск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:5px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA" title="Брјанск">Брјанск</a></div></div><div style="position:absolute;top:63.609%;left:9.706%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Ростов на Дону" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/8px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="8" height="8" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/12px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/16px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:5px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2_%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%BD%D1%83" title="Ростов на Дону">Ростов на Дону</a></div></div><div style="position:absolute;top:66.171%;left:7.265%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Краснодар" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/8px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="8" height="8" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/12px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/16px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:5px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80" title="Краснодар">Краснодар</a></div></div><div style="position:absolute;top:72.341%;left:8.976%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Пјатигорск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:5px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA" title="Пјатигорск">Пјатигорск</a></div></div><div style="position:absolute;top:69.25%;left:6.398%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Сочи" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:5px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%87%D0%B8" title="Сочи">Сочи</a></div></div><div style="position:absolute;top:73.767%;left:14.208%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Астрахан" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:5px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%90%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%B0%D0%BD" title="Астрахан">Астрахан</a></div></div><div style="position:absolute;top:81.385%;left:10.985%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Дербент" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:5px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%82" title="Дербент">Дербент</a></div></div><div style="position:absolute;top:61.149%;left:3.896%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Јалта" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:5px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B0" title="Јалта">Јалта</a></div></div><div style="position:absolute;top:64.356%;left:29.707%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Јекатеринбург" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/8px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="8" height="8" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/12px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/16px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:5px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3" title="Јекатеринбург">Јекатеринбург</a></div></div><div style="position:absolute;top:59.414%;left:27.973%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Перм" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:5px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BC_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Перм (град)">Перм</a></div></div><div style="position:absolute;top:65.328%;left:25.568%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Уфа" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:5px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%A3%D1%84%D0%B0" title="Уфа">Уфа</a></div></div><div style="position:absolute;top:68.139%;left:29.189%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Чељабинск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:5px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA" title="Чељабинск">Чељабинск</a></div></div><div style="position:absolute;top:66.491%;left:32.893%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Тјумењ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:5px;left:-3em;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%A2%D1%98%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%9A" title="Тјумењ">Тјумењ</a></div></div><div style="position:absolute;top:61.455%;left:39.549%"><div style="position:absolute;left:-3px;top:-3px;line-height:0"><img alt="Сургут" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/6px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="6" height="6" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/9px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/12px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:4px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%80%D0%B3%D1%83%D1%82" title="Сургут">Сургут</a></div></div><div style="position:absolute;top:63.162%;left:41.249%"><div style="position:absolute;left:-3px;top:-3px;line-height:0"><img alt="Нижњевартовск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/6px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="6" height="6" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/9px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/12px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:4px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%B6%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA" title="Нижњевартовск">Нижњевартовск</a></div></div><div style="position:absolute;top:52.185%;left:43.148%"><div style="position:absolute;left:-3px;top:-3px;line-height:0"><img alt="Нови Уренгој" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/6px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="6" height="6" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/9px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/12px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:4px;left:-3em;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D1%98" title="Нови Уренгој">Нови Уренгој</a></div></div><div style="position:absolute;top:73.408%;left:37.371%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Омск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:5px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%9E%D0%BC%D1%81%D0%BA" title="Омск">Омск</a></div></div><div style="position:absolute;top:77.72%;left:43.564%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Новосибирск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/8px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="8" height="8" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/12px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/16px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:5px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA" title="Новосибирск">Новосибирск</a></div></div><div style="position:absolute;top:81.655%;left:43.779%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Барнаул" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:5px;left:-3em;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BB" title="Барнаул">Барнаул</a></div></div><div style="position:absolute;top:75.008%;left:45.308%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Томск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;bottom:5px;left:-3em;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA" title="Томск">Томск</a></div></div><div style="position:absolute;top:77.194%;left:50.762%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Краснојарск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;bottom:5px;left:-3em;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA" title="Краснојарск">Краснојарск</a></div></div><div style="position:absolute;top:47.094%;left:49.547%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Нориљск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:5px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%99%D1%81%D0%BA" title="Нориљск">Нориљск</a></div></div><div style="position:absolute;top:83.289%;left:59.559%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Иркутск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:5px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%BA%D1%83%D1%82%D1%81%D0%BA" title="Иркутск">Иркутск</a></div></div><div style="position:absolute;top:83.569%;left:66.222%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Чита" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:5px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%A7%D0%B8%D1%82%D0%B0" title="Чита">Чита</a></div></div><div style="position:absolute;top:56.075%;left:72.368%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Јакутск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:5px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%83%D1%82%D1%81%D0%BA" title="Јакутск">Јакутск</a></div></div><div style="position:absolute;top:18.176%;left:88.717%"><div style="position:absolute;left:-3px;top:-3px;line-height:0"><img alt="Анадир" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/6px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="6" height="6" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/9px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/12px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:4px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%80_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Анадир (град)">Анадир</a></div></div><div style="position:absolute;top:37.2%;left:66.66%"><div style="position:absolute;left:-2px;top:-2px;line-height:0"><img alt="Тикси" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/4px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="4" height="4" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/6px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/8px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:3px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%BA%D1%81%D0%B8" title="Тикси">Тикси</a></div></div><div style="position:absolute;top:60.683%;left:63.433%"><div style="position:absolute;left:-3px;top:-3px;line-height:0"><img alt="Мирни" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/5px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="5" height="5" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/8px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/10px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;left:4px;text-align:left"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BD%D0%B8_(%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Мирни (Јакутија)">Мирни</a></div></div><div style="position:absolute;top:79.345%;left:83.864%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Хабаровск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:5px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA" title="Хабаровск">Хабаровск</a></div></div><div style="position:absolute;top:92.193%;left:84.755%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Владивосток" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/8px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="8" height="8" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/12px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/16px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:5px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA" title="Владивосток">Владивосток</a></div></div><div style="position:absolute;top:75.763%;left:90.333%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Јужно-Сахалинск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;bottom:5px;left:-3em;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE-%D0%A1%D0%B0%D1%85%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA" title="Јужно-Сахалинск">Јужно-Сахалинск</a></div></div><div style="position:absolute;top:47.403%;left:84.719%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Магадан" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:5px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD" title="Магадан">Магадан</a></div></div><div style="position:absolute;top:50.376%;left:94.447%"><div style="position:absolute;left:-4px;top:-4px;line-height:0"><img alt="Петропавловск Камчатски" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/7px-Red_pog.svg.png" decoding="async" width="7" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/11px-Red_pog.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Red_pog.svg/14px-Red_pog.svg.png 2x" data-file-width="64" data-file-height="64" /></div><div style="font-size:90%;line-height:110%;position:absolute;width:6em;top:-0.75em;right:5px;text-align:right"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA_%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D1%87%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Петропавловск Камчатски">Петропавловск Камчатски</a></div></div></div></div></div></div></div></div></div> Територија Русије у њеним уставним границама износи 17.125.181 km²<a href="#cite_note-а-5">[б]</a><a href="#cite_note-површина-6">[в]</a> (<a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Списак држава и територија по површини">1. на свијету по површини</a>), што је нешто мање од површине <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Јужна Америка">Јужне Америке</a>. У потпуности се налази на <a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0" class="mw-redirect" title="Сјеверна хемисфера">сјеверној хемисфери</a>, већина територије Русије се налази на <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0" title="Источна хемисфера">источној хемисфери</a>, само источни дио <a href="/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BA%D0%B0" title="Чукотка">Чукотског аутономне округа</a> налази се на <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0" title="Западна хемисфера">западној хемисфери</a>. Запљускују је воде <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%85%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD" title="Тихи океан">Тихог</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD" class="mw-redirect" title="Сјеверни ледени океан">Сјеверног леденог океана</a>; као и <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Балтичко море">Балтичко</a>, <a href="/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Црно море">Црно</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Азовско море">Азовско море</a> <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD" title="Атлантски океан">Атлантског океана</a>; има најдужу обалу на свијету (37.653 км). Русија се налази на сјеверу <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Евроазија">Евроазије</a>, заузима скоро цијелу <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Источна Европа">источну</a> <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Европа">Европу</a> и цијели <a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Сјеверна Азија">сјевер</a> <a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Азија">Азије</a>. <a href="/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Уралске планине">Уралске</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%B2&action=edit&redlink=1" class="new" title="Главни кавкаски масив (страница не постоји)">Кавкаске</a> планине (или <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BC%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Кумо-маничка депресија">Кумо-маничка депресија</a>)<a href="#cite_note-18">[ђ]</a> дијеле Русију на <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D0%BE_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Европски дио Русије">европски</a> (23%) и <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D0%BE_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Азијски дио Русије (страница не постоји)">азијски</a> (77%) дио. Чак у Европи и у Азији појединачни европски и азијски дијелови Русије су највећи по површини међу осталим државама на континенту. Крајња сјеверна тачке Русије је <a href="/wiki/%D0%A0%D1%82_%D0%A4%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B8" title="Рт Флигели">рт Флигели</a> на <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%84%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Рудолфово острво (страница не постоји)">Рудолфовом острву</a> <a href="/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%88%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%84%D0%B0" title="Земља Фрање Јосифа">Земље Франца Јосифа</a> (81° 51’ с. г. ш.), који припадају <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Архангељска област">Архангељској области</a>; крајња сјеверна тачка копна је <a href="/wiki/%D0%A0%D1%82_%D0%A7%D0%B5%D1%99%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BD" title="Рт Чељускин">рт Чељускин</a> на полуострву <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B8%D1%80" title="Тајмир">Тајмир</a> (77° 43’ с. г. ш.) у <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Краснојарска Покрајина">Краснојарској покрајини</a>. Крајња источна тачка је <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%B4" title="Велики Диомед">Ратмановљево острво</a> у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%B2_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%83%D0%B7" title="Берингов мореуз">Беринговом мореузу</a> (169° 0’ и. г. д.), које се налази на територији Чукотског аутономног округа; крајња источна тачка копна је <a href="/wiki/%D0%A0%D1%82_%D0%94%D0%B5%D0%B6%D1%9A%D0%BE%D0%B2" title="Рт Дежњов">рт Дежњов</a> на <a href="/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%BA%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE" title="Чукотско полуострво">Чукотки</a> (169° 39’ з. г. д.). Крајња јужна тачка Русије налази се на граници <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Дагестан">Дагестана</a> са <a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD" title="Азербејџан">Азербејџаном</a>, југозападно од планине <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B4%D1%98%D1%83%D0%B7%D1%98%D1%83" title="Базардјузју">Базардјузју</a> (41° 11’ с. г. ш.). Крајња западна тачка у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Калињинградска област">Калињинградској области</a>, на <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Балтичка коса (страница не постоји)">Балтичкој коси</a> <a href="/wiki/Gdanjski_zaliv" title="Gdanjski zaliv">Гдањског залива</a> Балтичког мора (19°38’ и. г. д.). Дужина територије Русије од запада према истоку је преко 10.000 км, од сјевера ка југу више од 4.000 км.<a href="#cite_note-19">[13]</a> За стални угодни живот становништва у Русији око 80% територије државе је неприкладно.<a href="#cite_note-20">[14]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Границе">Границе</h3></div> Државе са којима се Русија граничи (у списку су наведене државе које нису међународно признате, али их Русија признаје): <ul><li>Копнене и дјелимично поморске границе: <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0" title="Норвешка">Норвешка</a>, <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Финска">Финска</a>, <a href="/wiki/%D0%95%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Естонија">Естонија</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Литванија">Литванија</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Пољска">Пољска</a>, <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Украјина">Украјина</a>, <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Грузија">Грузија</a>,<a href="#cite_note-21">[е]</a> <a href="/wiki/%D0%90%D0%B1%D1%85%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Абхазија">Абхазија</a>,<a href="#cite_note-споран_суверенитет-22">[ж]</a> <a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD" title="Азербејџан">Азербејџан</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Казахстан">Казахстан</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Сјеверна Кореја">Сјеверна Кореја</a>.</li> <li>Искључиво копнене границе: <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Летонија">Летонија</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Бјелорусија">Бјелорусија</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Кина">Кина</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Монголија">Монголија</a> и <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јужна Осетија">Јужна Осетија</a>.<a href="#cite_note-споран_суверенитет-22">[ж]</a></li> <li>Само поморске границе: <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD" title="Јапан">Јапан</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Сједињене Америчке Државе">Сједињене Америчке Државе</a>.</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Геолошка_структура">Геолошка структура</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Геологија Русије (страница не постоји)">Геологија Русије</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Andomskaya_Mountain.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d8/Andomskaya_Mountain.jpg/220px-Andomskaya_Mountain.jpg" decoding="async" width="220" height="147" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d8/Andomskaya_Mountain.jpg/330px-Andomskaya_Mountain.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d8/Andomskaya_Mountain.jpg/440px-Andomskaya_Mountain.jpg 2x" data-file-width="3008" data-file-height="2008" /></a><figcaption><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Андома-гора (страница не постоји)">Андома-гора</a>, геолошки споменик на обали <a href="/wiki/%D0%9E%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%B0" class="mw-redirect" title="Оњега">Оњешког језера</a>, 30 км од града <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B0" title="Витегра">Витегра</a>.</figcaption></figure> Русија се обично дели на западни европски (око 3.500.000 км²) и источни азијски део — <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80" title="Сибир">Сибир</a> (13.500.000 км²). Природну границу ових двеју делова чини <a href="/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B0%D0%BB_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Урал (планина)">планина Урал</a>, која се простире у смеру север—југ у дужини од око 2.100 км од <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD" title="Северни ледени океан">Северног леденог океана</a> до границе са <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Казахстан">Казахстаном</a>. <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Elbrus_North_195.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/90/Elbrus_North_195.jpg/220px-Elbrus_North_195.jpg" decoding="async" width="220" height="165" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/90/Elbrus_North_195.jpg/330px-Elbrus_North_195.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/90/Elbrus_North_195.jpg/440px-Elbrus_North_195.jpg 2x" data-file-width="1024" data-file-height="768" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B1%D1%80%D1%83%D1%81" title="Елбрус">Елбрус</a>, највиши врх <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Кавкаске планине">Кавказа</a>, Русије и Европе.</figcaption></figure> Већина предела Русије су равнице, које су на југу <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B0" title="Степа">степе</a>, док су на северу шумовите. На крајњем северу су предели <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0" title="Тундра">тундри</a>. Поред Урала, планине Русије су: <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Кавкаске планине">Кавказ</a> (врх <a href="/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B1%D1%80%D1%83%D1%81" title="Елбрус">Елбрус</a> је са 5.642 м највиши врх Русије и Европе), <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Алтајске планине">Алтај</a> и вулкани на <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D1%87%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B0" title="Камчатка">Камчатки</a>. У Русији је највеће слатководно језеро по запремини на свету — <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE" title="Бајкалско језеро">Бајкалско језеро</a>. Највеће реке Русије су <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0" title="Волга">Волга</a> и <a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BD" title="Дон">Дон</a> у европском делу, и <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8)" class="mw-redirect" title="Об (река у Русији)">Об</a>, <a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%88" title="Иртиш">Иртиш</a>, <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%98" title="Јенисеј">Јенисеј</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B0_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Лена (река)">Лена</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D1%83%D1%80" title="Амур">Амур</a> у азијском. Највећи део европског дела Русије заузима <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Источноевропска низија">Источноевропска низија</a>, са низијским <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%99%D0%B5%D1%84" title="Рељеф">рељефом</a> који само понегде прелази у узвишења (Валдајска и Средњоруска на западу, Приволжје уз средњи ток <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0" title="Волга">Волге</a>) чији врхови не прелазе 200—400 км. Кроз ову низију протиче <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0" title="Волга">Волга</a> (3.688 км), привредно и симболично најважнија река Русије. Преовладава <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Континентална клима">континентална клима</a> која на крајњем северу прелази у <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Поларна клима">поларну</a>, а у уском појасу црноморског приобаља у <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Средоземна клима">средоземну</a>. Од севера према југу ређају се појасеви <a href="/w/index.php?title=%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Црногорична шума (страница не постоји)">црногоричне</a> <a href="/wiki/%D0%A8%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Шума">шуме</a>, мешане шуме, прелазне шумско-степске зоне, и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B0" title="Степа">степа</a> покривена плодном <a href="/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_(%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Црница (педологија)">црницом</a> (черноземом). Уз обале <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE" title="Каспијско језеро">Каспијског мора</a> због јаког испаравања присутна је и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B0" title="Полупустиња">полупустиња</a>. На крајњем југу европске Русије границу са <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Грузија">Грузијом</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD" title="Азербејџан">Азербејџаном</a> чини планина <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Кавкаске планине">Кавказ</a> са највишом тачком Русије, <a href="/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B1%D1%80%D1%83%D1%81" title="Елбрус">Елбрусом</a> (5.642 м). На западу Сибира простире се велика <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Западносибирска низија">Западносибирска равница</a> кроз коју протиче најдужа руска река <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8)" class="mw-redirect" title="Об (река у Русији)">Об</a> (са <a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%88" title="Иртиш">Иртишем</a> 5.568 km, 5. на свету). Између реке <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%98" title="Јенисеј">Јенисеј</a> на западу и <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B0_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Лена (река)">Лене</a> на истоку налази се Средњосибирска висораван са врховима до 1.700 м. Средњојакутска равница кроз коју протиче Лена дели ову висораван од планинских ланаца источног Сибира. На југу и истоку Сибира до обала <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%85%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD" title="Тихи океан">Тихог океана</a> превладава планински рељеф са ланцима чији су врхови углавном изнад 2.000 м (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BB%D1%83%D0%BA%D1%85%D0%B0" class="mw-redirect" title="Планина Белукха">Белуха</a> у Алтајском ланцу — 4.506 м, <a href="/wiki/%D0%9A%D1%99%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%BF%D0%BA%D0%B0" title="Кључевскаја Сопка">Кључевскаја Сопка</a> на <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D1%87%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B0" title="Камчатка">Камчатки</a> — 4.750 м). Овде се налази и највеће и најдубље руско језеро — <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE" title="Бајкалско језеро">Бајкалско</a> (31.500 км², дубина 1.637 м, најдубље на свету). <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Рељеф">Рељеф</h3></div> Више од 70% територије Русије заузимају <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Равница">равнице</a> и <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Низија">низије</a>. Западни дио земље се налази у оквиру простране <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Источноевропска низија">Источноевропске низије</a>, коју карактерише смјењивање низија (<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Прикаспијска низија (страница не постоји)">Прикаспијска</a> и др.) и побрђа (<a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D1%80%D1%92%D0%B5" title="Валдајско побрђе">Валдајска</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D1%80%D1%92%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Средњоруско побрђе (страница не постоји)">Средњоруска</a> итд.). Меридијално издужени <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC" class="mw-redirect" title="Планински систем">планински систем</a> Урала раздваја Источноевропску низију и <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Западносибирска низија">Западносибирску низију</a>. Источно од посљедње налази се <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD" title="Средњосибирска висораван">Средњосибирска висораван</a> са изолованим <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%B2" title="Планински масив">планинским масивима</a>, који се глатко претварају у <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BA%D1%83%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Средњојакутска низија (страница не постоји)">Средњојакутску низију</a>. Јужни и источни дијелови земље су претежно планински. На крајњем југу европског дијела простиру се сјеверни гребени Великог Кавказа, ту се налази највиши врх Русије и Европе — <a href="/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B1%D1%80%D1%83%D1%81" title="Елбрус">Елбрус</a> (5.642 м н. в.).<a href="#cite_note-23">[15]</a> На југу Сибира налазе се <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Алтајске планине">Алтај</a>, <a href="/wiki/Sajani" title="Sajani">Западни и Источни Сајани</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Становојске планине">Становојско побрђе</a> и други планински системи. Сјевероисточни Сибир и <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA" title="Далеки исток">Далеки исток</a> — региони у којима преовлађују планински гребени средње висина, као што су <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5_%D0%90%D0%BB%D0%B8%D1%9A" title="Сихоте Алињ">Сихоте Алињ</a>, <a href="/wiki/Verhojanski_venac" title="Verhojanski venac">Верхојански</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD_(%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Черски гребен (сјевероисточни Сибир) (страница не постоји)">Черски</a> итд. <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D1%87%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B0" title="Камчатка">Камчатско полуострво</a> [овдје се налази највиши вуклан у Евроазији — <a href="/wiki/%D0%9A%D1%99%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%BF%D0%BA%D0%B0" title="Кључевскаја Сопка">Кључевскаја Сопка</a> (4688 м н. в.)]<a href="#cite_note-24">[16]</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0" title="Курилска острва">Курилска острва</a> на крајњем истоку — територија вулкана. Овдје их има више од 200, а чека је 50 активно. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Унутрашње_воде">Унутрашње воде</h3></div> Русија је једна од земаља са највећом количином воде на свијету. Земља има једну од највећих свјетских резерви слатке воде. Површинске воде заузимају 12,4% територије Русије, док је 84% површинских вода концентрисано источно од Урала. У структури коришћења воде преовлађују производне потребе. Највеће слатководно језеро Бајлак налази се у источном дијелу земље (око 31.700 km²), најдубље је језеро на планети (1642 м). <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Највеће_ријеке">Највеће ријеке</h4></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак ријека Русије (страница не постоји)">Списак ријека Русије</a></div> Најдуже ријеке у Русији са површином басена:<a href="#cite_note-25">[17]</a> <table class="wikitable"> <tbody><tr> <th>Назив </th> <th>Дужина, км </th> <th>Површина басена, км² </th></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B0_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Лена (река)">Лена</a> </td> <td align="right">4400 </td> <td align="right">2.490.000 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%88" title="Иртиш">Иртиш</a> </td> <td align="right">4248 </td> <td align="right">1.643.000 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Об (река)">Об</a> </td> <td align="right">3650 </td> <td align="right">2.990.000 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0" title="Волга">Волга</a> </td> <td align="right">3530 </td> <td align="right">1.360.000 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%98" title="Јенисеј">Јенисеј</a> </td> <td align="right">3487 </td> <td align="right">2.580.000 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B0_%D0%A2%D1%83%D0%BD%D0%B3%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Доња Тунгуска">Доња Тунгуска</a> </td> <td align="right">2989 </td> <td align="right">473.000 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D1%83%D1%80" title="Амур">Амур</a> </td> <td align="right">2824 </td> <td align="right">1.855.000 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%99%D1%83%D1%98" title="Виљуј">Виљуј</a> </td> <td align="right">2650 </td> <td align="right">454.000 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%98%D1%88%D0%B8%D0%BC_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Ишим (река)">Ишим</a> </td> <td align="right">2450 </td> <td align="right">177.000 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B0%D0%BB_(%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Урал (ријека)">Урал</a> </td> <td align="right">2428 </td> <td align="right">231.000 </td></tr></tbody></table> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Највећа_језера">Највећа језера</h4></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак језера Русије (страница не постоји)">Списак језера Русије</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0.jpg/220px-%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0.jpg" decoding="async" width="220" height="146" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0.jpg/330px-%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0.jpg/440px-%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0.jpg 2x" data-file-width="1058" data-file-height="700" /></a><figcaption>Бајкалско језеро</figcaption></figure> <table class="wikitable"> <tbody><tr> <th>Назив </th> <th>Површина, км² </th> <th>Дубина, м </th> <th>Надморска висина, м </th></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE" title="Каспијско језеро">Каспијско језеро</a> </td> <td align="right">371.000 </td> <td align="right">1025 </td> <td align="right">−28 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE" title="Бајкалско језеро">Бајкалско језеро</a> </td> <td align="right">31.500 </td> <td align="right">1642 </td> <td align="right">456 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%B0" title="Ладога">Ладога</a> </td> <td align="right">17.703 </td> <td align="right">225 </td> <td align="right">4 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%9E%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%B0" class="mw-redirect" title="Оњега">Оњега</a> </td> <td align="right">9.616 </td> <td align="right">124 </td> <td align="right">32 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B8%D1%80_(%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE)" title="Тајмир (језеро)">Тајмир</a> </td> <td align="right">4.560 </td> <td align="right">26 </td> <td align="right">6 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_(%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE)" title="Ханка (језеро)">Ханка</a> </td> <td align="right">4.190 </td> <td align="right">10 </td> <td align="right">68 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE" title="Чудско-псковско језеро">Чудско-псковско језеро</a> </td> <td align="right">3.555 </td> <td align="right">15 </td> <td align="right">30 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%A7%D0%B0%D0%BD%D0%B8_(%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE)" title="Чани (језеро)">Чани</a> </td> <td align="right">1.990 </td> <td align="right">12 </td> <td align="right">105 </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE_(%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82)" title="Бело језеро (Вологодска област)">Бијело језеро</a> </td> <td align="right">1.290 </td> <td align="right">20 </td> <td align="right">113 </td></tr></tbody></table> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Клима">Клима</h3></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Archangelsk_taiga.JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/29/Archangelsk_taiga.JPG/220px-Archangelsk_taiga.JPG" decoding="async" width="220" height="151" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/29/Archangelsk_taiga.JPG/330px-Archangelsk_taiga.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/29/Archangelsk_taiga.JPG/440px-Archangelsk_taiga.JPG 2x" data-file-width="1000" data-file-height="686" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%B3%D0%B0" title="Тајга">Тајга</a> у <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Архангељска област">Архангељској области</a> зими.</figcaption></figure> Огромна површина Русије и удаљеност многих области од мора као последицу има доминацију <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0" class="mw-redirect" title="Умереноконтинентална клима">умереноконтиненталне климе</a>, која преовладава у свим деловима државе осим у тундрама и крајњем југоистоку. Планине на југу спречавају продор топлих ваздушних маса од <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD" title="Индијски океан">Индијског океана</a>, док равнице на западу и северу чине Русију отвореном утицајима Арктика и Атлантика.<a href="#cite_note-congress-26">[18]</a> Клима већег дела Сибира је врло оштра континентална која на северу прелази у поларну, а на већим надморским висинама у планинску. Превладавају густе црногоричне шуме — тајге, са зонама оскудне вегетације — <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0" title="Тундра">тундрама</a> — и зонама трајног <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%B4" title="Лед">леда</a> на крајњем северу. <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA" title="Руски далеки исток">Руски далеки исток</a> има <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0" class="mw-redirect" title="Монсунска клима">монсунску климу</a>. <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Плеистоцена_глацијација">Плеистоцена глацијација</h4></div> Током <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD" title="Плеистоцен">плеистоцена</a> територија данашње Русије била је под леденим покривачем. Јужна граница ове глацијације почињала је ван граница данашње Русије, од данашњег <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2" title="Краков">Кракова</a> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Пољска">Пољска</a>), пролазила је западно од данашњег <a href="/wiki/Lavov" title="Lavov">Лавова</a> (<a href="/wiki/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Украјина">Украјина</a>), дуж ушћа Орела (48° с. г. ш.), западног одсека Средњеруске висије до <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA" title="Брјанск">Брјанска</a> и <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%BB%D0%B0" title="Тула">Туле</a> (54° с. г. ш.), затим скретала на југ до <a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BD" title="Дон">Дона</a> (49° 33’ с. г. ш.), прелазила <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0" title="Волга">Волгу</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B0_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Кама (река)">Каму</a> у горњем току и залазила у пределе западног Сибира. Глацијације на територији Русије, према Маркову и Герасимову, носе имена: окска, дњепровска, московска и валдајска. Дњепровска глацијација била је најјача, представљена са два џиновска ледника у долинама <a href="/wiki/%D0%94%D1%9A%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80" title="Дњепар">Дњепра</a> и Дона (до ширине <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2" title="Харков">Харкова</a>). У источном Сибиру постојала је планинска глацијација. Главни глацијални центри били су северни Урал, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0" class="mw-redirect" title="Нова Земља">Нова земља</a>, <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B8%D1%80" title="Тајмир">Тајмир</a> и северозападни део Средње-сибирског платоа. <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0" title="Новосибирска острва">Новосибирска острва</a> била су самостални глацијални центар.<a href="#cite_note-27">[19]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Флора_и_фауна">Флора и фауна</h3></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%90%D0%B9%D1%81%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3_%D0%B2_%D1%80%D0%B0%D0%B9%D0%BE%D0%BD%D0%B5_%D0%97%D0%A4%D0%98.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/%D0%90%D0%B9%D1%81%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3_%D0%B2_%D1%80%D0%B0%D0%B9%D0%BE%D0%BD%D0%B5_%D0%97%D0%A4%D0%98.jpg/220px-%D0%90%D0%B9%D1%81%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3_%D0%B2_%D1%80%D0%B0%D0%B9%D0%BE%D0%BD%D0%B5_%D0%97%D0%A4%D0%98.jpg" decoding="async" width="220" height="147" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/%D0%90%D0%B9%D1%81%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3_%D0%B2_%D1%80%D0%B0%D0%B9%D0%BE%D0%BD%D0%B5_%D0%97%D0%A4%D0%98.jpg/330px-%D0%90%D0%B9%D1%81%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3_%D0%B2_%D1%80%D0%B0%D0%B9%D0%BE%D0%BD%D0%B5_%D0%97%D0%A4%D0%98.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/%D0%90%D0%B9%D1%81%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3_%D0%B2_%D1%80%D0%B0%D0%B9%D0%BE%D0%BD%D0%B5_%D0%97%D0%A4%D0%98.jpg/440px-%D0%90%D0%B9%D1%81%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3_%D0%B2_%D1%80%D0%B0%D0%B9%D0%BE%D0%BD%D0%B5_%D0%97%D0%A4%D0%98.jpg 2x" data-file-width="4596" data-file-height="3064" /></a><figcaption>Санта леда код <a href="/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%88%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%84%D0%B0" title="Земља Фрање Јосифа">земље Фрање Јосифа</a> у арктичком кругу.</figcaption></figure> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Kamchatka_Brown_Bear_near_Dvuhyurtochnoe_on_2015-07-23.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/Kamchatka_Brown_Bear_near_Dvuhyurtochnoe_on_2015-07-23.jpg/220px-Kamchatka_Brown_Bear_near_Dvuhyurtochnoe_on_2015-07-23.jpg" decoding="async" width="220" height="165" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/Kamchatka_Brown_Bear_near_Dvuhyurtochnoe_on_2015-07-23.jpg/330px-Kamchatka_Brown_Bear_near_Dvuhyurtochnoe_on_2015-07-23.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/Kamchatka_Brown_Bear_near_Dvuhyurtochnoe_on_2015-07-23.jpg/440px-Kamchatka_Brown_Bear_near_Dvuhyurtochnoe_on_2015-07-23.jpg 2x" data-file-width="3456" data-file-height="2592" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B2%D0%B5%D0%B4" title="Мрки медвед">Мрки медвед</a> на <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D1%87%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B0" title="Камчатка">Камчатки</a>. Медвед је <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%B4" title="Руски медвјед">популарни симбол Русије</a>.</figcaption></figure> Од севера до југа <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Источноевропска низија">Источноевропске низије</a> сукцесивно се смењују арктичке <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0" title="Тундра">тундре</a>, четинарске шуме (<a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%B3%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тајге (страница не постоји)">тајге</a>), <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D1%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B5_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0" title="Широколисне и мешовите шуме умерених предела">широколисне и мешовите шуме умерених предела</a>, степе и полупустиње (око Каспијског језера) пратећи смену климе. Сибир прати сличан шаблон, али углавном преовлађује тајга. Русија има највеће светске шумске резерве<a href="#cite_note-fao.org-28">[20]</a> и назива се плућима Европе,<a href="#cite_note-29">[21]</a> пошто заостају само за <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0" class="mw-redirect" title="Амазонска прашума">Амазонском прашумом</a> по количини <a href="/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B4" title="Угљен-диоксид">угљен-диоксида</a> који апсорбује. У Русији живи 266 врста сисара и 780 врста птица. Укупно 415 животињских врста је до 1997. уврштено у <a href="/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Црвена књига Руске Федерације">Црвену књигу Руске Федерације</a> и заштићено. У Сибиру и у шумама широм Русије живе <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%80" title="Сибирски тигар">сибирски тигар</a>, <a href="/wiki/Sibirski_leopard" class="mw-redirect" title="Sibirski leopard">сибирски леопард</a>, <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B8%D1%81" title="Обични рис">обични рис</a>, <a href="/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BA" title="Вук">вук</a>, <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D1%92%D0%B0_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Риђа лисица">риђа лисица</a>, <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD" class="mw-redirect" title="Јелен">јелен</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%9A" class="mw-redirect" title="Коњ">коњ</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B2%D0%B5%D0%B4" title="Мрки медвед">мрки медвед</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D0%B0" class="mw-redirect" title="Сова">сова</a>, <a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B0%D0%BE" title="Орао">орао</a>; на самом северу код поларног круга живи <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B6" title="Морж">морж</a>.<a href="#cite_note-30">[22]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Историја">Историја</h2></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Историја Русије">Историја Русије</a></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Континуитет_руске_државности">Континуитет руске државности</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B8_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Називи руских држава (страница не постоји)">Називи руских држава</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пријестонице Русије (страница не постоји)">Пријестонице Русије</a></div> <ul><li>Староруска држава, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81" class="mw-redirect" title="Кијевска Рус">Кијевска Рус</a> (862 — 13. вијек); <ul><li>Пријестоница до 864. је била <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%9B%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%B0" class="mw-redirect" title="Стара Ладога">Ладога</a>, до 882. <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4" title="Велики Новгород">Новгород</a>, до 1169. <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2" title="Кијев">Кијев</a> и затим <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Владимир (град)">Владимир</a>.</li></ul></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руске кнежевине (страница не постоји)">Руске кнежевине</a> (средина 12. вијека — почетак 16. вијека);</li> <li>Руска држава (крај 15. вијека — 22. октобар (2. новембар) 1721) — до 16. јануара 1547. <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Велика московска кнежевина">Велика московска кнежевина</a>, а затим <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Руско царство">Руско царство</a>); <ul><li>Пријестоница је била <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="Москва">Москва</a>, а од 1714.<a href="#cite_note-Петербург-31">[23]</a> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%82_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3" title="Санкт Петербург">Санкт Петербург</a>.</li></ul></li></ul> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%BB%D1%8C_%D0%9F%D0%B0%D0%BC%D1%8F%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%82%D1%8B%D1%81%D1%8F%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%8E_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8c/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%BB%D1%8C_%D0%9F%D0%B0%D0%BC%D1%8F%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%82%D1%8B%D1%81%D1%8F%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%8E_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8.jpg/220px-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%BB%D1%8C_%D0%9F%D0%B0%D0%BC%D1%8F%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%82%D1%8B%D1%81%D1%8F%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%8E_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8.jpg" decoding="async" width="220" height="242" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8c/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%BB%D1%8C_%D0%9F%D0%B0%D0%BC%D1%8F%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%82%D1%8B%D1%81%D1%8F%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%8E_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8.jpg/330px-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%BB%D1%8C_%D0%9F%D0%B0%D0%BC%D1%8F%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%82%D1%8B%D1%81%D1%8F%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%8E_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8c/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%BB%D1%8C_%D0%9F%D0%B0%D0%BC%D1%8F%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%82%D1%8B%D1%81%D1%8F%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%8E_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8.jpg/440px-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%BB%D1%8C_%D0%9F%D0%B0%D0%BC%D1%8F%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%82%D1%8B%D1%81%D1%8F%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%8E_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8.jpg 2x" data-file-width="3000" data-file-height="3300" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA)" title="Миленијум Русије (споменик)">Споменик</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хиљадугодишњица Русије (страница не постоји)">хиљадугодишњици Русије</a> у <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4" title="Велики Новгород">Великом Новгороду</a>.</figcaption></figure> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Руска Империја">Руска Империја</a> (22. октобар (2. новембар) 1721 — 1 (14) септембар 1917); <ul><li>Пријестоница до 1728. је био Санкт Петербург, Москва до 1732, па поново Санкт Петербург (преименован у Петроград 18. (31) августа 1914).</li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Руска Република">Руска Република</a> — проглашена уредбом <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Привремена влада (Русија)">Привремене владе</a> 1. (14) септембра 1917. до одлуке о државном устројству Сверуске уставотворне скупштине. <ul><li>Пријестоница је био Петроград.</li></ul></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_(1918%E2%80%941920)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руска Држава (1918—1920) (страница не постоји)">Руска Држава</a> — проглашена актом <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%D1%83_%D0%A3%D1%84%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Државни састанак у Уфи (страница не постоји)">Државног састанка у Уфи</a> 23. септембра 1918. године. Постојала је током <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Руски грађански рат">грађанског рата</a> до 5. јануара 1920. као уједињена држава на територију под контролом <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82" title="Бијели покрет">Бијелог покрета</a>; <ul><li>Пријестоница је била <a href="/wiki/%D0%A3%D1%84%D0%B0" title="Уфа">Уфа</a>, а <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BC%D1%81%D0%BA" title="Омск">Омск</a> дефакто.</li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република">Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република</a> — проглашена 25. октобра (7. новембра) 1917. декретом <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Други сверуски конгрес Совјета радничких и војничких делегата (страница не постоји)">Другог сверуског конгреса Совјета</a>. Назив од 1917. до 1918. био Руска Совјетска Република, од 1918. до 1936. Руска Социјалистичка Федеративна Совјетска Република. Од 1922. до 1991. била је савезна република у саставу Совјетског Савеза; <ul><li>Пријестоница по оснивању је био Петроград, а од 12. марта 1918. Москва.</li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Совјетски Савез">Савез Совјетских Социјалистичка Република</a> (30. децембар 1922 — 26. децембар 1991); <ul><li>Пријестоница је била Москва.</li></ul></li> <li>Руска Федерација (од 25. децембра 1991)<a href="#cite_note-преименовање-33">[з]</a> <ul><li>Пријестоница је Москва.</li></ul></li></ul> Према званичном ставу Руске Федерације, Руска држава, Руска Република, Руска СФСР, Совјетски Савез и Руска Федерација су један те исти учесник у међудржавним односима, један те исти субјект међународног права који није престао да постоји.<a href="#cite_note-34">[25]</a><a href="#cite_note-35">[26]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Расељавање_Словена">Расељавање Словена</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Види још: <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Словенско насељавање сјевероисточне Руси (страница не постоји)">Словенско насељавање сјевероисточне Руси</a></div> У <a href="/wiki/5._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="5. век">5. вијеку</a> са територије данашње сјеверне <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Пољска">Пољске</a> преко источног <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B8%D0%BA" class="mw-redirect" title="Прибалтик">Прибалтика</a> на територију савремена Русије продиру <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0" title="Списак словенских племена">словенска племена</a> — преци каснијих <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8_(%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5)" title="Кривичи (племе)">Кривича</a>.<a href="#cite_note-36">[27]</a> Од тада се одвија насељавање Словена на сјевер — до језера <a href="/wiki/%D0%98%D1%99%D0%BC%D0%B5%D1%9A" title="Иљмењ">Иљмењ</a> — и на исток, до међуријечја <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%B0" title="Волга">Волге</a> и <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BA%D0%B0_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Ока (река)">Оке</a>.<a href="#cite_note-37">[28]</a> Као посљедица тога, до <a href="/wiki/6._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="6. век">6</a>—<a href="/wiki/8._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="8. век">8. вијека</a> уопштено гледано развила су се сва главна племена <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8" title="Источни Словени">источних Словена</a>, позната из „<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82_%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85_%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0" title="Повест минулих лета">Повијести минулих љета</a>”. У периоду <a href="/wiki/7._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="7. век">7</a>—<a href="/wiki/10._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="10. век">10. вијека</a> бројне скупине словенсих досељеника из <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5_(%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82)" class="mw-redirect" title="Поморавље (област)">моравског Подунавља</a> наставиле су да се сливају у различите области Руске низије којима су Словени већ овладали, што је одиграло значајну улогу у учвршћивању словенског становништва источне Европе и довело до образовања староруске народности.<a href="#cite_note-38">[29]</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Словенско насељавање сјевероисточне Руси (страница не постоји)">Словенско насељавање сјевероисточне Руси</a> настављено је све до <a href="/wiki/14._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="14. век">14. вијека</a> и састојало се од неколико тачака сеобе — од ране колонизације из земаља Кривича и <a href="/wiki/%D0%98%D1%99%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8" title="Иљменски Словени">Иљмена</a> до касније из јужне Руси. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Староруска_држава">Староруска држава</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81" class="mw-redirect" title="Кијевска Рус">Кијевска Рус</a>, <a href="/wiki/%D0%A0%D1%98%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8" title="Рјуриковичи">Рјуриковичи</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7_%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Велики кнез кијевски (страница не постоји)">Велики кнез кијевски</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Radzivill_chronicle_015.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/Radzivill_chronicle_015.jpg/170px-Radzivill_chronicle_015.jpg" decoding="async" width="170" height="260" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/Radzivill_chronicle_015.jpg/255px-Radzivill_chronicle_015.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/Radzivill_chronicle_015.jpg/340px-Radzivill_chronicle_015.jpg 2x" data-file-width="649" data-file-height="994" /></a><figcaption><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%92%D0%B0%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Позивање Варјага (страница не постоји)">Позивање Варјага</a>, минијатура из <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%99%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Радзивиловски љетопис (страница не постоји)">Радзивиловског љетописа</a> с краја 15. вијека.</figcaption></figure> Традиционално, почев од руске хронике „Повијест минулих љета” с почетка 12. вијека<a href="#cite_note-39">[30]</a> па све до данас,<a href="#cite_note-40">[31]</a><a href="#cite_note-41">[32]</a> <a href="/wiki/862" title="862">862</a>. се сматра годином настанка руске државе, када су, према <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%99%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руски љетописи (страница не постоји)">руским љетописима</a>, словенска и <a href="/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%80%D0%BE-%D1%84%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8" title="Угро-фински народи">угрофинска</a> племена <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%92%D0%B0%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Позивање Варјага (страница не постоји)">позвала Варјаге</a> на челу с <a href="/wiki/%D0%A0%D1%98%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BA" title="Рјурик">Рјуриком</a> да успоставе власт у <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%9B%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Стара Лагода (страница не постоји)">Ладогу</a> или <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4" title="Велики Новгород">Новгороду</a> и другим градовима. Неки историчари приписују почетак руске државе некој другој години или га везују за други догађај (нпр. за 882. када је <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D0%B3_%D0%92%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B8" title="Олег Вешти">кнез Олег</a> заузео <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2" title="Кијев">Кијев</a>, ујединивши два средишта Руси). <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81" class="mw-redirect" title="Новгородска Рус">Рјурикова држава</a> обухватала је територије јужног Приладожја (Ладога, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4" class="mw-redirect" title="Новгород">Новгород</a>) и горње Волге (<a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D1%98%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA" title="Белозјорск">Белоозеро</a>, <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2" title="Ростов">Ростов</a>). Главнину становништва чинили су словенска племена (Иљмени и Кривичи), угрофинска племена (<a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D1%81_(%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Вес (племе) (страница не постоји)">Вес</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мерјани (страница не постоји)">Мерја</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A7%D1%83%D0%B4&action=edit&redlink=1" class="new" title="Чуд (страница не постоји)">Чуд</a>), док су војну аристократију чинили <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%B7%D0%B8" title="Варјази">Варјази</a>. Новгородски кнез <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D0%B3_%D0%92%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B8" title="Олег Вешти">Олег</a>, Рјуриков насљедник, присајединио је <a href="/wiki/882" title="882">882</a>. својим посједима јужно средиште источних Словена, учинивши главни град <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8_(%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5)" title="Пољани (источнословенско племе)">Пољана</a> — <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2" title="Кијев">Кијев</a> — својом пријестоницом;<a href="#cite_note-42">[33]</a> затим је покренуо поход на <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Византија">Византију</a>.<a href="#cite_note-43">[34]</a> У историографији се уједињење сјеверног и јужног средишта под влашћу <a href="/wiki/%D0%A0%D1%98%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8" title="Рјуриковичи">Рјуриковича</a> види као крај образовања староруске државе.<a href="#cite_note-44">[35]</a> Ширење државе на југ довело је до сукоба са моћном <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82" class="mw-redirect" title="Хазарски каганат">Хазаријом</a>, чије се средиште налазило на доњој Волги. Кнез <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_I_%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Свјатослав I Кијевски">Свјатослав</a> је <a href="/wiki/965" title="965">965</a>. нанио <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B8" title="Хазари">Хазарима</a> тежак пораз. Као исход војних похода и дипломатских напора кијевских владара у саставу нове државе нашле су се земљи свих источнословенских, као и неких угрофинских, балтичких, туркијских и иранских племена.<a href="#cite_note-45">[36]</a> Упоредо је текао поступак словенске колонизације међуријечја Волге и Оке. Стара Рус је била једна од највећих државних творевина у Европи, која је натицала за доминантан положај у источној Европи и <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Прицрноморје (страница не постоји)">Прицрноморју</a> с Византијом. <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9A%D1%80%D0%B5%D1%89%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/%D0%9A%D1%80%D0%B5%D1%89%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8.jpg/170px-%D0%9A%D1%80%D0%B5%D1%89%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8.jpg" decoding="async" width="170" height="204" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/%D0%9A%D1%80%D0%B5%D1%89%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8.jpg/255px-%D0%9A%D1%80%D0%B5%D1%89%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/%D0%9A%D1%80%D0%B5%D1%89%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8.jpg/340px-%D0%9A%D1%80%D0%B5%D1%89%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8.jpg 2x" data-file-width="1000" data-file-height="1200" /></a><figcaption><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8_(%D1%84%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Крштење Руси (фреска) (страница не постоји)">Крштење Руси</a>, фреска <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%92%D0%B0%D1%81%D1%9A%D0%B5%D1%86%D0%BE%D0%B2" title="Виктор Васњецов">Виктора Васњецова</a> у кијевском <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D1%83_%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%83" title="Саборна црква Светог Владимира у Кијеву">Владимирском сабору</a>.</figcaption></figure> Под кнезом <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_I_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Владимир I Велики">Владимиром</a>, Рус је <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Покрштавање Русије">примила</a> <a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Хришћанство">хришћанство</a> 998. године.<a href="#cite_note-46">[37]</a> Кнез <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9C%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B8" class="mw-redirect" title="Јарослав Мудри">Јарослав</a> је одобрио први општедржавни законик — <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B4%D0%B0" title="Руска Правда">Руску правду</a>.<a href="#cite_note-47">[38]</a> Послије смрти кијевског кнеза <a href="/wiki/%D0%9C%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_I_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Мстислав I Велики">Мстислава</a> <a href="/wiki/1132" title="1132">1132</a>. године, почео је <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4_%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Распад Кијевске Руси (страница не постоји)">распад јединствене државе</a> на низ самосталних: <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0" class="mw-redirect" title="Новгородска земља">Новогородску земљу</a>, <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%A1%D1%83%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%99" title="Владимир-Суздаљ">Владимирско-суздаљску кнежевину</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%99%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Вољинска кнежевина (страница не постоји)">Вољинску кнежевину</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Черниговска кнежевина (страница не постоји)">Черниговску кнежевину</a>, <a href="/wiki/%D0%A0%D1%98%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" class="mw-redirect" title="Рјазањска кнежевина">Рјазањску кнежевину</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%86%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Полоцка кнежевина">Полоцку кнежевину</a> и друге. Кијев је остао предмет борбе између најмоћнијих кнежевских огранака, а Кијевска земља се сматрала колективним посједом Рјуриковича. Староруска држава имала је за своје вријеме довољно развијен <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Државни механизам (страница не постоји)">држави апарат</a>.<a href="#cite_note-48">[39]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Раздијељеност_руских_земаља._Монголско-татарски_јарам"><span id=".D0.A0.D0.B0.D0.B7.D0.B4.D0.B8.D1.98.D0.B5.D1.99.D0.B5.D0.BD.D0.BE.D1.81.D1.82_.D1.80.D1.83.D1.81.D0.BA.D0.B8.D1.85_.D0.B7.D0.B5.D0.BC.D0.B0.D1.99.D0.B0._.D0.9C.D0.BE.D0.BD.D0.B3.D0.BE.D0.BB.D1.81.D0.BA.D0.BE-.D1.82.D0.B0.D1.82.D0.B0.D1.80.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D1.98.D0.B0.D1.80.D0.B0.D0.BC">Раздијељеност руских земаља. Монголско-татарски јарам</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руске кнежевине (страница не постоји)">Руске кнежевине</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Монголско-татарски јарам (страница не постоји)">Монголско-татарски јарам</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9A%D0%B0%D1%84%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D0%B2%D0%BE_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B5.JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d1/%D0%9A%D0%B0%D1%84%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D0%B2%D0%BE_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B5.JPG/220px-%D0%9A%D0%B0%D1%84%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D0%B2%D0%BE_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B5.JPG" decoding="async" width="220" height="165" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d1/%D0%9A%D0%B0%D1%84%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D0%B2%D0%BE_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B5.JPG/330px-%D0%9A%D0%B0%D1%84%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D0%B2%D0%BE_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B5.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d1/%D0%9A%D0%B0%D1%84%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D0%B2%D0%BE_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B5.JPG/440px-%D0%9A%D0%B0%D1%84%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D0%B2%D0%BE_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B5.JPG 2x" data-file-width="2592" data-file-height="1944" /></a><figcaption><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%83_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Катедрални сабор Успења Пресвете Богородице у Владимиру (страница не постоји)">Успењски сабор</a> у Владимиру, изграђен у 12. вијеку.</figcaption></figure> У сјевероисточној Руси од средине <a href="/wiki/12._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="12. век">12. вијека</a> јача Владимирско-суздаљска кнежевина, њени владари су се борили за Кијев и Новгород, али су сами увијек радије остајали у <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Владимир (град)">Владимиру</a>, што је довело до успона овог града као новог сверуског средишта. Друге моћне кнежевине биле су Черниговска, <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Галичко-волинска држава">Галичко-волинска</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Смоленска кнежевина (страница не постоји)">Смоленска</a>. <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:AlexanderNevskyTitul.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/13/AlexanderNevskyTitul.jpg/170px-AlexanderNevskyTitul.jpg" decoding="async" width="170" height="226" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/13/AlexanderNevskyTitul.jpg/255px-AlexanderNevskyTitul.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/13/AlexanderNevskyTitul.jpg/340px-AlexanderNevskyTitul.jpg 2x" data-file-width="640" data-file-height="850" /></a><figcaption>Кнез <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Александар Невски">Александар Невски</a>, минијатура из <a href="/w/index.php?title=%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1" class="new" title="Царски титуларник (страница не постоји)">Царског титуларника</a> из 1672. године.</figcaption></figure> У периоду од <a href="/wiki/1237" title="1237">1237</a>. до <a href="/wiki/1240" title="1240">1240</a>, већина руских земаља била је изложена разорној <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Монголска инвазија на Рус (страница не постоји)">инвазији</a> <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%82%D1%83-%D0%BA%D0%B0%D0%BD" title="Бату-кан">Бату-кана</a>. Владимир, <a href="/wiki/%D0%A0%D1%98%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%9A" title="Рјазањ">Рјазањ</a>, Кијев, <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%B2" title="Чернигов">Чернигов</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2" title="Перејаслав">Перејаслав</a>, <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%87_(%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0)" title="Галич (Украјина)">Галич</a> и многи други староруски градови су уништени, а јужна и југоисточна периферија изгубиле су значајан дио становништва.<a href="#cite_note-49">[40]</a> Руске кнежевина су постале вазали <a href="/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%85%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0" title="Златна хорда">Златне хорде</a>, а њихови кнежеви су почели стицати власт над својим земљама уз дозволу канова Златне хорде. Овај период у историји назива се <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5" title="Монголско-татарске најезде">Монголско-татарски јарам</a>.<a href="#cite_note-50">[41]</a> Новгородске земље у 12. вијеку су ступиле у низ војних сукоба са <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B2%D0%B5%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Швеђани">Швеђанима</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Крсташки ратови">крсташима</a> ради превласти над источним <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B8%D0%BA" class="mw-redirect" title="Прибалтик">Прибалтиком</a>. По позиву Новгородског вијећа, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Александар Невски">кнез Александар</a> је <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%B8" title="Битка на Неви">побиједио</a> шведске трупе које су се искрцале на обалама <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%B0" title="Нева">Неве</a> <a href="/wiki/1240" title="1240">1240</a>, а затим је 1242. побиједио <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B4" title="Ливонски ред">ливонске крсташе</a> у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D1%83" title="Битка на Чудском језеру">битки на Чудском језеру</a>.<a href="#cite_note-51">[42]</a><a href="#cite_note-52">[43]</a><a href="#cite_note-53">[44]</a> Од краја <a href="/wiki/13._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="13. век">13. вијека</a> међу руским земљама постепено се образују нова средишта — <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Велика московска кнежевина">Московске</a> и <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Велика тверска кнежевина">Тверска кнежевина</a>.<a href="#cite_note-54">[45]</a> Московски кнежеви су успјели да побједе у <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA" title="Тверски устанак">борби</a> са Владимирском кнежевином, за коју су канови Златне хорде издали <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BA_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јарлик (грамата) (страница не постоји)">јарлик</a>. Велики кнез владимирски био је сакупљач <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA" title="Данак">данка</a> и врховни владар у предјелима сјевероисточне Русије и Новогорда.<a href="#cite_note-55">[46]</a> С почетком владавине <a href="/wiki/%D0%94%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98_%D0%94%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Дмитриј Донски">Дмитрија Донског</a>, који је касније нанио прве <a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B1%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Збацивање монголско-татарског јарма (страница не постоји)">озбиљне поразе Златној хорди</a>, од <a href="/wiki/1363" title="1363">1363</a>. јарлик на Владимирску кнежевину додјељиван је само кнежевима московског дома. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Обједињење_Руси._Руска_држава">Обједињење Руси. Руска држава</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Обједињење Руси (страница не постоји)">Обједињење Руси</a>, <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Руско царство">Руско царство</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D0%B2%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%B5" class="mw-redirect" title="Смутно вријеме">Смутно вријеме</a> и <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Романови">Романови</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Ivan_grozny_frame.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/Ivan_grozny_frame.jpg/170px-Ivan_grozny_frame.jpg" decoding="async" width="170" height="213" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/Ivan_grozny_frame.jpg/255px-Ivan_grozny_frame.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/Ivan_grozny_frame.jpg/340px-Ivan_grozny_frame.jpg 2x" data-file-width="600" data-file-height="750" /></a><figcaption>Први руски цар <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_IV_%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B8" title="Иван IV Грозни">Иван IV</a>.</figcaption></figure> Под великим кнезом <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_III_%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87" title="Иван III Васиљевич">Иваном III</a> Москва је постала средиште сјевероисточне Русије, објединивши подручје у јединствену државу; <a href="/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8_%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BE" title="Двоглави орао">двоглави орао</a> је почео да се користи на <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Симболи Московске кнежевине (страница не постоји)">великокнежевском печату</a> као симбол континуитета моћи Византије.<a href="#cite_note-56">[47]</a><a href="#cite_note-57">[48]</a><a href="#cite_note-58">[49]</a> Под Иваном III, након низа војних побједа, Рус је престала да плаћа данак <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%85%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Велика хорда (страница не постоји)">Хорди</a> — што је био крај хординог јарма. Као признање свог суверенитета, велики кнез Москве је почео да се назива господарем. Током овог периода усвојен је <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D0%BA_1497.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Судебник 1497. (страница не постоји)">Судебник</a> (скуп општеруских закона), изграђен је <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%99" title="Московски кремљ">Московски кремљ</a> и Успенски сабор. Војни порази и међусобне борбе довели су до слабљења Хорде и њеног распада средином 15. вијека на <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82" title="Кримски канат">Кримски</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82" title="Астрахански канат">Астрахански</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82" title="Казањски канат">Казањски</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82" title="Сибирски канат">Сибирски канат</a>. Велики кнез <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98_III_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87" title="Василиј III Иванович">Василиј III</a> наставио је с уједињењем руских земаља, водио је ратове са балто-словенском <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Велика кнежевина Литванија">Великом кнежевином Литванијом</a> и са Казањским канатом; под њим се активирала градња у Москви и другим градовима. Низ реформи (државна управа, војна служба и судски систем) спровео је <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_IV_%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B8" title="Иван IV Грозни">Иван IV</a>, који је узео титулу <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80,_%D1%86%D0%B0%D1%80_%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7_%D1%81%D0%B2%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Господар, цар и велики кнез све Руси (страница не постоји)">цара</a> [<a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%8C,_%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%8C_%D0%B8_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%9A%D0%BD%D1%8F%D0%B7%D1%8C_%D0%B2%D1%81%D0%B5%D1%8F_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8" class="extiw" title="ru:Государь, Царь и Великий Князь всея Руси">ru</a>].<a href="#cite_note-59">[50]</a> Под његовом влашћу територије руске државе се скоро удвостручила. Друга половина Иванове владавине обиљежена је низом неуспјеха у <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Ливонски рат">Ливонском рату</a> и успостављањем <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Опричнина">опричнине</a>. Почетком 17. вијека у Русији почиње <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D0%B2%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%B5" class="mw-redirect" title="Смутно вријеме">Смутно вријеме</a>, које се завршава окупљањем <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BE_%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Друго свенародо ополченије (страница не постоји)">свенародног ополченија</a>, поразом пољских интервенциониста и <a href="/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80" title="Земски сабор">саборним</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Избор цара у Руси (страница не постоји)">избором</a> 21. фебруара (3. марта) 1613. цара <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB_I_%D0%A4%D1%98%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87" title="Михаил I Фјодорович">Михаила Фјодеровоича</a> (први из династије <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Романови">Романов</a>).<a href="#cite_note-60">[51]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Руска_Империја">Руска Империја</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Руска Империја">Руска Империја</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Образовање територије Руске Империје (страница не постоји)">Образовање територије Руске Империје</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Peter_der-Grosse_1838.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/72/Peter_der-Grosse_1838.jpg/170px-Peter_der-Grosse_1838.jpg" decoding="async" width="170" height="228" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/72/Peter_der-Grosse_1838.jpg/255px-Peter_der-Grosse_1838.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/72/Peter_der-Grosse_1838.jpg/340px-Peter_der-Grosse_1838.jpg 2x" data-file-width="894" data-file-height="1200" /></a><figcaption>Први руски император <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Петар Велики">Петар I</a>.</figcaption></figure> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Vasily_Surikov_-_Suvorov_Crossing_the_Alps_in_1799_-_Google_Art_Project.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/eb/Vasily_Surikov_-_Suvorov_Crossing_the_Alps_in_1799_-_Google_Art_Project.jpg/170px-Vasily_Surikov_-_Suvorov_Crossing_the_Alps_in_1799_-_Google_Art_Project.jpg" decoding="async" width="170" height="228" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/eb/Vasily_Surikov_-_Suvorov_Crossing_the_Alps_in_1799_-_Google_Art_Project.jpg/255px-Vasily_Surikov_-_Suvorov_Crossing_the_Alps_in_1799_-_Google_Art_Project.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/eb/Vasily_Surikov_-_Suvorov_Crossing_the_Alps_in_1799_-_Google_Art_Project.jpg/340px-Vasily_Surikov_-_Suvorov_Crossing_the_Alps_in_1799_-_Google_Art_Project.jpg 2x" data-file-width="4616" data-file-height="6197" /></a><figcaption><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA_%D0%A1%D1%83%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE_%D0%90%D0%BB%D0%BF%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Прелазак Суворова преко Алпа (страница не постоји)">Прелазак Суворова преко Алпа</a>, дјело <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98_%D0%A1%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2" title="Василиј Суриков">Василија Сурикова</a> из 1899. године.</figcaption></figure> Цар <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Петар Велики">Петар I</a> извршио је корјените реформе у унутрашњој и спољној политици државе. Послије побједе у <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Велики северни рат">Сјеверном рату</a> 1721; чији је исход био враћање израза на Балтичко море и присаједињење <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Ливонија">Ливоније</a>, <a href="/wiki/%D0%95%D1%81%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4" class="mw-redirect" title="Естланд">Естланда</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BB%D0%B0%D0%B4&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ингерманлад (страница не постоји)">Ингерманлада</a> и дијела <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82)" class="mw-redirect" title="Карелија (област)">Карелије</a> са <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B3_(%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Виборг (Русија)">Виборгом</a>; Петар постаје <a href="/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Император сверуски">император</a>, а Русија постаје <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Руска Империја">империја</a>. Петар је основао <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%82_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3" title="Санкт Петербург">Санкт Петербург</a>, град који је 1714.<a href="#cite_note-Петербург-31">[23]</a> постао нова пријестоница државе. <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BF%D0%BE%D1%85%D0%B0_%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Епоха дворских преврата (страница не постоји)">Епоха дворских преврата</a> која је услиједила послије смрти Петра I окончана је 1762. ступањем на пријесто <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Катарина Велика">Катарине II</a>. Током њене владавине, познате као „<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Просвјећени апсолутизам (страница не постоји)">просвјећени апсолутизам</a>”, Русија је присајединила значајне територије на западу и југу, остварене су побједе на <a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Османско царство">Османским царством</a> и подијељена <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8_%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Државна заједница Пољске и Литваније">Жечпосполита</a>; услијед тога су староруске земље, као и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сјеверно Прицрноморје (страница не постоји)">сјеверно Прицрноморје</a> и Крим, ушли у састав Русије. Током <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD_I_%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0" title="Наполеон I Бонапарта">Наполеонове</a> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%83" title="Наполеонова инвазија на Русију">инвазије на Русију</a> 1812, <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE_%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Прво француско царство">француска</a> војска је поражена. Руске трупе су заједно са савезницима <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7_(1814)" title="Битка за Париз (1814)">ушле у Париз</a> 1814. године. Прва половина 19. вијека ушла је у историју свјетске културе као <a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Златни вијек руске књижевности (страница не постоји)">златни вијек руске књижевности</a> и <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Руска музика">руске класичне музике</a>. Током шездесетих и седамдесетих година 19. вијека император <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_II_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87" title="Александар II Николајевич">Александар II</a> је спровео „<a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B5_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Реформе Александра II (страница не постоји)">велике реформе</a>”, међу којима се истиче укидање <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Кметство">кметства</a> 1861. године. Од средине 19. вијека у земљи расте револуционарни покрет. <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Руско-јапански рат">Руско-јапански рат</a> почиње 1904, а наредне године одвија се <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_1905." title="Руска револуција 1905.">Прва руска револуција</a> и оснива <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82" class="mw-redirect" title="Парламент">парламент</a> — <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%BC%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Државна дума Руске Империје">Државна дума</a>. У истом периоду у земљи почиње широко <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Револуционарни тероризам у Руској Империји (страница не постоји)">распрострањени тероризам</a>. Русија 1914. ступа у <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" class="mw-redirect" title="Први свјетски рат">Први свјетски рат</a>. Као исход <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Фебруарска револуција">Фебруарске револуције</a>, император <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98_II_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87" title="Николај II Александрович">Николај II</a> се 1917. <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B0_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Одрицање Николаја II (страница не постоји)">одрекао пријестола</a>, власт је пренијета на <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Привремена влада (Русија)">Привремену владу</a>, која је убрзо прогласи земљу републиком. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Совјетски_период">Совјетски период</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(1917%E2%80%941922)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руска Социјалистичка Федеративна Совјетска Република (1917—1922) (страница не постоји)">Руска Социјалистичка Федеративна Совјетска Република (1917—1922)</a>, <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република">Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Совјетски Савез">Совјетски Савез</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:19220900-lenin_stalin_gorky-02.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/16/19220900-lenin_stalin_gorky-02.jpg/170px-19220900-lenin_stalin_gorky-02.jpg" decoding="async" width="170" height="226" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/16/19220900-lenin_stalin_gorky-02.jpg/255px-19220900-lenin_stalin_gorky-02.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/16/19220900-lenin_stalin_gorky-02.jpg/340px-19220900-lenin_stalin_gorky-02.jpg 2x" data-file-width="3549" data-file-height="4724" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D0%BD" title="Владимир Лењин">Владимир Лењин</a> и <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%84_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%99%D0%B8%D0%BD" title="Јосиф Стаљин">Јосиф Стаљин</a>, први руководиоци совјетске државе.</figcaption></figure> <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Октобарска револуција">Октобарска револуција</a> је избила 25. октобра (7. новембра) 1917. године. Власт у Русији су преузели <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%99%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Бољшевици">бољшевици</a> (и њихови савезници) под руководством <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D0%BD" title="Владимир Лењин">Владимира Лењина</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(1917%E2%80%941922)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (1917—1922) (страница не постоји)">Совјетска Русија</a> је постала прва социјалистичка држава на свијету. У јануару 1918. бољшевици су распустили Сверуску уставотворну скупштину, на чијим изборима су бољшевици (према непотпуним подацима) добили само 22,5% гласова (тада су на изборима <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Социјалистичка револуционарна партија">есери</a> добили око 60% гласова).<a href="#cite_note-61">[52]</a> <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D1%80" title="Брест-литовски мир">Брест-литовски мир</a> којим је Русија изашла из Првог свјетског рата закључен је 3. марта 1918. године. Бољшевици су признали независност <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Финска">Финске</a>, <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Друга пољска република">Пољске</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(1918%E2%80%941940)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Естонска Република (1918—1940) (страница не постоји)">Естоније</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(1918%E2%80%941940)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Летонска Република (1918—1940) (страница не постоји)">Летоније</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(1918%E2%80%941940)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Литванска Република (1918—1940) (страница не постоји)">Литваније</a> и <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Украјинска Народна Република">Украјине</a> и обавезали су се да неће тражити дио <a href="/wiki/%D0%91%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Бјелоруска Народна Република">Бјелорусије</a>.<a href="#cite_note-62">[53]</a> Главни град државе је 12. марта <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8%D0%B7_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D1%83_%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пренос пријестонице Русије из Петрограда у Москву (страница не постоји)">премјештен</a> у Москву. Након револуције у Русији, избио је <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Руски грађански рат">грађански рат</a> између бољшевика и њихових присталица на једној страни и противбољшевичких скупина (<a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82" title="Бијели покрет">Бијели покрет</a>) на другој, као и „треће силе” (<a href="/w/index.php?title=%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Црна гарда (страница не постоји)">анархисти</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82_%D0%91%D0%B0%D1%81%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Покрет Басмачија">басмачи</a>, есери и др.). У рат су се укључиле и друге државе. Грађански рат је завршен 1921—1922. побједом бољшевика и успостављањем совјетске власти на већем дијелу територије бивше Руске Империје. <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република">Руска СФСР</a>, <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Украјинска Совјетска Социјалистичка Република">Украјинска ССР</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Бјелоруска Совјетска Социјалистичка Република">Бјелоруска ССР</a> и <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Закавкаска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република">Закавкаска СФСР</a> образовале су 30. децембра 1922. <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Совјетски Савез">Савез Совјетских Социјалистичких Република</a> (СССР).<a href="#cite_note-63">[54]</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Спољна политика Совјетског Савеза (страница не постоји)">Спољна политика</a> нове државе била је усмјерена на превазилажење међународне изолације и признање СССР, што је постигнуто до тридесетих година 20. вијека. Бољшевици су покренули нејасне друштвене реформе, оштро ограничавајући права представника друштвених скупина нелојалних бољшевицима који су преживјели грађански рат: племство, свештенство, трговци, имућни сељаци, представници старе политичке, војне и научне елите, а такође је, с друге стране, дозвољено да се смањи ниво друштвене неједнакости и укуне приступ само привилегованим слојевима квалитетном образовању, медицини, становању и највишим државним дужностима.<a href="#cite_note-64">[55]</a><a href="#cite_note-65">[56]</a><a href="#cite_note-66">[57]</a><a href="#cite_note-67">[58]</a><a href="#cite_note-68">[59]</a><a href="#cite_note-69">[60]</a><a href="#cite_note-70">[61]</a><a href="#cite_note-71">[62]</a><a href="#cite_note-72">[63]</a> Послије <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Смрт и сахрана Владимира Лењина (страница не постоји)">Лењинове смрти</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D0%BD%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%9A%D0%9F(%D0%B1)_1920-%D0%B8%D1%85&action=edit&redlink=1" class="new" title="Унутарпартијска борба у СКП(б) 1920-их (страница не постоји)">унутарпатријска борбе</a> се појачала, усљед чега је врховна власт концентрисана у рукама <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%84_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%99%D0%B8%D0%BD" title="Јосиф Стаљин">Јосифа Стаљина</a>, чија је владавина била тоталитарна по природи и обиљежена <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%99%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Стаљинистичке репресије (страница не постоји)">значајним повећањем репресије</a>. Стаљин је поставио курс ка <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D1%83" title="Индустријализација у Совјетском Савезу">убрзаној индустријализацији</a> и потпуној <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D1%83" title="Колективизација у Совјетском Савезу">колективизацији сеоских домаћинстава</a> како би у најкраћем могућем року извршио прелазак из традиционалног аграрног друштва у индустријско друштво свестраном мобилизацијом унутрашњих ресурса, прекомјерном централизацијом привредног живота и образовањем холистичког <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Административно-командни систем (страница не постоји)">административно-командног система</a> у СССР. Ако је предратни обим <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Индустријализација у Руској Империји (страница не постоји)">индустријске производње Руске Империје</a> 1913. био 50% од њемачке и француске, 20% од енглеске и по различитим оцјенама 10—15% од америчке,<a href="#cite_note-73">[64]</a><a href="#cite_note-74">[65]</a> до 1941. је изграђено 9000 фабрика, до краја <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%99%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0_(%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Друга петољетка (Совјетски Савез) (страница не постоји)">Друге петољетке</a>, 14 година након завршетка грађанског рата, Совјетски Савез је дошао на друго мјесто у свијету по индустријског производњи, одмах иза Сједињених Држава, достижући 10% укупне свјетске индустријске производње.<a href="#cite_note-75">[66]</a><a href="#cite_note-76">[67]</a> У Совјетском Савезу се од 1937. до 1938. одвијала кампања великих политичких репресија, коју су спроводили вансудски органи против различитих друштвених слојева и скупина становништва (бивши племићи, свештеници, официри <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Руска императорска армија">императорске војске</a>, припадници Бијелог покрета, званичници Руске Империје, раскулачени сељаци итд.) познат као „<a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%80" class="mw-redirect" title="Велики терор">Велики терор</a>”. У овом периоду вршене су и масовне чистке у партији, у Црвеној армији и органима државне безбједности, међу руководиоцима индустријских предузећа и научних института. Истовремено, покренута је репресија по <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9D%D0%9A%D0%92%D0%94&action=edit&redlink=1" class="new" title="Националне операције НКВД (страница не постоји)">националном признаку</a>.<a href="#cite_note-77">[68]</a> Совјетски Савез је 1939. закључио <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_%D0%A0%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%E2%80%94%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2" title="Споразум Рибентроп—Молотов">пакт о ненападању са нацистичком Њемачком</a> са <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB_%D1%83%D0%B7_%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D1%82_%D0%BE_%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83_%D0%8A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B8_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тајни додатни протокол уз пакт о ненападању између Њемачке и Совјетског Савеза (страница не постоји)">тајним додатним протоколом</a> о подјели зона утицаја у источној Европи према коме је 1939—1940. припојио источни дио Пољске, Прибалтик, <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Бесарабија">Бесарабију</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сјеверна Буковина (страница не постоји)">сјеверну</a> <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Буковина">Буковину</a>, дио Карелије, помјерајући државну границу на запад. <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B0" title="Операција Барбароса">Изненадним нападом нацистичке Њемачке и њених сателита</a> 22. јуна 1941.<a href="#cite_note-78">[69]</a> на Совјетски Савез почео је <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82_(%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD)" title="Велики отаџбински рат (термин)">Велики отаџбински рат</a>. <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%85%D1%82" title="Вермахт">Њемачка војска</a>, иако инфериорна у односа на совјетску по броју војне технике,<a href="#cite_note-79">[70]</a> али за разлику од Црвене армије ушла је у рат потпуно мобилисана са распоређеном логистиком и успјела је да оствари одлучујућу предност на правцима свог главног напада.<a href="#cite_note-80">[71]</a> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:RIAN_archive_543_A_battalion_commander.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/RIAN_archive_543_A_battalion_commander.jpg/220px-RIAN_archive_543_A_battalion_commander.jpg" decoding="async" width="220" height="164" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/RIAN_archive_543_A_battalion_commander.jpg/330px-RIAN_archive_543_A_battalion_commander.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/RIAN_archive_543_A_battalion_commander.jpg/440px-RIAN_archive_543_A_battalion_commander.jpg 2x" data-file-width="8000" data-file-height="5974" /></a><figcaption>Совјетски командир позива војнике у напад.</figcaption></figure> До јесени 1941. њемачке трупе су успјеле да напредују дубоко у територију Совјетског Савеза. Током <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D1%83" title="Битка за Москву">офанзиве на московском правцу</a>,<a href="#cite_note-81">[72]</a> Вермахт је концентрисао главнину својих снага пред совјетском пријестоницом,<a href="#cite_note-82">[73]</a> а у сјеверозападном правцу је стигао у предграђе Москве. Међутим, отпор совјетских трупа нагло је порастао,<a href="#cite_note-83">[74]</a> док су њемачке трупе исцрпиле своје офанзивне могућности,<a href="#cite_note-84">[75]</a> након чега је почела совјетске контраофанзива. Током борби за Москву коначно је осујећен план за <a href="/wiki/%D0%91%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B3" title="Блицкриг">муњевито заузимање</a> Совјетског Савеза, њемачке војске је први пут у Другом свјетском рату претрпјела стратешки пораз, рат је попримио дуготрајан карактер.<a href="#cite_note-85">[76]</a><a href="#cite_note-86">[77]</a> Непосредно након почетка рата многе земље свијета су изразиле подршку Совјетском Савезу, створена је и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Антихитлеровска коалиција">Антихитлеровска коалиција</a>. Савезници Совјетског Савеза у рату против Њемачке били су Уједињено Краљевство и Сједињене Државе, које су пружале <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%BE_%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%BC%D1%83_%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BC%D1%83" title="Закон о зајму и најму">војно-техничку помоћ</a> СССР.<a href="#cite_note-87">[78]</a><a href="#cite_note-88">[79]</a> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Raising_a_flag_over_the_Reichstag_2.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Raising_a_flag_over_the_Reichstag_2.jpg/220px-Raising_a_flag_over_the_Reichstag_2.jpg" decoding="async" width="220" height="146" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Raising_a_flag_over_the_Reichstag_2.jpg/330px-Raising_a_flag_over_the_Reichstag_2.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Raising_a_flag_over_the_Reichstag_2.jpg/440px-Raising_a_flag_over_the_Reichstag_2.jpg 2x" data-file-width="900" data-file-height="598" /></a><figcaption>Подизање <a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Застава побједе (страница не постоји)">Заставе побједе</a> над <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%98%D1%85%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B3" title="Рајхстаг">Рајхстагом</a> 1. маја 1945. године.</figcaption></figure> Током преломних битака код <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%99%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Битка за Стаљинград">Стаљинграда</a> и <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Битка код Курска">Курска</a>, совјетске трупе су покренуле стратешку офанзиву. У походу 1944—1945. поразили су њемачку војску, ослободили територију Совјетског Савеза, учествовале у потпуности или дјелимично у ослобађању Пољске, Румуније, Мађарске, Бугарске, Чехословачке, Југославије, дијела Аустрије, дајући одлучујући допринос побједи над <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Нацизам">нацизмом</a>.<a href="#cite_note-90">[и]</a><a href="#cite_note-91">[81]</a> Губици њемачких трупа на совјетско-њемачком фронту износили су око 75% свих ненадокнадивих борбених губитака Њемачке,<a href="#cite_note-93">[ј]</a> Вермахт и његови савезници изгубили су око 80% свих борбено спремних јединица, 607 дивизија је поражено.<a href="#cite_note-94">[83]</a><a href="#cite_note-95">[84]</a><a href="#cite_note-Washington_Post-96">[85]</a> Побједоносно напредовање Црвене армије, њено ослобађање земаља средње и источне Европе од нацизма,<a href="#cite_note-97">[86]</a><a href="#cite_note-98">[87]</a> приморало је руководство Њемачке да потпише <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BA%D1%82_%D0%BE_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D0%8A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Акт о капитулацији Њемачке (страница не постоји)">Акт о безусловној капитулацији</a> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B5" class="mw-redirect" title="Дан побједе">9. маја 1945. године</a>.<a href="#cite_note-Washington_Post-96">[85]</a><a href="#cite_note-99">[88]</a><a href="#cite_note-100">[89]</a> Као исход Другог свјетског рата, Совјетски Савез је заједно са Сједињеним Државама постао суперсила, једна од земаља оснивача Уједињених нација, чланица Савјета безбједности УН са правом вета; у државама источне Европе успостављени су просовјетски комунистички режими. <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82_%D0%B7%D0%B0_%D1%83%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D1%83_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D1%83_%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B" title="Савет за узајамну економску помоћ">Савјет за узајамну економску помоћ</a> и <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D1%82" title="Варшавски пакт">Организација Варшавског споразума</a> створени су као супарници <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Европска економска заједница">Европске економске заједнице</a> и <a href="/wiki/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9E" title="НАТО">Организације Сјевероатлантског споразума</a>.<a href="#cite_note-101">[90]</a><a href="#cite_note-102">[91]</a> Глобална конфронтација капиталистичког и социјалистичког система у борби за свјетски утицај названа је „<a href="/wiki/%D0%A5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Хладни рат">хладни рат</a>”. Напори Сједињених Држава и Совјетског Савеза били су усмјерени, прије свега, на доминацију у политичкој сфери. Иако двије државе званично нису улазиле у непосредни војни сукоб, биле су укључене у <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%BD%D0%B0%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0%D1%9A%D1%83" title="Трка у наоружању">трку у наоружању</a>, а њихово супарништво за утицај довело је до избијања мјесних оружаних сукоба у разним земљама трећег свијета, који су се обично одвијали као <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Рат преко посредника">посредни ратови</a> између двије суперсиле. Са доласком на власт Никите Хрушчова је повезано „<a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D1%80%D1%83%D1%88%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%BE%D0%B4%D0%BC%D1%80%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хрушчово одмрзавање (страница не постоји)">одмрзавање</a>” у друштвено-политичком животу земље и разоткривање Стаљиновог култа личности. Ипак, Совјетски Савез је са становишта западних политиколога,<a href="#cite_note-103">[92]</a> наставио да буде <a href="/wiki/%D0%A2%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Тоталитаризам">тоталитарна</a> држава (види <a href="/w/index.php?title=%D0%89%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Људска права у Совјетском Савезу (страница не постоји)">људска права у Совјетском Савезу</a>). За вријеме Хрушчове владавине, остварено је совјетског вођство у <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Обнинска атомска електростаница (страница не постоји)">нуклеарној</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC" title="Совјетски свемирски програм">свемирској</a> сфери:<a href="#cite_note-104">[93]</a> Совјетски Савез је први у свијету лансирао <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%9A%D0%B8%D0%BA_1" title="Спутњик 1">први вјештачки сателит</a> Земље, <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%98_%D0%93%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD" title="Јуриј Гагарин">првог човјека у свемир</a>, први свјетски апарат за проучавање Мјесеца и Венере и први <a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA_%D1%83_%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80" title="Излазак у отворени свемир">излазак човјека у отворени свемир</a>. <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4_%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B6%D1%9A%D0%B5%D0%B2" title="Леонид Брежњев">Леонид Брежњев</a> је 1964. фактички постао шеф Совјетског Савеза, чији је период руковођења (1964—1982) познат као „<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Период застоја (страница не постоји)">период застоја</a>”. По цијену значајних напора, Совјетски Савез је успио да постигне <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Нуклеарни паритет (страница не постоји)">војно-стратешки паритет</a> са Сједињеним Државама до средине седамдесетих година, што је послужило као један од темеља за <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82" title="Детант">смиривање међународних тензија</a>. У вези са <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0_1973.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Нафтна криза 1973. (страница не постоји)">растом свјетских цијена нафте</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D1%98%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тјуменска нафта (страница не постоји)">откривањем нафтних поља</a> у <a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Западносибирски нафтногасни басен (страница не постоји)">западном Сибиру</a>, развој Совјетског Савеза постао је <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D1%81%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ресурсно проклетство (страница не постоји)">зависан од прихода од нафте</a>, што је довело до отказивања <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D1%83_1965.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Економска реформа у Совјетском Савезу 1965. (страница не постоји)">неопходних економских реформи</a>. Совјетски Савез је знатно заостајао за западним земљама у погледу развија <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Лака индустрија">лаке индустрије</a>, економско стање карактерисали су све већи <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82_%D1%83_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Робни дефицит у Совјетском Савезу (страница не постоји)">редови за оскудну робу</a>. Умјесто тога, развила се <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тешка индустрија">тешка индустрија</a>, углавном <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војно-индустријски комплекс Совјетског Савеза (страница не постоји)">војно-индустријски комплекс</a>, што није довело до повећања животног стандарда становништва. <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%BE%D0%B2" title="Михаил Горбачов">Михаил Горбачов</a> је дошао на власт у Совјетском Савезу 1985. са програмом за <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%BD)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ускореније (слоган) (страница не постоји)">убрзање друштвено-економског развија</a>, који се 1987. развио у веће реформе зване „<a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0" title="Перестројка">перестројка</a>”, усмјерене на демократизацију друштвено-политичког и економског система и слабљење идеолошке контроле над друштвом. Они су довели до губитка водеће улоге <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0" title="Комунистичка партија Совјетског Савеза">Комунистичке партије</a>, великих промјена у идеологији и <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0" title="Распад Совјетског Савеза">распада Совјетског Савеза</a>. Од 1989. до 1991. у Совјетском Савезу је наступила тешка <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D1%83_(1989%E2%80%941991)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Економска криза у Совјетском Савезу (1989—1991) (страница не постоји)">економска криза</a>, након које је у независној Русији извршен прелазак са социјалистичког модела привреде на тржишни. „<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D1%81%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Парада суверенитета (страница не постоји)">Парада суверенитета</a>” савезних република почела је 1988, која је до 1991. довела до ликвидације Совјетског Савеза и независности бивших савезних република. Савјет за узајамну економску помоћ и Организација Варшавског споразума су распуштени 1989. године. У децембру 1989. на <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Малтешки самит (страница не постоји)">Малтешком самиту</a> Горбачов и Џорџ В. Буш су званично објавили крај хладног рата.<a href="#cite_note-krugosvet-105">[94]</a><a href="#cite_note-106">[95]</a> У Москви се од 19. до 21. августа 1991. одвио „Августовски пуч”, који је изазвао сукоб између власти СССР и РСФСР, што је довело до масовних демонстрација недалеко од <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D0%BC_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Дом Владе Руске Федерације (страница не постоји)">Бијелог дома</a> у знак подршке <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Председник Руске Федерације">предсједнику РСФСР</a> <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81_%D0%88%D0%B5%D1%99%D1%86%D0%B8%D0%BD" title="Борис Јељцин">Борису Јељцину</a>. Општа неодлучност руководства <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D0%B7%D0%B0_%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Државни комитет за вандредно стање Совјетског Савеза (страница не постоји)">Државног комитета за ванредно стање</a> довела је до његовог пораза и самосталног распада. <a href="/wiki/%D0%91%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC" title="Бјеловјешки споразум">Бјеловјешки споразум</a> о престанку постојања Совјетског Савеза и стварању <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Заједница независних држава">Заједнице независних држава</a> је потписан 8. децембра 1991. године.<a href="#cite_note-107">[96]</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%92%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Совјет република Врховног совјета Совјетског Савеза (страница не постоји)">Совјет република Врховног совјета Совјетског Савеза</a> усвојио је 26. децембра 1991. декларацију у којој је навео преображење Совјетског Савеза у Заједницу независних држава и потребу да нове независне државе спроводе међународне споразуме СССР.<a href="#cite_note-krugosvet-105">[94]</a><a href="#cite_note-108">[97]</a><a href="#cite_note-109">[98]</a> Руска Федерација<a href="#cite_note-преименовање-33">[з]</a> је призната као држава <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0" title="Држава-континуитета">насљедница</a> Совјетског Савеза у <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE" title="Међународно право">међународно-правним</a> односима<a href="#cite_note-111">[к]</a> и заузела је њено мјеста у Савјету безбједности Уједињених нација.<a href="#cite_note-113">[л]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Руска_Федерација">Руска Федерација</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Историја Руске Федерације (страница не постоји)">Историја Руске Федерације</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Boris_Yeltsin-1.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/16/Boris_Yeltsin-1.jpg/170px-Boris_Yeltsin-1.jpg" decoding="async" width="170" height="254" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/16/Boris_Yeltsin-1.jpg/255px-Boris_Yeltsin-1.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/16/Boris_Yeltsin-1.jpg/340px-Boris_Yeltsin-1.jpg 2x" data-file-width="1280" data-file-height="1916" /></a><figcaption>Први предсједник Русије <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81_%D0%88%D0%B5%D1%99%D1%86%D0%B8%D0%BD" title="Борис Јељцин">Борис Јељцин</a>.</figcaption></figure> Од децембра 1991. Руска Федерације је постала потпуно <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Независност">независна</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Суверена држава">суверена држава</a>. У јануару 1992. у Русији су почеле корјените економске реформе. <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D1%99%D1%86%D0%B8%D0%BD_%E2%80%94_%D0%93%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B0%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Влада Јељцин — Гајдар (страница не постоји)">Влада Јељцин — Гајдар</a> је спровела либерализацију <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Либерализација цијена у Русији (страница не постоји)">малопродајних цијена</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Спољна трговина Русије (страница не постоји)">спољне трговине</a>, реорганизацију <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Порески систем Русије (страница не постоји)">пореског система</a> и друге реформе које су из коријена промијениле економско стање у земљи. Исход реформи означио је прелазак Русије на <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B6%D0%B8%D1%88%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0" title="Тржишна привреда">тржишну привреду</a>.<a href="#cite_note-114">[101]</a> Руски модел тржишне привреде изазвао је различите оцјене међу руским и страним истраживачима, укључујући и нобеловце за привреду.<a href="#cite_note-115">[102]</a><a href="#cite_note-116">[103]</a><a href="#cite_note-117">[104]</a><a href="#cite_note-118">[105]</a> Државна регулација цијена је укинута 2. јануара 1992. и проглашена је <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Слободна трговина">слободна трговина</a>. Период „дивљег” капитализма и <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Почетна акумулација капитала (страница не постоји)">почетне акумулације капитала</a>, повезан са одбацивањем централизоване планске привреде и катастрофалном <a href="/wiki/Devalvacija" title="Devalvacija">девалвацијом</a> социјалних обавеза државе, карактерише ликвидација дефицита потрошачких добара, али истовремено експлозивним растом цијена (<a href="/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Хиперинфлација">хиперинфлација</a>), пропаст штедње становништва, масовно осиромашење, <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Криминалитет у Русији (страница не постоји)">нагли пораст криминала</a>, <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0" title="Трампа">бартеризација</a> и криминализација привреде, масовна незапосленост, <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8_1990-%D0%B8%D1%85&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неисплаћивање зарађених плата у Русији 1990-их (страница не постоји)">неисплаћивање плата</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8_1990-%D0%B8%D1%85&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неисплаћивање пензија и социјалних давања у Русији 1990-их (страница не постоји)">пензија и социјалних давања</a>, радикално повећање друштвене неједнакости, криза у социјалној сфери, <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Демографска криза у Руској Федерацији (страница не постоји)">катастрофални пад наталитета, нагли пораст морталитета и значајно смањење животног вијека</a>. Економске реформе 1990-их такође су довеле до оштрог пада привреде земље:<a href="#cite_note-119">[106]</a><a href="#cite_note-120">[107]</a><a href="#cite_note-121">[108]</a><a href="#cite_note-122">[109]</a> индустријска производња опала је на 60%, а у лакој и прехрамбеној индустрији производња је пала на 70%, што износи 30% од дореформског нивоа.<a href="#cite_note-123">[110]</a> У Москви је од 3. до 4. октобра 1993. <a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%98%D0%B8_3%E2%80%944._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0_1993._%D1%83_%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B8" class="mw-redirect" title="Догађаји 3—4. октобра 1993. у Москви">насилно распуштен Конгрес народних депутата и Врховни совјет</a>, што је исходовало људским жртвама. Предсједник 9. октобра укида овлашћења <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Совјети народних депутата (страница не постоји)">совјета народних депутата</a> на свим нивоима, а у децембру ступа на снагу <a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Устав Русије">нови устав</a>, којим је коначно довршена промјена друштвено-политичког система у Русији. <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%87%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први чеченски рат">Први рат на територији Чеченске Републике између федералног центра и чеченских сепаратиста</a> избио је 1994. године. Исходи овог сукоба били су повлачење руских трупа, огромна разарања и жртве, фактичка независност Чеченије прије <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" class="mw-redirect" title="Инвазија на Дагестан">борбених дејстава у Дагестану</a> и <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%87%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Други чеченски рат">другог рата</a>, као и таласа терора који је захватио Русију. <a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_1996." title="Избори за председника Руске Федерације 1996.">Предсједнички избори 1996</a>. били су једини у руској историји када је био потребан други круг избора да би се одредио побједник, усљед чега је Јељцин, који је значајно заостајао за својим противником на почетку изборне трке, претекао лидера <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Комунистичка партија Руске Федерације">Комунистичке партије РФ</a> <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98_%D0%97%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2" title="Генадиј Зјуганов">Генадија Зјуганова</a>, док су изборе обиљежиле значајне нерегуларности. У првој половини деведесетих година, велики број предузећа је приватизован путем <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ваучерска приватизација у Русији (страница не постоји)">ваучерске приватизације</a>, као и путем <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%83%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аукција кредита за дионице у Русији (страница не постоји)">аукција кредита за дионице</a>. Међутим, то није било довољно да се покрије огроман <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%B4%D1%83%D0%B3_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Спољни дуг Русије (страница не постоји)">спољни државни дуг</a>. Руска влада је 17. августа 1998. објавила <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8_1998.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Економска криза у Русији 1998. (страница не постоји)">дефолт</a>. Борис Јељцин је 31. децембра 1999. објавио оставку на дужност предсједник, именовавши предсједника Владе <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD" title="Владимир Путин">Владимира Путина</a> за вршиоца дужности.<a href="#cite_note-124">[111]</a> Путин је у марту 2000. побиједио на <a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_2000." title="Избори за председника Руске Федерације 2000.">изборима</a> и постао други предсједник Руске Федерације. Током прве деценије 21. вијека у Русији, влада Михаила Касјанова је спровела низ социјално-економских реформи: пореске, земљишне, <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8_2000.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пензиона реформа у Русији 2000. (страница не постоји)">пензионе</a>, банкарске, <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Монетизација бенефиција (страница не постоји)">монетизацију бенефиција</a> и друге.<a href="#cite_note-125">[112]</a><a href="#cite_note-126">[113]</a> У периоду 2000—2008, Русија је доживјела раст <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Привреда Русије">привреде</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Инвестиције у Русију (страница не постоји)">инвестиција</a> и прихода становништва, чему су допринијеле спроведене реформе, политичке стабилност и повећање цијена руске извозне робе (посебно минерално-сировинске групе). Увођење <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1" class="new" title="Матерински капитал (страница не постоји)">материнског капитала</a> 2007. као вида стимулисања наталитета и подршке великим породицама одиграло је значајну улогу у стабилизацији демографије сфере у Русији, преласку на проширену <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Репродукција становништва (страница не постоји)">репродукцију становништва</a>.<a href="#cite_note-127">[114]</a> Дошло је до јачања вертикалне извршне власти у земљи и образовања владајуће странке — <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јединствена Русија">Јединствене Русије</a>, која је настала као посљедица спајања политичких блокова. Ова странка је, након резултата избора <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8_2003.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Парламентарни избори у Русији 2003. (страница не постоји)">2003</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8_2007." title="Парламентарни избори у Русији 2007.">2007</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8_2011." title="Парламентарни избори у Русији 2011.">2011</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8_2016." title="Парламентарни избори у Русији 2016.">2016</a>. и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8_2021." title="Парламентарни избори у Русији 2021.">2021</a>. заузела већину мјеста у <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Државна дума">Државној думи</a> и подржала кључне одлуке предсједника и владе. Стварање система <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Федерални окрузи Русије">федералних округа</a> 2000, као и реформа <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Савјет Федерације">Савјета Федерације</a>, додатно су ојачали вертикалу власти, повећавши ниво управљивости руског административног система. Актива фаза рата у Чеченији је завршена 2000, успостављањем државне контроле над републиком. На територији Чеченије је 2009. званично укинут режим противтерористичке операције.<a href="#cite_note-128">[115]</a> <a href="/wiki/%D0%94%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%B2" title="Дмитриј Медведев">Дмитриј Медведев</a> је <a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_2008." title="Избори за председника Руске Федерације 2008.">2008. изабран на дужност предсједника Русије</a>, а Путин је постао предсједник Владе. <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82_%D1%83_%D0%93%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8_(2008)" title="Рат у Грузији (2008)">Оружани сукоб у Грузији</a> је почео 8. августа 2008, након чега је Русија званично признала <a href="/wiki/%D0%90%D0%B1%D1%85%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Абхазија">Абхазију</a> и <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јужна Осетија">Јужну Осетију</a> као независне државе. <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Dmitry_Medvedev_United_Russia_Congress_September_2011-4.jpeg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a3/Dmitry_Medvedev_United_Russia_Congress_September_2011-4.jpeg/220px-Dmitry_Medvedev_United_Russia_Congress_September_2011-4.jpeg" decoding="async" width="220" height="136" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a3/Dmitry_Medvedev_United_Russia_Congress_September_2011-4.jpeg/330px-Dmitry_Medvedev_United_Russia_Congress_September_2011-4.jpeg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a3/Dmitry_Medvedev_United_Russia_Congress_September_2011-4.jpeg/440px-Dmitry_Medvedev_United_Russia_Congress_September_2011-4.jpeg 2x" data-file-width="1100" data-file-height="678" /></a><figcaption>Путин и Медведев на конгресу Уједињене Русије, 2011.</figcaption></figure> На изборима за Државну думу одржани 4. децембра 2011. Јединствена Русија је задржала парламентарну већину, али је изгубила уставну. Путин је 4. марта 2012. побиједио на предсједничким изборима у првом кругу.<a href="#cite_note-129">[116]</a> Дужност је преузео 7. маја.<a href="#cite_note-130">[117]</a> Државна дума је 8. маја дала сагласност Владимиру Путину да именује Медведева за предсједника Владе.<a href="#cite_note-131">[118]</a> Послије избора за Државну думу почеле су <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8_(2011%E2%80%942013)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Протестни покрет у Русији (2011—2013) (страница не постоји)">масовне политичке демонстрације</a>. Десиле су се и током предсједничке изборне кампање и послије предсједничких избора одржаних 4. маја 2012. на којима је Путин однио побједу. Учесници демонстрација су констатовали да су избори били праћени кршењем закона и масовним фалсификатима.<a href="#cite_note-132">[119]</a> У периоду фебруар—март 2014. Русија је заузела и <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Руска анексија Крима">припојила Крим</a>. У саставу Русије су <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%BC_%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D1%83_%D1%83_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Уговор између Руске Федерације и Републике Крим о пријему у састав Руске Федерације Републике Крим (страница не постоји)">образовани нови субјекти</a>: <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%BC" title="Република Крим">Република Крим</a> и <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D1%84%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%B0" title="Град федералног значаја">Град федералног значаја</a> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99" title="Севастопољ">Севастопољ</a>. Припајање Крима допринијело је почетку <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82_%D1%83_%D0%94%D0%BE%D0%BD%D0%B1%D0%B0%D1%81%D1%83" title="Рат у Донбасу">рата у Донбасу</a>, у којем је Русија подржала самопроглашене <a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Доњецка Народна Република">Доњецку</a> и <a href="/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Лугањска Народна Република">Лугањску Народну Републику</a>.<a href="#cite_note-133">[120]</a> Украјина и већина држава чланица УН нису признале припајање Крима Русији. Западне земље су увеле <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_2014._%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Међународне санкције против Русије 2014. године">санкције Русији</a> због припајања Крима и рата у Донбасу; као одговор, Русија је такође примијенила политику санкција против ових земаља. Русија је 30. септембра 2015. покренула <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Руска интервенција у Сирији">војну операцију</a> против терористичких скупина и опозиције у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Сирија">Сирији</a>.<a href="#cite_note-134">[121]</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_2020.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Амандмани на Устав Русије 2020. (страница не постоји)">Амандмани на Устав</a> усвојени су 2020, који су омогућили Путину да буде предложен за шефа државе још два пута и да, ако побједи на сљедећим изборима — <a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_2024." class="mw-redirect" title="Избори за председника Руске Федерације 2024.">2024</a>. и 2030. — води земљу до 2036. године.<a href="#cite_note-135">[122]</a><a href="#cite_note-136">[123]</a><a href="#cite_note-137">[124]</a><a href="#cite_note-138">[125]</a> Русија је 21. фебруара 2022. <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D0%94%D0%9D%D0%A0_%D0%B8_%D0%9B%D0%9D%D0%A0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Говор Владимира Путина о признању ДНР и ЛНР (страница не постоји)">признала независност ДНР и ЛНР</a>, а 24. фебруара је започела <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%83" title="Инвазија Русије на Украјину">инвазију на Украјину</a>. Инвазија је довела до нових <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_2022.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Међународне санкције против Русије 2022. (страница не постоји)">међународних санкција</a>. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Демографија_и_социјална_сфера">Демографија и социјална сфера</h2></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Демографија Русије">Демографија Русије</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%84%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%81%D1%83%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BF%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак федералних субјеката Русије по насељености (страница не постоји)">Списак федералних субјеката Русије по насељености</a></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Грађанска_нација">Грађанска нација</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Русијани (страница не постоји)">Русијани</a></div> По мишљењу једно броја истраживача, у Русији се развила историјска и друштвено-политичка заједница, <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Грађански национализам">политичка или грађанска нација</a>, која је консолидована на основу <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Историја Русије">историјске руске државности</a>.<a href="#cite_note-Крецул-139">[126]</a> Ова заједнице се зове <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Русијани (страница не постоји)">Русијани</a> (<a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">рус.</a> Россияне) или русијски народ.<a href="#cite_note-FOOTNOTEТишков2015685—686-140">[127]</a><a href="#cite_note-Крецул-139">[126]</a> Једна број стручњака, политичара и јавних личности негира схватање становника Русије као друштвено-политичке и историјско-културне цјелине у облику грађанске нације. Међутим, истраживања становништва показују да је русијки идентитет („ми — Русијани”) на првом мјесту међу осталим облицима колективног идентитета.<a href="#cite_note-Крецул-139">[126]</a> Русијани имају сложен етнички и религијски састав. Обухватају више од <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Национални састав Русије (страница не постоји)">190 етничких заједница</a>, од којих преко 80% чине <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8" title="Руси">Руси</a> (подаци из <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_2010.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сверуски попис становништва 2010. (страница не постоји)">пописа 2010. године</a>). <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">Руски језик</a> говоре 99,7% Русијана. Око 70% Русијана себе сматра православцима. У Русији су такође заступљени ислам, будизам, јудаизма и <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Религија у Русији">друге религије</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEТишков2015685—686-140">[127]</a> Облик россияне настао је од назива Росија — грчко-византијско назива за <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81_(%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD)" title="Рус (регион)">Руси</a>, а први га је забиљежио <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC_%D0%93%D1%80%D0%BA" title="Максим Грк">Максим Грк</a> 1524. године.<a href="#cite_note-141">[128]</a><a href="#cite_note-142">[129]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Национални_састав">Национални састав</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Национални састав Русије (страница не постоји)">Национални састав Русије</a></div> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Percentage_of_Russians_by_region.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Percentage_of_Russians_by_region.svg/350px-Percentage_of_Russians_by_region.svg.png" decoding="async" width="350" height="202" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Percentage_of_Russians_by_region.svg/525px-Percentage_of_Russians_by_region.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Percentage_of_Russians_by_region.svg/700px-Percentage_of_Russians_by_region.svg.png 2x" data-file-width="1092" data-file-height="630" /></a><figcaption>Постотак Руса према субјектима Руске Федерација 2010. године:<style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28497840">.mw-parser-output figure[typeof="mw:File/Thumb"] .image-key>ol{margin-left:1.3em;margin-top:0}.mw-parser-output figure[typeof="mw:File/Thumb"] .image-key>ul{margin-top:0}.mw-parser-output figure[typeof="mw:File/Thumb"] .image-key li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}@media(min-width:300px){.mw-parser-output figure[typeof="mw:File/Thumb"] .image-key,.mw-parser-output figure[typeof="mw:File/Thumb"] .image-key-wide{column-count:2}.mw-parser-output figure[typeof="mw:File/Thumb"] .image-key-narrow{column-count:1}}@media(min-width:450px){.mw-parser-output figure[typeof="mw:File/Thumb"] .image-key-wide{column-count:3}}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25554968">.mw-parser-output .plainlist ol,.mw-parser-output .plainlist ul{line-height:inherit;list-style:none;margin:0;padding:0}.mw-parser-output .plainlist ol li,.mw-parser-output .plainlist ul li{margin-bottom:0}</style><div class="plainlist image-key"><ul><li><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27727075"><div class="legend">  >80%</div></li><li><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27727075"><div class="legend">  70—79%</div></li><li><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27727075"><div class="legend">  50—69%</div></li><li><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27727075"><div class="legend">  20—49%</div></li><li><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27727075"><div class="legend">  <20%</div></li></ul></div></figcaption></figure> <table class="wikitable"> <tbody><tr> <th>Националности</th> <th>Попис 2002.<a href="#cite_note-census2010-143">[130]</a></th> <th>Попис 2010.<a href="#cite_note-census2010-143">[130]</a> </th></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8" title="Руси">Руси</a></td> <td align="right">80,64%</td> <td align="right">80,90% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8" title="Татари">Татари</a></td> <td align="right">3,87%</td> <td align="right">3,87% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8" title="Украјинци">Украјинци</a></td> <td align="right">2,05%</td> <td align="right">1,41% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8" title="Башкири">Башкири</a></td> <td align="right">1,16%</td> <td align="right">1,15% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%88%D0%B8" title="Чуваши">Чуваши</a></td> <td align="right">1,14%</td> <td align="right">1,05% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8" title="Чечени">Чечени</a></td> <td align="right">0,95%</td> <td align="right">1,04% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8" title="Јермени">Јермени</a></td> <td align="right">0,79%</td> <td align="right">0,86% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8_(%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D0%B7)" title="Авари (Кавказ)">Авари</a></td> <td align="right">0,57%</td> <td align="right">0,66% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Мордвини">Мордвини</a></td> <td align="right">0,59%</td> <td align="right">0,54% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%81%D0%B8" title="Казаси">Казаси</a></td> <td align="right">0,46%</td> <td align="right">0,47% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B8" title="Азери">Азери</a></td> <td align="right">0,43%</td> <td align="right">0,44% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8" title="Даргинци">Даргинци</a></td> <td align="right">0,35%</td> <td align="right">0,43% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%A3%D0%B4%D0%BC%D1%83%D1%80%D1%82%D0%B8" title="Удмурти">Удмурти</a></td> <td align="right">0,44%</td> <td align="right">0,40% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%86%D0%B8" title="Маријци">Маријци</a></td> <td align="right">0,42%</td> <td align="right">0,40% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8" title="Осети">Осети</a></td> <td align="right">0,36%</td> <td align="right">0,39% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%91%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8" class="mw-redirect" title="Бјелоруси">Бјелоруси</a></td> <td align="right">0,56%</td> <td align="right">0,38% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8" title="Кабардинци">Кабардинци</a></td> <td align="right">0,36%</td> <td align="right">0,38% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Кумици">Кумици</a></td> <td align="right">0,29%</td> <td align="right">0,37% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%83%D1%82%D0%B8" title="Јакути">Јакути</a></td> <td align="right">0,31%</td> <td align="right">0,35% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Лезгини">Лезгини</a></td> <td align="right">0,29%</td> <td align="right">0,35% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D1%80%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B8" title="Бурјати">Бурјати</a></td> <td align="right">0,31%</td> <td align="right">0,34% </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B3%D1%83%D1%88%D0%B8" title="Ингуши">Ингуши</a></td> <td align="right">0,29%</td> <td align="right">0,32% </td></tr> <tr> <td>остали</td> <td align="right">3,40%</td> <td align="right">3,51% </td></tr> <tr> <td>без назначене националности и лица о којима су информације добијене из административних извора, млн људ.</td> <td align="right">1,46</td> <td align="right">5,63 </td></tr></tbody></table> Према Сверуском попису становништва 2010, у Русији живе представници више од 200 националности и етничких скупина.<a href="#cite_note-144">[131]</a> Важност ове чињенице огледа се у преамбули Устава Руске Федерације. Преко 80% становника Русије су <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8" title="Руси">Руси</a>. Истовремено, Руси су неједнако насељени широм земље: у неким регионима, попут Чеченије, они чине мање од 2% становништва.<a href="#cite_note-145">[132]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Језик">Језик</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Језици Русије (страница не постоји)">Језици Русије</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B8_%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D1%83_%D1%81%D1%83%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Државни и званични језици у субјектима Руске Федерације (страница не постоји)">Државни и званични језици у субјектима Руске Федерације</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Ru%C5%A1tina_ve_sv%C4%9Bt%C4%9B.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7f/Ru%C5%A1tina_ve_sv%C4%9Bt%C4%9B.svg/220px-Ru%C5%A1tina_ve_sv%C4%9Bt%C4%9B.svg.png" decoding="async" width="220" height="220" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7f/Ru%C5%A1tina_ve_sv%C4%9Bt%C4%9B.svg/330px-Ru%C5%A1tina_ve_sv%C4%9Bt%C4%9B.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7f/Ru%C5%A1tina_ve_sv%C4%9Bt%C4%9B.svg/440px-Ru%C5%A1tina_ve_sv%C4%9Bt%C4%9B.svg.png 2x" data-file-width="541" data-file-height="541" /></a><figcaption><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r28497840"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25554968"><div class="plainlist image-key"><ul><li><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27727075"><div class="legend">  Земље у којима руски језик има државни или званични статус.</div></li><li><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27727075"><div class="legend">  Земље у којима значајан дио становништва говори руски језик.</div></li></ul></div></figcaption></figure> <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Национални састав Русије (страница не постоји)">Народи Русије</a> говоре више од 100 језика и дијалеката који припадају <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Индоевропски језици">индоевропској</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Алтајски језици">алтајској</a> и <a href="/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Уралски језици">уралској језичкој породици</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Кавкаски језици">кавкавској</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Палеоазијски језици (страница не постоји)">палеоазијског језичкој групи</a>. Најчешћи језици су <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">руски</a>, <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Татарски језик">татарски</a>, <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Чеченски језик">чеченски</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Башкирски језик">башкирски</a>, <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Украјински језик">украјински</a> и <a href="/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Чувашки језик">чувашки</a>. Најраспрострањенији језик у Русији је руски. Матерњи је за око 130 милиона грађана Русије (92% становништва Русије). Истовремено, руски језик, према ставу 68. Устава Руске Федерације, државни је језик Русије. Руски језик је језик од свјетског значаја, један од шест службених и радних језика Уједињених нација, <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE" title="Унеско">Унеска</a> и других међународних организација. Број говорника још осам језика у Русији премашује милион људи. Руске републике имају право да успоставе своје државне језике и, по правилу, остварују то право: нпр. у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE-%D0%A7%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Карачајево-Черкезија">Карачајево-Черкеској Република</a>, поред руског, статус државног језика имају <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%B1%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1" class="new" title="Абазински језик (страница не постоји)">абазински</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Карачајско-балкарски језик">карачајски</a>, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Ногајски језик">ногајски</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE-%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1" class="new" title="Кабардино-черкески језик (страница не постоји)">черкески језик</a>. Унеско је 2009. прогласио 136 језика на територији Русије угроженим.<a href="#cite_note-146">[133]</a> Сви државни језици субјеката федерације морају бити писани на графичкој основи <a href="/wiki/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Ћирилица">ћирилице</a>.<a href="#cite_note-147">[134]</a> Од страних језика најпознатији је <a href="/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Енглески језик">енглески</a>, а у мањој мјери <a href="/wiki/%D0%8A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" class="mw-redirect" title="Њемачки језик">њемачки</a>, <a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Француски језик">француски</a> и <a href="/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Шпански језик">шпански</a>. Популарност <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Кинески језик">кинеског</a> и <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Јапански језик">јапанског језика</a> расте од 2021. године.<a href="#cite_note-148">[135]</a><a href="#cite_note-149">[136]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Религија">Религија</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Религија у Русији">Религија у Русији</a></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Види још: <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%82%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Атеизам у Русији (страница не постоји)">Атеизам у Русији</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Будизам у Русији (страница не постоји)">Будизам у Русији</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ислам у Русији (страница не постоји)">Ислам у Русији</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јудаизам у Русији (страница не постоји)">Јудаизам у Русији</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Католицизам у Русији (страница не постоји)">Католицизам у Русији</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Лутеранизам у Русији (страница не постоји)">Лутеранизам у Русији</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мормонизам у Русији (страница не постоји)">Мормонизам у Русији</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Православље у Русији (страница не постоји)">Православље у Русији</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Протестантизам у Русији (страница не постоји)">Протестантизам у Русији</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хиндуизам у Русији (страница не постоји)">Хиндуизам у Русији</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Moscow_July_2011-7a.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d6/Moscow_July_2011-7a.jpg/220px-Moscow_July_2011-7a.jpg" decoding="async" width="220" height="201" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d6/Moscow_July_2011-7a.jpg/330px-Moscow_July_2011-7a.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d6/Moscow_July_2011-7a.jpg/440px-Moscow_July_2011-7a.jpg 2x" data-file-width="4940" data-file-height="4516" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D1%83_%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B8" title="Храм Христа Спаситеља у Москви">Храм Христа Спаситеља у Москви</a>.</figcaption></figure> Русија је дејуре секуларна држава. Устав гарантује „слободу савјести, слободу вјероисповијести, укључујући право исповиједања индивидуално или заједно са другима било које религије или не исповиједања ниједне, слободно бирати, имати и ширити религиозна и друга увјерења и дјеловати у складу са њима.”<a href="#cite_note-150">[137]</a> Кривични законик Руске Федерације предвиђа кривичну одговорност за „незаконито ометање дјеловања религиозних организација или вршења религиозних обреда.”<a href="#cite_note-151">[138]</a> Федерални закон од 11. јула 2001. № 95-ФЗ „О политичким странкама” забрањује стварање странака, између осталог, „на основу религиозне припадности.”<a href="#cite_note-152">[139]</a> У Русији живе <a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Хришћанство">хришћани</a> (углавном <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5" title="Православље">православни</a>), <a href="/wiki/%D0%9C%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD" class="mw-redirect" title="Муслиман">муслимани</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Будизам">будисти</a>, <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Јудаизам">Јевреји</a>, као и представници других религиозних конфесија. <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Grozny._Grozny-City_Towers._Mosque_The_Heart_of_Chechnya_PB040055_2200.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Grozny._Grozny-City_Towers._Mosque_The_Heart_of_Chechnya_PB040055_2200.jpg/220px-Grozny._Grozny-City_Towers._Mosque_The_Heart_of_Chechnya_PB040055_2200.jpg" decoding="async" width="220" height="147" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Grozny._Grozny-City_Towers._Mosque_The_Heart_of_Chechnya_PB040055_2200.jpg/330px-Grozny._Grozny-City_Towers._Mosque_The_Heart_of_Chechnya_PB040055_2200.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Grozny._Grozny-City_Towers._Mosque_The_Heart_of_Chechnya_PB040055_2200.jpg/440px-Grozny._Grozny-City_Towers._Mosque_The_Heart_of_Chechnya_PB040055_2200.jpg 2x" data-file-width="3300" data-file-height="2200" /></a><figcaption><a href="/w/index.php?title=%D0%8F%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D1%86%D0%B5_%D0%A7%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Џамија Срце Чеченије (страница не постоји)">Џамија Срце Чеченије</a> у Грозном.</figcaption></figure> Не постоји званична статистика о пропорцији становника Русије који исповиједају различите религије (посљедњи пут је питање вјероисповијести покренуто на попису становништва 1937. године); међутим, према <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%BC%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сверуски центар за проучавање јавног мњења (страница не постоји)">ВЦИОМ</a> у периоду август—септембар 2007. половина грађана Русије себе сматра вјерницима, међу њима 10% редовно иде у цркву, поштује све обреде и ритуале, а 43% иде у цркву само на празнике и не поштује све обреде и ритуале. Трећи испитаника (31%) признаје постојање Бога, али се мало интересује за црквени живот. Изјашњени атеисти чине само 6% испитаника. Осим тога, 8% испитаника није размишљало о теми односа према религији.<a href="#cite_note-153">[140]</a> Према истраживању ВЦИОМ спроведеном у јануару 2010, удио руских грађана који себе сматрају православцима порастао је 2009. са 70% на 75%.<a href="#cite_note-154">[141]</a> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Moscow_05-2017_img31_Choral_Synagogue.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/Moscow_05-2017_img31_Choral_Synagogue.jpg/220px-Moscow_05-2017_img31_Choral_Synagogue.jpg" decoding="async" width="220" height="137" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/Moscow_05-2017_img31_Choral_Synagogue.jpg/330px-Moscow_05-2017_img31_Choral_Synagogue.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/Moscow_05-2017_img31_Choral_Synagogue.jpg/440px-Moscow_05-2017_img31_Choral_Synagogue.jpg 2x" data-file-width="4770" data-file-height="2981" /></a><figcaption>Московска хорска синагога.</figcaption></figure> Нешто раније, према анкетама 2007—2008, 66—67% испитаника сматрало се приврженицима православља, 5—6% се сматрало муслиманима. Не више 1—2% испитаника се изјаснило да припада некој другој религији.<a href="#cite_note-155">[142]</a><a href="#cite_note-156">[143]</a><a href="#cite_note-157">[144]</a><a href="#cite_note-158">[145]</a> Такође, према анкети ВЦИОМ спроведеној 25—26. августа 2007, више од половине грађана Русије (55%) сматра да будући предсједник Русије из било које религиозне организације треба да да предност Руској православној цркви. Истовремено, 45% сматра да није неопходно да сам буде религиозан, већ да треба да полаже поштовање према Руској цркви, да јој помогне и присуствује празничним богослужењима.<a href="#cite_note-159">[146]</a> Од касних деведесетих година у јавности се води расправа о прихватљивости увођења „<a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Основи православне културе (страница не постоји)">Основа православне културе</a>” у програме државних школа.<a href="#cite_note-160">[147]</a> Предмет је уведен од 1. априла 2010. у 19 субјеката федерације у експерименталном режиму. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Највећи_градови">Највећи градови</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Списак градова у Русији">Списак градова у Русији</a></div> <div style="overflow:auto"> <table style="margin-left: auto; margin-right: auto; width: 99%; border: 1px solid darkgray; background: #f9f9f9"> <tbody><tr> <th colspan="10" style="padding:0.3em 0.75em;"><div style="float:right; width:6em; height:2.6em"> </div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25469611">.mw-parser-output .hlist dl,.mw-parser-output .hlist ol,.mw-parser-output .hlist ul{margin:0;padding:0}.mw-parser-output .hlist dd,.mw-parser-output .hlist dt,.mw-parser-output .hlist li{margin:0;display:inline}.mw-parser-output .hlist.inline,.mw-parser-output .hlist.inline dl,.mw-parser-output .hlist.inline ol,.mw-parser-output .hlist.inline ul,.mw-parser-output .hlist dl dl,.mw-parser-output .hlist dl ol,.mw-parser-output .hlist dl ul,.mw-parser-output .hlist ol dl,.mw-parser-output .hlist ol ol,.mw-parser-output .hlist ol ul,.mw-parser-output .hlist ul dl,.mw-parser-output .hlist ul ol,.mw-parser-output .hlist ul ul{display:inline}.mw-parser-output .hlist .mw-empty-li{display:none}.mw-parser-output .hlist dt::after{content:": "}.mw-parser-output .hlist dd::after,.mw-parser-output .hlist li::after{content:" · ";font-weight:bold}.mw-parser-output .hlist dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li:last-child::after{content:none}.mw-parser-output .hlist dd dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li li:first-child::before{content:" (";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist dd dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li li:last-child::after{content:")";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist ol{counter-reset:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li{counter-increment:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li::before{content:" "counter(listitem)"\a0 "}.mw-parser-output .hlist dd ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li ol>li:first-child::before{content:" ("counter(listitem)"\a0 "}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365379">.mw-parser-output .navbar{display:inline;font-size:88%;font-weight:normal}.mw-parser-output .navbar-collapse{float:left;text-align:left}.mw-parser-output .navbar-boxtext{word-spacing:0}.mw-parser-output .navbar ul{display:inline-block;white-space:nowrap;line-height:inherit}.mw-parser-output .navbar-brackets::before{margin-right:-0.125em;content:"[ "}.mw-parser-output .navbar-brackets::after{margin-left:-0.125em;content:" ]"}.mw-parser-output .navbar li{word-spacing:-0.125em}.mw-parser-output .navbar a>span,.mw-parser-output .navbar a>abbr{text-decoration:inherit}.mw-parser-output .navbar-mini abbr{font-variant:small-caps;border-bottom:none;text-decoration:none;cursor:inherit}.mw-parser-output .navbar-ct-full{font-size:114%;margin:0 7em}.mw-parser-output .navbar-ct-mini{font-size:114%;margin:0 4em}</style><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini" style="float: left;height:2.6em;"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Шаблон:Русија"><abbr title="Погледајте шаблон">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Русија (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Русија"><abbr title="Уредите шаблон">у</abbr></a></li></ul></div> <div style="height:2.6em;line-height:1.3em;">Највећи градови у Русији Извор: Попис становништва 2021.</div> </th></tr> <tr> <th style="background:transparent"></th> <th style="width:2.5em;background:#f5f5f5;">№ </th> <th style="width:15%;background:#f5f5f5;">Град </th> <th style="width:25%;background:#f5f5f5;">Субјекат </th> <th style="width:10%;background:#f5f5f5;">Популација </th> <th style="width:2.5em;background:#f5f5f5;">№ </th> <th style="width:15%;background:#f5f5f5;">Град </th> <th style="width:25%;background:#f5f5f5;">Субјекат </th> <th style="width:10%;background:#f5f5f5;">Популација</th> <th style="background:transparent"> </th></tr> <tr> <td rowspan="11" style="text-align: center; vertical-align: top;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Moscow_International_Business_Center7.jpg" class="mw-file-description" title="Москва"><img alt="Москва" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/Moscow_International_Business_Center7.jpg/130px-Moscow_International_Business_Center7.jpg" decoding="async" width="130" height="65" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/Moscow_International_Business_Center7.jpg/195px-Moscow_International_Business_Center7.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/Moscow_International_Business_Center7.jpg/260px-Moscow_International_Business_Center7.jpg 2x" data-file-width="1600" data-file-height="800" /></a> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="Москва">Москва</a> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Spb_06-2017_img01_Spit_of_Vasilievsky_Island.jpg" class="mw-file-description" title="Санкт Петербург"><img alt="Санкт Петербург" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/Spb_06-2017_img01_Spit_of_Vasilievsky_Island.jpg/130px-Spb_06-2017_img01_Spit_of_Vasilievsky_Island.jpg" decoding="async" width="130" height="87" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/Spb_06-2017_img01_Spit_of_Vasilievsky_Island.jpg/195px-Spb_06-2017_img01_Spit_of_Vasilievsky_Island.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/Spb_06-2017_img01_Spit_of_Vasilievsky_Island.jpg/260px-Spb_06-2017_img01_Spit_of_Vasilievsky_Island.jpg 2x" data-file-width="4258" data-file-height="2839" /></a> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%82_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3" title="Санкт Петербург">Санкт Петербург</a> </td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">1.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="Москва">Москва</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="Москва">Москва</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">13.010.112</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">11.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2_%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%BD%D1%83" title="Ростов на Дону">Ростов на Дону</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Ростовска област">Ростовска област</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.142.162 </td> <td rowspan="11" style="text-align: center; vertical-align: top;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Novosibirsk_skyline_in_winter.jpg" class="mw-file-description" title="Новосибирск"><img alt="Новосибирск" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/da/Novosibirsk_skyline_in_winter.jpg/130px-Novosibirsk_skyline_in_winter.jpg" decoding="async" width="130" height="73" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/da/Novosibirsk_skyline_in_winter.jpg/195px-Novosibirsk_skyline_in_winter.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/da/Novosibirsk_skyline_in_winter.jpg/260px-Novosibirsk_skyline_in_winter.jpg 2x" data-file-width="1920" data-file-height="1080" /></a> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA" title="Новосибирск">Новосибирск</a> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:E-burg_asv2019-05_img46_view_from_VysotSky.jpg" class="mw-file-description" title="Јекатеринбург"><img alt="Јекатеринбург" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/39/E-burg_asv2019-05_img46_view_from_VysotSky.jpg/130px-E-burg_asv2019-05_img46_view_from_VysotSky.jpg" decoding="async" width="130" height="87" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/39/E-burg_asv2019-05_img46_view_from_VysotSky.jpg/195px-E-burg_asv2019-05_img46_view_from_VysotSky.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/39/E-burg_asv2019-05_img46_view_from_VysotSky.jpg/260px-E-burg_asv2019-05_img46_view_from_VysotSky.jpg 2x" data-file-width="7739" data-file-height="5159" /></a> <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3" title="Јекатеринбург">Јекатеринбург</a> </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">2.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%82_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3" title="Санкт Петербург">Санкт Петербург</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%82_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3" title="Санкт Петербург">Санкт Петербург</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">5.601.911</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">12.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9E%D0%BC%D1%81%D0%BA" title="Омск">Омск</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%9E%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Омска област">Омска област</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.125.695 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">3.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA" title="Новосибирск">Новосибирск</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Новосибирска област">Новосибирска област</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.633.595</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">13.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80" title="Краснодар">Краснодар</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98" class="mw-redirect" title="Краснодарски крај">Краснодарски крај</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.099.344 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">4.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3" title="Јекатеринбург">Јекатеринбург</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Свердловска област">Свердловска област</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.544.376</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">14.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%9A%D0%B5%D0%B6" title="Вороњеж">Вороњеж</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%9A%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Вороњешка област">Вороњешка област</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.057.681 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">5.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%9A" title="Казањ">Казањ</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Татарстан">Татарстан</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.308.660</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">15.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BC_(%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Перм (Русија)">Перм</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98" class="mw-redirect" title="Пермски крај">Пермски крај</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.034.002 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">6.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%B6%D1%9A%D0%B8_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4" title="Нижњи Новгород">Нижњи Новгород</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Нижегородска област">Нижегородска област</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.228.199</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">16.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Волгоград">Волгоград</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Волгоградска област">Волгоградска област</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.028.036 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">7.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA" title="Чељабинск">Чељабинск</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Чељабинска област">Чељабинска област</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.189.525</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">17.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2" title="Саратов">Саратов</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Саратовска област">Саратовска област</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">901.361 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">8.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA" title="Краснојарск">Краснојарск</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Краснојарска Покрајина">Краснојарски крај</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.187.771</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">18.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A2%D1%98%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%9A" title="Тјумењ">Тјумењ</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A2%D1%98%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Тјуменска област">Тјуменска област</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">847.488 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">9.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Самара">Самара</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Самарска област">Самарска област</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.173.299</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">19.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A2%D0%BE%D1%99%D0%B0%D1%82%D0%B8" title="Тољати">Тољати</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Самарска област">Самарска област</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">684.709 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">10.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A3%D1%84%D0%B0" title="Уфа">Уфа</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Башкортостан">Башкортостан</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.144.809</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">20.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BB" title="Барнаул">Барнаул</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98" class="mw-redirect" title="Алтајски крај">Алтајски крај</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">630.877 </td></tr> </tbody></table> </div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Државно_устројство">Државно устројство</h2></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Државни_симболи">Државни симболи</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Државна симболика Русије (страница не постоји)">Државна симболика Русије</a>, <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Застава Русије">Застава Русије</a>, <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B1_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Грб Русије">Грб Русије</a> и <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Химна Русије">Химна Русије</a></div> <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Застава Русије">Застава Русије</a> је правоугаона табла са три једнаке хоризонталне траке: горња је бијела, средња је плава и доња је црвена. Однос ширине и дужине заставе је 2:3. <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B1_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Грб Русије">Грб Русије</a> је четвороугаони, са заобљеним доњим угловима, црвеним хералдичким штитом упереним на врху са златним двоглавим орлом, који подиже своја раширена крила нагоре. Орао је овјенчан са двије мале круне и — изнад њих — једном великом круном, повезане траком. У десној канџи орла је скиптар, у лијевој је кугла. На грудима орла, у црвеном штиту, сребрни јахач у плавом огртачу на сребрном коњу који удара сребрним копљем црног змаја, преврнутог којег гази коњ. <ul class="gallery mw-gallery-traditional center"> <li class="gallerybox" style="width: 235px"> <div class="thumb" style="width: 230px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Flag_of_Russia.svg" class="mw-file-description" title="Застава Русије"><img alt="Застава Русије" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/180px-Flag_of_Russia.svg.png" decoding="async" width="180" height="120" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/270px-Flag_of_Russia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/360px-Flag_of_Russia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></div> <div class="gallerytext">Застава Русије</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 235px"> <div class="thumb" style="width: 230px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg" class="mw-file-description" title="Грб Русије"><img alt="Грб Русије" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg/101px-Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg.png" decoding="async" width="101" height="120" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg/152px-Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg/203px-Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg.png 2x" data-file-width="437" data-file-height="517" /></a></div> <div class="gallerytext">Грб Русије</div> </li> </ul> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Основе_државног_уређења">Основе државног уређења</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Државно уређење Русије (страница не постоји)">Државно уређење Русије</a> и <a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Устав Русије">Устав Русије</a></div> Према уставу, који је основни закон државе, Русија је <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Демократија">демократска</a> <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Федерација">федерална</a> правна<a href="#cite_note-161">[148]</a> држава са републичким обликом владавине.<a href="#cite_note-162">[149]</a> Савремени устав, усвојен 1993, на снази је са низом амандмана, од којих су главни усвојени 2008. и 2020. године. Ови амандмани су добили значајну међународну пажњу. У основи државно уређење Русије, према уставу, заснива се на сљедећим основним принципима: <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Демократија">власт народа</a>, <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Федерализам">федерализам</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Социјална држава (страница не постоји)">социјална држава</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Подјела власти">подјела власти</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Секуларна држава (страница не постоји)">секуларна држава</a>, приоритет људских права и слобода, <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мјесна самоуправа (страница не постоји)">мјесна самоуправа</a>,<a href="#cite_note-163">[150]</a> <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC" title="Вишестраначки систем">вишестраначки систем</a>, идеолошка и политичка разноликост, <a href="/wiki/Vladavina_prava" title="Vladavina prava">владавина права</a>, разноликост облика својине, <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Облик владавине">облик владавине</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Облик државног устројства (страница не постоји)">државног устројства</a>, државни <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82" title="Суверенитет">суверенитет</a>.<a href="#cite_note-Дурнова-164">[151]</a> Према неким истраживачима,<a href="#cite_note-165">[152]</a> јавно-правна одговорност носилаца јавних овлашћења треба да буде <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BF%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Супсидијарност">супсидијарног</a> карактера и њени темељи треба да буду садржани у уставу; неопходна је детаљна студија и унапрјеђење <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Правни механизам (страница не постоји)">правног механизма</a> за заштиту темеља уставног поретка Руске Федерације.<a href="#cite_note-Дурнова-164">[151]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Федерално_устројство">Федерално устројство</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Федерално устројство Русије (страница не постоји)">Федерално устројство Русије</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Субјекти Руске Федерације">Субјекти Руске Федерације</a></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Map_of_federal_subjects_of_Russia_(2022),_disputed_Crimea_and_Donbass.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Map_of_federal_subjects_of_Russia_%282022%29%2C_disputed_Crimea_and_Donbass.svg/220px-Map_of_federal_subjects_of_Russia_%282022%29%2C_disputed_Crimea_and_Donbass.svg.png" decoding="async" width="220" height="121" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Map_of_federal_subjects_of_Russia_%282022%29%2C_disputed_Crimea_and_Donbass.svg/330px-Map_of_federal_subjects_of_Russia_%282022%29%2C_disputed_Crimea_and_Donbass.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Map_of_federal_subjects_of_Russia_%282022%29%2C_disputed_Crimea_and_Donbass.svg/440px-Map_of_federal_subjects_of_Russia_%282022%29%2C_disputed_Crimea_and_Donbass.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="282" /></a><figcaption>„Руска Федрација се састоји из република, покрајина, области, градова федералног значаја, аутономних области, аутономних округа — равноправних субјеката Руске Федерације.” — тачка 1. став 5. Устава Руске Федерације.<a href="#cite_note-166">[153]</a></figcaption></figure> Русија је држава са федералном структуром. Руска Федерација се састоји од 89 равноправних <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Субјекти Руске Федерације">субјеката федерације</a>, укључујући 24 <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Републике Русије">републике</a>, 9 <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Покрајине Русије">покрајина</a>, 48 <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Области Русије">области</a>, 3 <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D1%84%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%B0" title="Град федералног значаја">града федералног значаја</a>, 1 <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Аутономне области Русије">аутономне области</a> и 4 <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Аутономни окрузи Русије">аутономна округа</a><a href="#cite_note-уставни_субјекти-167">[љ]</a> (поред тога постоји <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D1%81_(%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сиријус (насеље градског типа) (страница не постоји)">једна</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Федерална територија Русије (страница не постоји)">федерална територија</a>). Систем органа државне власти субјеката федерације одређен је општим принципима које је успоставила федерација. Сваки регион има законодавни (представнички) орган (<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Парламенти субјеката Руске Федерације (страница не постоји)">законодавна скупштина, дума</a>) и извршни орган (влада). У свим субјектима постоји положај највишег званичника (<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%88%D0%B5%D1%84%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Актуеални шефови субјеката Руске Федерације (страница не постоји)">шеф, гувернер</a>), који се бира на период не дужи од 5 година и не може да замијени наведену дужност дуже од два узастопна мандата. Руска Федерација је такође подијељена на 8 <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Федерални окрузи Русије">федералних округа</a>, од којих сваки ма <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83_%D1%84%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Опуномоћени представник предсједника Руске Федерације у федералном округу (страница не постоји)">опуномоћеног представника предсједника Русије</a>. Субјекти федерација имају своје административно-територијално устројство. По правилу, основне административно-територијалне јединице у саставу субјеката федерације су окрузи и градови обласног (републичког, покрајинског, окружног) значаја. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Предсједник">Предсједник</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Предсједник Руске Федерације">Предсједник Руске Федерације</a></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Види још: <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Списак предсједника Русије">Списак предсједника Русије</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Senate_Palace_-_Desk_of_the_President.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Senate_Palace_-_Desk_of_the_President.jpg/220px-Senate_Palace_-_Desk_of_the_President.jpg" decoding="async" width="220" height="113" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Senate_Palace_-_Desk_of_the_President.jpg/330px-Senate_Palace_-_Desk_of_the_President.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Senate_Palace_-_Desk_of_the_President.jpg/440px-Senate_Palace_-_Desk_of_the_President.jpg 2x" data-file-width="1919" data-file-height="985" /></a><figcaption>Радни кабинет предсједника у Сенатском дворцу Московског кремља (фотографија из 2003).</figcaption></figure> Шеф државе је <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Предсједник Руске Федерације">предсједник Руске Федерације</a>, тренутно <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD" title="Владимир Путин">Владимир Путин</a>. У обављању дужности шефа државе предсједнику помаже <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Предсједник Владе Руске Федерације">предсједник Владе Руске Федерације</a>, тренутно <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB_%D0%9C%D0%B8%D1%88%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD" title="Михаил Мишустин">Михаил Мишустин</a>. Предсједник Владе преузима функцију предсједника у случају смрти или оставке овог другог. Предсједник се бира на шест година тајним гласањем на општим непосредним изборима, а исто лице не може обављати дужност предсједника дуже од два мандата. Уставне норме које предвиђају шестогодишњи предсједнички мандат уведене су 2008,<a href="#cite_note-169">[м]</a> раније се шеф државе бирао сваке четири године. Предсједник има низ важних овлашћења: руководи спољном политиком земље, он је <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Врховни главнокомандујући (страница не постоји)">Врховни главнокомандујући</a> <a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Оружане снаге Руске Федерације">Оружаним снагама</a>, именује предсједника Владе уз сагласност Државне думе и одлучује о оставци <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Влада Руске Федерације">владе</a>. На приједлог предсједника Владе поставља потпредсједника Владе и федералних министарстава, а такође их ослобађа дужности. Предсједник предсједава <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Савјет безбједности Руске Федерације">Савјетом безбједности</a>, именује и разрјешава команду Оружаних снага. Има право да предложи кандидата за дужност предсједника Централне банке (не улази у састав владе) на разматрање Државне думе. У случају агресије или непосредне пријетње агресијом, предсједник има право да прогласи <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ратно законодавство">ванредно стање</a> у цијелој земљи или на одређеним територијама, али је истовремено дужан да о својој одлуци одмах обавијести <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Федерална скупштина Руске Федерације">Федералну скупштину</a>. Има право да издаје указе, обавезујуће на цијелој територији Русије (укази не смије бити у супротности са <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Федерални закон Руске Федерације (страница не постоји)">федералним законима</a>). Такође има низ других овлашћења. Предсједника може <a href="/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%87%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82" title="Импичмент">дужности разријешити</a> Савјет Федерације, под условом да га Државна дума оптужи за <a href="/wiki/Veleizdaja" title="Veleizdaja">велеиздају</a> или да почини друго тешко кривично дјело и ако постоје позитивни закључци <a href="/wiki/%D0%92%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B4_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Врховни суд Руске Федерације">Врховог</a> и <a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B4_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Уставни суд Руске Федерације">Уставног суда</a>. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Законодавна_власт">Законодавна власт</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Федерална скупштина Руске Федерације">Федерална скупштина Руске Федерације</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Савјет Федерације">Савјет Федерације</a> и <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Државна дума">Државна дума</a></div> Према уставу, <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Законодавна власт">законодавну власт</a> врши <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Федерална скупштина Руске Федерације">Федерална скупштина</a> — парламент који се састоји од <a href="/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC" title="Дводомни систем">два дома</a>: <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Савјет Федерације">Савјета Федерације</a> — <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Горњи дом (страница не постоји)">горњи дом</a> — и <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Државна дума">Државне думе</a> — <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Доњи дом (страница не постоји)">доњи дом</a>.<a href="#cite_note-170">[155]</a> Савјет Федерације чине по два представника из сваког субјекта федерације и представници које именује предсједник, чије број није већи од 30 (од којих највише седам може бити именовано доживотно). У Савјету Федерацију могу бити и бивши предсједници Русије.<a href="#cite_note-171">[156]</a> Чланови Савјета Федерације 1993. бирани су на изборима, а њихова мјеста су 1995. непосредно преузимали гувернери (предсједници) и предсједници законодавних органа федералних субјеката, а од 2000. именовани и бирани представници извршне и законодавне власти субјеката федерације.<a href="#cite_note-№_20-ФЗ-172">[157]</a> Државна дума се састоји од 450 <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Депутат (страница не постоји)">депутата</a>: 225 депутата се бира у једномандатним изборним окрузима (један округ — један депутат), а осталих 225 депутата по федералним изборном округу сразмјерно броју гласова датих за федералне спискове кандидата.<a href="#cite_note-№_20-ФЗ-172">[157]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Извршна_власт">Извршна власт</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Влада Руске Федерације">Влада Руске Федерације</a></div> Највиши <a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Извршна власт">извршни орган</a> државне власти је <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Влада Руске Федерације">Влада Руске Федерације</a>. Одговорна је предсједнику Руске Федерације и под контролом Државне думе. Влада укључује <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Предсједник Владе Руске Федерације">предсједника Владе</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Замјеник предсједника Владе Руске Федерације (страница не постоји)">замјеника предсједника Владе</a> (надгледа више министарства и ресора), федералне министре (глава министарства или надгледа разне државне програме или извршава посебне задатке) и шефови ресора који немају министарску дужност, али су по статусу званично изједначени са министрима. Квантитативни састав и структура владе нису регулисани законом и утврђује их предсједник. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Судска_власт">Судска власт</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Правосудни систем Руске Федерације (страница не постоји)">Правосудни систем Руске Федерације</a></div> Судску власт врше искључиво судови: <a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B4_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Уставни суд Руске Федерације">Уставни суд</a>, судови опште надлежности на челу са <a href="/wiki/%D0%92%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B4_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Врховни суд Руске Федерације">Врховним судом</a> и арбитражни судови на челу са <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%B8_%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B4_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Високи арбитражни суд Руске Федерације">Високим арбитражним судом</a>. У неколико субјеката Руске Федерације постоји уставни судови, а део судског система су и <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B4&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мировни суд (страница не постоји)">мировни судови</a>. Контролу поштовања људских права и слобода у раду државних органа и службеника врши повјереник за људска права (<a href="/wiki/%D0%9E%D0%BC%D0%B1%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD" title="Омбудсман">омбудсман</a>). Ова институција је први пут у руску праксу уведена уставом из 1993,<a href="#cite_note-173">[158]</a> који прописује да повјереника за људска права именује Државна дума и да дјелује у складу са федералним уставним законом. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Спољна_политика">Спољна политика</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Спољна политика Русије (страница не постоји)">Спољна политика Русије</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Informal_meeting_of_the_BRICS_during_the_2019_G20_Osaka_summit.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/16/Informal_meeting_of_the_BRICS_during_the_2019_G20_Osaka_summit.jpg/220px-Informal_meeting_of_the_BRICS_during_the_2019_G20_Osaka_summit.jpg" decoding="async" width="220" height="147" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/16/Informal_meeting_of_the_BRICS_during_the_2019_G20_Osaka_summit.jpg/330px-Informal_meeting_of_the_BRICS_during_the_2019_G20_Osaka_summit.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/16/Informal_meeting_of_the_BRICS_during_the_2019_G20_Osaka_summit.jpg/440px-Informal_meeting_of_the_BRICS_during_the_2019_G20_Osaka_summit.jpg 2x" data-file-width="3506" data-file-height="2337" /></a><figcaption>Вође <a href="/wiki/%D0%91%D0%A0%D0%98%D0%9A%D0%A1" title="БРИКС">БРИКС</a>-а 2019. године — <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8_%D0%82%D0%B8%D0%BD%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Си Ђинпинг">Си Ђинпинг</a>, <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD" title="Владимир Путин">Владимир Путин</a>, <a href="/wiki/%D0%96%D0%B0%D0%B8%D1%80_%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE" title="Жаир Болсонаро">Жаир Болсонаро</a>, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0_%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D0%B8" title="Нарендра Моди">Нарендра Моди</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB_%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%84%D0%BE%D1%81%D0%B0" title="Сирил Рамафоса">Сирил Рамафоса</a>.</figcaption></figure> У међународним односима, Русија дјелује као држава насљедница Совјетског Савеза,<a href="#cite_note-174">[159]</a><a href="#cite_note-175">[160]</a><a href="#cite_note-176">[161]</a> међутим тај статус оспоравају поједине државе и то остаје предмет дискусије<a href="#cite_note-177">[162]</a> у научним круговима. Традиционално се сврстава међу <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Велика сила">велике силе</a>.<a href="#cite_note-178">[163]</a> Русија је један од кључних учесника у међународној комуникацији, једна је од пет сталних чланица Савјета безбједности УН и један од представника „Велике двадесетке” (<a href="/wiki/%D0%9320_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%99%D0%B0" title="Г20 индустријски развијених земаља">Г20</a>); Русија преузима посебну одговорност за одржавање међународног мира и безбједности. Од 1996. до 2022. земља је била чланица <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5" class="mw-redirect" title="Савјет Европе">Савјета Европе</a>, а од 1997. до 2014. била је и чланица Велике осморке (<a href="/wiki/%D0%938" title="Г8">Г8</a>), неформалне асоцијације економски развијених држава. Члан је значајног броја других међународних организација, међу којима посебно мјесто заузимају оне које су настале у бившем СССР, углавном уз водећу улогу саме Русије: <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Заједница независних држава">Заједница независних држава</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A3%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Организација Уговора о колективној безбједности (страница не постоји)">Организација Уговора о колективној безбједности</a> и <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D1%83" title="Шангајска организација за сарадњу">Шангајска организација за сарадњу</a>. Русија заједно са Бјелорусијом чини <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Савезна Држава">Савезну Државу</a>. Русија је, заједно са Бјелорусијом и Казахстаном, била једна од земаља оснивача <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Евроазијски економски савез">Евроазијског економског савеза</a> (ЕЕС), међународног интеграционог економског удружења створеног на основу <a href="/w/index.php?title=%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7_%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Царински савез Евроазијског економског савеза (страница не постоји)">Царинског савеза Евроазијске економске заједнице</a>. ЕЕС дјелује од 1. јануара 2015. године. Спољну политику Русије одређује предсједник земље, а спроводи је Министарство спољних послова. Русија одржава дипломатске односе са 188 држава чланица УН, двије дјелимично признате и три посматрача УН; има дипломатске представништва у 144 земље. Русија нема дипломатске односе са <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Грузија">Грузијом</a> (од 2008), <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Украјина">Украјином</a> (од 2022), <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Микронезија">Микронезијом</a> (од 2022), <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Бутан">Бутаном</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0" title="Соломонова Острва">Соломонским Острвима</a>. Са руским иностраним пасошем могу се посјетити 76 земаља свијет без визе, у 32 земље визу можете добити аутоматски по доласку. У другим земљама, укључујући чланице Европске уније, Сједињене Државе, Канаду, Уједињено Краљевство, Кину, Јапан и друге земље, улазна виза се мора добити унапријед. Русија успоставља визни режим са државама свијета на основу реципроцитета.<a href="#cite_note-179">[164]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Оружане_снаге">Оружане снаге</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Оружане снаге Руске Федерације">Оружане снаге Руске Федерације</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Sukhoi_Design_Bureau,_051,_Sukhoi_Su-57_(49580577488).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/Sukhoi_Design_Bureau%2C_051%2C_Sukhoi_Su-57_%2849580577488%29.jpg/220px-Sukhoi_Design_Bureau%2C_051%2C_Sukhoi_Su-57_%2849580577488%29.jpg" decoding="async" width="220" height="147" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/Sukhoi_Design_Bureau%2C_051%2C_Sukhoi_Su-57_%2849580577488%29.jpg/330px-Sukhoi_Design_Bureau%2C_051%2C_Sukhoi_Su-57_%2849580577488%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/Sukhoi_Design_Bureau%2C_051%2C_Sukhoi_Su-57_%2849580577488%29.jpg/440px-Sukhoi_Design_Bureau%2C_051%2C_Sukhoi_Su-57_%2849580577488%29.jpg 2x" data-file-width="1200" data-file-height="800" /></a><figcaption><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ваздухопловна индустрија Русије (страница не постоји)">Руски</a> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8_%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86_%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Млазни ловац пете генерације">ловац пете генерације</a> <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%85%D0%BE%D1%98_%D0%A1%D1%83-57" title="Сухој Су-57">Су-57</a>.</figcaption></figure> <a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Оружане снаге Руске Федерације">Оружане снаге Руске Федерације</a> (ОС РФ) државна су војна организација која чини основу одбране Руске Федерације. У складу са федералним законом № 61-ФЗ од 31. маја 1996. „О одбрани”, ОС РФ су дизајниране да одбију агресију усмјерену против Руске Федерације, ради оружане заштите интегритета и неповредивости територије Руске Федерације, као и да врши послове у складу са федералним законима и међународним уговорима Руске Федерације.<a href="#cite_note-180">[165]</a> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Структура,_број,_опрема_и_финансирање"><span id=".D0.A1.D1.82.D1.80.D1.83.D0.BA.D1.82.D1.83.D1.80.D0.B0.2C_.D0.B1.D1.80.D0.BE.D1.98.2C_.D0.BE.D0.BF.D1.80.D0.B5.D0.BC.D0.B0_.D0.B8_.D1.84.D0.B8.D0.BD.D0.B0.D0.BD.D1.81.D0.B8.D1.80.D0.B0.D1.9A.D0.B5">Структура, број, опрема и финансирање</h4></div> Предсједник Руске Федерације је Врхови главнокомандујући Оружаних снага.<a href="#cite_note-181">[166]</a> Од 5. марта 2010. у ОС РФ имале су милион припадника (<a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5" title="Списак држава по бројности активне војске">5. у свијету</a>).<a href="#cite_note-182">[167]</a> ОС РФ су подијељене на три <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B4_%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%81%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B0" title="Вид оружаних снага">вида војске</a>: <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Копнена војска Руске Федерације">Копнене снаге</a>, <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D1%81%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Ваздушно-космичке снаге Руске Федерације">Ваздушно-космичке снаге</a>, <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%84%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Војно-поморска флота Руске Федерације">Војно-поморска флота</a>, као и два независна <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%BE%D0%B4_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Род војске (страница не постоји)">рода војске</a>: <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ракетна војска стратешке намјене Руске Федерације (страница не постоји)">ракетна војска стратешке намјене</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ваздушно-десантна војска Руске Федерације (страница не постоји)">ваздушно-десантна војска</a>. Поред тога, укључују и Материјално-техничко обезбјеђење и војску, војне формације и органе, која обезбјеђују војну службу који нису укључени у видове и самосталне родове војске Оружаних снага: <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%BE%D1%81%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Росгвардија (страница не постоји)">Федерална служба Војске националне гарде Руске Федерације</a>;</li> <li>Војска грађанске одбране Министарства ванредних ситуација;</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Спољна обавјештајна служба Руске Федерације (страница не постоји)">Спољна обавјештајна служба Руске Федерације</a>;</li> <li>Органи <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Федерална служба безбједности">ФСБ Русије</a> (укључујући и <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B0_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5_%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Погранична служба Федералне службе безбједности Руске Федерације (страница не постоји)">пограничну службу ФСБ</a>);</li> <li>Органи <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Федерална служба заштите (страница не постоји)">ФСЗ Русије</a> (укључујући и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B2%D0%B5%D0%B7_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5_%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Спецвез Федералне службе заштите Руске Федерације (страница не постоји)">службу за посебне комуникације и информације</a>).</li></ul> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Alabino220415part1-54.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ca/Alabino220415part1-54.jpg/220px-Alabino220415part1-54.jpg" decoding="async" width="220" height="142" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ca/Alabino220415part1-54.jpg/330px-Alabino220415part1-54.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ca/Alabino220415part1-54.jpg/440px-Alabino220415part1-54.jpg 2x" data-file-width="2250" data-file-height="1449" /></a><figcaption>Стратешки нуклеарни ракетни комплекс <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%A1-24_%D0%88%D0%B0%D1%80%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="РС-24 Јарс (страница не постоји)">РС-24 „Јарс”</a>.</figcaption></figure> Попуњавање оружаних снага врши се на мјешовити начин: регрутацијом грађана на војну службу према екстериторијалном принципу и путем добровољног приступања грађана Руске Федерације и страних грађана у војну службу. Позив грађана у војну службу врши се на основу федералног закона № 53-ФЗ од 28. марта 1998. „О војној обавези и војној служби”. Позивом су обухваћени грађани мушког пола старости од 18 до 27 година. Рок службе од 1. јануара 2008. је 12 мјесеци.<a href="#cite_note-183">[168]</a> Грађани Руске Федерације од 18 до 40 година и страни грађани старости од 18 до 30 година примају се у војну службу по уговору од 1992. до 2022. године. Рок трајања уговора је три, пет или десет година. Русија је 2022. промијенила старосну границу за први уговор о војној служби, по којој је одређена старосна граница од 18 до 50 година за све грађане.<a href="#cite_note-184">[169]</a> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Нуклеарно_оружје">Нуклеарно оружје</h4></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Стратешке нуклеарне снаге Руске Федерације (страница не постоји)">Стратешке нуклеарне снаге Руске Федерације</a></div> Нуклеарне снаге Руске Федерације имају <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Нуклеарна тријада (страница не постоји)">копнену, поморску и ваздухопловну компоненту</a> и главни су гарант одвраћања од напада страних држава на Руску Федерацију. Према <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војна доктрина (страница не постоји)">војној доктрини</a>, Руска Федерација задржава право да употријеби нуклеарно оружје као одговор на агресију употребом <a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5_%D0%B7%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5" title="Оружје за масовно уништење">оружја за масовно уништење</a>, као и на агресију употребом <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Обично оружје (страница не постоји)">обичног оружја</a>, када је угрожено само постојање државе.<a href="#cite_note-185">[170]</a> Од 2017. број нуклеарних <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Бојева глава">бојевих глава</a> које Русија посједује краће се у распону од 1400 до 1600 јединица (према Споразуму о смањењу и ограничавању стратешког офанзивног оружја из 2010). По овом показатељу Русија је приближно у рангу са Сједињеним Државама, обје земље у томе знатно надмашују друге државе — Кина, која је на трећем мјесту у свијету по броју нуклеарних бојевих глава, има око 500 јединица.<a href="#cite_note-186">[171]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Привреда">Привреда</h2></div> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Russian_rubles.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b1/Russian_rubles.jpg/200px-Russian_rubles.jpg" decoding="async" width="200" height="131" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b1/Russian_rubles.jpg/300px-Russian_rubles.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b1/Russian_rubles.jpg/400px-Russian_rubles.jpg 2x" data-file-width="4608" data-file-height="3009" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B0" title="Руска рубља">Руска рубља</a></figcaption></figure> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Moscow-City_28-03-2010_3_l.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/96/Moscow-City_28-03-2010_3_l.jpg/200px-Moscow-City_28-03-2010_3_l.jpg" decoding="async" width="200" height="142" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/96/Moscow-City_28-03-2010_3_l.jpg/300px-Moscow-City_28-03-2010_3_l.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/96/Moscow-City_28-03-2010_3_l.jpg/400px-Moscow-City_28-03-2010_3_l.jpg 2x" data-file-width="1000" data-file-height="709" /></a><figcaption>Москва, пословна зона</figcaption></figure> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Oil_pump_Bashneft.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5f/Oil_pump_Bashneft.jpg/200px-Oil_pump_Bashneft.jpg" decoding="async" width="200" height="113" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5f/Oil_pump_Bashneft.jpg/300px-Oil_pump_Bashneft.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5f/Oil_pump_Bashneft.jpg/400px-Oil_pump_Bashneft.jpg 2x" data-file-width="1824" data-file-height="1026" /></a><figcaption>Руска нафта</figcaption></figure> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:MurmanskHarbour.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/29/MurmanskHarbour.jpg/200px-MurmanskHarbour.jpg" decoding="async" width="200" height="133" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/29/MurmanskHarbour.jpg/300px-MurmanskHarbour.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/29/MurmanskHarbour.jpg/400px-MurmanskHarbour.jpg 2x" data-file-width="3456" data-file-height="2304" /></a><figcaption>Докови у <a href="/wiki/%D0%9C%D1%83%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA" title="Мурманск">Мурманску</a></figcaption></figure> Петнаест година након пропасти <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Комунизам">комунизма</a>, тачније након распада <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Совјетски Савез">Совјетског Савеза</a> 1990. године, руска економија се 2005. године приближила економијама средње развијених земаља слободног тржишта. Данас она има високу стопу раста <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D1%83%D1%82%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4" title="Бруто домаћи производ">БДП</a>-а (у 2004. 7,2%; 2005. 6,4%; 2006. 8,2%; 2007. 8,5%; 2008. 5,2% годишње) и релативно високу <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Инфлација">инфлацију</a> (око 8,8%). Ипак, и данас су у Русији уочљиви остаци старог, комунистичког система. Економија Русије 2017. године је 11. највећа економија на свету по <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D1%83%D1%82%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4" title="Бруто домаћи производ">бруто домаћем производу</a>, а могла би да се нађе у првих десет економија на свету, испред <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Канада">Канаде</a>. Русија је по бруто домаћем производу, већа економија од <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индонезија">Индонезије</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE" title="Мексико">Мексика</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Аустралија">Аустралије</a>, као и од <a href="/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Шпанија">Шпаније</a> и <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Турска">Турске</a> . На данашњу слику економије је утицала и брза <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Приватизација">приватизација</a> неких уноснијих државних предузећа почетком деведесетих. Њих је преузела неколицина предузетника повезана са тадашњом политичком елитом (олигарси). У последње време неки су тајкуни били присиљени одрећи се контроле над својим фабрикама, а неки су и затворени или су емигрирали. Велики концерни и даље доминирају руском привредом, а држава најављује мере за подстицање малог и средњег предузетништва. Претежно хладна сурова клима, јаке оштре зиме које трају и до шест месеци, онемогућавају или отежавају гајење воћа и поврћа, па зато многа домаћинства у Русији имају стакленике у којима гаје воће и поврће. И поред хладне руске климе и јаке руске <a href="/wiki/%D0%97%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Зима">зиме</a>, Русија је ипак пољопривредна земља, јер интензивна <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0" title="Пољопривреда">пољопривреда</a> и <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Хортикултура">хортикултура</a>, су неопходни да би се нахранило преко 100 милиона становника. Значајни су усеви <a href="/wiki/%D0%9F%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Пшеница">пшенице</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82" title="Сунцокрет">сунцокрета</a> и <a href="/wiki/%C5%A0e%C4%87erna_repa" title="Šećerna repa">шећерне репе</a>, као и <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B0%D1%98" title="Чај">чаја</a> и <a href="/wiki/%D0%82%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%80" title="Ђумбир">ђумбира</a>. Русија је значајан извозник рибе и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80" title="Кавијар">кавијара</a>, јер је богата рекама и језерима. Русија је позната и по алкохолним пићима као што су <a href="/wiki/Viski" title="Viski">виски</a> и руска <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%82%D0%BA%D0%B0" title="Вотка">вотка</a>. Земља је нарочито богата шумама, па је зато поред <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Бразил">Бразила</a>, Канаде и Индонезије, највећи извозник дрвне грађе и производа од <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B2%D0%BE" title="Дрво">дрвета</a>. Данас се руска економија углавном темељи на двема стубовима: извозу енергената (<a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0" title="Нафта">нафте</a> и <a href="/wiki/Zemni_gas" title="Zemni gas">земног плина</a>), где се посебно издвајају компаније <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC" class="mw-redirect" title="Гаспром">Гаспром</a> и <a href="/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B8%D0%BB" title="Лукоил">Лукоил</a>, и сировина и растућој домаћој потрошњи. Традиционална совјетска <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Металургија">металургија</a> и са њом повезана производња машина, <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB" title="Аутомобил">аутомобила</a> као што је <a href="/wiki/Lada" title="Lada">Лада</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Авион">авиона</a> преживљавају захваљујући високим <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Царина">царинама</a> које спречавају увоз јефтинијих и квалитетнијих иностраних производа. Многе фабрике преоријентисале су се на сарадњу са западним компанијама и лиценцирану производњу страних производа (иномарке). Пропаст совјетског централног планирања довела је и до превелике неравнотеже у развоју појединих регија. Највише страних инвестиција и најбржи привредни раст имају Москва и Петербург. Разлике у просечном дохотку становника престонице и провинција су и до десет пута. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Саобраћај">Саобраћај</h3></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%98_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Саобраћај у Русији">Саобраћај у Русији</a></div> Велике удаљености и често сурови климатски услови веома су утицали на развој транспортне инфраструктуре у Русији. У превозу робе, а и путника још увек доминантну улогу има <a href="/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Железница">железница</a>. Железничка мрежа има 87.000 km пруга у јавној употреби и 63.000 km индустријских пруга. Удео железнице у укупном превозу робе је 83,2%, а путника 40,9%. У Русији се налази и најдужа светска железничка пруга, 9.289 km дуга <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Транссибирска железница">Транссибирска железница</a> која повезује Москву и <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA" title="Владивосток">Владивосток</a> на <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%85%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD" title="Тихи океан">Тихом океану</a>. Иако је путна инфраструктура у прилично лошем стању, без савремених <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE-%D0%BF%D1%83%D1%82" class="mw-redirect" title="Ауто-пут">ауто-путева</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B7&action=edit&redlink=1" class="new" title="Путни превоз (страница не постоји)">путни превоз</a> је у успону. <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB" title="Аутомобил">Аутомобил</a> је данас у Русији све мање статусни симбол, посебно у великим градовима што доводи до великих гужви и једне од највећих стопа смртности у друмским саобраћајним несрећама у Европи. <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B7&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ваздушни превоз (страница не постоји)">Ваздушни превоз</a> је у сталном порасту па има доминантну улогу у путничком превозу на релацијама већим од 1.500 km. Највеће авионске компаније су <a href="/wiki/%D0%90%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BB%D0%BE%D1%82" title="Аерофлот">Аерофлот</a>, затим <a href="/wiki/%D0%A17_%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%BD%D1%81" class="mw-redirect" title="С7 ерлајнс">С7 ерлајнс</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пулково (страница не постоји)">Пулково</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%80" title="Красер">КрасЕр</a>. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Култура">Култура</h2></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Култура Русије">Култура Русије</a></div> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Angelsatmamre-trinity-rublev-1410.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0b/Angelsatmamre-trinity-rublev-1410.jpg/150px-Angelsatmamre-trinity-rublev-1410.jpg" decoding="async" width="150" height="187" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0b/Angelsatmamre-trinity-rublev-1410.jpg/225px-Angelsatmamre-trinity-rublev-1410.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0b/Angelsatmamre-trinity-rublev-1410.jpg/300px-Angelsatmamre-trinity-rublev-1410.jpg 2x" data-file-width="1300" data-file-height="1619" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_(%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98_%D0%A0%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%BE%D0%B2)" title="Тројство (Андреј Рубљов)">Икона Троства</a> <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98_%D0%A0%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%BE%D0%B2" title="Андреј Рубљов">Андреја Рубљова</a></figcaption></figure> Русија има огромну културну баштину. Нарочито у <a href="/wiki/19._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="19. век">19</a>. и <a href="/wiki/20._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="20. век">20. веку</a> постигнути су велики успеси у: балету, музици, драми, књижевности и филму. Средњовековни руски уметници су мање познати или анонимни, а изузетак је сликар <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98_%D0%A0%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%BE%D0%B2" title="Андреј Рубљов">Андреј Рубљов</a>. Велика глобална <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Руска дијаспора">руска дијаспора</a> такође је одиграла велику улогу у ширењу руске културе широм света. Руски национални симбол, <a href="/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8_%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BE" title="Двоглави орао">двоглави орао</a>, датира још из периода царства и налази се у <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B1_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Грб Русије">грбу</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руска хералдика (страница не постоји)">хералдици земље</a>.<a href="#cite_note-Muscovy-187">[172]</a> <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%B4" title="Руски медвјед">Руски медвед</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Мајка Русија">мајка Русија</a> се често користе као <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Национална алегорија">националне персонификације</a> земље.<a href="#cite_note-188">[173]</a><a href="#cite_note-189">[174]</a> <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B1%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B5" title="Бабушке">Матрјошке</a> се сматрају културном иконом Русије.<a href="#cite_note-190">[175]</a> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Ostromirovo.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Ostromirovo.jpg/200px-Ostromirovo.jpg" decoding="async" width="200" height="136" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Ostromirovo.jpg/300px-Ostromirovo.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Ostromirovo.jpg/400px-Ostromirovo.jpg 2x" data-file-width="596" data-file-height="405" /></a><figcaption>Најстарије руско црквенословенско јеванђеље — Остромирово, XI век</figcaption></figure> Многи руски писци спадају у врх светске књижевности: <a href="/wiki/%D0%A4%D1%98%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%94%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Фјодор Достојевски">Фјодор Достојевски</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B8" title="Максим Горки">Максим Горки</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81_%D0%9F%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BA" title="Борис Пастернак">Борис Пастернак</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD" title="Александар Солжењицин">Александар Солжењицин</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2_%D0%A2%D0%BE%D0%BB%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98" title="Лав Толстој">Лав Толстој</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%A7%D0%B5%D1%85%D0%BE%D0%B2" title="Антон Чехов">Антон Чехов</a> и <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D0%B2" title="Иван Тургењев">Иван Тургењев</a>. Ту су и песници: <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BD" title="Александар Пушкин">Александар Пушкин</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB_%D0%89%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B2" title="Михаил Љермонтов">Михаил Љермонтов</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D1%85%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0" title="Ана Ахматова">Ана Ахматова</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98_%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D0%BD" title="Сергеј Јесењин">Сергеј Јесењин</a>. Књиге се у Русији доста штампају и пуно читају. Године 1990. у Русији је произведено 1,6 милијарди књига. Године 2004. производња је пала на 562 милиона књига. Током 19. века, у Русији се формирала јака група националних композитора, међу којима се истичу <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD" title="Александар Бородин">Александар Бородин</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%81%D1%82_%D0%9C%D1%83%D1%81%D0%BE%D1%80%D0%B3%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Модест Мусоргски">Модест Мусоргски</a>, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%9A%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2" title="Николај Римски-Корсаков">Николај Римски-Корсаков</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Петар Чајковски">Петар Чајковски</a>. Они су створили руску национални стил класичне музике компонујући симфоније, опере, балете и камерну музику. Њихову традицију је својим клавирским концертима и симфонијама наставио <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98_%D0%A0%D0%B0%D1%85%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2" title="Сергеј Рахмањинов">Сергеј Рахмањинов</a>. Музику експресионизма и модерног доба у Русији репрезентују <a href="/wiki/%D0%98%D0%B3%D0%BE%D1%80_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Игор Стравински">Игор Стравински</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%84%D1%98%D0%B5%D0%B2" title="Сергеј Прокофјев">Сергеј Прокофјев</a> и <a href="/wiki/%D0%94%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98_%D0%A8%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87" title="Дмитриј Шостакович">Дмитриј Шостакович</a>. <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Peter_Tschaikowski.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1e/Peter_Tschaikowski.jpg/150px-Peter_Tschaikowski.jpg" decoding="async" width="150" height="199" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1e/Peter_Tschaikowski.jpg/225px-Peter_Tschaikowski.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1e/Peter_Tschaikowski.jpg/300px-Peter_Tschaikowski.jpg 2x" data-file-width="463" data-file-height="615" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Петар Чајковски">Пјотр Иљич Чајковски</a></figcaption></figure> <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82" title="Балет">Балет</a> има дугу традицију у Русији и омиљен је међу публиком. Из балетске трупе основане <a href="/wiki/1773" title="1773">1773</a>. настао је данашњи <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82_%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D1%99%D1%88%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1" class="new" title="Балет театра Баљшој (страница не постоји)">Балет театра Баљшој</a>. Русија је дала великане балетске уметности, попут: <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0" title="Ана Павлова">Ане Павлове</a>, <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A3%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0" title="Галина Уљанова">Галине Уљанове</a>, <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%86%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9D%D0%B8%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Вацлав Нижински">Вацлава Нижинског</a>, <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%84_%D0%9D%D1%83%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%B2" title="Рудолф Нурејев">Рудолфа Нурејева</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB_%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2" title="Михаил Баришњиков">Михаила Баришњикова</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98_%D0%94%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2" title="Сергеј Дјагиљев">Сергеја Дјагиљева</a>, <a href="/wiki/Mihail_Fokin" title="Mihail Fokin">Михаила Фокина</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%B0_%D0%9F%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%B0" title="Маја Плисецка">Маје Плисецкаје</a>. У области <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Сликарство">сликарства</a> руски уметници су имали значајно место. Најпознатији сликар природе и пејзажа је био <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87_%D0%A8%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BD" class="mw-redirect" title="Иван Иванович Шишкин">Иван Иванович Шишкин</a>. У модерним уметничким покретима, <a href="/wiki/%D0%95%D0%BA%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Експресионизам">експресионизму</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Кубизам">кубизму</a> и <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B0" title="Руска авангарда">руској авангарди</a> учествовали су <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98_%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Василиј Кандински">Василиј Кандински</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87" title="Казимир Маљевич">Казимир Маљевич</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%98_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Алексеј фон Јавленски">Алексеј фон Јавленски</a> и <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0" title="Наталија Гончарова">Наталија Гончарова</a>. Међу истакнуте руске сликаре такође спадају <a href="/wiki/%D0%98%D1%99%D0%B0_%D0%A0%D1%98%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%BD" title="Иља Рјепин">Иља Рјепин</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA_%D0%A8%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BB" title="Марк Шагал">Марк Шагал</a>. Најзнаменитији руски филмски уметници су <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98_%D0%90%D1%98%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD" title="Сергеј Ајзенштајн">Сергеј Ајзенштајн</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98_%D0%A2%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Андреј Тарковски">Андреј Тарковски</a>. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Музика">Музика</h3></div> До 18. века, музика у Русији се састојала углавном од црквене музике и народних песама и игара.<a href="#cite_note-Music-191">[176]</a> У 19. веку дефинисала га је напетост између класичног композитора <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB_%D0%93%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B0" title="Михаил Глинка">Михаила Глинке</a> и других чланова <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B0" title="Велика петорка">Велике петорке</a>, које је касније наследио <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B5%D1%99%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бељајевски круг (страница не постоји)">круг Бељајева</a>,<a href="#cite_note-192">[177]</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руско музичко друштво (страница не постоји)">Руског музичког друштва</a> на челу са композиторима <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%A0%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Антон Рубинштајн (страница не постоји)">Антоном</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98_%D0%A0%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Николај Рубинштајн (страница не постоји)">Николајем Рубинштајном</a>.<a href="#cite_note-193">[178]</a> Каснију традицију <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Петар Чајковски">Петра Иљича Чајковског</a>, једног од највећих композитора епохе романтизма, наставио је у 20. век <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98_%D0%A0%D0%B0%D1%85%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2" title="Сергеј Рахмањинов">Сергеј Рахмањинов</a>, један од последњих великих представника романтизма у <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руска класична музика (страница не постоји)">руској</a> и европској класичној музици. Међу светски познатим композиторима 20. века су <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A1%D0%BA%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BD" title="Александар Скрјабин">Александар Скрјабин</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2" title="Александар Глазунов">Александар Глазунов</a>,<a href="#cite_note-Music-191">[176]</a> <a href="/wiki/%D0%98%D0%B3%D0%BE%D1%80_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Игор Стравински">Игор Стравински</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%84%D1%98%D0%B5%D0%B2" title="Сергеј Прокофјев">Сергеј Прокофјев</a> и <a href="/wiki/%D0%94%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98_%D0%A8%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87" title="Дмитриј Шостакович">Дмитриј Шостакович</a>, а касније <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BD_%D0%94%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%B2&action=edit&redlink=1" class="new" title="Едисон Денисов (страница не постоји)">Едисон Денисов</a>, <a href="/wiki/Sofija_Gubajdulina" title="Sofija Gubajdulina">Софија Губајдулина</a>,<a href="#cite_note-music22-194">[179]</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98_%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2&action=edit&redlink=1" class="new" title="Георгиј Свиридов (страница не постоји)">Георгиј Свиридов</a>,<a href="#cite_note-195">[180]</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D0%A8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B5" title="Алфред Шнитке">Алфред Шнитке</a>.<a href="#cite_note-music22-194">[179]</a> Совјетски и руски конзерваторијуми су створили генерације светски познатих солиста. Међу најпознатијим су виолинисти <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4_%D0%9E%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%85&action=edit&redlink=1" class="new" title="Давид Оистракх (страница не постоји)">Давид Ојстрах</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%BD_%D0%9A%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Гидон Кремер (страница не постоји)">Гидон Кремер</a>,<a href="#cite_note-196">[181]</a><a href="#cite_note-197">[182]</a> виолончелиста <a href="/wiki/%D0%9C%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87" title="Мстислав Ростропович">Мстислав Ростропович</a>,<a href="#cite_note-198">[183]</a> пијанисти <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86" title="Владимир Хоровиц">Владимир Хоровиц</a>,<a href="#cite_note-199">[184]</a> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D0%B8%D1%85%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Свјатослав Рихтер">Свјатослав Рихтер</a>,<a href="#cite_note-200">[185]</a> и <a href="/wiki/%D0%95%D0%BC%D0%B8%D0%BB_%D0%93%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%BB%D1%81" title="Емил Гиљелс">Емил Гилелс</a>,<a href="#cite_note-201">[186]</a> и вокал <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%98%D0%B0" title="Галина Вишњевскаја">Галина Вишњевскаја</a>.<a href="#cite_note-202">[187]</a> Током совјетске ере, у области <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Забавна музика">популарна музика</a> је такође било неколико значајних извођача, као што су два <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B4_(%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бард (Совјетски Савез) (страница не постоји)">баладера</a> — <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%92%D0%B8%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%BA%D0%B8" title="Владимир Висоцки">Владимир Висоцки</a> и <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82_%D0%9E%D0%BA%D1%83%D1%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Булат Окуџава">Булат Окуџава</a>,<a href="#cite_note-music22-194">[179]</a> и извођачи као што је <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B0" title="Ала Пугачова">Ала Пугачева</a>.<a href="#cite_note-203">[188]</a> <a href="/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%B7" title="Џез">Џез је</a>, чак и уз санкције совјетских власти, процветао и еволуирао у једну од најпопуларнијих музичких форми у земљи.<a href="#cite_note-music22-194">[179]</a> До 1980-их, <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%BE%D0%BA_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Рок музика у Русији (страница не постоји)">рок музика</a> је постала популарна широм Русије и произвела је бендове као што су <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B4)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Арија (бенд) (страница не постоји)">Ариа</a>, <a href="/w/index.php?title=Aquarium_(%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B4)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Aquarium (бенд) (страница не постоји)">Aquarium</a>,<a href="#cite_note-204">[189]</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%94%D0%A2_(%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B4)&action=edit&redlink=1" class="new" title="ДДТ (бенд) (страница не постоји)">ДДТ</a>,<a href="#cite_note-205">[190]</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%BE_(%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0)" title="Кино (група)">Кино</a>;<a href="#cite_note-206">[191]</a> вођа Кина <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%A6%D0%BE%D1%98" title="Виктор Цој">Виктор Цој</a>, посебно је популаран фигура.<a href="#cite_note-207">[192]</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BF_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руска поп музика (страница не постоји)">Поп музика</a> је наставила да цвета у Русији од 1960-их, са појединим светски познатим извођачима као што су <a href="/wiki/T.A.T.u." title="T.A.T.u.">T.A.T.u</a>.<a href="#cite_note-208">[193]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Књижевност">Књижевност</h3></div> <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Руска књижевност">Руска књижевност</a> се сматра једном од најутицајнијих и најразвијенијих у свету.<a href="#cite_note-literature1-209">[194]</a> Може се пратити од <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="Средњи век">средњег века</a>, када су настајали епови и хронике на <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Староруски језик">староисточном словенском језику</a>.<a href="#cite_note-210">[195]</a> До <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Просветитељство">доба просветитељства</a>, књижевност је добила на значају, са делима <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB_%D0%9B%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2" title="Михаил Ломоносов">Михаила Ломоносова</a>, <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81_%D0%A4%D0%BE%D0%BD%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BD" title="Денис Фонвизин">Дениса Фонвизина</a>, <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB_%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD" title="Гаврил Державин">Гаврила Державина</a> и <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B7%D0%B8%D0%BD" title="Николај Карамзин">Николаја Карамзина</a>.<a href="#cite_note-literature2-211">[196]</a> Од раних 1830-их, током <a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Златно доба руске поезије (страница не постоји)">златног доба руске поезије</a>, књижевност је прошла кроз златно доба у поезији, прози и драми.<a href="#cite_note-212">[197]</a> <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Романтизам">Романтизам</a> је дозволио процват песничког талента: <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98_%D0%96%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Василиј Жуковски">Василиј Жуковски</a>, а касније и његов штићеник <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BD" title="Александар Пушкин">Александар Пушкин</a>, дошли су до изражаја.<a href="#cite_note-213">[198]</a> Инспирисани и усмерени Пушкином, рођена је нова генерација песника, укључујући <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB_%D0%89%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B2" title="Михаил Љермонтов">Михаила Љермонтова</a>, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98_%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2" title="Николај Некрасов">Николаја Некрасова</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%98_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87_%D0%A2%D0%BE%D0%BB%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98" title="Алексеј Константинович Толстој">Алексеја Константиновича Толстоја</a>, <a href="/wiki/%D0%A4%D1%98%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%A2%D1%98%D1%83%D1%82%D1%87%D0%B5%D0%B2" title="Фјодор Тјутчев">Фјодора Тјучева</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98_%D0%A4%D0%B5%D1%82" title="Афанасиј Фет">Афанасија Фета</a>.<a href="#cite_note-literature2-211">[196]</a><figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Kiprensky_Pushkin.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Kiprensky_Pushkin.jpg/150px-Kiprensky_Pushkin.jpg" decoding="async" width="150" height="175" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Kiprensky_Pushkin.jpg/225px-Kiprensky_Pushkin.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Kiprensky_Pushkin.jpg/300px-Kiprensky_Pushkin.jpg 2x" data-file-width="1759" data-file-height="2048" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BD" title="Александар Пушкин">Александар Сергејевич Пушкин</a></figcaption></figure>Први велики руски романсијер био је <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98_%D0%93%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%99" title="Николај Гогољ">Николај Гогољ</a>.<a href="#cite_note-214">[199]</a> Затим је био значајан <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D0%B2" title="Иван Тургењев">Иван Тургењев</a>, који је савладао и кратке приче и романе.<a href="#cite_note-215">[200]</a> <a href="/wiki/%D0%A4%D1%98%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%94%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Фјодор Достојевски">Фјодор Достојевски</a> и <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2_%D0%A2%D0%BE%D0%BB%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98" title="Лав Толстој">Лав Толстој</a> убрзо су постали међународно познати. <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D0%BE%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2" title="Иван Гончаров">Иван Гончаров</a> је упамћен углавном по роману <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B2" title="Обломов">Обломов</a>.<a href="#cite_note-216">[201]</a> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB_%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2-%D0%A8%D1%87%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%BD" title="Михаил Салтиков-Шчедрин">Михаил Салтиков-Шчедрин</a> писао је прозну сатиру,<a href="#cite_note-217">[202]</a> док је <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98_%D0%89%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2" title="Николај Љесков">Николај Лесков</a> највише упамћен по својој краћој белетристици.<a href="#cite_note-218">[203]</a> У другој половини века <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%A7%D0%B5%D1%85%D0%BE%D0%B2" title="Антон Чехов">Антон Чехов</a> се истакао у кратким причама и постао водећи драматург.<a href="#cite_note-219">[204]</a> Други важни догађаји у 19. веку укључивали су баснописца <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2" title="Иван Крилов">Ивана Крилова</a>,<a href="#cite_note-220">[205]</a> писце нефикцијске књижевности као што су критичар <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD_%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87_%D0%91%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Висарион Григоријевич Бјелински">Висарион Белински</a>,<a href="#cite_note-221">[206]</a> и драматурге попут <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2" title="Александар Грибоједов">Александра Грибоједова</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Александар Островски">Александра Островског</a>.<a href="#cite_note-222">[207]</a><a href="#cite_note-223">[208]</a> Почетак 20. века сврстава се у <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Сребрно доба руске поезије">Сребрно доба руске поезије</a>. Ово доба је имало песнике као што су <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%91%D0%BB%D0%BE%D0%BA" title="Александар Блок">Александар Блок</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D1%85%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0" title="Ана Ахматова">Ана Ахматова</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81_%D0%9F%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BA" title="Борис Пастернак">Борис Пастернак</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82" title="Константин Балмонт">Константин Балмонт</a>,<a href="#cite_note-224">[209]</a> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0" title="Марина Цветајева">Марина Цветајева</a>, <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Владимир Мајаковски">Владимир Мајаковски</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%BF_%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%99%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Осип Мандељштам (страница не постоји)">Осип Мандељштам</a>. Руска књиежевност је изнедрила неке прворазредне романописце и писце кратких прича, као што су <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80_%D0%9A%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Александр Куприн (страница не постоји)">Александар Куприн</a>, добитник Нобелове награде <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D1%83%D1%9A%D0%B8%D0%BD" title="Иван Буњин">Иван Буњин</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%B2" title="Леонид Андрејев">Леонид Андрејев</a>, <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98_%D0%97%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD" title="Јевгениј Замјатин">Јевгениј Замјатин</a>, <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98_%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Димитриј Мерешковски">Дмитриј Мерешковски</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98_%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B8" title="Андреј Бели">Андреј Бели</a>.<a href="#cite_note-literature2-211">[196]</a> После Руске револуције 1917, руска књижевност се поделила на совјетске и <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бели емигрант (страница не постоји)">белоемигрантске</a> делове. Тридесетих година 20. века, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Социјалистички реализам">социјалистички реализам</a> је постао преовлађујући тренд у Русији. Његова главна фигура био је <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B8" title="Максим Горки">Максим Горки</a>, који је поставио темеље овог стила.<a href="#cite_note-225">[210]</a> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB_%D0%91%D1%83%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2" title="Михаил Булгаков">Михаил Булгаков</a> је био један од водећих писаца совјетске ере.<a href="#cite_note-226">[211]</a> Роман <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Николај Островски">Николаја Островског</a> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE_%D1%81%D0%B5_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BE_%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA" title="Како се калио челик">Како се калио челик</a> спада међу најуспешнија дела руске књижевности. Утицајни писци емигранти су <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B2" title="Владимир Набоков">Владимир Набоков</a>,<a href="#cite_note-227">[212]</a> и <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%90%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2" title="Исак Асимов">Исак Асимов</a>; који је важио за једног од писаца научне фантастике „велике тројке”.<a href="#cite_note-228">[213]</a> Неки писци су се усудили да се супротставе совјетској идеологији, као што је романописац <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD" title="Александар Солжењицин">Александар Солжењицин</a>, добитник Нобелове награде, који је писао о животу у гулазима.<a href="#cite_note-229">[214]</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руска филозофија (страница не постоји)">Руска филозофија</a> је имала велики светски утицај. <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%BD" title="Александар Херцен">Александар Херцен</a> је познат као један од родоначелника <a href="/wiki/Agrarizam" title="Agrarizam">аграрног</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Популизам">популизма</a>.<a href="#cite_note-230">[215]</a> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB_%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%83%D1%9A%D0%B8%D0%BD" title="Михаил Бакуњин">Михаила Бакуњина</a> називају оцем <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Анархизам">анархизма</a>.<a href="#cite_note-231">[216]</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BA%D0%B8%D0%BD" title="Петар Кропоткин">Петар Кропоткин</a> је био најважнији теоретичар <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Анархокомунизам">анархо-комунизма</a>.<a href="#cite_note-232">[217]</a> Дела <a href="/wiki/Mihail_Bahtin" title="Mihail Bahtin">Михаила Бахтина</a> значајно су инспирисали научнике.<a href="#cite_note-233">[218]</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хелена Блаватски (страница не постоји)">Хелена Блаватски</a> је стекла међународну подршку као водећи теоретичар <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Теозофија">теозофије</a> и суоснивала је <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Теозофско друштво (страница не постоји)">Теозофско друштво</a>.<a href="#cite_note-234">[219]</a> <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D0%BD" title="Владимир Лењин">Владимир Лењин</a>, велики револуционар, развио је варијанту комунизма познату као <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Лењинизам">лењинизам</a>.<a href="#cite_note-235">[220]</a> <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2_%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%BA%D0%B8" title="Лав Троцки">Лав Троцки</a> је, с друге стране, основао <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Троцкизам">троцкизам</a>.<a href="#cite_note-236">[221]</a> <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%97%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%B2" title="Александар Зиновјев">Александар Зиновјев</a> је био истакнути филозоф друге половине 20. века.<a href="#cite_note-237">[222]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Масовни_медији_и_кинематографија">Масовни медији и кинематографија</h3></div> У Русији постоји 400 новинских агенција, међу којима су највеће међународне агенције <a href="/wiki/%D0%A2%D0%90%D0%A1%D0%A1" title="ТАСС">ТАСС</a>, <a href="/wiki/%D0%A0%D0%98%D0%90_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="РИА Новости">РИА Новости</a>, <a href="/wiki/Sputnik_(%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Sputnik (новинска агенција)">Спутњик</a> и <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%81" title="Интерфакс">Интерфакс</a>.<a href="#cite_note-mediaarchive-238">[223]</a> <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" class="mw-redirect" title="Телевизија у Русији">Телевизија</a> је најпопуларнији медиј у Русији.<a href="#cite_note-bbcmedia-239">[224]</a> Међу 3.000 лиценцираних радио станица широм земље, значајне су <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Радио России (страница не постоји)">Радио России</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A4%D0%9C&action=edit&redlink=1" class="new" title="Вести ФМ (страница не постоји)">Вести ФМ</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%85%D0%BE_%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ехо Москве (страница не постоји)">Ехо Москве</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BA&action=edit&redlink=1" class="new" title="Радио Мајак (страница не постоји)">Радио Мајак</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B8%D0%B5_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Русскоие Радио (страница не постоји)">Русскоие Радио</a>. Од 16.000 регистрованих листова популарни су <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D0%A4%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аргументи и Факти (страница не постоји)">Аргументи и Факти</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Комсомољскаја правда (страница не постоји)">Комсомолскаја Правда</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%98%D0%B0_%D0%B3%D0%B0%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Росискаја газета (страница не постоји)">Руска Газета</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Известија (страница не постоји)">Известиа</a> и други. Државни <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Први канал Русија (страница не постоји)">Први канал</a> и <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_1" title="Русија 1">Русија-1</a> су водећи информативни канали, док је <a href="/wiki/RT" title="RT">РТ</a> водећи у међународним медијским операцијама Русије.<a href="#cite_note-bbcmedia-239">[224]</a> Русија има <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B5_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Видео-игре у Русији">највеће тржиште видео игара</a> у Европи, са преко 65 милиона играча широм земље.<a href="#cite_note-240">[225]</a> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:2019-07-28-3385-Moscow-Ostankino-Tower.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/2019-07-28-3385-Moscow-Ostankino-Tower.jpg/133px-2019-07-28-3385-Moscow-Ostankino-Tower.jpg" decoding="async" width="133" height="201" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/2019-07-28-3385-Moscow-Ostankino-Tower.jpg/200px-2019-07-28-3385-Moscow-Ostankino-Tower.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/2019-07-28-3385-Moscow-Ostankino-Tower.jpg/267px-2019-07-28-3385-Moscow-Ostankino-Tower.jpg 2x" data-file-width="2848" data-file-height="4288" /></a><figcaption><a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%9A&action=edit&redlink=1" class="new" title="Останкински торањ (страница не постоји)">Останкински торањ</a> у Москви, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%85_%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%9B%D0%B8%D1%85_%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак највиших самостојећих структура (страница не постоји)">највиша самостојећа грађевина</a> у Европи<a href="#cite_note-241">[226]</a></figcaption></figure> Руска, а касније и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF&action=edit&redlink=1" class="new" title="Совјетски биоскоп (страница не постоји)">совјетска кинематографија</a> била је извориште бројних проналаска, што је резултирало филмовима светског гласа као што је <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D1%9A%D0%B0%D1%87%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%BA%D0%B8%D0%BD" title="Оклопњача Потемкин">Бојни брод Потемкин</a>, који је на <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BA%D0%BF%D0%BE_58&action=edit&redlink=1" class="new" title="Екпо 58 (страница не постоји)">Светској изложби у Бриселу</a> 1958. проглашен за <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B5_%D1%81%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83_%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B8%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак филмова који се сматрају најбољим (страница не постоји)">највећи филм свих времена</a><a href="#cite_note-242">[227]</a><a href="#cite_note-243">[228]</a> Филмски ствараоци из совјетске ере, пре свега <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98_%D0%90%D1%98%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD" title="Сергеј Ајзенштајн">Сергеј Ајзенштајн</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98_%D0%A2%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Андреј Тарковски">Андреј Тарковски</a>, постали су међу најиновативнијим и најутицајнијим светским режисерима.<a href="#cite_note-244">[229]</a><a href="#cite_note-245">[230]</a> Ајзенштајн је био ученик <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2_%D0%9A%D1%83%D1%99%D0%B5%D1%88%D0%BE%D0%B2" title="Лав Куљешов">Лева Кулешова</a>, који је развио револуционарну <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B0" title="Совјетска монтажа">совјетску теорију монтаже</a> филмске монтаже у првој филмској школи на свету, <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82_%D0%B7%D0%B0_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D1%83_%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2&action=edit&redlink=1" class="new" title="Институт за кинематографију Герасимов (страница не постоји)">Свесавезном институту за кинематографију</a>.<a href="#cite_note-246">[231]</a> Теорија Кино-око <a href="/wiki/%D0%94%D0%B7%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%B2" title="Дзига Вертов">Џиге Вертова</a> имала је огроман утицај на развој документарног и филма уопште.<a href="#cite_note-247">[232]</a> Многи филмови совјетског социјалистичког реализма били су уметнички успешни, укључујући <a href="/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2_(%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Чапајев (филм) (страница не постоји)">Чапајева</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%B6%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8" class="mw-redirect" title="Лете ждралови">Лете ждралови</a> и <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83_(%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC)" title="Балада о војнику (филм)">Баладу о војнику</a>.<a href="#cite_note-cinematic2-248">[233]</a> Шездесетих и седамдесетих година 20. века у совјетској кинематографији је забележен већи избор уметничких стилова.<a href="#cite_note-cinematic2-248">[233]</a> Комедије <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BB%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A0%D0%B8%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2&action=edit&redlink=1" class="new" title="Елдар Риазанов (страница не постоји)">Елдара Рјазанова</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4_%D0%93%D0%B0%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Леонид Гаидаи (страница не постоји)">Леонида Гајдаја</a> тог времена биле су изузетно популарне, а многе од фраза које се користе и данас.<a href="#cite_note-249">[234]</a><a href="#cite_note-250">[235]</a> 1961–68. <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98_%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%87%D1%83%D0%BA" title="Сергеј Бондарчук">Сергеј Бондарчук</a> режирао је <a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80" title="Оскар">Оскаром</a> награђену <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%82_%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D1%80_(%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Рат и мир (филмска серија) (страница не постоји)">филмску адаптацију</a> епа Лава Толстоја <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82_%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D1%80" title="Рат и мир">Рат и мир</a>, који је био <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B8_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Најскупљи филм (страница не постоји)">најскупљи филм</a> снимљен у Совјетском Савезу.<a href="#cite_note-cinematic2-248">[233]</a> Године 1969. објављен је филм <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BB&action=edit&redlink=1" class="new" title="Владимир Мотил (страница не постоји)">Владимира Мотила</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5_%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бело сунце пустиње (страница не постоји)">Бело сунце пустиње</a>, веома популаран филм у жанру <a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD" title="Остерн">остерна</a> ; филм традиционално гледају <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%82" title="Космонаут">космонаути</a> пре било каквог путовања у свемир.<a href="#cite_note-251">[236]</a> Након распада Совјетског Савеза, руска биоскопска индустрија је претрпела велике губитке — међутим, од касних 2000-их, поново је доживела раст и наставља да расте.<a href="#cite_note-252">[237]</a><figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Bus_melnikov.JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Bus_melnikov.JPG/220px-Bus_melnikov.JPG" decoding="async" width="220" height="147" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Bus_melnikov.JPG/330px-Bus_melnikov.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Bus_melnikov.JPG/440px-Bus_melnikov.JPG 2x" data-file-width="3504" data-file-height="2336" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0" title="Центар модерне уметности Гаража">Центар модерне уметности Гаража</a></figcaption></figure> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Музеји">Музеји</h3></div> <a href="/wiki/%D0%95%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B6" title="Ермитаж">Музеј Ермитаж</a> у Санкт Петербургу поседује 3 милиона предмета, и по томе је међу највећим у свету, а први је по опсегу колекције уметничких слика. Део колекција Ермитажа (руска уметност) је <a href="/wiki/1895" title="1895">1895</a>. издвојен у <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руски музеј (страница не постоји)">Руски музеј</a>. Природњачки музеј <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B0" title="Кунсткамера">Кунсткамера</a>, отворен <a href="/wiki/1719" title="1719">1719</a>. по замисли Петра Великог, био је први музеј у Русији. У и око Санкт Петербурга постоје многобројне царске палате и друге знаменитости (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%85%D0%BE%D1%84" title="Петерхоф">Петерхоф</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BD_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Пушкин (град)">Царско Село</a>, <a href="/wiki/%D0%8B%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0" title="Ћилибарска соба">Ћилибарска соба</a>). У Москви се налазе <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Третјаковска галерија">Третјаковска галерија</a> и <a href="/wiki/Pu%C5%A1kinov_muzej" title="Puškinov muzej">Пушкинов музеј</a>, као и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%99" title="Московски кремљ">Московски кремљ</a> са својим уметничко-историјским збиркама. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Спорт">Спорт</h2></div> <a href="/wiki/%D0%A4%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB" title="Фудбал">Фудбал</a> је најпопуларнији спорт у Русији.<a href="#cite_note-253">[238]</a> <a href="/wiki/%D0%A4%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0" title="Фудбалска репрезентација Совјетског Савеза">Фудбалска репрезентација Совјетског Савеза</a> постала је први европски шампион освајањем <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%83_1960." title="Европско првенство у фудбалу 1960.">Европског првенства у фудбалу 1960</a>. године<a href="#cite_note-254">[239]</a> и стигла до финала <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%83_1988." title="Европско првенство у фудбалу 1988.">Европског првенства 1988</a>.<a href="#cite_note-255">[240]</a> Руски клубови <a href="/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%A6%D0%A1%D0%9A%D0%90_%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="ФК ЦСКА Москва">ЦСКА Москва</a> и <a href="/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%97%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82_%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%82_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3" title="ФК Зенит Санкт Петербург">Зенит Санкт Петербург</a> освојили су <a href="/wiki/%D0%A3%D0%95%D0%A4%D0%90_%D0%9B%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5" title="УЕФА Лига Европе">Куп УЕФА</a> 2005. и 2008.<a href="#cite_note-256">[241]</a><a href="#cite_note-257">[242]</a> <a href="/wiki/%D0%A4%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Фудбалска репрезентација Русије">Фудбалска репрезентација Русије</a> пласирала се у полуфинале <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%83_2008." title="Европско првенство у фудбалу 2008.">Еура 2008</a> .<a href="#cite_note-258">[243]</a> Русија је била домаћин <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BF_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%83_2017." title="Куп конфедерација у фудбалу 2017.">ФИФА купа конфедерација 2017.</a><a href="#cite_note-259">[244]</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%83_2018." title="Светско првенство у фудбалу 2018.">Светског првенства у фудбалу 2018. године</a>.<a href="#cite_note-260">[245]</a> Међутим, руски тимови су тренутно суспендовани из ФИФА и УЕФА такмичења.<a href="#cite_note-261">[246]</a> Најомиљенији спортови у Русији су <a href="/wiki/%D0%A4%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB" title="Фудбал">фудбал</a> и хокеј на леду, али и одбојка, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0" title="Кошарка">кошарка</a>, и у новије време <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81" title="Тенис">тенис</a>. <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D1%85" title="Шах">Шах</a> је омиљена разонода у Русији. Руски <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80" class="mw-redirect" title="Велемајстор">велемајстори</a> већ деценијама доминирају у овом спорту. <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D1%98_%D0%BD%D0%B0_%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%83_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хокеј на леду у Русији (страница не постоји)">Хокеј на леду</a> је веома популаран у Русији,<a href="#cite_note-262">[247]</a><a href="#cite_note-263">[248]</a><a href="#cite_note-264">[249]</a><a href="#cite_note-265">[250]</a><a href="#cite_note-266">[251]</a><a href="#cite_note-267">[252]</a><a href="#cite_note-268">[253]</a><a href="#cite_note-269">[254]</a><a href="#cite_note-270">[255]</a><a href="#cite_note-271">[256]</a> а <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D1%83_%D1%85%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D1%98%D1%83_%D0%BD%D0%B0_%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%83" title="Репрезентација Совјетског Савеза у хокеју на леду">совјетска репрезентација у хокеју на леду</a> доминирала је овим спортом на међународном нивоу током свог постојања.<a href="#cite_note-sport3-272">[257]</a> <a href="/wiki/Bendi" title="Bendi">Бенди</a> је руски национални спорт и историјски је био земља са највишим достигнућима у том спорту.<a href="#cite_note-273">[258]</a> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Кошаркашка репрезентација Русије">Кошаркашка репрезентација Русије</a> победила је на <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B8_2007." title="Европско првенство у кошарци 2007.">Евробаскету 2007</a>,<a href="#cite_note-274">[259]</a> а руски кошаркашки клуб <a href="/wiki/%D0%9A%D0%9A_%D0%A6%D0%A1%D0%9A%D0%90_%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="КК ЦСКА Москва">КК ЦСКА Москва</a> је међу најуспешнијим европским кошаркашким репрезентацијама.<a href="#cite_note-275">[260]</a> Годишња <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Велика награда Русије">Велика награда Русије</a> <a href="/wiki/%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0_1" title="Формула 1">Формуле 1</a> одржана је на <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%BE%D1%87%D0%B8" title="Аутодром Сочи">Сочи Аутодрому</a> у <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA_(%D0%A1%D0%BE%D1%87%D0%B8)" title="Олимпијски парк (Сочи)">Олимпијском парку у Сочију</a>, до њеног окончања након руске инвазије на Украјину 2022.<a href="#cite_note-276">[261]</a><a href="#cite_note-277">[262]</a> Историјски гледано, <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0" class="mw-redirect" title="Русија на олимпијским играма">руски спортисти</a> су били једни од најуспешнијих такмичара на <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B5" title="Олимпијске игре">Олимпијским играма</a>.<a href="#cite_note-sport3-272">[257]</a> Русија је водећа нација у <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D1%82%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Ритмичка гимнастика">ритмичкој гимнастици</a> ; а руско <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Синхроно пливање">синхроно пливање</a> се сматра најбољим на свету.<a href="#cite_note-278">[263]</a> <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Уметничко клизање">Уметничко клизање</a> је још један популаран спорт у Русији, посебно <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Клизање у пару (страница не постоји)">клизање у пару</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%81_%D0%BD%D0%B0_%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Плес на леду (страница не постоји)">плес на леду</a>.<a href="#cite_note-279">[264]</a> Русија је изнедрила бројне истакнуте тенисере.<a href="#cite_note-280">[265]</a> <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D1%85" title="Шах">Шах</a> је такође веома популарна забава у земљи, а многи од најбољих светских шахиста су Руси деценијама.<a href="#cite_note-281">[266]</a> <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B5_1980." title="Летње олимпијске игре 1980.">Летње олимпијске игре 1980.</a> одржане су у Москви<a href="#cite_note-282">[267]</a> а <a href="/wiki/%D0%97%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B5_2014." title="Зимске олимпијске игре 2014.">Зимске олимпијске игре 2014.</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B5_2014&action=edit&redlink=1" class="new" title="Зимске параолимпијске игре 2014 (страница не постоји)">Зимске параолимпијске игре 2014</a>. биле су одржане у Сочију.<a href="#cite_note-283">[268]</a><a href="#cite_note-284">[269]</a> Међутим, 43 <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%B0" title="Олимпијска медаља">олимпијске медаље</a> одузете су руским спортистима због <a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B3_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Допинг у Русији">кршења допинга</a>, што је највише у било којој земљи, и скоро трећина глобалног укупног броја случајева одузимања медаља.<a href="#cite_note-285">[270]</a> <div style="clear:both;"></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Галерија">Галерија</h2></div> <ul class="gallery mw-gallery-traditional"> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Yaroslavl-Oblast-Landscape-001.jpg" class="mw-file-description" title="Призор из околине Јарослава"><img alt="Призор из околине Јарослава" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Yaroslavl-Oblast-Landscape-001.jpg/120px-Yaroslavl-Oblast-Landscape-001.jpg" decoding="async" width="120" height="90" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Yaroslavl-Oblast-Landscape-001.jpg/180px-Yaroslavl-Oblast-Landscape-001.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Yaroslavl-Oblast-Landscape-001.jpg/240px-Yaroslavl-Oblast-Landscape-001.jpg 2x" data-file-width="2048" data-file-height="1536" /></a></div> <div class="gallerytext">Призор из околине Јарослава</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%80_%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0.jpg" class="mw-file-description" title="Централна Русија"><img alt="Централна Русија" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/16/%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%80_%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0.jpg/120px-%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%80_%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0.jpg" decoding="async" width="120" height="90" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/16/%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%80_%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0.jpg/180px-%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%80_%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/16/%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%80_%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0.jpg/240px-%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%80_%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0.jpg 2x" data-file-width="800" data-file-height="600" /></a></div> <div class="gallerytext">Централна Русија</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%94%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D1%80%D1%8C_%D0%B2_%D0%90%D1%85%D1%82%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5.JPG" class="mw-file-description" title="Зима на југу Русије"><img alt="Зима на југу Русије" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4d/%D0%94%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D1%80%D1%8C_%D0%B2_%D0%90%D1%85%D1%82%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5.JPG/120px-%D0%94%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D1%80%D1%8C_%D0%B2_%D0%90%D1%85%D1%82%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5.JPG" decoding="async" width="120" height="90" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4d/%D0%94%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D1%80%D1%8C_%D0%B2_%D0%90%D1%85%D1%82%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5.JPG/180px-%D0%94%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D1%80%D1%8C_%D0%B2_%D0%90%D1%85%D1%82%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4d/%D0%94%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D1%80%D1%8C_%D0%B2_%D0%90%D1%85%D1%82%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5.JPG/240px-%D0%94%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D1%80%D1%8C_%D0%B2_%D0%90%D1%85%D1%82%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5.JPG 2x" data-file-width="2048" data-file-height="1536" /></a></div> <div class="gallerytext"> Зима на југу Русије</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Landscape_view_in_Circumpolar_Urals.jpg" class="mw-file-description" title="Субполарни Урал"><img alt="Субполарни Урал" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ef/Landscape_view_in_Circumpolar_Urals.jpg/120px-Landscape_view_in_Circumpolar_Urals.jpg" decoding="async" width="120" height="90" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ef/Landscape_view_in_Circumpolar_Urals.jpg/180px-Landscape_view_in_Circumpolar_Urals.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ef/Landscape_view_in_Circumpolar_Urals.jpg/240px-Landscape_view_in_Circumpolar_Urals.jpg 2x" data-file-width="2272" data-file-height="1704" /></a></div> <div class="gallerytext">Субполарни Урал</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Saltinskoe_gorge.jpg" class="mw-file-description" title="Кланац у Чеченији на Кавказу"><img alt="Кланац у Чеченији на Кавказу" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Saltinskoe_gorge.jpg/120px-Saltinskoe_gorge.jpg" decoding="async" width="120" height="102" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Saltinskoe_gorge.jpg/180px-Saltinskoe_gorge.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Saltinskoe_gorge.jpg/240px-Saltinskoe_gorge.jpg 2x" data-file-width="3426" data-file-height="2916" /></a></div> <div class="gallerytext">Кланац у Чеченији на Кавказу</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:26_swiatoinos.jpg" class="mw-file-description" title="Обала језера Бајкал"><img alt="Обала језера Бајкал" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/46/26_swiatoinos.jpg/120px-26_swiatoinos.jpg" decoding="async" width="120" height="80" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/46/26_swiatoinos.jpg/180px-26_swiatoinos.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/46/26_swiatoinos.jpg/240px-26_swiatoinos.jpg 2x" data-file-width="1536" data-file-height="1024" /></a></div> <div class="gallerytext">Обала језера Бајкал</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:2006-07_altaj_steppe.jpg" class="mw-file-description" title="Степа у подножју Алтајских планина"><img alt="Степа у подножју Алтајских планина" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4b/2006-07_altaj_steppe.jpg/120px-2006-07_altaj_steppe.jpg" decoding="async" width="120" height="80" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4b/2006-07_altaj_steppe.jpg/180px-2006-07_altaj_steppe.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4b/2006-07_altaj_steppe.jpg/240px-2006-07_altaj_steppe.jpg 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></div> <div class="gallerytext">Степа у подножју Алтајских планина</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Vasyugan.jpg" class="mw-file-description" title="Река Васјуган у Сибиру"><img alt="Река Васјуган у Сибиру" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2d/Vasyugan.jpg/120px-Vasyugan.jpg" decoding="async" width="120" height="72" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2d/Vasyugan.jpg/180px-Vasyugan.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2d/Vasyugan.jpg/240px-Vasyugan.jpg 2x" data-file-width="1452" data-file-height="870" /></a></div> <div class="gallerytext">Река Васјуган у Сибиру</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Kamchatka_Volcano_Koryaksky_(24231533812).jpg" class="mw-file-description" title="Вулкан на Камчатки"><img alt="Вулкан на Камчатки" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/84/Kamchatka_Volcano_Koryaksky_%2824231533812%29.jpg/120px-Kamchatka_Volcano_Koryaksky_%2824231533812%29.jpg" decoding="async" width="120" height="75" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/84/Kamchatka_Volcano_Koryaksky_%2824231533812%29.jpg/180px-Kamchatka_Volcano_Koryaksky_%2824231533812%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/84/Kamchatka_Volcano_Koryaksky_%2824231533812%29.jpg/240px-Kamchatka_Volcano_Koryaksky_%2824231533812%29.jpg 2x" data-file-width="5874" data-file-height="3671" /></a></div> <div class="gallerytext">Вулкан на Камчатки</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Betula_Forest.jpg" class="mw-file-description" title="Брезова шума у Русији"><img alt="Брезова шума у Русији" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/68/Betula_Forest.jpg/120px-Betula_Forest.jpg" decoding="async" width="120" height="90" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/68/Betula_Forest.jpg/180px-Betula_Forest.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/68/Betula_Forest.jpg/240px-Betula_Forest.jpg 2x" data-file-width="640" data-file-height="480" /></a></div> <div class="gallerytext">Брезова шума у Русији</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Larix_sibirica_Urals.jpg" class="mw-file-description" title="Сибирски ариш"><img alt="Сибирски ариш" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/86/Larix_sibirica_Urals.jpg/120px-Larix_sibirica_Urals.jpg" decoding="async" width="120" height="95" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/86/Larix_sibirica_Urals.jpg/180px-Larix_sibirica_Urals.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/86/Larix_sibirica_Urals.jpg/240px-Larix_sibirica_Urals.jpg 2x" data-file-width="1395" data-file-height="1109" /></a></div> <div class="gallerytext">Сибирски ариш</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Panthera_tigris_altaica_-_Pries.jpg" class="mw-file-description" title="Сибирски тигар"><img alt="Сибирски тигар" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Panthera_tigris_altaica_-_Pries.jpg/120px-Panthera_tigris_altaica_-_Pries.jpg" decoding="async" width="120" height="80" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Panthera_tigris_altaica_-_Pries.jpg/180px-Panthera_tigris_altaica_-_Pries.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Panthera_tigris_altaica_-_Pries.jpg/240px-Panthera_tigris_altaica_-_Pries.jpg 2x" data-file-width="4536" data-file-height="3024" /></a></div> <div class="gallerytext">Сибирски тигар</div> </li> </ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Види_још">Види још</h2></div> <ul><li><a href="/wiki/Moskovski_me%C4%91unarodni_poslovni_centar" title="Moskovski međunarodni poslovni centar">Москва Сити</a></li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Напомене">Напомене</h2></div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440201">.mw-parser-output .reflist{margin-bottom:0.5em;list-style-type:decimal}@media screen{.mw-parser-output .reflist{font-size:90%}}.mw-parser-output .reflist .references{font-size:100%;margin-bottom:0;list-style-type:inherit}.mw-parser-output .reflist-columns-2{column-width:30em}.mw-parser-output .reflist-columns-3{column-width:25em}.mw-parser-output .reflist-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .reflist-columns ol{margin-top:0}.mw-parser-output .reflist-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .reflist-upper-alpha{list-style-type:upper-alpha}.mw-parser-output .reflist-upper-roman{list-style-type:upper-roman}.mw-parser-output .reflist-lower-alpha{list-style-type:lower-alpha}.mw-parser-output .reflist-lower-greek{list-style-type:lower-greek}.mw-parser-output .reflist-lower-roman{list-style-type:lower-roman}</style><div class="reflist reflist-lower-alpha"> <div class="mw-references-wrap mw-references-columns"><ol class="references"> <li id="cite_note-1"><a href="#cite_ref-1">^</a> У 24 субјекта Руске Федерације, поред руског у употреби је још <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B8_%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Државни и званични језици субјеката Руске Федерације (страница не постоји)">68 државних језика</a>. </li> <li id="cite_note-а-5">^ <a href="#cite_ref-а_5-0">а</a> <a href="#cite_ref-а_5-1">б</a> <a href="#cite_ref-а_5-2">в</a> Укључујући Републику Крим и Град федералног значаја Севастопоља, чије приступање Русији није међународно признато. </li> <li id="cite_note-површина-6">^ <a href="#cite_ref-површина_6-0">а</a> <a href="#cite_ref-површина_6-1">б</a> Без Републике Крим и Града федералног значаја Севастопоља, површина Руске Федерације износи 17.098.246 km2. </li> <li id="cite_note-10"><a href="#cite_ref-10">^</a> Скраћеница РФ није нормативно утврђена, али се широко користи, укључујући подзаконске акте, судске одлуке и службену документацију. </li> <li id="cite_note-11"><a href="#cite_ref-11">^</a> „Називи Руска Федерација и Русија су равноправни” (ст. 1, члан 2. Устава РФ).<a href="#cite_note-устав-2">[1]</a> </li> <li id="cite_note-18"><a href="#cite_ref-18">^</a> Постоји неколико опција за одређивање граница између Европе и Азије. </li> <li id="cite_note-21"><a href="#cite_ref-21">^</a> Унутар међународно признатих граница, фактичке поморске границе Русије и <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Грузија">Грузије</a> контролише дјелимично призната <a href="/wiki/%D0%90%D0%B1%D1%85%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Абхазија">Абхазија</a>. </li> <li id="cite_note-споран_суверенитет-22">^ <a href="#cite_ref-споран_суверенитет_22-0">а</a> <a href="#cite_ref-споран_суверенитет_22-1">б</a> Суверенитет ових територија је споран, али га Русија признаје. </li> <li id="cite_note-преименовање-33">^ <a href="#cite_ref-преименовање_33-0">а</a> <a href="#cite_ref-преименовање_33-1">б</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Врховни совјет Русије (страница не постоји)">Врховни совјет РСФСР</a> је 25. децембра 1991. усвојио закон № 2094-I „О промјени назива државе Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република.”<a href="#cite_note-32">[24]</a> </li> <li id="cite_note-90"><a href="#cite_ref-90">^</a> Према критеријумима броја јединица Вермахта које су учествовале у рату против Совјетског Савеза и губитака које су претрпјели, Велики отаџбински рат је гладио дио Другог свјетског рата: око 80% свих јединица Вермахта борило се на Источном фронту.<a href="#cite_note-89">[80]</a> </li> <li id="cite_note-93"><a href="#cite_ref-93">^</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81_%D0%A5%D0%B5%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B3&action=edit&redlink=1" class="new" title="Макс Хејстинг (страница не постоји)">Макс Хејстинг</a> вјерује да је Вермахт претрпио 90% својих ненадокнадивих губитака на Источном фронту.<a href="#cite_note-92">[82]</a> </li> <li id="cite_note-111"><a href="#cite_ref-111">^</a> Израз „држава-насљедница СССР” у односу на Руску Федерацију садржан је у ставу 3. члана 1. и ставу 7. члана 37. федералног закона „О међународним уговорима Руске Федерације” од 15. јула 1995. № 101-ФЗ (усвојила Државна дума Русије 16. јуна 1995).<a href="#cite_note-110">[99]</a> </li> <li id="cite_note-113"><a href="#cite_ref-113">^</a> Министарство спољних послова Русије упутило је 13. јануара 1992. ноту шефовима дипломатских мисија у Москви у којој се наводи да Руска Федерација наставља да остварује права и испуњава обавезе по свим уговорима које је закључио Совјетски Савез. На основу ове биљешке, свјетска заједница Руској Федерацији је признала статус државе насљеднице Совјетског Савеза.<a href="#cite_note-112">[100]</a> </li> <li id="cite_note-уставни_субјекти-167"><a href="#cite_ref-уставни_субјекти_167-0">^</a> Русија има пуну контролу над Републиком Крим и градом федералног значаја Севастопољ, који су <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Руска анексија Крима">анектирани 2014. године</a>. Територије Доњецке, Луганске, Запорошке, Херсонске и дијела Николајевске области Украјине, које је Русија <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B5_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B5" class="mw-redirect" title="Руска анексија Јужне и Источне Украјине">анектирала 2022</a>. (и које она сматра Доњецком и Луганском Народном Републиком, Запорошком и Херсонском области), поприште су <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%83" title="Инвазија Русије на Украјину">војних дејстава</a> и нису под потпуном контролом Русије. Анексије и из 2014. и 2022. нису међународно признате. </li> <li id="cite_note-169"><a href="#cite_ref-169">^</a> Федерални уставни закон Руске Федерације № 6-ФКЗ од 30. децембра 2008.<a href="#cite_note-168">[154]</a> ступио је на снагу на дан званичног објављивања, али се односи само на предсједника и Државну думу, изабране након ступања закона на снагу. </li> </ol></div></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Референце">Референце</h2></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r28440201"><div class="reflist reflist-columns references-column-width" style="column-width: 30em;"> <ol class="references"> <li id="cite_note-устав-2">^ <a href="#cite_ref-устав_2-0">а</a> <a href="#cite_ref-устав_2-1">б</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8" class="extiw" title="s:ru:Конституция Российской Федерации">Конституция Российской Федерации</a> (на језику: руски). Москва. 1993 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-3"><a href="#cite_ref-3">^</a> <cite class="citation book">Пчелов, Евгений Владимирович (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=DpyGN_vAvFwC">Рюриковичи. История династии</a> (на језику: руски). ОЛМА Медиа Групп. стр. 4—5. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-5-224-03160-3" title="Посебно:Штампани извори/978-5-224-03160-3">978-5-224-03160-3</a>. Приступљено 25. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B9+%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%9F%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2&rft.btitle=%D0%A0%D1%8E%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8.+%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F+%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B8&rft.date=2001&rft.genre=book&rft.isbn=978-5-224-03160-3&rft.pages=4-5&rft.pub=%D0%9E%D0%9B%D0%9C%D0%90+%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B0+%D0%93%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%BF&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DDpyGN_vAvFwC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-4"><a href="#cite_ref-4">^</a> <cite class="citation book">Петров, Юрий Александрович (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=4fx0oAEACAAJ">Российская государственность: опыт 1150-летней истории : Материалы Международной научной конференции (Москва, 4-5 декабря 2012 г.)</a> (на језику: руски). Institut rossiĭskoĭ istorii RAN. стр. 591. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-5-8055-0255-3" title="Посебно:Штампани извори/978-5-8055-0255-3">978-5-8055-0255-3</a>. Приступљено 25. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=%D0%AE%D1%80%D0%B8%D0%B9+%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2&rft.btitle=%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%8C%3A+%D0%BE%D0%BF%D1%8B%D1%82+1150-%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B5%D0%B9+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B8+%3A+%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D1%8B+%D0%9C%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%B8+%28%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0%2C+4-5+%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D1%80%D1%8F+2012+%D0%B3.%29&rft.date=2013&rft.genre=book&rft.isbn=978-5-8055-0255-3&rft.pages=591&rft.pub=Institut+rossi%C4%ADsko%C4%AD+istorii+RAN&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3D4fx0oAEACAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-gen-7"><a href="#cite_ref-gen_7-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110728064121/http://www.gks.ru/scripts/free/1c.exe?XXXX09F.2.1%2F010000R">„The Russian federation: general characteristics”</a>. Federal State Statistics Service. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.gks.ru/scripts/free/1c.exe?XXXX09F.2.1/010000R">оригинала</a> 28. 7. 2011. г. Приступљено 5. 4. 2008.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+Russian+federation%3A+general+characteristics&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Federal+State+Statistics+Service&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.gks.ru%2Fscripts%2Ffree%2F1c.exe%3FXXXX09F.2.1%2F010000R&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-gks.ru-popul-8"><a href="#cite_ref-gks.ru-popul_8-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20220324230246/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/PrPopul2022_Site.xls"><bdi lang="ru">Предварительная оценка численности постоянного населения на 1 января 2022 года и в среднем за 2021 год</bdi></a> [Preliminary estimated population as of 1 January 2022 and on the average for 2021]. <a href="/w/index.php?title=Federal_State_Statistics_Service_(Russia)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Federal State Statistics Service (Russia) (страница не постоји)">Russian Federal State Statistics Service</a> (на језику: руски). Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/PrPopul2022_Site.xls">оригинала</a> (XLS) 24. 03. 2022. г. Приступљено 30. 1. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B0+%D1%87%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%8F%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D0%BD%D0%B0+1+%D1%8F%D0%BD%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8F+2022+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0+%D0%B8+%D0%B2+%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%BC+%D0%B7%D0%B0+2021+%D0%B3%D0%BE%D0%B4&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Russian+Federal+State+Statistics+Service&rft_id=https%3A%2F%2Frosstat.gov.ru%2Fstorage%2Fmediabank%2FPrPopul2022_Site.xls&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-IMFWEO.RU-9">^ <a href="#cite_ref-IMFWEO.RU_9-0">а</a> <a href="#cite_ref-IMFWEO.RU_9-1">б</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2024/October/weo-report?c=922,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2022&ey=2029&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1">„World Economic Outlook Database, October 2024 Edition. (Russia)”</a>. www.imf.org. <a href="/wiki/International_Monetary_Fund" class="mw-redirect" title="International Monetary Fund">International Monetary Fund</a>. 22. 10. 2024. Приступљено 11. 11. 2024.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=World+Economic+Outlook+Database%2C+October+2024+Edition.+%28Russia%29&rft.date=2024-10-22&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.imf.org&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.imf.org%2Fen%2FPublications%2FWEO%2Fweo-database%2F2024%2FOctober%2Fweo-report%3Fc%3D922%2C%26s%3DNGDPD%2CPPPGDP%2CNGDPDPC%2CPPPPC%2C%26sy%3D2022%26ey%3D2029%26ssm%3D0%26scsm%3D1%26scc%3D0%26ssd%3D1%26ssc%3D0%26sic%3D0%26sort%3Dcountry%26ds%3D.%26br%3D1&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEСоловьев194724—38-12"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEСоловьев194724—38_12-0">^</a> <a href="#CITEREFСоловьев1947">Соловьев 1947</a>, стр. 24—38. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESoloviev19591—33-13"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESoloviev19591—33_13-0">^</a> <a href="#CITEREFSoloviev1959">Soloviev 1959</a>, стр. 1—33. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEМыльников1996-14"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEМыльников1996_14-0">^</a> <a href="#CITEREFМыльников1996">Мыльников 1996</a>. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEТрубачев199467—70-15"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEТрубачев199467—70_15-0">^</a> <a href="#CITEREFТрубачев1994">Трубачев 1994</a>, стр. 67—70. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEОстапчук201297—104-16"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEОстапчук201297—104_16-0">^</a> <a href="#CITEREFОстапчук2012">Остапчук 2012</a>, стр. 97—104. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEŽivanov200280-17"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEŽivanov200280_17-0">^</a> <a href="#CITEREFŽivanov2002">Živanov 2002</a>, стр. 80. </li> <li id="cite_note-19"><a href="#cite_ref-19">^</a> <cite class="citation encyclopaedia">гл. ред. <a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2,_%D0%AE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87" class="extiw" title="ru:Осипов, Юрий Сергеевич">Ю. С. Осипов</a>, ур. (2004—2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://old.bigenc.ru/text/5548014">„Общие сведения”</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Велика руска енциклопедија (страница не постоји)">Большая российская энциклопедия</a> : [в 35 т.]. М.: Большая российская энциклопедия. стр. /.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9E%D0%B1%D1%89%D0%B8%D0%B5+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F&rft.btitle=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F+%3A+%3Cspan+class%3D%22nowrap%22%3E%5B%D0%B2+35+%D1%82.%5D%3C%2Fspan%3E&rft.genre=bookitem&rft.pages=%2F&rft.place=%D0%9C.&rft.pub=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F&rft_id=https%3A%2F%2Fold.bigenc.ru%2Ftext%2F5548014&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: <code style="color:inherit; border:inherit; padding:inherit;">|date=</code> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5#bad_date" title="Помоћ:CS1 грешке">помоћ</a>) </li> <li id="cite_note-20"><a href="#cite_ref-20">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://newizv.ru/article/general/26-07-2021/tsifra-dnya-80-territorii-strany-neprigodny-dlya-normalnoy-zhizni">„Цифра дня: 80 % территории страны непригодны для нормальной жизни”</a>. newizv.ru (на језику: руски). 21. 7. 2021. Приступљено 6. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A6%D0%B8%D1%84%D1%80%D0%B0+%D0%B4%D0%BD%D1%8F%3A+80+%25+%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B8+%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%8B+%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%8B+%D0%B4%D0%BB%D1%8F+%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%B6%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B8&rft.date=2021-07-21&rft.genre=article&rft.jtitle=newizv.ru&rft_id=https%3A%2F%2Fnewizv.ru%2Farticle%2Fgeneral%2F26-07-2021%2Ftsifra-dnya-80-territorii-strany-neprigodny-dlya-normalnoy-zhizni&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-23"><a href="#cite_ref-23">^</a> <cite class="citation encyclopaedia">гл. ред. <a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2,_%D0%AE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87" class="extiw" title="ru:Осипов, Юрий Сергеевич">Ю. С. Осипов</a>, ур. (2004—2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://old.bigenc.ru/text/4934544">„Эльбрус”</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Велика руска енциклопедија (страница не постоји)">Большая российская энциклопедия</a> : [в 35 т.]. М.: Большая российская энциклопедия. стр. /.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%AD%D0%BB%D1%8C%D0%B1%D1%80%D1%83%D1%81&rft.btitle=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F+%3A+%3Cspan+class%3D%22nowrap%22%3E%5B%D0%B2+35+%D1%82.%5D%3C%2Fspan%3E&rft.genre=bookitem&rft.pages=%2F&rft.place=%D0%9C.&rft.pub=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F&rft_id=https%3A%2F%2Fold.bigenc.ru%2Ftext%2F4934544&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: <code style="color:inherit; border:inherit; padding:inherit;">|date=</code> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5#bad_date" title="Помоћ:CS1 грешке">помоћ</a>) </li> <li id="cite_note-24"><a href="#cite_ref-24">^</a> <cite class="citation encyclopaedia">гл. ред. <a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2,_%D0%AE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87" class="extiw" title="ru:Осипов, Юрий Сергеевич">Ю. С. Осипов</a>, ур. (2004—2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://old.bigenc.ru/text/4144932">„Ключевская сопка”</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Велика руска енциклопедија (страница не постоји)">Большая российская энциклопедия</a> : [в 35 т.]. М.: Большая российская энциклопедия. стр. /.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9A%D0%BB%D1%8E%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%BA%D0%B0&rft.btitle=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F+%3A+%3Cspan+class%3D%22nowrap%22%3E%5B%D0%B2+35+%D1%82.%5D%3C%2Fspan%3E&rft.genre=bookitem&rft.pages=%2F&rft.place=%D0%9C.&rft.pub=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F&rft_id=https%3A%2F%2Fold.bigenc.ru%2Ftext%2F4144932&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: <code style="color:inherit; border:inherit; padding:inherit;">|date=</code> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5#bad_date" title="Помоћ:CS1 грешке">помоћ</a>) </li> <li id="cite_note-25"><a href="#cite_ref-25">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20221026222033/https://mirplaneta.ru/samye-krupnye-reki-rossii.html">„Самые крупные реки России в таблице — Наша Планета Земля”</a> (на језику: руски). Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://mirplaneta.ru/samye-krupnye-reki-rossii.html">оригинала</a> 26. 10. 2022. г. Приступљено 26. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D1%8B%D0%B5+%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%BD%D1%8B%D0%B5+%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B8+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8+%D0%B2+%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5+%E2%80%94+%D0%9D%D0%B0%D1%88%D0%B0+%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0+%D0%97%D0%B5%D0%BC%D0%BB%D1%8F&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fmirplaneta.ru%2Fsamye-krupnye-reki-rossii.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-congress-26"><a href="#cite_ref-congress_26-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://countrystudies.us/russia/24.htm">„Climate”</a>. Library of Congress. Приступљено 26. 12. 2007.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=Climate&rft.genre=unknown&rft.pub=Library+of+Congress&rft_id=http%3A%2F%2Fcountrystudies.us%2Frussia%2F24.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-27"><a href="#cite_ref-27">^</a> <cite class="citation book">Петровић, Драгутин; Манојловић, Предраг (2003). Геоморфологија. Београд: Географски факултет, Београд. стр. 447—448. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-86-82657-32-3" title="Посебно:Штампани извори/978-86-82657-32-3">978-86-82657-32-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.au=%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%2C+%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3&rft.aufirst=%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD&rft.aulast=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=978-86-82657-32-3&rft.pages=447-448&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%82%2C+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-fao.org-28"><a href="#cite_ref-fao.org_28-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.fao.org/docrep/013/i1757e/i1757e.pdf">„FAO. 2010. Global Forest Resources Assesment 2010. Main Report. FAO Forestry Working Paper 163, Rome, Italy”</a> (PDF). Приступљено 4. 5. 2013.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=FAO.+2010.+Global+Forest+Resources+Assesment+2010.+Main+Report.+FAO+Forestry+Working+Paper+163%2C+Rome%2C+Italy&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.fao.org%2Fdocrep%2F013%2Fi1757e%2Fi1757e.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-29"><a href="#cite_ref-29">^</a> <cite class="citation news">Walsh, N. P. (19. 9. 2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.guardian.co.uk/world/2003/sep/19/environment.russia">„It's Europe's lungs and home to many rare species. But to Russia it's £100bn of wood”</a>. London: Guardian (UK). Приступљено 26. 12. 2007.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=It%27s+Europe%27s+lungs+and+home+to+many+rare+species.+But+to+Russia+it%27s+%C2%A3100bn+of+wood&rft.aufirst=N.+P.&rft.aulast=Walsh&rft.date=2003-09-19&rft.genre=article&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.guardian.co.uk%2Fworld%2F2003%2Fsep%2F19%2Fenvironment.russia&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-30"><a href="#cite_ref-30">^</a> <cite class="citation web">Merzliakova, I. A. (1. 11. 1997). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.today/20160428185844/http://enrin.grida.no/biodiv/biodiv/national/russia/state/00440.htm">„List of animals of the Red Data Book of Russian Federation”</a>. UNEP/GRID–Arendal. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://enrin.grida.no/biodiv/biodiv/national/russia/state/00440.htm">оригинала</a> 28. 04. 2016. г. Приступљено 27. 4. 2010.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=I.+A.&rft.aulast=Merzliakova&rft.btitle=List+of+animals+of+the+Red+Data+Book+of+Russian+Federation&rft.date=1997-11-01&rft.genre=unknown&rft.pub=UNEP%2FGRID%E2%80%93Arendal&rft_id=http%3A%2F%2Fenrin.grida.no%2Fbiodiv%2Fbiodiv%2Fnational%2Frussia%2Fstate%2F00440.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Петербург-31">^ <a href="#cite_ref-Петербург_31-0">а</a> <a href="#cite_ref-Петербург_31-1">б</a> <cite class="citation encyclopaedia">гл. ред. <a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2,_%D0%AE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87" class="extiw" title="ru:Осипов, Юрий Сергеевич">Ю. С. Осипов</a>, ур. (2004—2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://old.bigenc.ru/text/5718131">„Санкт-Петербург”</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Велика руска енциклопедија (страница не постоји)">Большая российская энциклопедия</a> : [в 35 т.]. М.: Большая российская энциклопедия. стр. /.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%82-%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3&rft.btitle=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F+%3A+%3Cspan+class%3D%22nowrap%22%3E%5B%D0%B2+35+%D1%82.%5D%3C%2Fspan%3E&rft.genre=bookitem&rft.pages=%2F&rft.place=%D0%9C.&rft.pub=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F&rft_id=https%3A%2F%2Fold.bigenc.ru%2Ftext%2F5718131&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: <code style="color:inherit; border:inherit; padding:inherit;">|date=</code> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5#bad_date" title="Помоћ:CS1 грешке">помоћ</a>) </li> <li id="cite_note-32"><a href="#cite_ref-32">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%A0%D0%A1%D0%A4%D0%A1%D0%A0_%D0%BE%D1%82_25.12.1991_%E2%84%96_2094-I" class="extiw" title="s:ru:Закон РСФСР от 25.12.1991 № 2094-I">Закон РСФСР от 25.12.1991 № 2094-I</a> (на језику: руски). Москва. 1991 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD+%D0%A0%D0%A1%D0%A4%D0%A1%D0%A0+%D0%BE%D1%82+25.12.1991+%E2%84%96+2094-I&rft.date=1991&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-34"><a href="#cite_ref-34">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210805082453/http://pravo.gov.ru/proxy/ips/?docbody=&link_id=.link_number%20&nd=102056099&intelsearch=">„Постановление Государственной думы России от 23 октября 1998 года № 3158-II ГД «О заявлении Государственной Думы Федерального Собрания Российской Федерации „В связи с закреплением в Конституции Автономной Республики Крым украинского языка как единственного государственного языка на территории Автономной Республики Крым“»”</a> (на језику: руски). 23. 10. 1998. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://pravo.gov.ru/proxy/ips/?docbody=&link_id=.link_number%20&nd=102056099&intelsearch=">оригинала</a> 5. 8. 2021. г. Приступљено 27. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%D0%93%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%B4%D1%83%D0%BC%D1%8B+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8+%D0%BE%D1%82+23+%D0%BE%D0%BA%D1%82%D1%8F%D0%B1%D1%80%D1%8F+1998+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0+%E2%84%96+3158-II+%D0%93%D0%94+%C2%AB%D0%9E+%D0%B7%D0%B0%D1%8F%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B8+%D0%93%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%94%D1%83%D0%BC%D1%8B+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%A1%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8+%E2%80%9E%D0%92+%D1%81%D0%B2%D1%8F%D0%B7%D0%B8+%D1%81+%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5%D0%BC+%D0%B2+%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%B8+%D0%90%D0%B2%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8+%D0%9A%D1%80%D1%8B%D0%BC+%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D1%8F%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B0+%D0%BA%D0%B0%D0%BA+%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D1%8F%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B8+%D0%90%D0%B2%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8+%D0%9A%D1%80%D1%8B%D0%BC%E2%80%9C%C2%BB&rft.date=1998-10-23&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fpravo.gov.ru%2Fproxy%2Fips%2F%3Fdocbody%3D%26link_id%3D.link_number%2520%26nd%3D102056099%26intelsearch%3D&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-35"><a href="#cite_ref-35">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20160304194048/http://pravo.gov.ru/proxy/ips/?docbody=&link_id=.link_number%20&nd=102059861&intelsearch=">„О государственной политике Российской Федерации в отношении соотечественников за рубежом”</a> (на језику: руски). 24. 5. 1999. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://pravo.gov.ru/proxy/ips/?docbody=&link_id=.link_number%20&nd=102059861&intelsearch=">оригинала</a> 13. 5. 2022. г. Приступљено 27. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%9E+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8+%D0%B2+%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B8+%D1%81%D0%BE%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2+%D0%B7%D0%B0+%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B5%D0%B6%D0%BE%D0%BC&rft.date=1999-05-24&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fpravo.gov.ru%2Fproxy%2Fips%2F%3Fdocbody%3D%26link_id%3D.link_number%2520%26nd%3D102059861%26intelsearch%3D&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-36"><a href="#cite_ref-36">^</a> <cite class="citation journal">Валентин, Седов (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://cyberleninka.ru/article/n/etnogenez-rannih-slavyan">„Этногенез ранних славян”</a>. Вестник Российской академии наук : журнал. 73 (7): 594—605. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/1857-2685">1857-2685</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%AD%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B7+%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%B8%D1%85+%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%8F%D0%BD&rft.aufirst=%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2&rft.aulast=%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD&rft.date=2003&rft.genre=article&rft.issn=1857-2685&rft.issue=7&rft.jtitle=%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%B8+%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA+%3A+%D0%B6%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BB&rft.pages=594-605&rft.volume=73&rft_id=https%3A%2F%2Fcyberleninka.ru%2Farticle%2Fn%2Fetnogenez-rannih-slavyan&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-37"><a href="#cite_ref-37">^</a> <cite class="citation journal">Румянцев, В. (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://suzhdenia.ruspole.info/node/3553">„I. Проблема славянского расселения в Восточной Европе и становления древнерусской народности в работах В.В. Седова. | Русское поле”</a>. Международный исторический журнал «Русин» (на језику: руски). Кишинёв. 4 (30): 131—165. Приступљено 28. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=I.+%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0+%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%8F%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D0%B2+%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5+%D0%B8+%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+%D0%B2+%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%85+%D0%92.%D0%92.+%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0.+%7C+%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5&rft.aufirst=%D0%92.&rft.aulast=%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%8F%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%B2&rft.date=2012&rft.genre=article&rft.issue=30&rft.jtitle=%D0%9C%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D0%B6%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BB+%C2%AB%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D0%BD%C2%BB&rft.pages=131-165&rft.volume=4&rft_id=http%3A%2F%2Fsuzhdenia.ruspole.info%2Fnode%2F3553&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-38"><a href="#cite_ref-38">^</a> <cite class="citation book">Седов, Валентин Васильевич (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=R_AmAAAAMAAJ">Древнерусская народность: историко-археологическое исследование</a> (на језику: руски). Языки русской культуры. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-5-7859-0086-8" title="Посебно:Штампани извори/978-5-7859-0086-8">978-5-7859-0086-8</a>. Приступљено 28. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD+%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2&rft.btitle=%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%8C%3A+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D0%B8%D1%81%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5&rft.date=1999&rft.genre=book&rft.isbn=978-5-7859-0086-8&rft.pub=%D0%AF%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%8C%D1%82%D1%83%D1%80%D1%8B&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DR_AmAAAAMAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-39"><a href="#cite_ref-39">^</a> <cite class="citation book">Петрухин, Владимир Яковлевич (2014). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=-ND0oQEACAAJ">Русь в IX—X веках: от призвания варягов до выбора веры</a> (на језику: руски). ФОРУМ. стр. 213. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-5-91134-886-1" title="Посебно:Штампани извори/978-5-91134-886-1">978-5-91134-886-1</a>. Приступљено 28. 9. 2022. „…князья принесли с собой варяжское имя Русь, и „от тех варяг прозвася Русская земля“ — так отвечает летопись на главный вопрос ПВЛ „откуду есть пошла Русская земля“ под 862 г.… Началом Руси для него [летописца] было призвание варяжских князей (862 г.), а не поход на Царьград языческой русской дружины”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80+%D0%AF%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83%D1%85%D0%B8%D0%BD&rft.btitle=%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%8C+%D0%B2+IX%E2%80%94X+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%85%3A+%D0%BE%D1%82+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%8F%D0%B3%D0%BE%D0%B2+%D0%B4%D0%BE+%D0%B2%D1%8B%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0+%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%8B&rft.date=2014&rft.genre=book&rft.isbn=978-5-91134-886-1&rft.pages=213&rft.pub=%D0%A4%D0%9E%D0%A0%D0%A3%D0%9C&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3D-ND0oQEACAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-40"><a href="#cite_ref-40">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.msu.ru/news/1150_letie_rossiyskoy_gosudarstvennosti.html?tmpl=common">„1150-летие российской государственности”</a> (на језику: руски). 24. 9. 2012. Приступљено 28. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=1150-%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%B5+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&rft.date=2012-09-24&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.msu.ru%2Fnews%2F1150_letie_rossiyskoy_gosudarstvennosti.html%3Ftmpl%3Dcommon&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-41"><a href="#cite_ref-41">^</a> <cite class="citation book">Петров, Юрий Александрович (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://ebookiriran.ru/userfiles/file/Konf_1150_2013.pdf">Российская государственность: опыт 1150-летней истории : Материалы Международной научной конференции (Москва, 4-5 декабря 2012 г.)</a> (PDF) (на језику: руски). Институт российской истории РАН. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-5-8055-0255-3" title="Посебно:Штампани извори/978-5-8055-0255-3">978-5-8055-0255-3</a>. Приступљено 28. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=%D0%AE%D1%80%D0%B8%D0%B9+%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2&rft.btitle=%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%8C%3A+%D0%BE%D0%BF%D1%8B%D1%82+1150-%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B5%D0%B9+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B8+%3A+%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D1%8B+%D0%9C%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%B8+%28%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0%2C+4-5+%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D1%80%D1%8F+2012+%D0%B3.%29&rft.date=2013&rft.genre=book&rft.isbn=978-5-8055-0255-3&rft.pub=%D0%98%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B8+%D0%A0%D0%90%D0%9D&rft_id=http%3A%2F%2Febookiriran.ru%2Fuserfiles%2Ffile%2FKonf_1150_2013.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-42"><a href="#cite_ref-42">^</a> <cite class="citation journal">Тимонин, Анатолий Николаевич (1997). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/istoricheskii-genezis-drevnerusskogo-gosudarstva-teoretiko-metodologicheskii-aspekt">„Исторический генезис древнерусского государства: Теоретико-методологический аспект”</a> (на језику: руски).</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%81+%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%3A+%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82&rft.aufirst=%D0%90%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B9+%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%A2%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BD&rft.date=1997&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fistoricheskii-genezis-drevnerusskogo-gosudarstva-teoretiko-metodologicheskii-aspekt&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-43"><a href="#cite_ref-43">^</a> <cite class="citation journal">Потапов, Александр Евгеньевич (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://cheloveknauka.com/rekonstruktsiya-istoricheskogo-protsessa-stanovleniya-drevnerusskoy-gosudarstvennosti-ix-veka">„Реконструкция исторического процесса становления древнерусской государственности IX века”</a> (на језику: руски). Приступљено 28. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%8F+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81%D1%81%D0%B0+%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+IX+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0&rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80+%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%8C%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2&rft.date=2001&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fcheloveknauka.com%2Frekonstruktsiya-istoricheskogo-protsessa-stanovleniya-drevnerusskoy-gosudarstvennosti-ix-veka&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-44"><a href="#cite_ref-44">^</a> <cite class="citation journal">Цукерман, Константин (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.iananu.kiev.ua/archaeology/2003-1/zukerman.htm">„Два этапа формирования древнерусского государства // Археологія.- 2003.- №1.”</a>. Археология (на језику: руски). Інститут археології HAH України. 1. Приступљено 28. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%94%D0%B2%D0%B0+%D1%8D%D1%82%D0%B0%D0%BF%D0%B0+%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0+%2F%2F+%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D1%96%D1%8F.-+2003.-+%E2%84%961.&rft.aufirst=%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD&rft.aulast=%D0%A6%D1%83%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD&rft.date=2003&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%8F&rft.volume=1&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.iananu.kiev.ua%2Farchaeology%2F2003-1%2Fzukerman.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-45"><a href="#cite_ref-45">^</a> <cite class="citation journal">Беляев, Михаил Иванович (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/osobennosti-vzaimootnoshenii-drevnerusskogo-gosudarstva-so-stranami-prichernomorya-v-ix-xi-v">„Особенности взаимоотношений древнерусского государства со странами Причерноморья в IX-XI вв.”</a> (на језику: руски).</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9E%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+%D0%B2%D0%B7%D0%B0%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B9+%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0+%D1%81%D0%BE+%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8+%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%8C%D1%8F+%D0%B2+IX-XI+%D0%B2%D0%B2.&rft.aufirst=%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB+%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%91%D0%B5%D0%BB%D1%8F%D0%B5%D0%B2&rft.date=2004&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fosobennosti-vzaimootnoshenii-drevnerusskogo-gosudarstva-so-stranami-prichernomorya-v-ix-xi-v&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-46"><a href="#cite_ref-46">^</a> <cite class="citation journal">Руденко, Лада Валерьевна (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/sotsialnaya-missiya-pravoslavnogo-khristianstva-v-drevnei-rusi-ix-xi-vv">„Социальная миссия православного христианства в Древней Руси IX-XI вв.”</a> (на језику: руски).</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0+%D0%B2+%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5%D0%B9+%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8+IX-XI+%D0%B2%D0%B2.&rft.aufirst=%D0%9B%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D1%8C%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0&rft.aulast=%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE&rft.date=2008&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fsotsialnaya-missiya-pravoslavnogo-khristianstva-v-drevnei-rusi-ix-xi-vv&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-47"><a href="#cite_ref-47">^</a> <cite class="citation journal">Федорова, Анна Николаевна (2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/pravonarushenie-i-yuridicheskaya-otvetstvennost-po-russkoi-pravde">„Правонарушение и юридическая ответственность по Русской Правде”</a> (на језику: руски). Приступљено 28. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%D0%B8+%D1%8E%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%8C+%D0%BF%D0%BE+%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B4%D0%B5&rft.aufirst=%D0%90%D0%BD%D0%BD%D0%B0+%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0&rft.aulast=%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0&rft.date=2005&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fpravonarushenie-i-yuridicheskaya-otvetstvennost-po-russkoi-pravde&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-48"><a href="#cite_ref-48">^</a> <cite class="citation journal">Маркелов, Сергей Иванович (2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/vozniknovenie-i-stanovlenie-gosudarstvennosti-i-problemy-razvitiya-form-gosudarstvennogo-ust">„Возникновение и становление государственности и проблемы развития форм государственного устройства Древней руси в VII-X веках: историко-правовой аспект”</a> (на језику: руски). Приступљено 28. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%92%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%D0%B8+%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D1%8B+%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F+%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B9%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0+%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5%D0%B9+%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8+%D0%B2+VII-X+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%85%3A+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B9+%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82&rft.aufirst=%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B9+%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2&rft.date=2010&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fvozniknovenie-i-stanovlenie-gosudarstvennosti-i-problemy-razvitiya-form-gosudarstvennogo-ust&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-49"><a href="#cite_ref-49">^</a> <cite class="citation journal">Гартман, Алена Валерьевна (2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/khronologiya-pokhoda-batyya-na-severnuyu-rus">„Хронология похода Батыя на Северную Русь”</a> (на језику: руски). Приступљено 28. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%8F+%D0%BF%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%B0+%D0%91%D0%B0%D1%82%D1%8B%D1%8F+%D0%BD%D0%B0+%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D1%83%D1%8E+%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%8C&rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D1%8C%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0&rft.aulast=%D0%93%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BC%D0%B0%D0%BD&rft.date=2010&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fkhronologiya-pokhoda-batyya-na-severnuyu-rus&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-50"><a href="#cite_ref-50">^</a> <cite class="citation journal">Мухаметов, Фарит Федорович (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/otechestvennaya-istoriografiya-mongolskogo-zavoevaniya-rusi">„Отечественная историография монгольского завоевания Руси”</a> (на језику: руски). Приступљено 28. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9E%D1%82%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%8F+%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8&rft.aufirst=%D0%A4%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%82+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%9C%D1%83%D1%85%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2&rft.date=2007&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fotechestvennaya-istoriografiya-mongolskogo-zavoevaniya-rusi&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-51"><a href="#cite_ref-51">^</a> <cite class="citation encyclopaedia">Д. Г. Хрусталёв (2004—2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://old.bigenc.ru/text/2651627">„Невская битва 1240”</a>. Ур.: гл. ред. <a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2,_%D0%AE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87" class="extiw" title="ru:Осипов, Юрий Сергеевич">Ю. С. Осипов</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Велика руска енциклопедија (страница не постоји)">Большая российская энциклопедия</a> : [в 35 т.]. М.: Большая российская энциклопедия. стр. /.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0+1240&rft.au=%D0%94.+%D0%93.+%D0%A5%D1%80%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%91%D0%B2&rft.btitle=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F+%3A+%3Cspan+class%3D%22nowrap%22%3E%5B%D0%B2+35+%D1%82.%5D%3C%2Fspan%3E&rft.genre=bookitem&rft.pages=%2F&rft.place=%D0%9C.&rft.pub=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F&rft_id=https%3A%2F%2Fold.bigenc.ru%2Ftext%2F2651627&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: <code style="color:inherit; border:inherit; padding:inherit;">|date=</code> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5#bad_date" title="Помоћ:CS1 грешке">помоћ</a>) </li> <li id="cite_note-52"><a href="#cite_ref-52">^</a> <cite class="citation encyclopaedia">А. Е. Петров (2004—2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://old.bigenc.ru/text/2137087">„Ледовое Побоище 1242”</a>. Ур.: гл. ред. <a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2,_%D0%AE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87" class="extiw" title="ru:Осипов, Юрий Сергеевич">Ю. С. Осипов</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Велика руска енциклопедија (страница не постоји)">Большая российская энциклопедия</a> : [в 35 т.]. М.: Большая российская энциклопедия. стр. /.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9B%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B5+%D0%9F%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B8%D1%89%D0%B5+1242&rft.au=%D0%90.+%D0%95.+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2&rft.btitle=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F+%3A+%3Cspan+class%3D%22nowrap%22%3E%5B%D0%B2+35+%D1%82.%5D%3C%2Fspan%3E&rft.genre=bookitem&rft.pages=%2F&rft.place=%D0%9C.&rft.pub=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F&rft_id=https%3A%2F%2Fold.bigenc.ru%2Ftext%2F2137087&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: <code style="color:inherit; border:inherit; padding:inherit;">|date=</code> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5#bad_date" title="Помоћ:CS1 грешке">помоћ</a>) </li> <li id="cite_note-53"><a href="#cite_ref-53">^</a> <cite class="citation journal">Соколов, Роман Александрович (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://cheloveknauka.com/aleksandr-nevskiy-v-otechestvennoy-kulture-i-istoricheskoy-pamyati">„Александр Невский в отечественной культуре и исторической памяти”</a> (на језику: руски). Приступљено 28. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80+%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D0%B2+%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%8C%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5+%D0%B8+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%BF%D0%B0%D0%BC%D1%8F%D1%82%D0%B8&rft.aufirst=%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD+%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2&rft.date=2013&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fcheloveknauka.com%2Faleksandr-nevskiy-v-otechestvennoy-kulture-i-istoricheskoy-pamyati&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-54"><a href="#cite_ref-54">^</a> <cite class="citation journal">Валерьевна, Талина Галина (2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://cyberleninka.ru/article/n/moskovskaya-rus-ot-udelnogo-knyazhestva-k-tsarstvu-evolyutsiya-gosudarstvennosti-skvoz-prizmu-predstavleniy-sovremennikov">„Московская Русь от удельного княжества к царству: эволюция государственности сквозь призму представлений современников”</a>. Знание. Понимание. Умение (2): 142—151. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/1998-9873">1998-9873</a>. Приступљено 28. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%8C+%D0%BE%D1%82+%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%BA%D0%BD%D1%8F%D0%B6%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0+%D0%BA+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D1%83%3A+%D1%8D%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%8E%D1%86%D0%B8%D1%8F+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D1%8C+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B9+%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2&rft.aufirst=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0&rft.aulast=%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D1%8C%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0&rft.date=2015&rft.genre=article&rft.issn=1998-9873&rft.issue=2&rft.jtitle=%D0%97%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5.+%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5.+%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5&rft.pages=142-151&rft_id=https%3A%2F%2Fcyberleninka.ru%2Farticle%2Fn%2Fmoskovskaya-rus-ot-udelnogo-knyazhestva-k-tsarstvu-evolyutsiya-gosudarstvennosti-skvoz-prizmu-predstavleniy-sovremennikov&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-55"><a href="#cite_ref-55">^</a> <cite class="citation journal">Суэтин, Алексей Владимирович (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/mezhduknyazheskaya-borba-v-severo-vostochnoi-rusi-seredina-xiii-pervaya-chetvert-xiv-vekov">„Междукняжеская борьба в Северо-Восточной Руси, середина XIII - первая четверть XIV веков”</a> (на језику: руски). Приступљено 28. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9C%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D1%83%D0%BA%D0%BD%D1%8F%D0%B6%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%8C%D0%B1%D0%B0+%D0%B2+%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE-%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%2C+%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+XIII+-+%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%8F+%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%8C+XIV+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2&rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%B9+%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%A1%D1%83%D1%8D%D1%82%D0%B8%D0%BD&rft.date=1999&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fmezhduknyazheskaya-borba-v-severo-vostochnoi-rusi-seredina-xiii-pervaya-chetvert-xiv-vekov&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-56"><a href="#cite_ref-56">^</a> <cite class="citation book">Соболева, Надежда Александровна; Артамонов, Владимир Алексеевич (1993). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=NE5mAAAAMAAJ">Символы России</a> (на језику: руски). Панорама. стр. 23. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-5-85220-155-3" title="Посебно:Штампани извори/978-5-85220-155-3">978-5-85220-155-3</a>. Приступљено 29. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.au=%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%2C+%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80+%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aufirst=%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D0%B0+%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0&rft.aulast=%D0%A1%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B0&rft.btitle=%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%8B+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.isbn=978-5-85220-155-3&rft.pages=23&rft.pub=%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DNE5mAAAAMAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-57"><a href="#cite_ref-57">^</a> <cite class="citation journal">Магдолна, Агоштон (2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/pechat-1497-g-ivana-iii-k-probleme-proiskhozhdeniya-rossiiskoi-gosudarstvennoi-simvoliki">„Печать 1497 г. Ивана III: к проблеме происхождения российской государственной символики”</a> (на језику: руски). Приступљено 29. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9F%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82%D1%8C+1497+%D0%B3.+%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0+III%3A+%D0%BA+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%85%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=%D0%90%D0%B3%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%BE%D0%BD&rft.aulast=%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B0&rft.date=2005&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fpechat-1497-g-ivana-iii-k-probleme-proiskhozhdeniya-rossiiskoi-gosudarstvennoi-simvoliki&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-58"><a href="#cite_ref-58">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://ria.ru/20081130/156156194.html">„Государственный герб России: история и значение”</a>. РИА Новости (на језику: руски). 30. 11. 2008. Приступљено 29. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%93%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%B1+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8%3A+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F+%D0%B8+%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5&rft.date=2008-11-30&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%A0%D0%98%D0%90+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&rft_id=https%3A%2F%2Fria.ru%2F20081130%2F156156194.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-59"><a href="#cite_ref-59">^</a> <cite class="citation journal">Бычкова, Маргарита Евгеньевна (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/russkoe-gosudarstvo-i-velikoe-knyazhestvo-litovskoe-s-kontsa-xv-v-do-1569-g-opyt-sravnitelno">„Русское государство и Великое княжество Литовское с конца XV в. до 1569 г.: Опыт сравнительно-исторического изучения политического строя”</a> (на језику: руски).</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D0%B8+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D0%BA%D0%BD%D1%8F%D0%B6%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%81+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B0+XV+%D0%B2.+%D0%B4%D0%BE+1569+%D0%B3.%3A+%D0%9E%D0%BF%D1%8B%D1%82+%D1%81%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%B8%D0%B7%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%8F&rft.aufirst=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0+%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%8C%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0&rft.aulast=%D0%91%D1%8B%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0&rft.date=1998&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Frusskoe-gosudarstvo-i-velikoe-knyazhestvo-litovskoe-s-kontsa-xv-v-do-1569-g-opyt-sravnitelno&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-60"><a href="#cite_ref-60">^</a> <cite class="citation encyclopaedia">В. Н. Козляков (2004—2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://old.bigenc.ru/text/3182307">„Михаил Фёдорович”</a>. Ур.: гл. ред. <a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2,_%D0%AE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87" class="extiw" title="ru:Осипов, Юрий Сергеевич">Ю. С. Осипов</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Велика руска енциклопедија (страница не постоји)">Большая российская энциклопедия</a> : [в 35 т.]. М.: Большая российская энциклопедия. стр. /.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB+%D0%A4%D1%91%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.au=%D0%92.+%D0%9D.+%D0%9A%D0%BE%D0%B7%D0%BB%D1%8F%D0%BA%D0%BE%D0%B2&rft.btitle=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F+%3A+%3Cspan+class%3D%22nowrap%22%3E%5B%D0%B2+35+%D1%82.%5D%3C%2Fspan%3E&rft.genre=bookitem&rft.pages=%2F&rft.place=%D0%9C.&rft.pub=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F&rft_id=https%3A%2F%2Fold.bigenc.ru%2Ftext%2F3182307&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: <code style="color:inherit; border:inherit; padding:inherit;">|date=</code> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5#bad_date" title="Помоћ:CS1 грешке">помоћ</a>) </li> <li id="cite_note-61"><a href="#cite_ref-61">^</a> <cite class="citation encyclopaedia">В. Н. Козляков (2004—2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://old.bigenc.ru/text/4703995">„Учредительное собрание”</a>. Ур.: гл. ред. <a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2,_%D0%AE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87" class="extiw" title="ru:Осипов, Юрий Сергеевич">Ю. С. Осипов</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Велика руска енциклопедија (страница не постоји)">Большая российская энциклопедия</a> : [в 35 т.]. М.: Большая российская энциклопедия. стр. /.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A3%D1%87%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B5+%D1%81%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5&rft.au=%D0%92.+%D0%9D.+%D0%9A%D0%BE%D0%B7%D0%BB%D1%8F%D0%BA%D0%BE%D0%B2&rft.btitle=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F+%3A+%3Cspan+class%3D%22nowrap%22%3E%5B%D0%B2+35+%D1%82.%5D%3C%2Fspan%3E&rft.genre=bookitem&rft.pages=%2F&rft.place=%D0%9C.&rft.pub=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F&rft_id=https%3A%2F%2Fold.bigenc.ru%2Ftext%2F4703995&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: <code style="color:inherit; border:inherit; padding:inherit;">|date=</code> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5#bad_date" title="Помоћ:CS1 грешке">помоћ</a>) </li> <li id="cite_note-62"><a href="#cite_ref-62">^</a> <cite class="citation encyclopaedia">гл. ред. <a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2,_%D0%AE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87" class="extiw" title="ru:Осипов, Юрий Сергеевич">Ю. С. Осипов</a>, ур. (2004—2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://old.bigenc.ru/text/1883363">„Брестский мир 1918”</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Велика руска енциклопедија (страница не постоји)">Большая российская энциклопедия</a> : [в 35 т.]. М.: Большая российская энциклопедия. стр. /.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%91%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D0%BC%D0%B8%D1%80+1918&rft.btitle=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F+%3A+%3Cspan+class%3D%22nowrap%22%3E%5B%D0%B2+35+%D1%82.%5D%3C%2Fspan%3E&rft.genre=bookitem&rft.pages=%2F&rft.place=%D0%9C.&rft.pub=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F&rft_id=https%3A%2F%2Fold.bigenc.ru%2Ftext%2F1883363&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: <code style="color:inherit; border:inherit; padding:inherit;">|date=</code> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5#bad_date" title="Помоћ:CS1 грешке">помоћ</a>) </li> <li id="cite_note-63"><a href="#cite_ref-63">^</a> <cite class="citation encyclopaedia">гл. ред. <a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2,_%D0%AE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87" class="extiw" title="ru:Осипов, Юрий Сергеевич">Ю. С. Осипов</a>, ур. (2004—2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://old.bigenc.ru/text/5029842">„1922–1940”</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Велика руска енциклопедија (страница не постоји)">Большая российская энциклопедия</a> : [в 35 т.]. М.: Большая российская энциклопедия. стр. /.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=1922%E2%80%931940&rft.btitle=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F+%3A+%3Cspan+class%3D%22nowrap%22%3E%5B%D0%B2+35+%D1%82.%5D%3C%2Fspan%3E&rft.genre=bookitem&rft.pages=%2F&rft.place=%D0%9C.&rft.pub=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F&rft_id=https%3A%2F%2Fold.bigenc.ru%2Ftext%2F5029842&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: <code style="color:inherit; border:inherit; padding:inherit;">|date=</code> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5#bad_date" title="Помоћ:CS1 грешке">помоћ</a>) </li> <li id="cite_note-64"><a href="#cite_ref-64">^</a> <cite class="citation journal">Ильюхов, Александр Антонович (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://cheloveknauka.com/politika-sovetskoy-vlasti-v-sfere-truda-1917-1929-gg">„Политика Советской власти в сфере труда, 1917-1929 гг.”</a> (на језику: руски). Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8+%D0%B2+%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5+%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B0%2C+1917-1929+%D0%B3%D0%B3.&rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80+%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%98%D0%BB%D1%8C%D1%8E%D1%85%D0%BE%D0%B2&rft.date=1999&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fcheloveknauka.com%2Fpolitika-sovetskoy-vlasti-v-sfere-truda-1917-1929-gg&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-65"><a href="#cite_ref-65">^</a> <cite class="citation journal">Новосельцева, Татьяна Ивановна (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/vydvizhenchestvo-v-kadrovoi-politike-sovetskogo-gosudarstva-v-1920-1930-e-gody-na-materialak">„Выдвиженчество в кадровой политике Советского Государства в 1920-1930-е годы: На материалах Смоленской области”</a> (на језику: руски). Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%92%D1%8B%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D0%B2+%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B9+%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%93%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0+%D0%B2+1920-1930-%D0%B5+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D1%8B%3A+%D0%9D%D0%B0+%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%85+%D0%A1%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8&rft.aufirst=%D0%A2%D0%B0%D1%82%D1%8C%D1%8F%D0%BD%D0%B0+%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0&rft.aulast=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D1%86%D0%B5%D0%B2%D0%B0&rft.date=2004&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fvydvizhenchestvo-v-kadrovoi-politike-sovetskogo-gosudarstva-v-1920-1930-e-gody-na-materialak&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-66"><a href="#cite_ref-66">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://archives.nato.int/scientific-and-technological-training-and-manpower-in-ussr;isad">„Item AC/137-D/40 - SCIENTIFIC AND TECHNOLOGICAL TRAINING AND MANPOWER IN THE USSR”</a> (на језику: енглески). NATO Science Committee. 13. 5. 1959. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=Item+AC%2F137-D%2F40+-+SCIENTIFIC+AND+TECHNOLOGICAL+TRAINING+AND+MANPOWER+IN+THE+USSR&rft.date=1959-05-13&rft.genre=unknown&rft.pub=NATO+Science+Committee&rft_id=https%3A%2F%2Farchives.nato.int%2Fscientific-and-technological-training-and-manpower-in-ussr%3Bisad&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-67"><a href="#cite_ref-67">^</a> <cite class="citation news">Вахрушева, Д.; Староверова, Е.; Гончарова, Е. (2. 4. 2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.demoscope.ru/weekly/2010/0417/gazeta020.php">„Труд в России больше, чем работа”</a>. www.demoscope.ru (на језику: руски). Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A2%D1%80%D1%83%D0%B4+%D0%B2+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8+%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B5%2C+%D1%87%D0%B5%D0%BC+%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0&rft.au=%D0%93%D0%BE%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%2C+%D0%95.&rft.au=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%2C+%D0%95.&rft.aufirst=%D0%94.&rft.aulast=%D0%92%D0%B0%D1%85%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0&rft.date=2010-04-02&rft.genre=article&rft.jtitle=www.demoscope.ru&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.demoscope.ru%2Fweekly%2F2010%2F0417%2Fgazeta020.php&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-68"><a href="#cite_ref-68">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.medical-enc.ru/17/social-obespechenie.shtml">„Социальное обеспечение в СССР”</a>. www.medical-enc.ru. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B5+%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%D0%B2+%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.medical-enc.ru&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.medical-enc.ru%2F17%2Fsocial-obespechenie.shtml&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-69"><a href="#cite_ref-69">^</a> <cite class="citation web">Сорокина, Т. С. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.bibliotekar.ru/423/35.htm">„СТАНОВЛЕНИЕ СОВЕТСКОГО ЗДРАВООХРАНЕНИЯ И МЕДИЦИНЫ первые годы советской власти. Новейшее время”</a>. www.bibliotekar.ru. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%9D%D0%9E%D0%92%D0%9B%D0%95%D0%9D%D0%98%D0%95+%D0%A1%D0%9E%D0%92%D0%95%D0%A2%D0%A1%D0%9A%D0%9E%D0%93%D0%9E+%D0%97%D0%94%D0%A0%D0%90%D0%92%D0%9E%D0%9E%D0%A5%D0%A0%D0%90%D0%9D%D0%95%D0%9D%D0%98%D0%AF+%D0%98+%D0%9C%D0%95%D0%94%D0%98%D0%A6%D0%98%D0%9D%D0%AB+%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%8B%D0%B5+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D1%8B+%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8.+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B9%D1%88%D0%B5%D0%B5+%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%8F&rft.aufirst=%D0%A2.+%D0%A1.&rft.aulast=%D0%A1%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B0&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.bibliotekar.ru&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bibliotekar.ru%2F423%2F35.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-70"><a href="#cite_ref-70">^</a> <cite class="citation news">Буторина, Е. (26. 5. 2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20161017041708/http://topnewsrustoria.ru/post/blesk-i-nicsheta-sovetskih-zdravnic-kak-razvivalos-sanatorno-kurortnoe-lechenie-v-sssr/">„Блеск и нищета советских здравниц: как развивалось санаторно-курортное лечение в СССР”</a>. Рустория (на језику: руски). Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://topnewsrustoria.ru/post/blesk-i-nicsheta-sovetskih-zdravnic-kak-razvivalos-sanatorno-kurortnoe-lechenie-v-sssr/">оригинала</a> 17. 10. 2016. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%91%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA+%D0%B8%C2%A0%D0%BD%D0%B8%D1%89%D0%B5%D1%82%D0%B0+%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%3A+%D0%BA%D0%B0%D0%BA%C2%A0%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%8C+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D1%83%D1%80%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B5+%D0%BB%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%D0%B2%C2%A0%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0&rft.aufirst=%D0%95.&rft.aulast=%D0%91%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0&rft.date=2015-05-26&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F&rft_id=http%3A%2F%2Ftopnewsrustoria.ru%2Fpost%2Fblesk-i-nicsheta-sovetskih-zdravnic-kak-razvivalos-sanatorno-kurortnoe-lechenie-v-sssr%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-71"><a href="#cite_ref-71">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20160304122514/http://club.mon.gov.ru/articles/36">„История развития системы внешкольного образования: XVIII – XXI века.”</a> (на језику: руски). Внешкольное образование, Дискуссионный клуб Минобрнауки РФ. 1. 12. 2011. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://club.mon.gov.ru/articles/36">оригинала</a> 4. 3. 2016. г. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F+%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F+%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D1%8B+%D0%B2%D0%BD%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%8F%3A+XVIII+%E2%80%93+XXI+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0.&rft.date=2011-12-01&rft.genre=unknown&rft.pub=%D0%92%D0%BD%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B5+%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5%2C+%D0%94%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D0%BA%D0%BB%D1%83%D0%B1+%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B8+%D0%A0%D0%A4&rft_id=http%3A%2F%2Fclub.mon.gov.ru%2Farticles%2F36&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-72"><a href="#cite_ref-72">^</a> <cite class="citation web">Мясников, А. Н. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://best-stroy.ru/statya_gosudarstvennaya-politika-v-zhilishchnom-stroitelstve-sssr-istoricheskaya-spravka_2310">„История жилищного строительства СССР”</a>. БЕСТ-СТРОЙ.РУ (на језику: руски). Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F+%D0%B6%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%89%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0+%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0&rft.aufirst=%D0%90.+%D0%9D.&rft.aulast=%D0%9C%D1%8F%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2&rft.genre=unknown&rft.jtitle=%D0%91%D0%95%D0%A1%D0%A2-%D0%A1%D0%A2%D0%A0%D0%9E%D0%99.%D0%A0%D0%A3&rft_id=https%3A%2F%2Fbest-stroy.ru%2Fstatya_gosudarstvennaya-politika-v-zhilishchnom-stroitelstve-sssr-istoricheskaya-spravka_2310&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-73"><a href="#cite_ref-73">^</a> <cite class="citation book">Grossman, G. (1973). „Russia and The Soviet Union”. Ур.: Cipolla, Carlo M. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=t-hlSwAACAAJ">Fontana Economic History of Europe. Vol. 4: The Emergence of Industrial Societies. Part 2</a> (на језику: енглески). Fontana. стр. 490. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Russia+and+The+Soviet+Union&rft.aufirst=G.&rft.aulast=Grossman&rft.btitle=Fontana+Economic+History+of+Europe.+Vol.+4%3A+The+Emergence+of+Industrial+Societies.+Part+2&rft.date=1973&rft.genre=bookitem&rft.pages=490&rft.pub=Fontana&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3Dt-hlSwAACAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-74"><a href="#cite_ref-74">^</a> <cite class="citation book">Грегори, Пол (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://library6.com/3596/item/861259">Экономический рост Российской империи (конец XIX - начало XX в.) Новые подсчеты и оценки</a>. Новые подсчёты и оценки. стр. 21. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=%D0%9F%D0%BE%D0%BB&rft.aulast=%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8&rft.btitle=%D0%AD%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%B8+%28%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%86+XIX+-+%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BB%D0%BE+XX+%D0%B2.%29+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D1%8B%D0%B5+%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%87%D0%B5%D1%82%D1%8B+%D0%B8+%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B8&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.pages=21&rft.pub=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D1%8B%D0%B5+%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%87%D1%91%D1%82%D1%8B+%D0%B8+%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B8&rft_id=https%3A%2F%2Flibrary6.com%2F3596%2Fitem%2F861259&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-75"><a href="#cite_ref-75">^</a> <cite class="citation book">Moorsteen, Richard Harris (1962). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=WOo1AQAAIAAJ">Prices and Production of Machinery in the Soviet Union, 1928-1958</a> (на језику: енглески). Harvard University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-674-70450-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-674-70450-3">978-0-674-70450-3</a>. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Richard+Harris&rft.aulast=Moorsteen&rft.btitle=Prices+and+Production+of+Machinery+in+the+Soviet+Union%2C+1928-1958&rft.date=1962&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-674-70450-3&rft.pub=Harvard+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DWOo1AQAAIAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-76"><a href="#cite_ref-76">^</a> <cite class="citation journal">Harrison, Mark (1. 3. 2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0147596799916268">„Soviet Industrial Production, 1928 to 1955: Real Growth and Hidden Inflation”</a>. Journal of Comparative Economics (на језику: енглески). 28 (1): 134—155. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0147-5967">0147-5967</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1006%2Fjcec.1999.1626">10.1006/jcec.1999.1626</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Soviet+Industrial+Production%2C+1928+to+1955%3A+Real+Growth+and+Hidden+Inflation&rft.aufirst=Mark&rft.aulast=Harrison&rft.date=2000-03-01&rft.genre=article&rft.issn=0147-5967&rft.issue=1&rft.jtitle=Journal+of+Comparative+Economics&rft.pages=134-155&rft.volume=28&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.sciencedirect.com%2Fscience%2Farticle%2Fpii%2FS0147596799916268&rft_id=info%3Adoi%2F10.1006%2Fjcec.1999.1626&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-77"><a href="#cite_ref-77">^</a> <cite class="citation encyclopaedia">В. Н. Хаустов (2004—2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://old.bigenc.ru/text/1877314">„Большой террор”</a>. Ур.: гл. ред. <a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2,_%D0%AE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87" class="extiw" title="ru:Осипов, Юрий Сергеевич">Ю. С. Осипов</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Велика руска енциклопедија (страница не постоји)">Большая российская энциклопедия</a> : [в 35 т.]. М.: Большая российская энциклопедия. стр. /.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%BE%D0%B9+%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%80%D0%BE%D1%80&rft.au=%D0%92.+%D0%9D.+%D0%A5%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2&rft.btitle=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F+%3A+%3Cspan+class%3D%22nowrap%22%3E%5B%D0%B2+35+%D1%82.%5D%3C%2Fspan%3E&rft.genre=bookitem&rft.pages=%2F&rft.place=%D0%9C.&rft.pub=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F&rft_id=https%3A%2F%2Fold.bigenc.ru%2Ftext%2F1877314&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: <code style="color:inherit; border:inherit; padding:inherit;">|date=</code> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5#bad_date" title="Помоћ:CS1 грешке">помоћ</a>) </li> <li id="cite_note-78"><a href="#cite_ref-78">^</a> <cite class="citation web">Березин, Александр (22. 6. 2016). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://lenta.ru/articles/2016/06/22/dedi_voevali/">„Держались там Мифы и архивные тайны о нападении нацистской Германии на СССР”</a>. Lenta.RU (на језику: руски).</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%8C+%D1%82%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D1%84%D1%8B+%D0%B8+%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D1%8B%D0%B5+%D1%82%D0%B0%D0%B9%D0%BD%D1%8B+%D0%BE+%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B8+%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B8+%D0%BD%D0%B0+%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0&rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80&rft.aulast=%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BD&rft.date=2016-06-22&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Lenta.RU&rft_id=https%3A%2F%2Flenta.ru%2Farticles%2F2016%2F06%2F22%2Fdedi_voevali%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-79"><a href="#cite_ref-79">^</a> <cite class="citation web">Иогансен, Нильс (22. 6. 2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://portal-kultura.ru/articles/history/5608-my-zavalili-nemtsev-ne-trupami-a-zhelezom/">„«Мы завалили немцев не трупами, а железом»”</a>. portal-kultura.ru (на језику: руски). Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%C2%AB%D0%9C%D1%8B+%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B5%D0%B2+%D0%BD%D0%B5+%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%BC%D0%B8%2C+%D0%B0+%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BC%C2%BB&rft.aufirst=%D0%9D%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D1%81&rft.aulast=%D0%98%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B5%D0%BD&rft.date=2013-06-22&rft.genre=unknown&rft.jtitle=portal-kultura.ru&rft_id=https%3A%2F%2Fportal-kultura.ru%2Farticles%2Fhistory%2F5608-my-zavalili-nemtsev-ne-trupami-a-zhelezom%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-80"><a href="#cite_ref-80">^</a> <cite class="citation journal">Мельтюхов, Михаил (16. 6. 2016). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://rg.ru/2016/06/16/rodina-sssr-germaniya.html">„У врага было больше живой силы, у нас - пушек, танков, самолетов”</a>. Родина (на језику: руски). 6 (616): 108—111. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A3+%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0+%D0%B1%D1%8B%D0%BB%D0%BE+%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B5+%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%B9+%D1%81%D0%B8%D0%BB%D1%8B%2C+%D1%83+%D0%BD%D0%B0%D1%81+-+%D0%BF%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BA%2C+%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%2C+%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2&rft.aufirst=%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB&rft.aulast=%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D1%82%D1%8E%D1%85%D0%BE%D0%B2&rft.date=2016-06-16&rft.genre=article&rft.issue=616&rft.jtitle=%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0&rft.pages=108-111&rft.volume=6&rft_id=https%3A%2F%2Frg.ru%2F2016%2F06%2F16%2Frodina-sssr-germaniya.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-81"><a href="#cite_ref-81">^</a> <cite class="citation journal">Максимов, Игорь Валентинович (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/oboronitelnye-boi-krasnoi-armii-na-yugo-zapadnykh-podstupakh-k-moskve-v-oktyabre-dekabre-194">„Оборонительные бои Красной Армии на юго-западных подступах к Москве в октябре-декабре 1941 года”</a> (на језику: руски). Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9E%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B5+%D0%B1%D0%BE%D0%B8+%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%90%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%B8+%D0%BD%D0%B0+%D1%8E%D0%B3%D0%BE-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D1%8B%D1%85+%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%85+%D0%BA+%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B5+%D0%B2+%D0%BE%D0%BA%D1%82%D1%8F%D0%B1%D1%80%D0%B5-%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B5+1941+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0&rft.aufirst=%D0%98%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%8C+%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2&rft.date=2001&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Foboronitelnye-boi-krasnoi-armii-na-yugo-zapadnykh-podstupakh-k-moskve-v-oktyabre-dekabre-194&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-82"><a href="#cite_ref-82">^</a> <cite class="citation book">Мягков, Михаил Юрьевич (1999). „1, &2”. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=jJN1AAAAIAAJ">Вермахт у ворот Москвы: 1941-1942</a> (на језику: руски). Российская академия наук, Ин-т всеобщей истории. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-5-201-00528-3" title="Посебно:Штампани извори/978-5-201-00528-3">978-5-201-00528-3</a>. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=1%2C+%262&rft.aufirst=%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB+%D0%AE%D1%80%D1%8C%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%9C%D1%8F%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%B2&rft.btitle=%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%85%D1%82+%D1%83+%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%82+%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D1%8B%3A+1941-1942&rft.date=1999&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-5-201-00528-3&rft.pub=%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%8F+%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%2C+%D0%98%D0%BD-%D1%82+%D0%B2%D1%81%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D1%89%D0%B5%D0%B9+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B8&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DjJN1AAAAIAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-83"><a href="#cite_ref-83">^</a> <cite class="citation web">Боффа, Джузеппе. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://scepsis.net/library/id_3165.html">„Битва под Москвой // Джузеппе Боффа”</a>. scepsis.net.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D0%B4+%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%BE%D0%B9+%2F%2F+%D0%94%D0%B6%D1%83%D0%B7%D0%B5%D0%BF%D0%BF%D0%B5+%D0%91%D0%BE%D1%84%D1%84%D0%B0&rft.aufirst=%D0%94%D0%B6%D1%83%D0%B7%D0%B5%D0%BF%D0%BF%D0%B5&rft.aulast=%D0%91%D0%BE%D1%84%D1%84%D0%B0&rft.genre=unknown&rft.jtitle=scepsis.net&rft_id=https%3A%2F%2Fscepsis.net%2Flibrary%2Fid_3165.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-84"><a href="#cite_ref-84">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.parlamentnilisty.cz/arena/nazory-a-petice/Miroslav-Porizek-Bitva-o-Moskvu-a-krach-planu-na-bleskovou-valku-455854">„Miroslav Pořízek: Bitva o Moskvu a krach plánů na bleskovou válku”</a>. parlamentnilisty.cz (на језику: cz). 29. 9. 2016. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Miroslav+Po%C5%99%C3%ADzek%3A+Bitva+o+Moskvu+a+krach+pl%C3%A1n%C5%AF+na+bleskovou+v%C3%A1lku&rft.date=2016-09-29&rft.genre=unknown&rft.jtitle=parlamentnilisty.cz&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.parlamentnilisty.cz%2Farena%2Fnazory-a-petice%2FMiroslav-Porizek-Bitva-o-Moskvu-a-krach-planu-na-bleskovou-valku-455854&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Непрепознат језик (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Категорија:CS1 одржавање: Непрепознат језик">веза</a>) </li> <li id="cite_note-85"><a href="#cite_ref-85">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://ria.ru/20150420/1059233885.html">„Московская битва в ходе Великой Отечественной войны (1941-1942)”</a>. РИА Новости (на језику: руски). 20. 4. 2015. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0+%D0%B2+%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%B5+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%9E%D1%82%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D1%8B+%281941-1942%29&rft.date=2015-04-20&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%A0%D0%98%D0%90+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&rft_id=https%3A%2F%2Fria.ru%2F20150420%2F1059233885.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-86"><a href="#cite_ref-86">^</a> <cite class="citation web">Филипенок, Артем (6. 12. 2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.rbc.ru/society/06/12/2011/5703eff19a79477633d3acd6">„Битва под Москвой: первая Великая победа Великой войны”</a>. РБК (на језику: руски). Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D0%B4+%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%BE%D0%B9%3A+%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%8F+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B0+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D1%8B&rft.aufirst=%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BC&rft.aulast=%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BA&rft.date=2011-12-06&rft.genre=unknown&rft.jtitle=%D0%A0%D0%91%D0%9A&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.rbc.ru%2Fsociety%2F06%2F12%2F2011%2F5703eff19a79477633d3acd6&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-87"><a href="#cite_ref-87">^</a> <cite class="citation journal">Евдокимова, Анна Валериевна (2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/britano-amerikanskoe-ekonomicheskoe-sotrudnichestvo-s-sssr-vo-vremya-vtoroi-mirovoi-voiny">„Британо-американское экономическое сотрудничество с СССР во время Второй мировой войны”</a> (на језику: руски). Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%8D%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D1%81%D0%BE%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D1%81+%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0+%D0%B2%D0%BE+%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%8F+%D0%92%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B9+%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B9+%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D1%8B&rft.aufirst=%D0%90%D0%BD%D0%BD%D0%B0+%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0&rft.aulast=%D0%95%D0%B2%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B0&rft.date=2010&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fbritano-amerikanskoe-ekonomicheskoe-sotrudnichestvo-s-sssr-vo-vremya-vtoroi-mirovoi-voiny&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-88"><a href="#cite_ref-88">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://ria.ru/20100427/227287577.html">„Помощь союзников СССР во Второй мировой войне”</a>. РИА Новости (на језику: руски). 27. 4. 2010. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%89%D1%8C+%D1%81%D0%BE%D1%8E%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2+%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0+%D0%B2%D0%BE+%D0%92%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B9+%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B9+%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B5&rft.date=2010-04-27&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%A0%D0%98%D0%90+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&rft_id=https%3A%2F%2Fria.ru%2F20100427%2F227287577.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-89"><a href="#cite_ref-89">^</a> <cite class="citation book">Glantz, David M.; House, Jonathan Mallory (2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=WS2ArgEACAAJ">When Titans Clashed: How the Red Army Stopped Hitler</a> (на језику: енглески). University Press of Kansas. стр. 301—303. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7006-2121-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7006-2121-7">978-0-7006-2121-7</a>. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.au=House%2C+Jonathan+Mallory&rft.aufirst=David+M.&rft.aulast=Glantz&rft.btitle=When+Titans+Clashed%3A+How+the+Red+Army+Stopped+Hitler&rft.date=2015&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-7006-2121-7&rft.pages=301-303&rft.pub=University+Press+of+Kansas&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DWS2ArgEACAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-91"><a href="#cite_ref-91">^</a> <cite class="citation journal">Самсоненко, Георгий Григорьевич (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/otechestvennaya-i-nemetskaya-istoriografiya-o-roli-sssr-v-pobede-nad-germaniei-v-gody-vtoroi">„Отечественная и немецкая историография о роли СССР в победе над Германией в годы второй мировой войны, 1941 - 1945 гг.”</a> (на језику: руски). Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9E%D1%82%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D0%B8+%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%8F+%D0%BE+%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8+%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0+%D0%B2+%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B5+%D0%BD%D0%B0%D0%B4+%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5%D0%B9+%D0%B2+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D1%8B+%D0%B2%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B9+%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B9+%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D1%8B%2C+1941+-+1945+%D0%B3%D0%B3.&rft.aufirst=%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%B9+%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%8C%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE&rft.date=2002&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fotechestvennaya-i-nemetskaya-istoriografiya-o-roli-sssr-v-pobede-nad-germaniei-v-gody-vtoroi&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-92"><a href="#cite_ref-92">^</a> <cite class="citation news">Evans, Richard J. (17. 11. 2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/2011/11/20/books/review/inferno-the-world-at-war-1939-1945-by-max-hastings-book-review.html">„World War II, From the Ground Up”</a>. The New York Times. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=World+War+II%2C+From+the+Ground+Up&rft.aufirst=Richard+J.&rft.aulast=Evans&rft.date=2011-11-17&rft.genre=article&rft.jtitle=The+New+York+Times&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F2011%2F11%2F20%2Fbooks%2Freview%2Finferno-the-world-at-war-1939-1945-by-max-hastings-book-review.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-94"><a href="#cite_ref-94">^</a> <cite class="citation book">Binder, Gerhart (1969). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=rV8fAAAAMAAJ">Deutschland seit 1945: eine dokumentierte gesamtdeutsche Geschichte in der Zeit der Teilung</a> (на језику: немачки). Seewald. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Gerhart&rft.aulast=Binder&rft.btitle=Deutschland+seit+1945%3A+eine+dokumentierte+gesamtdeutsche+Geschichte+in+der+Zeit+der+Teilung&rft.date=1969&rft.genre=book&rft.pub=Seewald&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DrV8fAAAAMAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-95"><a href="#cite_ref-95">^</a> <cite class="citation book">„Великая Отечественная война”. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=UpApAQAAIAAJ">Военная энциклопедия: в восьми томах</a> (на језику: руски). Воен. изд-во. 1994. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-5-203-00299-0" title="Посебно:Штампани извори/978-5-203-00299-0">978-5-203-00299-0</a>. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%9E%D1%82%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0&rft.btitle=%D0%92%D0%BE%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F%3A+%D0%B2+%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%8C%D0%BC%D0%B8+%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%85&rft.date=1994&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-5-203-00299-0&rft.pub=%D0%92%D0%BE%D0%B5%D0%BD.+%D0%B8%D0%B7%D0%B4-%D0%B2%D0%BE&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DUpApAQAAIAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Washington_Post-96">^ <a href="#cite_ref-Washington_Post_96-0">а</a> <a href="#cite_ref-Washington_Post_96-1">б</a> <cite class="citation news">Tharoor, Ishaan (8. 5. 2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.washingtonpost.com/news/worldviews/wp/2015/05/08/dont-forget-how-the-soviet-union-saved-the-world-from-hitler/?postshare=2431462775458045">„Don’t forget how the Soviet Union saved the world from Hitler”</a>. Washington Post (на језику: руски). Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Don%E2%80%99t+forget+how+the+Soviet+Union+saved+the+world+from+Hitler&rft.aufirst=Ishaan&rft.aulast=Tharoor&rft.date=2015-05-08&rft.genre=article&rft.jtitle=Washington+Post&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.washingtonpost.com%2Fnews%2Fworldviews%2Fwp%2F2015%2F05%2F08%2Fdont-forget-how-the-soviet-union-saved-the-world-from-hitler%2F%3Fpostshare%3D2431462775458045&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-97"><a href="#cite_ref-97">^</a> <cite class="citation web">Бочарников, И. В. (27. 9. 2014). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://nic-pnb.ru/analytics/osvoboditelnaya-missiya-krasnoj-armii-v-evrope-v-1944-1945-godax/">„Освободительная миссия Красной армии в Европе в 1944-1945 годах – Научно-исследовательский центр проблем национальной безопасности”</a> (на језику: руски).</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=%D0%98.+%D0%92.&rft.aulast=%D0%91%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2&rft.btitle=%D0%9E%D1%81%D0%B2%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F+%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%B8+%D0%B2+%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5+%D0%B2+1944-1945+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%85+%E2%80%93+%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%BE-%D0%B8%D1%81%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC+%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&rft.date=2014-09-27&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fnic-pnb.ru%2Fanalytics%2Fosvoboditelnaya-missiya-krasnoj-armii-v-evrope-v-1944-1945-godax%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-98"><a href="#cite_ref-98">^</a> <cite class="citation web">Боффа, Джузеппе. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://scepsis.net/library/id_3174.html">„Освобождение Восточной Европы // Джузеппе Боффа”</a>. scepsis.net.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9E%D1%81%D0%B2%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%8B+%2F%2F+%D0%94%D0%B6%D1%83%D0%B7%D0%B5%D0%BF%D0%BF%D0%B5+%D0%91%D0%BE%D1%84%D1%84%D0%B0&rft.aufirst=%D0%94%D0%B6%D1%83%D0%B7%D0%B5%D0%BF%D0%BF%D0%B5&rft.aulast=%D0%91%D0%BE%D1%84%D1%84%D0%B0&rft.genre=unknown&rft.jtitle=scepsis.net&rft_id=https%3A%2F%2Fscepsis.net%2Flibrary%2Fid_3174.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-99"><a href="#cite_ref-99">^</a> <cite class="citation journal">Самсоненко, Георгий Григорьевич (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/otechestvennaya-i-nemetskaya-istoriografiya-o-roli-sssr-v-pobede-nad-germaniei-v-gody-vtoroi">„Отечественная и немецкая историография о роли СССР в победе над Германией в годы второй мировой войны, 1941 - 1945 гг.”</a> (на језику: руски). Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9E%D1%82%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D0%B8+%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%8F+%D0%BE+%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8+%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0+%D0%B2+%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B5+%D0%BD%D0%B0%D0%B4+%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5%D0%B9+%D0%B2+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D1%8B+%D0%B2%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B9+%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B9+%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D1%8B%2C+1941+-+1945+%D0%B3%D0%B3.&rft.aufirst=%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%B9+%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%8C%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE&rft.date=2002&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fotechestvennaya-i-nemetskaya-istoriografiya-o-roli-sssr-v-pobede-nad-germaniei-v-gody-vtoroi&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-100"><a href="#cite_ref-100">^</a> <cite class="citation book">Hastings, Max (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=g0NTvgEACAAJ">All Hell Let Loose: The World at War 1939-45</a> (на језику: енглески). HarperPress. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-00-745072-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-00-745072-5">978-0-00-745072-5</a>. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Max&rft.aulast=Hastings&rft.btitle=All+Hell+Let+Loose%3A+The+World+at+War+1939-45&rft.date=2012&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-00-745072-5&rft.pub=HarperPress&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3Dg0NTvgEACAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-101"><a href="#cite_ref-101">^</a> <cite class="citation book">Некипелов, Александр Дмитриевич (2000). „Становление «реального социализма». 1945—1965.”. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books/about/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE_%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0%D1%8F.html?id=1V4_AAAAMAAJ">Центрально-Восточная Европа во второй половине XX века</a> (на језику: руски). Наука. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-5-02-008422-3" title="Посебно:Штампани извори/978-5-02-008422-3">978-5-02-008422-3</a>. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%C2%AB%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0%C2%BB.+1945%E2%80%941965.&rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80+%D0%94%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2&rft.btitle=%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE-%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0+%D0%B2%D0%BE+%D0%B2%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B9+%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5+XX+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0&rft.date=2000&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-5-02-008422-3&rft.pub=%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%2Fabout%2F%25D0%25A6%25D0%25B5%25D0%25BD%25D1%2582%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25BB%25D1%258C%25D0%25BD%25D0%25BE_%25D0%2592%25D0%25BE%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25BE%25D1%2587%25D0%25BD%25D0%25B0%25D1%258F.html%3Fid%3D1V4_AAAAMAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-102"><a href="#cite_ref-102">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perspektivy.info/oykumena/europe/centralno-vostochnaja_jevropa_ot_sev_do_jevrosojuza_2010-07-12.htm">„Центрально-Восточная Европа: от СЭВ до Евросоюза”</a>. www.perspektivy.info. Перспективы. Приступљено 30. 9. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE-%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%3A+%D0%BE%D1%82+%D0%A1%D0%AD%D0%92+%D0%B4%D0%BE+%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%8E%D0%B7%D0%B0&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.perspektivy.info&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.perspektivy.info%2Foykumena%2Feurope%2Fcentralno-vostochnaja_jevropa_ot_sev_do_jevrosojuza_2010-07-12.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-103"><a href="#cite_ref-103">^</a> <cite class="citation book">Арендт, Ханна (1996). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=hossYAAACAAJ">Истоки тоталитаризма</a> (на језику: руски). Центрком. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-5-87129-006-4" title="Посебно:Штампани извори/978-5-87129-006-4">978-5-87129-006-4</a>. Приступљено 1. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%B0&rft.aulast=%D0%90%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D1%82&rft.btitle=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B8+%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.isbn=978-5-87129-006-4&rft.pub=%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%BC&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DhossYAAACAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-104"><a href="#cite_ref-104">^</a> <cite class="citation web">Черток, Борис (2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://phys.msu.ru/rus/about/sovphys/ISSUES-2007/6(59)-2007/59-3/">„Первый искусственный спутник Земли”</a>. phys.msu.ru (на језику: руски). Газета "Советский физик".</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%8B%D0%B9+%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%81%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA+%D0%97%D0%B5%D0%BC%D0%BB%D0%B8&rft.aufirst=%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81&rft.aulast=%D0%A7%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BA&rft.date=2010&rft.genre=unknown&rft.jtitle=phys.msu.ru&rft_id=https%3A%2F%2Fphys.msu.ru%2Frus%2Fabout%2Fsovphys%2FISSUES-2007%2F6%2859%29-2007%2F59-3%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-krugosvet-105">^ <a href="#cite_ref-krugosvet_105-0">а</a> <a href="#cite_ref-krugosvet_105-1">б</a> <cite class="citation web">Шубин, Александр Владленович. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.krugosvet.ru/enc/istoriya/HOLODNAYA_VONA.html">„ХОЛОДНАЯ ВОЙНА | Энциклопедия Кругосвет”</a>. www.krugosvet.ru (на језику: руски). Приступљено 1. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A5%D0%9E%D0%9B%D0%9E%D0%94%D0%9D%D0%90%D0%AF+%D0%92%D0%9E%D0%99%D0%9D%D0%90+%7C+%D0%AD%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F+%D0%9A%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82&rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80+%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%A8%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BD&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.krugosvet.ru&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.krugosvet.ru%2Fenc%2Fistoriya%2FHOLODNAYA_VONA.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-106"><a href="#cite_ref-106">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20221001211049/https://interpretive.ru/termin/holodnaja-voina.html">„Холодная война это”</a>. interpretive.ru (на језику: руски). Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://interpretive.ru/termin/holodnaja-voina.html">оригинала</a> 01. 10. 2022. г. Приступљено 1. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0+%D1%8D%D1%82%D0%BE&rft.genre=unknown&rft.jtitle=interpretive.ru&rft_id=https%3A%2F%2Finterpretive.ru%2Ftermin%2Fholodnaja-voina.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-107"><a href="#cite_ref-107">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%A1%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%BE_%D1%81%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B8_%D0%A1%D0%BE%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BC%D1%8B%D1%85_%D0%93%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2" class="extiw" title="s:ru:Соглашение о создании Содружества Независимых Государств">Соглашение о создании Содружества Независимых Государств</a> (на језику: руски). 1991 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A1%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%D0%BE+%D1%81%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B8+%D0%A1%D0%BE%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0+%D0%9D%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BC%D1%8B%D1%85+%D0%93%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2&rft.date=1991&rft.genre=book&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-108"><a href="#cite_ref-108">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%94%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA_%D0%92%D0%A1_%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0_%D0%BE%D1%82_26.12.1991_%E2%84%96_142-%D0%9D" class="extiw" title="s:ru:Декларация Совета Республик ВС СССР от 26.12.1991 № 142-Н">Декларация Совета Республик ВС СССР от 26.12.1991 № 142-Н</a> (на језику: руски). 1991 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%94%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%8F+%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0+%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA+%D0%92%D0%A1+%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0+%D0%BE%D1%82+26.12.1991+%E2%84%96+142-%D0%9D&rft.date=1991&rft.genre=book&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-109"><a href="#cite_ref-109">^</a> <cite class="citation encyclopaedia">Н. И. Егорова (2004—2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://old.bigenc.ru/text/4695882">„Холодная война”</a>. Ур.: гл. ред. <a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2,_%D0%AE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87" class="extiw" title="ru:Осипов, Юрий Сергеевич">Ю. С. Осипов</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Велика руска енциклопедија (страница не постоји)">Большая российская энциклопедия</a> : [в 35 т.]. М.: Большая российская энциклопедия. стр. /.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0&rft.au=%D0%9D.+%D0%98.+%D0%95%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0&rft.btitle=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F+%3A+%3Cspan+class%3D%22nowrap%22%3E%5B%D0%B2+35+%D1%82.%5D%3C%2Fspan%3E&rft.genre=bookitem&rft.pages=%2F&rft.place=%D0%9C.&rft.pub=%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F&rft_id=https%3A%2F%2Fold.bigenc.ru%2Ftext%2F4695882&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: <code style="color:inherit; border:inherit; padding:inherit;">|date=</code> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5#bad_date" title="Помоћ:CS1 грешке">помоћ</a>) </li> <li id="cite_note-110"><a href="#cite_ref-110">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://constitution.garant.ru/act/base/10103790/">„Федеральный закон от 15 июля 1995 г. N 101-ФЗ "О международных договорах Российской Федерации"”</a>. constitution.garant.ru (на језику: руски). 15. 6. 1995. Приступљено 1. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD+%D0%BE%D1%82+15+%D0%B8%D1%8E%D0%BB%D1%8F+1995+%D0%B3.+N+101-%D0%A4%D0%97+%22%D0%9E+%D0%BC%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%8B%D1%85+%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%85+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8%22&rft.date=1995-06-15&rft.genre=unknown&rft.jtitle=constitution.garant.ru&rft_id=https%3A%2F%2Fconstitution.garant.ru%2Fact%2Fbase%2F10103790%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-112"><a href="#cite_ref-112">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://constitution.garant.ru/science-work/modern/3540062/">„Международные договоры в правовой системе Российской Федерации (Бояршинов Б.Г., "Законодательство", 1997, N 4)”</a>. constitution.garant.ru (на језику: руски). Приступљено 1. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9C%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%8B%D0%B5+%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%8B+%D0%B2+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B9+%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B5+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8+%28%D0%91%D0%BE%D1%8F%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2+%D0%91.%D0%93.%2C+%22%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%22%2C+1997%2C+N+4%29&rft.genre=unknown&rft.jtitle=constitution.garant.ru&rft_id=https%3A%2F%2Fconstitution.garant.ru%2Fscience-work%2Fmodern%2F3540062%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-114"><a href="#cite_ref-114">^</a> <cite class="citation book">Кох, Альфред; Авен, Петр (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=aJYi7XvPBPEC">Революция Гайдара: История реформ 90-х из первых рук</a> (на језику: руски). Альпина Паблишер. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-5-9614-2911-4" title="Посебно:Штампани извори/978-5-9614-2911-4">978-5-9614-2911-4</a>. Приступљено 1. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.au=%D0%90%D0%B2%D0%B5%D0%BD%2C+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80&rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D1%8C%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%B4&rft.aulast=%D0%9A%D0%BE%D1%85&rft.btitle=%D0%A0%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%8E%D1%86%D0%B8%D1%8F+%D0%93%D0%B0%D0%B9%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0%3A+%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F+%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC+90-%D1%85+%D0%B8%D0%B7+%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%8B%D1%85+%D1%80%D1%83%D0%BA&rft.date=2013&rft.genre=book&rft.isbn=978-5-9614-2911-4&rft.pub=%D0%90%D0%BB%D1%8C%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%9F%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%88%D0%B5%D1%80&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DaJYi7XvPBPEC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-115"><a href="#cite_ref-115">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://land-question.narod.ru/misc/olae_1.html">„Открытое письмо Президенту СССР - - ЗЕМЕЛЬНАЯ РЕНТА КАК ИСТОЧНИК ГОСДОХОДОВ”</a>. land-question.narod.ru. Приступљено 1. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9E%D1%82%D0%BA%D1%80%D1%8B%D1%82%D0%BE%D0%B5+%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%8C%D0%BC%D0%BE+%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%83+%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0+-+-+%D0%97%D0%95%D0%9C%D0%95%D0%9B%D0%AC%D0%9D%D0%90%D0%AF+%D0%A0%D0%95%D0%9D%D0%A2%D0%90+%D0%9A%D0%90%D0%9A+%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A7%D0%9D%D0%98%D0%9A+%D0%93%D0%9E%D0%A1%D0%94%D0%9E%D0%A5%D0%9E%D0%94%D0%9E%D0%92&rft.genre=unknown&rft.jtitle=land-question.narod.ru&rft_id=http%3A%2F%2Fland-question.narod.ru%2Fmisc%2Folae_1.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-116"><a href="#cite_ref-116">^</a> <cite class="citation book">Горшков, А. В. (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.r-reforms.ru/indexpubgorshkov.pdf">Российские реформы и западные экономисты</a> (PDF) (на језику: руски). Челябинск. стр. 4. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/5727105250" title="Посебно:Штампани извори/5727105250">5727105250</a>. Приступљено 1. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=%D0%90.+%D0%92.&rft.aulast=%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2&rft.btitle=%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5+%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D1%8B+%D0%B8+%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D1%8B%D0%B5+%D1%8D%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%8B&rft.date=2001&rft.genre=book&rft.isbn=5727105250&rft.pages=4&rft.place=%D0%A7%D0%B5%D0%BB%D1%8F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.r-reforms.ru%2Findexpubgorshkov.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-117"><a href="#cite_ref-117">^</a> <cite class="citation journal"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://irsepi.ru/zayavlenie-gruppy-ekonomicheskih-preobrazovanij/">„Заявление о намерениях Группы экономических преобразований”</a>. Институт развития социально-экономических проектов и инициатив (на језику: руски). 4. 1994. Приступљено 1. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%97%D0%B0%D1%8F%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%D0%BE+%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F%D1%85+%D0%93%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%BF%D1%8B+%D1%8D%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B9&rft.date=1994&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%98%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82+%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F+%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE-%D1%8D%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B2+%D0%B8+%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2&rft.volume=4&rft_id=http%3A%2F%2Firsepi.ru%2Fzayavlenie-gruppy-ekonomicheskih-preobrazovanij%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-118"><a href="#cite_ref-118">^</a> <cite class="citation book">Якунин, В.; Сулакшин, С.; Макаров, В.; Симонов, В., ур. (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=WJUnAQAAIAAJ">Государственная экономическая политика и экономическая доктрина России: к умной и нравственной экономике</a> (на језику: руски). Науч. эксперт. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-5-91290-022-8" title="Посебно:Штампани извори/978-5-91290-022-8">978-5-91290-022-8</a>. Приступљено 1. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%93%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D1%8D%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%B8+%D1%8D%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8%3A+%D0%BA+%D1%83%D0%BC%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%B8+%D0%BD%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D1%8D%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B5&rft.date=2008&rft.genre=book&rft.isbn=978-5-91290-022-8&rft.pub=%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87.+%D1%8D%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%82&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DWJUnAQAAIAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-119"><a href="#cite_ref-119">^</a> <cite class="citation journal">В, Кувалдин (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://cyberleninka.ru/article/n/prezidentstvo-v-kontekste-rossiyskoy-transformatsii">„ПРЕЗИДЕНТСТВО В КОНТЕКСТЕ РОССИЙСКОЙ ТРАНСФОРМАЦИИ”</a>. Политические отношения и политический процесс в современной России (1): 130—142. Приступљено 1. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%97%D0%98%D0%94%D0%95%D0%9D%D0%A2%D0%A1%D0%A2%D0%92%D0%9E+%D0%92+%D0%9A%D0%9E%D0%9D%D0%A2%D0%95%D0%9A%D0%A1%D0%A2%D0%95+%D0%A0%D0%9E%D0%A1%D0%A1%D0%98%D0%99%D0%A1%D0%9A%D0%9E%D0%99+%D0%A2%D0%A0%D0%90%D0%9D%D0%A1%D0%A4%D0%9E%D0%A0%D0%9C%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%98&rft.aufirst=%D0%9A%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D0%B8%D0%BD&rft.aulast=%D0%92&rft.date=2007&rft.genre=article&rft.issue=1&rft.jtitle=%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5+%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D0%B8+%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81%D1%81+%D0%B2+%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8&rft.pages=130-142&rft_id=https%3A%2F%2Fcyberleninka.ru%2Farticle%2Fn%2Fprezidentstvo-v-kontekste-rossiyskoy-transformatsii&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-120"><a href="#cite_ref-120">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.r-reforms.ru/intr.htm">„Критика российских реформ”</a>. www.r-reforms.ru. Приступљено 1. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.r-reforms.ru&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.r-reforms.ru%2Fintr.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-121"><a href="#cite_ref-121">^</a> <cite class="citation journal">Некипелов, А. Д. (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://vivovoco.astronet.ru/VV/JOURNAL/VRAN/NOTRED.HTM">„Рецензируется книга Путь в XXI век (стратегические проблемы и перспективы российской экономики)”</a>. Вестник РАН. 70 (1): 87—89. Приступљено 1. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A0%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%80%D1%83%D0%B5%D1%82%D1%81%D1%8F+%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%B0+%D0%9F%D1%83%D1%82%D1%8C+%D0%B2+XXI+%D0%B2%D0%B5%D0%BA+%28%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D1%8B+%D0%B8+%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D1%8B+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D1%8D%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B8%29&rft.aufirst=%D0%90.+%D0%94.&rft.aulast=%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2&rft.date=2000&rft.genre=article&rft.issue=1&rft.jtitle=%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA+%D0%A0%D0%90%D0%9D&rft.pages=87-89&rft.volume=70&rft_id=http%3A%2F%2Fvivovoco.astronet.ru%2FVV%2FJOURNAL%2FVRAN%2FNOTRED.HTM&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-122"><a href="#cite_ref-122">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110716070450/http://www.informnauka.ru/rus/2003/2003-08-01-03_821_r.htm">„Russian Science News”</a> (на језику: руски). 1. 8. 2003. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.informnauka.ru/rus/2003/2003-08-01-03_821_r.htm">оригинала</a> 16. 7. 2011. г. Приступљено 1. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=Russian+Science+News&rft.date=2003-08-01&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.informnauka.ru%2Frus%2F2003%2F2003-08-01-03_821_r.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-123"><a href="#cite_ref-123">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://novayagazeta.ru/articles/2000/10/02/8112-shokovye-terapevty-rossiiskoy-ekonomiki-ot-gaydara-do">„ШОКОВЫЕ ТЕРАПЕВТЫ РОССИИСКОЙ ЭКОНОМИКИ — ОТ ГАЙДАРА ДО…”</a>. Новая газета (на језику: руски). 1. 10. 2000. Приступљено 1. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A8%D0%9E%D0%9A%D0%9E%D0%92%D0%AB%D0%95+%D0%A2%D0%95%D0%A0%D0%90%D0%9F%D0%95%D0%92%D0%A2%D0%AB+%D0%A0%D0%9E%D0%A1%D0%A1%D0%98%D0%98%D0%A1%D0%9A%D0%9E%D0%99+%D0%AD%D0%9A%D0%9E%D0%9D%D0%9E%D0%9C%D0%98%D0%9A%D0%98+%E2%80%94+%D0%9E%D0%A2+%D0%93%D0%90%D0%99%D0%94%D0%90%D0%A0%D0%90+%D0%94%D0%9E%E2%80%A6&rft.date=2000-10-01&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%8F+%D0%B3%D0%B0%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%B0&rft_id=https%3A%2F%2Fnovayagazeta.ru%2Farticles%2F2000%2F10%2F02%2F8112-shokovye-terapevty-rossiiskoy-ekonomiki-ot-gaydara-do&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-124"><a href="#cite_ref-124">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://ria.ru/20141226/1040291924.html">„Отставка Ельцина: мужественный поступок или запоздалый шаг”</a>. РИА Новости (на језику: руски). 26. 12. 2014. Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9E%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0+%D0%95%D0%BB%D1%8C%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0%3A+%D0%BC%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA+%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D1%8B%D0%B9+%D1%88%D0%B0%D0%B3&rft.date=2014-12-26&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%A0%D0%98%D0%90+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&rft_id=https%3A%2F%2Fria.ru%2F20141226%2F1040291924.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-125"><a href="#cite_ref-125">^</a> <cite class="citation book">Барсенков, Александр Сергеевич; Вдовин, Александр Иванович (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=IksIOAAACAAJ">История России, 1917-2007: [учеб. пособие для вузов по специальности 020700 История]</a> (на језику: руски). Аспект Пресс. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-5-7567-0491-4" title="Посебно:Штампани извори/978-5-7567-0491-4">978-5-7567-0491-4</a>. Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.au=%D0%92%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%2C+%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80+%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80+%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2&rft.btitle=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8%2C+1917-2007%3A+%5B%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%B1.+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%B5+%D0%B4%D0%BB%D1%8F+%D0%B2%D1%83%D0%B7%D0%BE%D0%B2+%D0%BF%D0%BE+%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+020700+%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F%5D&rft.date=2008&rft.genre=book&rft.isbn=978-5-7567-0491-4&rft.pub=%D0%90%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82+%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%81&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DIksIOAAACAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-126"><a href="#cite_ref-126">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://1prime.ru/Politics/20100513/755085986.html">„Налоги для богатых? Экономику не пустили в "тень"”</a>. ПРАЙМ (на језику: руски). 13. 5. 2010. Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9D%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8+%D0%B4%D0%BB%D1%8F+%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%82%D1%8B%D1%85%3F+%D0%AD%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D1%83+%D0%BD%D0%B5+%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%B2+%22%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%8C%22&rft.date=2010-05-13&rft.genre=unknown&rft.jtitle=%D0%9F%D0%A0%D0%90%D0%99%D0%9C&rft_id=https%3A%2F%2F1prime.ru%2FPolitics%2F20100513%2F755085986.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-127"><a href="#cite_ref-127">^</a> <cite class="citation news">Вадимовна, Соболевская Ольга (11. 3. 2016). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://iq.hse.ru/news/178582372.html">„Материнский капитал приблизил рождение вторых детей”</a>. Научно-образовательный портал IQ (на језику: енглески). Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BB+%D1%80%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%D0%B2%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%8B%D1%85+%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%B9&rft.aufirst=%D0%A1%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%9E%D0%BB%D1%8C%D0%B3%D0%B0&rft.aulast=%D0%92%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0&rft.date=2016-03-11&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%9D%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%BE-%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB+IQ&rft_id=https%3A%2F%2Fiq.hse.ru%2Fnews%2F178582372.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-128"><a href="#cite_ref-128">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://ria.ru/20090416/168270914.html">„Вторая чеченская война официально завершена”</a>. РИА Новости (на језику: руски). 16. 4. 2009. Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%92%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%8F+%D1%87%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0+%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE+%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B0&rft.date=2009-04-16&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%A0%D0%98%D0%90+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&rft_id=https%3A%2F%2Fria.ru%2F20090416%2F168270914.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-129"><a href="#cite_ref-129">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20120607224815/http://www.cikrf.ru/news/cec/2012/03/05/chyrov_1.html">„5 марта 2012 года. В 10:00 по московскому времени в Информационном центре ЦИК России «Выборы-2012» выступил Председатель Центральной избирательной комиссии Российской Федерации Владимир Евгеньевич Чуров: «ПРЕДВАРИТЕЛЬНЫЕ ИТОГИ ГОЛОСОВАНИЯ НА ВЫБОРАХ ПРЕЗИДЕНТА РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ»”</a> (на језику: руски). Центральная избирательная комиссия Российской Федерации. 5. 3. 2012. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.cikrf.ru/news/cec/2012/03/05/chyrov_1.html">оригинала</a> 7. 6. 2012. г. Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=5+%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0+2012+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0.+%D0%92+10%3A00+%D0%BF%D0%BE+%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83+%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D0%B2+%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%BC+%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B5+%D0%A6%D0%98%D0%9A+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8+%C2%AB%D0%92%D1%8B%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%8B-2012%C2%BB+%D0%B2%D1%8B%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B8%D0%BB+%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C+%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8+%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80+%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%8C%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87+%D0%A7%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%3A+%C2%AB%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%94%D0%92%D0%90%D0%A0%D0%98%D0%A2%D0%95%D0%9B%D0%AC%D0%9D%D0%AB%D0%95+%D0%98%D0%A2%D0%9E%D0%93%D0%98+%D0%93%D0%9E%D0%9B%D0%9E%D0%A1%D0%9E%D0%92%D0%90%D0%9D%D0%98%D0%AF+%D0%9D%D0%90+%D0%92%D0%AB%D0%91%D0%9E%D0%A0%D0%90%D0%A5+%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%97%D0%98%D0%94%D0%95%D0%9D%D0%A2%D0%90+%D0%A0%D0%9E%D0%A1%D0%A1%D0%98%D0%99%D0%A1%D0%9A%D0%9E%D0%99+%D0%A4%D0%95%D0%94%D0%95%D0%A0%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%98%C2%BB&rft.date=2012-03-05&rft.genre=unknown&rft.pub=%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.cikrf.ru%2Fnews%2Fcec%2F2012%2F03%2F05%2Fchyrov_1.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-130"><a href="#cite_ref-130">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://kremlin.ru/news/15224">„Владимир Путин вступил в должность Президента России”</a>. kremlin.ru (на језику: руски). 7. 5. 2012. Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80+%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD+%D0%B2%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B8%D0%BB+%D0%B2+%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%8C+%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8&rft.date=2012-05-07&rft.genre=unknown&rft.jtitle=kremlin.ru&rft_id=http%3A%2F%2Fkremlin.ru%2Fnews%2F15224&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-131"><a href="#cite_ref-131">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://ria.ru/20120508/644171181.html">„Госдума поддержала назначение Медведева премьер-министром России”</a>. РИА Новости (на језику: руски). 8. 5. 2012. Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%B4%D1%83%D0%BC%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BB%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%8C%D0%B5%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8&rft.date=2012-05-08&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%A0%D0%98%D0%90+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&rft_id=https%3A%2F%2Fria.ru%2F20120508%2F644171181.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-132"><a href="#cite_ref-132">^</a> <cite class="citation news">Милов, Владимир (5. 3. 2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.gazeta.ru/column/milov/4026641.shtml">„Как Путин оппозицию перехитрил”</a>. Газета.ру (на језику: руски). Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9A%D0%B0%D0%BA+%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD+%D0%BE%D0%BF%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%8E+%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%85%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80&rft.aulast=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2&rft.date=2012-03-05&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%93%D0%B0%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%B0.%D1%80%D1%83&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.gazeta.ru%2Fcolumn%2Fmilov%2F4026641.shtml&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-133"><a href="#cite_ref-133">^</a> <cite class="citation journal">Grossman, Erik (1. 6. 2018). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://press.armywarcollege.edu/parameters/vol48/iss2/7/">„Russia's Frozen Conflicts and the Donbas”</a>. The US Army War College Quarterly: Parameters. 48 (2). <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0031-1723">0031-1723</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.55540%2F0031-1723.2944">10.55540/0031-1723.2944</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Russia%27s+Frozen+Conflicts+and+the+Donbas&rft.aufirst=Erik&rft.aulast=Grossman&rft.date=2018-06-01&rft.genre=article&rft.issn=0031-1723&rft.issue=2&rft.jtitle=The+US+Army+War+College+Quarterly%3A+Parameters&rft.volume=48&rft_id=https%3A%2F%2Fpress.armywarcollege.edu%2Fparameters%2Fvol48%2Fiss2%2F7%2F&rft_id=info%3Adoi%2F10.55540%2F0031-1723.2944&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-134"><a href="#cite_ref-134">^</a> <cite class="citation news">Бордачев, Тимофей (29. 9. 2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://iz.ru/651594/timofei-bordachev/dlia-sebia-i-dlia-mira">„Для себя и для мира”</a>. Известия (на језику: руски). Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%94%D0%BB%D1%8F+%D1%81%D0%B5%D0%B1%D1%8F+%D0%B8+%D0%B4%D0%BB%D1%8F+%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0&rft.aufirst=%D0%A2%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%84%D0%B5%D0%B9&rft.aulast=%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2&rft.date=2017-09-29&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%8F&rft_id=https%3A%2F%2Fiz.ru%2F651594%2Ftimofei-bordachev%2Fdlia-sebia-i-dlia-mira&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-135"><a href="#cite_ref-135">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://regnum.ru/news/polit/2879998.html">„Поправки в Конституцию были «дымовой завесой» ради «пятого срока» — мнение”</a>. ИА REGNUM (на језику: руски). 10. 3. 2020. Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B8+%D0%B2+%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8E+%D0%B1%D1%8B%D0%BB%D0%B8+%C2%AB%D0%B4%D1%8B%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B9+%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%B9%C2%BB+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8+%C2%AB%D0%BF%D1%8F%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D1%81%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0%C2%BB+%E2%80%94+%D0%BC%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5&rft.date=2020-03-10&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%98%D0%90+REGNUM&rft_id=https%3A%2F%2Fregnum.ru%2Fnews%2Fpolit%2F2879998.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-136"><a href="#cite_ref-136">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20221002012130/https://www.19rus.info/index.php/vlast-i-politika/item/129011-rashkin-o-golosovanii-po-konstitutsii-vsjo-radi-obnuleniya-srokov-putina">„Рашкин о голосовании по Конституции: Все ради обнуления сроков Путина”</a>. www.19rus.info (на језику: руски). 3. 6. 2020. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.19rus.info/index.php/vlast-i-politika/item/129011-rashkin-o-golosovanii-po-konstitutsii-vsjo-radi-obnuleniya-srokov-putina">оригинала</a> 02. 10. 2022. г. Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A0%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BD+%D0%BE+%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B8+%D0%BF%D0%BE+%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%B8%3A+%D0%92%D1%81%D0%B5+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8+%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D1%81%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B2+%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&rft.date=2020-06-03&rft.genre=article&rft.jtitle=www.19rus.info&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.19rus.info%2Findex.php%2Fvlast-i-politika%2Fitem%2F129011-rashkin-o-golosovanii-po-konstitutsii-vsjo-radi-obnuleniya-srokov-putina&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-137"><a href="#cite_ref-137">^</a> <cite class="citation news">Якушова, Алена; Корня, Анастасия (16. 3. 2020). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.vedomosti.ru/politics/articles/2020/03/16/825225-konstitutsionnii-sud-priznal-obnulenie-srokov-putina">„Конституционный суд признал легитимным обнуление сроков Путина”</a>. Ведомости (на језику: руски). Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D1%81%D1%83%D0%B4+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BB+%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D1%8B%D0%BC+%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%D1%81%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B2+%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&rft.au=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BD%D1%8F%2C+%D0%90%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%8F&rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0&rft.aulast=%D0%AF%D0%BA%D1%83%D1%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0&rft.date=2020-03-16&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%92%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.vedomosti.ru%2Fpolitics%2Farticles%2F2020%2F03%2F16%2F825225-konstitutsionnii-sud-priznal-obnulenie-srokov-putina&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-138"><a href="#cite_ref-138">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://meduza.io/feature/2020/06/04/u-putina-nachalsya-nastoyaschiy-obval-reytingov">„«У Путина начался настоящий обвал рейтингов» 300 депутатов выступили против поправок к Конституции и «обнуления». Мы поговорили с одним из инициаторов обращения — Юлией Галяминой”</a>. Meduza (на језику: руски). 4. 6. 2020. Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%C2%AB%D0%A3+%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BB%D1%81%D1%8F+%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%8F%D1%89%D0%B8%D0%B9+%D0%BE%D0%B1%D0%B2%D0%B0%D0%BB+%D1%80%D0%B5%D0%B9%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%B2%C2%BB+300+%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2+%D0%B2%D1%8B%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2+%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BA+%D0%BA+%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%B8+%D0%B8+%C2%AB%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F%C2%BB.+%D0%9C%D1%8B+%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D1%81+%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BC+%D0%B8%D0%B7+%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2+%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%89%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%E2%80%94+%D0%AE%D0%BB%D0%B8%D0%B5%D0%B9+%D0%93%D0%B0%D0%BB%D1%8F%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B9&rft.date=2020-06-04&rft.genre=article&rft.jtitle=Meduza&rft_id=https%3A%2F%2Fmeduza.io%2Ffeature%2F2020%2F06%2F04%2Fu-putina-nachalsya-nastoyaschiy-obval-reytingov&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Крецул-139">^ <a href="#cite_ref-Крецул_139-0">а</a> <a href="#cite_ref-Крецул_139-1">б</a> <a href="#cite_ref-Крецул_139-2">в</a> <cite class="citation news">Крецул, Роман (20. 4. 2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://iz.ru/news/687767">„Российской нации дали определение”</a>. Известия (на језику: руски). Приступљено 5. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8+%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5&rft.aufirst=%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD&rft.aulast=%D0%9A%D1%80%D0%B5%D1%86%D1%83%D0%BB&rft.date=2017-04-20&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%8F&rft_id=https%3A%2F%2Fiz.ru%2Fnews%2F687767&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEТишков2015685—686-140">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEТишков2015685—686_140-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEТишков2015685—686_140-1">б</a> <a href="#CITEREFТишков2015">Тишков 2015</a>, стр. 685—686. sfn грешка: no target: CITEREFТишков2015 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-141"><a href="#cite_ref-141">^</a> <cite class="citation web">Гайда, Федор (11. 9. 2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://pravoslavie.ru/63991.html#_ftnref11">„Русские и россияне / Православие.Ru”</a>. pravoslavie.ru (на језику: руски). Приступљено 5. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5+%D0%B8+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F%D0%BD%D0%B5+%2F+%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B5.Ru&rft.aufirst=%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%80&rft.aulast=%D0%93%D0%B0%D0%B9%D0%B4%D0%B0&rft.date=2013-09-11&rft.genre=unknown&rft.jtitle=pravoslavie.ru&rft_id=https%3A%2F%2Fpravoslavie.ru%2F63991.html%23_ftnref11&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-142"><a href="#cite_ref-142">^</a> <cite class="citation book">Клосс, Борис Михайлович (2012). „Глава 5. «Россияне» в русской литературе XVI-XVIII веков”. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=A8e3MwEACAAJ">О происхождении названия "Россия"</a> (на језику: руски). Рукописные памятники Древней Руси. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-5-9551-0527-7" title="Посебно:Штампани извори/978-5-9551-0527-7">978-5-9551-0527-7</a>. Приступљено 5. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0+5.+%C2%AB%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F%D0%BD%D0%B5%C2%BB+%D0%B2+%D1%80%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5+XVI-XVIII+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2&rft.aufirst=%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81+%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%9A%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%81&rft.btitle=%D0%9E+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%85%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B8+%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%22%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F%22&rft.date=2012&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-5-9551-0527-7&rft.pub=%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D1%8B%D0%B5+%D0%BF%D0%B0%D0%BC%D1%8F%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B8+%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5%D0%B9+%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DA8e3MwEACAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-census2010-143">^ <a href="#cite_ref-census2010_143-0">а</a> <a href="#cite_ref-census2010_143-1">б</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://rg.ru/2011/12/16/stat.html">„РГ + Россия 24: Росстат об итогах Всероссийской переписи населения 2010 года”</a>. Российская газета (на језику: руски). 22. 12. 2011. Приступљено 5. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A0%D0%93+%2B+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F+24%3A+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82+%D0%BE%D0%B1+%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%85+%D0%92%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8+%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F+2010+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0&rft.date=2011-12-22&rft.genre=unknown&rft.jtitle=%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D0%B3%D0%B0%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%B0&rft_id=https%3A%2F%2Frg.ru%2F2011%2F12%2F16%2Fstat.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-144"><a href="#cite_ref-144">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210813134136/http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/perepis_itogi1612.htm">„Том 4. Национальный состав и владение языками, гражданство”</a> (на језику: руски). Федеральная служба государственной статистики. 2010. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/perepis_itogi1612.htm">оригинала</a> 13. 8. 2021. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A2%D0%BE%D0%BC+4.+%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D1%81%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2+%D0%B8+%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%D1%8F%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%2C+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&rft.date=2010&rft.genre=unknown&rft.pub=%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B0+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.gks.ru%2Ffree_doc%2Fnew_site%2Fperepis2010%2Fcroc%2Fperepis_itogi1612.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-145"><a href="#cite_ref-145">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20120201175306/https://www.gks.ru/free_doc/new_site/population/demo/per-itog/tab7.xls">„НАЦИОНАЛЬНЫЙ СОСТАВ НАСЕЛЕНИЯ ПО СУБЪЕКТАМ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ”</a> (на језику: руски). Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.gks.ru/free_doc/new_site/population/demo/per-itog/tab7.xls">оригинала</a> 1. 2. 2012. г. Приступљено 5. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%9D%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%9E%D0%9D%D0%90%D0%9B%D0%AC%D0%9D%D0%AB%D0%99+%D0%A1%D0%9E%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%92+%D0%9D%D0%90%D0%A1%D0%95%D0%9B%D0%95%D0%9D%D0%98%D0%AF+%D0%9F%D0%9E+%D0%A1%D0%A3%D0%91%D0%AA%D0%95%D0%9A%D0%A2%D0%90%D0%9C+%D0%A0%D0%9E%D0%A1%D0%A1%D0%98%D0%99%D0%A1%D0%9A%D0%9E%D0%99+%D0%A4%D0%95%D0%94%D0%95%D0%A0%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%98&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.gks.ru%2Ffree_doc%2Fnew_site%2Fpopulation%2Fdemo%2Fper-itog%2Ftab7.xls&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-146"><a href="#cite_ref-146">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20150722175408/http://www.novopol.ru/-yunesko-yazyikov-v-rossii-nahodyatsya-na-grani-ischez-text62327.html">„ЮНЕСКО: 136 языков в России находятся на грани исчезновения - Новая Политика”</a>. Новая политика (на језику: руски). 20. 2. 2009. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.novopol.ru/-yunesko-yazyikov-v-rossii-nahodyatsya-na-grani-ischez-text62327.html">оригинала</a> 22. 7. 2015. г. Приступљено 5. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%AE%D0%9D%D0%95%D0%A1%D0%9A%D0%9E%3A+136+%D1%8F%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%BE%D0%B2+%D0%B2+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8+%D0%BD%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B4%D1%8F%D1%82%D1%81%D1%8F+%D0%BD%D0%B0+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D0%B8%D1%81%D1%87%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F+-+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%8F+%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0&rft.date=2009-02-20&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%8F+%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.novopol.ru%2F-yunesko-yazyikov-v-rossii-nahodyatsya-na-grani-ischez-text62327.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-147"><a href="#cite_ref-147">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%A0%D0%A4_%D0%BE%D1%82_25.10.1991_%E2%84%96_1807-I#Статья_3._Правовое_положение_языков" class="extiw" title="s:ru:Закон РФ от 25.10.1991 № 1807-I">Статья 3. Пункт 6. Закон Российской Федерации от 25 октября 1991 года № 1807-I «О языках народов Российской Федерации»</a> (на језику: руски). Москва. 1991 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%8C%D1%8F+3.+%D0%9F%D1%83%D0%BD%D0%BA%D1%82+6.+%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8+%D0%BE%D1%82+25+%D0%BE%D0%BA%D1%82%D1%8F%D0%B1%D1%80%D1%8F+1991+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0+%E2%84%96+1807-I+%C2%AB%D0%9E+%D1%8F%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B0%D1%85+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8%C2%BB&rft.date=1991&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-148"><a href="#cite_ref-148">^</a> <cite class="citation web">Miller, Robin (4. 7. 2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://globescan.com/2017/07/04/sharp-drop-in-world-views-of-us-uk-global-poll/">„Sharp Drop in World Views of US, UK: Global Poll”</a>. GlobeScan | Know your world. Lead the future. (на језику: енглески).</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Sharp+Drop+in+World+Views+of+US%2C+UK%3A+Global+Poll&rft.aufirst=Robin&rft.aulast=Miller&rft.date=2017-07-04&rft.genre=unknown&rft.jtitle=GlobeScan+%7C+Know+your+world.+Lead+the+future.&rft_id=https%3A%2F%2Fglobescan.com%2F2017%2F07%2F04%2Fsharp-drop-in-world-views-of-us-uk-global-poll%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-149"><a href="#cite_ref-149">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.pewresearch.org/global/2013/07/11/japanese-publics-mood-rebounding-abe-strongly-popular/">„Japanese Public’s Mood Rebounding, Abe Highly Popular”</a>. Pew Research Center's Global Attitudes Project. 11. 7. 2013. Приступљено 6. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Japanese+Public%E2%80%99s+Mood+Rebounding%2C+Abe+Highly+Popular&rft.date=2013-07-11&rft.genre=article&rft.jtitle=Pew+Research+Center%27s+Global+Attitudes+Project&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.pewresearch.org%2Fglobal%2F2013%2F07%2F11%2Fjapanese-publics-mood-rebounding-abe-strongly-popular%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-150"><a href="#cite_ref-150">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8#Статья_28" class="extiw" title="s:ru:Конституция Российской Федерации">Статьи 28, Конституция Российской Федерации</a> (на језику: руски). Москва. 1993 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%8C%D0%B8+28%2C+%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-151"><a href="#cite_ref-151">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%A3%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D1%81_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_19#Статья_148" class="extiw" title="s:ru:Уголовный кодекс Российской Федерации/Глава 19">Статьи 148, Уголовный кодекс Российской Федерации</a> (на језику: руски). Москва. 1996 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%8C%D0%B8+148%2C+%D0%A3%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D1%81+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-152"><a href="#cite_ref-152">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%BE%D1%82_11.07.2001_%E2%84%96_95-%D0%A4%D0%97/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_I#Статья_9._Ограничения_на_создание_и_деятельность_политических_партий" class="extiw" title="s:ru:Федеральный закон от 11.07.2001 № 95-ФЗ/Глава I">Статья 9, пункт 3, Федеральный закон Российской Федерации от 11 июля 2001 г. № 95-ФЗ «О политических партиях»</a> (на језику: руски). Москва. 2001 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%8C%D1%8F+9%2C+%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BA%D1%82+3%2C+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8+%D0%BE%D1%82+11+%D0%B8%D1%8E%D0%BB%D1%8F+2001+%D0%B3.+%E2%84%96+95-%D0%A4%D0%97+%C2%AB%D0%9E+%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%8F%D1%85%C2%BB&rft.date=2001&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-153"><a href="#cite_ref-153">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://wciom.ru/analytical-reviews/analiticheskii-obzor/religiya-v-nashej-zhizni">„РЕЛИГИЯ В НАШЕЙ ЖИЗНИ”</a>. ВЦИОМ. Новости (на језику: руски). 11. 10. 2007. Приступљено 6. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A0%D0%95%D0%9B%D0%98%D0%93%D0%98%D0%AF+%D0%92+%D0%9D%D0%90%D0%A8%D0%95%D0%99+%D0%96%D0%98%D0%97%D0%9D%D0%98&rft.date=2007-10-11&rft.genre=unknown&rft.jtitle=%D0%92%D0%A6%D0%98%D0%9E%D0%9C.+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&rft_id=https%3A%2F%2Fwciom.ru%2Fanalytical-reviews%2Fanaliticheskii-obzor%2Freligiya-v-nashej-zhizni&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-154"><a href="#cite_ref-154">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.rbc.ru/spb_sz/freenews/55929de49a794719538c637b">„ВЦИОМ: Православными себя считают 75% россиян.”</a>. РБК (на језику: руски). 30. 3. 2010. Приступљено 6. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%92%D0%A6%D0%98%D0%9E%D0%9C%3A+%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%8B%D0%BC%D0%B8+%D1%81%D0%B5%D0%B1%D1%8F+%D1%81%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%8E%D1%82+75%25+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F%D0%BD.&rft.date=2010-03-30&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%A0%D0%91%D0%9A&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.rbc.ru%2Fspb_sz%2Ffreenews%2F55929de49a794719538c637b&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-155"><a href="#cite_ref-155">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.levada.ru/2007/08/13/rossiyane-i-religiya/">„Россияне и религия”</a> (на језику: руски). Левада-центр. 13. 8. 2007. Приступљено 7. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F%D0%BD%D0%B5+%D0%B8+%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%8F&rft.date=2007-08-13&rft.genre=unknown&rft.pub=%D0%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.levada.ru%2F2007%2F08%2F13%2Frossiyane-i-religiya%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-156"><a href="#cite_ref-156">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.sova-center.ru/religion/discussions/how-many/2008/04/d13197/">„ФОМ: Великий пост соблюдают 7% православных, регулярно ходят в храм - 10%”</a>. SOVA Center for Information and Analysis (на језику: руски). 25. 4. 2008.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A4%D0%9E%D0%9C%3A+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82+%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D1%8E%D0%B4%D0%B0%D1%8E%D1%82+7%25+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%8B%D1%85%2C+%D1%80%D0%B5%D0%B3%D1%83%D0%BB%D1%8F%D1%80%D0%BD%D0%BE+%D1%85%D0%BE%D0%B4%D1%8F%D1%82+%D0%B2+%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC+-+10%25&rft.date=2008-04-25&rft.genre=unknown&rft.jtitle=SOVA+Center+for+Information+and+Analysis&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.sova-center.ru%2Freligion%2Fdiscussions%2Fhow-many%2F2008%2F04%2Fd13197%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-157"><a href="#cite_ref-157">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.interfax-religion.ru/?act=news&div=24165">„Интерфакс-Религия: Около двух третей россиян относят себя к православию - опрос ФОМ”</a>. www.interfax-religion.ru. 25. 4. 2008. Приступљено 7. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%81-%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%8F%3A+%D0%9E%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE+%D0%B4%D0%B2%D1%83%D1%85+%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%B9+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F%D0%BD+%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%8F%D1%82+%D1%81%D0%B5%D0%B1%D1%8F+%D0%BA+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%8E+-+%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81+%D0%A4%D0%9E%D0%9C&rft.date=2008-04-25&rft.genre=article&rft.jtitle=www.interfax-religion.ru&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.interfax-religion.ru%2F%3Fact%3Dnews%26div%3D24165&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-158"><a href="#cite_ref-158">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://regnum.ru/news/992373.html">„Опрос: Всего 25% россиян высказались за придание православию статуса государственной религии”</a>. ИА REGNUM (на језику: руски). 25. 4. 2008. Приступљено 7. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9E%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%3A+%D0%92%D1%81%D0%B5%D0%B3%D0%BE+25%25+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F%D0%BD+%D0%B2%D1%8B%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%8C+%D0%B7%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%8E+%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%81%D0%B0+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%B8&rft.date=2008-04-25&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%98%D0%90+REGNUM&rft_id=https%3A%2F%2Fregnum.ru%2Fnews%2F992373.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-159"><a href="#cite_ref-159">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.newsru.com/religy/17jan2008/umfrage.html">„Опрос ВЦИОМ: большинство россиян ждут от нового президента поддержки РПЦ”</a>. NEWSru.com (на језику: руски). 17. 1. 2008. Приступљено 7. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9E%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81+%D0%92%D0%A6%D0%98%D0%9E%D0%9C%3A+%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F%D0%BD+%D0%B6%D0%B4%D1%83%D1%82+%D0%BE%D1%82+%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B6%D0%BA%D0%B8+%D0%A0%D0%9F%D0%A6&rft.date=2008-01-17&rft.genre=article&rft.jtitle=NEWSru.com&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.newsru.com%2Freligy%2F17jan2008%2Fumfrage.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-160"><a href="#cite_ref-160">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.orthodoxopk.ru/ekspertizyi-i-harakteristika/item/568-183.html">„План введения ОПК”</a>. www.orthodoxopk.ru. Приступљено 7. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD+%D0%B2%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D0%9E%D0%9F%D0%9A&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.orthodoxopk.ru&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.orthodoxopk.ru%2Fekspertizyi-i-harakteristika%2Fitem%2F568-183.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-161"><a href="#cite_ref-161">^</a> <cite class="citation journal">Богатырев, Валерий Викторович (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/politicheskaya-sistema-sovremennogo-rossiiskogo-obshchestva">„Политическая система современного российского общества”</a> (на језику: руски). Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0+%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%BE%D0%B1%D1%89%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&rft.aufirst=%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%B9+%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%82%D1%8B%D1%80%D0%B5%D0%B2&rft.date=1998&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fpoliticheskaya-sistema-sovremennogo-rossiiskogo-obshchestva&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-162"><a href="#cite_ref-162">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8#Статья_1" class="extiw" title="s:ru:Конституция Российской Федерации">Статьи 1, Конституция Российской Федерации</a> (на језику: руски). Москва. 1993 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%8C%D0%B8+1%2C+%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-163"><a href="#cite_ref-163">^</a> <cite class="citation journal">Воронкова, Марина Леонидовна (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/konstitutsionnye-osnovy-svetskogo-gosudarstva-v-rossiiskoi-federatsii">„Конституционные основы светского государства в Российской Федерации”</a> (на језику: руски). Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B5+%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%8B+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0+%D0%B2+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8&rft.aufirst=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%9B%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0&rft.aulast=%D0%92%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0&rft.date=2006&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fkonstitutsionnye-osnovy-svetskogo-gosudarstva-v-rossiiskoi-federatsii&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Дурнова-164">^ <a href="#cite_ref-Дурнова_164-0">а</a> <a href="#cite_ref-Дурнова_164-1">б</a> <cite class="citation journal">Дурнова, Ирина Александровна (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/pravovoi-mekhanizm-zashchity-osnov-konstitutsionnogo-stroya-rossiiskoi-federatsii">„Правовой механизм защиты основ конституционного строя Российской Федерации”</a> (на језику: руски). Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B9+%D0%BC%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BC+%D0%B7%D0%B0%D1%89%D0%B8%D1%82%D1%8B+%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%8F+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8&rft.aufirst=%D0%98%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0&rft.aulast=%D0%94%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0&rft.date=2013&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fpravovoi-mekhanizm-zashchity-osnov-konstitutsionnogo-stroya-rossiiskoi-federatsii&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-165"><a href="#cite_ref-165">^</a> <cite class="citation journal">Пономарев, Владимир Алексеевич (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dissercat.com/content/konstitutsionnye-osnovy-gosudarstvennoi-vlasti-i-mestnogo-samoupravleniya-v-subekte-rossiisk">„Конституционные основы государственной власти и местного самоуправления в субъекте Российской Федерации”</a> (на језику: руски). Приступљено 2. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B5+%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%8B+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8+%D0%B8+%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D0%B2+%D1%81%D1%83%D0%B1%D1%8A%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B5+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8&rft.aufirst=%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80+%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87&rft.aulast=%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2&rft.date=2003&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dissercat.com%2Fcontent%2Fkonstitutsionnye-osnovy-gosudarstvennoi-vlasti-i-mestnogo-samoupravleniya-v-subekte-rossiisk&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-166"><a href="#cite_ref-166">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8#Статья_5" class="extiw" title="s:ru:Конституция Российской Федерации">пункт 1 статьи 5, Конституция Российской Федерации</a> (на језику: руски). Москва. 1993 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BA%D1%82+1+%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%8C%D0%B8+5%2C+%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-168"><a href="#cite_ref-168">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8_%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B5_%D0%BA_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%B8_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8_%D0%BE%D1%82_30.12.2008_%E2%84%96_6-%D0%A4%D0%9A%D0%97" class="extiw" title="s:ru:Закон Российской Федерации о поправке к Конституции Российской Федерации от 30.12.2008 № 6-ФКЗ">Закон Российской Федерации о поправке к Конституции Российской Федерации от 30.12.2008 № 6-ФКЗ</a> (на језику: руски). Москва. 2008 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8+%D0%BE+%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B5+%D0%BA+%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%B8+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8+%D0%BE%D1%82+30.12.2008+%E2%84%96+6-%D0%A4%D0%9A%D0%97&rft.date=2008&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-170"><a href="#cite_ref-170">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20221003222610/https://constitution.garant.ru/science-work/comment/5366634/chapter/c9c989f1e999992b41b30686f0032f7d/#block_95">„Глава 5. Федеральное собрание / Комментарий к Конституции Российской Федерации (под общ. ред. Л.В. Лазарева). - ООО "Новая правовая культура", 2009. / Глава 5. Федеральное собрание (ст.ст. 94 - 109)”</a>. constitution.garant.ru. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://constitution.garant.ru/science-work/comment/5366634/chapter/c9c989f1e999992b41b30686f0032f7d/#block_95">оригинала</a> 03. 10. 2022. г. Приступљено 3. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0+5.+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B5+%D1%81%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%2F+%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B9+%D0%BA+%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%B8+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8+%28%D0%BF%D0%BE%D0%B4+%D0%BE%D0%B1%D1%89.+%D1%80%D0%B5%D0%B4.+%D0%9B.%D0%92.+%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%29.+-+%D0%9E%D0%9E%D0%9E+%22%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%8F+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%8F+%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%8C%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%22%2C+2009.+%2F+%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0+5.+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B5+%D1%81%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5+%28%D1%81%D1%82.%D1%81%D1%82.+94+-+109%29&rft.genre=unknown&rft.jtitle=constitution.garant.ru&rft_id=https%3A%2F%2Fconstitution.garant.ru%2Fscience-work%2Fcomment%2F5366634%2Fchapter%2Fc9c989f1e999992b41b30686f0032f7d%2F%23block_95&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-171"><a href="#cite_ref-171">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8#Статья_95*" class="extiw" title="s:ru:Конституция Российской Федерации">Статья 95, Конституция Российской Федерации</a> (на језику: руски). Москва. 1993 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%8C%D1%8F+95%2C+%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-№_20-ФЗ-172">^ <a href="#cite_ref-№_20-ФЗ_172-0">а</a> <a href="#cite_ref-№_20-ФЗ_172-1">б</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%BE%D1%82_22.02.2014_%E2%84%96_20-%D0%A4%D0%97" class="extiw" title="s:ru:Федеральный закон от 22.02.2014 № 20-ФЗ">Федеральный закон Российской Федерации от 22 февраля 2014 г. № 20-ФЗ «О выборах депутатов Государственной Думы Федерального Собрания Российской Федерации»</a> (на језику: руски). Москва. 2014 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8+%D0%BE%D1%82+22+%D1%84%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8F+2014+%D0%B3.+%E2%84%96+20-%D0%A4%D0%97+%C2%AB%D0%9E+%D0%B2%D1%8B%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%85+%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2+%D0%93%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%94%D1%83%D0%BC%D1%8B+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%A1%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8%C2%BB&rft.date=2014&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-173"><a href="#cite_ref-173">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8#Статья_103" class="extiw" title="s:ru:Конституция Российской Федерации">пунктом «е» ч. 1 ст. 103, Конституция Российской Федерации</a> (на језику: руски). Москва. 1993 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%BC+%C2%AB%D0%B5%C2%BB+%D1%87.+1+%D1%81%D1%82.+103%2C+%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-174"><a href="#cite_ref-174">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20030731064005/http://www.fco.gov.uk/servlet/Front?pagename=OpenMarket/Xcelerate/ShowPage&c=Page&cid=1007029394365&a=KCountryProfile&aid=1019744935436#">„The Russian Federation”</a>. www.fco.gov.uk (на језику: енглески). Foreign & Commonwealth Office Country Profiles. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.fco.gov.uk/servlet/Front?pagename=OpenMarket/Xcelerate/ShowPage&c=Page&cid=1007029394365&a=KCountryProfile&aid=1019744935436">оригинала</a> 31. 7. 2003. г. Приступљено 3. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+Russian+Federation&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.fco.gov.uk&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.fco.gov.uk%2Fservlet%2FFront%3Fpagename%3DOpenMarket%2FXcelerate%2FShowPage%26c%3DPage%26cid%3D1007029394365%26a%3DKCountryProfile%26aid%3D1019744935436&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-175"><a href="#cite_ref-175">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200218022833/https://docs.cntd.ru/document/1902064">„Договор между Россией и Францией, Международный договор от 07 февраля 1992 года”</a>. docs.cntd.ru (на језику: руски). 7. 2. 1992. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://docs.cntd.ru/document/1902064">оригинала</a> 18. 2. 2020. г. Приступљено 3. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%94%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D0%BC%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D1%83+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B5%D0%B9+%D0%B8+%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%B5%D0%B9%2C+%D0%9C%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D0%BE%D1%82+07+%D1%84%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8F+1992+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0&rft.date=1992-02-07&rft.genre=unknown&rft.jtitle=docs.cntd.ru&rft_id=https%3A%2F%2Fdocs.cntd.ru%2Fdocument%2F1902064&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-176"><a href="#cite_ref-176">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200814030709/https://docs.cntd.ru/document/901760503">„Договор между Российской Федерацией и Королевством Бельгия о согласии и сотрудничестве, Международный договор от 08 декабря 1993 года,”</a>. docs.cntd.ru (на језику: руски). 3. 3. 2005. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://docs.cntd.ru/document/901760503">оригинала</a> 14. 8. 2020. г. Приступљено 3. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%94%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D0%BC%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D1%83+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B5%D0%B9+%D0%B8+%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%BC+%D0%91%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%B3%D0%B8%D1%8F+%D0%BE+%D1%81%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%B8+%D0%B8+%D1%81%D0%BE%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%2C+%D0%9C%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D0%BE%D1%82+08+%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D1%80%D1%8F+1993+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0%2C&rft.date=2005-03-03&rft.genre=unknown&rft.jtitle=docs.cntd.ru&rft_id=https%3A%2F%2Fdocs.cntd.ru%2Fdocument%2F901760503&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-177"><a href="#cite_ref-177">^</a> <cite class="citation journal">Аман, Элен (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://uristy.ucoz.ru/publ/18-1-0-910">„Взгляд европейских юристов на распад СССР - История государства и права РФ - Каталог статей - Все статьи”</a>. Правоведение (на језику: руски). 2: 220 — 230. Приступљено 3. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%92%D0%B7%D0%B3%D0%BB%D1%8F%D0%B4+%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D1%8E%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2+%D0%BD%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4+%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0+-+%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F+%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0+%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D0%A0%D0%A4+-+%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3+%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B9+-+%D0%92%D1%81%D0%B5+%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%8C%D0%B8&rft.aufirst=%D0%AD%D0%BB%D0%B5%D0%BD&rft.aulast=%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%BD&rft.date=1999&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5&rft.pages=220+-+230&rft.volume=2&rft_id=https%3A%2F%2Furisty.ucoz.ru%2Fpubl%2F18-1-0-910&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-178"><a href="#cite_ref-178">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20091031190936/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761590309/Great_Powers.html">„Great Powers”</a>. encarta.msn.com (на језику: енглески). MSN Encarta. 2009. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://encarta.msn.com/encyclopedia_761590309/Great_Powers.html">оригинала</a> 31. 10. 2009. г. Приступљено 3. 10. 2022. „Today’s great powers—the United States, Britain, France, Russia, and China—all have large military forces and substantial nuclear weapons capabilities.”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Great+Powers&rft.date=2009&rft.genre=unknown&rft.jtitle=encarta.msn.com&rft_id=http%3A%2F%2Fencarta.msn.com%2Fencyclopedia_761590309%2FGreat_Powers.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-179"><a href="#cite_ref-179">^</a> <cite class="citation web">Калюков, Евгений (25. 10. 2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.rbc.ru/society/25/10/2017/59f097f99a7947408f5922dc?from=main">„Названы самые удобные для безвизовых путешествий по миру паспорта”</a>. РБК (на језику: руски). Приступљено 3. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%9D%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%8B+%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%8B%D0%B5+%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D1%8B%D0%B5+%D0%B4%D0%BB%D1%8F+%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D1%8B%D1%85+%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B8%D0%B9+%D0%BF%D0%BE+%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%83+%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0&rft.aufirst=%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B9&rft.aulast=%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D1%8E%D0%BA%D0%BE%D0%B2&rft.date=2017-10-25&rft.genre=unknown&rft.jtitle=%D0%A0%D0%91%D0%9A&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.rbc.ru%2Fsociety%2F25%2F10%2F2017%2F59f097f99a7947408f5922dc%3Ffrom%3Dmain&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-180"><a href="#cite_ref-180">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%BE%D1%82_31.05.1996_%E2%84%96_61-%D0%A4%D0%97" class="extiw" title="s:ru:Федеральный закон от 31.05.1996 № 61-ФЗ">Федеральный закон от 31.05.1996 № 61-ФЗ</a> (на језику: руски). Москва. 1996 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD+%D0%BE%D1%82+31.05.1996+%E2%84%96+61-%D0%A4%D0%97&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-181"><a href="#cite_ref-181">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8#Статья_87" class="extiw" title="s:ru:Конституция Российской Федерации">Статья 87, Конституция Российской Федерации</a> (на језику: руски). Москва. 1993 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%8C%D1%8F+87%2C+%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-182"><a href="#cite_ref-182">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bfm.ru/news/47706">„Численность Вооруженных сил РФ сокращена до 1 миллиона”</a>. BFM.ru - деловой портал (на језику: руски). 5. 3. 2010. Приступљено 5. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A7%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%8C+%D0%92%D0%BE%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D1%85+%D1%81%D0%B8%D0%BB+%D0%A0%D0%A4+%D1%81%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%89%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D0%BE+1+%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0&rft.date=2010-03-05&rft.genre=article&rft.jtitle=BFM.ru+-+%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B9+%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bfm.ru%2Fnews%2F47706&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-183"><a href="#cite_ref-183">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%BE%D1%82_28.03.1998_%E2%84%96_53-%D0%A4%D0%97" class="extiw" title="s:ru:Федеральный закон от 28.03.1998 № 53-ФЗ">Федеральный закон от 28.03.1998 № 53-ФЗ</a> (на језику: руски). Москва. 1998 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD+%D0%BE%D1%82+28.03.1998+%E2%84%96+53-%D0%A4%D0%97&rft.date=1998&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-184"><a href="#cite_ref-184">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://ria.ru/20220528/armiya-1791398068.html">„В России отменили возрастной предел для первого контракта на военную службу”</a>. РИА Новости (на језику: руски). 28. 5. 2022. Приступљено 5. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%92+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8+%D0%BE%D1%82%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BB+%D0%B4%D0%BB%D1%8F+%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%B2%D0%BE%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D1%83%D1%8E+%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D1%83&rft.date=2022-05-28&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%A0%D0%98%D0%90+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&rft_id=https%3A%2F%2Fria.ru%2F20220528%2Farmiya-1791398068.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-185"><a href="#cite_ref-185">^</a> <cite class="citation"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/ru:%D0%92%D0%BE%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8_(2014)#Применение_Вооруженных_Сил,_других_войск_и_органов,_их_основные_задачи_в_мирное_время,_в_период_непосредственной_угрозы_агрессии_и_в_военное_время" class="extiw" title="s:ru:Военная доктрина Российской Федерации (2014)">Статья 27, Военная доктрина Российской Федерации</a> (на језику: руски). Москва. 2014 — преко <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Викизворник">Викизворника</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%8C%D1%8F+27%2C+%D0%92%D0%BE%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%B0%D1%8F+%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8&rft.date=2014&rft.genre=book&rft.place=%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-186"><a href="#cite_ref-186">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.armscontrol.org/factsheets/Russian-Strategic-Nuclear-Forces-Under-New-START">„Russian Strategic Nuclear Forces Under New START | Arms Control Association”</a>. www.armscontrol.org (на језику: енглески). април 2022. Приступљено 5. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Russian+Strategic+Nuclear+Forces+Under+New+START+%7C+Arms+Control+Association&rft.date=2022-04&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.armscontrol.org&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.armscontrol.org%2Ffactsheets%2FRussian-Strategic-Nuclear-Forces-Under-New-START&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Muscovy-187"><a href="#cite_ref-Muscovy_187-0">^</a> <cite class="citation web">Curtis, Glenn E. (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://countrystudies.us/russia/3.htm">„Russia – Muscovy”</a>. Washington, D.C.: Federal Research Division of the <a href="/wiki/Library_of_Congress" class="mw-redirect" title="Library of Congress">Library of Congress</a>. Приступљено 25. 6. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Glenn+E.&rft.aulast=Curtis&rft.btitle=Russia+%E2%80%93+Muscovy&rft.date=1998&rft.genre=unknown&rft.place=Washington%2C+D.C.&rft.pub=Federal+Research+Division+of+the+Library+of+Congress&rft_id=http%3A%2F%2Fcountrystudies.us%2Frussia%2F3.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-188"><a href="#cite_ref-188">^</a> <cite class="citation journal">Platoff, Anne M. (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://escholarship.org/content/qt5xz8x2zc/qt5xz8x2zc.pdf?t=n02jtk">„The 'Forward Russia' Flag: Examining the Changing Use of the Bear as a Symbol of Russia”</a> (PDF). <a href="/w/index.php?title=Raven:_A_Journal_of_Vexillology&action=edit&redlink=1" class="new" title="Raven: A Journal of Vexillology (страница не постоји)">Raven: A Journal of Vexillology</a>. 19: 99—126. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/1071-0043">1071-0043</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.5840%2Fraven2012197">10.5840/raven2012197</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+%27Forward+Russia%27+Flag%3A+Examining+the+Changing+Use+of+the+Bear+as+a+Symbol+of+Russia&rft.aufirst=Anne+M.&rft.aulast=Platoff&rft.date=2012&rft.genre=article&rft.issn=1071-0043&rft.jtitle=Raven%3A+A+Journal+of+Vexillology&rft.pages=99-126&rft.volume=19&rft_id=https%3A%2F%2Fescholarship.org%2Fcontent%2Fqt5xz8x2zc%2Fqt5xz8x2zc.pdf%3Ft%3Dn02jtk&rft_id=info%3Adoi%2F10.5840%2Fraven2012197&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-189"><a href="#cite_ref-189">^</a> <cite class="citation journal">Riabov, Oleg (2020). „The Symbol of the Motherland in the Legitimation and Delegitimation of Power in Contemporary Russia”. <a href="/w/index.php?title=Nationalities_Papers&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nationalities Papers (страница не постоји)">Nationalities Papers</a>. 48: 752—767. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0090-5992">0090-5992</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1017%2Fnps.2019.14">10.1017/nps.2019.14</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+Symbol+of+the+Motherland+in+the+Legitimation+and+Delegitimation+of+Power+in+Contemporary+Russia&rft.aufirst=Oleg&rft.aulast=Riabov&rft.date=2020&rft.genre=article&rft.issn=0090-5992&rft.jtitle=Nationalities+Papers&rft.pages=752-767&rft.volume=48&rft_id=info%3Adoi%2F10.1017%2Fnps.2019.14&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-190"><a href="#cite_ref-190">^</a> <cite class="citation book">Joanna, Hubbs (1993). Mother Russia: The Feminine Myth in Russian Culture. <a href="/w/index.php?title=Indiana_University_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="Indiana University Press (страница не постоји)">Indiana University Press</a>. стр. 19. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-253-20842-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-253-20842-2">978-0-253-20842-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Hubbs&rft.aulast=Joanna&rft.btitle=Mother+Russia%3A+The+Feminine+Myth+in+Russian+Culture&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-253-20842-2&rft.pages=19&rft.pub=Indiana+University+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Music-191">^ <a href="#cite_ref-Music_191-0">а</a> <a href="#cite_ref-Music_191-1">б</a> <cite class="citation web">Curtis, Glenn E. (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://countrystudies.us/russia/44.htm">„Russia – Music”</a>. Washington D.C.: Federal Research Division of the <a href="/wiki/Library_of_Congress" class="mw-redirect" title="Library of Congress">Library of Congress</a>. Приступљено 25. 6. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Glenn+E.&rft.aulast=Curtis&rft.btitle=Russia+%E2%80%93+Music&rft.date=1998&rft.genre=unknown&rft.place=Washington+D.C.&rft.pub=Federal+Research+Division+of+the+Library+of+Congress&rft_id=http%3A%2F%2Fcountrystudies.us%2Frussia%2F44.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-192"><a href="#cite_ref-192">^</a> <cite class="citation journal">Carpenter, Ellon D. (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_music-library-association-notes_2002-09_59_1/page/74">„Review of A History of Russian Music: From Kamarinskaya to Babi Yar”</a>. <a href="/w/index.php?title=Notes_(journal)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Notes (journal) (страница не постоји)">Notes</a>. 59 (1): 74—77. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0027-4380">0027-4380</a>. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/900748">900748</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1353%2Fnot.2002.0113">10.1353/not.2002.0113</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Review+of+A+History+of+Russian+Music%3A+From+Kamarinskaya+to+Babi+Yar&rft.aufirst=Ellon+D.&rft.aulast=Carpenter&rft.date=2002&rft.genre=article&rft.issn=0027-4380&rft.issue=1&rft.jtitle=Notes&rft.pages=74-77&rft.volume=59&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F900748&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_music-library-association-notes_2002-09_59_1%2Fpage%2F74&rft_id=info%3Adoi%2F10.1353%2Fnot.2002.0113&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-193"><a href="#cite_ref-193">^</a> <cite class="citation journal">Garden, Edward (јануар 1969). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_music-letters_1969-01_50_1/page/153">„Classic and Romantic in Russian Music”</a>. <a href="/w/index.php?title=Music_%26_Letters&action=edit&redlink=1" class="new" title="Music & Letters (страница не постоји)">Music & Letters</a>. <a href="/wiki/Oxford_University_Press" title="Oxford University Press">Oxford University Press</a>. 50: 153—157. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/732909">732909</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1093%2Fml%2FL.1.153">10.1093/ml/L.1.153</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Classic+and+Romantic+in+Russian+Music&rft.aufirst=Edward&rft.aulast=Garden&rft.date=1969&rft.genre=article&rft.jtitle=Music+%26+Letters&rft.pages=153-157&rft.volume=50&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F732909&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_music-letters_1969-01_50_1%2Fpage%2F153&rft_id=info%3Adoi%2F10.1093%2Fml%2FL.1.153&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-music22-194">^ <a href="#cite_ref-music22_194-0">а</a> <a href="#cite_ref-music22_194-1">б</a> <a href="#cite_ref-music22_194-2">в</a> <a href="#cite_ref-music22_194-3">г</a> <cite class="citation encyclopaedia"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.britannica.com/place/Russia/Music">„Russia – Music”</a>. <a href="/wiki/Encyclop%C3%A6dia_Britannica" class="mw-redirect" title="Encyclopædia Britannica">Encyclopædia Britannica</a>. Приступљено 7. 7. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Russia+%E2%80%93+Music&rft.btitle=Encyclop%C3%A6dia+Britannica&rft.genre=bookitem&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.britannica.com%2Fplace%2FRussia%2FMusic&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-195"><a href="#cite_ref-195">^</a> <cite class="citation journal">Gillies, Richard Louis (април 2019). „Otchalivshaia Rus': Georgii Sviridov and the Soviet Betrayal of Rus'”. <a href="/w/index.php?title=The_Slavonic_and_East_European_Review&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Slavonic and East European Review (страница не постоји)">The Slavonic and East European Review</a>. <a href="/w/index.php?title=Modern_Humanities_Research_Association&action=edit&redlink=1" class="new" title="Modern Humanities Research Association (страница не постоји)">Modern Humanities Research Association</a>. 97: 227—265. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.5699%2Fslaveasteurorev2.97.2.0227">10.5699/slaveasteurorev2.97.2.0227</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Otchalivshaia+Rus%27%3A+Georgii+Sviridov+and+the+Soviet+Betrayal+of+Rus%27&rft.aufirst=Richard+Louis&rft.aulast=Gillies&rft.date=2019&rft.genre=article&rft.jtitle=The+Slavonic+and+East+European+Review&rft.pages=227-265&rft.volume=97&rft_id=info%3Adoi%2F10.5699%2Fslaveasteurorev2.97.2.0227&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-196"><a href="#cite_ref-196">^</a> <cite class="citation journal">„David Oistrakh”. <a href="/w/index.php?title=The_Musical_Times&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Musical Times (страница не постоји)">The Musical Times</a>. 115 (1582): 1071. децембар 1974. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0027-4666">0027-4666</a>. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/960424">960424</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=David+Oistrakh&rft.date=1974&rft.genre=article&rft.issn=0027-4666&rft.issue=1582&rft.jtitle=The+Musical+Times&rft.pages=1071&rft.volume=115&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F960424&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-197"><a href="#cite_ref-197">^</a> <cite class="citation news">Higgins, Charlotte (22. 11. 2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.theguardian.com/culture/2000/nov/22/artsfeatures2">„Perfect isn't good enough”</a>. <a href="/wiki/The_Guardian" title="The Guardian">The Guardian</a>. Приступљено 7. 7. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Perfect+isn%27t+good+enough&rft.aufirst=Charlotte&rft.aulast=Higgins&rft.date=2000-11-22&rft.genre=article&rft.jtitle=The+Guardian&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.theguardian.com%2Fculture%2F2000%2Fnov%2F22%2Fartsfeatures2&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-198"><a href="#cite_ref-198">^</a> <cite class="citation journal">Botstein, Leon (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_musical-quarterly_spring-2006_89_1/page/n156">„An Unforgettable Life in Music: Mstislav Rostropovich (1927–2007)”</a>. The Musical Quarterly. <a href="/wiki/Oxford_University_Press" title="Oxford University Press">Oxford University Press</a>. 89: 153—163. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/25172838">25172838</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1093%2Fmusqtl%2Fgdm001">10.1093/musqtl/gdm001</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=An+Unforgettable+Life+in+Music%3A+Mstislav+Rostropovich+%281927%E2%80%932007%29&rft.aufirst=Leon&rft.aulast=Botstein&rft.date=2006&rft.genre=article&rft.jtitle=The+Musical+Quarterly&rft.pages=153-163&rft.volume=89&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F25172838&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_musical-quarterly_spring-2006_89_1%2Fpage%2Fn156&rft_id=info%3Adoi%2F10.1093%2Fmusqtl%2Fgdm001&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-199"><a href="#cite_ref-199">^</a> <cite class="citation journal">Goldsmith, Harris (октобар 1989). „Vladimir Horowitz at Eighty-Five”. <a href="/w/index.php?title=The_Musical_Times&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Musical Times (страница не постоји)">The Musical Times</a>. 130: 601—603. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0027-4666">0027-4666</a>. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/965578">965578</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.2307%2F965578">10.2307/965578</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Vladimir+Horowitz+at+Eighty-Five&rft.aufirst=Harris&rft.aulast=Goldsmith&rft.date=1989&rft.genre=article&rft.issn=0027-4666&rft.jtitle=The+Musical+Times&rft.pages=601-603&rft.volume=130&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F965578&rft_id=info%3Adoi%2F10.2307%2F965578&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-200"><a href="#cite_ref-200">^</a> <cite class="citation journal">Ballard, Lincoln Miles (септембар 2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_music-library-association-notes_2011-09_68_1/page/98">„Review of Sviatoslav Richter, Pianist”</a>. <a href="/w/index.php?title=Notes_(journal)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Notes (journal) (страница не постоји)">Notes</a>. <a href="/w/index.php?title=Music_Library_Association&action=edit&redlink=1" class="new" title="Music Library Association (страница не постоји)">Music Library Association</a>. 68: 98—100. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0027-4380">0027-4380</a>. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/23012874">23012874</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1353%2Fnot.2011.0120">10.1353/not.2011.0120</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Review+of+Sviatoslav+Richter%2C+Pianist&rft.aufirst=Lincoln+Miles&rft.aulast=Ballard&rft.date=2011&rft.genre=article&rft.issn=0027-4380&rft.jtitle=Notes&rft.pages=98-100&rft.volume=68&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F23012874&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_music-library-association-notes_2011-09_68_1%2Fpage%2F98&rft_id=info%3Adoi%2F10.1353%2Fnot.2011.0120&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-201"><a href="#cite_ref-201">^</a> <cite class="citation journal">„Emil Gilels”. <a href="/w/index.php?title=The_Musical_Times&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Musical Times (страница не постоји)">The Musical Times</a>. 126: 747. децембар 1985. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0027-4666">0027-4666</a>. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/965219">965219</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Emil+Gilels&rft.date=1985&rft.genre=article&rft.issn=0027-4666&rft.jtitle=The+Musical+Times&rft.pages=747&rft.volume=126&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F965219&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-202"><a href="#cite_ref-202">^</a> <cite class="citation journal">Roffman, Frederick S. (септембар 1985). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_music-library-association-notes_1985-09_42_1/page/44">„Review of Galina: A Russian Story”</a>. <a href="/w/index.php?title=Notes_(journal)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Notes (journal) (страница не постоји)">Notes</a>. <a href="/w/index.php?title=Music_Library_Association&action=edit&redlink=1" class="new" title="Music Library Association (страница не постоји)">Music Library Association</a>. 42: 44—46. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0027-4380">0027-4380</a>. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/898239">898239</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.2307%2F898239">10.2307/898239</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Review+of+Galina%3A+A+Russian+Story&rft.aufirst=Frederick+S.&rft.aulast=Roffman&rft.date=1985&rft.genre=article&rft.issn=0027-4380&rft.jtitle=Notes&rft.pages=44-46&rft.volume=42&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F898239&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_music-library-association-notes_1985-09_42_1%2Fpage%2F44&rft_id=info%3Adoi%2F10.2307%2F898239&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-203"><a href="#cite_ref-203">^</a> <cite class="citation news">Smale, Alison (28. 2. 2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/2000/02/28/nyregion/superstar-evokes-superpower-diva-s-voice-adoring-fans-hear-echoes-soviet-days.html?scp=5&sq=pugacheva&st=cse">„A Superstar Evokes a Superpower; In Diva's Voice, Adoring Fans Hear Echoes of Soviet Days”</a>. <a href="/wiki/The_New_York_Times" title="The New York Times">The New York Times</a>. Приступљено 7. 7. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=A+Superstar+Evokes+a+Superpower%3B+In+Diva%27s+Voice%2C+Adoring+Fans+Hear+Echoes+of+Soviet+Days&rft.aufirst=Alison&rft.aulast=Smale&rft.date=2000-02-28&rft.genre=article&rft.jtitle=The+New+York+Times&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F2000%2F02%2F28%2Fnyregion%2Fsuperstar-evokes-superpower-diva-s-voice-adoring-fans-hear-echoes-soviet-days.html%3Fscp%3D5%26sq%3Dpugacheva%26st%3Dcse&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-204"><a href="#cite_ref-204">^</a> <cite class="citation web">McGrane, Sally (21. 10. 2014). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.com/culture/article/20141013-meet-the-bob-dylan-of-russia">„Boris Grebenshikov: 'The Bob Dylan of Russia'”</a>. BBC. Приступљено 7. 7. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Sally&rft.aulast=McGrane&rft.btitle=Boris+Grebenshikov%3A+%27The+Bob+Dylan+of+Russia%27&rft.date=2014-10-21&rft.genre=unknown&rft.pub=BBC&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.com%2Fculture%2Farticle%2F20141013-meet-the-bob-dylan-of-russia&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-205"><a href="#cite_ref-205">^</a> <cite class="citation news">Pellegrinelli, Lara (6. 2. 2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.npr.org/2008/02/06/18752518/ddt-notes-from-russias-rock-underground">„DDT: Notes from Russia's Rock Underground”</a>. <a href="/w/index.php?title=NPR&action=edit&redlink=1" class="new" title="NPR (страница не постоји)">NPR</a>. Приступљено 10. 7. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=DDT%3A+Notes+from+Russia%27s+Rock+Underground&rft.aufirst=Lara&rft.aulast=Pellegrinelli&rft.date=2008-02-06&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.npr.org%2F2008%2F02%2F06%2F18752518%2Fddt-notes-from-russias-rock-underground&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-206"><a href="#cite_ref-206">^</a> <cite class="citation web">O'Connor, Coilin (23. 3. 2021). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.rferl.org/a/leningrad-rock-club-scorpions-meine-soviet-union-wind-of-change-tsoi/31157285.html">„'Crazy Pirates': The Leningrad Rockers Who Rode A Wind Of Change Across The U.S.S.R.”</a>. <a href="/wiki/Radio_Free_Europe/Radio_Liberty" class="mw-redirect" title="Radio Free Europe/Radio Liberty">Radio Free Europe/Radio Liberty</a>. Приступљено 7. 7. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Coilin&rft.aulast=O%27Connor&rft.btitle=%27Crazy+Pirates%27%3A+The+Leningrad+Rockers+Who+Rode+A+Wind+Of+Change+Across+The+U.S.S.R.&rft.date=2021-03-23&rft.genre=unknown&rft.pub=Radio+Free+Europe%2FRadio+Liberty&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.rferl.org%2Fa%2Fleningrad-rock-club-scorpions-meine-soviet-union-wind-of-change-tsoi%2F31157285.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-207"><a href="#cite_ref-207">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.rferl.org/a/russia-music-kino-tsoi/27185480.html">„Musician, Songwriter, Cultural Force: Remembering Russia's Viktor Tsoi”</a>. <a href="/wiki/Radio_Free_Europe/Radio_Liberty" class="mw-redirect" title="Radio Free Europe/Radio Liberty">Radio Free Europe/Radio Liberty</a>. 12. 8. 2015. Приступљено 19. 7. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=Musician%2C+Songwriter%2C+Cultural+Force%3A+Remembering+Russia%27s+Viktor+Tsoi&rft.date=2015-08-12&rft.genre=unknown&rft.pub=Radio+Free+Europe%2FRadio+Liberty&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.rferl.org%2Fa%2Frussia-music-kino-tsoi%2F27185480.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-208"><a href="#cite_ref-208">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.theage.com.au/entertainment/music/tatu-bad-to-be-true-20030614-gdvvq0.html">„Tatu bad to be true”</a>. <a href="/w/index.php?title=The_Age&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Age (страница не постоји)">The Age</a>. 14. 6. 2003. Приступљено 7. 7. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Tatu+bad+to+be+true&rft.date=2003-06-14&rft.genre=unknown&rft.jtitle=The+Age&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.theage.com.au%2Fentertainment%2Fmusic%2Ftatu-bad-to-be-true-20030614-gdvvq0.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-literature1-209"><a href="#cite_ref-literature1_209-0">^</a> <cite class="citation journal">McLean, Hugh (септембар 1962). „The Development of Modern Russian Literature”. <a href="/w/index.php?title=Slavic_Review&action=edit&redlink=1" class="new" title="Slavic Review (страница не постоји)">Slavic Review</a>. <a href="/wiki/Cambridge_University_Press" title="Cambridge University Press">Cambridge University Press</a>. 21: 389—410. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/3000442">3000442</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.2307%2F3000442">10.2307/3000442</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+Development+of+Modern+Russian+Literature&rft.aufirst=Hugh&rft.aulast=McLean&rft.date=1962&rft.genre=article&rft.jtitle=Slavic+Review&rft.pages=389-410&rft.volume=21&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F3000442&rft_id=info%3Adoi%2F10.2307%2F3000442&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-210"><a href="#cite_ref-210">^</a> Letopisi: Literature of Old Rus'. </li> <li id="cite_note-literature2-211">^ <a href="#cite_ref-literature2_211-0">а</a> <a href="#cite_ref-literature2_211-1">б</a> <a href="#cite_ref-literature2_211-2">в</a> <cite class="citation web">Glenn E. Curtis, ур. (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://countrystudies.us/russia/43.htm">„Russia – Literature”</a>. Washington D.C.: Federal Research Division of the <a href="/wiki/Library_of_Congress" class="mw-redirect" title="Library of Congress">Library of Congress</a>. Приступљено 27. 7. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=Russia+%E2%80%93+Literature&rft.date=1998&rft.genre=unknown&rft.place=Washington+D.C.&rft.pub=Federal+Research+Division+of+the+Library+of+Congress&rft_id=http%3A%2F%2Fcountrystudies.us%2Frussia%2F43.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-212"><a href="#cite_ref-212">^</a> <cite class="citation news">Prose, Francine; Moser, Benjamin (25. 11. 2014). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/2014/11/30/books/review/what-makes-the-russian-literature-of-the-19th-century-so-distinctive.html">„What Makes the Russian Literature of the 19th Century So Distinctive?”</a>. <a href="/wiki/The_New_York_Times" title="The New York Times">The New York Times</a>. Приступљено 19. 7. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=What+Makes+the+Russian+Literature+of+the+19th+Century+So+Distinctive%3F&rft.au=Moser%2C+Benjamin&rft.aufirst=Francine&rft.aulast=Prose&rft.date=2014-11-25&rft.genre=article&rft.jtitle=The+New+York+Times&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F2014%2F11%2F30%2Fbooks%2Freview%2Fwhat-makes-the-russian-literature-of-the-19th-century-so-distinctive.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-213"><a href="#cite_ref-213">^</a> <cite class="citation journal">Emerson, Caryl (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_new-literary-history_autumn-1998_29_4/page/653">„Pushkin, Literary Criticism, and Creativity in Closed Places”</a>. <a href="/w/index.php?title=New_Literary_History&action=edit&redlink=1" class="new" title="New Literary History (страница не постоји)">New Literary History</a>. <a href="/w/index.php?title=The_Johns_Hopkins_University_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Johns Hopkins University Press (страница не постоји)">The Johns Hopkins University Press</a>. 29: 653—672. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/20057504">20057504</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1353%2Fnlh.1998.0040">10.1353/nlh.1998.0040</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Pushkin%2C+Literary+Criticism%2C+and+Creativity+in+Closed+Places&rft.aufirst=Caryl&rft.aulast=Emerson&rft.date=1998&rft.genre=article&rft.jtitle=New+Literary+History&rft.pages=653-672&rft.volume=29&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F20057504&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_new-literary-history_autumn-1998_29_4%2Fpage%2F653&rft_id=info%3Adoi%2F10.1353%2Fnlh.1998.0040&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-214"><a href="#cite_ref-214">^</a> <cite class="citation journal">Strakhovsky, Leonid I. (октобар 1953). „The Historianism of Gogol”. The American Slavic and East European Review (Slavic Review). <a href="/w/index.php?title=Association_for_Slavic,_East_European,_and_Eurasian_Studies&action=edit&redlink=1" class="new" title="Association for Slavic, East European, and Eurasian Studies (страница не постоји)">Association for Slavic, East European, and Eurasian Studies</a>. 12: 360—370. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/2491790">2491790</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.2307%2F2491790">10.2307/2491790</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+Historianism+of+Gogol&rft.aufirst=Leonid+I.&rft.aulast=Strakhovsky&rft.date=1953&rft.genre=article&rft.jtitle=The+American+Slavic+and+East+European+Review+%28Slavic+Review%29&rft.pages=360-370&rft.volume=12&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F2491790&rft_id=info%3Adoi%2F10.2307%2F2491790&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-215"><a href="#cite_ref-215">^</a> <cite class="citation journal">Henry Chamberlin, William (1946). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_russian-review_spring-1946_5_2/page/10">„Turgenev: The Eternal Romantic”</a>. <a href="/w/index.php?title=The_Russian_Review&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Russian Review (страница не постоји)">The Russian Review</a>. <a href="/wiki/Wiley_(publisher)" class="mw-redirect" title="Wiley (publisher)">Wiley</a>. 5: 10—23. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/125154">125154</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.2307%2F125154">10.2307/125154</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Turgenev%3A+The+Eternal+Romantic&rft.aufirst=William&rft.aulast=Henry+Chamberlin&rft.date=1946&rft.genre=article&rft.jtitle=The+Russian+Review&rft.pages=10-23&rft.volume=5&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F125154&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_russian-review_spring-1946_5_2%2Fpage%2F10&rft_id=info%3Adoi%2F10.2307%2F125154&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-216"><a href="#cite_ref-216">^</a> <cite class="citation magazine">Pritchett, V.S. (7. 3. 1974). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nybooks.com/articles/1974/03/07/saint-of-inertia/">„Saint of Inertia”</a>. <a href="/wiki/The_New_York_Review_of_Books" class="mw-redirect" title="The New York Review of Books">The New York Review of Books</a>. Приступљено 29. 7. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=V.S.&rft.aulast=Pritchett&rft.btitle=Saint+of+Inertia&rft.date=1974-03-07&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nybooks.com%2Farticles%2F1974%2F03%2F07%2Fsaint-of-inertia%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-217"><a href="#cite_ref-217">^</a> <cite class="citation journal">Neuhäuser, Rudolf (1980). „The Early Prose of Saltykov-Shchedrin and Dostoevskii: Parallels and Echoes”. <a href="/w/index.php?title=Canadian_Slavonic_Papers&action=edit&redlink=1" class="new" title="Canadian Slavonic Papers (страница не постоји)">Canadian Slavonic Papers</a>. 22: 372—387. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/40867755">40867755</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1080%2F00085006.1980.11091635">10.1080/00085006.1980.11091635</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+Early+Prose+of+Saltykov-Shchedrin+and+Dostoevskii%3A+Parallels+and+Echoes&rft.aufirst=Rudolf&rft.aulast=Neuh%C3%A4user&rft.date=1980&rft.genre=article&rft.jtitle=Canadian+Slavonic+Papers&rft.pages=372-387&rft.volume=22&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F40867755&rft_id=info%3Adoi%2F10.1080%2F00085006.1980.11091635&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-218"><a href="#cite_ref-218">^</a> <cite class="citation journal">Muckle, James (1984). „Nikolay Leskov: educational journalist and imaginative writer”. New Zealand Slavonic Journal. Australia and New Zealand Slavists' Association: 81—110. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/40921231">40921231</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Nikolay+Leskov%3A+educational+journalist+and+imaginative+writer&rft.aufirst=James&rft.aulast=Muckle&rft.date=1984&rft.genre=article&rft.jtitle=New+Zealand+Slavonic+Journal&rft.pages=81-110&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F40921231&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-219"><a href="#cite_ref-219">^</a> <cite class="citation web">Boyd, William (3. 7. 2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.theguardian.com/books/2004/jul/03/classics">„A Chekhov lexicon”</a>. <a href="/wiki/The_Guardian" title="The Guardian">The Guardian</a>. Приступљено 15. 1. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=A+Chekhov+lexicon&rft.aufirst=William&rft.aulast=Boyd&rft.date=2004-07-03&rft.genre=unknown&rft.jtitle=The+Guardian&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.theguardian.com%2Fbooks%2F2004%2Fjul%2F03%2Fclassics&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-220"><a href="#cite_ref-220">^</a> <cite class="citation journal">Pirie, Gordon; Chandler, Robert (2009). „Eight Tales from Ivan Krylov”. <a href="/w/index.php?title=Translation_and_Literature&action=edit&redlink=1" class="new" title="Translation and Literature (страница не постоји)">Translation and Literature</a>. <a href="/w/index.php?title=Edinburgh_University_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="Edinburgh University Press (страница не постоји)">Edinburgh University Press</a>. 18: 64—85. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/40340118">40340118</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.3366%2FE096813610800037X">10.3366/E096813610800037X</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Eight+Tales+from+Ivan+Krylov&rft.au=Chandler%2C+Robert&rft.aufirst=Gordon&rft.aulast=Pirie&rft.date=2009&rft.genre=article&rft.jtitle=Translation+and+Literature&rft.pages=64-85&rft.volume=18&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F40340118&rft_id=info%3Adoi%2F10.3366%2FE096813610800037X&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-221"><a href="#cite_ref-221">^</a> <cite class="citation journal">Gifford, Henry (1948). „Belinsky: One Aspect”. <a href="/w/index.php?title=The_Slavonic_and_East_European_Review&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Slavonic and East European Review (страница не постоји)">The Slavonic and East European Review</a>. 27: 250—258. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/4204011">4204011</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Belinsky%3A+One+Aspect&rft.aufirst=Henry&rft.aulast=Gifford&rft.date=1948&rft.genre=article&rft.jtitle=The+Slavonic+and+East+European+Review&rft.pages=250-258&rft.volume=27&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F4204011&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-222"><a href="#cite_ref-222">^</a> <cite class="citation journal">Brintlinger, Angela (2003). „The Persian Frontier: Griboedov as Orientalist and Literary Hero”. <a href="/w/index.php?title=Canadian_Slavonic_Papers&action=edit&redlink=1" class="new" title="Canadian Slavonic Papers (страница не постоји)">Canadian Slavonic Papers</a>. 45: 371—393. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/40870888">40870888</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1080%2F00085006.2003.11092333">10.1080/00085006.2003.11092333</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+Persian+Frontier%3A+Griboedov+as+Orientalist+and+Literary+Hero&rft.aufirst=Angela&rft.aulast=Brintlinger&rft.date=2003&rft.genre=article&rft.jtitle=Canadian+Slavonic+Papers&rft.pages=371-393&rft.volume=45&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F40870888&rft_id=info%3Adoi%2F10.1080%2F00085006.2003.11092333&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-223"><a href="#cite_ref-223">^</a> <cite class="citation journal">Beasly, Ina (1928). „The Dramatic Art of Ostrovsky. (Alexander Nikolayevich Ostrovsky, 1823-86)”. <a href="/w/index.php?title=The_Slavonic_and_East_European_Review&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Slavonic and East European Review (страница не постоји)">The Slavonic and East European Review</a>. 6: 603—617. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/4202212">4202212</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+Dramatic+Art+of+Ostrovsky.+%28Alexander+Nikolayevich+Ostrovsky%2C+1823-86%29&rft.aufirst=Ina&rft.aulast=Beasly&rft.date=1928&rft.genre=article&rft.jtitle=The+Slavonic+and+East+European+Review&rft.pages=603-617&rft.volume=6&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F4202212&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-224"><a href="#cite_ref-224">^</a> <cite class="citation journal">Markov, Vladimir (1969). „Balmont: A Reappraisal”. <a href="/w/index.php?title=Slavic_Review&action=edit&redlink=1" class="new" title="Slavic Review (страница не постоји)">Slavic Review</a>. 28: 221—264. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/2493225">2493225</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.2307%2F2493225">10.2307/2493225</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Balmont%3A+A+Reappraisal&rft.aufirst=Vladimir&rft.aulast=Markov&rft.date=1969&rft.genre=article&rft.jtitle=Slavic+Review&rft.pages=221-264&rft.volume=28&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F2493225&rft_id=info%3Adoi%2F10.2307%2F2493225&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-225"><a href="#cite_ref-225">^</a> <cite class="citation journal"><a href="/w/index.php?title=Nikolai_Tikhonov_(writer)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nikolai Tikhonov (writer) (страница не постоји)">Tikhonov, Nikolay</a> (новембар 1946). „Gorky and Soviet Literature”. <a href="/w/index.php?title=The_Slavonic_and_East_European_Review&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Slavonic and East European Review (страница не постоји)">The Slavonic and East European Review</a>. <a href="/w/index.php?title=Modern_Humanities_Research_Association&action=edit&redlink=1" class="new" title="Modern Humanities Research Association (страница не постоји)">Modern Humanities Research Association</a>. 25: 28—38. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/4203794">4203794</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Gorky+and+Soviet+Literature&rft.aufirst=Nikolay&rft.aulast=Tikhonov&rft.date=1946&rft.genre=article&rft.jtitle=The+Slavonic+and+East+European+Review&rft.pages=28-38&rft.volume=25&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F4203794&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-226"><a href="#cite_ref-226">^</a> <cite class="citation journal">Lovell, Stephen (1998). „Bulgakov as Soviet Culture”. <a href="/w/index.php?title=The_Slavonic_and_East_European_Review&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Slavonic and East European Review (страница не постоји)">The Slavonic and East European Review</a>. <a href="/w/index.php?title=Modern_Humanities_Research_Association&action=edit&redlink=1" class="new" title="Modern Humanities Research Association (страница не постоји)">Modern Humanities Research Association</a>. 76: 28—48. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/4212557">4212557</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Bulgakov+as+Soviet+Culture&rft.aufirst=Stephen&rft.aulast=Lovell&rft.date=1998&rft.genre=article&rft.jtitle=The+Slavonic+and+East+European+Review&rft.pages=28-48&rft.volume=76&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F4212557&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-227"><a href="#cite_ref-227">^</a> <cite class="citation journal">Grosshans, Henry (1966). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_texas-studies-in-literature-and-language_winter-1966_7_4/page/401">„Vladimir Nabokov and the Dream of Old Russia”</a>. <a href="/w/index.php?title=Texas_Studies_in_Literature_and_Language&action=edit&redlink=1" class="new" title="Texas Studies in Literature and Language (страница не постоји)">Texas Studies in Literature and Language</a>. <a href="/w/index.php?title=University_of_Texas_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="University of Texas Press (страница не постоји)">University of Texas Press</a>. 7: 401—409. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/40753878">40753878</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Vladimir+Nabokov+and+the+Dream+of+Old+Russia&rft.aufirst=Henry&rft.aulast=Grosshans&rft.date=1966&rft.genre=article&rft.jtitle=Texas+Studies+in+Literature+and+Language&rft.pages=401-409&rft.volume=7&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F40753878&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_texas-studies-in-literature-and-language_winter-1966_7_4%2Fpage%2F401&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-228"><a href="#cite_ref-228">^</a> <cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Carl_Freedman_(writer)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Carl Freedman (writer) (страница не постоји)">Freedman, Carl</a> (2000). Critical Theory and Science Fiction. <a href="/w/index.php?title=Wesleyan_University_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="Wesleyan University Press (страница не постоји)">Wesleyan University Press</a>. стр. 71. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-819-56399-6" title="Посебно:Штампани извори/978-0-819-56399-6">978-0-819-56399-6</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Carl&rft.aulast=Freedman&rft.btitle=Critical+Theory+and+Science+Fiction&rft.date=2000&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-819-56399-6&rft.pages=71&rft.pub=Wesleyan+University+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-229"><a href="#cite_ref-229">^</a> <cite class="citation journal">Rowley, David G. (јул 1997). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_journal-of-contemporary-history_1997-07_32_3/page/321">„Aleksandr Solzhenitsyn and Russian Nationalism”</a>. <a href="/w/index.php?title=Journal_of_Contemporary_History&action=edit&redlink=1" class="new" title="Journal of Contemporary History (страница не постоји)">Journal of Contemporary History</a>. <a href="/w/index.php?title=SAGE_Publishing&action=edit&redlink=1" class="new" title="SAGE Publishing (страница не постоји)">SAGE Publishing</a>. 32: 321—337. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/260964">260964</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1177%2F002200949703200303">10.1177/002200949703200303</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Aleksandr+Solzhenitsyn+and+Russian+Nationalism&rft.aufirst=David+G.&rft.aulast=Rowley&rft.date=1997&rft.genre=article&rft.jtitle=Journal+of+Contemporary+History&rft.pages=321-337&rft.volume=32&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F260964&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_journal-of-contemporary-history_1997-07_32_3%2Fpage%2F321&rft_id=info%3Adoi%2F10.1177%2F002200949703200303&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-230"><a href="#cite_ref-230">^</a> <cite class="citation journal">Kelly, Aileen (1980). „The Destruction of Idols: Alexander Herzen and Francis Bacon”. <a href="/w/index.php?title=Journal_of_the_History_of_Ideas&action=edit&redlink=1" class="new" title="Journal of the History of Ideas (страница не постоји)">Journal of the History of Ideas</a>. <a href="/w/index.php?title=University_of_Pennsylvania_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="University of Pennsylvania Press (страница не постоји)">University of Pennsylvania Press</a>. 41: 635—662. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/2709278">2709278</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.2307%2F2709278">10.2307/2709278</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+Destruction+of+Idols%3A+Alexander+Herzen+and+Francis+Bacon&rft.aufirst=Aileen&rft.aulast=Kelly&rft.date=1980&rft.genre=article&rft.jtitle=Journal+of+the+History+of+Ideas&rft.pages=635-662&rft.volume=41&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F2709278&rft_id=info%3Adoi%2F10.2307%2F2709278&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-231"><a href="#cite_ref-231">^</a> <cite class="citation journal">Rezneck, Samuel (1927). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_american-political-science-review_1927-05_21_2/page/270">„The Political and Social Theory of Michael Bakunin”</a>. <a href="/w/index.php?title=The_American_Political_Science_Review&action=edit&redlink=1" class="new" title="The American Political Science Review (страница не постоји)">The American Political Science Review</a>. <a href="/w/index.php?title=American_Political_Science_Association&action=edit&redlink=1" class="new" title="American Political Science Association (страница не постоји)">American Political Science Association</a>. 21: 270—296. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/1945179">1945179</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.2307%2F1945179">10.2307/1945179</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+Political+and+Social+Theory+of+Michael+Bakunin&rft.aufirst=Samuel&rft.aulast=Rezneck&rft.date=1927&rft.genre=article&rft.jtitle=The+American+Political+Science+Review&rft.pages=270-296&rft.volume=21&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F1945179&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_american-political-science-review_1927-05_21_2%2Fpage%2F270&rft_id=info%3Adoi%2F10.2307%2F1945179&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-232"><a href="#cite_ref-232">^</a> <cite class="citation journal">Adams, Matthew S. (2014). „Rejecting the American Model: Peter Kropotkin's Radical Communalism”. <a href="/w/index.php?title=History_of_Political_Thought&action=edit&redlink=1" class="new" title="History of Political Thought (страница не постоји)">History of Political Thought</a>. Imprint Academic. 35: 147—173. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/26227268">26227268</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Rejecting+the+American+Model%3A+Peter+Kropotkin%27s+Radical+Communalism&rft.aufirst=Matthew+S.&rft.aulast=Adams&rft.date=2014&rft.genre=article&rft.jtitle=History+of+Political+Thought&rft.pages=147-173&rft.volume=35&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F26227268&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-233"><a href="#cite_ref-233">^</a> <cite class="citation journal">Schuster, Charles I. (1985). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_college-english_1985-10_47_6/page/594">„Mikhail Bakhtin as Rhetorical Theorist”</a>. <a href="/w/index.php?title=College_English&action=edit&redlink=1" class="new" title="College English (страница не постоји)">College English</a>. <a href="/w/index.php?title=National_Council_of_Teachers_of_English&action=edit&redlink=1" class="new" title="National Council of Teachers of English (страница не постоји)">National Council of Teachers of English</a>. 47: 594—607. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/377158">377158</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.2307%2F377158">10.2307/377158</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Mikhail+Bakhtin+as+Rhetorical+Theorist&rft.aufirst=Charles+I.&rft.aulast=Schuster&rft.date=1985&rft.genre=article&rft.jtitle=College+English&rft.pages=594-607&rft.volume=47&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F377158&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_college-english_1985-10_47_6%2Fpage%2F594&rft_id=info%3Adoi%2F10.2307%2F377158&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-234"><a href="#cite_ref-234">^</a> <cite class="citation journal">Bevir, Mark (1994). „The West Turns Eastward: Madame Blavatsky and the Transformation of the Occult Tradition”. <a href="/w/index.php?title=Journal_of_the_American_Academy_of_Religion&action=edit&redlink=1" class="new" title="Journal of the American Academy of Religion (страница не постоји)">Journal of the American Academy of Religion</a>. <a href="/wiki/Oxford_University_Press" title="Oxford University Press">Oxford University Press</a>. 62: 747—767. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/1465212">1465212</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1093%2Fjaarel%2FLXII.3.747">10.1093/jaarel/LXII.3.747</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+West+Turns+Eastward%3A+Madame+Blavatsky+and+the+Transformation+of+the+Occult+Tradition&rft.aufirst=Mark&rft.aulast=Bevir&rft.date=1994&rft.genre=article&rft.jtitle=Journal+of+the+American+Academy+of+Religion&rft.pages=747-767&rft.volume=62&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F1465212&rft_id=info%3Adoi%2F10.1093%2Fjaarel%2FLXII.3.747&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-235"><a href="#cite_ref-235">^</a> <cite class="citation journal">Brinkley, George (1998). Harding, Neil; Pipes, Richard, ур. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_review-of-politics_winter-1998_60_1/page/151">„Leninism: What It Was and What It Was Not”</a>. The Review of Politics. 60 (1): 151—164. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0034-6705">0034-6705</a>. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/1408333">1408333</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1017%2FS0034670500043965">10.1017/S0034670500043965</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Leninism%3A+What+It+Was+and+What+It+Was+Not&rft.aufirst=George&rft.aulast=Brinkley&rft.date=1998&rft.genre=article&rft.issn=0034-6705&rft.issue=1&rft.jtitle=The+Review+of+Politics&rft.pages=151-164&rft.volume=60&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F1408333&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_review-of-politics_winter-1998_60_1%2Fpage%2F151&rft_id=info%3Adoi%2F10.1017%2FS0034670500043965&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-236"><a href="#cite_ref-236">^</a> <cite id="CITEREFDay1973" class="citation">Day, Richard B., ур. (1973), <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.cambridge.org/core/books/leon-trotsky-and-the-politics-of-economic-isolation/myth-of-trotskyism/95EE597BFA047615C393337F30CF63AF">„The myth of Trotskyism”</a>, Leon Trotsky and the Politics of Economic Isolation, Cambridge Russian, Soviet and Post-Soviet Studies, Cambridge: <a href="/wiki/Cambridge_University_Press" title="Cambridge University Press">Cambridge University Press</a>: 3—16, <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-52436-0" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-52436-0">978-0-521-52436-0</a>, <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1017%2FCBO9780511524028.002">10.1017/CBO9780511524028.002</a>, Приступљено 14. 3. 2022</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+myth+of+Trotskyism&rft.date=1973&rft.genre=article&rft.isbn=978-0-521-52436-0&rft.jtitle=Leon+Trotsky+and+the+Politics+of+Economic+Isolation&rft.pages=3-16&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.cambridge.org%2Fcore%2Fbooks%2Fleon-trotsky-and-the-politics-of-economic-isolation%2Fmyth-of-trotskyism%2F95EE597BFA047615C393337F30CF63AF&rft_id=info%3Adoi%2F10.1017%2FCBO9780511524028.002&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-237"><a href="#cite_ref-237">^</a> <cite class="citation journal">Brom, Libor (1988). „Dialectical Identity and Destiny: A General Introduction to Alexander Zinoviev's Theory of the Soviet Man”. Rocky Mountain Review of Language and Literature. Rocky Mountain Modern Language Association. 42: 15—27. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/1347433">1347433</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.2307%2F1347433">10.2307/1347433</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Dialectical+Identity+and+Destiny%3A+A+General+Introduction+to+Alexander+Zinoviev%27s+Theory+of+the+Soviet+Man&rft.aufirst=Libor&rft.aulast=Brom&rft.date=1988&rft.genre=article&rft.jtitle=Rocky+Mountain+Review+of+Language+and+Literature&rft.pages=15-27&rft.volume=42&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F1347433&rft_id=info%3Adoi%2F10.2307%2F1347433&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-mediaarchive-238"><a href="#cite_ref-mediaarchive_238-0">^</a> <cite class="citation web">Krasnoboka, Natalya. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20180320003807/http://ejc.net/media_landscapes/russia#link_312">„Russia – Media Landscape”</a>. <a href="/w/index.php?title=European_Journalism_Centre&action=edit&redlink=1" class="new" title="European Journalism Centre (страница не постоји)">European Journalism Centre</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://ejc.net/media_landscapes/russia#link_312">оригинала</a> 20. 3. 2018. г. Приступљено 15. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Russia+%E2%80%93+Media+Landscape&rft.aufirst=Natalya&rft.aulast=Krasnoboka&rft.genre=unknown&rft.jtitle=European+Journalism+Centre&rft_id=http%3A%2F%2Fejc.net%2Fmedia_landscapes%2Frussia%23link_312&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-bbcmedia-239">^ <a href="#cite_ref-bbcmedia_239-0">а</a> <a href="#cite_ref-bbcmedia_239-1">б</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.com/news/world-europe-17840134">„Russia profile – Media”</a>. BBC. 8. 6. 2021. Приступљено 25. 11. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Russia+profile+%E2%80%93+Media&rft.date=2021-06-08&rft.genre=article&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.com%2Fnews%2Fworld-europe-17840134&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-240"><a href="#cite_ref-240">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200923234044/https://newzoo.com/insights/infographics/russia-games-market-2018/">„Russia Games Market 2018”</a>. Newzoo. 11. 7. 2018. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://newzoo.com/insights/infographics/russia-games-market-2018/">оригинала</a> 23. 09. 2020. г. Приступљено 27. 1. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Russia+Games+Market+2018&rft.date=2018-07-11&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Newzoo&rft_id=https%3A%2F%2Fnewzoo.com%2Finsights%2Finfographics%2Frussia-games-market-2018%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-241"><a href="#cite_ref-241">^</a> <cite class="citation web">Sinelschikova, Yekaterina (8. 8. 2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.rbth.com/arts/2017/08/08/the-high-life-how-to-get-to-ostankino-tower-and-what-to-do-there_818720">„The high life: How to get to Ostankino Tower and what to do there”</a>. <a href="/w/index.php?title=Russia_Beyond&action=edit&redlink=1" class="new" title="Russia Beyond (страница не постоји)">Russia Beyond</a>. Приступљено 23. 12. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+high+life%3A+How+to+get+to+Ostankino+Tower+and+what+to+do+there&rft.aufirst=Yekaterina&rft.aulast=Sinelschikova&rft.date=2017-08-08&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Russia+Beyond&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.rbth.com%2Farts%2F2017%2F08%2F08%2Fthe-high-life-how-to-get-to-ostankino-tower-and-what-to-do-there_818720&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-242"><a href="#cite_ref-242">^</a> <cite class="citation journal">Miller, Jamie (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_europe-asia-studies_2006-01_58_1/page/103">„Soviet Cinema, 1929–41: The Development of Industry and Infrastructure”</a>. <a href="/w/index.php?title=Europe-Asia_Studies&action=edit&redlink=1" class="new" title="Europe-Asia Studies (страница не постоји)">Europe-Asia Studies</a>. 58: 103—124. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/20451166">20451166</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1080%2F09668130500401715">10.1080/09668130500401715</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Soviet+Cinema%2C+1929%E2%80%9341%3A+The+Development+of+Industry+and+Infrastructure&rft.aufirst=Jamie&rft.aulast=Miller&rft.date=2006&rft.genre=article&rft.jtitle=Europe-Asia+Studies&rft.pages=103-124&rft.volume=58&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F20451166&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_europe-asia-studies_2006-01_58_1%2Fpage%2F103&rft_id=info%3Adoi%2F10.1080%2F09668130500401715&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-243"><a href="#cite_ref-243">^</a> <cite class="citation web">Hodgson, Jonathan (4. 12. 2020). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.play.mdx.ac.uk/media/EISENSTEIN%2C+Sergei+-+BATTLESHIP+POTEMKIN+-+1925+Russia/1_sub9wj41">„EISENSTEIN, Sergei - BATTLESHIP POTEMKIN - 1925 Russia”</a>. <a href="/w/index.php?title=Middlesex_University&action=edit&redlink=1" class="new" title="Middlesex University (страница не постоји)">Middlesex University</a>. Приступљено 10. 7. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Jonathan&rft.aulast=Hodgson&rft.btitle=EISENSTEIN%2C+Sergei+-+BATTLESHIP+POTEMKIN+-+1925+Russia&rft.date=2020-12-04&rft.genre=unknown&rft.pub=Middlesex+University&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.play.mdx.ac.uk%2Fmedia%2FEISENSTEIN%252C%2BSergei%2B-%2BBATTLESHIP%2BPOTEMKIN%2B-%2B1925%2BRussia%2F1_sub9wj41&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-244"><a href="#cite_ref-244">^</a> <cite class="citation web">Brown, Mike (22. 1. 2018). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.inverse.com/article/40392-sergei-eisenstein-google-doodle">„Sergei Eisenstein: How the "Father of Montage" Reinvented Cinema”</a>. <a href="/w/index.php?title=Inverse_(website)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Inverse (website) (страница не постоји)">Inverse</a>. Приступљено 27. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Sergei+Eisenstein%3A+How+the+%22Father+of+Montage%22+Reinvented+Cinema&rft.aufirst=Mike&rft.aulast=Brown&rft.date=2018-01-22&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Inverse&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.inverse.com%2Farticle%2F40392-sergei-eisenstein-google-doodle&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-245"><a href="#cite_ref-245">^</a> <cite class="citation web">Gray, Carmen (27. 10. 2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bfi.org.uk/features/where-begin-with-andrei-tarkovsky">„Where to begin with Andrei Tarkovsky”</a>. <a href="/w/index.php?title=British_Film_Institute&action=edit&redlink=1" class="new" title="British Film Institute (страница не постоји)">British Film Institute</a>. Приступљено 27. 5. 2021. „He made only seven features, but Russian director Andrei Tarkovsky is widely regarded as one of cinema's true masters.”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Where+to+begin+with+Andrei+Tarkovsky&rft.aufirst=Carmen&rft.aulast=Gray&rft.date=2015-10-27&rft.genre=unknown&rft.jtitle=British+Film+Institute&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bfi.org.uk%2Ffeatures%2Fwhere-begin-with-andrei-tarkovsky&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-246"><a href="#cite_ref-246">^</a> <cite class="citation encyclopaedia"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.britannica.com/topic/All-Union-State-Institute-of-Cinematography">„All-Union State Institute of Cinematography”</a>. <a href="/wiki/Encyclop%C3%A6dia_Britannica" class="mw-redirect" title="Encyclopædia Britannica">Encyclopædia Britannica</a>. Приступљено 29. 6. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=All-Union+State+Institute+of+Cinematography&rft.btitle=Encyclop%C3%A6dia+Britannica&rft.genre=bookitem&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.britannica.com%2Ftopic%2FAll-Union-State-Institute-of-Cinematography&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-247"><a href="#cite_ref-247">^</a> <cite class="citation web">Teare, Kendall (12. 8. 2019). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://news.yale.edu/2019/08/12/yale-film-scholar-dziga-vertov-enigma-movie-camera">„Yale film scholar on Dziga Vertov, the enigma with a movie camera”</a>. <a href="/wiki/Yale_University" class="mw-redirect" title="Yale University">Yale University</a>. Приступљено 21. 6. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Yale+film+scholar+on+Dziga+Vertov%2C+the+enigma+with+a+movie+camera&rft.aufirst=Kendall&rft.aulast=Teare&rft.date=2019-08-12&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Yale+University&rft_id=https%3A%2F%2Fnews.yale.edu%2F2019%2F08%2F12%2Fyale-film-scholar-dziga-vertov-enigma-movie-camera&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-cinematic2-248">^ <a href="#cite_ref-cinematic2_248-0">а</a> <a href="#cite_ref-cinematic2_248-1">б</a> <a href="#cite_ref-cinematic2_248-2">в</a> <cite class="citation web">Bulgakova, Oksana (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://digitalscholarship.unlv.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1021&context=russian_culture">„The Russian Cinematic Culture”</a>. <a href="/w/index.php?title=University_of_Nevada,_Las_Vegas&action=edit&redlink=1" class="new" title="University of Nevada, Las Vegas (страница не постоји)">University of Nevada, Las Vegas</a>. стр. 1—37. Приступљено 13. 1. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Oksana&rft.aulast=Bulgakova&rft.btitle=The+Russian+Cinematic+Culture&rft.date=2012&rft.genre=unknown&rft.pages=1-37&rft.pub=University+of+Nevada%2C+Las+Vegas&rft_id=https%3A%2F%2Fdigitalscholarship.unlv.edu%2Fcgi%2Fviewcontent.cgi%3Farticle%3D1021%26context%3Drussian_culture&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-249"><a href="#cite_ref-249">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.rferl.org/a/eldar-ryazanov-films/27398408.html">„Eldar Ryazanov And His Films”</a>. <a href="/wiki/Radio_Free_Europe/Radio_Liberty" class="mw-redirect" title="Radio Free Europe/Radio Liberty">Radio Free Europe/Radio Liberty</a>. 30. 11. 2015. Приступљено 27. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=Eldar+Ryazanov+And+His+Films&rft.date=2015-11-30&rft.genre=unknown&rft.pub=Radio+Free+Europe%2FRadio+Liberty&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.rferl.org%2Fa%2Feldar-ryazanov-films%2F27398408.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-250"><a href="#cite_ref-250">^</a> <cite class="citation book">Prokhorova, Elena; Beumers, Birgit (2008). „The Man Who Made Them Laugh: Leonid Gaidai, the King of Soviet Comedy”. A History of Russian Cinema. <a href="/w/index.php?title=Berg_Publishers&action=edit&redlink=1" class="new" title="Berg Publishers (страница не постоји)">Berg Publishers</a>. стр. 519—542. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-84520-215-6" title="Посебно:Штампани извори/978-1-84520-215-6">978-1-84520-215-6</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+Man+Who+Made+Them+Laugh%3A+Leonid+Gaidai%2C+the+King+of+Soviet+Comedy&rft.au=Beumers%2C+Birgit&rft.aufirst=Elena&rft.aulast=Prokhorova&rft.btitle=A+History+of+Russian+Cinema&rft.date=2008&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-1-84520-215-6&rft.pages=519-542&rft.pub=Berg+Publishers&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-251"><a href="#cite_ref-251">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080905102633/http://filmlinc.com/wrt/onsale08/russian08/whitesunofthedesert.html">„White Sun of the Desert”</a>. <a href="/w/index.php?title=Film_at_Lincoln_Center&action=edit&redlink=1" class="new" title="Film at Lincoln Center (страница не постоји)">Film at Lincoln Center</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://filmlinc.com/wrt/onsale08/russian08/whitesunofthedesert.html">оригинала</a> 5. 9. 2008. г. Приступљено 18. 1. 2008.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=White+Sun+of+the+Desert&rft.genre=unknown&rft.pub=Film+at+Lincoln+Center&rft_id=http%3A%2F%2Ffilmlinc.com%2Fwrt%2Fonsale08%2Frussian08%2Fwhitesunofthedesert.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-252"><a href="#cite_ref-252">^</a> <cite class="citation web">Aris, Ben (18. 1. 2019). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.themoscowtimes.com/2019/01/18/the-revival-of-russias-cinema-industry-a64197">„The Revival of Russia's Cinema Industry”</a>. <a href="/w/index.php?title=The_Moscow_Times&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Moscow Times (страница не постоји)">The Moscow Times</a>. Приступљено 25. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=The+Revival+of+Russia%27s+Cinema+Industry&rft.aufirst=Ben&rft.aulast=Aris&rft.date=2019-01-18&rft.genre=unknown&rft.jtitle=The+Moscow+Times&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.themoscowtimes.com%2F2019%2F01%2F18%2Fthe-revival-of-russias-cinema-industry-a64197&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-253"><a href="#cite_ref-253">^</a> <cite class="citation journal">Gorokhov, Vitalii Aleksandrovich (2015). „Forward Russia! Sports Mega-Events as a Venue for Building National Identity”. <a href="/w/index.php?title=Nationalities_Papers&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nationalities Papers (страница не постоји)">Nationalities Papers</a>. <a href="/wiki/Cambridge_University_Press" title="Cambridge University Press">Cambridge University Press</a>. 43 (2): 278. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1080%2F00905992.2014.998043">10.1080/00905992.2014.998043</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Forward+Russia%21+Sports+Mega-Events+as+a+Venue+for+Building+National+Identity&rft.aufirst=Vitalii+Aleksandrovich&rft.aulast=Gorokhov&rft.date=2015&rft.genre=article&rft.issue=2&rft.jtitle=Nationalities+Papers&rft.pages=278&rft.volume=43&rft_id=info%3Adoi%2F10.1080%2F00905992.2014.998043&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-254"><a href="#cite_ref-254">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.uefa.com/uefaeuro-2020/news/025a-0eb0ecf360cc-a9532565e049-1000--euro-1960-all-you-need-to-know/">„EURO 1960: all you need to know”</a>. <a href="/wiki/UEFA_Champions_League" class="mw-redirect" title="UEFA Champions League">UEFA Champions League</a>. 13. 2. 2020. Приступљено 31. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=EURO+1960%3A+all+you+need+to+know&rft.date=2020-02-13&rft.genre=unknown&rft.jtitle=UEFA+Champions+League&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.uefa.com%2Fuefaeuro-2020%2Fnews%2F025a-0eb0ecf360cc-a9532565e049-1000--euro-1960-all-you-need-to-know%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-255"><a href="#cite_ref-255">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.uefa.com/uefaeuro-2020/news/025d-0f859f66fcba-c8d3aa08dfa3-1000--classics-ussr-vs-netherlands-1988/">„Classics: Soviet Union vs Netherlands, 1988”</a>. <a href="/wiki/UEFA_Champions_League" class="mw-redirect" title="UEFA Champions League">UEFA Champions League</a>. 29. 5. 2020. Приступљено 31. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Classics%3A+Soviet+Union+vs+Netherlands%2C+1988&rft.date=2020-05-29&rft.genre=unknown&rft.jtitle=UEFA+Champions+League&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.uefa.com%2Fuefaeuro-2020%2Fnews%2F025d-0f859f66fcba-c8d3aa08dfa3-1000--classics-ussr-vs-netherlands-1988%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-256"><a href="#cite_ref-256">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/0253-0d806e352f9f-e83f37a18d8b-1000--sporting-cska-moskva-watch-their-2005-final/">„Sporting-CSKA Moskva: watch their 2005 final”</a>. <a href="/wiki/UEFA_Champions_League" class="mw-redirect" title="UEFA Champions League">UEFA Champions League</a>. 7. 8. 2015. Приступљено 31. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Sporting-CSKA+Moskva%3A+watch+their+2005+final&rft.date=2015-08-07&rft.genre=unknown&rft.jtitle=UEFA+Champions+League&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.uefa.com%2Fuefachampionsleague%2Fnews%2F0253-0d806e352f9f-e83f37a18d8b-1000--sporting-cska-moskva-watch-their-2005-final%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-257"><a href="#cite_ref-257">^</a> <cite class="citation web">Terry, Joe (18. 11. 2019). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://thesefootballtimes.co/2019/11/18/how-a-brilliant-zenit-saint-petersburg-lifted-the-uefa-cup-in-2008/">„How a brilliant Zenit Saint Petersburg lifted the UEFA Cup in 2008”</a>. <a href="/w/index.php?title=These_Football_Times&action=edit&redlink=1" class="new" title="These Football Times (страница не постоји)">These Football Times</a>. Приступљено 31. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=How+a+brilliant+Zenit+Saint+Petersburg+lifted+the+UEFA+Cup+in+2008&rft.aufirst=Joe&rft.aulast=Terry&rft.date=2019-11-18&rft.genre=unknown&rft.jtitle=These+Football+Times&rft_id=https%3A%2F%2Fthesefootballtimes.co%2F2019%2F11%2F18%2Fhow-a-brilliant-zenit-saint-petersburg-lifted-the-uefa-cup-in-2008%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-258"><a href="#cite_ref-258">^</a> <cite class="citation web">Ingle, Sean (26. 6. 2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.theguardian.com/football/2008/jun/26/russiaspainlive">„Euro 2008: Russia v Spain – as it happened”</a>. <a href="/wiki/The_Guardian" title="The Guardian">The Guardian</a>. Приступљено 31. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Euro+2008%3A+Russia+v+Spain+%E2%80%93+as+it+happened&rft.aufirst=Sean&rft.aulast=Ingle&rft.date=2008-06-26&rft.genre=unknown&rft.jtitle=The+Guardian&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.theguardian.com%2Ffootball%2F2008%2Fjun%2F26%2Frussiaspainlive&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-259"><a href="#cite_ref-259">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.fifa.com/confederationscup/">„2018 FIFA Confederations Cup Russia 2017”</a>. <a href="/wiki/%D0%A4%D0%98%D0%A4%D0%90" title="ФИФА">FIFA</a>. Приступљено 31. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=2018+FIFA+Confederations+Cup+Russia+2017&rft.genre=unknown&rft.pub=FIFA&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.fifa.com%2Fconfederationscup%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-260"><a href="#cite_ref-260">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200224033040/https://www.fifa.com/worldcup/archive/russia2018/">„2018 FIFA World Cup Russia™”</a>. <a href="/wiki/%D0%A4%D0%98%D0%A4%D0%90" title="ФИФА">FIFA</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.fifa.com/worldcup/archive/russia2018/">оригинала</a> 24. 2. 2020. г. Приступљено 31. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=2018+FIFA+World+Cup+Russia%E2%84%A2&rft.genre=unknown&rft.pub=FIFA&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.fifa.com%2Fworldcup%2Farchive%2Frussia2018%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-261"><a href="#cite_ref-261">^</a> <cite class="citation web">Brito, Christopher (28. 2. 2022). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.cbsnews.com/news/russia-fifa-world-cup-uefa/">„FIFA and UEFA suspend Russian national teams and clubs from all competitions "until further notice"”</a>. <a href="/w/index.php?title=CBS_News&action=edit&redlink=1" class="new" title="CBS News (страница не постоји)">CBS News</a>. Приступљено 13. 6. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=FIFA+and+UEFA+suspend+Russian+national+teams+and+clubs+from+all+competitions+%22until+further+notice%22&rft.aufirst=Christopher&rft.aulast=Brito&rft.date=2022-02-28&rft.genre=unknown&rft.jtitle=CBS+News&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.cbsnews.com%2Fnews%2Frussia-fifa-world-cup-uefa%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-262"><a href="#cite_ref-262">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.dailydot.com/culture/russian-bears-ice-hockey/">„Yes, Russian bears CAN play ice hockey”</a>. <a href="/w/index.php?title=The_Daily_Dot&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Daily Dot (страница не постоји)">The Daily Dot</a>. Приступљено 26. 9. 2016.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=Yes%2C+Russian+bears+CAN+play+ice+hockey&rft.genre=unknown&rft.pub=The+Daily+Dot&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.dailydot.com%2Fculture%2Frussian-bears-ice-hockey%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-263"><a href="#cite_ref-263">^</a> <cite class="citation web">Bort, Ryan (23. 1. 2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.esquire.com/entertainment/movies/a31756/red-army-documentary-soviet-hockey-team-facts/">„'Red Army' Documentary Facts - Soviet Union Hockey Trivia”</a>. Esquire.com. Приступљено 26. 9. 2016.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%27Red+Army%27+Documentary+Facts+-+Soviet+Union+Hockey+Trivia&rft.aufirst=Ryan&rft.aulast=Bort&rft.date=2015-01-23&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Esquire.com&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.esquire.com%2Fentertainment%2Fmovies%2Fa31756%2Fred-army-documentary-soviet-hockey-team-facts%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-264"><a href="#cite_ref-264">^</a> <cite class="citation web">Beaton, Andrew (21. 1. 2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.wsj.com/articles/slava-fetisov-and-russian-hockey-after-the-miracle-1421866785">„Slava Fetisov and Russian Hockey: After the Miracle”</a>. WSJ. Приступљено 26. 9. 2016.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Andrew&rft.aulast=Beaton&rft.btitle=Slava+Fetisov+and+Russian+Hockey%3A+After+the+Miracle&rft.date=2015-01-21&rft.genre=unknown&rft.pub=WSJ&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.wsj.com%2Farticles%2Fslava-fetisov-and-russian-hockey-after-the-miracle-1421866785&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-265"><a href="#cite_ref-265">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.espn.com/olympics/winter02/hockey/story?id=1326249">„Russians regroup on other side of the red line”</a>. Espn.com. 14. 2. 2002. Приступљено 26. 9. 2016.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Russians+regroup+on+other+side+of+the+red+line&rft.date=2002-02-14&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Espn.com&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.espn.com%2Folympics%2Fwinter02%2Fhockey%2Fstory%3Fid%3D1326249&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-266"><a href="#cite_ref-266">^</a> <cite class="citation web">Osnos, Evan (19. 11. 2014). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.newyorker.com/culture/cultural-comment/cold-war-puck-beauties-russian-hockey">„Cold War Puck: The Beauties of Russian Hockey”</a>. <a href="/wiki/The_New_Yorker" title="The New Yorker">The New Yorker</a>. Приступљено 26. 9. 2016.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Cold+War+Puck%3A+The+Beauties+of+Russian+Hockey&rft.aufirst=Evan&rft.aulast=Osnos&rft.date=2014-11-19&rft.genre=unknown&rft.jtitle=The+New+Yorker&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.newyorker.com%2Fculture%2Fcultural-comment%2Fcold-war-puck-beauties-russian-hockey&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-267"><a href="#cite_ref-267">^</a> <cite class="citation book">Simon Richmond (15. 9. 2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=98KCfjd6E7YC&dq=ice+hockey+popularity+in+russia&pg=PA83">Russia</a>. стр. 83. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9781742203737" title="Посебно:Штампани извори/9781742203737">9781742203737</a>. Приступљено 26. 9. 2016.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.au=Simon+Richmond&rft.btitle=Russia&rft.date=2010-09-15&rft.genre=book&rft.isbn=9781742203737&rft.pages=83&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D98KCfjd6E7YC%26dq%3Dice%2Bhockey%2Bpopularity%2Bin%2Brussia%26pg%3DPA83&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-268"><a href="#cite_ref-268">^</a> <cite class="citation book">Mikhail S. Blinnikov (јануар 2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=rIsj8I4Zw6oC&dq=ice+hockey+popularity+in+russia&pg=PA238">A Geography of Russia and Its Neighbors</a>. стр. 238. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9781606239209" title="Посебно:Штампани извори/9781606239209">9781606239209</a>. Приступљено 26. 9. 2016.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.au=Mikhail+S.+Blinnikov&rft.btitle=A+Geography+of+Russia+and+Its+Neighbors&rft.date=2011&rft.genre=book&rft.isbn=9781606239209&rft.pages=238&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DrIsj8I4Zw6oC%26dq%3Dice%2Bhockey%2Bpopularity%2Bin%2Brussia%26pg%3DPA238&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-269"><a href="#cite_ref-269">^</a> <cite class="citation web">Sophie Penney (22. 4. 2016). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.varsity.co.uk/sport/10077">„A clash of cultures…on ice | Varsity Online”</a>. Varsity.co.uk. Приступљено 26. 9. 2016.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=A+clash+of+cultures%E2%80%A6on+ice+%26%23124%3B+Varsity+Online&rft.au=Sophie+Penney&rft.date=2016-04-22&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Varsity.co.uk&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.varsity.co.uk%2Fsport%2F10077&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-270"><a href="#cite_ref-270">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.eurohockey.com/article/4585-storymap-hockeys-10-most-popular-countries.html">„Storymap: Hockey's 10 Most Popular Countries”</a>. Eurohockey.com. 26. 5. 2016. Приступљено 26. 9. 2016.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Storymap%3A+Hockey%27s+10+Most+Popular+Countries&rft.date=2016-05-26&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Eurohockey.com&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.eurohockey.com%2Farticle%2F4585-storymap-hockeys-10-most-popular-countries.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-271"><a href="#cite_ref-271">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20171010055132/http://www.pravdareport.com/society/stories/06-05-2016/134360-russia_ice_hockey-0/">„Five myths about Russian ice hockey”</a>. PravdaReport.com. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.pravdareport.com/society/stories/06-05-2016/134360-russia_ice_hockey-0/">оригинала</a> 10. 10. 2017. г. Приступљено 26. 9. 2016.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Five+myths+about+Russian+ice+hockey&rft.genre=unknown&rft.jtitle=PravdaReport.com&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.pravdareport.com%2Fsociety%2Fstories%2F06-05-2016%2F134360-russia_ice_hockey-0%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-sport3-272">^ <a href="#cite_ref-sport3_272-0">а</a> <a href="#cite_ref-sport3_272-1">б</a> <cite class="citation journal">Riordan, Jim (1993). „Rewriting Soviet Sports History”. Journal of Sport History. <a href="/w/index.php?title=University_of_Illinois_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="University of Illinois Press (страница не постоји)">University of Illinois Press</a>. 20: 247—258. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/43609911">43609911</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Rewriting+Soviet+Sports+History&rft.aufirst=Jim&rft.aulast=Riordan&rft.date=1993&rft.genre=article&rft.jtitle=Journal+of+Sport+History&rft.pages=247-258&rft.volume=20&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F43609911&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-273"><a href="#cite_ref-273">^</a> <cite class="citation web">Trisvyatsky, Ilya (14. 2. 2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.rbth.com/arts/sport/2013/02/14/bandy_a_concise_history_of_the_extreme_sport_22867.html">„Bandy: A concise history of the extreme sport”</a>. <a href="/w/index.php?title=Russia_Beyond&action=edit&redlink=1" class="new" title="Russia Beyond (страница не постоји)">Russia Beyond</a>. Приступљено 7. 7. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Bandy%3A+A+concise+history+of+the+extreme+sport&rft.aufirst=Ilya&rft.aulast=Trisvyatsky&rft.date=2013-02-14&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Russia+Beyond&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.rbth.com%2Farts%2Fsport%2F2013%2F02%2F14%2Fbandy_a_concise_history_of_the_extreme_sport_22867.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-274"><a href="#cite_ref-274">^</a> <cite class="citation web">Gancedo, Javier (16. 9. 2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.euroleague.net/news/i/15364/eurobasket-2007-final-september-16-2007">„EuroBasket 2007 final: September 16, 2007”</a>. <a href="/wiki/EuroLeague" class="mw-redirect" title="EuroLeague">EuroLeague</a>. Приступљено 31. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=EuroBasket+2007+final%3A+September+16%2C+2007&rft.aufirst=Javier&rft.aulast=Gancedo&rft.date=2007-09-16&rft.genre=unknown&rft.jtitle=EuroLeague&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.euroleague.net%2Fnews%2Fi%2F15364%2Feurobasket-2007-final-september-16-2007&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-275"><a href="#cite_ref-275">^</a> <cite class="citation web">Burks, Tosten; Woo, Jeremy (4. 8. 2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://grantland.com/features/euroleague-basketball-cska-moscow-andrei-kirilenko-sonny-weems-kyle-hines-demetris-nichols/">„Follow the Bouncing Ball”</a>. <a href="/w/index.php?title=Grantland&action=edit&redlink=1" class="new" title="Grantland (страница не постоји)">Grantland</a>. Приступљено 13. 8. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Follow+the+Bouncing+Ball&rft.au=Woo%2C+Jeremy&rft.aufirst=Tosten&rft.aulast=Burks&rft.date=2015-08-04&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Grantland&rft_id=http%3A%2F%2Fgrantland.com%2Ffeatures%2Feuroleague-basketball-cska-moscow-andrei-kirilenko-sonny-weems-kyle-hines-demetris-nichols%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-276"><a href="#cite_ref-276">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.formula1.com/en/information.russia-sochi-autodrom.3nDdZPizsnPEtlHysv115Y.html">„Russia – Sochi”</a>. <a href="/wiki/Formula_One" class="mw-redirect" title="Formula One">Formula One</a>. Приступљено 31. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=Russia+%E2%80%93+Sochi&rft.genre=unknown&rft.pub=Formula+One&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.formula1.com%2Fen%2Finformation.russia-sochi-autodrom.3nDdZPizsnPEtlHysv115Y.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-277"><a href="#cite_ref-277">^</a> <cite class="citation web">Benson, Andrew (3. 3. 2022). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.com/sport/formula1/60601632">„Formula 1 terminates contract with Russian Grand Prix”</a>. <a href="/wiki/BBC" title="BBC">BBC</a>. Приступљено 7. 7. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Formula+1+terminates+contract+with+Russian+Grand+Prix&rft.aufirst=Andrew&rft.aulast=Benson&rft.date=2022-03-03&rft.genre=unknown&rft.jtitle=BBC&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.com%2Fsport%2Fformula1%2F60601632&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-278"><a href="#cite_ref-278">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.usatoday.com/story/sports/olympics/2016/08/19/russian-mastery-in-synchronized-swimming-yields-double-gold/89000222/">„Russian mastery in synchronized swimming yields double gold”</a>. <a href="/wiki/USA_Today" title="USA Today">USA Today</a>. 19. 8. 2016. Приступљено 21. 6. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Russian+mastery+in+synchronized+swimming+yields+double+gold&rft.date=2016-08-19&rft.genre=unknown&rft.jtitle=USA+Today&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.usatoday.com%2Fstory%2Fsports%2Folympics%2F2016%2F08%2F19%2Frussian-mastery-in-synchronized-swimming-yields-double-gold%2F89000222%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-279"><a href="#cite_ref-279">^</a> <cite class="citation web">Jennings, Rebecca (18. 2. 2021). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.vox.com/the-goods/22276736/figure-skating-olympics-winter-2022-lessons">„Figure skating is on thin ice. Here's how to fix it.”</a>. <a href="/w/index.php?title=Vox_(website)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Vox (website) (страница не постоји)">Vox</a>. Приступљено 21. 6. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Figure+skating+is+on+thin+ice.+Here%27s+how+to+fix+it.&rft.aufirst=Rebecca&rft.aulast=Jennings&rft.date=2021-02-18&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Vox&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.vox.com%2Fthe-goods%2F22276736%2Ffigure-skating-olympics-winter-2022-lessons&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-280"><a href="#cite_ref-280">^</a> <cite class="citation web">Caffrey, Oliver (11. 2. 2021). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://thewest.com.au/sport/tennis/rublev-dominates-second-round-open-match-ng-s-2049116">„Russian domination at the Australian Open”</a>. <a href="/w/index.php?title=The_West_Australian&action=edit&redlink=1" class="new" title="The West Australian (страница не постоји)">The West Australian</a>. Приступљено 26. 1. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Russian+domination+at+the+Australian+Open&rft.aufirst=Oliver&rft.aulast=Caffrey&rft.date=2021-02-11&rft.genre=unknown&rft.jtitle=The+West+Australian&rft_id=https%3A%2F%2Fthewest.com.au%2Fsport%2Ftennis%2Frublev-dominates-second-round-open-match-ng-s-2049116&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-281"><a href="#cite_ref-281">^</a> <cite class="citation web">Beam, Christopher (25. 9. 2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://slate.com/news-and-politics/2009/09/how-did-russians-get-so-good-at-chess.html">„Why are the Russians so good at chess?”</a>. <a href="/w/index.php?title=Slate_(magazine)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Slate (magazine) (страница не постоји)">Slate</a>. Приступљено 21. 6. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Why+are+the+Russians+so+good+at+chess%3F&rft.aufirst=Christopher&rft.aulast=Beam&rft.date=2009-09-25&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Slate&rft_id=https%3A%2F%2Fslate.com%2Fnews-and-politics%2F2009%2F09%2Fhow-did-russians-get-so-good-at-chess.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-282"><a href="#cite_ref-282">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://olympics.com/en/olympic-games/moscow-1980">„Moscow 1980 Summer Olympics – Athletes, Medals & Results”</a>. Olympics.com. <a href="/wiki/International_Olympic_Committee" class="mw-redirect" title="International Olympic Committee">International Olympic Committee</a>. 24. 4. 2018. Приступљено 31. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Moscow+1980+Summer+Olympics+%E2%80%93+Athletes%2C+Medals+%26+Results&rft.date=2018-04-24&rft.genre=article&rft.jtitle=Olympics.com&rft_id=https%3A%2F%2Folympics.com%2Fen%2Folympic-games%2Fmoscow-1980&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-283"><a href="#cite_ref-283">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://olympics.com/en/olympic-games/sochi-2014">„Sochi 2014 Winter Olympics – Athletes, Medals & Results”</a>. <a href="/wiki/International_Olympic_Committee" class="mw-redirect" title="International Olympic Committee">International Olympic Committee</a>. 23. 4. 2018. Приступљено 31. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=Sochi+2014+Winter+Olympics+%E2%80%93+Athletes%2C+Medals+%26+Results&rft.date=2018-04-23&rft.genre=unknown&rft.pub=International+Olympic+Committee&rft_id=https%3A%2F%2Folympics.com%2Fen%2Folympic-games%2Fsochi-2014&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-284"><a href="#cite_ref-284">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.paralympic.org/sochi-2014">„Sochi 2014”</a>. <a href="/wiki/International_Paralympic_Committee" class="mw-redirect" title="International Paralympic Committee">International Paralympic Committee</a>. Приступљено 31. 5. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=Sochi+2014&rft.genre=unknown&rft.pub=International+Paralympic+Committee&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.paralympic.org%2Fsochi-2014&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-285"><a href="#cite_ref-285">^</a> <cite class="citation news">Keh, Andrew; Panja, Tariq (8. 12. 2019). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/2019/12/08/sports/olympics/Wada-Russing-doping.html">„Will Russia Be Thrown Out of the Olympics on Monday? A Primer”</a>. <a href="/wiki/The_New_York_Times" title="The New York Times">The New York Times</a>. Приступљено 9. 1. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Will+Russia+Be+Thrown+Out+of+the+Olympics+on+Monday%3F+A+Primer&rft.au=Panja%2C+Tariq&rft.aufirst=Andrew&rft.aulast=Keh&rft.date=2019-12-08&rft.genre=article&rft.jtitle=The+New+York+Times&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F2019%2F12%2F08%2Fsports%2Folympics%2FWada-Russing-doping.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> </ol></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Литература">Литература</h2></div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440192">.mw-parser-output .refbegin{margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul{margin-left:0}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{margin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul li{list-style:none}@media(max-width:720px){.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{padding-left:1.6em;text-indent:-1.6em}}.mw-parser-output .refbegin-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .refbegin-columns ul{margin-top:0}.mw-parser-output .refbegin-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}@media screen{.mw-parser-output .refbegin{font-size:90%}}</style><div class="refbegin refbegin-columns references-column-count references-column-count-2" style="column-count: 2;"> <ul><li><cite id="CITEREFBarford2001" class="citation book">Barford, P.M. (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/earlyslavscultur00barf">The Early Slavs</a>. Cornell University Press. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/earlyslavscultur00barf/page/n144">15</a>—16. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8014-3977-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8014-3977-3">978-0-8014-3977-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=P.M.&rft.aulast=Barford&rft.btitle=The+Early+Slavs&rft.date=2001&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8014-3977-3&rft.pages=15-16&rft.pub=Cornell+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fearlyslavscultur00barf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFByrne2004" class="citation book">Byrne, Joseph Patrick (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=yw3HmjRvVQMC&pg=PA62">Black Death</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-313-32492-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-313-32492-5">978-0-313-32492-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Joseph+Patrick&rft.aulast=Byrne&rft.btitle=Black+Death&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-313-32492-5&rft_id=http%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dyw3HmjRvVQMC%26pg%3DPA62&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFGleason2009" class="citation book">Gleason, Abbott (2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=JyN0hlKcfTcC&pg=PA62">A Companion to Russian History</a>. John Wiley & Sons. стр. 62. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4443-0842-6" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4443-0842-6">978-1-4443-0842-6</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Abbott&rft.aulast=Gleason&rft.btitle=A+Companion+to+Russian+History&rft.date=2009&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4443-0842-6&rft.pages=62&rft.pub=John+Wiley+%26+Sons&rft_id=http%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DJyN0hlKcfTcC%26pg%3DPA62&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFDroninBellinger2005" class="citation book">Dronin, N. M.; Bellinger, E. G. (2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=9a5j_JL6cqIC&pg=PA38">Climate Dependence and Food Problems in Russia, 1900—1990: The Interaction of Climate and Agricultural Policy and Their Effect on Food Problems</a>. Central European University Press. стр. 38. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-963-7326-10-3" title="Посебно:Штампани извори/978-963-7326-10-3">978-963-7326-10-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.au=Bellinger%2C+E.+G.&rft.aufirst=N.+M.&rft.aulast=Dronin&rft.btitle=Climate+Dependence+and+Food+Problems+in+Russia%2C+1900%E2%80%941990%3A+The+Interaction+of+Climate+and+Agricultural+Policy+and+Their+Effect+on+Food+Problems&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.isbn=978-963-7326-10-3&rft.pages=38&rft.pub=Central+European+University+Press&rft_id=http%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D9a5j_JL6cqIC%26pg%3DPA38&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFŽivanov2002" class="citation book"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2" title="Сава Живанов">Živanov, Sava</a> (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=JPIiAQAAIAAJ">Rusija na prelomu vekova: Poslednje decenije ruskog carstva od završetka Krimskog do početka Prvog svetskog rata (1855—1914)</a>. Beograd: Službeni list.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Sava&rft.aulast=%C5%BDivanov&rft.btitle=Rusija+na+prelomu+vekova%3A+Poslednje+decenije+ruskog+carstva+od+zavr%C5%A1etka+Krimskog+do+po%C4%8Detka+Prvog+svetskog+rata+%281855%E2%80%941914%29&rft.date=2002&rft.genre=book&rft.place=Beograd&rft.pub=Slu%C5%BEbeni+list&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DJPIiAQAAIAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFJacobson1995" class="citation book">Jacobson, E. (1995). The Art of the Scythians: The Interpenetration of Cultures at the Edge of the Hellenic World. Brill. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-90-04-09856-5" title="Посебно:Штампани извори/978-90-04-09856-5">978-90-04-09856-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=E.&rft.aulast=Jacobson&rft.btitle=The+Art+of+the+Scythians%3A+The+Interpenetration+of+Cultures+at+the+Edge+of+the+Hellenic+World&rft.date=1995&rft.genre=book&rft.isbn=978-90-04-09856-5&rft.pub=Brill&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFМыльников1996" class="citation book">Мыльников, Александр С. (1996). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=gSA0AAAAMAAJ">Картина славянского мира: Взгляд из Восточной Европы: Этногенетические легенды, догадки, протогипотезы XVI-начала XVIII века</a>. Санкт-Петербург: Петербургское Востоковедение.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80+%D0%A1.&rft.aulast=%D0%9C%D1%8B%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2&rft.btitle=%D0%9A%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%8F%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE+%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%3A+%D0%92%D0%B7%D0%B3%D0%BB%D1%8F%D0%B4+%D0%B8%D0%B7+%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B9+%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%8B%3A+%D0%AD%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5+%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D1%8B%2C+%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%BA%D0%B8%2C+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%B7%D1%8B+XVI-%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BB%D0%B0+XVIII+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.place=%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%82-%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3&rft.pub=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5+%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DgSA0AAAAMAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFОстапчук2012" class="citation journal">Остапчук, Оксана (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://src-h.slav.hokudai.ac.jp/publictn/acta/32/05Ostapchuk.pdf">„Русский versus российский: Исторический и социокультурный контекст функционирования лингвонимов”</a> (PDF). Acta Slavica Iaponica. 32: 97—104.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+versus+%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9%3A+%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D0%B8+%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%8C%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82+%D1%84%D1%83%D0%BD%D0%BA%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%8F+%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2&rft.aufirst=%D0%9E%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B0&rft.aulast=%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BF%D1%87%D1%83%D0%BA&rft.date=2012&rft.genre=article&rft.jtitle=Acta+Slavica+Iaponica&rft.pages=97-104&rft.volume=32&rft_id=https%3A%2F%2Fsrc-h.slav.hokudai.ac.jp%2Fpublictn%2Facta%2F32%2F05Ostapchuk.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFSkrynnikov1981" class="citation book">Skrynnikov, R. (1981). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/ivanterrible0000skry">Ivan the Terrible</a>. Academic Intl Pr. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/ivanterrible0000skry/page/219">219</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-87569-039-1" title="Посебно:Штампани извори/978-0-87569-039-1">978-0-87569-039-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=R.&rft.aulast=Skrynnikov&rft.btitle=Ivan+the+Terrible&rft.date=1981&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-87569-039-1&rft.pages=219&rft.pub=Academic+Intl+Pr&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fivanterrible0000skry&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFСоловьев1947" class="citation journal"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%B2" title="Александар Соловјев">Соловьев, Александр В.</a> (1947). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210830220014/http://istmat.info/files/uploads/37603/qh-1947_a-v-soloviev.pdf">„Великая, Малая и Белая Русь”</a> (PDF). Вопросы истории. 7: 24—38. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://istmat.info/files/uploads/37603/qh-1947_a-v-soloviev.pdf">оригинала</a> (PDF) 30. 08. 2021. г. Приступљено 26. 05. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%8F%2C+%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%8F+%D0%B8+%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%8F+%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%8C&rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80+%D0%92.&rft.aulast=%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%8C%D0%B5%D0%B2&rft.date=1947&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%92%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%8B+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B8&rft.pages=24-38&rft.volume=7&rft_id=http%3A%2F%2Fistmat.info%2Ffiles%2Fuploads%2F37603%2Fqh-1947_a-v-soloviev.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFSoloviev1959" class="citation journal"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%B2" title="Александар Соловјев">Soloviev, Alexandre V.</a> (1959). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.jstor.org/stable/41041575">„Weiß-, Schwarz- und Rotreußen: Versuch einer historisch-politischen Analyse”</a>. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. 7: 1—33.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=Wei%C3%9F-%2C+Schwarz-+und+Rotreu%C3%9Fen%3A+Versuch+einer+historisch-politischen+Analyse&rft.aufirst=Alexandre+V.&rft.aulast=Soloviev&rft.date=1959&rft.genre=article&rft.jtitle=Jahrb%C3%BCcher+f%C3%BCr+Geschichte+Osteuropas&rft.pages=1-33&rft.volume=7&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F41041575&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFSolovyov2001" class="citation book">Solovyov, S. (2001). History of Russia from the Earliest Times. 6. AST. стр. 562—604. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-5-17-002142-0" title="Посебно:Штампани извори/978-5-17-002142-0">978-5-17-002142-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=S.&rft.aulast=Solovyov&rft.btitle=History+of+Russia+from+the+Earliest+Times&rft.date=2001&rft.genre=book&rft.isbn=978-5-17-002142-0&rft.pages=562-604&rft.pub=AST&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFТрубачев1994" class="citation journal">Трубачев, Олег Н. (1994). „Русь, Россия: Очерк этимологии названия”. Русская словесность. 3: 67—70.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.atitle=%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%8C%2C+%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F%3A+%D0%9E%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%BA+%D1%8D%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%B8+%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%8F&rft.aufirst=%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D0%B3+%D0%9D.&rft.aulast=%D0%A2%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2&rft.date=1994&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F+%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%8C&rft.pages=67-70&rft.volume=3&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFTsetskhladze1998" class="citation book">Tsetskhladze, G.R. (1998). The Greek Colonisation of the Black Sea Area: Historical Interpretation of Archaeology. F. Steiner. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-3-515-07302-8" title="Посебно:Штампани извори/978-3-515-07302-8">978-3-515-07302-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=G.R.&rft.aulast=Tsetskhladze&rft.btitle=The+Greek+Colonisation+of+the+Black+Sea+Area%3A+Historical+Interpretation+of+Archaeology&rft.date=1998&rft.genre=book&rft.isbn=978-3-515-07302-8&rft.pub=F.+Steiner&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFObolensky1994" class="citation book">Obolensky, D. (1994). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/byzantiumslavs0000obol">Byzantium and the Slavs</a>. St Vladimir's Seminary Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-88141-008-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-88141-008-2">978-0-88141-008-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=D.&rft.aulast=Obolensky&rft.btitle=Byzantium+and+the+Slavs&rft.date=1994&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-88141-008-2&rft.pub=St+Vladimir%27s+Seminary+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fbyzantiumslavs0000obol&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHosking2001" class="citation book">Hosking, Geoffrey A. (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=oh-5AAmboMUC&pg=PA9">Russia and the Russians: A History</a>. Harvard University Press. стр. 9. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-674-00473-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-674-00473-3">978-0-674-00473-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=Geoffrey+A.&rft.aulast=Hosking&rft.btitle=Russia+and+the+Russians%3A+A+History&rft.date=2001&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-674-00473-3&rft.pages=9&rft.pub=Harvard+University+Press&rft_id=http%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Doh-5AAmboMUC%26pg%3DPA9&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFChristian1998" class="citation book">Christian, D. (1998). A History of Russia, Central Asia and Mongolia. Blackwell Publishing. стр. 6—7.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aufirst=D.&rft.aulast=Christian&rft.btitle=A+History+of+Russia%2C+Central+Asia+and+Mongolia&rft.date=1998&rft.genre=book&rft.pages=6-7&rft.pub=Blackwell+Publishing&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li></ul> </div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Спољашње_везе">Спољашње везе</h2></div> <ul><li><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20140401074830/http://www.duma.ru/">„Званични сајт парламента”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.duma.ru/">оригинала</a> 01. 04. 2014. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%97%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D1%98%D1%82+%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.duma.ru%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.kremlin.ru/">Званични сајт председника</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.gov.ru/">Званични сајт владе</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.cbr.ru/eng/">Централна банка Русије</a></li> <li><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20091203153817/http://www.informisanje.info/2009/06/u-rusiju-bez-viza/">„Споразум о безвизном режиму путовања између Руске Федерације и Републике Србије”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.informisanje.info/2009/06/u-rusiju-bez-viza/">оригинала</a> 03. 12. 2009. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.btitle=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC+%D0%BE+%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%BE%D0%BC+%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BC%D1%83+%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0+%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83+%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%B8+%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.informisanje.info%2F2009%2F06%2Fu-rusiju-bez-viza%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2015&mm=01&dd=03&nav_id=943268">Неоткривена Русија: Занимљивости које можда нисте знали (Б92, 3. јануар 2015)</a></li></ul> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365370">.mw-parser-output .navbox{box-sizing:border-box;border:1px solid #a2a9b1;width:100%;clear:both;font-size:88%;text-align:center;padding:1px;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .navbox .navbox{margin-top:0}.mw-parser-output .navbox+.navbox,.mw-parser-output .navbox+.navbox-styles+.navbox{margin-top:-1px}.mw-parser-output .navbox-inner,.mw-parser-output .navbox-subgroup{width:100%}.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-title,.mw-parser-output .navbox-abovebelow{padding:0.25em 1em;line-height:1.5em;text-align:center}.mw-parser-output .navbox-group{white-space:nowrap;text-align:right}.mw-parser-output .navbox,.mw-parser-output .navbox-subgroup{background-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list{line-height:1.5em;border-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list-with-group{text-align:left;border-left-width:2px;border-left-style:solid}.mw-parser-output tr+tr>.navbox-abovebelow,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-group,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-image,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-list{border-top:2px solid #fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-title{background-color:#ccf}.mw-parser-output .navbox-abovebelow,.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-title{background-color:#ddf}.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-abovebelow{background-color:#e6e6ff}.mw-parser-output .navbox-even{background-color:#f7f7f7}.mw-parser-output .navbox-odd{background-color:transparent}.mw-parser-output .navbox .hlist td dl,.mw-parser-output .navbox .hlist td ol,.mw-parser-output .navbox .hlist td ul,.mw-parser-output .navbox td.hlist dl,.mw-parser-output .navbox td.hlist ol,.mw-parser-output .navbox td.hlist ul{padding:0.125em 0}.mw-parser-output .navbox .navbar{display:block;font-size:100%}.mw-parser-output .navbox-title .navbar{float:left;text-align:left;margin-right:0.5em}</style></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Теме_Русије" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="3"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Шаблон:Теме Русије"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Теме Русије (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Теме Русије"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Теме_Русије" style="font-size:114%;margin:0 4em">Теме <a class="mw-selflink selflink">Русије</a> </div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Историја Русије">Историја</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0.5em;padding-right:0.5em;font-weight:normal;"><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Временска линија руске историје (страница не постоји)">Временска линија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Праиндоевропљани">Праиндоевропљани</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B8" title="Скити">Скити</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8" title="Источни Словени">Источни Словени</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82" title="Руски каганат">Руски каганат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81" class="mw-redirect" title="Кијевска Рус">Кијевска Рус</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Новгородска република">Новгородска република</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%A1%D1%83%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%99" title="Владимир-Суздаљ">Владимир-Суздаљ</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Велика московска кнежевина">Велика московска кнежевина</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Руско царство">Руско царство</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Руска Империја">Руска Империја</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Руска Република">Руска Република</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република">Руска СФСР</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Совјетски Савез">Совјетски Савез</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Историја Руске Федерације (страница не постоји)">Руска Федерација</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0.5em;padding-right:0.5em;font-weight:normal;">По теми</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Привредна историја Руске Федерације (страница не постоји)">Привреда</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војна историја Русије (страница не постоји)">Војска</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B6%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Историја руског журнализма (страница не постоји)">Журнализам</a> ‎</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Историја поштанских марки Русије (страница не постоји)">Пошта</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td><td class="noviewer navbox-image" rowspan="5" style="width:1px;padding:0 0 0 2px"><div><a href="/wiki/Russia" title="Russia"><img alt="Russia" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg/80px-Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg.png" decoding="async" width="80" height="95" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg/120px-Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg/160px-Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation.svg.png 2x" data-file-width="437" data-file-height="517" /></a></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Географија Русије">Географија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><td colspan="2" class="navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Државне границе Русије (страница не постоји)">Границе</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BC_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списам земљотреса у Русији (страница не постоји)">Земљотреси</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Геологија Русије (страница не постоји)">Геологија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BE_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Европски део Русије">Европски дио Русије</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BE_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Азијски део Русије">Азијски дио Русије</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Кавкаске планине">Кавкаске планине</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D0%B7" title="Сјеверни Кавказ">Сјеверни Кавказ</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE" title="Каспијско језеро">Каспијско језеро</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B0%D0%BB_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Урал (планина)">Урал</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Западносибирска низија">Западносибирска низија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80" title="Сибир">Сибир</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA" title="Руски далеки исток">Руски далеки исток</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Северна Азија">Сјеверна Азија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%9A%D0%B5_%D1%82%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Крајње тачке Русије (страница не постоји)">Крајње тачке</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Флора Русије (страница не постоји)">Флора</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Фауна Русије (страница не постоји)">Фауна</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Списак градова у Русији">Градови</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак острва Русије (страница не постоји)">Острва</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак језера Русије (страница не постоји)">Језера</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак ријека Русије (страница не постоји)">Ријеке</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B2%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак вулкана Русије (страница не постоји)">Вулкани</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Клима Русије (страница не постоји)">Клима</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак планина Русије (страница не постоји)">Планине</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0.5em;padding-right:0.5em;font-weight:normal;"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Субјекти Руске Федерације">Управна подела</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Републике Русије">Република</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Покрајине Русије">Покрајина</a>, <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Области Русије">област</a>, <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D1%84%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%B0" title="Град федералног значаја">град федералног значаја</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Аутономне области Русије">Аутономна област</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Аутономни окрузи Русије">Аутономни округ</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Политика</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><td colspan="2" class="navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D1%80%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Регрутација у Русији (страница не постоји)">Регрутација</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Устав Русије">Устав</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Избори у Русији (страница не постоји)">Избори</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83_%D0%B4%D1%83%D0%BC%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Избори за Државну думу (страница не постоји)">Парламентарни избори</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Избори за Предсједника Руске Федерације (страница не постоји)">Предсједнички избори</a></li></ul></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Федерални буџет Русије (страница не постоји)">Федерални буџет</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Спољни односи Русије">Спољни односи</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Слобода медија у Русији (страница не постоји)">Слобода медија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Влада Руске Федерације">Влада</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Председник Владе Руске Федерације">Предсједник</a></li></ul></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%89%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Људска права у Русији (страница не постоји)">Људска права</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%98_%D0%9B%D0%93%D0%91%D0%A2_%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Положај ЛГБТ особа у Русији (страница не постоји)">ЛГБТ</a></li></ul></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Судски систем Русије (страница не постоји)">Судство</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руско држављанство (страница не постоји)">Држављанство</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Државни службеници Руске Федерације">Државни службеници</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Спровођење закона у Русији (страница не постоји)">Спровођење закона</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Затвори у Русији (страница не постоји)">Затвори</a></li></ul></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Либерализам у Русији (страница не постоји)">Либерализам</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак политичких странака у Русији (страница не постоји)">Политичке странке</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Председник Руске Федерације">Предсједник Федерације</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0.5em;padding-right:0.5em;font-weight:normal;"><a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Оружане снаге Руске Федерације">Војска</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Копнена војска Руске Федерације">Копнена војска</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D1%81%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Ваздушно-космичке снаге Руске Федерације">Ваздушно-космичке снаге</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%84%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Војно-поморска флота Руске Федерације">Војно-поморска флота</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ракетна војска стратешке намене Руске Федерације (страница не постоји)">Ракетна војска стратешке намене</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ваздушно-десантна војска Руске Федерације (страница не постоји)">Ваздушно-десантна војска</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Привреда Русије">Привреда</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><td colspan="2" class="navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Пољопривреда у Русији">Пољопривреда</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ваздухопловна индустрија у Русији (страница не постоји)">Ваздухопловна индустрија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аутомобилска индустрија у Русији (страница не постоји)">Аутомобилска индустрија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Банкарство у Русији (страница не постоји)">Банкарство</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Банка Русије">Централна банка</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Корупција у Русији">Корупција</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Одбрамбена индустрија у Русији (страница не постоји)">Одбрамбена индустрија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Привредни региони Русије (страница не постоји)">Привредни региони</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Енергија у Русији (страница не постоји)">Енергија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Рибарска индустрија у Русији">Рибарска индустрија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A8%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Шумарство у Русији (страница не постоји)">Шумарство</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%86%D0%BA%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Коцкање у Русији (страница не постоји)">Коцкање</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Рударска индустрија у Русији (страница не постоји)">Рударска индустрија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Нафтна индустрија у Русији (страница не постоји)">Нафтна индустрија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B0" title="Руска рубља">Руска рубља</a></li> <li><a href="/wiki/Ruski_oligarsi" title="Ruski oligarsi">Руски олигарси</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Свемирска индустрија у Русији (страница не постоји)">Свемирска индустрија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бродоградња у Русији (страница не постоји)">Бродоградња</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак синдиката у Русији (страница не постоји)">Синдикати</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Порези у Русији (страница не постоји)">Порези</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Туризам у Русији">Туризам</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%98_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Саобраћај у Русији">Саобраћај</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Телекомуникације у Русији (страница не постоји)">Телекомуникације</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Друштво</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><td colspan="2" class="navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Алкохолизам у Русији">Алкохолизам</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Криминал у Русији (страница не постоји)">Криминал</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Образовање у Русији">Образовање</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Здравствено осигурање у Русији (страница не постоји)">Здравствено осигурање</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пензије у Русији (страница не постоји)">Пензије</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0.5em;padding-right:0.5em;font-weight:normal;"><a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Култура Русије">Култура</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Руска архитектура">Архитектура</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Категорија:Руска уметност">Уметност</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Руска књижевност">Књижевност</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%82" title="Руски балет">Балет</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руска кинематографија (страница не постоји)">Кинематографија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Медији Русије (страница не постоји)">Медији</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Музика Русије">Музика</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Државни празници у Русији (страница не постоји)">Државни празници</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руска опера (страница не постоји)">Опера</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Руски језик">Језик</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D1%85%D0%B8%D1%9A%D0%B0" title="Руска кухиња">Кухиња</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%B6%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Руске борилачке вјежтине (страница не постоји)">Борилачке вјештине</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D0%BE%D0%BB%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D1%80" class="mw-redirect" title="Руски фолклор">Фолклор</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" class="mw-redirect" title="Телевизија у Русији">Телевизија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Интернет у Русији (страница не постоји)">Интернет</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Спорт у Русији">Спорт</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0.5em;padding-right:0.5em;font-weight:normal;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Демографија Русије">Демографија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8" title="Руси">Руси</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%95%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Етничке групе Русије">Етничке групе</a></li></ul></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Језици Русије (страница не постоји)">Језици</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BC%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Имиграција у Русију (страница не постоји)">Имиграција</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Илегална имиграција у Русију (страница не постоји)">Илегална</a></li></ul></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0.5em;padding-right:0.5em;font-weight:normal;"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Религија у Русији">Религија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хришћанство у Русији (страница не постоји)">Хришћанство</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="Руска православна црква">православље</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Католичка црква у Русији (страница не постоји)">католицизам</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Протестантизам у Русији (страница не постоји)">протестантизам</a></li></ul></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ислам у Русији (страница не постоји)">Ислам</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Будизам у Русији (страница не постоји)">Будизам</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B8_%D1%83_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јевреји у Русији (страница не постоји)">Јудаизам</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0.5em;padding-right:0.5em;font-weight:normal;">Симболи</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Химна Русије">Химна</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B1_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Грб Русије">Грб</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Застава Русије">Застава</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B4%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Одликовања Руске Федерације (страница не постоји)">Одликовања</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Државни празници Русије (страница не постоји)">Празници</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="3" style="font-weight:bold;"><div> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Категорија:Русија">Категорија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Портал:Русија">Портал</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Државе_и_територије_у_Европи" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Шаблон:Европа"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Разговор о шаблону:Европа"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Европа"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Државе_и_територије_у_Европи" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Држава">Државе</a> и територије у <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Европа">Европи</a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8#Зависне_територије#Независне_државе" title="Списак суверених држава и зависних територија у Европи">Суверене државе</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD" title="Азербејџан">Азербејџан</a>2</li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Албанија">Албанија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Андора">Андора</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Аустрија">Аустрија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Белгија">Белгија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Белорусија">Белорусија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Босна и Херцеговина">Босна и Херцеговина</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Бугарска">Бугарска</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD" title="Ватикан">Ватикан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Грузија">Грузија</a>1</li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Грчка">Грчка</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Данска">Данска</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Естонија">Естонија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%98%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Република Ирска">Ирска</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4" title="Исланд">Исланд</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">Италија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јерменија">Јерменија</a>2</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Казахстан">Казахстан</a>1</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80" title="Кипар">Кипар</a>2</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Холандија">Краљевина Холандија</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Холандија">Холандија</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Летонија">Летонија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Литванија">Литванија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD" title="Лихтенштајн">Лихтенштајн</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3" title="Луксембург">Луксембург</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Мађарска">Мађарска</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B0" title="Малта">Малта</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Молдавија">Молдавија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE" title="Монако">Монако</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%8A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Њемачка">Немачка</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0" title="Норвешка">Норвешка</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Пољска">Пољска</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Португалија">Португалија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Румунија">Румунија</a></li> <li><a class="mw-selflink selflink">Русија</a>1</li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE" title="Сан Марино">Сан Марино</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Северна Македонија">Северна Македонија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Словачка">Словачка</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Словенија">Словенија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Србија">Србија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Турска">Турска</a>1</li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Уједињено Краљевство">Уједињено Краљевство</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Украјина">Украјина</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Финска">Финска</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Француска">Француска</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Хрватска">Хрватска</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Црна Гора">Црна Гора</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0" title="Чешка">Чешка</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Швајцарска">Швајцарска</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Шведска">Шведска</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Шпанија">Шпанија</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8#Зависне_територије" title="Списак суверених држава и зависних територија у Европи">Зависне територије</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Грчка">Грчка</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Света Гора">Света Гора</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Данска">Данска</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0" title="Фарска Острва">Фарска Острва</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0" title="Норвешка">Норвешка</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%BD" title="Јан Мајен">Јан Мајен</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4" title="Свалбард">Свалбард</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Португалија">Португалија</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8" title="Азори">Азори</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Уједињено Краљевство">Уједињено Краљевство</a> <ul><li><a href="/wiki/Akrotiri_i_Dekelija" title="Akrotiri i Dekelija">Акротири и Декелија</a>2</li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%98%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BA_%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B7%D0%B8" title="Бејливик Гернзи">Гернзи</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%80" title="Гибралтар">Гибралтар</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE_%D0%9C%D0%B5%D0%BD" title="Острво Мен">Острво Мен</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%8F%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8" title="Џерзи">Џерзи</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Финска">Финска</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0" title="Оландска Острва">Оландска Острва</a></li></ul></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Непризнате државе</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B1%D1%85%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Абхазија">Абхазија</a>3</li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јужна Осетија">Јужна Осетија</a>3</li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE" title="Република Косово">Косово</a>3</li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5" title="Придњестровље">Придњестровље</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80" title="Северни Кипар">Северни Кипар</a>2, 3</li></ul> </div></td></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="2" style="font-size:90%"><div> <ul><li>1 Делом се налазе у <a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Азија">Азији</a></li> <li>2 Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом</li> <li>3 Делимично призната независност, није члан Уједињених нација</li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Државе_и_територије_у_Азији" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="3"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Шаблон:Азија"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Разговор о шаблону:Азија"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Азија"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Државе_и_територије_у_Азији" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Списак суверених држава и зависних територија у Азији">Државе и територије</a> у <a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Азија">Азији</a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Суверена држава">Суверене државе</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Авганистан">Авганистан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD" title="Азербејџан">Азербејџан</a>1</li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%88" title="Бангладеш">Бангладеш</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%85%D1%80%D0%B5%D0%B8%D0%BD" title="Бахреин">Бахреин</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B5%D1%98" title="Брунеј">Брунеј</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Бутан">Бутан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D0%BC" title="Вијетнам">Вијетнам</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Грузија">Грузија</a>1</li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82" title="Египат">Египат</a>1</li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B5%D0%BB" title="Израел">Израел</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индија">Индија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индонезија">Индонезија</a>1</li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BA" title="Ирак">Ирак</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BD" title="Иран">Иран</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%A2%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%80" title="Источни Тимор">Источни Тимор</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD" title="Јапан">Јапан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD" title="Јемен">Јемен</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јерменија">Јерменија</a>2</li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD" title="Јордан">Јордан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Јужна Кореја">Јужна Кореја</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Казахстан">Казахстан</a>1</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D1%9F%D0%B0" title="Камбоџа">Камбоџа</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80" title="Катар">Катар</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Кина">Кина</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80" title="Кипар">Кипар</a>2</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Киргистан">Киргистан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%82" title="Кувајт">Кувајт</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BE%D1%81" title="Лаос">Лаос</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BD" title="Либан">Либан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8" title="Малдиви">Малдиви</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Малезија">Малезија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BC%D0%B0%D1%80" title="Мјанмар">Мјанмар</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Монголија">Монголија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BB" title="Непал">Непал</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9E%D0%BC%D0%B0%D0%BD" title="Оман">Оман</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Пакистан">Пакистан</a></li> <li><a class="mw-selflink selflink">Русија</a>1</li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Саудијска Арабија">Саудијска Арабија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Северна Кореја">Северна Кореја</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%80" title="Сингапур">Сингапур</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Сирија">Сирија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4" title="Тајланд">Тајланд</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Таџикистан">Таџикистан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Туркменистан">Туркменистан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Турска">Турска</a>1</li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Узбекистан">Узбекистан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%95%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8" title="Уједињени Арапски Емирати">Уједињени Арапски Емирати</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Филипини">Филипини</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A8%D1%80%D0%B8_%D0%9B%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0" title="Шри Ланка">Шри Ланка</a></li></ul> </div></td><td class="noviewer navbox-image" rowspan="3" style="width:1px;padding:0 0 0 2px;padding: 0 0.5em;"><div><a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Азија"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Asia_%28orthographic_projection%29.svg/100px-Asia_%28orthographic_projection%29.svg.png" decoding="async" width="100" height="100" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Asia_%28orthographic_projection%29.svg/150px-Asia_%28orthographic_projection%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Asia_%28orthographic_projection%29.svg/200px-Asia_%28orthographic_projection%29.svg.png 2x" data-file-width="541" data-file-height="541" /></a></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Списак непризнатих и дјелимично признатих држава">Непризнате и делимично признате државе</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B1%D1%85%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Абхазија">Абхазија</a>2</li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јужна Осетија">Јужна Осетија</a>2</li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Република Кина">Кина (Тајван)</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Држава Палестина">Палестина</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80" title="Северни Кипар">Северни Кипар</a>2</li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Зависна територија">Зависне територије</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Аустралија</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%BD%D0%BE_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE" title="Божићно Острво">Божићно Острво</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0" title="Кокосова Острва">Кокосова Острва</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Уједињено Краљевство</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/Akrotiri_i_Dekelija" title="Akrotiri i Dekelija">Акротири и Декелија</a>2 (Суверене базне области)</li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Британска територија Индијског океана">Британска територија Индијског океана</a> (<a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Британске прекоморске територије">Британска прекоморска територија</a>)</li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Кина</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE" title="Макао">Макао</a> (<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B8_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Посебни административни региони Кине (страница не постоји)">Посебни административни регион</a>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Хонгконг">Хонгконг</a> (Посебни административни регион)</li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="3"><div> <ul><li>1 Протеже се на конвенционалној граници између Азије и другог континента.</li> <li>2 Сматра се делом Европе из културних, политичких и историјских разлога, али се географски налази у западној Азији.</li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Заједница_независних_држава" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="3"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%97%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Шаблон:Заједница независних држава"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%97%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Заједница независних држава (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%97%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Заједница независних држава"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Заједница_независних_држава" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Заједница независних држава">Заједница независних држава</a></div></th></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="3"><div> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Евроазијска трговачка унија (страница не постоји)">Евроазијска трговачка унија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Евроазијска економска унија">Евроазијска економска унија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8_%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Савез Русије и Белорусије">Савезна држава</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Чланство</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Чланице</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD" title="Азербејџан">Азербејџан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Белорусија">Белорусија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јерменија">Јерменија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Молдавија">Молдавија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Казахстан">Казахстан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Киргистан">Киргистан</a></li> <li><a class="mw-selflink selflink">Русија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Таџикистан">Таџикистан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Узбекистан">Узбекистан</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Придружена чланица</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Туркменистан">Туркменистан</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Бивше чланице</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Грузија">Грузија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Украјина">Украјина</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Историја</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Руско царство">Руско царство</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Совјетски Савез">Совјетски Савез</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Савез независних држава (страница не постоји)">Савез независних држава</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бјеловјешки договор (страница не постоји)">Бјеловјешки договор</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Блиско иностранство (страница не постоји)">Блиско иностранство</a></li></ul></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%BC%D0%B0-%D0%90%D1%82%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Алма-Ата декларација (страница не постоји)">Алма-Ата декларација</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td><td class="noviewer navbox-image" rowspan="1" style="width:1px;padding:0 0 0 2px"><div><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Flag_of_the_CIS.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/11/Flag_of_the_CIS.svg/60px-Flag_of_the_CIS.svg.png" decoding="async" width="60" height="30" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/11/Flag_of_the_CIS.svg/90px-Flag_of_the_CIS.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/11/Flag_of_the_CIS.svg/120px-Flag_of_the_CIS.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a></div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Група_Осам_(Г8)_и_Група_Осам_+_Пет_(Г8+5)" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%938" title="Шаблон:Г8"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%938&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Г8 (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%938" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Г8"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Група_Осам_(Г8)_и_Група_Осам_+_Пет_(Г8+5)" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%938" title="Г8">Група Осам</a> (Г8) и <a href="/w/index.php?title=%D0%938%2B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Г8+5 (страница не постоји)">Група Осам + Пет</a> (Г8+5)</div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Чланице Г8</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/23px-Flag_of_Italy.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/35px-Flag_of_Italy.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/45px-Flag_of_Italy.svg.png 2x" data-file-width="1500" data-file-height="1000" /> <a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">Италија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/23px-Flag_of_Japan.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/35px-Flag_of_Japan.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/45px-Flag_of_Japan.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD" title="Јапан">Јапан</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Canada.svg/23px-Flag_of_Canada.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Canada.svg/35px-Flag_of_Canada.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Canada.svg/46px-Flag_of_Canada.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Канада">Канада</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/23px-Flag_of_Germany.svg.png" decoding="async" width="23" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/35px-Flag_of_Germany.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/46px-Flag_of_Germany.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%8A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Њемачка">Немачка</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/23px-Flag_of_Russia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/35px-Flag_of_Russia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/45px-Flag_of_Russia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a class="mw-selflink selflink">Русија</a> (суспендована)</li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/23px-Flag_of_the_United_States.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/35px-Flag_of_the_United_States.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/46px-Flag_of_the_United_States.svg.png 2x" data-file-width="1235" data-file-height="650" /> <a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Сједињене Америчке Државе">Сједињене Америчке Државе</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/23px-Flag_of_France.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/35px-Flag_of_France.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/45px-Flag_of_France.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Француска">Француска</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg/23px-Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg/35px-Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg/46px-Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Уједињено Краљевство">Уједињено Краљевство</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Посматрач</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Flag_of_Europe.svg/23px-Flag_of_Europe.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Flag_of_Europe.svg/35px-Flag_of_Europe.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Flag_of_Europe.svg/45px-Flag_of_Europe.svg.png 2x" data-file-width="810" data-file-height="540" /> <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Европска унија">Европска унија</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Г8+5</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/22px-Flag_of_Brazil.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/33px-Flag_of_Brazil.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/43px-Flag_of_Brazil.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="700" /> <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Бразил">Бразил</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/23px-Flag_of_India.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/35px-Flag_of_India.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/45px-Flag_of_India.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индија">Индија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_South_Africa.svg/23px-Flag_of_South_Africa.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_South_Africa.svg/35px-Flag_of_South_Africa.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_South_Africa.svg/45px-Flag_of_South_Africa.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%B0%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Јужноафричка Република">Јужна Африка</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/23px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/35px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/45px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Кина">Кина</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Mexico.svg/23px-Flag_of_Mexico.svg.png" decoding="async" width="23" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Mexico.svg/35px-Flag_of_Mexico.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Mexico.svg/46px-Flag_of_Mexico.svg.png 2x" data-file-width="980" data-file-height="560" /> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE" title="Мексико">Мексико</a></li></ul> </div></td></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="2"><div> <ul><li><a href="/wiki/G7" title="G7">Група Седам</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Г20_индустријски_развијених_земаља" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9320" title="Шаблон:Г20"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%9320&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Г20 (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9320" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Г20"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Г20_индустријски_развијених_земаља" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%9320_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%99%D0%B0" title="Г20 индустријски развијених земаља">Г20 индустријски развијених земаља</a></div></th></tr><tr><td colspan="2" class="navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/23px-Flag_of_Argentina.svg.png" decoding="async" width="23" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/35px-Flag_of_Argentina.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/46px-Flag_of_Argentina.svg.png 2x" data-file-width="800" data-file-height="500" /> <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Аргентина">Аргентина</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Flag_of_Australia.svg/23px-Flag_of_Australia.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Flag_of_Australia.svg/35px-Flag_of_Australia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Flag_of_Australia.svg/46px-Flag_of_Australia.svg.png 2x" data-file-width="1280" data-file-height="640" /> <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Аустралија">Аустралија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/22px-Flag_of_Brazil.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/33px-Flag_of_Brazil.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/43px-Flag_of_Brazil.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="700" /> <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Бразил">Бразил</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Flag_of_Europe.svg/23px-Flag_of_Europe.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Flag_of_Europe.svg/35px-Flag_of_Europe.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Flag_of_Europe.svg/45px-Flag_of_Europe.svg.png 2x" data-file-width="810" data-file-height="540" /> <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Европска унија">Европска унија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Canada.svg/23px-Flag_of_Canada.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Canada.svg/35px-Flag_of_Canada.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Canada.svg/46px-Flag_of_Canada.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Канада">Канада</a>1</li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/23px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/35px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/45px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Кина">Кина</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/23px-Flag_of_India.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/35px-Flag_of_India.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/45px-Flag_of_India.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индија">Индија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/23px-Flag_of_Indonesia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/35px-Flag_of_Indonesia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/45px-Flag_of_Indonesia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индонезија">Индонезија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/23px-Flag_of_Italy.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/35px-Flag_of_Italy.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/45px-Flag_of_Italy.svg.png 2x" data-file-width="1500" data-file-height="1000" /> <a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">Италија</a>1</li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/23px-Flag_of_Japan.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/35px-Flag_of_Japan.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/45px-Flag_of_Japan.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD" title="Јапан">Јапан</a>1</li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_South_Africa.svg/23px-Flag_of_South_Africa.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_South_Africa.svg/35px-Flag_of_South_Africa.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_South_Africa.svg/45px-Flag_of_South_Africa.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%B0%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Јужноафричка Република">Јужна Африка</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Flag_of_South_Korea.svg/23px-Flag_of_South_Korea.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Flag_of_South_Korea.svg/35px-Flag_of_South_Korea.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Flag_of_South_Korea.svg/45px-Flag_of_South_Korea.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Јужна Кореја">Јужна Кореја</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Mexico.svg/23px-Flag_of_Mexico.svg.png" decoding="async" width="23" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Mexico.svg/35px-Flag_of_Mexico.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Mexico.svg/46px-Flag_of_Mexico.svg.png 2x" data-file-width="980" data-file-height="560" /> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE" title="Мексико">Мексико</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/23px-Flag_of_Germany.svg.png" decoding="async" width="23" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/35px-Flag_of_Germany.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/46px-Flag_of_Germany.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%8A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Њемачка">Немачка</a>1</li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/23px-Flag_of_Russia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/35px-Flag_of_Russia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/45px-Flag_of_Russia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a class="mw-selflink selflink">Русија</a>1</li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Flag_of_Saudi_Arabia.svg/23px-Flag_of_Saudi_Arabia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Flag_of_Saudi_Arabia.svg/35px-Flag_of_Saudi_Arabia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Flag_of_Saudi_Arabia.svg/45px-Flag_of_Saudi_Arabia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Саудијска Арабија">Саудијска Арабија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/23px-Flag_of_the_United_States.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/35px-Flag_of_the_United_States.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/46px-Flag_of_the_United_States.svg.png 2x" data-file-width="1235" data-file-height="650" /> <a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Сједињене Америчке Државе">Сједињене Америчке Државе</a>1</li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg/23px-Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg/35px-Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg/46px-Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Уједињено Краљевство">Уједињено Краљевство</a>1</li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Flag_of_Turkey.svg/23px-Flag_of_Turkey.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Flag_of_Turkey.svg/35px-Flag_of_Turkey.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Flag_of_Turkey.svg/45px-Flag_of_Turkey.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="800" /> <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Турска">Турска</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/23px-Flag_of_France.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/35px-Flag_of_France.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/45px-Flag_of_France.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Француска">Француска</a>1</li></ul> </div></td></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="2" style="font-size:90%"><div> <ul><li>1 <a href="/wiki/%D0%938" title="Г8">Г8</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Организација_за_црноморску_економску_сарадњу" style="padding:3px"><table class="nowraplinks mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D1%83_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D1%83_%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D1%83" title="Шаблон:Организација за црноморску економску сарадњу"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D1%83_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D1%83_%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Организација за црноморску економску сарадњу (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D1%83_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D1%83_%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D1%83" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Организација за црноморску економску сарадњу"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Организација_за_црноморску_економску_сарадњу" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D1%83_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D1%83_%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D1%83" title="Организација за црноморску економску сарадњу">Организација за црноморску економску сарадњу</a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Чланице</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Flag_of_Azerbaijan.svg/23px-Flag_of_Azerbaijan.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Flag_of_Azerbaijan.svg/35px-Flag_of_Azerbaijan.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Flag_of_Azerbaijan.svg/46px-Flag_of_Azerbaijan.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD" title="Азербејџан">Азербејџан</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/Flag_of_Albania.svg/21px-Flag_of_Albania.svg.png" decoding="async" width="21" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/Flag_of_Albania.svg/32px-Flag_of_Albania.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/Flag_of_Albania.svg/42px-Flag_of_Albania.svg.png 2x" data-file-width="700" data-file-height="500" /> <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Албанија">Албанија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Flag_of_Bulgaria.svg/23px-Flag_of_Bulgaria.svg.png" decoding="async" width="23" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Flag_of_Bulgaria.svg/35px-Flag_of_Bulgaria.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Flag_of_Bulgaria.svg/46px-Flag_of_Bulgaria.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Бугарска">Бугарска</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0f/Flag_of_Georgia.svg/23px-Flag_of_Georgia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0f/Flag_of_Georgia.svg/35px-Flag_of_Georgia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0f/Flag_of_Georgia.svg/45px-Flag_of_Georgia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Грузија">Грузија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5c/Flag_of_Greece.svg/23px-Flag_of_Greece.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5c/Flag_of_Greece.svg/35px-Flag_of_Greece.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5c/Flag_of_Greece.svg/45px-Flag_of_Greece.svg.png 2x" data-file-width="600" data-file-height="400" /> <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Грчка">Грчка</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2f/Flag_of_Armenia.svg/23px-Flag_of_Armenia.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2f/Flag_of_Armenia.svg/35px-Flag_of_Armenia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2f/Flag_of_Armenia.svg/46px-Flag_of_Armenia.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јерменија">Јерменија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/27/Flag_of_Moldova.svg/23px-Flag_of_Moldova.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/27/Flag_of_Moldova.svg/35px-Flag_of_Moldova.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/27/Flag_of_Moldova.svg/46px-Flag_of_Moldova.svg.png 2x" data-file-width="1800" data-file-height="900" /> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Молдавија">Молдавија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/73/Flag_of_Romania.svg/23px-Flag_of_Romania.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/73/Flag_of_Romania.svg/35px-Flag_of_Romania.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/73/Flag_of_Romania.svg/45px-Flag_of_Romania.svg.png 2x" data-file-width="600" data-file-height="400" /> <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Румунија">Румунија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/23px-Flag_of_Russia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/35px-Flag_of_Russia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/45px-Flag_of_Russia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a class="mw-selflink selflink">Русија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Flag_of_Serbia.svg/23px-Flag_of_Serbia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Flag_of_Serbia.svg/35px-Flag_of_Serbia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Flag_of_Serbia.svg/45px-Flag_of_Serbia.svg.png 2x" data-file-width="1350" data-file-height="900" /> <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Србија">Србија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Flag_of_Turkey.svg/23px-Flag_of_Turkey.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Flag_of_Turkey.svg/35px-Flag_of_Turkey.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Flag_of_Turkey.svg/45px-Flag_of_Turkey.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="800" /> <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Турска">Турска</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Flag_of_Ukraine.svg/23px-Flag_of_Ukraine.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Flag_of_Ukraine.svg/35px-Flag_of_Ukraine.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Flag_of_Ukraine.svg/45px-Flag_of_Ukraine.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="800" /> <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Украјина">Украјина</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Кандидати</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Cyprus.svg/23px-Flag_of_Cyprus.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Cyprus.svg/35px-Flag_of_Cyprus.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Cyprus.svg/45px-Flag_of_Cyprus.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="800" /> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80" title="Кипар">Кипар</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/64/Flag_of_Montenegro.svg/23px-Flag_of_Montenegro.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/64/Flag_of_Montenegro.svg/35px-Flag_of_Montenegro.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/64/Flag_of_Montenegro.svg/46px-Flag_of_Montenegro.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Црна Гора">Црна Гора</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Посматрачи</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_Austria.svg/23px-Flag_of_Austria.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_Austria.svg/35px-Flag_of_Austria.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_Austria.svg/45px-Flag_of_Austria.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Аустрија">Аустрија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/85/Flag_of_Belarus.svg/23px-Flag_of_Belarus.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/85/Flag_of_Belarus.svg/35px-Flag_of_Belarus.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/85/Flag_of_Belarus.svg/46px-Flag_of_Belarus.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Белорусија">Белорусија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Egypt.svg/23px-Flag_of_Egypt.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Egypt.svg/35px-Flag_of_Egypt.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Egypt.svg/45px-Flag_of_Egypt.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82" title="Египат">Египат</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/21px-Flag_of_Israel.svg.png" decoding="async" width="21" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/32px-Flag_of_Israel.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/41px-Flag_of_Israel.svg.png 2x" data-file-width="1100" data-file-height="800" /> <a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B5%D0%BB" title="Израел">Израел</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/23px-Flag_of_Italy.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/35px-Flag_of_Italy.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/45px-Flag_of_Italy.svg.png 2x" data-file-width="1500" data-file-height="1000" /> <a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">Италија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/23px-Flag_of_Germany.svg.png" decoding="async" width="23" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/35px-Flag_of_Germany.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/46px-Flag_of_Germany.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%8A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Њемачка">Немачка</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/12/Flag_of_Poland.svg/23px-Flag_of_Poland.svg.png" decoding="async" width="23" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/12/Flag_of_Poland.svg/35px-Flag_of_Poland.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/12/Flag_of_Poland.svg/46px-Flag_of_Poland.svg.png 2x" data-file-width="640" data-file-height="400" /> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Пољска">Пољска</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/23px-Flag_of_the_United_States.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/35px-Flag_of_the_United_States.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/46px-Flag_of_the_United_States.svg.png 2x" data-file-width="1235" data-file-height="650" /> <a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Сједињене Америчке Државе">Сједињене Америчке Државе</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e6/Flag_of_Slovakia.svg/23px-Flag_of_Slovakia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e6/Flag_of_Slovakia.svg/35px-Flag_of_Slovakia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e6/Flag_of_Slovakia.svg/45px-Flag_of_Slovakia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Словачка">Словачка</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ce/Flag_of_Tunisia.svg/23px-Flag_of_Tunisia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ce/Flag_of_Tunisia.svg/35px-Flag_of_Tunisia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ce/Flag_of_Tunisia.svg/45px-Flag_of_Tunisia.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="800" /> <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81" title="Тунис">Тунис</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/23px-Flag_of_France.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/35px-Flag_of_France.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/45px-Flag_of_France.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Француска">Француска</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Flag_of_Croatia.svg/23px-Flag_of_Croatia.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Flag_of_Croatia.svg/35px-Flag_of_Croatia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Flag_of_Croatia.svg/46px-Flag_of_Croatia.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Хрватска">Хрватска</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_the_Czech_Republic.svg/23px-Flag_of_the_Czech_Republic.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_the_Czech_Republic.svg/35px-Flag_of_the_Czech_Republic.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_the_Czech_Republic.svg/45px-Flag_of_the_Czech_Republic.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0" title="Чешка">Чешка</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25743416">.mw-parser-output .tooltip-dotted{border-bottom:1px dotted;cursor:help}</style><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"></div><div role="navigation" class="navbox authority-control" aria-labelledby="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q159#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><div id="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q159#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Помоћ:Нормативна контрола">Нормативна контрола</a> <a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q159#identifiers" title="Уреди на Википодацима"><img alt="Уреди на Википодацима" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/10px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png" decoding="async" width="10" height="10" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/15px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/20px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 2x" data-file-width="20" data-file-height="20" /></a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Међународне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://id.worldcat.org/fast/1262050/">FAST</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://isni.org/isni/0000000123027140">ISNI</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/168830626">VIAF</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.oclc.org/worldcat/entity/E39PBJhhmCp3jtcMQbx3WgpXVC">WorldCat</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Државне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb122728378">Француска</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://data.bnf.fr/ark:/12148/cb122728378">BnF подаци</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://cantic.bnc.cat/registre/981058511963406706">Каталонија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://d-nb.info/gnd/4076899-5">Немачка</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://uli.nli.org.il/F/?func=find-b&local_base=NLX10&find_code=UID&request=987007530981505171">Израел</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.loc.gov/authorities/n92056007">Сједињене Државе</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.ndl.go.jp/auth/ndlna/00569699">Јапан</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://aleph.nkp.cz/F/?func=find-c&local_base=aut&ccl_term=ica=ge130512&CON_LNG=ENG">Чешка</a> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://aleph.nkp.cz/F/?func=find-c&local_base=aut&ccl_term=ica=ge128566&CON_LNG=ENG">2</a></li></ul></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://nla.gov.au/anbd.aut-an36042648">Аустралија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://dbn.bn.org.pl/descriptor-details/9810637537605606">Пољска</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Географске</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://musicbrainz.org/area/1f1fc3a4-9500-39b8-9f10-f0a465557eef">MusicBrainz area</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Академске</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://ci.nii.ac.jp/author/DA08132311?l=en">CiNii</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Уметничке</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://kulturnav.org/63134098-188a-4d80-8178-5d123dbb9c2f">KulturNav</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Људи</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.parliament.uk/v4fj7s0O">Парламент УК</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Остале</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.britannica.com/place/Russia">Енциклопедија Британика</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://hls-dhs-dss.ch/fr/articles/003376">Историјски речник Швајцарске</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://catalog.archives.gov/id/10044286">NARA</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.idref.fr/031531156">IdRef</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://islamansiklopedisi.org.tr/rusya">İslâm Ansiklopedisi</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r26481770">.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;justify-content:center;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-bordered{padding:0 2em;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;justify-content:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-unbordered{padding:0 1.7em;margin-left:0}.mw-parser-output .portal-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;flex:0 0 auto;min-height:24px}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;padding:0.15em 0;column-gap:1em;align-items:baseline;margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-item{display:inline-block;margin:0.15em 0.2em;min-height:24px;line-height:24px}@media screen and (max-width:768px){.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;flex-flow:column wrap;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-header{text-align:center;flex:0;padding-left:0.5em;margin:0 auto}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;align-items:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;align-items:center;flex:0;column-gap:1em;border-top:1px solid #a2a9b1;margin:0 auto;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{border-top:none;margin:0;list-style:none}}.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .sister-bar+link+.portal-bar,.mw-parser-output .sister-bar+style+.portal-bar,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.sister-bar{margin-top:-1px}</style><div class="portal-bar noprint metadata noviewer portal-bar-bordered" role="navigation" aria-label="Portals"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB" title="Википедија:Портал">Портали</a>:<ul class="portal-bar-content"><li class="portal-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/21px-Flag_of_Russia.svg.png" decoding="async" width="21" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/32px-Flag_of_Russia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/42px-Flag_of_Russia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Портал:Русија">Русија</a></li><li class="portal-bar-item"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Europe_(orthographic_projection).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c6/Europe_%28orthographic_projection%29.svg/19px-Europe_%28orthographic_projection%29.svg.png" decoding="async" width="19" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c6/Europe_%28orthographic_projection%29.svg/29px-Europe_%28orthographic_projection%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c6/Europe_%28orthographic_projection%29.svg/38px-Europe_%28orthographic_projection%29.svg.png 2x" data-file-width="541" data-file-height="541" /></a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Портал:Европа">Европа</a></li></ul></div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25171006">.mw-parser-output .sister-bar{display:flex;justify-content:center;align-items:baseline;font-size:88%;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em 0 0;padding:0 2em}.mw-parser-output .sister-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;padding:0.2em 0;flex:0 0 auto;min-height:24px;line-height:22px}.mw-parser-output .sister-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;align-items:baseline;padding:0.2em 0;column-gap:1em}.mw-parser-output .sister-bar-item{display:flex;align-items:baseline;margin:0.15em 0;min-height:24px;text-align:left}.mw-parser-output .sister-bar-logo{width:22px;line-height:22px;margin:0 0.2em;text-align:right}.mw-parser-output .sister-bar-link{margin:0 0.2em;text-align:left}@media screen and (max-width:960px){.mw-parser-output .sister-bar{flex-flow:column wrap;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .sister-bar-header{flex:0 1}.mw-parser-output .sister-bar-content{flex:1;border-top:1px solid #a2a9b1}.mw-parser-output .sister-bar-item{flex:0 0 20em;min-width:20em}}.mw-parser-output .navbox+link+.sister-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.sister-bar,.mw-parser-output .portal-bar+link+.sister-bar,.mw-parser-output .portal-bar+style+.sister-bar,.mw-parser-output .sister-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .sister-bar+.navbox-styles+.portal-bar{margin-top:-1px}</style><div class="noprint metadata sister-bar" role="navigation" aria-label="sister-projects"><div class="sister-bar-header">Русија на <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8" title="Википедија:Братски пројекти">сродним пројектима</a> Википедије:</div><div class="sister-bar-content"><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/14px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="14" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/21px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/28px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F" class="extiw" title="c:Россия">Медији</a> на Остави</div><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Wikinews-logo.svg/21px-Wikinews-logo.svg.png" decoding="async" width="21" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Wikinews-logo.svg/32px-Wikinews-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Wikinews-logo.svg/42px-Wikinews-logo.svg.png 2x" data-file-width="759" data-file-height="415" /><a href="https://sr.wikinews.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="extiw" title="n:Категорија:Русија">Новости</a> на Викиновостима</div><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/16px-Wikiquote-logo.svg.png" decoding="async" width="16" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/24px-Wikiquote-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/32px-Wikiquote-logo.svg.png 2x" data-file-width="300" data-file-height="355" /><a href="https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="extiw" title="q:Русија">Цитати</a> на Викицитатима</div><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg/19px-Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg.png" decoding="async" width="19" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg/29px-Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg/38px-Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg.png 2x" data-file-width="193" data-file-height="193" /><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/voy:Russia" class="extiw" title="en:voy:Russia">Водич</a> на Википутовању</div><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/21px-Wikidata-logo.svg.png" decoding="async" width="21" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/32px-Wikidata-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/42px-Wikidata-logo.svg.png 2x" data-file-width="1050" data-file-height="590" /><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q159" class="extiw" title="d:Q159">Подаци</a> на Википодацима</div></div></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25759729"><a class="external text" href="https://geohack.toolforge.org/geohack.php?pagename=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&params=66_N_94_E_scale:100000000">66° N 94° E / 66° С; 94° И / 66; 94</a>    </div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?type=1x1" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="">Преузето из „<a dir="ltr" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Русија&oldid=28847416">https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Русија&oldid=28847416</a>”</div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Посебно:Категорије">Категорије</a>: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Категорија:Русија">Русија</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D1%83_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Категорија:Државе у Азији">Државе у Азији</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D1%83_%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8" title="Категорија:Државе у Европи">Државе у Европи</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Категорија:Источна Европа">Источна Европа</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Категорија:Евроазијска економска унија">Евроазијска економска унија</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D0%A0%D0%98%D0%9A%D0%A1_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Категорија:БРИКС чланице">БРИКС чланице</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Сакривене категорије: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Pages_with_non-numeric_formatnum_arguments" title="Категорија:Pages with non-numeric formatnum arguments">Pages with non-numeric formatnum arguments</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_(ru)" title="Категорија:CS1 извори на језику — руски (ru)">CS1 извори на језику — руски (ru)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D1%83_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%E2%80%94_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_(ru)" title="Категорија:CS1 наслови на писму језика — руски (ru)">CS1 наслови на писму језика — руски (ru)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">CS1 одржавање: Формат датума</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5:_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B8" title="Категорија:CS1 грешке: датуми">CS1 грешке: датуми</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_(en)" title="Категорија:CS1 извори на језику — енглески (en)">CS1 извори на језику — енглески (en)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Категорија:CS1 одржавање: Непрепознат језик">CS1 одржавање: Непрепознат језик</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_(de)" title="Категорија:CS1 извори на језику — немачки (de)">CS1 извори на језику — немачки (de)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_no-target_errors" title="Категорија:Harv and Sfn no-target errors">Harv and Sfn no-target errors</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D1%99%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5" title="Категорија:Странице закључане за анонимне кориснике">Странице закључане за анонимне кориснике</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Чланци који садрже текст на језику — руски">Чланци који садрже текст на језику — руски</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE" title="Категорија:Шаблон:Центрирано">Шаблон:Центрирано</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Чланци који садрже текст на језику — латински">Чланци који садрже текст на језику — латински</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Чланци који садрже текст на језику — грчки">Чланци који садрже текст на језику — грчки</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%85%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%86%D0%B8%D1%99%D0%B0%D1%98%D1%83_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%9B%D1%83_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83" title="Категорија:Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу">Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_FAST_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са FAST идентификаторима">Чланци са FAST идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_ISNI_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са ISNI идентификаторима">Чланци са ISNI идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_VIAF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са VIAF идентификаторима">Чланци са VIAF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_WorldCat_Entities_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са WorldCat Entities идентификаторима">Чланци са WorldCat Entities идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNF идентификаторима">Чланци са BNF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNFdata_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNFdata идентификаторима">Чланци са BNFdata идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_CANTICN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са CANTICN идентификаторима">Чланци са CANTICN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_GND_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са GND идентификаторима">Чланци са GND идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_J9U_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са J9U идентификаторима">Чланци са J9U идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_LCCN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са LCCN идентификаторима">Чланци са LCCN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NDL_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NDL идентификаторима">Чланци са NDL идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NKC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NKC идентификаторима">Чланци са NKC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NLA_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NLA идентификаторима">Чланци са NLA идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_PLWABN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са PLWABN идентификаторима">Чланци са PLWABN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_MusicBrainz_area_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са MusicBrainz area идентификаторима">Чланци са MusicBrainz area идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_CINII_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са CINII идентификаторима">Чланци са CINII идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_KULTURNAV_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са KULTURNAV идентификаторима">Чланци са KULTURNAV идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_UKPARL_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са UKPARL идентификаторима">Чланци са UKPARL идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_EBO_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са EBO идентификаторима">Чланци са EBO идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_HDS_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са HDS идентификаторима">Чланци са HDS идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NARA_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NARA идентификаторима">Чланци са NARA идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_SUDOC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са SUDOC идентификаторима">Чланци са SUDOC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_TDV%C4%B0A_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са TDVİA идентификаторима">Чланци са TDVİA идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5/%D0%BD%D0%B0_%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Категорија:Шаблон:Подножје/на ћирилици">Шаблон:Подножје/на ћирилици</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9A%D0%BE%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Координате на Википодацима">Координате на Википодацима</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" > <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Датум и време последње измене странице: 12. новембар 2024. у 23:53.</li> <li id="footer-info-copyright">Текст је доступан под лиценцом <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/">Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима</a>; могући су и додатни услови. Погледајте <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">услове коришћења</a> за детаље.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Политика приватности</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E_%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0">О Википедији</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8">Одрицање одговорности</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Кодекс понашања</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">За програмере</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sr.wikipedia.org">Статистика</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Изјава о колачићима</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Мобилни приказ</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://wikimediafoundation.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29" alt="Wikimedia Foundation" loading="lazy"></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" alt="Powered by MediaWiki" width="88" height="31" loading="lazy"></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-settings" id="p-dock-bottom"> <ul></ul> </div><script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-8474f6489c-7w4zc","wgBackendResponseTime":214,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"5.085","walltime":"5.703","ppvisitednodes":{"value":35869,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":1272381,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":82780,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":22,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":88,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":1,"limit":20},"unstrip-size":{"value":531489,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":1,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 4742.633 1 -total"," 51.34% 2434.987 2 Шаблон:Извори"," 13.75% 652.252 98 Шаблон:Cite_web"," 12.95% 613.985 73 Шаблон:Cite_journal"," 8.55% 405.381 1 Шаблон:Инфокутија_држава"," 8.26% 391.779 1 Шаблон:Infobox"," 8.15% 386.579 40 Шаблон:Cite_book"," 7.86% 372.851 1 Шаблон:Подножје"," 7.54% 357.488 120 Шаблон:Replace"," 6.97% 330.650 14 Шаблон:Navbox"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"3.148","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":21584168,"limit":52428800},"limitreport-logs":"anchor_id_list = table#1 {\n [\"CITEREFAdams2014\"] = 1,\n [\"CITEREFAris2019\"] = 1,\n [\"CITEREFBallard2011\"] = 1,\n [\"CITEREFBarford2001\"] = 1,\n [\"CITEREFBeam2009\"] = 1,\n [\"CITEREFBeasly1928\"] = 1,\n [\"CITEREFBeaton2015\"] = 1,\n [\"CITEREFBenson2022\"] = 1,\n [\"CITEREFBevir1994\"] = 1,\n [\"CITEREFBinder1969\"] = 1,\n [\"CITEREFBort2015\"] = 1,\n [\"CITEREFBotstein2006\"] = 1,\n [\"CITEREFBoyd2004\"] = 1,\n [\"CITEREFBrinkley1998\"] = 1,\n [\"CITEREFBrintlinger2003\"] = 1,\n [\"CITEREFBrito2022\"] = 1,\n [\"CITEREFBrom1988\"] = 1,\n [\"CITEREFBrown2018\"] = 1,\n [\"CITEREFBulgakova2012\"] = 1,\n [\"CITEREFBurksWoo2015\"] = 1,\n [\"CITEREFByrne2004\"] = 1,\n [\"CITEREFCaffrey2021\"] = 1,\n [\"CITEREFCarpenter2002\"] = 1,\n [\"CITEREFChristian1998\"] = 1,\n [\"CITEREFCurtis1998\"] = 2,\n [\"CITEREFDay1973\"] = 1,\n [\"CITEREFDroninBellinger2005\"] = 1,\n [\"CITEREFEmerson1998\"] = 1,\n [\"CITEREFEvans2011\"] = 1,\n [\"CITEREFFreedman2000\"] = 1,\n [\"CITEREFGancedo2007\"] = 1,\n [\"CITEREFGarden1969\"] = 1,\n [\"CITEREFGifford1948\"] = 1,\n [\"CITEREFGillies2019\"] = 1,\n [\"CITEREFGlantzHouse2015\"] = 1,\n [\"CITEREFGleason2009\"] = 1,\n [\"CITEREFGlenn_E._Curtis1998\"] = 1,\n [\"CITEREFGoldsmith1989\"] = 1,\n [\"CITEREFGorokhov2015\"] = 1,\n [\"CITEREFGray2015\"] = 1,\n [\"CITEREFGrosshans1966\"] = 1,\n [\"CITEREFGrossman1973\"] = 1,\n [\"CITEREFGrossman2018\"] = 1,\n [\"CITEREFHarrison2000\"] = 1,\n [\"CITEREFHastings2012\"] = 1,\n [\"CITEREFHenry_Chamberlin1946\"] = 1,\n [\"CITEREFHiggins2000\"] = 1,\n [\"CITEREFHodgson2020\"] = 1,\n [\"CITEREFHosking2001\"] = 1,\n [\"CITEREFIngle2008\"] = 1,\n [\"CITEREFJacobson1995\"] = 1,\n [\"CITEREFJennings2021\"] = 1,\n [\"CITEREFJoanna1993\"] = 1,\n [\"CITEREFKehPanja2019\"] = 1,\n [\"CITEREFKelly1980\"] = 1,\n [\"CITEREFKrasnoboka\"] = 1,\n [\"CITEREFLovell1998\"] = 1,\n [\"CITEREFMarkov1969\"] = 1,\n [\"CITEREFMcGrane2014\"] = 1,\n [\"CITEREFMcLean1962\"] = 1,\n [\"CITEREFMerzliakova1997\"] = 1,\n [\"CITEREFMikhail_S._Blinnikov2011\"] = 1,\n [\"CITEREFMiller2006\"] = 1,\n [\"CITEREFMiller2017\"] = 1,\n [\"CITEREFMoorsteen1962\"] = 1,\n [\"CITEREFMuckle1984\"] = 1,\n [\"CITEREFNeuhäuser1980\"] = 1,\n [\"CITEREFO\u0026#039;Connor2021\"] = 1,\n [\"CITEREFObolensky1994\"] = 1,\n [\"CITEREFOsnos2014\"] = 1,\n [\"CITEREFPellegrinelli2008\"] = 1,\n [\"CITEREFPirieChandler2009\"] = 1,\n [\"CITEREFPlatoff2012\"] = 1,\n [\"CITEREFPritchett1974\"] = 1,\n [\"CITEREFProkhorovaBeumers2008\"] = 1,\n [\"CITEREFProseMoser2014\"] = 1,\n [\"CITEREFRezneck1927\"] = 1,\n [\"CITEREFRiabov2020\"] = 1,\n [\"CITEREFRiordan1993\"] = 1,\n [\"CITEREFRoffman1985\"] = 1,\n [\"CITEREFRowley1997\"] = 1,\n [\"CITEREFSchuster1985\"] = 1,\n [\"CITEREFSimon_Richmond2010\"] = 1,\n [\"CITEREFSinelschikova2017\"] = 1,\n [\"CITEREFSkrynnikov1981\"] = 1,\n [\"CITEREFSmale2000\"] = 1,\n [\"CITEREFSoloviev1959\"] = 1,\n [\"CITEREFSolovyov2001\"] = 1,\n [\"CITEREFSophie_Penney2016\"] = 1,\n [\"CITEREFStrakhovsky1953\"] = 1,\n [\"CITEREFTeare2019\"] = 1,\n [\"CITEREFTerry2019\"] = 1,\n [\"CITEREFTharoor2015\"] = 1,\n [\"CITEREFTikhonov1946\"] = 1,\n [\"CITEREFTrisvyatsky2013\"] = 1,\n [\"CITEREFTsetskhladze1998\"] = 1,\n [\"CITEREFWalsh2003\"] = 1,\n [\"CITEREFŽivanov2002\"] = 1,\n [\"CITEREFАман1999\"] = 1,\n [\"CITEREFАрендт1996\"] = 1,\n [\"CITEREFБарсенковВдовин2008\"] = 1,\n [\"CITEREFБеляев2004\"] = 1,\n [\"CITEREFБерезин2016\"] = 1,\n [\"CITEREFБогатырев1998\"] = 1,\n [\"CITEREFБордачев2017\"] = 1,\n [\"CITEREFБоффа\"] = 2,\n [\"CITEREFБочарников2014\"] = 1,\n [\"CITEREFБуторина2015\"] = 1,\n [\"CITEREFБычкова1998\"] = 1,\n [\"CITEREFВ2007\"] = 1,\n [\"CITEREFВадимовна2016\"] = 1,\n [\"CITEREFВалентин2003\"] = 1,\n [\"CITEREFВалерьевна2015\"] = 1,\n [\"CITEREFВахрушеваСтаровероваГончарова2010\"] = 1,\n [\"CITEREFВоронкова2006\"] = 1,\n [\"CITEREFГайда2013\"] = 1,\n [\"CITEREFГартман2010\"] = 1,\n [\"CITEREFГоршков2001\"] = 1,\n [\"CITEREFГрегори2003\"] = 1,\n [\"CITEREFДурнова2013\"] = 1,\n [\"CITEREFЕвдокимова2010\"] = 1,\n [\"CITEREFИльюхов1999\"] = 1,\n [\"CITEREFИогансен2013\"] = 1,\n [\"CITEREFКалюков2017\"] = 1,\n [\"CITEREFКлосс2012\"] = 1,\n [\"CITEREFКохАвен2013\"] = 1,\n [\"CITEREFКрецул2017\"] = 1,\n [\"CITEREFМагдолна2005\"] = 1,\n [\"CITEREFМаксимов2001\"] = 1,\n [\"CITEREFМаркелов2010\"] = 1,\n [\"CITEREFМельтюхов2016\"] = 1,\n [\"CITEREFМилов2012\"] = 1,\n [\"CITEREFМухаметов2007\"] = 1,\n [\"CITEREFМыльников1996\"] = 1,\n [\"CITEREFМягков1999\"] = 1,\n [\"CITEREFМясников\"] = 1,\n [\"CITEREFНекипелов2000\"] = 2,\n [\"CITEREFНовосельцева2004\"] = 1,\n [\"CITEREFОстапчук2012\"] = 1,\n [\"CITEREFПетров2013\"] = 2,\n [\"CITEREFПетровићМанојловић2003\"] = 1,\n [\"CITEREFПетрухин2014\"] = 1,\n [\"CITEREFПономарев2003\"] = 1,\n [\"CITEREFПотапов2001\"] = 1,\n [\"CITEREFПчелов2001\"] = 1,\n [\"CITEREFРуденко2008\"] = 1,\n [\"CITEREFРумянцев2012\"] = 1,\n [\"CITEREFСамсоненко2002\"] = 2,\n [\"CITEREFСедов1999\"] = 1,\n [\"CITEREFСоболеваАртамонов1993\"] = 1,\n [\"CITEREFСоколов2013\"] = 1,\n [\"CITEREFСоловьев1947\"] = 1,\n [\"CITEREFСорокина\"] = 1,\n [\"CITEREFСуэтин1999\"] = 1,\n [\"CITEREFТимонин1997\"] = 1,\n [\"CITEREFТрубачев1994\"] = 1,\n [\"CITEREFФедорова2005\"] = 1,\n [\"CITEREFФилипенок2011\"] = 1,\n [\"CITEREFЦукерман2003\"] = 1,\n [\"CITEREFЧерток2010\"] = 1,\n [\"CITEREFШубин\"] = 1,\n [\"CITEREFЯкунинСулакшинМакаровСимонов2008\"] = 1,\n [\"CITEREFЯкушоваКорня2020\"] = 1,\n}\ntemplate_list = table#1 {\n [\"!\"] = 5,\n [\"-\"] = 1,\n [\"Center\"] = 1,\n [\"Citation\"] = 1,\n [\"Cite book\"] = 40,\n [\"Cite encyclopedia\"] = 2,\n [\"Cite journal\"] = 73,\n [\"Cite magazine\"] = 1,\n [\"Cite news\"] = 36,\n [\"Cite web\"] = 98,\n [\"Cite wikisource\"] = 18,\n [\"Clear\"] = 1,\n [\"Coord\"] = 2,\n [\"Image key\"] = 2,\n [\"Legend\"] = 7,\n [\"Native name\"] = 1,\n [\"Parabr\"] = 1,\n [\"Sfn\"] = 8,\n [\"Јез-грч\"] = 1,\n [\"Јез-лат\"] = 3,\n [\"Јез-рус\"] = 8,\n [\"Азија\"] = 1,\n [\"БРЭ\"] = 12,\n [\"Види још\"] = 3,\n [\"Г20\"] = 1,\n [\"Г8\"] = 1,\n [\"Главни\"] = 21,\n [\"Главни чланак\"] = 9,\n [\"Друге употребе\"] = 1,\n [\"Европа\"] = 1,\n [\"Закључано-анон\"] = 1,\n [\"Заједница независних држава\"] = 1,\n [\"Извори\"] = 1,\n [\"Инфокутија држава\"] = 1,\n [\"Карта Русије\"] = 1,\n [\"Крај литературе\"] = 1,\n [\"Легенда\"] = 2,\n [\"Међујезичка веза\"] = 1,\n [\"Напомена\"] = 20,\n [\"Напомене\"] = 1,\n [\"Највећи градови у Русији\"] = 1,\n [\"Организација за црноморску економску сарадњу\"] = 1,\n [\"Подножје\"] = 1,\n [\"Почетак литературе\"] = 1,\n [\"Раст\"] = 3,\n [\"Теме Русије\"] = 1,\n}\narticle_whitelist = table#1 {\n}\n","limitreport-profile":[["?","540","15.3"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::match","480","13.6"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::gsub","480","13.6"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::getExpandedArgument","280","7.9"],["dataWrapper \u003Cmw.lua:672\u003E","240","6.8"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::getEntityStatements","200","5.6"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::callParserFunction","160","4.5"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::find","160","4.5"],["recursiveClone \u003CmwInit.lua:45\u003E","80","2.3"],["gsub","80","2.3"],["[others]","840","23.7"]]},"cachereport":{"origin":"mw-web.eqiad.main-5dc468848-9dmsb","timestamp":"20241124223451","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"\u0420\u0443\u0441\u0438\u0458\u0430","url":"https:\/\/sr.wikipedia.org\/wiki\/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q159","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q159","author":{"@type":"Organization","name":"\u0421\u0430\u0440\u0430\u0434\u043d\u0438\u0446\u0438 \u043f\u0440\u043e\u0458\u0435\u043a\u0430\u0442\u0430 \u0412\u0438\u043a\u0438\u043c\u0435\u0434\u0438\u0458\u0435"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2004-11-09T12:32:37Z","dateModified":"2024-11-12T22:53:09Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/f\/f3\/Flag_of_Russia.svg","headline":"\u0434\u0440\u0436\u0430\u0432\u0430 \u0443 \u0438\u0441\u0442\u043e\u0447\u043d\u043e\u0458 \u0415\u0432\u0440\u043e\u043f\u0438 \u0438 \u0441\u0435\u0432\u0435\u0440\u043d\u043e\u0458 \u0410\u0437\u0438\u0458\u0438"}</script> </body> </html>