CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available" lang="sr" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Западно римско царство — Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )srwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""], "wgDefaultDateFormat":"hh:mm d. month y.","wgMonthNames":["","јануар","фебруар","март","април","мај","јун","јул","август","септембар","октобар","новембар","децембар"],"wgRequestId":"43a905e0-8db4-4f51-aa33-5d4f3473b6e6","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Западно_римско_царство","wgTitle":"Западно римско царство","wgCurRevisionId":28849301,"wgRevisionId":28849301,"wgArticleId":79510,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Чланци којима недостају извори у тексту","Сви чланци којима недостају извори у тексту","Чланци са VIAF идентификаторима","Чланци са BNF идентификаторима", "Чланци са BNFdata идентификаторима","Чланци са GND идентификаторима","Чланци са J9U идентификаторима","Чланци са SUDOC идентификаторима","Шаблон:Подножје/на ћирилици","Бивше државе на Апенинском полуострву","Западно римско царство","Римско царство"],"wgPageViewLanguage":"sr","wgPageContentLanguage":"sr","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName":"Западно_римско_царство","wgRelevantArticleId":79510,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sr","wgIsProbablyEditable":true,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":true,"wgRestrictionEdit":[],"wgRestrictionMove":[],"wgNoticeProject":"wikipedia","wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sr","pageLanguageDir":"ltr", "pageVariantFallbacks":"sr-ec"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":100000,"wgRelatedArticlesCompat":[],"wgCentralAuthMobileDomain":false,"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty":false,"wgWikibaseItemId":"Q42834","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGEStructuredTaskRejectionReasonTextInputEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.24"};RLSTATE={"ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","skins.vector.search.codex.styles": "ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready","jquery.makeCollapsible.styles":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=["mediawiki.page.media","site","mediawiki.page.ready","jquery.makeCollapsible","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents","ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession", "wikibase.sidebar.tracking","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=ext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cjquery.makeCollapsible.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sr&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.4"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e2/Western_Roman_Empire.png"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="865"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e2/Western_Roman_Empire.png"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="577"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="462"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Западно римско царство — Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE"> <link rel="alternate" type="application/x-wiki" title="Уреди" href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Википедија (sr)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sr.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE"> <link rel="alternate" hreflang="sr" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Cyrl" href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Latn" href="https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sr"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Википедија – Atom фид" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="//login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject mw-editable page-Западно_римско_царство rootpage-Западно_римско_царство skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Пређи на садржај</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" > <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Главни мени" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-menu mw-ui-icon-wikimedia-menu"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Главни мени</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Главни мени</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" > <div class="vector-menu-heading"> Навигација </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Посетите главну страну [z]" accesskey="z"><span>Главна страна</span></a></li><li id="n-contents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Водичи за прегледање Википедије"><span>Садржај</span></a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Списак скорашњих измена на пројекту [r]" accesskey="r"><span>Скорашње измене</span></a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Посетите насумичну страницу [x]" accesskey="x"><span>Случајна страница</span></a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Пронађите информације о актуелностима"><span>Актуелности</span></a></li><li id="n-contactpage" class="mw-list-item"><a href="//sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Контакт" title="Сазнајте како да ступите у контакт с уредницима"><span>Контакт</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" > <div class="vector-menu-heading"> Интеракција </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Место где можете да се информишете"><span>Помоћ</span></a></li><li id="n-introduction" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B8"><span>Научите да уређујете</span></a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3"><span>Трг</span></a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="О пројекту, шта можете да радите и где да пронађете ствари"><span>Радионица</span></a></li><li id="n-noticeboard" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0"><span>Огласна табла</span></a></li><li id="n-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5"><span>Отпреми датотеку</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <span class="mw-logo-container skin-invert"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Википедија" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sr.svg" style="width: 7.8125em; height: 1.4375em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sr.svg" width="120" height="11" style="width: 7.5em; height: 0.6875em;"> </span> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f"><span class="vector-icon mw-ui-icon-search mw-ui-icon-wikimedia-search"></span> <span>Претрага</span> </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Претражите Википедију" aria-label="Претражите Википедију" autocapitalize="sentences" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f" id="searchInput" > <span class="cdx-text-input__icon cdx-text-input__start-icon"></span> </div> <input type="hidden" name="title" value="Посебно:Претражи"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Претражи</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Личне алатке"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Мења се приказ странице; величина фонта, ширина и боја" > <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Изглед" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-appearance mw-ui-icon-wikimedia-appearance"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Изглед</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=spontaneous&uselang=sr" class=""><span>Донације</span></a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се" class=""><span>Отвори налог</span></a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o" class=""><span>Пријави ме</span></a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Више опција" > <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Личне алатке" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-ellipsis mw-ui-icon-wikimedia-ellipsis"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Личне алатке</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Кориснички мени" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=spontaneous&uselang=sr"><span>Донације</span></a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се"><span class="vector-icon mw-ui-icon-userAdd mw-ui-icon-wikimedia-userAdd"></span> <span>Отвори налог</span></a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o"><span class="vector-icon mw-ui-icon-logIn mw-ui-icon-wikimedia-logIn"></span> <span>Пријави ме</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Eодбаци\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"sitenotice\" lang=\"sr\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #f0f0f0; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПрикључите се гласању на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%A0%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%BD_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5,_%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B5\" title=\"Википедија:Гласање/Редизајн страница за добре, сјајне и изабране спискове\"\u003Eредизајна страница за добре, сјајне и ИС\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПокренут је \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли споменике 2024.\"\u003EУређивачки маратон Вики воли споменике 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУ току је такмичење у писању чланака на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A3_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83_%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B5_%D0%B8_%D0%A4%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%B5\" title=\"Википедија:Такмичење у писању чланака/У свету Флоре и Фауне\"\u003EФлоре и фауне\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B0_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024.\"\u003EУређивачком маратону Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУчествујте у \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2024\" class=\"extiw\" title=\"q:Викицитат:Кампања SheSaid 2024\"\u003Eкампањи писања цитата значајних жена\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E на Викицитату.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0\" title=\"Википедија:Акција проширивања клица\"\u003Eакцији проширивања клица\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Садржај" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Садржај</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">сакриј</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Почетак</div> </a> </li> <li id="toc-Римско_освајање_Запада" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Римско_освајање_Запада"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1</span> <span>Римско освајање Запада</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Римско_освајање_Запада-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Римско освајање Запада</span> </button> <ul id="toc-Римско_освајање_Запада-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Римски_Исток_и_Запад" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Римски_Исток_и_Запад"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1.1</span> <span>Римски Исток и Запад</span> </div> </a> <ul id="toc-Римски_Исток_и_Запад-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Побуне_и_грађански_ратови_1._и_2._века" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Побуне_и_грађански_ратови_1._и_2._века"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1.2</span> <span>Побуне и грађански ратови 1. и 2. века</span> </div> </a> <ul id="toc-Побуне_и_грађански_ратови_1._и_2._века-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Криза_и_опоравак" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Криза_и_опоравак"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2</span> <span>Криза и опоравак</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Криза_и_опоравак-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Криза и опоравак</span> </button> <ul id="toc-Криза_и_опоравак-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Криза_3._века_на_Западу" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Криза_3._века_на_Западу"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.1</span> <span>Криза 3. века на Западу</span> </div> </a> <ul id="toc-Криза_3._века_на_Западу-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Тетрархија_и_Константинова_династија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Тетрархија_и_Константинова_династија"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.2</span> <span>Тетрархија и Константинова династија</span> </div> </a> <ul id="toc-Тетрархија_и_Константинова_династија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Коначна_подела" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Коначна_подела"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3</span> <span>Коначна подела</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Коначна_подела-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Коначна подела</span> </button> <ul id="toc-Коначна_подела-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Почетак_Велике_сеобе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Почетак_Велике_сеобе"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.1</span> <span>Почетак Велике сеобе</span> </div> </a> <ul id="toc-Почетак_Велике_сеобе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Варвари_и_епископи" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Варвари_и_епископи"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.2</span> <span>Варвари и епископи</span> </div> </a> <ul id="toc-Варвари_и_епископи-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Слабљење" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Слабљење"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4</span> <span>Слабљење</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Слабљење-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Слабљење</span> </button> <ul id="toc-Слабљење-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Два_царства" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Два_царства"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4.1</span> <span>Два царства</span> </div> </a> <ul id="toc-Два_царства-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Пљачка_Рима_(410)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Пљачка_Рима_(410)"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4.2</span> <span>Пљачка Рима (410)</span> </div> </a> <ul id="toc-Пљачка_Рима_(410)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Покушај_обнове" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Покушај_обнове"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4.3</span> <span>Покушај обнове</span> </div> </a> <ul id="toc-Покушај_обнове-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Крај_римског_Запада" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Крај_римског_Запада"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5</span> <span>Крај римског Запада</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Крај_римског_Запада-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Крај римског Запада</span> </button> <ul id="toc-Крај_римског_Запада-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-„Последњи_прави_Римљанин“" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#„Последњи_прави_Римљанин“"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.1</span> <span>„Последњи прави Римљанин“</span> </div> </a> <ul id="toc-„Последњи_прави_Римљанин“-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-„Бич_Божији“" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#„Бич_Божији“"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.2</span> <span>„Бич Божији“</span> </div> </a> <ul id="toc-„Бич_Божији“-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Између_Толосе,_Картагине_и_Цариграда" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Између_Толосе,_Картагине_и_Цариграда"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.3</span> <span>Између Толосе, Картагине и Цариграда</span> </div> </a> <ul id="toc-Између_Толосе,_Картагине_и_Цариграда-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Коначан_пад" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Коначан_пад"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.4</span> <span>Коначан пад</span> </div> </a> <ul id="toc-Коначан_пад-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Списак_западноримских_царева" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Списак_западноримских_царева"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6</span> <span>Списак западноримских царева</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Списак_западноримских_царева-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Списак западноримских царева</span> </button> <ul id="toc-Списак_западноримских_царева-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Гало-римско_царство" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Гало-римско_царство"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.1</span> <span>Гало-римско царство</span> </div> </a> <ul id="toc-Гало-римско_царство-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Тетрархија_и_Константинова_династија_2" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Тетрархија_и_Константинова_династија_2"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.2</span> <span>Тетрархија и Константинова династија</span> </div> </a> <ul id="toc-Тетрархија_и_Константинова_династија_2-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Нединастички_владар" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Нединастички_владар"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.3</span> <span>Нединастички владар</span> </div> </a> <ul id="toc-Нединастички_владар-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Валентинијанова_династија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Валентинијанова_династија"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.4</span> <span>Валентинијанова династија</span> </div> </a> <ul id="toc-Валентинијанова_династија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Теодосијева_династија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Теодосијева_династија"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.5</span> <span>Теодосијева династија</span> </div> </a> <ul id="toc-Теодосијева_династија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Нединастички_владари" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Нединастички_владари"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.6</span> <span>Нединастички владари</span> </div> </a> <ul id="toc-Нединастички_владари-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Литература" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Литература"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7</span> <span>Литература</span> </div> </a> <ul id="toc-Литература-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Спољашње_везе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Спољашње_везе"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">8</span> <span>Спољашње везе</span> </div> </a> <ul id="toc-Спољашње_везе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Садржај" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" > <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Прикажи/сакриј садржај" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-listBullet mw-ui-icon-wikimedia-listBullet"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Прикажи/сакриј садржај</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading"><span class="mw-page-title-main">Западно римско царство</span></h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" > <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Чланак на другим језицима. Доступан на: 95" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-95" aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-language-progressive mw-ui-icon-wikimedia-language-progressive"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">95 језика</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-af mw-list-item"><a href="https://af.wikipedia.org/wiki/Wes-Romeinse_Ryk" title="Wes-Romeinse Ryk — африканс" lang="af" hreflang="af" data-title="Wes-Romeinse Ryk" data-language-autonym="Afrikaans" data-language-local-name="африканс" class="interlanguage-link-target"><span>Afrikaans</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-als mw-list-item"><a href="https://als.wikipedia.org/wiki/Westr%C3%B6misches_Reich" title="Weströmisches Reich — немачки (Швајцарска)" lang="gsw" hreflang="gsw" data-title="Weströmisches Reich" data-language-autonym="Alemannisch" data-language-local-name="немачки (Швајцарска)" class="interlanguage-link-target"><span>Alemannisch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ar mw-list-item"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D9%84%D8%A5%D9%85%D8%A8%D8%B1%D8%A7%D8%B7%D9%88%D8%B1%D9%8A%D8%A9_%D8%A7%D9%84%D8%B1%D9%88%D9%85%D8%A7%D9%86%D9%8A%D8%A9_%D8%A7%D9%84%D8%BA%D8%B1%D8%A8%D9%8A%D8%A9" title="الإمبراطورية الرومانية الغربية — арапски" lang="ar" hreflang="ar" data-title="الإمبراطورية الرومانية الغربية" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="арапски" class="interlanguage-link-target"><span>العربية</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-an mw-list-item"><a href="https://an.wikipedia.org/wiki/Imperio_Romano_d%27Occident" title="Imperio Romano d'Occident — арагонски" lang="an" hreflang="an" data-title="Imperio Romano d'Occident" data-language-autonym="Aragonés" data-language-local-name="арагонски" class="interlanguage-link-target"><span>Aragonés</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arz mw-list-item"><a href="https://arz.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D9%84%D8%A7%D9%85%D8%A8%D8%B1%D8%A7%D8%B7%D9%88%D8%B1%D9%8A%D9%87_%D8%A7%D9%84%D8%B1%D9%88%D9%85%D8%A7%D9%86%D9%8A%D9%87_%D8%A7%D9%84%D8%BA%D8%B1%D8%A8%D9%8A%D9%87" title="الامبراطوريه الرومانيه الغربيه — Egyptian Arabic" lang="arz" hreflang="arz" data-title="الامبراطوريه الرومانيه الغربيه" data-language-autonym="مصرى" data-language-local-name="Egyptian Arabic" class="interlanguage-link-target"><span>مصرى</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ast mw-list-item"><a href="https://ast.wikipedia.org/wiki/Imperiu_romanu_d%27Occidente" title="Imperiu romanu d'Occidente — астуријски" lang="ast" hreflang="ast" data-title="Imperiu romanu d'Occidente" data-language-autonym="Asturianu" data-language-local-name="астуријски" class="interlanguage-link-target"><span>Asturianu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-az mw-list-item"><a href="https://az.wikipedia.org/wiki/Q%C9%99rbi_Roma_imperiyas%C4%B1" title="Qərbi Roma imperiyası — азербејџански" lang="az" hreflang="az" data-title="Qərbi Roma imperiyası" data-language-autonym="Azərbaycanca" data-language-local-name="азербејџански" class="interlanguage-link-target"><span>Azərbaycanca</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-azb mw-list-item"><a href="https://azb.wikipedia.org/wiki/%D8%BA%D8%B1%D8%A8%DB%8C_%D8%B1%D9%88%D9%85_%D8%A7%DB%8C%D9%85%D9%BE%DB%8C%D8%B1%D8%A7%D8%AA%D9%88%D8%B1%D9%84%D9%88%D8%BA%D9%88" title="غربی روم ایمپیراتورلوغو — South Azerbaijani" lang="azb" hreflang="azb" data-title="غربی روم ایمپیراتورلوغو" data-language-autonym="تۆرکجه" data-language-local-name="South Azerbaijani" class="interlanguage-link-target"><span>تۆرکجه</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id mw-list-item"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Kekaisaran_Romawi_Barat" title="Kekaisaran Romawi Barat — индонежански" lang="id" hreflang="id" data-title="Kekaisaran Romawi Barat" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="индонежански" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Indonesia</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ms mw-list-item"><a href="https://ms.wikipedia.org/wiki/Empayar_Rom_Barat" title="Empayar Rom Barat — малајски" lang="ms" hreflang="ms" data-title="Empayar Rom Barat" data-language-autonym="Bahasa Melayu" data-language-local-name="малајски" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Melayu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg mw-list-item"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%8F" title="Западна Римска империя — бугарски" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Западна Римска империя" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="бугарски" class="interlanguage-link-target"><span>Български</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-min-nan mw-list-item"><a href="https://zh-min-nan.wikipedia.org/wiki/Sai_L%C3%B4-m%C3%A1_T%C3%A8-kok" title="Sai Lô-má Tè-kok — Minnan" lang="nan" hreflang="nan" data-title="Sai Lô-má Tè-kok" data-language-autonym="閩南語 / Bân-lâm-gú" data-language-local-name="Minnan" class="interlanguage-link-target"><span>閩南語 / Bân-lâm-gú</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be mw-list-item"><a href="https://be.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%8F%D1%8F_%D0%A0%D1%8B%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D1%96%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%8B%D1%8F" title="Заходняя Рымская імперыя — белоруски" lang="be" hreflang="be" data-title="Заходняя Рымская імперыя" data-language-autonym="Беларуская" data-language-local-name="белоруски" class="interlanguage-link-target"><span>Беларуская</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be-x-old mw-list-item"><a href="https://be-tarask.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%8F%D1%8F_%D0%A0%D1%8B%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D1%96%D0%BC%D0%BF%D1%8D%D1%80%D1%8B%D1%8F" title="Заходняя Рымская імпэрыя — Belarusian (Taraškievica orthography)" lang="be-tarask" hreflang="be-tarask" data-title="Заходняя Рымская імпэрыя" data-language-autonym="Беларуская (тарашкевіца)" data-language-local-name="Belarusian (Taraškievica orthography)" class="interlanguage-link-target"><span>Беларуская (тарашкевіца)</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bn mw-list-item"><a href="https://bn.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%AA%E0%A6%B6%E0%A7%8D%E0%A6%9A%E0%A6%BF%E0%A6%AE_%E0%A6%B0%E0%A7%8B%E0%A6%AE%E0%A6%BE%E0%A6%A8_%E0%A6%B8%E0%A6%BE%E0%A6%AE%E0%A7%8D%E0%A6%B0%E0%A6%BE%E0%A6%9C%E0%A7%8D%E0%A6%AF" title="পশ্চিম রোমান সাম্রাজ্য — бенгалски" lang="bn" hreflang="bn" data-title="পশ্চিম রোমান সাম্রাজ্য" data-language-autonym="বাংলা" data-language-local-name="бенгалски" class="interlanguage-link-target"><span>বাংলা</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bs mw-list-item"><a href="https://bs.wikipedia.org/wiki/Zapadno_Rimsko_Carstvo" title="Zapadno Rimsko Carstvo — босански" lang="bs" hreflang="bs" data-title="Zapadno Rimsko Carstvo" data-language-autonym="Bosanski" data-language-local-name="босански" class="interlanguage-link-target"><span>Bosanski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-br mw-list-item"><a href="https://br.wikipedia.org/wiki/Impalaeriezh_roman_ar_C%27horn%C3%B4g" title="Impalaeriezh roman ar C'hornôg — бретонски" lang="br" hreflang="br" data-title="Impalaeriezh roman ar C'hornôg" data-language-autonym="Brezhoneg" data-language-local-name="бретонски" class="interlanguage-link-target"><span>Brezhoneg</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/Imperi_Rom%C3%A0_d%27Occident" title="Imperi Romà d'Occident — каталонски" lang="ca" hreflang="ca" data-title="Imperi Romà d'Occident" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="каталонски" class="interlanguage-link-target"><span>Català</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ceb mw-list-item"><a href="https://ceb.wikipedia.org/wiki/Kasadpang_Imperyong_Romano" title="Kasadpang Imperyong Romano — себуански" lang="ceb" hreflang="ceb" data-title="Kasadpang Imperyong Romano" data-language-autonym="Cebuano" data-language-local-name="себуански" class="interlanguage-link-target"><span>Cebuano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Z%C3%A1pado%C5%99%C3%ADmsk%C3%A1_%C5%99%C3%AD%C5%A1e" title="Západořímská říše — чешки" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Západořímská říše" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="чешки" class="interlanguage-link-target"><span>Čeština</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-da mw-list-item"><a href="https://da.wikipedia.org/wiki/Vestromerske_rige" title="Vestromerske rige — дански" lang="da" hreflang="da" data-title="Vestromerske rige" data-language-autonym="Dansk" data-language-local-name="дански" class="interlanguage-link-target"><span>Dansk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de mw-list-item"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Westr%C3%B6misches_Reich" title="Weströmisches Reich — немачки" lang="de" hreflang="de" data-title="Weströmisches Reich" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="немачки" class="interlanguage-link-target"><span>Deutsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-et mw-list-item"><a href="https://et.wikipedia.org/wiki/L%C3%A4%C3%A4ne-Rooma_keisririik" title="Lääne-Rooma keisririik — естонски" lang="et" hreflang="et" data-title="Lääne-Rooma keisririik" data-language-autonym="Eesti" data-language-local-name="естонски" class="interlanguage-link-target"><span>Eesti</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el mw-list-item"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%94%CF%85%CF%84%CE%B9%CE%BA%CE%AE_%CE%A1%CF%89%CE%BC%CE%B1%CF%8A%CE%BA%CE%AE_%CE%91%CF%85%CF%84%CE%BF%CE%BA%CF%81%CE%B1%CF%84%CE%BF%CF%81%CE%AF%CE%B1" title="Δυτική Ρωμαϊκή Αυτοκρατορία — грчки" lang="el" hreflang="el" data-title="Δυτική Ρωμαϊκή Αυτοκρατορία" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="грчки" class="interlanguage-link-target"><span>Ελληνικά</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Western_Roman_Empire" title="Western Roman Empire — енглески" lang="en" hreflang="en" data-title="Western Roman Empire" data-language-autonym="English" data-language-local-name="енглески" class="interlanguage-link-target"><span>English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es mw-list-item"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Imperio_romano_de_Occidente" title="Imperio romano de Occidente — шпански" lang="es" hreflang="es" data-title="Imperio romano de Occidente" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="шпански" class="interlanguage-link-target"><span>Español</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eo mw-list-item"><a href="https://eo.wikipedia.org/wiki/Okcident-Romia_Imperio" title="Okcident-Romia Imperio — есперанто" lang="eo" hreflang="eo" data-title="Okcident-Romia Imperio" data-language-autonym="Esperanto" data-language-local-name="есперанто" class="interlanguage-link-target"><span>Esperanto</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eu mw-list-item"><a href="https://eu.wikipedia.org/wiki/Mendebaldeko_Erromatar_Inperioa" title="Mendebaldeko Erromatar Inperioa — баскијски" lang="eu" hreflang="eu" data-title="Mendebaldeko Erromatar Inperioa" data-language-autonym="Euskara" data-language-local-name="баскијски" class="interlanguage-link-target"><span>Euskara</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fa mw-list-item"><a href="https://fa.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D9%85%D9%BE%D8%B1%D8%A7%D8%AA%D9%88%D8%B1%DB%8C_%D8%B1%D9%88%D9%85_%D8%BA%D8%B1%D8%A8%DB%8C" title="امپراتوری روم غربی — персијски" lang="fa" hreflang="fa" data-title="امپراتوری روم غربی" data-language-autonym="فارسی" data-language-local-name="персијски" class="interlanguage-link-target"><span>فارسی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr mw-list-item"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Empire_romain_d%27Occident" title="Empire romain d'Occident — француски" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Empire romain d'Occident" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="француски" class="interlanguage-link-target"><span>Français</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fy mw-list-item"><a href="https://fy.wikipedia.org/wiki/Westromeinske_Ryk" title="Westromeinske Ryk — западни фризијски" lang="fy" hreflang="fy" data-title="Westromeinske Ryk" data-language-autonym="Frysk" data-language-local-name="западни фризијски" class="interlanguage-link-target"><span>Frysk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gl mw-list-item"><a href="https://gl.wikipedia.org/wiki/Imperio_Romano_de_Occidente" title="Imperio Romano de Occidente — галицијски" lang="gl" hreflang="gl" data-title="Imperio Romano de Occidente" data-language-autonym="Galego" data-language-local-name="галицијски" class="interlanguage-link-target"><span>Galego</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-he mw-list-item"><a href="https://he.wikipedia.org/wiki/%D7%94%D7%90%D7%99%D7%9E%D7%A4%D7%A8%D7%99%D7%94_%D7%94%D7%A8%D7%95%D7%9E%D7%99%D7%AA_%D7%94%D7%9E%D7%A2%D7%A8%D7%91%D7%99%D7%AA" title="האימפריה הרומית המערבית — хебрејски" lang="he" hreflang="he" data-title="האימפריה הרומית המערבית" data-language-autonym="עברית" data-language-local-name="хебрејски" class="interlanguage-link-target"><span>עברית</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hi mw-list-item"><a href="https://hi.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AA%E0%A4%B6%E0%A5%8D%E0%A4%9A%E0%A4%BF%E0%A4%AE%E0%A5%80_%E0%A4%B0%E0%A5%8B%E0%A4%AE%E0%A4%A8_%E0%A4%B8%E0%A4%BE%E0%A4%AE%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9C%E0%A5%8D%E0%A4%AF" title="पश्चिमी रोमन साम्राज्य — хинди" lang="hi" hreflang="hi" data-title="पश्चिमी रोमन साम्राज्य" data-language-autonym="हिन्दी" data-language-local-name="хинди" class="interlanguage-link-target"><span>हिन्दी</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr mw-list-item"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Zapadno_Rimsko_Carstvo" title="Zapadno Rimsko Carstvo — хрватски" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Zapadno Rimsko Carstvo" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="хрватски" class="interlanguage-link-target"><span>Hrvatski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hy mw-list-item"><a href="https://hy.wikipedia.org/wiki/%D4%B1%D6%80%D6%87%D5%B4%D5%BF%D5%B5%D5%A1%D5%B6_%D5%80%D5%BC%D5%B8%D5%B4%D5%A5%D5%A1%D5%AF%D5%A1%D5%B6_%D5%AF%D5%A1%D5%B5%D5%BD%D6%80%D5%B8%D6%82%D5%A9%D5%B5%D5%B8%D6%82%D5%B6" title="Արևմտյան Հռոմեական կայսրություն — јерменски" lang="hy" hreflang="hy" data-title="Արևմտյան Հռոմեական կայսրություն" data-language-autonym="Հայերեն" data-language-local-name="јерменски" class="interlanguage-link-target"><span>Հայերեն</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ia mw-list-item"><a href="https://ia.wikipedia.org/wiki/Imperio_roman_de_occidente" title="Imperio roman de occidente — интерлингва" lang="ia" hreflang="ia" data-title="Imperio roman de occidente" data-language-autonym="Interlingua" data-language-local-name="интерлингва" class="interlanguage-link-target"><span>Interlingua</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-is mw-list-item"><a href="https://is.wikipedia.org/wiki/Vestr%C3%B3mverska_keisarad%C3%A6mi%C3%B0" title="Vestrómverska keisaradæmið — исландски" lang="is" hreflang="is" data-title="Vestrómverska keisaradæmið" data-language-autonym="Íslenska" data-language-local-name="исландски" class="interlanguage-link-target"><span>Íslenska</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Impero_romano_d%27Occidente" title="Impero romano d'Occidente — италијански" lang="it" hreflang="it" data-title="Impero romano d'Occidente" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="италијански" class="interlanguage-link-target"><span>Italiano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E8%A5%BF%E3%83%AD%E3%83%BC%E3%83%9E%E5%B8%9D%E5%9B%BD" title="西ローマ帝国 — јапански" lang="ja" hreflang="ja" data-title="西ローマ帝国" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="јапански" class="interlanguage-link-target"><span>日本語</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jv mw-list-item"><a href="https://jv.wikipedia.org/wiki/Kekaisaran_Romawi_Kulon" title="Kekaisaran Romawi Kulon — јавански" lang="jv" hreflang="jv" data-title="Kekaisaran Romawi Kulon" data-language-autonym="Jawa" data-language-local-name="јавански" class="interlanguage-link-target"><span>Jawa</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ka mw-list-item"><a href="https://ka.wikipedia.org/wiki/%E1%83%93%E1%83%90%E1%83%A1%E1%83%90%E1%83%95%E1%83%9A%E1%83%94%E1%83%97_%E1%83%A0%E1%83%9D%E1%83%9B%E1%83%98%E1%83%A1_%E1%83%98%E1%83%9B%E1%83%9E%E1%83%94%E1%83%A0%E1%83%98%E1%83%90" title="დასავლეთ რომის იმპერია — грузијски" lang="ka" hreflang="ka" data-title="დასავლეთ რომის იმპერია" data-language-autonym="ქართული" data-language-local-name="грузијски" class="interlanguage-link-target"><span>ქართული</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sw mw-list-item"><a href="https://sw.wikipedia.org/wiki/Dola_la_Roma_Magharibi" title="Dola la Roma Magharibi — свахили" lang="sw" hreflang="sw" data-title="Dola la Roma Magharibi" data-language-autonym="Kiswahili" data-language-local-name="свахили" class="interlanguage-link-target"><span>Kiswahili</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ko mw-list-item"><a href="https://ko.wikipedia.org/wiki/%EC%84%9C%EB%A1%9C%EB%A7%88_%EC%A0%9C%EA%B5%AD" title="서로마 제국 — корејски" lang="ko" hreflang="ko" data-title="서로마 제국" data-language-autonym="한국어" data-language-local-name="корејски" class="interlanguage-link-target"><span>한국어</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ku mw-list-item"><a href="https://ku.wikipedia.org/wiki/%C3%8Emperatoriya_Rom%C3%AA_ya_Rojava" title="Împeratoriya Romê ya Rojava — курдски" lang="ku" hreflang="ku" data-title="Împeratoriya Romê ya Rojava" data-language-autonym="Kurdî" data-language-local-name="курдски" class="interlanguage-link-target"><span>Kurdî</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-la mw-list-item"><a href="https://la.wikipedia.org/wiki/Imperium_Romanum_Occidentale" title="Imperium Romanum Occidentale — латински" lang="la" hreflang="la" data-title="Imperium Romanum Occidentale" data-language-autonym="Latina" data-language-local-name="латински" class="interlanguage-link-target"><span>Latina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lv mw-list-item"><a href="https://lv.wikipedia.org/wiki/Rietumromas_imp%C4%93rija" title="Rietumromas impērija — летонски" lang="lv" hreflang="lv" data-title="Rietumromas impērija" data-language-autonym="Latviešu" data-language-local-name="летонски" class="interlanguage-link-target"><span>Latviešu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lt mw-list-item"><a href="https://lt.wikipedia.org/wiki/Vakar%C5%B3_Romos_imperija" title="Vakarų Romos imperija — литвански" lang="lt" hreflang="lt" data-title="Vakarų Romos imperija" data-language-autonym="Lietuvių" data-language-local-name="литвански" class="interlanguage-link-target"><span>Lietuvių</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lfn mw-list-item"><a href="https://lfn.wikipedia.org/wiki/Impero_Roman_Ueste" title="Impero Roman Ueste — Lingua Franca Nova" lang="lfn" hreflang="lfn" data-title="Impero Roman Ueste" data-language-autonym="Lingua Franca Nova" data-language-local-name="Lingua Franca Nova" class="interlanguage-link-target"><span>Lingua Franca Nova</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lmo mw-list-item"><a href="https://lmo.wikipedia.org/wiki/Imper_Roman_d%27Ocident" title="Imper Roman d'Ocident — ломбард" lang="lmo" hreflang="lmo" data-title="Imper Roman d'Ocident" data-language-autonym="Lombard" data-language-local-name="ломбард" class="interlanguage-link-target"><span>Lombard</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hu mw-list-item"><a href="https://hu.wikipedia.org/wiki/Nyugatr%C3%B3mai_Birodalom" title="Nyugatrómai Birodalom — мађарски" lang="hu" hreflang="hu" data-title="Nyugatrómai Birodalom" data-language-autonym="Magyar" data-language-local-name="мађарски" class="interlanguage-link-target"><span>Magyar</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mk badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Западно Римско Царство — македонски" lang="mk" hreflang="mk" data-title="Западно Римско Царство" data-language-autonym="Македонски" data-language-local-name="македонски" class="interlanguage-link-target"><span>Македонски</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ne mw-list-item"><a href="https://ne.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AA%E0%A4%B6%E0%A5%8D%E0%A4%9A%E0%A4%BF%E0%A4%AE%E0%A5%80_%E0%A4%B0%E0%A5%8B%E0%A4%AE%E0%A4%A8_%E0%A4%B8%E0%A4%BE%E0%A4%AE%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9C%E0%A5%8D%E0%A4%AF" title="पश्चिमी रोमन साम्राज्य — непалски" lang="ne" hreflang="ne" data-title="पश्चिमी रोमन साम्राज्य" data-language-autonym="नेपाली" data-language-local-name="непалски" class="interlanguage-link-target"><span>नेपाली</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nl mw-list-item"><a href="https://nl.wikipedia.org/wiki/West-Romeinse_Rijk" title="West-Romeinse Rijk — холандски" lang="nl" hreflang="nl" data-title="West-Romeinse Rijk" data-language-autonym="Nederlands" data-language-local-name="холандски" class="interlanguage-link-target"><span>Nederlands</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-new mw-list-item"><a href="https://new.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AA%E0%A4%B6%E0%A5%8D%E0%A4%9A%E0%A4%BF%E0%A4%AE%E0%A5%80_%E0%A4%B0%E0%A5%8B%E0%A4%AE%E0%A4%A8_%E0%A4%B8%E0%A4%BE%E0%A4%AE%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9C%E0%A5%8D%E0%A4%AF" title="पश्चिमी रोमन साम्राज्य — невари" lang="new" hreflang="new" data-title="पश्चिमी रोमन साम्राज्य" data-language-autonym="नेपाल भाषा" data-language-local-name="невари" class="interlanguage-link-target"><span>नेपाल भाषा</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-frr mw-list-item"><a href="https://frr.wikipedia.org/wiki/Waastr%C3%B6%C3%B6msk_Rik" title="Waaströömsk Rik — севернофризијски" lang="frr" hreflang="frr" data-title="Waaströömsk Rik" data-language-autonym="Nordfriisk" data-language-local-name="севернофризијски" class="interlanguage-link-target"><span>Nordfriisk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-no mw-list-item"><a href="https://no.wikipedia.org/wiki/Vestromerriket" title="Vestromerriket — норвешки букмол" lang="nb" hreflang="nb" data-title="Vestromerriket" data-language-autonym="Norsk bokmål" data-language-local-name="норвешки букмол" class="interlanguage-link-target"><span>Norsk bokmål</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nn mw-list-item"><a href="https://nn.wikipedia.org/wiki/Vestromarriket" title="Vestromarriket — норвешки нинорск" lang="nn" hreflang="nn" data-title="Vestromarriket" data-language-autonym="Norsk nynorsk" data-language-local-name="норвешки нинорск" class="interlanguage-link-target"><span>Norsk nynorsk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-oc mw-list-item"><a href="https://oc.wikipedia.org/wiki/Emp%C3%A8ri_Roman_d%27Occident" title="Empèri Roman d'Occident — окситански" lang="oc" hreflang="oc" data-title="Empèri Roman d'Occident" data-language-autonym="Occitan" data-language-local-name="окситански" class="interlanguage-link-target"><span>Occitan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pa mw-list-item"><a href="https://pa.wikipedia.org/wiki/%E0%A8%AA%E0%A9%B1%E0%A8%9B%E0%A8%AE%E0%A9%80_%E0%A8%B0%E0%A9%8B%E0%A8%AE%E0%A8%A8_%E0%A8%B8%E0%A8%BE%E0%A8%AE%E0%A8%B0%E0%A8%BE%E0%A8%9C" title="ਪੱਛਮੀ ਰੋਮਨ ਸਾਮਰਾਜ — пенџапски" lang="pa" hreflang="pa" data-title="ਪੱਛਮੀ ਰੋਮਨ ਸਾਮਰਾਜ" data-language-autonym="ਪੰਜਾਬੀ" data-language-local-name="пенџапски" class="interlanguage-link-target"><span>ਪੰਜਾਬੀ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pcd mw-list-item"><a href="https://pcd.wikipedia.org/wiki/Impire_Romain_au_Coutchant" title="Impire Romain au Coutchant — Picard" lang="pcd" hreflang="pcd" data-title="Impire Romain au Coutchant" data-language-autonym="Picard" data-language-local-name="Picard" class="interlanguage-link-target"><span>Picard</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds mw-list-item"><a href="https://nds.wikipedia.org/wiki/Westr%C3%B6%C3%B6msch_Riek" title="Weströömsch Riek — нисконемачки" lang="nds" hreflang="nds" data-title="Weströömsch Riek" data-language-autonym="Plattdüütsch" data-language-local-name="нисконемачки" class="interlanguage-link-target"><span>Plattdüütsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pnb mw-list-item"><a href="https://pnb.wikipedia.org/wiki/%D9%85%D8%BA%D8%B1%D8%A8%DB%8C_%D8%B1%D9%88%D9%85%DB%8C_%D8%B3%D9%84%D8%B7%D9%86%D8%AA" title="مغربی رومی سلطنت — Western Punjabi" lang="pnb" hreflang="pnb" data-title="مغربی رومی سلطنت" data-language-autonym="پنجابی" data-language-local-name="Western Punjabi" class="interlanguage-link-target"><span>پنجابی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Cesarstwo_zachodniorzymskie" title="Cesarstwo zachodniorzymskie — пољски" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Cesarstwo zachodniorzymskie" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="пољски" class="interlanguage-link-target"><span>Polski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/Imp%C3%A9rio_Romano_do_Ocidente" title="Império Romano do Ocidente — португалски" lang="pt" hreflang="pt" data-title="Império Romano do Ocidente" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="португалски" class="interlanguage-link-target"><span>Português</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ps mw-list-item"><a href="https://ps.wikipedia.org/wiki/%D9%84%D9%88%DB%90%D8%AF%DB%90%DA%81%D9%87_%D8%B1%D9%88%D9%85%D9%8A_%D8%B3%D8%AA%D8%B1%D9%88%D8%A7%DA%A9%D9%8A" title="لوېدېځه رومي سترواکي — паштунски" lang="ps" hreflang="ps" data-title="لوېدېځه رومي سترواکي" data-language-autonym="پښتو" data-language-local-name="паштунски" class="interlanguage-link-target"><span>پښتو</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ro mw-list-item"><a href="https://ro.wikipedia.org/wiki/Imperiul_Roman_de_Apus" title="Imperiul Roman de Apus — румунски" lang="ro" hreflang="ro" data-title="Imperiul Roman de Apus" data-language-autonym="Română" data-language-local-name="румунски" class="interlanguage-link-target"><span>Română</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%8F" title="Западная Римская империя — руски" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Западная Римская империя" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="руски" class="interlanguage-link-target"><span>Русский</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sc mw-list-item"><a href="https://sc.wikipedia.org/wiki/Imp%C3%A8riu_romanu_de_Otzidente" title="Impèriu romanu de Otzidente — сардински" lang="sc" hreflang="sc" data-title="Impèriu romanu de Otzidente" data-language-autonym="Sardu" data-language-local-name="сардински" class="interlanguage-link-target"><span>Sardu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sco mw-list-item"><a href="https://sco.wikipedia.org/wiki/Wastren_Roman_Empire" title="Wastren Roman Empire — шкотски" lang="sco" hreflang="sco" data-title="Wastren Roman Empire" data-language-autonym="Scots" data-language-local-name="шкотски" class="interlanguage-link-target"><span>Scots</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sq mw-list-item"><a href="https://sq.wikipedia.org/wiki/Perandoria_Romake_Per%C3%ABndimore" title="Perandoria Romake Perëndimore — албански" lang="sq" hreflang="sq" data-title="Perandoria Romake Perëndimore" data-language-autonym="Shqip" data-language-local-name="албански" class="interlanguage-link-target"><span>Shqip</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-simple mw-list-item"><a href="https://simple.wikipedia.org/wiki/Western_Roman_Empire" title="Western Roman Empire — Simple English" lang="en-simple" hreflang="en-simple" data-title="Western Roman Empire" data-language-autonym="Simple English" data-language-local-name="Simple English" class="interlanguage-link-target"><span>Simple English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-skr mw-list-item"><a href="https://skr.wikipedia.org/wiki/%D9%85%D8%BA%D8%B1%D8%A8%DB%8C_%D8%B1%D9%88%D9%85%DB%8C_%D8%B3%D9%84%D8%B7%D9%86%D8%AA" title="مغربی رومی سلطنت — Saraiki" lang="skr" hreflang="skr" data-title="مغربی رومی سلطنت" data-language-autonym="سرائیکی" data-language-local-name="Saraiki" class="interlanguage-link-target"><span>سرائیکی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sk mw-list-item"><a href="https://sk.wikipedia.org/wiki/Z%C3%A1pador%C3%ADmska_r%C3%AD%C5%A1a" title="Západorímska ríša — словачки" lang="sk" hreflang="sk" data-title="Západorímska ríša" data-language-autonym="Slovenčina" data-language-local-name="словачки" class="interlanguage-link-target"><span>Slovenčina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sl mw-list-item"><a href="https://sl.wikipedia.org/wiki/Zahodno_Rimsko_cesarstvo" title="Zahodno Rimsko cesarstvo — словеначки" lang="sl" hreflang="sl" data-title="Zahodno Rimsko cesarstvo" data-language-autonym="Slovenščina" data-language-local-name="словеначки" class="interlanguage-link-target"><span>Slovenščina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ckb mw-list-item"><a href="https://ckb.wikipedia.org/wiki/%D8%A6%DB%8C%D9%85%D9%BE%D8%B1%D8%A7%D8%AA%DB%86%D8%B1%DB%8C%DB%95%D8%AA%DB%8C%DB%8C_%DA%95%DB%86%D9%85%DB%8C%DB%8C_%DA%95%DB%86%DA%98%D8%A7%D9%88%D8%A7" title="ئیمپراتۆریەتیی ڕۆمیی ڕۆژاوا — централни курдски" lang="ckb" hreflang="ckb" data-title="ئیمپراتۆریەتیی ڕۆمیی ڕۆژاوا" data-language-autonym="کوردی" data-language-local-name="централни курдски" class="interlanguage-link-target"><span>کوردی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sh mw-list-item"><a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Zapadno_Rimsko_Carstvo" title="Zapadno Rimsko Carstvo — српскохрватски" lang="sh" hreflang="sh" data-title="Zapadno Rimsko Carstvo" data-language-autonym="Srpskohrvatski / српскохрватски" data-language-local-name="српскохрватски" class="interlanguage-link-target"><span>Srpskohrvatski / српскохрватски</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fi mw-list-item"><a href="https://fi.wikipedia.org/wiki/L%C3%A4nsi-Rooman_valtakunta" title="Länsi-Rooman valtakunta — фински" lang="fi" hreflang="fi" data-title="Länsi-Rooman valtakunta" data-language-autonym="Suomi" data-language-local-name="фински" class="interlanguage-link-target"><span>Suomi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sv mw-list-item"><a href="https://sv.wikipedia.org/wiki/V%C3%A4stromerska_riket" title="Västromerska riket — шведски" lang="sv" hreflang="sv" data-title="Västromerska riket" data-language-autonym="Svenska" data-language-local-name="шведски" class="interlanguage-link-target"><span>Svenska</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ta mw-list-item"><a href="https://ta.wikipedia.org/wiki/%E0%AE%AE%E0%AF%87%E0%AE%B1%E0%AF%8D%E0%AE%95%E0%AF%81_%E0%AE%89%E0%AE%B0%E0%AF%8B%E0%AE%AE%E0%AF%88%E0%AE%AA%E0%AF%8D_%E0%AE%AA%E0%AF%87%E0%AE%B0%E0%AE%B0%E0%AE%9A%E0%AF%81" title="மேற்கு உரோமைப் பேரரசு — тамилски" lang="ta" hreflang="ta" data-title="மேற்கு உரோமைப் பேரரசு" data-language-autonym="தமிழ்" data-language-local-name="тамилски" class="interlanguage-link-target"><span>தமிழ்</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tl mw-list-item"><a href="https://tl.wikipedia.org/wiki/Kanlurang_Imperyong_Romano" title="Kanlurang Imperyong Romano — тагалог" lang="tl" hreflang="tl" data-title="Kanlurang Imperyong Romano" data-language-autonym="Tagalog" data-language-local-name="тагалог" class="interlanguage-link-target"><span>Tagalog</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-th mw-list-item"><a href="https://th.wikipedia.org/wiki/%E0%B8%88%E0%B8%B1%E0%B8%81%E0%B8%A3%E0%B8%A7%E0%B8%A3%E0%B8%A3%E0%B8%94%E0%B8%B4%E0%B9%82%E0%B8%A3%E0%B8%A1%E0%B8%B1%E0%B8%99%E0%B8%95%E0%B8%B0%E0%B8%A7%E0%B8%B1%E0%B8%99%E0%B8%95%E0%B8%81" title="จักรวรรดิโรมันตะวันตก — тајски" lang="th" hreflang="th" data-title="จักรวรรดิโรมันตะวันตก" data-language-autonym="ไทย" data-language-local-name="тајски" class="interlanguage-link-target"><span>ไทย</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vi mw-list-item"><a href="https://vi.wikipedia.org/wiki/%C4%90%E1%BA%BF_qu%E1%BB%91c_T%C3%A2y_La_M%C3%A3" title="Đế quốc Tây La Mã — вијетнамски" lang="vi" hreflang="vi" data-title="Đế quốc Tây La Mã" data-language-autonym="Tiếng Việt" data-language-local-name="вијетнамски" class="interlanguage-link-target"><span>Tiếng Việt</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/Bat%C4%B1_Roma_%C4%B0mparatorlu%C4%9Fu" title="Batı Roma İmparatorluğu — турски" lang="tr" hreflang="tr" data-title="Batı Roma İmparatorluğu" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="турски" class="interlanguage-link-target"><span>Türkçe</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%96%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D1%8C%D0%BA%D0%B0_%D1%96%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%96%D1%8F" title="Західна Римська імперія — украјински" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Західна Римська імперія" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="украјински" class="interlanguage-link-target"><span>Українська</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ur mw-list-item"><a href="https://ur.wikipedia.org/wiki/%D9%85%D8%BA%D8%B1%D8%A8%DB%8C_%D8%B1%D9%88%D9%85%DB%8C_%D8%B3%D9%84%D8%B7%D9%86%D8%AA" title="مغربی رومی سلطنت — урду" lang="ur" hreflang="ur" data-title="مغربی رومی سلطنت" data-language-autonym="اردو" data-language-local-name="урду" class="interlanguage-link-target"><span>اردو</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vec mw-list-item"><a href="https://vec.wikipedia.org/wiki/Inpero_roman_de_Osidente" title="Inpero roman de Osidente — Venetian" lang="vec" hreflang="vec" data-title="Inpero roman de Osidente" data-language-autonym="Vèneto" data-language-local-name="Venetian" class="interlanguage-link-target"><span>Vèneto</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vls mw-list-item"><a href="https://vls.wikipedia.org/wiki/West-Romeins_Ryk" title="West-Romeins Ryk — West Flemish" lang="vls" hreflang="vls" data-title="West-Romeins Ryk" data-language-autonym="West-Vlams" data-language-local-name="West Flemish" class="interlanguage-link-target"><span>West-Vlams</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-war mw-list-item"><a href="https://war.wikipedia.org/wiki/Katundan_nga_Imperyo_Romano" title="Katundan nga Imperyo Romano — варајски" lang="war" hreflang="war" data-title="Katundan nga Imperyo Romano" data-language-autonym="Winaray" data-language-local-name="варајски" class="interlanguage-link-target"><span>Winaray</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wuu mw-list-item"><a href="https://wuu.wikipedia.org/wiki/%E8%A5%BF%E7%BD%97%E9%A9%AC%E5%B8%9D%E5%9B%BD" title="西罗马帝国 — ву кинески" lang="wuu" hreflang="wuu" data-title="西罗马帝国" data-language-autonym="吴语" data-language-local-name="ву кинески" class="interlanguage-link-target"><span>吴语</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-xmf mw-list-item"><a href="https://xmf.wikipedia.org/wiki/%E1%83%91%E1%83%9F%E1%83%90%E1%83%93%E1%83%90%E1%83%9A%E1%83%98_%E1%83%A0%E1%83%9D%E1%83%9B%E1%83%98%E1%83%A8_%E1%83%98%E1%83%9B%E1%83%9E%E1%83%94%E1%83%A0%E1%83%98%E1%83%90" title="ბჟადალი რომიშ იმპერია — Mingrelian" lang="xmf" hreflang="xmf" data-title="ბჟადალი რომიშ იმპერია" data-language-autonym="მარგალური" data-language-local-name="Mingrelian" class="interlanguage-link-target"><span>მარგალური</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-yo mw-list-item"><a href="https://yo.wikipedia.org/wiki/Il%E1%BA%B9%CC%80%E1%BB%8Dbal%C3%BAay%C3%A9_R%C3%B3m%C3%B9_Ap%C3%A1%C3%ACw%E1%BB%8D%CC%80or%C3%B9n" title="Ilẹ̀ọbalúayé Rómù Apáìwọ̀orùn — јоруба" lang="yo" hreflang="yo" data-title="Ilẹ̀ọbalúayé Rómù Apáìwọ̀orùn" data-language-autonym="Yorùbá" data-language-local-name="јоруба" class="interlanguage-link-target"><span>Yorùbá</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh mw-list-item"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E8%A5%BF%E7%BE%85%E9%A6%AC%E5%B8%9D%E5%9C%8B" title="西羅馬帝國 — кинески" lang="zh" hreflang="zh" data-title="西羅馬帝國" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="кинески" class="interlanguage-link-target"><span>中文</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-classical mw-list-item"><a href="https://zh-classical.wikipedia.org/wiki/%E8%A5%BF%E7%BE%85%E9%A6%AC%E5%B8%9D%E5%9C%8B" title="西羅馬帝國 — Literary Chinese" lang="lzh" hreflang="lzh" data-title="西羅馬帝國" data-language-autonym="文言" data-language-local-name="Literary Chinese" class="interlanguage-link-target"><span>文言</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-yue mw-list-item"><a href="https://zh-yue.wikipedia.org/wiki/%E8%A5%BF%E7%BE%85%E9%A6%AC%E5%B8%9D%E5%9C%8B" title="西羅馬帝國 — кантонски" lang="yue" hreflang="yue" data-title="西羅馬帝國" data-language-autonym="粵語" data-language-local-name="кантонски" class="interlanguage-link-target"><span>粵語</span></a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><span class="wb-langlinks-edit wb-langlinks-link"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q42834#sitelinks-wikipedia" title="Уреди међујезичке везе" class="wbc-editpage">Уреди везе</a></span></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Именски простори"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Прочитајте овај чланак [c]" accesskey="c"><span>Чланак</span></a></li><li id="ca-talk" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" rel="discussion" title="Разговарајте о страници [t]" accesskey="t"><span>Разговор</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " > <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Промени варијанту језика" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Ћир./lat.</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sr mw-list-item"><a href="/sr/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" lang="sr" hreflang="sr"><span>Ћир./lat.</span></a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sr-Cyrl mw-list-item"><a href="/sr-ec/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" lang="sr-Cyrl" hreflang="sr-Cyrl"><span>Ћирилица</span></a></li><li id="ca-varlang-2" class="ca-variants-sr-Latn mw-list-item"><a href="/sr-el/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" lang="sr-Latn" hreflang="sr-Latn"><span>Latinica</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Погледи"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE"><span>Читај</span></a></li><li id="ca-ve-edit" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v"><span>Уреди</span></a></li><li id="ca-edit" class="collapsible vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e"><span>Уреди извор</span></a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=history" title="Историја [h]" accesskey="h"><span>Историја</span></a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" > <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Алатке" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Алатке</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Алатке</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Више опција" > <div class="vector-menu-heading"> Радње </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE"><span>Читај</span></a></li><li id="ca-more-ve-edit" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v"><span>Уреди</span></a></li><li id="ca-more-edit" class="collapsible vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e"><span>Уреди извор</span></a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=history"><span>Историја</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" > <div class="vector-menu-heading"> Опште </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8_%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%BE/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Списак свих вики страница које воде овамо [j]" accesskey="j"><span>Шта води овамо</span></a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" rel="nofollow" title="Скорашње измене страница које су повезане с овом [k]" accesskey="k"><span>Повезане измене</span></a></li><li id="t-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Википедија:Водич_за_отпремање" title="Поставите слике и снимке [u]" accesskey="u"><span>Отпреми датотеку</span></a></li><li id="t-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Списак свих посебних страница [q]" accesskey="q"><span>Посебне странице</span></a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&oldid=28849301" title="Трајна веза до ове измене на овој страници"><span>Трајна веза</span></a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=info" title="Више информација о овој страници"><span>Подаци о страници</span></a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98&page=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&id=28849301&wpFormIdentifier=titleform" title="Информације о томе како цитирати ову страницу"><span>Цитирај страницу</span></a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87_%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%2597%25D0%25B0%25D0%25BF%25D0%25B0%25D0%25B4%25D0%25BD%25D0%25BE_%25D1%2580%25D0%25B8%25D0%25BC%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25BE_%25D1%2586%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25B2%25D0%25BE"><span>Кратки URL</span></a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:QrCode&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%2597%25D0%25B0%25D0%25BF%25D0%25B0%25D0%25B4%25D0%25BD%25D0%25BE_%25D1%2580%25D0%25B8%25D0%25BC%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25BE_%25D1%2586%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25B2%25D0%25BE"><span>Преузми QR код</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" > <div class="vector-menu-heading"> Штампање/извоз </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="electron-print_pdf" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:DownloadAsPdf&page=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=show-download-screen"><span>Преузми у PDF-у</span></a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="javascript:print();" rel="alternate" title="Одштампајте ову страницу [p]" accesskey="p"><span>Одштампај</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" > <div class="vector-menu-heading"> На другим пројектима </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Western_Roman_Empire" hreflang="en"><span>Викиостава</span></a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q42834" title="Веза ка ставци на спремишту података [g]" accesskey="g"><span>Ставка на Википодацима</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Изглед</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">сакриј</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> </div> <div id="siteSub" class="noprint">С Википедије, слободне енциклопедије</div> </div> <div id="contentSub"><div id="mw-content-subtitle"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sr" dir="ltr"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28855838">.mw-parser-output .ambox{border:1px solid #a2a9b1;border-left:10px solid #36c;background-color:#fbfbfb;box-sizing:border-box}.mw-parser-output .ambox+link+.ambox,.mw-parser-output .ambox+link+style+.ambox,.mw-parser-output .ambox+link+link+.ambox,.mw-parser-output .ambox+.mw-empty-elt+link+.ambox,.mw-parser-output .ambox+.mw-empty-elt+link+style+.ambox,.mw-parser-output .ambox+.mw-empty-elt+link+link+.ambox{margin-top:-1px}html body.mediawiki .mw-parser-output .ambox.mbox-small-left{margin:4px 1em 4px 0;overflow:hidden;width:238px;border-collapse:collapse;font-size:88%;line-height:1.25em}.mw-parser-output .ambox-speedy{border-left:10px solid #b32424;background-color:#fee7e6}.mw-parser-output .ambox-delete{border-left:10px solid #b32424}.mw-parser-output .ambox-content{border-left:10px solid #f28500}.mw-parser-output .ambox-style{border-left:10px solid #fc3}.mw-parser-output .ambox-move{border-left:10px solid #9932cc}.mw-parser-output .ambox-protection{border-left:10px solid #a2a9b1}.mw-parser-output .ambox .mbox-text{border:none;padding:0.25em 0.5em;width:100%}.mw-parser-output .ambox .mbox-image{border:none;padding:2px 0 2px 0.5em;text-align:center}.mw-parser-output .ambox .mbox-imageright{border:none;padding:2px 0.5em 2px 0;text-align:center}.mw-parser-output .ambox .mbox-empty-cell{border:none;padding:0;width:1px}.mw-parser-output .ambox .mbox-image-div{width:52px}@media(min-width:720px){.mw-parser-output .ambox{margin:0 10%}}@media print{body.ns-0 .mw-parser-output .ambox{display:none!important}}</style><table class="box-Без_извора_у_тексту plainlinks metadata ambox ambox-style ambox-No_footnotes" role="presentation"><tbody><tr><td class="mbox-image"><div class="mbox-image-div"><span typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Text_document_with_red_question_mark.svg/40px-Text_document_with_red_question_mark.svg.png" decoding="async" width="40" height="40" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Text_document_with_red_question_mark.svg/60px-Text_document_with_red_question_mark.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Text_document_with_red_question_mark.svg/80px-Text_document_with_red_question_mark.svg.png 2x" data-file-width="48" data-file-height="48" /></span></span></div></td><td class="mbox-text"><div class="mbox-text-span">Овај чланак садржи <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Википедија:Навођење извора">списак литературе</a>, сродне писане изворе или <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B5" title="Википедија:Спољашње везе">спољашње везе</a>, али његови извори остају нејасни, јер <b>нису <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%83_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D1%83" title="Википедија:Навођење извора у тексту">унети у сам текст</a></b>.<span class="hide-when-compact"> Помозите у <a class="external text" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit">његовом побољшавању</a> <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9A%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Википедија:Када наводити изворе">навођењем</a> прецизнијих извора.</span><span class="hide-when-compact"><i> (<small><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A3%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Помоћ:Уклањање шаблона за одржавање">детаљније о уклањању овог шаблона обавештења</a></small>)</i></span></div></td></tr></tbody></table> <table class="infobox vcard" style="padding:0.25em 0.33em 0.33em;line-height:1.2em;font-size:88%;" cellspacing="0px"> <tbody><tr> <th colspan="4" style="text-align:center; background-color:#EEDD82; color:black; font-size:145%"><small>Западно римско царство<br /><small><i><b>Imperium Romanum</b></i></small><br /><small>Римско царство</small> </small></th></tr> <tr> <td colspan="4" style="text-align:center;"> <div style="padding: 0px 5px;"> <div style="padding-bottom:3px;"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Labarum.svg" class="mw-file-description" title="Грб Западног римског царства"><img alt="Грб Западног римског царства" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b5/Labarum.svg/85px-Labarum.svg.png" decoding="async" width="85" height="102" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b5/Labarum.svg/128px-Labarum.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b5/Labarum.svg/170px-Labarum.svg.png 2x" data-file-width="547" data-file-height="656" /></a></span></div> <div>Грб</div> </div> </td></tr> <tr> <td colspan="4" style="border-top: solid 1px #ccd2d9; vertical-align: top; text-align: center; font-size: 90%; padding:0.3em 0em 0em 0em;"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Western_Roman_Empire.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e2/Western_Roman_Empire.png/270px-Western_Roman_Empire.png" decoding="async" width="270" height="195" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e2/Western_Roman_Empire.png/405px-Western_Roman_Empire.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e2/Western_Roman_Empire.png/540px-Western_Roman_Empire.png 2x" data-file-width="563" data-file-height="406" /></a></span><br /><small>Западно римско царство</small> </td></tr> <tr> <th colspan="4" style="background-color:#EEDD82; text-align:center; color:black">Географија </th></tr> <tr> <td colspan="4" style="border-top: solid 0px #ccd2d9; vertical-align: top; text-align: center; font-size: 95%;"> </td></tr> <tr> <td colspan="2" style="border-top: solid 0px #ccd2d9; padding: 0.0em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align: left;"><b><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D1%82" title="Континент">Континент</a></b> </td> <td colspan="2" style="border-top: solid 0px #ccd2d9; padding: 0.0em 1em 0.4em 0; vertical-align: top"><a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Европа">Европа</a> </td></tr> <tr> <td colspan="4" style="border-top: solid 1px #ccd2d9; vertical-align: top; text-align: center; font-size: 95%;"> </td></tr> <tr> <td colspan="2" style="border-top: solid 0px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top"><b><a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Главни град">Престоница</a></b> </td> <td colspan="2" style="border-top: solid 0px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE" title="Милано">Милано</a><br /><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0" title="Равена">Равена</a> </td></tr> <tr> <th colspan="4" style="background-color:#EEDD82; text-align:center; color:black">Друштво </th></tr> <tr> <td colspan="2" style="border-top: solid 0px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align: left;"><b><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Службени језик">Службени језик</a></b> </td> <td colspan="2" style="border-top: solid 0px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top"><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Латински језик">латински</a> </td></tr> <tr> <td colspan="2" style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align: left;"><b><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Религија">Религија</a></b> </td> <td colspan="2" style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top"><a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Хришћанство">хришћанство</a> </td></tr> <tr> <th colspan="4" style="background-color:#EEDD82; text-align:center; color:black">Политика </th></tr> <tr> <td colspan="2" style="border-top: solid 0px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0 0; vertical-align: top; text-align: left;"><b><a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Облик државе">Облик државе</a></b> </td> <td colspan="2" style="border-top: solid 0px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0 0; vertical-align: top;"><a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Аутократија">аутократија</a><br /><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тетрархија">тетрархија</a> </td></tr> <tr> <td colspan="2" style="padding: 0 1em 0.4em 0; text-align:left;"> — <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80" title="Цар">Цар</a> </td> <td colspan="2" style="padding: 0 1em 0.4em 0; text-align:left;"><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Хонорије">Хонорије</a> </td></tr> <tr> <td colspan="2" style="padding: 0 1em 0.2em 0; text-align:left; vertical-align: top">  </td> <td colspan="2" style="padding: 0 1em 0.2em 0; text-align:left; vertical-align: top"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BB_%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BB" title="Ромул Августул">Ромул Августул</a> </td></tr> <tr> <th colspan="4" style="background-color:#EEDD82; text-align:center; color:black">Историја </th></tr> <tr> <td colspan="2" style="border-top: solid 0px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0 0; vertical-align: top; text-align: left;"><b><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0" title="Историјско доба">Историјско доба</a></b> </td> <td colspan="2" style="border-top: solid 0px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0 0; vertical-align: top"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="Стари век">стари век</a> </td></tr> <tr style="padding: 0 1em 0 0; text-align:left;"> <td colspan="2"> — Оснивање </td> <td colspan="2"><a href="/wiki/395" title="395">395</a>. </td></tr> <tr style="padding: 0 1em 0 0; text-align:left;"> <td colspan="2"> — Укидање </td> <td colspan="2"><a href="/wiki/476" title="476">476</a>. </td></tr> <tr> <td colspan="2" style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0 0; vertical-align: top; text-align: left;"><b>Догађаји</b> </td> <td colspan="2" style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0 0; vertical-align: top;">  </td></tr> <tr> <td colspan="2" style="padding: 0em 1em 0.2em 0; vertical-align: top"> — Подела <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Римско царство">Римског царства</a> </td> <td colspan="2"><a href="/wiki/395" title="395">395</a>. </td></tr> <tr> <td colspan="2" style="padding: 0em 1em 0.2em 0; vertical-align: top"> — Пад Западног римског царства </td> <td colspan="2"><a href="/wiki/476" title="476">476</a>.  </td></tr> <tr> <th colspan="4" style="background-color:#EEDD82; text-align:center; color:black">Географске и друге карактеристике </th></tr> <tr> <td colspan="2" style="border-top: solid 0px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0 0; vertical-align: top; text-align: left;"><b><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Површина">Површина</a></b> </td> <td colspan="2" style="border-top: solid 0px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0 0;">  </td></tr> <tr style="padding: 0 1em 0 0; text-align:left;"> <td colspan="2"> — укупно </td> <td colspan="2">2.000.000 (<a href="/wiki/395" title="395">395</a>. год.) km² </td></tr> <tr> <td colspan="2" style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top; text-align: left;"><b><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0" title="Валута">Валута</a></b> </td> <td colspan="2" style="border-top: solid 1px #ccd2d9; padding: 0.4em 1em 0.4em 0; vertical-align: top;"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0" title="Римска валута">римска валута</a> </td></tr> </tbody></table> <p><b>Западно римско царство</b> је назив за западну половину <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Римско царство">Римског царства</a> након административне поделе коју је увео цар <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Диоклецијан">Диоклецијан</a> <a href="/wiki/286" title="286">286</a>. године. У ужем, али и ширем смислу речи, овај термин се односи на западну половину царства у периоду између смрти цара <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_I" title="Теодосије I">Теодосија I</a> <a href="/wiki/395" title="395">395</a>. и свргавања последњег западноримског цара <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BB_%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BB" title="Ромул Августул">Ромула Августула</a> <a href="/wiki/476" title="476">476</a>. године које је извео вођа варварских најамника у Италији <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80" title="Одоакар">Одоакар</a>. </p><p>У теорији Римско царство је и после 286. односно 395. било једно, јединствено и недељиво. У пракси, након 286. царством је управљало по неколико владара, најчешће један на Истоку, други на Западу. Теоретски гледано, последњи владар јединственог царства био је <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_I" title="Теодосије I">Теодосије Велики</a> који је на самрти 395. поделио царство између своја два сина — старијем <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Аркадије">Аркадију</a> је оставио Исток, млађем <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Хонорије">Хонорију</a> Запад. Након тога, западни цареви су владали прво из <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE" title="Милано">Милана</a>, а после <a href="/wiki/402" title="402">402</a>. из <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0" title="Равена">Равене</a>. После <a href="/wiki/407" title="407">407</a>. почело је убрзано слабљење Западног римског царства услед навала варвара (<a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%82%D0%B8" title="Готи">Готи</a>, <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8" title="Вандали">Вандали</a>, <a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8" title="Франци">Франци</a> и др.) који су почели да се насељавају унутар граница царства и да га деле између себе и да оснивају сопствене краљевине. После <a href="/wiki/455" title="455">455</a>. западноримски цар је фактички владао само Италијом, а <a href="/wiki/4._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="4. септембар">4. септембра</a> 476. <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BB_%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BB" title="Ромул Августул">Ромул Августул</a> је свргнут. Последњи титуларни цар био је <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82" title="Јулије Непот">Јулије Непот</a>, који је умро у Далмацији <a href="/wiki/480" title="480">480</a>. године. Након 476, односно 480, варварски владари Италије, попут Одоакра и <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Теодорих Велики">Теодорика</a>, сматрани су за намеснике римског цара из <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99" title="Константинопољ">Константинопоља</a>, али су у пракси владали као независни владари. </p> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25469611">.mw-parser-output .hlist dl,.mw-parser-output .hlist ol,.mw-parser-output .hlist ul{margin:0;padding:0}.mw-parser-output .hlist dd,.mw-parser-output .hlist dt,.mw-parser-output .hlist li{margin:0;display:inline}.mw-parser-output .hlist.inline,.mw-parser-output .hlist.inline dl,.mw-parser-output .hlist.inline ol,.mw-parser-output .hlist.inline ul,.mw-parser-output .hlist dl dl,.mw-parser-output .hlist dl ol,.mw-parser-output .hlist dl ul,.mw-parser-output .hlist ol dl,.mw-parser-output .hlist ol ol,.mw-parser-output .hlist ol ul,.mw-parser-output .hlist ul dl,.mw-parser-output .hlist ul ol,.mw-parser-output .hlist ul ul{display:inline}.mw-parser-output .hlist .mw-empty-li{display:none}.mw-parser-output .hlist dt::after{content:": "}.mw-parser-output .hlist dd::after,.mw-parser-output .hlist li::after{content:" · ";font-weight:bold}.mw-parser-output .hlist dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li:last-child::after{content:none}.mw-parser-output .hlist dd dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li li:first-child::before{content:" (";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist dd dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li li:last-child::after{content:")";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist ol{counter-reset:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li{counter-increment:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li::before{content:" "counter(listitem)"\a0 "}.mw-parser-output .hlist dd ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li ol>li:first-child::before{content:" ("counter(listitem)"\a0 "}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25554968">.mw-parser-output .plainlist ol,.mw-parser-output .plainlist ul{line-height:inherit;list-style:none;margin:0;padding:0}.mw-parser-output .plainlist ol li,.mw-parser-output .plainlist ul li{margin-bottom:0}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28459536">.mw-parser-output .sidebar{width:22em;float:right;clear:right;margin:0.5em 0 1em 1em;background:var(--background-color-neutral-subtle,#f8f9fa);border:1px solid var(--border-color-base,#a2a9b1);padding:0.2em;text-align:center;line-height:1.4em;font-size:88%;border-collapse:collapse;display:table}body.skin-minerva .mw-parser-output .sidebar{display:table!important;float:right!important;margin:0.5em 0 1em 1em!important}.mw-parser-output .sidebar-subgroup{width:100%;margin:0;border-spacing:0}.mw-parser-output .sidebar-left{float:left;clear:left;margin:0.5em 1em 1em 0}.mw-parser-output .sidebar-none{float:none;clear:both;margin:0.5em 1em 1em 0}.mw-parser-output .sidebar-outer-title{padding:0 0.4em 0.2em;font-size:125%;line-height:1.2em;font-weight:bold}.mw-parser-output .sidebar-top-image{padding:0.4em}.mw-parser-output .sidebar-top-caption,.mw-parser-output .sidebar-pretitle-with-top-image,.mw-parser-output .sidebar-caption{padding:0.2em 0.4em 0;line-height:1.2em}.mw-parser-output .sidebar-pretitle{padding:0.4em 0.4em 0;line-height:1.2em}.mw-parser-output .sidebar-title,.mw-parser-output .sidebar-title-with-pretitle{padding:0.2em 0.8em;font-size:145%;line-height:1.2em}.mw-parser-output .sidebar-title-with-pretitle{padding:0.1em 0.4em}.mw-parser-output .sidebar-image{padding:0.2em 0.4em 0.4em}.mw-parser-output .sidebar-heading{padding:0.1em 0.4em}.mw-parser-output .sidebar-content{padding:0 0.5em 0.4em}.mw-parser-output .sidebar-content-with-subgroup{padding:0.1em 0.4em 0.2em}.mw-parser-output .sidebar-above,.mw-parser-output .sidebar-below{padding:0.3em 0.8em;font-weight:bold}.mw-parser-output .sidebar-collapse .sidebar-above,.mw-parser-output .sidebar-collapse .sidebar-below{border-top:1px solid #aaa;border-bottom:1px solid #aaa}.mw-parser-output .sidebar-navbar{text-align:right;font-size:115%;padding:0 0.4em 0.4em}.mw-parser-output .sidebar-list-title{padding:0 0.4em;text-align:left;font-weight:bold;line-height:1.6em;font-size:105%}.mw-parser-output .sidebar-list-title-c{padding:0 0.4em;text-align:center;margin:0 3.3em}@media(max-width:640px){body.mediawiki .mw-parser-output .sidebar{width:100%!important;clear:both;float:none!important;margin-left:0!important;margin-right:0!important}}body.skin--responsive .mw-parser-output .sidebar a>img{max-width:none!important}@media screen{html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-list-title,html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-title-with-pretitle{background:transparent!important}html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-title-with-pretitle a{color:var(--color-progressive)!important}}@media screen and (prefers-color-scheme:dark){html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-list-title,html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-title-with-pretitle{background:transparent!important}html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-title-with-pretitle a{color:var(--color-progressive)!important}}@media print{body.ns-0 .mw-parser-output .sidebar{display:none!important}}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r23532679">.mw-parser-output .div-col{margin-top:0.3em;column-width:30em}.mw-parser-output .div-col-small{font-size:90%}.mw-parser-output .div-col-rules{column-rule:1px solid #aaa}.mw-parser-output .div-col dl,.mw-parser-output .div-col ol,.mw-parser-output .div-col ul{margin-top:0}.mw-parser-output .div-col li,.mw-parser-output .div-col dd{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}</style><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23532679"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23532679"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23532679"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23532679"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23532679"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23532679"><table class="sidebar nomobile vcard"><tbody><tr><th class="sidebar-title"><div class="adr" style="font-size:smaller"><span class="fn org"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" class="mw-redirect" title="Антички Рим">Антички Рим</a></span> </div></th></tr><tr><td><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Roman_SPQR_banner.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/Roman_SPQR_banner.svg/150px-Roman_SPQR_banner.svg.png" decoding="async" width="150" height="119" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/Roman_SPQR_banner.svg/225px-Roman_SPQR_banner.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/Roman_SPQR_banner.svg/300px-Roman_SPQR_banner.svg.png 2x" data-file-width="289" data-file-height="229" /></a></span></td></tr><tr><td style="border-bottom: #aaa 1px solid">Овај чланак је део серије о <br /><span style="font-weight:bold"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC_%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Политички систем Античког Рима (страница не постоји)">политичком систему Античког Рима</a></span></td></tr><tr><th class="sidebar-heading navbox-title" style="text-align:center; background:#e5d4a8;"> Периоди</th></tr><tr><td class="sidebar-content plainlist"> <ul><li><b><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Римско краљевство">Римско краљевство</a></b><br /><a href="/wiki/753._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="753. п. н. е.">753</a>—<a href="/wiki/509._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="509. п. н. е.">509. пре н. е.</a></li> <li><b><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Римска република">Римска република</a></b><br /><a href="/wiki/509._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="509. п. н. е.">509</a>—<a href="/wiki/27._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="27. п. н. е.">27. пре н. е.</a></li> <li><b><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Римско царство">Римско царство</a></b><br /><a href="/wiki/27._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="27. п. н. е.">27. пре н. е.</a>—<a href="/wiki/476" title="476">476</a>. н. е.</li></ul> <div class="div-col" style="column-width: 8em;"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82" title="Принципат">Принципат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82" title="Доминат">Доминат</a></li></ul> </div> <div class="div-col" style="column-width: 8em;"> <ul><li><a class="mw-selflink selflink">Западно римско царство</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Византија">Источно римско царство</a></li></ul> </div></td> </tr><tr><th class="sidebar-heading navbox-title" style="text-align:center; background:#e5d4a8;"> <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2&action=edit&redlink=1" class="new" title="Римски устав (страница не постоји)">Римски устав</a></th></tr><tr><td class="sidebar-content plainlist"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Устав Римског краљевства (страница не постоји)">Устав Краљевства</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5" title="Устав Римске републике">Устав Републике</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Устав Римског царства (страница не постоји)">Устав Царства</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Устав касног Римског царства (страница не постоји)">Устав касног Царства</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82" title="Римски сенат">Сенат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Римске скупштине">Скупштине</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Магистрат">Магистрат</a></li></ul></td> </tr><tr><th class="sidebar-heading navbox-title" style="text-align:center; background:#e5d4a8;"> Редовни магистрати</th></tr><tr><td class="sidebar-content plainlist"> <div class="div-col" style="column-width: 8em;"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D1%83%D0%BB_(%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82)" title="Конзул (магистрат)">Конзул</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Претор">Претор</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Квестор">Квестор</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Промагистрат">Промагистрат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B8%D0%BB" title="Едил">Едил</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BD" title="Трибун">Трибун</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%BE%D1%80" title="Цензор">Цензор</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Римски гувернер (страница не постоји)">Гувернер</a></li></ul> </div></td> </tr><tr><th class="sidebar-heading navbox-title" style="text-align:center; background:#e5d4a8;"> Ванредни магистрати</th></tr><tr><td class="sidebar-content plainlist"> <div class="div-col" style="column-width: 8em;"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80_(%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82)" title="Диктатор (магистрат)">Диктатор</a></li> <li><a href="/wiki/Magister_equitum" title="Magister equitum">Magister equitum</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BD_%D1%81_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D1%83%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%88%D1%9B%D1%83" title="Војни трибун с конзулском влашћу">Војни трибун</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Краљ Рима">Рекс</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Тријумвират">Тријумвират</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Децемвири (страница не постоји)">Децемвири</a></li></ul> </div></td> </tr><tr><th class="sidebar-heading navbox-title" style="text-align:center; background:#e5d4a8;"> Титуле и признања</th></tr><tr><td class="sidebar-content plainlist"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%86%D0%B0%D1%80" title="Римски цар">Цар</a></li></ul> <div class="div-col" style="column-width: 8em;"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%82_(%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B0)" title="Легат (титула)">Легат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BA%D1%81" title="Дукс">Дукс</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Официјум (страница не постоји)">Официјум</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%B5%D0%BA%D1%82" title="Префект">Префект</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Vicarius&action=edit&redlink=1" class="new" title="Vicarius (страница не постоји)">Vicarius</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Вигинтисексвири (страница не постоји)">Вигинтисексвири</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Ликтор">Ликтор</a></li> <li><a href="/wiki/Magister_militum" title="Magister militum">Magister militum</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Император">Император</a></li> <li><a href="/wiki/Princeps_senatus" title="Princeps senatus">Princeps senatus</a></li> <li><a href="/wiki/Pontifex_maximus" title="Pontifex maximus">Pontifex maximus</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82_(%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B0)" title="Август (титула)">Август</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80_(%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Цезар (титула)">Цезар</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%80%D1%85" title="Тетрарх">Тетрарх</a></li></ul> </div></td> </tr><tr><th class="sidebar-heading navbox-title" style="text-align:center; background:#e5d4a8;"> Преседан и право</th></tr><tr><td class="sidebar-content plainlist"> <div class="div-col" style="column-width: 8em;"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE" title="Римско право">Право</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Империјум">Империјум</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Mos_maiorum&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mos maiorum (страница не постоји)">Mos maiorum</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Колегијалност (страница не постоји)">Колегијалност</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Auctoritas&action=edit&redlink=1" class="new" title="Auctoritas (страница не постоји)">Auctoritas</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE" title="Римско грађанско право">Грађанско право</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Cursus_honorum&action=edit&redlink=1" class="new" title="Cursus honorum (страница не постоји)">Cursus honorum</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Senatus_consultum&action=edit&redlink=1" class="new" title="Senatus consultum (страница не постоји)">Senatus consultum</a></li></ul> </div> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Senatus_consultum_ultimum&action=edit&redlink=1" class="new" title="Senatus consultum ultimum (страница не постоји)">Senatus consultum ultimum</a></li></ul></td> </tr><tr><th class="sidebar-heading navbox-title" style="text-align:center; background:#e5d4a8;"> Скупштине</th></tr><tr><td class="sidebar-content plainlist"> <div class="div-col" style="column-width: 8em;"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Центуријска скупштина">Центуријска</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Куријска скупштина">Куријска</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Плебејски савет (страница не постоји)">Плебејска</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%83%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Трибутска скупштина">Трибутска</a></li></ul> </div></td> </tr><tr><td class="sidebar-navbar" style="text-align:center;"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365379">.mw-parser-output .navbar{display:inline;font-size:88%;font-weight:normal}.mw-parser-output .navbar-collapse{float:left;text-align:left}.mw-parser-output .navbar-boxtext{word-spacing:0}.mw-parser-output .navbar ul{display:inline-block;white-space:nowrap;line-height:inherit}.mw-parser-output .navbar-brackets::before{margin-right:-0.125em;content:"[ "}.mw-parser-output .navbar-brackets::after{margin-left:-0.125em;content:" ]"}.mw-parser-output .navbar li{word-spacing:-0.125em}.mw-parser-output .navbar a>span,.mw-parser-output .navbar a>abbr{text-decoration:inherit}.mw-parser-output .navbar-mini abbr{font-variant:small-caps;border-bottom:none;text-decoration:none;cursor:inherit}.mw-parser-output .navbar-ct-full{font-size:114%;margin:0 7em}.mw-parser-output .navbar-ct-mini{font-size:114%;margin:0 4em}</style><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Шаблон:Политичке институције античког Рима"><abbr title="Погледајте шаблон">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Политичке институције античког Рима (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Политичке институције античког Рима"><abbr title="Уредите шаблон">у</abbr></a></li></ul></div></td></tr></tbody></table> <p><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Византија">Источноримски (византијски)</a> <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%86%D0%B0%D1%80" title="Византијски цар">цар</a> <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_I" title="Јустинијан I">Јустинијан I</a> је покушао у <a href="/wiki/6._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="6. век">6. веку</a> да обнови римску власт на Западу и његове војсковође су заузеле <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%B3%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D1%82" title="Равенски егзархат">Италију</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%B3%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D1%82" title="Афрички егзархат">Африку</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Средоземно море">средоземну</a> обалу <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Спанија">Спаније</a>. Међутим, овај подухват јер био кратког века, мада се непосредно византијско присуство у Италији осећало све до <a href="/wiki/1071" title="1071">1071</a>. године. Укратко, после свргавања Ромула Августула, римска власт у западној Европи је била више фиктивна него стварна, тако да се 476. традиционално сматра за почетак нове историјске епохе — <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="Средњи век">средњег века</a>. </p> <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Римско_освајање_Запада"><span id=".D0.A0.D0.B8.D0.BC.D1.81.D0.BA.D0.BE_.D0.BE.D1.81.D0.B2.D0.B0.D1.98.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D0.97.D0.B0.D0.BF.D0.B0.D0.B4.D0.B0"></span>Римско освајање Запада</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=1" title="Уредите одељак „Римско освајање Запада”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=1" title="Уреди извор одељка: Римско освајање Запада"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Римски_Исток_и_Запад"><span id=".D0.A0.D0.B8.D0.BC.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D0.98.D1.81.D1.82.D0.BE.D0.BA_.D0.B8_.D0.97.D0.B0.D0.BF.D0.B0.D0.B4"></span>Римски Исток и Запад</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=2" title="Уредите одељак „Римски Исток и Запад”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=2" title="Уреди извор одељка: Римски Исток и Запад"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Током 2. века п. н. е. Римска република је постала доминантна сила на Средоземљу која се постепено ширила у погледу државних територија и политичког утицаја и на хеленистички исток и на „варварски“ Запад. На Истоку, где је <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Грчки језик">грчки језик</a> већ био језик политичке и културне елите, <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Римљани">Римљани</a> су увели нови систем државне организације. И поред тога, културе и традиције древних народа Истока, попут Египћана, Јевреја, Сиријаца и Грка, њихов начин живота изграђен око градских насеља, просперитет трговине и занатства и друга богатства су опстала, само што су сада уклопљена у римске државне оквире. </p><p>После уништења <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" class="mw-redirect" title="Картагина (град)">Картагине</a> <a href="/wiki/146._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="146. п. н. е.">146. п. н. е.</a> на западном Медитерану није више било већих и организованијих држава које су се могле мерити са Римом. Иако то није била првобитна намера, римска освајања су Хиспанији, <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Галија">Галији</a> и <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Британија (провинција)">Британији</a>, као и афричким провинцијама, током времена донела средоземну цивилизацију и њене тековине попут градског начина живота, грађевинских и техничких достигнућа и културе писане речи. Иако су и на западу постојале грчке и <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Феникија">феничанске</a> колоније, култура западног дела Римског царства је остала <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Латински језик">латинска</a>. Такође, Римљани су временом инкорпорирали политичку елиту Запада у свој систем, тако да су се, за разлику од хеленистичког Истока, на Западу могле наћи аристократске земљопоседничке породице. </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Hadrians_Wall_map-sr.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Hadrians_Wall_map-sr.svg/220px-Hadrians_Wall_map-sr.svg.png" decoding="async" width="220" height="274" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Hadrians_Wall_map-sr.svg/330px-Hadrians_Wall_map-sr.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Hadrians_Wall_map-sr.svg/440px-Hadrians_Wall_map-sr.svg.png 2x" data-file-width="800" data-file-height="995" /></a><figcaption><b>Хадријанов зид</b> је представљао сталну баријеру према варварима у Каледонији (Шкотској). Зид који је подигао Хадријанов наследник <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%9F%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Антонин Пије">Антонин Пије</a> између 142. и 144. напуштен је већ 164. године.</figcaption></figure> <p>Разлике између Истока и Запада су врло ретко наглашаване, понекад зарад политичке пропаганде, нпр. током грађанског рата између <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BA%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="Октавијан Август">Октавијана</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Марко Антоније">Марка Антонија</a>. Када је Октавијан претворио посрнулу републику у монархију тј Римско царство <a href="/wiki/30._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="30. п. н. е.">30. п. н. е.</a>, почело је коначно уобличавање Запада. За време дуге владе првог римског цара Октавијана Августа (30. године п. н. е.-14. године наше ере) римске легије су окончале освајање Пиринејског полуострва, а галске територије су најпосле организоване у провинције. Римски покушај проширења граница све до реке <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B1%D0%B0" title="Лаба">Лабе</a> на исток пропао је због упорног отпора германских племена, тако да је Август на крају одлучио да се царство на западу ослони на природну границу реке <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0" title="Рајна">Рајне</a>. Ипак, Августови наследници се нису придржавали његовог аманета тако да је <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Клаудије">Клаудије</a> 43. започео освајање Британије, а 44. је анектирао дотадашњу клијентелску краљевину <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Мавретанија (провинција)">Мавретанију</a>. Иако су у другој половини 1. века Римљани редовно упадали на територију данашње <a href="/wiki/%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Шкотска">Шкотске</a>, трајна граница је утврђена <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2_%D0%B7%D0%B8%D0%B4" title="Хадријанов зид">Хадријановим зидом</a> између ушћа реке Тајн на истоку и залива Солвеј на западу. Римска освајања на западу окончао је <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Веспазијан">Веспазијан</a> (69—79) који је заузео Агри Декуматес (<i>Agri Decumates</i>), крајеве између <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0" title="Мајна">Мајне</a> и изворишта <a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2" title="Дунав">Дунава</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Побуне_и_грађански_ратови_1._и_2._века"><span id=".D0.9F.D0.BE.D0.B1.D1.83.D0.BD.D0.B5_.D0.B8_.D0.B3.D1.80.D0.B0.D1.92.D0.B0.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.BE.D0.B2.D0.B8_1._.D0.B8_2._.D0.B2.D0.B5.D0.BA.D0.B0"></span>Побуне и грађански ратови 1. и 2. века</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=3" title="Уредите одељак „Побуне и грађански ратови 1. и 2. века”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=3" title="Уреди извор одељка: Побуне и грађански ратови 1. и 2. века"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Римска власт се у принципу и на Истоку и на Западу у току 1. и 2. века суочавала са два већа изазова: побунама потчињених племена и градова и политичким кризама које су настајале услед побуне легија. Побуне легионара су биле далеко озбиљније пошто је војска важила за један од, ако не и најјачи политички фактор у самом царству. Уколико би неки амбициозни провинцијски намесник или војни заповедник придобио подршку војске то би готово редовно довело до узурпације царске власти и грађанског рата. </p><p>Током првог века било је неколико побуна <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BB%D1%82%D0%B8" title="Келти">келтског</a> и германског становништва. У Британији је 60. године побуну против римске власти подигла краљица племена Ицена, <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Будика">Боудика</a>, али су Римљани однели лаку победу наредне године. Други важан устанак, <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA&action=edit&redlink=1" class="new" title="Батавски устанак (страница не постоји)">Батавски устанак</a> (у Доњој Германији тј. данашњој Низоземској) под вођством романизованог аристократе <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%B0%D1%98_%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A6%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Гај Јулије Цивилис (страница не постоји)">Гаја Јулија Цивилиса</a> покушао је да се окористи римским неприликама током <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8_%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Година четири цара">Године четири цара</a>. Цивилис се наводно подигао на оружје како би подржао претендента <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Веспазијан">Веспазијана</a>, али је на крају савладан и убијен 70. године када је постало јасно да жели да отцепи један део царске територије. </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:RomanEmpire_117.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/RomanEmpire_117.svg/350px-RomanEmpire_117.svg.png" decoding="async" width="350" height="257" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/RomanEmpire_117.svg/525px-RomanEmpire_117.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/RomanEmpire_117.svg/700px-RomanEmpire_117.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="376" /></a><figcaption><b>Римско царство 117. године</b> у доба владавине Трајана. Трајанова освајања у Месопотамији напустио је већ његов наследник Хадријан, док је Дакију (данашњу Румунију) евакуисао цар Аурелијан 270. године.</figcaption></figure> <p>Догађаји из 69. су показали да су се римске легије, размештене на границама царства, већ поделиле на четири регионалне групе (Британија, Рајна, Дунав, Еуфрат) у којима су војсковође, па и обични војници, покушавали да се наметну за арбитра у политичким превирањима. Рајнске легије су се први пут побуниле 14. године после <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BA%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="Октавијан Август">Августове</a> смрти и покушале су да присиле <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80" title="Германик Јулије Цезар">Германика</a>, синовца новог цара <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Тиберије">Тиберија</a> да се прихвати царске власти. Озбиљније су биле прилике 68. када се намесник Лионске Галије <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%98_%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D1%81" title="Гај Јулије Виндекс">Гај Јулије Виндекс</a>, још један романизовани аристократа, овога пута галског порекла, побунио против <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD" title="Нерон">Неронове</a> фискалне политике. Пре него што је савладан, Виндекс је позвао Галбу, гувернера Тараконске Хиспаније да преузме престо. Пошто је <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0" title="Галба">Галба</a> имао на располагању само једну легију, бројнији легионари у германским провинцијама су извикали за цара <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Вителије">Вителија</a> који је најпосле поражен у борби са већ поменутим Веспазијаном, фаворитом источних легија. </p><p>Слична подела између легија одиграла се и 193. године након убиства цара <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D1%81" title="Пертинакс">Пертинакса</a>. Овога пута су три британске легије, којима се придружила и једна хиспанска, произвеле у цара <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B8%D0%BD" title="Клодије Албин">Клодија Албина</a>. Он је све до 196. био савладар <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80" title="Септимије Север">Септимија Севера</a> који га је на крају и уклонио почетком 197. године. Цена грађанског рата било је разарање Лугдунума (данашњег <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Лион">Лиона</a>) од стране осветољубивог Септимија Севера. Дотада највећи град римске Галије, Лугдунум се више никада није опоравио. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Криза_и_опоравак"><span id=".D0.9A.D1.80.D0.B8.D0.B7.D0.B0_.D0.B8_.D0.BE.D0.BF.D0.BE.D1.80.D0.B0.D0.B2.D0.B0.D0.BA"></span>Криза и опоравак</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=4" title="Уредите одељак „Криза и опоравак”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=4" title="Уреди извор одељка: Криза и опоравак"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Криза_3._века_на_Западу"><span id=".D0.9A.D1.80.D0.B8.D0.B7.D0.B0_3._.D0.B2.D0.B5.D0.BA.D0.B0_.D0.BD.D0.B0_.D0.97.D0.B0.D0.BF.D0.B0.D0.B4.D1.83"></span>Криза 3. века на Западу</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=5" title="Уредите одељак „Криза 3. века на Западу”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=5" title="Уреди извор одељка: Криза 3. века на Западу"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>До почетка 3. века романизација на успешно довршена, тако да је и политичка и војна елита почела да игра важнију улогу у животу Царства. Убиство младог цара <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80" title="Александар Север">Александра Севера</a> одиграло се управо на Рајни <a href="/wiki/235" title="235">235</a>. и означило је почетак пола века војне анархије. Међутим, за разлику од првих векова царства, преданост римске војске унутрашњим трвењима је отворила врата варварским племенима која су од краја 2. века била у сталном покрету на Рајни и доњем Дунаву. Варварски напади су били усмерени пре свега на пљачку и иако нису били претерано разорни, били су несистематски и чести, што је римским властима отежавало организацију одбране. Поред тога, на Истоку уместо Парћанске државе, <a href="/wiki/224" title="224">224</a>. је дошло до успшостављања <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Сасанидско царство">Персијског царства династије Сасанида</a> које се показало као врло опасан и агресиван противник Рима. Сасаниди су током 3. века предводили неколико упада на римске територије чији су врхунац били догађаји из <a href="/wiki/259" title="259">259</a>. када је римски цар <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Валеријан">Валеријан</a> заробљен и одведен у заточеништво у Персију где је и умро касније. Претња из правца Персије захтевала је сталну пажњу римских владара и ангажовање готово четвртине војних ресурса царства. </p> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Postumus.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Postumus.jpg/250px-Postumus.jpg" decoding="async" width="250" height="121" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Postumus.jpg/375px-Postumus.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Postumus.jpg/500px-Postumus.jpg 2x" data-file-width="800" data-file-height="388" /></a><figcaption> <b>Новац галоримског цара Постума</b> који, у склади са модом 3. века, носи радијалну круну. На реверсу је приказана богиња победе Викторија у циљу величања Постумових успеха.</figcaption></figure> <p>Да би лакше бранио угрожено царство, Валеријан се посветио одбрани Истока, а европске провинције је препустио сину <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD" title="Галијен">Галијену</a>. Галијен се пре свега посветио одбрани Подунавља и Италије и управо током његових похода у Панонију у Галији је дошло до преврата. Локални намесник германских провинција <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BC" title="Постум">Постум</a> се 260. прогласио за цара и његову власт је прихватила Галија, Британија и Хиспанија. Постум је покушао да се наметне као Галијенов колега али у томе није био успешан. После пропасти похода против узурпатора 263. Галијен је оставио Постума да неометано влада крајњим западом Римског царства. У историографији Постумова држава, која је имала свој паралелни сенат, магистрате, гардијске одреде и сл., се обично назива <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Галоримско царство">Галоримско</a> или просто Галско царство. Међутим, Постум је себе сматрао римским царем а не оснивачем неког новог државног или политичког ентитета. Његов случај у ствари илуструје да су се локална аристократија и становништво, уколико не би добила благовремену и одговарајућу помоћ централних власти, лако могли окренути локалном узурпатору и у њему наћи достојног владара и заштитника. </p><p>Постумов пример није био усамљен, већ је и <a href="/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Зенобија">Зенобија</a>, краљица Палмире, успела да завлада римским источним провинцијама од <a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82" title="Египат">Египта</a> до <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Мала Азија">Мале Азије</a> (260—273). Међутим, низ Галијенових наследника је успео да поврати равнотежу и поново уједини царство. <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5_II_%D0%93%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Клаудије II Готски">Клаудије II Готски</a> (268—270) је од Гало-римског царства отргнуо Хиспанију и Нарбонску Галију, а коначни ударац му је задао <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Аурелијан">Аурелијан</a> победом код Шалона на Марни 273. године. У току саме битке, ривалски цар <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BA_I" title="Тетрик I">Тетрик I</a> је са својим истоименим сином пребегао Аурелијану и захваљујући томе је касније поштеђен и награђен намесништвом у јужној Италији. Аурелијан је претходно савладао и припојио и Зенобијино источно царство, тако да је сада Римско царство по први пут након 260. поново било јединствено. Још један од војничких царева, <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B1" title="Проб">Проб</a> (276—282) је већ био у прилици да сузбије упаде варвара у рајнске области и обнови локалне градове који су разарани и запуштени током претходног периода. Двојица узурпатора која су се 281. заједнички прогласили за савладаре у Келну, <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BB" title="Прокул">Прокул</a> и <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81" title="Бонос">Бонос</a> лако су побеђени и ликвидирани. Оно што је било забрињавајуће, а што ће се показати као велика опасност у будућности је то што су Прокул и Бонос уживали помоћ <a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8" title="Франци">Франака</a> са источне обале Рајне. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Тетрархија_и_Константинова_династија"><span id=".D0.A2.D0.B5.D1.82.D1.80.D0.B0.D1.80.D1.85.D0.B8.D1.98.D0.B0_.D0.B8_.D0.9A.D0.BE.D0.BD.D1.81.D1.82.D0.B0.D0.BD.D1.82.D0.B8.D0.BD.D0.BE.D0.B2.D0.B0_.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D0.B0.D1.81.D1.82.D0.B8.D1.98.D0.B0"></span>Тетрархија и Константинова династија</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=6" title="Уредите одељак „Тетрархија и Константинова династија”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=6" title="Уреди извор одељка: Тетрархија и Константинова династија"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Са <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Диоклецијан">Диоклецијановим</a> реформама започиње период институционализације савладарства и његовог повезивања са територијалном поделом царства. Диоклецијан је 286. за свог савладара у рангу августа поставио свог старог ратног друга <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Максимијан">Максимијана</a> који је добио на управу територије западно од <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Дрина">Дрине</a> и северноафричког рта Сирт. Када се заповедник римске флоте у Ламаншу <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Караусије">Караусије</a> одметнуо и прогласио се за цара у Британији, Диоклецијан је одлучио да прошири царски колегијум. Два августа су 293. добили савладаре и помагаче- цезаре: Диоклецијан <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Галерије">Галерија</a>, Максимијан <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_I_%D0%A5%D0%BB%D0%BE%D1%80" title="Констанције I Хлор">Констанција I Хлора</a>. Констанције је 296. повратио Британију и тиме је пресекао могућност да се понови историја <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BC" title="Постум">Постумовог</a> царства. Исте године цезар је однео неколико победа против <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Алемани">Алемана</a>, док је 297-298. Максимијан умирио побуњена маварска племена у северној Африци. </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Venice_%E2%80%93_The_Tetrarchs_03.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/67/Venice_%E2%80%93_The_Tetrarchs_03.jpg/200px-Venice_%E2%80%93_The_Tetrarchs_03.jpg" decoding="async" width="200" height="300" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/67/Venice_%E2%80%93_The_Tetrarchs_03.jpg/300px-Venice_%E2%80%93_The_Tetrarchs_03.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/67/Venice_%E2%80%93_The_Tetrarchs_03.jpg/400px-Venice_%E2%80%93_The_Tetrarchs_03.jpg 2x" data-file-width="2048" data-file-height="3072" /></a><figcaption><b>Тетрарси</b>, порфирна група са почетка 4. века која се данас налази у Венецији. Статуа представља деперсонализоване цареве како би приказала јединство царског колегијума. Војне униформе и руке на дршкама мачева демонстрирају одлучност тетрарха.</figcaption></figure> <p>Диоклецијан и Максимијан су се добровољно повукли са власти 1. маја <a href="/wiki/305" title="305">305</a>. и препустили место августа дотадашњим цезарима. Констанцијев цезар је постао Галеријев штићеник <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80_II" title="Север II">Север II</a> коме су поверене Панонија, Италија и Африка, док је остатком Запада владао Констанције Хлор. Тетрархијски систем је почео да се урушава када је 25. јула 306. Констанције преминуо у Јорку при чему је окупљена војска, супротно Диоклецијановим плановима, извикала за новог цара Хлоровог сина <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Константин Велики">Константина</a>. Константинов пример је убрзо следио и Максимијанов син <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Максенције">Максенције</a> који се за цара прогласио у <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Рим">Риму</a> уз подршку сената и <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B0" title="Преторијанска гарда">преторијанаца</a>. За разлику од Константина, Максенције никада није признат за једног од легитимних царева, али је уз помоћ свог оца, који се вратио из политичке пензије, успео да уклони Севера. Укратко, западни део царства је подељен између неколико амбициозних владара. Најзад, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Константин Велики">Константин Велики</a> је ликвидирао свог таста Максимијана 310. године, а 312. у току <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0" title="Битка код Милвијског моста">битке код Милвијског моста</a> у близини Рима и Максенција. Након што је преосталом савладару <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Лициније">Лицинију</a> 316. одузео све подунавске и <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE" class="mw-redirect" title="Балканско полуострво">балканске</a> територије, осим дијацезе <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тракија">Тракије</a>, Константин се ретко враћао на Запад проводећи време у припремама за даље походе. Лициније је 324. одстрањен и Константин се коначно наметнуо за јединог владара Римског царства. Трајну царску резиденцију Константин је подигао на <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%BE%D1%80" title="Босфор">Босфору</a> на месту древног Византиона и назвао га Нови или Други Рим. Међутим, већ за његова живота нови град су савременици почели да називају <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99" title="Константинопољ">Константинопољом</a>. Сам град је био планиран као раскошна царска резиденција какви су већ били Трир у Германији или Сирмиј (данашња <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Сремска Митровица">Сремска Митровица</a>) у Подунављу, али је већ средином 4. века добио све привилегије као Рим и тиме је <i>de facto</i> постао друга престоница царства. Тиме је политички центар Римског царства померен на богатији и насељенији Исток. </p><p>Након Константинове смрти 337. показало се да је Запад и даље политички нестабилнија половина царства. Константинов најстарији син <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_II" title="Константин II">Константин II</a> је <a href="/wiki/340" title="340">340</a>. убијен у сукобу са млађим братом <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81_I" title="Констанс I">Констансом I</a> који је од тада владао Западом од Британије до Илирика. Деценију касније, 350. Констанс је свргнут у завери у којој је владар Запада постао високи официр полуварварског порекла <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Магненције">Магненције</a>. Магненције је у почетку покушавао да се помири са преосталим Константиновим сином, владарем Истока, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_II" title="Констанције II">Констанцијем II</a> али су непријатељства најпосле започета. Констанције је као цезара на Истоку оставио свог рођака <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%93%D0%B0%D0%BB" title="Констанције Гал">Констанција Гала</a>, како би обезбедио лојалност династији, а сам се упутио у борбу против Магненција која је практично добијена тешком <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9C%D1%83%D1%80%D1%81%D0%B5" title="Битка код Мурсе">битком код Мурсе</a> (данашњег <a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA" title="Осијек">Осијека</a>) 351. године. Након тога, Магненције је извршио самоубиство 353., а неповерљиви Констанције је 354. погубио цезара Гала који наводно припремао побуну. Пред повратак на Исток, где га је чекао рат са <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Сасанидско царство">Персијом</a>, Констанције је 6. новембра <a href="/wiki/355" title="355">355</a>. у <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE" title="Милано">Милану</a> прогласио преосталог рођака, брата од стрица, <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Јулијан Флавије Клаудије">Јулијана</a> за цезара коме је поверена брига над рајнском границом. Учени Јулијан је показао велики војнички дар и учврстио је римску границу на Рајни важним победама над Аламанима и Францима. Када је Констанције затражио део галске војске зарад рата са Персијом, легионари су се побунили и прогласили Јулијана за августа. Он је умарширао на Балкан и обезбедио важно регрутно и рудама богато подручје, али је грађански рат избегнут тако што је Констанције на путу на запад преминуо у Малој Азији <a href="/wiki/3._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="3. новембар">3. новембра</a> 361. године. Јулијан је након тога наставио на Исток и затим се упустио у амбициозан поход на Персију у току кога је погинуо <a href="/wiki/26._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="26. јун">26. јуна</a> 363. године. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Коначна_подела"><span id=".D0.9A.D0.BE.D0.BD.D0.B0.D1.87.D0.BD.D0.B0_.D0.BF.D0.BE.D0.B4.D0.B5.D0.BB.D0.B0"></span>Коначна подела</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=7" title="Уредите одељак „Коначна подела”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=7" title="Уреди извор одељка: Коначна подела"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Почетак_Велике_сеобе"><span id=".D0.9F.D0.BE.D1.87.D0.B5.D1.82.D0.B0.D0.BA_.D0.92.D0.B5.D0.BB.D0.B8.D0.BA.D0.B5_.D1.81.D0.B5.D0.BE.D0.B1.D0.B5"></span>Почетак Велике сеобе</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=8" title="Уредите одељак „Почетак Велике сеобе”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=8" title="Уреди извор одељка: Почетак Велике сеобе"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>После кратке владавине цара <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Јовијан">Јовијана</a>, официри окупљени у Никеји су изабрали за цара <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_I" title="Валентинијан I">Валентинијана I</a>. Већ приликом церемоније прихватања царске дужности <a href="/wiki/26._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80" title="26. фебруар">26. фебруара</a> 364. војници су запретили побуном, али их је Валентинијан умирио тако што им је обећао да ће именовати савладара како би се избегао грађански рат у случају његове преране смрти. Валентинијан је испунио обећање тако што је у <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Цариград">Цариграду</a> <a href="/wiki/28._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82" title="28. март">28. марта</a> исте године прогласио свог млађег брата <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81" title="Валенс">Валенса</a> за августа-савладара. Нешто касније, браћа су у близини Наиса (данашњег Ниша) поделили царство и административно особље на два дела, а затим у Сирмију и мобилне војне јединице. Најзападније територије којима је Валенс владао биле су Тракија у Европи и Киренаика (данашња <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Либија">Либија</a>) у Африци. Валентинијан је на Рајни водио дугу и успешну борбу са <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Алемани">Аламанима</a>, али је најпосле умро у Бригециону (данашњи <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD" title="Коморан">Коморан</a> у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Словачка">Словачкој</a>) 375. године од последица пуцања крвног суда. Наследио га је већ дезигнирани наследник, син из првог брака, <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Грацијан">Грацијан</a>, али, како је он био у далеком Триру, официри су уредили да се пред панонску војску изнесе четворомесечни <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_II" title="Валентинијан II">Валентинијан II</a>, син покојног цара из другог брака. Расцеп у војсци је спречен и млади Грацијан је владао у слози са намесницима још млађег Валентинијана коме су препуштене Италија, Илирик и Африка. </p> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Colosso-de-barletta.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Colosso-de-barletta.jpg/200px-Colosso-de-barletta.jpg" decoding="async" width="200" height="374" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Colosso-de-barletta.jpg/300px-Colosso-de-barletta.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Colosso-de-barletta.jpg/400px-Colosso-de-barletta.jpg 2x" data-file-width="625" data-file-height="1170" /></a><figcaption><b>Колос из Барлете</b>, статуа римског цара из 4. века, највероватније Валентинијана I. Статуа је по традицији донесена из Цариграда после 1204. године и након бродолома донесена је у Барлету у Италији. Руке и ноге су додате у доба Ренесансе.</figcaption></figure> <p>Међутим, велики ударац за римски свет је дошао са истока где су од средине 4. века готска племена била у сталном померању под притиском номадских Хуна који су пристигли у крајеве северно од <a href="/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Црно море">Црног мора</a>. <a href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%BD%D0%B8" title="Хуни">Хуни</a> су покорили разне <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%82%D0%B8" title="Готи">готске</a> групе, као и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8" title="Сармати">Сармате</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Алани">Алане</a> и друге народе. Готски посланици су од Валенса, који је био трајно умешан у рат са Персијом, затражили да их прими на територију Царства. Валенс је 376. дозволио и племе <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B7%D0%B8" title="Тервинзи">Тервинга</a> је прешло Дунав и населило се у <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тракија">Тракији</a>. За њима су, супротно договору, следили и <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%82%D1%83%D0%BD%D0%B7%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Грејтунзи (страница не постоји)">Грејтунзи</a> и један део Алана. Прилике су се отеле контроли, нарочито када су се Готи, због махинација локалних римских великодостојника, побунили <a href="/wiki/377" title="377">377</a>. и почели да пљачкају Балкан. Валенс је пожурио са истока и, не чекајући долазећег синовца Грацијана, <a href="/wiki/9._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="9. август">9. августа</a> <a href="/wiki/378" title="378">378</a>. је ушао у отворену <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%A5%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0" title="Битка код Хадријанопоља">битку код Хадријанопоља</a> (данас <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Једрене">Једрене</a> на граници <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Бугарска">Бугарске</a> и <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Турска">Турске</a>). Исход битке био је катастрофалан пошто су Готи уништили читаву римску војску и убили цара. После овог незапамћеног пораза, Грацијан је за свог источног колегу именовао искусног војсковођу <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_I" title="Теодосије I">Теодосија</a>. Током дуготрајног <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82_377%E2%80%94382." class="mw-redirect" title="Готски рат 377—382.">Готског рата</a>, <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_I" title="Теодосије I">Теодосије I</a> је на крају умирио <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%82%D0%B8" title="Готи">Готе</a> дипломатским а не војним средствима. По споразуму од <a href="/wiki/3._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="3. октобар">3. октобра</a> <a href="/wiki/382" title="382">382</a>. године Готи су као римски савезници насељени у дијецези Тракији и заузврат су морали да Римљанима шаљу војне одреде. Новина је била што су ови савезници били насељени на територији царства, што су живели по својим законима и ратовали под командом својих поглавара. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Варвари_и_епископи"><span id=".D0.92.D0.B0.D1.80.D0.B2.D0.B0.D1.80.D0.B8_.D0.B8_.D0.B5.D0.BF.D0.B8.D1.81.D0.BA.D0.BE.D0.BF.D0.B8"></span>Варвари и епископи</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=9" title="Уредите одељак „Варвари и епископи”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=9" title="Уреди извор одељка: Варвари и епископи"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Са Теодосијем почиње и одлучујући заокрет у христијанизацији Римског царства. Наиме, хришћани су у прва три века након Христа били нарочито бројни у источним провинцијама царства, док су веће заједнице на Западу постојале у великим градовима попут Рима, Картагине и Лугдунума, као и у медитеранским провинцијама. <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Константин Велики">Константин Велики</a> је после 312. примио хришћанство и обуставио све прогоне. Када је царство уједињено под његовом влашћу 324. године организован је, под царским покровитељством, <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80" class="mw-redirect" title="Први васељенски сабор">Први васељенски сабор</a> у Никеји који је донео низ одлука који су се тицали догматских и дисциплинарних питања пошто је дотада хришћанска црква функционисала у тешким условима. Као последица овог нејединственог развоја у цркви се јавило и различитих теолошких и различитих дисциплинарних тумачења (нпр. којим данима треба постити). Најзначајније теолошко питање Никејског сабора било је питање <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Аријанство">аријанства</a>, учења <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Арије">Арија</a> из <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Александрија">Александрије</a>, које је осуђено као јеретичко. Иако су каснији цареви попут <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_II" title="Констанције II">Констанција II</a> и <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81" title="Валенс">Валенса</a> прихватили аријанство и силом покушали да наметну јединство цркви, ово учење је до краја 4. века престало да ужива подршку унутар царства. Међутим, прво <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%82%D0%B8" title="Готи">Готи</a>, а затим и други варварски народи попут Вандала и Бургунда су примили хришћанство у аријанском виду чиме је дошло и до нове поделе на линији Римљани-варвари. </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:As-Constantine-XR_RIC_vII_019.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/10/As-Constantine-XR_RIC_vII_019.jpg/300px-As-Constantine-XR_RIC_vII_019.jpg" decoding="async" width="300" height="145" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/10/As-Constantine-XR_RIC_vII_019.jpg 1.5x" data-file-width="382" data-file-height="185" /></a><figcaption><b>Хришћански симболи</b>: Лабарум, војни стег са христограмом на врху, на реверсу новца цара Константина. Након Константина хришћански симболи полако постају део римске царске и војне иконографије.</figcaption></figure> <p>Константин је учинио још један преседан пошто је одређене судске инстанце поверио хришћанским епископима који су тиме стекли и световну моћ. Поред тога, хришћанска црква је добила право да прима поклоне и завештања чиме је убрзо добила и велику економску моћ. Најзад, сам Константин је започео праксу царског мешања у <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Теологија">теолошка</a> и дисциплинарна питања, што је у пракси значило да ће се царска власт законским мерама борити против следбеника учења које би црква прогласила за јеретичка. Са друге стране, Константин је започео и традицију задужбинарства односно изградње цркава, и нешто касније, и манастира. До краја 4. века, само је још један цар, Константинов синовац Јулијан, био присталица традиционалног паганства. </p><p>На западу међутим пагани су били далеко бројнији и, што је било још важније, политичка елита оличена у римском сенату се углавном држала традиционалне римске вере. <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Грацијан">Грацијан</a> је тако, на наговор утицајног епископа <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Амброзије Милански">Амброзија Миланског</a>, <a href="/wiki/382" title="382">382</a>. наредио уклањање древног олтара Победе из сенатске већнице и укинуо је државне субвенције паганским култовима. На жалбу сенатора, цар је одговорио тако што је одбацио традиционалну титулу римског првосвештеника (<i>pontifex maximus</i>) и препустио је епископу града Рима тј папи. Нешто раније, Теодосије је у Цариграду маја <a href="/wiki/381" title="381">381</a>. сазвао <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80" class="mw-redirect" title="Други васељенски сабор">Други васељенски сабор</a> који је још једном осудио аријанство. Међутим, најтрајнија последица сабора било је успостављање хијерархије епископија унутар хришћанске цркве по којој је после римског епископа, који је уживао предност као наследник главе апостола, св. Петра, следио епископ нове царске престонице Константинопоља (коју је по легенди основао Петров брат, св. Андрија Првозвани). </p> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:AmbroseOfMilan.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/AmbroseOfMilan.jpg/220px-AmbroseOfMilan.jpg" decoding="async" width="220" height="423" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/9a/AmbroseOfMilan.jpg 1.5x" data-file-width="312" data-file-height="600" /></a><figcaption><b>Амброзије Милански</b> на римском мозаику из 5. века израђеном у миланској цркви посвећеној канонизованом Амброзију. Утицајни епископ се данас сматра за једног од четири оца Латинске (Римокатоличке) цркве, а поштује се као светац и код православних.</figcaption></figure> <p>Без подршке сената, а убрзо и војске, Грацијан је <a href="/wiki/383" title="383">383</a>. убијен у сукобу са <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D1%83%D1%81_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D1%83%D1%81" title="Магнус Максимус">Магнусом Максимом</a>, заповедником британских легија. Након тога, Валентинијанов војсковођа франачког порекла, <a href="/wiki/%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%91%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD" title="Флавије Баутон">Баутон</a>, је успео да блокира алпске превоје и нова узурпација је разрешена дипломатијом. Магнус Максим је признат за западног августа чију су власт признале Британија, Галија, Хиспанија и Африка. Када је 387. август запада прекршио договор и напао Италију, млади Валентинијан и његова мајка су побегли Теодосију у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD" title="Солун">Солун</a>. Након низа течких борби на Балкану, Теодосије је, уз помоћ готских одреда, успео да порази и погуби Магнуса Максима код <a href="/wiki/%D0%90%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Аквилеја">Аквилеје</a> <a href="/wiki/388" title="388">388</a>. године. Након тога Теодосије се задржао на Западу све до <a href="/wiki/391" title="391">391</a>. до када је важне положаје препустио својим људима. Његова посета Западу била је значајна из неколико разлога. Први је био то што се показало да је у царском колегијуму источноримски владар јачи партнер који свој избор савладара може да наметне Западном царству. Други аспект је био јавно покајање, након што је Теодосија екскомуницирао <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Амброзије Милански">Амброзије Милански</a>, кроз које је цар месецима пролазио како би се искупио за покољ око 7000 побуњених грађана Солуна. И најзад, Амброзије је утицао да цар изда 391. низ декрета који су били уперени против паганства. Паганство нипошто није потпуно угушено овим законима, али су бројни традиционални обичаји укинути нпр. колегијум <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B5" title="Весталке">весталки</a> је распуштен и угашена је Вестина вечна ватра, прорицање будућности путем <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ауспиције (страница не постоји)">ауспиција</a> је постало кажњиво о најпосле, <a href="/wiki/393" title="393">393</a>. су укинуте древне <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B5" title="Олимпијске игре">Олимпијске игре</a>. Теодосијево јавно потчињавање епископу Амброзију и низ антипаганских мера означили су почетак краја паганства. </p><p>Најзад, Теодосије се вратио на исток и оставио Франка <a href="/wiki/%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%90%D1%80%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Флавије Арбогаст">Арбогаста</a> као врховног војног заповедника Запада (<a href="/wiki/Magister_militum" title="Magister militum">magister militum</a>). У Арбогастовим рукама налазила се сва власт и млади Валентинијан се на његово владање у неколико наврата жалио Теодосију. Најзад, Валентинијан је званично извршио самоубиство <a href="/wiki/15._%D0%BC%D0%B0%D1%98" title="15. мај">15. маја</a> <a href="/wiki/392" title="392">392</a>., али се у Цариграду почело сумњати да је Арбогаст уклонио цара. Већ <a href="/wiki/22._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="22. август">22. августа</a> 392. за западноримског цара је проглашен Евгеније који, иако је био номинално хришћанин, пружио је подршку паганима. Теодосије је одбио да призна Евгенија за новог цара, већ је свог деветогодишњег сина <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Хонорије">Хонорија</a> прогласио за августа Запада 23. јануара 393. године. Хоноријево проглашење је било равно објави рата и Теодосије је покренуо нови поход на Запад, поразио Евгенија и Арбогаста у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%B4%D1%83" title="Битка на Фригиду">бици на Фригиду</a> <a href="/wiki/6._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="6. септембар">6. септембра</a> <a href="/wiki/394" title="394">394</a>. (данас граница између <a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">Италије</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Словенија">Словеније</a>) и поново, слично Константину, ујединио <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Римско царство">Римско царство</a> под својом влашћу. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Слабљење"><span id=".D0.A1.D0.BB.D0.B0.D0.B1.D1.99.D0.B5.D1.9A.D0.B5"></span>Слабљење</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=10" title="Уредите одељак „Слабљење”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=10" title="Уреди извор одељка: Слабљење"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Два_царства"><span id=".D0.94.D0.B2.D0.B0_.D1.86.D0.B0.D1.80.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.B0"></span>Два царства</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=11" title="Уредите одељак „Два царства”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=11" title="Уреди извор одељка: Два царства"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Теодосије Велики је изненадно преминуо у <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE" title="Милано">Милану</a> <a href="/wiki/17._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80" title="17. јануар">17. јануара</a> <a href="/wiki/395" title="395">395</a>. године. Ипак, <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Хонорије">Хонорије</a> је већ био произведен у августа Запада, баш као и његов старији брат <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Аркадије">Аркадије</a> за августа Истока још 383. године. Теодосијева смрт 395. се обично сматра за преломну и дефинитивну поделу јединственог <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Римско царство">Римског царства</a> на Западно и Источно (<a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" class="mw-redirect" title="Византијско царство">Византијско</a>) царство. Међутим, у теорији Царство јер и даље било јединствено и недељиво и замишљена граница је требало да иде, у Европи реком <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Дрина">Дрином</a>, а у северној Африци до рта Сирт. Западно од ове линије владао је Хонорије, источно Аркадије. </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Theodosius_I%27s_empire.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Theodosius_I%27s_empire.png/250px-Theodosius_I%27s_empire.png" decoding="async" width="250" height="180" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Theodosius_I%27s_empire.png/375px-Theodosius_I%27s_empire.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Theodosius_I%27s_empire.png/500px-Theodosius_I%27s_empire.png 2x" data-file-width="563" data-file-height="406" /></a><figcaption><b>Подела Римског царства 395. године</b> након смрти Теодосија Великог. Белим линијама су означене границе данашњих држава. <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r27727075">.mw-parser-output .legend{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .legend-color{display:inline-block;min-width:1.25em;height:1.25em;line-height:1.25;margin:1px 0;text-align:center;border:1px solid black;background-color:transparent;color:black}.mw-parser-output .legend-text{}</style><div class="legend"><span class="legend-color mw-no-invert" style="background-color:#B53637; color:white;"> </span> Западно римско царство</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27727075"><div class="legend"><span class="legend-color mw-no-invert" style="background-color:#8F36B5; color:white;"> </span> Источно Римско (Византијско) царство</div></figcaption></figure> <p>Разилажење два царска центра, Милана и Константинопоља, савременици су најбоље видели кроз ривалитет великодостојника који су држали праву власт, Хоноријевог чувара <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BD" title="Стилихон">Стилихона</a>, римског војсковође <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8" title="Вандали">вандалског</a> порекла, и низа Аркадијевих достојанственика. Стилихон, иначе зет царске породице, тврдио је да му је сам Теодосије поверио бригу над оба своја сина, а његова популарност код <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Германи">германских</a> одреда чинила га је опасним противником цариградских намесника. Међутим, на вест о Теодосијевој смрти, <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%82%D0%B8" title="Готи">Готи</a> насељени у Тракији <a href="/wiki/382" title="382">382</a>. су се побунили и затражили склапање новог уговора са римским властима. Као римски савезници, Готи су имали велике жртве током Теодосијевих грађанских ратова и сада су затражили ревизију споразума. Удружени, потомци Тервинга и Грејтунга, изабрали су за свог краља <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%85_I" title="Аларих I">Алариха</a> из <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B0" class="mw-redirect" title="Династија Балта">породице Балта</a>. Он је током година спровео даље уједињавање две гране Гота који су од тада били познати под заједничким именом — <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B8" title="Визиготи">Визиготи</a>. Аларих је војним акцијама, пљачкањем и паљењем покушавао да натера политичаре из Цариграда на преговоре, али после пада великог коморника <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%83%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Еутропије (велики коморник) (страница не постоји)">Еутропија</a> <a href="/wiki/399" title="399">399</a>. показало се да ниједан византијски великодостојник не жели да се дискредитује преговорима са Визиготима. Пошто је његовом народу била потребно стално пребивалиште и могућност обраде земље, Аларих се окренуо сарадњи са Стилихоном. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Пљачка_Рима_(410)"><span id=".D0.9F.D1.99.D0.B0.D1.87.D0.BA.D0.B0_.D0.A0.D0.B8.D0.BC.D0.B0_.28410.29"></span>Пљачка Рима (410)</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=12" title="Уредите одељак „Пљачка Рима (410)”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=12" title="Уреди извор одељка: Пљачка Рима (410)"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24414138">.mw-parser-output .hatnote{font-style:italic}.mw-parser-output div.hatnote{padding-left:1.6em;margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .hatnote i{font-style:normal}.mw-parser-output .hatnote+link+.hatnote{margin-top:-0.5em}</style><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%9F%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B0_410." title="Пљачка Рима 410.">Пљачка Рима 410.</a></div> <p>Недостатак воље за сарадњом са Аларихом међу Аркадијевим дворанима био је последица краткотрајне доминације војсковође Гота <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0" title="Гајна">Гајне</a>. Његова надмоћ је код простих Цариграђана пробудила велико непријатељство према Готима и варварским војницима генерално. Када се Гајна одметнуо и покушао да се спасе бекством преко Дунава ухватио га 400. је и погубио краљ Хуна, <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BB%D0%B4%D0%B8%D0%BD" title="Улдин">Улдин</a>. У историјским изворима био је то први помен Хуна северно од Дунава. Изгледа да су из долине Волге управо у ово време почели да се насељавају у крајевима северно од Дунава и у Панонској низији. Даље померање Хуна почетком 5. века изазвало је реакцију сличну догађајима из 375. године, само што је сада јаче било погођено Западноримско царство. Већ <a href="/wiki/405" title="405">405</a>. готски краљ <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%98%D1%81%D1%82" title="Радагајст">Радагајст</a> је повео своје људе са горњег Дунава у Италију, али га је <a href="/wiki/406" title="406">406</a>. Стилихон поразио и погубио код <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B0" title="Фиренца">Фиренце</a>. Цена ове победе била је повлачење главнине римске војске са Рајне коју су такође притискала племена у покрету — <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8" title="Вандали">Вандали</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%B2%D0%B8" title="Свеви">Свеви</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Алани">Алани</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D1%80%D0%B3%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B8" title="Бургунди">Бургунди</a>... Због сталне потребе за људством, Стилихон је позвао у помоћ Аларика и затим му наложио да помогне Западном царству у придобијању балканских територија. Готи су се у зиму 406/7 утаборили у <a href="/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%80_(%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Епир (историјска покрајина)">Епиру</a>, али римска војна помоћ никада није стигла пошто се у међувремену појавило неколико нових и озбиљнијих проблема за Стилихона. Прво, <a href="/wiki/31._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="31. децембар">31. децембра</a> 406. две групе Вандала, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B7%D0%B8" title="Силинзи">Силинзи</a> и <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B7%D0%B8" title="Хаздинзи">Хаздинзи</a>, су <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA_%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5_406." title="Прелазак Рајне 406.">прешли Рајну</a> у друштву Свева и Алана, док су их следили Бургунди и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Алемани">Аламани</a>. Друго, већу опасност по положај цара Хонорија представљао је још један узурпатор из Британије, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_III_(%D1%83%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80)" class="mw-redirect" title="Константин III (узурпатор)">Константин III</a>, који је у лето 407. прешао <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%88" title="Ламанш">Ламанш</a> и до маја 408. утврдио своју резиденцију у Арелату (данашњи <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%BB" title="Арл">Арл</a>). Најзад, Аларихови ратници, који су већ годину дана мировали, побунили су се и њихов невољни краљ их је повео на Италију како би од Стилихона изнудио решавање статуса <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B8" title="Визиготи">Визигота</a>. Директна последица ових догађања била је премештање царске резиденције на Западу из <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE" title="Милано">Милана</a> у сигурнију <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0" title="Равена">Равену</a>. </p> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Stilicho.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/Stilicho.jpg/250px-Stilicho.jpg" decoding="async" width="250" height="242" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/Stilicho.jpg/375px-Stilicho.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/Stilicho.jpg/500px-Stilicho.jpg 2x" data-file-width="672" data-file-height="651" /></a><figcaption><b>Стилихон и његова породица</b>, копија диптиха од слоноваче насталог око 395. чији се оригинал данас чува у Монци. Стилихон је приказан са симболима моћи врховног војсковође, лева плоча приказује његову супругу Серену, братичину цара Теодосија Великог, и сина Еухерија.</figcaption></figure> <p>Стилихон је митом краткотрајно решио питање Визигота, али је и његова хегемонија на двору већ била на истеку. Из Цариграда је стигла вест како је <a href="/wiki/1._%D0%BC%D0%B0%D1%98" title="1. мај">1. маја</a> <a href="/wiki/408" title="408">408</a>. цар Аркадије преминуо и оставио престо малолетном сину <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_II" title="Теодосије II">Теодосију II</a>. Стилихон и Хонорије су се потом јавно сукобили око питања ко ће од њих двојице отпутовати у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Константин Велики">Константинов</a> град и решити тамошње проблеме. На крају, Стилихонови непријатељи су протурили вест да се војсковођа спрема на Исток само како би свргао малог Теодосија и поставио свог сина Еухерија за источноримског цара. Овакве гласине су изазвале у <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Павија">Павији</a> побуну војника у којој су страдале Стилихонове присталице. Сам <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BD" title="Стилихон">Стилихон</a> је оптужен за издају и убијен у Равени <a href="/wiki/22._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="22. август">22. августа</a> 408. године. Његово убиство изазвало је реакцију свих оних који су били антиварварски расположени тако да су побијене породице око 13 000 готских ратника у Италији. Ови Радагајстови ветерани, уврштени у римску службу 406., сада су се придружили наступајућем Алариху. </p><p>Пошто је прешао <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BF%D0%B8" title="Алпи">Алпе</a>, готски краљ је 408. опсео <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Рим">Рим</a> и натерао сенат да му плати огромну откупнину. Сенатори су затражили од цара, заштићеног зидинама и мочварама Равене, да попусти и склопи повољни споразум са <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%85_I" title="Аларих I">Аларихом</a>. Штавише, и краљ је био спреман на компромис и затражио да се Готи населе на тлу удаљене провинције Норик и снабдевају годишњом количином жита коју Хонорије одреди. Цар је и овога пута остао неумољив и <a href="/wiki/409" title="409">409</a>. Аларих је поново опсео Рим и, како би још јаче уценио Хонорија, уредио проглашење градског префекта <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BA_%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BB" title="Приск Атал">Атала Приска</a> за августа. Како је Хонорију остала верна пребогата дијецеза Африка, Аларих је у јулу <a href="/wiki/410" title="410">410</a>. свргао Атала и покренуо нове преговоре. На месту уговореног састанка, неких 12 km од Равене, визиготског краља и његову пратњу је напао римски одред под командом Гота <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80_(%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0)" title="Сар (војсковођа)">Сара</a>, старог Алариховог непријатеља. Аларих је побеснео и повео своје људе на сам Рим где су Визиготима <a href="/wiki/24._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="24. август">24. августа</a> 410 отворене градске капије. Уследила је тродневна пљачка Рима која је згранула учене провинцијалце, попут <a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Августин Хипонски">Аурелија Августина</a> и <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Јероним Стридонски">Јеронима</a>, али која у стварности није била разорна. Аларих је, као присталица <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Аријанство">аријанског хришћанства</a>, плански поштедео римске цркве и обезбедио пратњу хришћанском свештенству. Убијања није било али су <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%82%D0%B8" title="Готи">Готи</a> спалили зграду сената. Натоварени пленом и водећи угледне заробљенике, међу којима је била и Хоноријева полусестра <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Гала Плацидија">Гала Плацидија</a>, Визиготи су кренули на југ Италије. Аларих је одатле желео да превезе свој народ у сигурност <a href="/wiki/%D0%90%D1%84%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Африка (провинција)">северне Африке</a> али је олуја уништила припремљене бродове. Убрзо је од последица премора Аларих умро, а нови краљ Визигота је постао његов шурак <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B0%D1%83%D0%BB%D1%84" title="Атаулф">Атаулф</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Покушај_обнове"><span id=".D0.9F.D0.BE.D0.BA.D1.83.D1.88.D0.B0.D1.98_.D0.BE.D0.B1.D0.BD.D0.BE.D0.B2.D0.B5"></span>Покушај обнове</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=13" title="Уредите одељак „Покушај обнове”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=13" title="Уреди извор одељка: Покушај обнове"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Док су Визиготи пустошили Италију, а Константин III владао Галијом, Вандали, Алани и Свеви су <a href="/wiki/409" title="409">409</a>. године прешли <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%B8" title="Пиринеји">Пиринеје</a> и између себе поделили провинције на западу <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Хиспанија">Хиспаније</a>. По овој подели, која је трајније обрисе добила <a href="/wiki/411" title="411">411</a>., Вандали <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B7%D0%B8" title="Силинзи">Силинзи</a> су заузели Бетику, Алани, можда најдоминантнија од четири варварске групе, две провинције, Картагиненсис и Лузитанију, а Вандали <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B7%D0%B8" title="Хаздинзи">Хаздинзи</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%B2%D0%B8" title="Свеви">Свеви</a> северозападну провинцију Галецију. </p><p>За то време, најјачи утицај на равенском двору остварио је <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_III" title="Констанције III">Флавије Констанције</a>, Стилихонов наследник на положају врховног војног заповедника (<a href="/wiki/Magister_militum" title="Magister militum">magister militum</a>). Пошто су Готи већ напуштали Италију он је реорганизовао римску војску и окренуо се прво против узурпатора Константина, који је убијен 411., а затим и против извесног противцара <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD" title="Јовин">Јовина</a>, пораженог <a href="/wiki/413" title="413">413</a>. године. Јовин се нарочито показао неугодним пошто је уживао подршку Атаулфових Визигота који су променили страну захваљујући миту. Најзад, Констанције је присилио Визиготе да се повуку у јужну Галију где је <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B0%D1%83%D0%BB%D1%84" title="Атаулф">Атаулф</a> заузео Нарбону и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D1%99" title="Марсељ">Марсељ</a>. Слично Алариху, Атаулф је покушао да натера Хонорија и Констанција на попуштање тако што је поново Приска Атала прогласио за римског цара. Поред тога, у јануару <a href="/wiki/414" title="414">414</a>. Атаулф је, противно Хоноријевим жељама, оженио, по римском обреду, цареву полусестру Галу Плацидију. Констанције је убрзо наредио општу блокаду јужне Галије тако да је Визиготима, који су од 408. били у сталном покрету, убрзо понестало хране. Атаулф је покушао да се снађе тако што је упао на <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE" title="Пиринејско полуострво">Пиринејско полуострво</a>, али је убијен 415. од стране Сарових присталица након пада Барсина (данашње <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0" title="Барселона">Барселоне</a>). Када је <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99)" title="Валија (визиготски краљ)">Валија</a> учврстио своју власт над Визиготима, пристао је на Констанцијеве услове који су подразумевали поновно прихватање статуса савезника и враћање Плацидије у замену за огроман товар житарица. </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Solidus_Constantius_III-RIC_1325.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Solidus_Constantius_III-RIC_1325.jpg/300px-Solidus_Constantius_III-RIC_1325.jpg" decoding="async" width="300" height="140" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/19/Solidus_Constantius_III-RIC_1325.jpg 1.5x" data-file-width="430" data-file-height="201" /></a><figcaption><b>Солид (златник) Констанција III</b>. На реверсу се славе цареве победе. Констанције је приказан са војним стегом и Викторијом (победом) у рукама како гази пораженог непријатеља.</figcaption></figure> <p>Заједно са Римљанима Визиготи су у периоду између <a href="/wiki/416" title="416">416</a>. и <a href="/wiki/418" title="418">418</a>. године извршили неколико похода против варварских племена насељених у Хиспанији. У овим борбама Силинзи су били потпуно истребљени, док су <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Алани">Алани</a> такође поднели велике жртве. Преживели су пребегли краљу Вандала Хаздинга Гундериху и понудили му своју верност и круну Алана. <a href="/wiki/%D0%93%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%85" title="Гундерих">Гундерих</a> је понуду прихватио и од тада је носио титулу <i>краља Вандала и Алана</i>. Са друге стране, Констанције није желео да се <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B8" title="Визиготи">Визиготи</a> учврсте у Хиспанији па их је 418. трајно населио на обаламе <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0" title="Гарона">Гароне</a> у <a href="/wiki/%D0%90%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Аквитанија">Аквитанији</a>. Визиготи су добили градове Бурдигалу (<a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%BE" title="Бордо">Бордо</a>) и Толосу (<a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%BB%D1%83%D0%B7%D0%B0" title="Тулуза">Тулуз</a>), а Царство је задржало медитеранску обалу. Унутар Аквитаније Визиготи су добили могућност да уживају приходе две трећине земљишног фонда. Вероватно им је уступљен добар део земље царских имања, али су вероватно и локални земљопоседници били приморани да се одрекну дела земље у корист дошљака. Робови и колони који су и дотада обрађивали земљу су остали на својим местима, али је рента коју су плаћали променила власника. Оваква политика је најавила јаз између провинцијских крупних земљопоседника и царског двора. </p><p>Констанцијеви успеси су у кратком року допринели територијалној обнови Западноримског царства. Он је <a href="/wiki/417" title="417">417</a>. награђен руком Гале Плацидије, а <a href="/wiki/8._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80" title="8. фебруар">8. фебруара</a> <a href="/wiki/421" title="421">421</a>. Хонорије га је прогласио за свог савладара. Обнова се ипак показала краткотрајном пре свега зато што Царство више није могло да обнови пређашњи фискални систем. Британија, коју су по традицији римске легије напустиле 407. године, више није враћена под контролу Равене и острво ће убрзо постати плен за <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%81%D0%B8" title="Саси">Саксонце</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B8" title="Англи">Англе</a> и <a href="/wiki/%D0%88%D0%B8%D1%82%D0%B8" title="Јити">Јите</a>. Запад Хиспаније такође је био ван домета римских порезника, а и преостали крајеви Италије и Галије били су измучени ратним разарањима. По закону цара Хонорија из 412. италијанске провинције јужно од Рима, како би се помогао њихов опоравак, имале су плаћати само петину пређашњег пореза. Стање се није поправило ни до 418. када је поменутим провинцијама порез смањен на једну седмину. Исто тако, и римска војска, нарочито на рајнској граници, је у првим деценијама 5. века тешко пострадала. По Списку достојанства (<i>Notitia Dignitatum</i>), Западноримско царство је <a href="/wiki/420" title="420">420</a>. располагало са 25% мање покретних, елитнијих војних јединица (<i>comitatus</i>) него <a href="/wiki/395" title="395">395</a>. године. Квантитативно посматрано, војска из 420. била је бројнија него раније али су њене могућности и опремљеност биле на нижем нивоу. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Крај_римског_Запада"><span id=".D0.9A.D1.80.D0.B0.D1.98_.D1.80.D0.B8.D0.BC.D1.81.D0.BA.D0.BE.D0.B3_.D0.97.D0.B0.D0.BF.D0.B0.D0.B4.D0.B0"></span>Крај римског Запада</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=14" title="Уредите одељак „Крај римског Запада”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=14" title="Уреди извор одељка: Крај римског Запада"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="„Последњи_прави_Римљанин“"><span id=".E2.80.9E.D0.9F.D0.BE.D1.81.D0.BB.D0.B5.D0.B4.D1.9A.D0.B8_.D0.BF.D1.80.D0.B0.D0.B2.D0.B8_.D0.A0.D0.B8.D0.BC.D1.99.D0.B0.D0.BD.D0.B8.D0.BD.E2.80.9C"></span>„Последњи прави Римљанин“</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=15" title="Уредите одељак „„Последњи прави Римљанин“”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=15" title="Уреди извор одељка: „Последњи прави Римљанин“"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Констанцијево уздизање за августа никада није прихваћено у Константинопољу, али је тај конфликт брзо превазиђен пошто је Плацидијин муж умро већ <a href="/wiki/2._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="2. септембар">2. септембра</a> <a href="/wiki/421" title="421">421</a>. године. Гала Плацидија, сада мајка малог <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_III" title="Валентинијан III">Валентинијана</a>, покушала је да обезбеди наслеђивање престола свом сину, али је 422. протерана и склонила се у <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B1%D1%83%D0%BB" title="Истанбул">Цариград</a> на двор <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_II" title="Теодосије II">Теодосија II</a>. Безчедни <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Хонорије">Хонорије</a> је умро <a href="/wiki/15._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="15. август">15. августа</a> <a href="/wiki/423" title="423">423</a>. године и његова смрт је довела до нових беспоштедних борби које су практично потрле све тековине Констанцијевих прегнућа. </p> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Galla_Placidia_(rechts)_und_ihre_Kinder.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Galla_Placidia_%28rechts%29_und_ihre_Kinder.jpg/250px-Galla_Placidia_%28rechts%29_und_ihre_Kinder.jpg" decoding="async" width="250" height="256" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Galla_Placidia_%28rechts%29_und_ihre_Kinder.jpg/375px-Galla_Placidia_%28rechts%29_und_ihre_Kinder.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Galla_Placidia_%28rechts%29_und_ihre_Kinder.jpg/500px-Galla_Placidia_%28rechts%29_und_ihre_Kinder.jpg 2x" data-file-width="1407" data-file-height="1438" /></a><figcaption> <b>Гала Плацидија и њена деца</b>, августа је приказана десно, њена ћерка Хонорија у средини а син Валентинијан III лево.</figcaption></figure> <p>Како у Равени више није било представника старе <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Теодосијева династија">Теодосијеве династије</a>, за цара је изабран високи представник бирократије <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_(%D1%83%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80)" title="Јован (узурпатор)">Јован</a>, али је његов избор одбио да прихвати намесник дијецезе Африке, <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%84%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5)" title="Бонифације (патриције)">Бонифације</a>, а затим и источноримски цар <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_II" title="Теодосије II">Теодосије II</a>. Теодосије је потом послао војску у Равену која је збацила узурпатора Јована, а затим је <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_III" title="Валентинијан III">Валентинијан III</a> <a href="/wiki/23._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="23. октобар">23. октобра</a> <a href="/wiki/425" title="425">425</a>. проглашен за августа Запада у Риму. Читава акција је била права демонстрација јединства Римског царства и Теодосијеве династије. Међутим, три дана по погубљењу узурпатора, у Италији се појавио војсковођа <a href="/wiki/%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%90%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Флавије Аеције">Аеције</a> кога је Јован послао по помоћне хунске одреде. Аеције, који је некада боравио као талац међу Готима а затим и Хунима, распустио је своје савезнике и заузврат је добио положај врховног заповедника римске војске у Галији (<i>Magister militum per Gallias</i>). <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Гала Плацидија">Гала Плацидија</a> је покушала да влада као регент у име свог малолетног сина, и у том циљу је да одржавала равнотежу међу супротстављеним војсковођама. Међутим, када је Аеције <a href="/wiki/433" title="433">433</a>. поразио и последњег међу ривалима, царица је била принуђена да му да почасну титулу патриција и прогласи га за врховног команданта римских војски Западног царства. Од тог тренутка, па до своје смрти <a href="/wiki/454" title="454">454</a>. године, Аеције је <i>de facto</i> био владар Западноримског царства. </p><p>Док су Римљани у периоду након Констанцијеве смрти утонули у период међусобица, варварска племена су предузела иницијативу. Визиготи су се у два наврата побунили, <a href="/wiki/427" title="427">427</a>. и <a href="/wiki/439" title="439">439</a>., али је у оба наврата Аеције успео да их порази и примора на поштовање споразума из <a href="/wiki/418" title="418">418</a>. године. Франци и Аламани су одбачени на леву обалу Рајне, а Бургунди, који су се населили у околини <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%80%D0%BC%D1%81" title="Вормс">Вормса</a>, су поново уз помоћ <a href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%BD%D0%B8" title="Хуни">Хуна</a>, <a href="/wiki/437" title="437">437</a>. потучени у борби која је однела животе њиховог краља <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Гундахар (страница не постоји)">Гундахара</a> и око 20.000 ратника. Након страдања, које ће послужити као историјска основа чувеног <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA" class="mw-redirect" title="Средњи вијек">средњовековног</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BF_%D0%BE_%D0%9D%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D1%83%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Еп о Нибелунзима (страница не постоји)">Епа о Нибелунзима</a>, Бургунде је Аеције населио у околини <a href="/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE" title="Женевско језеро">Женевског језера</a> <a href="/wiki/443" title="443">443</a>. године. Заузврат, помоћ коју су <a href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%BD%D0%B8" title="Хуни">Хуни</a> пружили Царству плаћена је тако што им је препуштена дијецеза Панонија, односно римске територије између <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%81%D0%B0" title="Тиса">Тисе</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Сава">Саве</a>. Међутим, у Галији и Италији Аеције је успевао да надвлада варваре и одржи тешко оптерећено царство, али када су Вандали и Алани заузели Африку Западном римском царству је задат до тада најтежи ударац. По вођством <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%85" title="Гејсерих">Гејсериха</a> Вандали и Алани су 429. прешли <a href="/wiki/%D0%93%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%83%D0%B7" title="Гибралтарски мореуз">Гибралтарски мореуз</a> и до 439. су заузели најбогатије римске провинције Африке, Африку Проконзуларис, Бизанцену и источну Нумидију, као и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" class="mw-redirect" title="Картагина (град)">Картагину</a>, највећи град западног Средоземља после Рима. Пад Африке је оставио Италију и Рим без драгоцених испорука житарица а царску благајну без лавовског дела годишњег буџета. Аеције је сада у помоћ позвао источноримског цара Теодосија II и почетком <a href="/wiki/441" title="441">441</a>. удружена флота два царства, која је бројала преко хиљаду бродова, се окупила на <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Сицилија">Сицилији</a>. Међутим, како су Хуни озбиљно запретили Византији војна акција је прекинута пре самога почетка и Гејсерих је <a href="/wiki/442" title="442">442</a>. признат за <i>пријатеља и савезника</i>. Западноримско царство је повратило контролу над далеком Мавретанијом и делом Нумидије, али су у рукама <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8" title="Вандали">Вандала</a> остали плодни и богати делови Африке. Гејсерих је ипак морао да се обавеже на данак у житу и да пошаље свог сина <a href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%85" title="Хунерих">Хунериха</a> као таоца у Равену. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="„Бич_Божији“"><span id=".E2.80.9E.D0.91.D0.B8.D1.87_.D0.91.D0.BE.D0.B6.D0.B8.D1.98.D0.B8.E2.80.9C"></span>„Бич Божији“</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=16" title="Уредите одељак „„Бич Божији“”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=16" title="Уреди извор одељка: „Бич Божији“"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p><a href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%BD%D0%B8" title="Хуни">Хуни</a>, који су у првим деценијама 5. века Римљанима били познати као пљачкаши и најамници, су негде око <a href="/wiki/433" title="433">433</a>. уједињени под влашћу двојице браће, <a href="/wiki/%D0%91%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0" title="Бледа">Бледе</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Атила">Атиле</a>. Већ 441. Хуни су разорили Виминацијум и Сингидунум и у својим упадима су стигли све до околине Цариграда. Новина за Римљане била је та што су Хуни, за разлику од других варвара, добро познавали коришћење опсадних справа што им је омогућавало да заузимају велике и добро утврђене градове римског Балкана. Атила је 443. уклонио брата и рачуна се да је већ тада владао над разнородним варварским племенима (<a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%82%D0%B8" title="Готи">Готи</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8" title="Скири">Скири</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8" title="Сармати">Сармати</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8" title="Словени">Словени</a>...) од Дунава до <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Кавкаске планине">Кавказа</a>. Укратко, Атилино царство било је дотада невиђена варварска империја у којој су Хуни били само један, али пресудан и владајући фактор. Атила је неизменично пљачкао Балкан и терао источноримски двор да стално повећава висину данка. Најзад, <a href="/wiki/450" title="450">450</a>. Теодосија је наследио његов зет <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Маркијан">Марцијан</a> који је пркосно одбио да даље плаћа данак хунском краљу. Како је на <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE" class="mw-redirect" title="Балканско полуострво">Балкану</a> мало тога остало за пљачку, а како се Хуни без флоте нису могли пребацити у богату <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Мала Азија">Малу Азију</a>, Атила је решио да покрене поход на Западно римско царство. По једној од верзија догађаја, Валентинијанова сестра <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јуста Грата Хонорија">Хонорија</a> је одбила да се уда за сенатора кога јој је брат одредио те је Атили послала свој печатни прстен и молбу да је заштити. Хунски краљ је овај инцидент протумачио као брачну понуду и затражио је на име мираза пола царства. Истовремено, писао је Аецију, који му је вероватно био стари познаник, да долази да казни непријатеље царства. </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Attila_in_Gaul_451CE.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/Attila_in_Gaul_451CE.svg/350px-Attila_in_Gaul_451CE.svg.png" decoding="async" width="350" height="268" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/Attila_in_Gaul_451CE.svg/525px-Attila_in_Gaul_451CE.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/Attila_in_Gaul_451CE.svg/700px-Attila_in_Gaul_451CE.svg.png 2x" data-file-width="1283" data-file-height="981" /></a><figcaption><b>Атилин поход на Галију 451. године</b>: карта приказује разорене галске градове и кретање Атилине војске пре одсудне битке на Каталаунским пољима.</figcaption></figure> <p>Атила је окупио огромну варварску војску коју сем Хуна чинили и Готи, Херули, Скири, <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%B4%D0%B8" title="Гепиди">Гепиди</a> и многи други, док је Аеције такође окупио шаролику војску у којој јер било Римљана, Бургунда, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8" title="Салијски Франци">Салијских Франака</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BB%D1%82%D0%B8" title="Келти">Келта</a> из <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0" title="Бретања">Бретање</a>, а којој се, уз посредовање галског сенатора <a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B8%D1%82" title="Авит">Авита</a>, придружио и визиготски краљ <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BA_I" title="Теодорик I">Теодорик I</a> са својим људима. У априлу 451. Атилина војска је упала у Галију, разорила неколико градова на северозападу и затим покушала да заузме <a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D0%BD" title="Орлеан">Орлеан</a> како би обезбедила сигуран прелазак преко <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_%D0%9B%D0%BE%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Регион Лоара">Лоаре</a>. Аеције је прекинуо опсаду и затим кренуо у гоњење Атилине војске ка истоку. На <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Битка на Каталаунским пољима">Каталаунским пољима</a>, вероватно недалеко од данашњег града <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BE%D0%B0" title="Троа">Троа</a>, дошло је до тешке битке између две војске са неодлучним исходом. Резултат битке био је даље Атилино повлачење, али и Аецијево пристајање да не гони даље Хуне који су му у толико ранијих прилика били корисна противтежа другим варварима. Хуни су се неометано вратили у Панонију и Атила је већ наредне године упао у Италију. Поход на Италију <a href="/wiki/452" title="452">452</a>. претворио се у низ опсада и Атилини ратници су разорили неколико великих градова укључујући и царске резиденције Аквилеју и Милано. Атили се отворио пут ка Риму али је убрзо примио високо римско посланство у чијем је саставу био и папа <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0_%D0%9B%D0%B0%D0%B2_I" title="Папа Лав I">Лав I</a>. Хунски краљ је примио богату откупнину и пристао је да се повуче у Панонију. По хроничару <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хидације (страница не постоји)">Хидацију</a> током дугих опсада у Атилиној војсци се појавила епидемија а његове ратнике је редовно узнемиравао Аеције чију су војску појачали источноримски војници које је послао Марцијан. Атила се поново вратио у Панонију и почетком <a href="/wiki/453" title="453">453</a>. је умро после једне од његових бројних брачних прослава. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Између_Толосе,_Картагине_и_Цариграда"><span id=".D0.98.D0.B7.D0.BC.D0.B5.D1.92.D1.83_.D0.A2.D0.BE.D0.BB.D0.BE.D1.81.D0.B5.2C_.D0.9A.D0.B0.D1.80.D1.82.D0.B0.D0.B3.D0.B8.D0.BD.D0.B5_.D0.B8_.D0.A6.D0.B0.D1.80.D0.B8.D0.B3.D1.80.D0.B0.D0.B4.D0.B0"></span>Између Толосе, Картагине и Цариграда</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=17" title="Уредите одељак „Између Толосе, Картагине и Цариграда”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=17" title="Уреди извор одељка: Између Толосе, Картагине и Цариграда"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>У тренутку Атилине смрти западноримски двор више није контролисао Британију, око две трећине Хиспаније, коју су у то време заузели <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%B2%D0%B8" title="Свеви">Свеви</a>, делове Галије који су контролисали Визиготи и Бургунди и северну Африку којом су завладали <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8" title="Вандали">Вандали</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Алани">Алани</a>. Атилу су наследила бар три сина и убрзо су хунску превласт одбацили <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%B4%D0%B8" title="Гепиди">Гепиди</a>. По <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%81" title="Јорданес">Јорданесу</a>, историчару из 6. века, после пораза у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B8_%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BE" title="Битка на реци Недао">бици</a> на иначе неиндификованој реци Недау, Хуни су се повукли са средњег <a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2" title="Дунав">Дунава</a>. Атилини наследници су и даље повремено угрожавали римско Подунавље, али сада су били у сталном сукобу са разним претходно потчињеним варварским народима. Нестанак варварске империје у средњој Европи поново је покренуо процес даљих сеоба делимично и у правцу римских територија. </p><p>Нестанак моћног непријатеља и честог савезника утицао је и на промену Аецијеве среће. Под утицајем сенатора <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC" title="Петроније Максим">Петронија Максима</a>, <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_III" title="Валентинијан III">Валентинијан III</a> је својом руком убио Аеција 21. или 22. септембра <a href="/wiki/454" title="454">454</a>. године. У царевим очима, без хунског притиска, Аеције више није био неопходан. Атентат је само покренуо нови круг борбе око власти у Риму у току којих су двојица Аецијевих телохранитеља убили цара Валентинијана <a href="/wiki/16._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82" title="16. март">16. марта</a> <a href="/wiki/455" title="455">455</a>. године. Тиме је на Западу нестало легитимне Теодосијеве династије и сенатор Петроније Максим је дан по убиству цара наследио престо. Нови цар је одмах послао <a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B8%D1%82" title="Авит">Авита</a> у Галију да затражи војну помоћ од визиготског краља <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BA_II" title="Теодорик II">Теодорика II</a>. Била је то потпуна негација Констанцијеве и Аеције политике сталног притиска на Визиготе као потенцијално највећу опасност по западно царство. Визиготи су тако промовисани у главне царске савезнике и извор војне моћи. Друга грешка коју је Петроније Максим учинио био је да насилно ожени Валентинијанову удовицу и њену ћерку Еудокују уда за свог сина. Како је Еудокија већ била верена за вандалског принца Хунериха његов отац <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%85" title="Гејсерих">Гејсерих</a> је окупио бројну флоту и најавио да долази у Рим да исправи увреду нанесену части његове породице. На вест да Вандали долазе Петроније Максим је покушао да побегне из Рима, али га је на излазу из града <a href="/wiki/31._%D0%BC%D0%B0%D1%98" title="31. мај">31. маја</a>, после само два и по месеца владавине, каменицама убила разбеснела светина. Пред Гејсериха, који се истог дана искрцао на ушћу Тибра, изашао је поново папа Лав I и замолио варварског краља да поштеди град разарања и убијања и задовољи се пљачком. Градске капије Рима су отворене Вандалима <a href="/wiki/2._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="2. јун">2. јуна</a> и Вечни град је подвргнут тронедељној пљачки. Гејсерих је са собом у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" class="mw-redirect" title="Картагина (град)">Картагину</a> повео царицу Еудоксију и њене две ћерке од којих је Еудокија касније удата за <a href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%85" title="Хунерих">Хунериха</a>. Његови ратници су са собом однели богат плен пре свега у виду свих резерви злата, сребра и бронзе које су се могле наћи у Риму. Термин <i>вандализам</i>, који се обично повезује са Гејсериховом пљачком Рима, појавио се тек <a href="/wiki/1794" title="1794">1794</a>. године у француском језику. </p> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Solidus_Petronius_Maximus-RIC_2201.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Solidus_Petronius_Maximus-RIC_2201.jpg/300px-Solidus_Petronius_Maximus-RIC_2201.jpg" decoding="async" width="300" height="146" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Solidus_Petronius_Maximus-RIC_2201.jpg/450px-Solidus_Petronius_Maximus-RIC_2201.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a5/Solidus_Petronius_Maximus-RIC_2201.jpg 2x" data-file-width="500" data-file-height="244" /></a><figcaption><b>Златник Петронија Максима</b>: кратковеки цар приказан је на реверсу у победничкој пози која је представљала више део уобичајне царске иконографије него реалност.</figcaption></figure> <p>Када су вести о пропасти Петронија Максима стигле у Галију, Авит се прогласио за цара на Теодориковом двору у <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%BE" title="Бордо">Бордоу</a>. Галски сенатори су у <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%BB" title="Арл">Арлу</a> <a href="/wiki/9._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="9. јул">9. јула</a> 455. прихватили Авита за цара и он је након тога тријумфално кренео у Италију у пратњи визиготских ратника. У страху од Визигота двојица најутицајнијих војсковођа у Италији, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Мајоријан">Мајоријан</a> и <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%80" title="Рицимер">Рицимер</a> су прихватили изабраника једног варварског краља а <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BA_II" title="Теодорик II">Теодорик II</a> је успео и у ономе што није пошло за руком ни <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%85_I" title="Аларих I">Алариху</a> ни <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B0%D1%83%D0%BB%D1%84" title="Атаулф">Атаулфу</a>. Са друге стране, Теодорик је сада добио одрешене руке да ратује против Свева у Хиспанији. Визиготи су тешко опустошили Пиринејско полуострво и потиснули Свеве на сам северозапад Хиспаније. Теодорик је тиме проширио своју власт на западни део Хиспаније. Слично су учинили и Бургунди који су заузели долину <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BD%D0%B0" title="Рона">Роне</a> све до Лиона, а Гајсерих је освојио Мавретанију, Нумидију и Триполитанију, као и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Корзика">Корзику</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0" class="mw-redirect" title="Балеарска острва">Балеарска острва</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Сицилија">Сицилију</a>. Авит, који је у Италији био проказан као штићеник Визигота, није био признат за цара од стране источноримског двора. Док је Теодорик војевао по Хиспанији, Авит је убијен средином <a href="/wiki/456" title="456">456</a>. године. </p><p>Рицимер, по оцу Свев, а по мајци унук визиготског краља <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99)" title="Валија (визиготски краљ)">Валије</a>, сада врховни заповедник западноримске војске (<a href="/wiki/Magister_militum" title="Magister militum">magister militum</a>) је подржао свог римског колегу Мајоријана који је <a href="/wiki/1._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB" title="1. април">1. априла</a> <a href="/wiki/457" title="457">457</a>. проглашен за цара после дужег периода током кога је источноримски цар <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2_I_(%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%86%D0%B0%D1%80)" title="Лав I (византијски цар)">Лав I</a> формално био владар јединственог царства. Овога пута, византијски цар је признао Мајоријана за савладара и признање је обележено тако што је Мајоријан <a href="/wiki/28._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="28. децембар">28. децембра</a> проглашен за цара по други пут. Изгледа да је главни циљ Мајоријанове владавине био да преотме Африку Вандалима и у том циљу је покушао да обнови римску власт у јужној Галији и Хиспанији одакле је желео да покрене поход на Вандале. Иако је Мајоријан натерао Визиготе и Бургунде на попуштање и поново их присилио на поштовање савезничких односа, његови планови о походу на Африку нису се остварили. Заповедник римске војске у Илирику <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD_(%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0)" title="Марцелин (војсковођа)">Марцелин</a> је у лето <a href="/wiki/461" title="461">461</a>. отерао Вандале са <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Сицилија">Сицилије</a>, а римска флота од око 300 бродова размештена је у хиспанске луке од Нове Картагине (данас <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%85%D0%B5%D0%BD%D0%B0" title="Картахена">Картахена</a>) до Илике (данас <a href="/wiki/%D0%95%D0%BB%D1%87%D0%B5" title="Елче">Елче</a>). Препредени Гејсерих је ипак прозрео из ког правца је планиран главни напад и вандалска флота је напала и спалила римске бродове и пре него што су испловили ка Африци. Поражен пре праве битке, Мајоријан је кренуо назад у Италију али је <a href="/wiki/2._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="2. август">2. августа</a> на путу ухапшен од стране Рицимерових присталица и лишен царских инсигнија. Мајоријан је изгубио подршку сенатора које је покушао да опорезује како би стекао већа средства за своје војне планове. Рицимер га је свргао управо када је Мајоријан распустио галске одреде и погубио пет дана касније. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Коначан_пад"><span id=".D0.9A.D0.BE.D0.BD.D0.B0.D1.87.D0.B0.D0.BD_.D0.BF.D0.B0.D0.B4"></span>Коначан пад</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=18" title="Уредите одељак „Коначан пад”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=18" title="Уреди извор одељка: Коначан пад"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Нови западноримски цар постао је <a href="/wiki/19._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="19. новембар">19. новембра</a> <a href="/wiki/461" title="461">461</a>. <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80" title="Либије Север">Либије Север</a>, искључиво захваљујући Рицимеровој вољи. Против оваквог избора побунио се врховни заповедник римске војске у Галији, <a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Егидије">Егидије</a>, стари Мајоријанов саборац, а и Лав I је одбио да призна Севера. Најзад, и Гејсерих је истакао свог кандидата за престо, <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Олибрије">Олибрија</a> који је био Хунерихов пашеног. Да би натерао Рицимера да прихвати Олибрија и успут освојио још коју територију, Гејсерих је редовно пљачкао обале Италије. Да би се одржао на власти, Рицимер је бар морао да успешно брани Италију а за то му је била потребна помоћ источноримског цара. У новембру <a href="/wiki/465" title="465">465</a>. Либије Север је уклоњен и отпочели су дуготрајни преговори између Рицимера и Лава I. </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:As_Libius_Severus-Ricimer_MonogramRIC_2716.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/As_Libius_Severus-Ricimer_MonogramRIC_2716.jpg/300px-As_Libius_Severus-Ricimer_MonogramRIC_2716.jpg" decoding="async" width="300" height="155" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/As_Libius_Severus-Ricimer_MonogramRIC_2716.jpg/450px-As_Libius_Severus-Ricimer_MonogramRIC_2716.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c3/As_Libius_Severus-Ricimer_MonogramRIC_2716.jpg 2x" data-file-width="500" data-file-height="259" /></a><figcaption><b>Новац Либија Севера са Рицимеровим монограмом</b>: супротно обичајима, монограм врховног заповедника војске, Рицимера (RCM), краси реверс новца и указује на правог владара царства.</figcaption></figure> <p>Тек <a href="/wiki/12._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB" title="12. април">12. априла</a> <a href="/wiki/467" title="467">467</a>. године за цара је проглашен источноримски војсковођа <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Антемије">Антемије</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Маркијан">Марцијанов</a> зет и некадашњи Лавов противкандидат. Убрзо, Антемије је стигао у Италију у пратњи Марцелинових илирских одреда. Рицимер је постао Антемијев зет и источноримски двор је испразнио ризницу и уложио 103 000 фунти злата (око 46 тона) како би исфинансирао поход на Вандале. У јуну 468. флота од 1 100 бродова са око 30.000 војника је испловила из Цариграда под командом Лавовог шурака <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%BA" title="Василиск">Василиска</a>. У исто време, Марцелин и његови одреди из Илирика су поново заузели Сицилију а затим и Сардинију. Све заједно, римска војска је могла бројати око 50.000 људи под оружјем. Василисков план био је највероватније да заузме град Утику и одатле покрене напад копном на вандалску престоницу Картагину. Римска флота се усидрила код рта Бон, али је, баш као и 461, Гејсеррих ступио у акцију и пре него што је Василиск имао прилику да оствари свој план. Вандали су, користећи повољан ветар који је дувао са североистока, запалили неколико бродова које су затим послали у правцу римске армаде. По <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8%D0%B7_%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B5" title="Прокопије из Цезареје">Прокопијевом</a> опису експедицију је задесила права катастрофа, велики број бродова је захватио пламен, део војника и морнара се подавио, а део допао заробљеништва. Василиск је побегао назад у Цариград и измолио опроштај захваљујући својој сестри, царици Верини. Источноримска ризница била је потпуно исцрпљена и тек ју је својом економичном финансијском политиком опоравио и напунио цар <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_I" title="Анастасије I">Анастасије I</a> почетком 6. века. </p><p>Неуспех римског похода на Вандале 468. данас се сматра догађајем који је коначно запечатио судбину Западног римског царства. Антемије је сада владао само Италијом и Сицилијом директно, док је царску власт признавала и северна Галија под управом Егидијевог сина <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Сијагрије">Сијагрија</a>. Негде око 460. римска власт је постепено престала да се осећа и у провинцији <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BA" title="Норик">Норик</a>, између <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BF%D0%B8" title="Алпи">Алпа</a> и Дунава. По <i>Житију Светог Северина</i>, коју је монах Еугипије саставио око <a href="/wiki/510" title="510">510</a>. године, када је новац из царске ризнице престао да пристиже римска војска у Норику је почела постепено да се осипа. Професионални војници су тако постали земљорадници и занатлије које су још увек жилаво бранили своје насеобине од варварских пљачкаша. Неки градови су пак временом прихватили власт и заштиту краља <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D0%B3%D0%B8%D1%98%D1%86%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ругијци (страница не постоји)">Ругијаца</a>, али су други били стална мета напада Аламана, <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%83%D0%BB%D0%B8" title="Херули">Херула</a> и <a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B8" title="Остроготи">Острогота</a>. По речима хагиографа, до Северинове смрти <a href="/wiki/482" title="482">482</a>. само су ретки римски градови опстали док су локални Романи често пресељавани у складу са потребама варварских владара. Прилике у Норику вероватно се применити као илустрација догађаја у другим деловима римског запада. Било како било, Антемије више није био у прилици да брани римске територије северно од Алпа. Теодориков брат <a href="/wiki/%D0%95%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%85" title="Еурих">Еурих</a> је искористио крах похода на Африку и већ <a href="/wiki/469" title="469">469</a>. је проширио власт Визигота све до реке <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_%D0%9B%D0%BE%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Регион Лоара">Лоаре</a> на северу. Велики градови попут Арла и Марсеља још увек су били ван домашаја варвара, али их је Еурих опседа практично сваке године. До <a href="/wiki/473" title="473">473</a>. године Визиготи су заузели и медитерански обалу <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Хиспанија">Хиспаније</a>. Антемијев последњи покушај да организује поход на Визиготе завршио се поразом 471. године. Након тога, Рицимер се и дефинитивно окренуо против Антемија, опсео га у <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Рим">Риму</a> и на крају погубио <a href="/wiki/11._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="11. јул">11. јула</a> <a href="/wiki/472" title="472">472</a>. године. </p> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Leo_I_Louvre_Ma1012.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/Leo_I_Louvre_Ma1012.jpg/220px-Leo_I_Louvre_Ma1012.jpg" decoding="async" width="220" height="293" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/Leo_I_Louvre_Ma1012.jpg/330px-Leo_I_Louvre_Ma1012.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/Leo_I_Louvre_Ma1012.jpg/440px-Leo_I_Louvre_Ma1012.jpg 2x" data-file-width="1110" data-file-height="1480" /></a><figcaption><b>Биста источноримског цара Лава I</b>: Биста из око 470. приказује цара Лава који је готово до самог краја покушавао да спасе Западноримско царство чак и по цену потпуног пражњења цариградске ризнице 468. године.</figcaption></figure> <p>Како је његов штићеник био у невољи, Лав је послао Олибрија у Италију да покуша да посредује између цара и Рицимера. И пре него што је Антемије званично збачен, Олибрије је априла 472. проглашен за цара. Након тога Антемије је свргнут и убијен, али се то показало као последњи Рицимеров тријумф пошто је моћни војсковођа умро <a href="/wiki/18._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="18. август">18. августа</a>. Олибрије га није задуго надживео пошто је умро од хидропсије <a href="/wiki/2._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="2. новембар">2. новембра</a> исте године. Рицимеров положај и улогу сиве еминенције је наследио његов сестрић <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B4&action=edit&redlink=1" class="new" title="Гундобад (страница не постоји)">Гундобад</a>, бургундски принц. Његов избор пао је на <a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Глицерије">Глицерија</a>, команданта гарде доместика (<i>comes domesticorum</i>). Глицерије је проглашен за цара <a href="/wiki/3._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82" title="3. март">3. марта</a> 473. године, али је убрзо остао без најјачег ослонца пошто је Гундобад најкасније почетком <a href="/wiki/474" title="474">474</a>. напустио Италију како би учествовао у борби за бургундски престо након што је његов отац <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D1%85&action=edit&redlink=1" class="new" title="Гундиох (страница не постоји)">Гундиох</a> умро. Глицеријев успон није прихваћен у Цариграду и већ времешни Лав I је одобрио заповеднику илирске војске <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82" title="Јулије Непот">Јулију Непоту</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD_(%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0)" title="Марцелин (војсковођа)">Марцелиновом</a> сестрићу, да заузме западноримски трон. У лето 474. Јулије Непот се искрцао у римској луци <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Античка Остија (страница не постоји)">Остији</a> и затим без борбе ушао у Рим и натерао Глицерија да напусти престо. Глицерије је морао да прихвати положај епископа Салоне (данашњи <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82" title="Сплит">Сплит</a>) у Далмацији. </p><p>Са друге стране, варварска краљевства Запада су учврстила током римских сукоба и Јулије Непот је 474. признао Еуриху сва освајања у Галији и Хиспанији. Непот је препустио градове који су се дуго опирали Визиготима у замену за <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0" title="Прованса">Провансу</a>. Исте године, Лав је признао Гејсерихова освајања чиме се Византија практично одрекла даљих подухвата на Западу. У самој Италији, Непот као источњак није био претерано популаран и <a href="/wiki/28._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="28. август">28. августа</a> <a href="/wiki/475" title="475">475</a>. је напустио Италију и вратио се у Далмацију под притиском заповедника војске <a href="/wiki/%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9E%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82" title="Флавије Орест">Ореста</a>, бившег Атилиног секретара. Орест је затим <a href="/wiki/31._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="31. октобар">31. октобра</a> 475. прогласио свог сина <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BB_%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BB" title="Ромул Августул">Ромула</a> за цара. Нови август Ромул био је тек дечак од око десет година и због тога је остао упамћен под деминутивом Августул. Орестов преврат није прихваћен ни у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99" title="Константинопољ">Константинопољу</a> ни у галском <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD" title="Соасонски домен">Соасону</a> где је Сијагрије наставио да кује новац у име Јулија Непота који је сада владао само Далмацијом. Орест је успео да свргне Непота, али новца за исплату војске која је извела пуч није било. Варварски одреди <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8" title="Скири">Скира</a> и Ругијаца, који су ступили у римску службу након распада Атилиног царства, тражили су да им се бар расподели земља у Италији. Орест је одбио да спроведе насељавање варварских најамника у Италију, старом средишту царства, али је заузврат дошло до побуне предвођене скирским поглаваром <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80" title="Одоакар">Одоакаром</a>. Он је прво савладао Ореста код <a href="/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B0" title="Пјаченца">Плацентије</a> 28. августа, а затим и његовог брата Павла <a href="/wiki/4._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="4. септембар">4. септембра</a> <a href="/wiki/476" title="476">476</a>. године. Млади <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BB_%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BB" title="Ромул Августул">Ромул Августул</a> је свргнут и интерниран на једно имање у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0" title="Кампања">Кампањи</a>. </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Solidus-Odoacer-ZenoRIC_3657cf.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d3/Solidus-Odoacer-ZenoRIC_3657cf.jpg/300px-Solidus-Odoacer-ZenoRIC_3657cf.jpg" decoding="async" width="300" height="133" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d3/Solidus-Odoacer-ZenoRIC_3657cf.jpg/450px-Solidus-Odoacer-ZenoRIC_3657cf.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d3/Solidus-Odoacer-ZenoRIC_3657cf.jpg 2x" data-file-width="500" data-file-height="221" /></a><figcaption><b>Одоакров златник искован у име источноримског цара Зенона</b>: Новац потврђује формалну власт Зенона над Италијом. У пракси Одоакар је био независан владар, први варварски краљ Италије, древног центра Римског царства.</figcaption></figure> <p>Пошто је обезбедио своје ратнике Одоакар је послао делегацију сенатора у Константинопољ цару <a href="/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BD_(%D1%86%D0%B0%D1%80)" title="Зенон (цар)">Зенону</a>. У исто време Зенон је примио и посланство полузаборављеног Јулија Непота. Римски сенатори су сматрали да нема потребе да се именује западни цар и изјавили су да прихватају Зенонову власт. Источноримски цар је прихватио њихов предлог да именује Одоакра за <i>патриција</i>, у ствари царског намесника Италије. Договор је предвиђао да Јулије Непот остане западноримски цар и чак је наговештавао могућност његовог повратка у Италију. Одоакар је ипак био против таквог решење и Непот је у пролеће <a href="/wiki/480" title="480">480</a>. наводно отрован по Одоакаровом налогу. Тровање је обавио <a href="/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF" title="Епископ">епископ</a> Салоне Глицерије који је сада награђен местом архиепископа Милана. </p><p>Са смрћу <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82" title="Јулије Непот">Јулија Непота</a> завршен је низ западноримских царева. Ипак, свргавање Ромула Августула је сматрано за преломан тренутак почевши од <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8%D0%B7_%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B5" title="Прокопије из Цезареје">Прокопија</a> који је своју нарацију о историји Италије започео са догађајима из 476. године. </p> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:628px-Western-Eastern-Roman-Empires-476AD.PNG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/628px-Western-Eastern-Roman-Empires-476AD.PNG/300px-628px-Western-Eastern-Roman-Empires-476AD.PNG" decoding="async" width="300" height="147" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/628px-Western-Eastern-Roman-Empires-476AD.PNG/450px-628px-Western-Eastern-Roman-Empires-476AD.PNG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/41/628px-Western-Eastern-Roman-Empires-476AD.PNG 2x" data-file-width="528" data-file-height="259" /></a><figcaption><b>Западно и Источно римско царство 476. године:</b> Власт царева до 476. није се протезала даље од Италије, у Галији и Далмацији припадала је месним римским војсковођама.</figcaption></figure> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Списак_западноримских_царева"><span id=".D0.A1.D0.BF.D0.B8.D1.81.D0.B0.D0.BA_.D0.B7.D0.B0.D0.BF.D0.B0.D0.B4.D0.BD.D0.BE.D1.80.D0.B8.D0.BC.D1.81.D0.BA.D0.B8.D1.85_.D1.86.D0.B0.D1.80.D0.B5.D0.B2.D0.B0"></span>Списак западноримских царева</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=19" title="Уредите одељак „Списак западноримских царева”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=19" title="Уреди извор одељка: Списак западноримских царева"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Гало-римско_царство"><span id=".D0.93.D0.B0.D0.BB.D0.BE-.D1.80.D0.B8.D0.BC.D1.81.D0.BA.D0.BE_.D1.86.D0.B0.D1.80.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.BE"></span>Гало-римско царство</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=20" title="Уредите одељак „Гало-римско царство”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=20" title="Уреди извор одељка: Гало-римско царство"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BC" title="Постум">Постум</a> (259—268) <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Лелијан (страница не постоји)">Лелијан</a> (268)</li></ul></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%90%D1%83%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Марко Аурелије Марије (страница не постоји)">Марко Аурелије Марије</a> (268)</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Викторин (страница не постоји)">Викторин</a> (268—271) <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_(%D1%83%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Домицијан (узурпатор) (страница не постоји)">Домицијан</a> (271)</li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BA_I" title="Тетрик I">Тетрик I</a> (271—273)</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BA_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тетрик II (страница не постоји)">Тетрик II</a> (271—273)</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Тетрархија_и_Константинова_династија_2"><span id=".D0.A2.D0.B5.D1.82.D1.80.D0.B0.D1.80.D1.85.D0.B8.D1.98.D0.B0_.D0.B8_.D0.9A.D0.BE.D0.BD.D1.81.D1.82.D0.B0.D0.BD.D1.82.D0.B8.D0.BD.D0.BE.D0.B2.D0.B0_.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D0.B0.D1.81.D1.82.D0.B8.D1.98.D0.B0_2"></span>Тетрархија и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Константинова династија">Константинова династија</a></h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=21" title="Уредите одељак „Тетрархија и Константинова династија”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=21" title="Уреди извор одељка: Тетрархија и Константинова династија"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Максимијан">Максимијан</a> (286—293, читав Запад, 293—305, Италија, Африка, Хиспанија и Панонија)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_I_%D0%A5%D0%BB%D0%BE%D1%80" title="Констанције I Хлор">Констанције I Хлор</a> (293—305, Галија и Британија, после 305 и Хиспанија)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80_II" title="Север II">Север II</a> (305—307, Панонија)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Константин Велики">Константин I Велики</a> (306—312, Галија, Британија и Хиспанија, 312—316, Италија и Африка, 316—324, Панонија и Илирик, 324—337, остатак Римског царства) <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Максенције">Максенције</a> (306—312, само Италија и Африка)</li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80" title="Домиције Александар">Домиције Александар</a> (308—309, само Африка)</li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_II" title="Константин II">Константин II</a> (337—340, Галија, Британија и Хиспанија)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81_I" title="Констанс I">Констанс I</a> (337—340, Италија, Африка, Панонија и Илирик, 340—350, читав Запад)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_II" title="Констанције II">Констанције II</a> (337—350, исток царства, 350—361, читаво Римско царство) <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Магненције">Магненције</a> (350—353, Галија, Британија, Хиспанија, Италија, Африка)</li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Ветранион">Ветранион</a> (<a href="/wiki/1._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82" title="1. март">1. март</a> — <a href="/wiki/25._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="25. децембар">25. децембар</a> 350, Илирик)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B2%D0%B0%D0%BD_(%D1%83%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80)" title="Силван (узурпатор)">Силван</a> (<a href="/wiki/11._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="11. август">11. август</a> — <a href="/wiki/7._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="7. септембар">7. септембар</a> <a href="/wiki/355" title="355">355</a>, Келн у Германији)</li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Јулијан Флавије Клаудије">Јулијан Отпадник</a> (353—361, <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80_(%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Цезар (титула)">цезар</a> у Галији, 361—363, читаво Римско царство)</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Нединастички_владар"><span id=".D0.9D.D0.B5.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D0.B0.D1.81.D1.82.D0.B8.D1.87.D0.BA.D0.B8_.D0.B2.D0.BB.D0.B0.D0.B4.D0.B0.D1.80"></span>Нединастички владар</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=22" title="Уредите одељак „Нединастички владар”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=22" title="Уреди извор одељка: Нединастички владар"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Јовијан">Јовијан</a> (363—364, читаво Римско царство)</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Валентинијанова_династија"><span id=".D0.92.D0.B0.D0.BB.D0.B5.D0.BD.D1.82.D0.B8.D0.BD.D0.B8.D1.98.D0.B0.D0.BD.D0.BE.D0.B2.D0.B0_.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D0.B0.D1.81.D1.82.D0.B8.D1.98.D0.B0"></span>Валентинијанова династија</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=23" title="Уредите одељак „Валентинијанова династија”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=23" title="Уреди извор одељка: Валентинијанова династија"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_I" title="Валентинијан I">Валентинијан I</a> (364—375)</li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Грацијан">Грацијан</a> (375—383, Британија, Галија, Хиспанија)</li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_II" title="Валентинијан II">Валентинијан II</a> (375—388, Италија, Африка, Панонија, 388—392, читав запад) <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D1%83%D1%81_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D1%83%D1%81" title="Магнус Максимус">Магнус Максимус</a> (383—388, Британија и Галија)</li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Евгеније">Евгеније</a> (392—394, читав Запад)</li></ul></li></ul> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Теодосијева_династија"><span id=".D0.A2.D0.B5.D0.BE.D0.B4.D0.BE.D1.81.D0.B8.D1.98.D0.B5.D0.B2.D0.B0_.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D0.B0.D1.81.D1.82.D0.B8.D1.98.D0.B0"></span>Теодосијева династија</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=24" title="Уредите одељак „Теодосијева династија”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=24" title="Уреди извор одељка: Теодосијева династија"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_I" title="Теодосије I">Теодосије I</a> (379—394, Исток царства, 394—395, читаво Римско царство)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Хонорије">Хонорије</a> (395—423) <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BA_%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BB" title="Приск Атал">Приск Атал</a> (409, <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Рим">Рим</a>, 414, <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%BE" title="Бордо">Бордо</a>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_III_(%D1%83%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80)" class="mw-redirect" title="Константин III (узурпатор)">Константин III</a> (407—411, Британија?, Хиспанија, Галија)</li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD" title="Јовин">Јовин</a> (411—413, северна Галија),</li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_III" title="Констанције III">Констанције III</a> (<a href="/wiki/8._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80" title="8. фебруар">8. фебруар</a> — <a href="/wiki/2._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="2. септембар">2. септембар</a> <a href="/wiki/421" title="421">421</a>. као Хоноријев савладар) <ul><li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_(%D1%83%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80)" title="Јован (узурпатор)">Јован</a> (423—425)</li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_III" title="Валентинијан III">Валентинијан III</a> (425—455)</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Нединастички_владари"><span id=".D0.9D.D0.B5.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D0.B0.D1.81.D1.82.D0.B8.D1.87.D0.BA.D0.B8_.D0.B2.D0.BB.D0.B0.D0.B4.D0.B0.D1.80.D0.B8"></span>Нединастички владари</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=25" title="Уредите одељак „Нединастички владари”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=25" title="Уреди извор одељка: Нединастички владари"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC" title="Петроније Максим">Петроније Максим</a> (<a href="/wiki/17._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82" title="17. март">17. март</a> — <a href="/wiki/22._%D0%BC%D0%B0%D1%98" title="22. мај">22. мај</a> <a href="/wiki/455" title="455">455</a>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B8%D1%82" title="Авит">Авит</a> (9/10. јул 455 — 17/18. октобар 456)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Мајоријан">Мајоријан</a> (<a href="/wiki/18._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80" title="18. фебруар">18. фебруар</a>/<a href="/wiki/28._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="28. децембар">28. децембар</a> 457 — 2/7. август 461)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80" title="Либије Север">Либије Север</a> (<a href="/wiki/19._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="19. новембар">19. новембар</a> <a href="/wiki/461" title="461">461</a> — после 25. септембра 465)</li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Антемије">Антемије</a> (<a href="/wiki/12._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB" title="12. април">12. април</a> 467 — <a href="/wiki/11._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="11. јул">11. јул</a> 472)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Олибрије">Олибрије</a> (април/мај 472 — <a href="/wiki/22._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="22. октобар">22. октобар</a> или <a href="/wiki/2._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="2. новембар">2. новембар</a> 472)</li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Глицерије">Глицерије</a> (3/5. март 473 — јун 474)</li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82" title="Јулије Непот">Јулије Непот</a> (19/24. јун 474 — <a href="/wiki/28._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="28. август">28. август</a> 475, после само у <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Далмација (римска провинција)">Далмацији</a> до <a href="/wiki/25._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB" title="25. април">25. април</a>/<a href="/wiki/9._%D0%BC%D0%B0%D1%98" title="9. мај">9. мај</a>/<a href="/wiki/22._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="22. јун">22. јун</a> 480)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BB_%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BB" title="Ромул Августул">Ромул Августул</a> (<a href="/wiki/31._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="31. октобар">31. октобар</a> 475 — <a href="/wiki/4._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="4. септембар">4. септембар</a> 476)</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Литература"><span id=".D0.9B.D0.B8.D1.82.D0.B5.D1.80.D0.B0.D1.82.D1.83.D1.80.D0.B0"></span>Литература</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=26" title="Уредите одељак „Литература”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=26" title="Уреди извор одељка: Литература"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440192">.mw-parser-output .refbegin{margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul{margin-left:0}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{margin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul li{list-style:none}@media(max-width:720px){.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{padding-left:1.6em;text-indent:-1.6em}}.mw-parser-output .refbegin-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .refbegin-columns ul{margin-top:0}.mw-parser-output .refbegin-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}@media screen{.mw-parser-output .refbegin{font-size:90%}}</style><div class="refbegin refbegin-columns references-column-count references-column-count-2" style="column-count: 2;"> <ul><li><cite id="CITEREFBury1923" class="citation book">Bury, J. B. (1923). <i>History of the Later Roman Empire, From the Death of Theodosius I to the Death of Justinian</i>. London. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-486-20398-0" title="Посебно:Штампани извори/978-0-486-20398-0">978-0-486-20398-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&rft.aufirst=J.+B.&rft.aulast=Bury&rft.btitle=History+of+the+Later+Roman+Empire%2C+From+the+Death+of+Theodosius+I+to+the+Death+of+Justinian&rft.date=1923&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-486-20398-0&rft.place=London&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></li> <li><cite id="CITEREFHeather2005" class="citation book">Heather, P. (2005). <i>The Fall of The Roman Empire, A New History</i>. London. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-330-49136-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-330-49136-5">978-0-330-49136-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&rft.aufirst=P.&rft.aulast=Heather&rft.btitle=The+Fall+of+The+Roman+Empire%2C+A+New+History&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-330-49136-5&rft.pub=London&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></li> <li><cite id="CITEREFPotter2004" class="citation book">Potter, D. S. (2004). <i>The Roman Empire at Bay, AD 180-395</i>. London — New York. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-415-10058-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-415-10058-8">978-0-415-10058-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&rft.aufirst=D.+S.&rft.aulast=Potter&rft.btitle=The+Roman+Empire+at+Bay%2C+AD+180-395&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-415-10058-8&rft.pub=London+%E2%80%94+New+York&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></li> <li><cite id="CITEREFE.A._Thompson1982" class="citation book">E.A. Thompson (1982). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/romansbarbarians00thom"><i>Romans and Barbarians, The Decline of the Western Empire</i></a>. London. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-299-08700-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-299-08700-5">978-0-299-08700-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&rft.au=E.A.+Thompson&rft.btitle=Romans+and+Barbarians%2C+The+Decline+of+the+Western+Empire&rft.date=1982&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-299-08700-5&rft.pub=London&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fromansbarbarians00thom&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></li> <li><cite id="CITEREFVárady1969" class="citation book">Várady, László (1969). <i>Das Letzte Jahrhundert Pannoniens (376–476)</i>. Amsterdam: Verlag Adolf M. Hakkert.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&rft.aufirst=L%C3%A1szl%C3%B3&rft.aulast=V%C3%A1rady&rft.btitle=Das+Letzte+Jahrhundert+Pannoniens+%28376%E2%80%93476%29&rft.date=1969&rft.genre=book&rft.place=Amsterdam&rft.pub=Verlag+Adolf+M.+Hakkert&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></li> <li><cite id="CITEREFWozniak1981" class="citation journal">Wozniak, Frank E. (1981). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=R8IuAAAAIAAJ">„East Rome, Ravenna and Western Illyricum: 454-536 A.D.”</a>. <i>Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte</i>. <b>30</b> (3): 351—382.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE+%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&rft.atitle=East+Rome%2C+Ravenna+and+Western+Illyricum%3A+454-536+A.D.&rft.aufirst=Frank+E.&rft.aulast=Wozniak&rft.date=1981&rft.genre=article&rft.issue=3&rft.jtitle=Historia%3A+Zeitschrift+f%C3%BCr+Alte+Geschichte&rft.pages=351-382&rft.volume=30&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DR8IuAAAAIAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></li></ul> </div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Спољашње_везе"><span id=".D0.A1.D0.BF.D0.BE.D1.99.D0.B0.D1.88.D1.9A.D0.B5_.D0.B2.D0.B5.D0.B7.D0.B5"></span>Спољашње везе</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&veaction=edit&section=27" title="Уредите одељак „Спољашње везе”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&section=27" title="Уреди извор одељка: Спољашње везе"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365370">.mw-parser-output .navbox{box-sizing:border-box;border:1px solid #a2a9b1;width:100%;clear:both;font-size:88%;text-align:center;padding:1px;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .navbox .navbox{margin-top:0}.mw-parser-output .navbox+.navbox,.mw-parser-output .navbox+.navbox-styles+.navbox{margin-top:-1px}.mw-parser-output .navbox-inner,.mw-parser-output .navbox-subgroup{width:100%}.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-title,.mw-parser-output .navbox-abovebelow{padding:0.25em 1em;line-height:1.5em;text-align:center}.mw-parser-output .navbox-group{white-space:nowrap;text-align:right}.mw-parser-output .navbox,.mw-parser-output .navbox-subgroup{background-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list{line-height:1.5em;border-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list-with-group{text-align:left;border-left-width:2px;border-left-style:solid}.mw-parser-output tr+tr>.navbox-abovebelow,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-group,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-image,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-list{border-top:2px solid #fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-title{background-color:#ccf}.mw-parser-output .navbox-abovebelow,.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-title{background-color:#ddf}.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-abovebelow{background-color:#e6e6ff}.mw-parser-output .navbox-even{background-color:#f7f7f7}.mw-parser-output .navbox-odd{background-color:transparent}.mw-parser-output .navbox .hlist td dl,.mw-parser-output .navbox .hlist td ol,.mw-parser-output .navbox .hlist td ul,.mw-parser-output .navbox td.hlist dl,.mw-parser-output .navbox td.hlist ol,.mw-parser-output .navbox td.hlist ul{padding:0.125em 0}.mw-parser-output .navbox .navbar{display:block;font-size:100%}.mw-parser-output .navbox-title .navbar{float:left;text-align:left;margin-right:0.5em}</style></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Бивше_државе_на_Апенинском_полуострву,_Корзици,_Сардинији,_Сицилији_и_Малти" style="padding:3px"><table class="nowraplinks mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%91%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83" title="Шаблон:Бивше државе на Апенинском полуострву"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%91%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Бивше државе на Апенинском полуострву (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%91%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Бивше државе на Апенинском полуострву"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Бивше_државе_на_Апенинском_полуострву,_Корзици,_Сардинији,_Сицилији_и_Малти" style="font-size:114%;margin:0 4em">Бивше државе на <a href="/wiki/%D0%90%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE" title="Апенинско полуострво">Апенинском полуострву</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Корзика">Корзици</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Сардинија">Сардинији</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Сицилија">Сицилији</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B0" title="Малта">Малти</a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Касна антика и период<br /> Велике сеобе (3—8. век)</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Римско царство">Римско царство</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Италија (провинција)">Италија (провинција)</a></li></ul></li> <li><a class="mw-selflink selflink">Западно римско царство</a> (285–476) <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Корзика и Сардинија">Корзика и Сардинија</a> (238 п. н. е. – 455 н. е.)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Сицилија (провинција)">Сицилија (провинција)</a> (241 п. н. е. – 476 н. е.)</li></ul></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Преторијанска префектура Италија (страница не постоји)">Преторијанска префектура Италија</a> (337–584) <ul><li><a href="/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80" title="Одоакар">Одоакарово</a> краљевство (476–493)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" class="mw-redirect" title="Остроготска краљевина">Остроготска краљевина</a> (493–553)</li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Вандалско краљевство">Вандалско краљевство</a> (435–534)</li></ul></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Лангобардско краљевство (страница не постоји)">Лангобардско краљевство</a> (568-774) <ul><li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%91%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%82" title="Војводство Беневент">Војводство Беневент</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D1%83%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Фурланско војводство (страница не постоји)">Фурланско војводство</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B0" title="Ивреа">Војводство Ивреа</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BE" title="Војводство Сполето">Војводство Сполето</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војводство Трент (страница не постоји)">Војводство Трент</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%B3%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D1%82" title="Равенски егзархат">Равенски егзархат</a> (584–751)</li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D1%82_%D0%90%D1%84%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Егзархат Африка">Егзархат Африка</a> (585–698)</li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Млетачка република">Млетачка република</a> (697–1797)</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Догадо (страница не постоји)">Догадо</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Stato_da_M%C3%A0r&action=edit&redlink=1" class="new" title="Stato da Màr (страница не постоји)">Stato da Màr</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Domini_di_Terraferma&action=edit&redlink=1" class="new" title="Domini di Terraferma (страница не постоји)">Domini di Terraferma</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Јужна Италија<br />(774–1139)</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Византија</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D1%84%D0%B8" title="Војводство Амалфи">Војводство Амалфи</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%93%D0%B0%D0%B5%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војводство Гаета (страница не постоји)">Војводство Гаета</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Катепанат Италија (страница не постоји)">Катепанат Италија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Лангобардија (тема) (страница не постоји)">Лангобардија (тема)</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Луканија (тема) (страница не постоји)">Луканија (тема)</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99" title="Војводство Напуљ">Војводство Напуљ</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0)" title="Сицилија (тема)">Сицилија (тема)</a> и <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Византијска Сицилија">Византијска Сицилија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A1%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војводство Соренто (страница не постоји)">Војводство Соренто</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Арапи</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%82_%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Емират Бари (страница не постоји)">Емират Бари</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%82_%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Емират Сицилија">Емират Сицилија</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Лангобарди</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%91%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%82" title="Војводство Беневент">Војводство Беневент</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Кнежевина Салерно (страница не постоји)">Кнежевина Салерно</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D1%83%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Кнежевина Капуа (страница не постоји)">Кнежевина Капуа</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Нормани">Нормани</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%90%D0%BF%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Грофовија Апулија и Калабрија (страница не постоји)">Грофовија Апулија и Калабрија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%90%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Грофовија Аверса (страница не постоји)">Грофовија Аверса</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Грофовија Сицилија">Грофовија Сицилија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A2%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%82" title="Кнежевина Тарент">Кнежевина Тарент</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Сардинија и Корзика<br />(9. век–1420)</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јудикати (страница не постоји)">Јудикати</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82_%D0%90%D0%B3%D1%83%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јудикат Агуглиастра (страница не постоји)">Јудикат Агуглиастра</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82_%D0%90%D1%80%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јудикат Арбореја (страница не постоји)">Јудикат Арбореја</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82_%D0%9A%D0%B0%D1%99%D0%B0%D1%80%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јудикат Каљари (страница не постоји)">Јудикат Каљари</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82_%D0%93%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јудикат Галура (страница не постоји)">Јудикат Галура</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82_%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D1%83%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јудикат Логудоро (страница не постоји)">Јудикат Логудоро</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82-%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Пијемонт-Сардинија">Краљевина Пијемонт-Сардинија</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Државе средњовековне<br /><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE)" title="Краљевина Италија (Свето римско царство)">Краљевине Италије</a>,<br /><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Свето римско царство">Светог римског царства</a>,<br />и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Папска држава">Папске државе</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0" title="Марка Анкона">Марка Анкона</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%90%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војводство Аоста (страница не постоји)">Војводство Аоста</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Аквилејска патријаршија">Аквилејска патријаршија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бискупија Бриксен (страница не постоји)">Бискупија Бриксен</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војводство Кастро (страница не постоји)">Војводство Кастро</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%82_%D0%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Маркизат Кева (страница не постоји)">Маркизат Кева</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војводство Ферара (страница не постоји)">Војводство Ферара</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%82_%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Маркизат Финале (страница не постоји)">Маркизат Финале</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Фирентинска република">Фирентинска република</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A4%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војводство Фиренца (страница не постоји)">Војводство Фиренца</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D1%83%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Фурланска марка (страница не постоји)">Фурланска марка</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0" title="Република Ђенова">Република Ђенова</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Грофовија Горица (страница не постоји)">Грофовија Горица</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B8_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%87%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Горица и Градишча (страница не постоји)">Горица и Градишча</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Грофовија Гвастала (страница не постоји)">Грофовија Гвастала</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војводство Гвастала (страница не постоји)">Војводство Гвастала</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Истарска марка (страница не постоји)">Истарска марка</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%98%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војводство Ивреа (страница не постоји)">Војводство Ивреа</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Република Лука">Република Лука</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војводство Мантова (страница не постоји)">Војводство Мантова</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Војводство Маса и Карара">Војводство Маса и Карара</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војводство Меранија (страница не постоји)">Војводство Меранија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Миланско војводство">Миланско војводство</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војводство Мирандола (страница не постоји)">Војводство Мирандола</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Моденско војводство">Моденско војводство</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Марка Монферат (страница не постоји)">Марка Монферат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B0" title="Војводство Парма">Војводство Парма</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Кнежевина Пијемонт (страница не постоји)">Кнежевина Пијемонт</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D1%98%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%BE" title="Кнежевина Пјомбино">Кнежевина Пјомбино</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9F%D0%B8%D0%B7%D0%B0" title="Република Пиза">Република Пиза</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D1%92%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војводство Ређо (страница не постоји)">Војводство Ређо</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%82_%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Маркизат Салуцо (страница не постоји)">Маркизат Салуцо</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0" title="Војводство Савоја">Војводство Савоја</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Република Сијена (страница не постоји)">Република Сијена</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BE" title="Војводство Сполето">Војводство Сполето</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Terra_Sancti_Benedicti&action=edit&redlink=1" class="new" title="Terra Sancti Benedicti (страница не постоји)">Terra Sancti Benedicti</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бискупија Трент (страница не постоји)">Бискупија Трент</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Торинска марка (страница не постоји)">Торинска марка</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0" title="Тосканска марка">Тосканска марка</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A2%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Велико војводство Тоскана">Велико војводство Тоскана</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A3%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%BE" title="Војводство Урбино">Војводство Урбино</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Марка Верона (страница не постоји)">Марка Верона</a></li> <li class="mw-empty-elt"></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Сицилија">Краљевина Сицилија</a> (1130—1816) и<br /><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Напуљска краљевина">Напуљска краљевина</a> (1282—1860)</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пресиди (страница не постоји)">Пресиди</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A1%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војводство Сан Донато (страница не постоји)">Војводство Сан Донато</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A1%D0%BE%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војводство Сора (страница не постоји)">Војводство Сора</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A2%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%82" title="Кнежевина Тарент">Кнежевина Тарент</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%86%D0%B8" title="Хоспиталци">Малта под Хоспиталцима</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D1%86%D0%BE_(%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Гоцо (независна држава) (страница не постоји)">Гоцо</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B0" class="mw-redirect" title="Француска Малта">Француска Малта</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%82_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B0" title="Протекторат Малта">Протекторат Малта</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Крунска колонија Малта (страница не постоји)">Крунска колонија Малта</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Француски револуционарни ратови">Француски револуционарни</a> и<br /><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Наполеонови ратови">Наполеонови</a> ратови (1792—1815)</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Републике</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Болоњска република">Болоња</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A6%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Цисалпинска република">Цисалпинска република</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A6%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Циспаданска република">Циспаданска република</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0)" title="Италијанска република (Наполеонова)">Италијанска република</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B3%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Лигурска република">Лигурска република</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Република Лука">Република Лука</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Партенопејска република">Партенопејска република</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(18._%D0%B2%D0%B5%D0%BA)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Римска република (18. век) (страница не постоји)">Римска република</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Транспаданска република">Транспаданска република</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Монархије</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE_%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Прво француско царство">Прво француско царство</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%95%D1%82%D1%80%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Етрурија">Краљевина Етрурија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%9F%D1%98%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%BE" title="Кнежевина Лука и Пјомбино">Кнежевина Лука и Пјомбино</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Наполеонова Италија">Наполеонова Италија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Напуљска краљевина">Напуљска краљевина</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Англо-корзиканска краљевина">Англо-корзиканска краљевина</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Пост-<a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD_I_%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0" title="Наполеон I Бонапарта">наполеонске</a> државе</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Војводство Лука">Војводство Лука</a> (1815—1847)</li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Војводство Маса и Карара">Војводство Маса и Карара</a> (1814—1829)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Моденско војводство">Моденско војводство</a> (1814—1859)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" class="mw-redirect" title="Пармско војводство">Пармско војводство</a> (1814—1859)</li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A2%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Велико војводство Тоскана">Велико војводство Тоскана</a> (1815—1859)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(1849)" title="Римска република (1849)">Римска република (1849)</a> (1849)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Конфедерација Централне Италије">Конфедерација Централне Италије</a> (1859—1860)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Краљевина Сардинија">Краљевина Сардинија</a> (1814—1860)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D0%B2%D0%B5_%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Краљевина Две Сицилије">Краљевина Две Сицилије</a> (1816—1861)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9B%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Ломбардија-Венеција">Краљевина Ломбардија-Венеција</a> (1815—1866)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Папска држава">Папска држава</a> (1814—1870)</li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Италијанска Социјална Република">Италијанска Социјална Република</a> (1943—1945)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Италија">Краљевина Италија</a> (1861—1946)</li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox authority-control" aria-labelledby="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q42834#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><div id="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q42834#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Помоћ:Нормативна контрола">Нормативна контрола</a> <span class="mw-valign-text-top noprint" typeof="mw:File"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q42834#identifiers" title="Уреди на Википодацима"><img alt="Уреди на Википодацима" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/10px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png" decoding="async" width="10" height="10" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/15px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/20px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 2x" data-file-width="20" data-file-height="20" /></a></span></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Међународне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/262852029">VIAF</a></span></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Државне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb12139446t">Француска</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://data.bnf.fr/ark:/12148/cb12139446t">BnF подаци</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://d-nb.info/gnd/4107101-3">Немачка</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://uli.nli.org.il/F/?func=find-b&local_base=NLX10&find_code=UID&request=987007543879605171">Израел</a></span></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Остале</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.idref.fr/029855373">IdRef</a></span></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r26481770">.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;justify-content:center;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-bordered{padding:0 2em;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;justify-content:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-unbordered{padding:0 1.7em;margin-left:0}.mw-parser-output .portal-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;flex:0 0 auto;min-height:24px}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;padding:0.15em 0;column-gap:1em;align-items:baseline;margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-item{display:inline-block;margin:0.15em 0.2em;min-height:24px;line-height:24px}@media screen and (max-width:768px){.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;flex-flow:column wrap;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-header{text-align:center;flex:0;padding-left:0.5em;margin:0 auto}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;align-items:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;align-items:center;flex:0;column-gap:1em;border-top:1px solid #a2a9b1;margin:0 auto;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{border-top:none;margin:0;list-style:none}}.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .sister-bar+link+.portal-bar,.mw-parser-output .sister-bar+style+.portal-bar,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.sister-bar{margin-top:-1px}</style><div class="portal-bar noprint metadata noviewer portal-bar-bordered" role="navigation" aria-label="Portals"><span class="portal-bar-header"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB" title="Википедија:Портал">Портали</a>:</span><ul class="portal-bar-content"><li class="portal-bar-item"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:P_history.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/P_history.svg/21px-P_history.svg.png" decoding="async" width="21" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/P_history.svg/32px-P_history.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/P_history.svg/42px-P_history.svg.png 2x" data-file-width="400" data-file-height="360" /></a></span> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Портал:Историја">Историја</a></li><li class="portal-bar-item"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:SPQRomani_stable.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c6/SPQRomani_stable.svg/21px-SPQRomani_stable.svg.png" decoding="async" width="21" height="16" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c6/SPQRomani_stable.svg/32px-SPQRomani_stable.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c6/SPQRomani_stable.svg/42px-SPQRomani_stable.svg.png 2x" data-file-width="940" data-file-height="720" /></a></span> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Портал:Антички Рим">Антички Рим</a></li></ul></div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25171006">.mw-parser-output .sister-bar{display:flex;justify-content:center;align-items:baseline;font-size:88%;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em 0 0;padding:0 2em}.mw-parser-output .sister-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;padding:0.2em 0;flex:0 0 auto;min-height:24px;line-height:22px}.mw-parser-output .sister-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;align-items:baseline;padding:0.2em 0;column-gap:1em}.mw-parser-output .sister-bar-item{display:flex;align-items:baseline;margin:0.15em 0;min-height:24px;text-align:left}.mw-parser-output .sister-bar-logo{width:22px;line-height:22px;margin:0 0.2em;text-align:right}.mw-parser-output .sister-bar-link{margin:0 0.2em;text-align:left}@media screen and (max-width:960px){.mw-parser-output .sister-bar{flex-flow:column wrap;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .sister-bar-header{flex:0 1}.mw-parser-output .sister-bar-content{flex:1;border-top:1px solid #a2a9b1}.mw-parser-output .sister-bar-item{flex:0 0 20em;min-width:20em}}.mw-parser-output .navbox+link+.sister-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.sister-bar,.mw-parser-output .portal-bar+link+.sister-bar,.mw-parser-output .portal-bar+style+.sister-bar,.mw-parser-output .sister-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .sister-bar+.navbox-styles+.portal-bar{margin-top:-1px}</style><div class="noprint metadata sister-bar" role="navigation" aria-label="sister-projects"><div class="sister-bar-header"><b>Западно римско царство</b> на <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8" title="Википедија:Братски пројекти"><span id="sister-projects" style="white-space:nowrap;">сродним пројектима</span></a> Википедије:</div><div class="sister-bar-content"><div class="sister-bar-item"><span class="sister-bar-logo"><span typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/14px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="14" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/21px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/28px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /></span></span></span><span class="sister-bar-link"><b><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Western_Roman_Empire" class="extiw" title="c:Category:Western Roman Empire">Медији</a></b> на Остави</span></div><div class="sister-bar-item"><span class="sister-bar-logo"><span typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/21px-Wikidata-logo.svg.png" decoding="async" width="21" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/32px-Wikidata-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/42px-Wikidata-logo.svg.png 2x" data-file-width="1050" data-file-height="590" /></span></span></span><span class="sister-bar-link"><b><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q42834" class="extiw" title="d:Q42834">Подаци</a></b> на Википодацима</span></div></div></div>    </div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?type=1x1" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="">Преузето из „<a dir="ltr" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Западно_римско_царство&oldid=28849301">https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Западно_римско_царство&oldid=28849301</a>”</div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Посебно:Категорије">Категорије</a>: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83" title="Категорија:Бивше државе на Апенинском полуострву">Бивше државе на Апенинском полуострву</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Категорија:Западно римско царство">Западно римско царство</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Категорија:Римско царство">Римско царство</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Сакривене категорије: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%83_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D1%83" title="Категорија:Чланци којима недостају извори у тексту">Чланци којима недостају извори у тексту</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B2%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%83_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D1%83" title="Категорија:Сви чланци којима недостају извори у тексту">Сви чланци којима недостају извори у тексту</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_VIAF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са VIAF идентификаторима">Чланци са VIAF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNF идентификаторима">Чланци са BNF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNFdata_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNFdata идентификаторима">Чланци са BNFdata идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_GND_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са GND идентификаторима">Чланци са GND идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_J9U_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са J9U идентификаторима">Чланци са J9U идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_SUDOC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са SUDOC идентификаторима">Чланци са SUDOC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5/%D0%BD%D0%B0_%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Категорија:Шаблон:Подножје/на ћирилици">Шаблон:Подножје/на ћирилици</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" > <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Датум и време последње измене странице: 14. новембар 2024. у 01:27.</li> <li id="footer-info-copyright">Текст је доступан под лиценцом <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/">Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима</a>; могући су и додатни услови. Погледајте <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">услове коришћења</a> за детаље.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Политика приватности</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E_%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0">О Википедији</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8">Одрицање одговорности</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Кодекс понашања</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">За програмере</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sr.wikipedia.org">Статистика</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Изјава о колачићима</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Мобилни приказ</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://wikimediafoundation.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29" alt="Wikimedia Foundation" loading="lazy"></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" alt="Powered by MediaWiki" width="88" height="31" loading="lazy"></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-settings" id="p-dock-bottom"> <ul></ul> </div><script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-6b8d669998-f4dv2","wgBackendResponseTime":191,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"0.597","walltime":"0.815","ppvisitednodes":{"value":3090,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":117929,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":4521,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":15,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":9,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":0,"limit":20},"unstrip-size":{"value":31928,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":1,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 580.509 1 -total"," 28.82% 167.289 1 Шаблон:Подножје"," 19.43% 112.811 1 Шаблон:Политичке_институције_античког_Рима"," 18.84% 109.395 1 Шаблон:Sidebar"," 18.83% 109.338 1 Шаблон:Subject_bar"," 15.67% 90.966 1 Шаблон:Без_инлајн_референци"," 12.01% 69.705 5 Шаблон:Cite_book"," 10.88% 63.157 1 Шаблон:Ambox"," 9.05% 52.521 1 Шаблон:Нормативна_контрола"," 6.21% 36.071 1 Шаблон:Инфокутија_бивша_држава"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"0.292","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":4435996,"limit":52428800}},"cachereport":{"origin":"mw-web.eqiad.main-5dc468848-hpth5","timestamp":"20241122042728","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"\u0417\u0430\u043f\u0430\u0434\u043d\u043e \u0440\u0438\u043c\u0441\u043a\u043e \u0446\u0430\u0440\u0441\u0442\u0432\u043e","url":"https:\/\/sr.wikipedia.org\/wiki\/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q42834","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q42834","author":{"@type":"Organization","name":"\u0421\u0430\u0440\u0430\u0434\u043d\u0438\u0446\u0438 \u043f\u0440\u043e\u0458\u0435\u043a\u0430\u0442\u0430 \u0412\u0438\u043a\u0438\u043c\u0435\u0434\u0438\u0458\u0435"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2006-05-02T20:11:03Z","dateModified":"2024-11-14T00:27:17Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/e\/e2\/Western_Roman_Empire.png"}</script> </body> </html>