CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Velika Srbija – Wikipedija/Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )shwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""], "wgDefaultDateFormat":"dmy sh-latn","wgMonthNames":["","januar","februar","mart","april","maj","juni","juli","august","septembar","oktobar","novembar","decembar"],"wgRequestId":"5b9599f3-91fd-4787-8094-63fbc2e78cb4","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Velika_Srbija","wgTitle":"Velika Srbija","wgCurRevisionId":42174134,"wgRevisionId":42174134,"wgArticleId":29265,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Webarchive template wayback links","Webarchive template archiveis links","Svi članci s mrtvim eksternim linkovima","Srpski iredentizam","Politika Srbije","Raspad SFRJ","Predložene države i teritorije"],"wgPageViewLanguage":"sh-latn","wgPageContentLanguage":"sh-latn","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName":"Velika_Srbija","wgRelevantArticleId":29265,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sh-latn","wgIsProbablyEditable":false, "wgRelevantPageIsProbablyEditable":false,"wgRestrictionEdit":["autoconfirmed"],"wgRestrictionMove":["autoconfirmed"],"wgNoticeProject":"wikipedia","wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sh","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks":"sh-latn"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":90000,"wgRelatedArticlesCompat":[],"wgCentralAuthMobileDomain":false,"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty":false,"wgWikibaseItemId":"Q746607","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true, "wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGEStructuredTaskRejectionReasonTextInputEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.8"};RLSTATE={"ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","ext.cite.styles":"ready","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready","jquery.makeCollapsible.styles":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=["ext.cite.ux-enhancements","mediawiki.page.media","site","mediawiki.page.ready","jquery.makeCollapsible","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.gadget.charinsert", "ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents","ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession","wikibase.sidebar.tracking","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"});mw.user.options.set({"language":"sh-latn"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sh-latn&modules=ext.cite.styles%7Cext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cjquery.makeCollapsible.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sh-latn&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sh-latn&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.4"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/22/Greater_Serbia_in_Yugoslavia.png/1200px-Greater_Serbia_in_Yugoslavia.png"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="928"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/22/Greater_Serbia_in_Yugoslavia.png/800px-Greater_Serbia_in_Yugoslavia.png"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="619"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/22/Greater_Serbia_in_Yugoslavia.png/640px-Greater_Serbia_in_Yugoslavia.png"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="495"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Velika Srbija – Wikipedija/Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sh.m.wikipedia.org/wiki/Velika_Srbija"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Wikipedija (sh)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sh.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Velika_Srbija"> <link rel="alternate" hreflang="sh" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Velika_Srbija"> <link rel="alternate" hreflang="sh-Cyrl" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Velika_Srbija&variant=sh-cyrl"> <link rel="alternate" hreflang="sh-Latn" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Velika_Srbija&variant=sh-latn"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Velika_Srbija"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sh"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Wikipedija Atom fid" href="/w/index.php?title=Posebno:Nedavne_izmjene&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="//login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject page-Velika_Srbija rootpage-Velika_Srbija skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Prijeđi na sadržaj</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Sajt"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Glavni meni" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-menu mw-ui-icon-wikimedia-menu"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Glavni meni</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Glavni meni</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">sakrij</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Navigacija </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage-description" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Glavna_stranica" title="Posjetite glavnu stranicu [z]" accesskey="z"><span>Glavna stranica</span></a></li><li id="n-featuredcontent" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Istaknuti_%C4%8Dlanci" title="Pronađite najkvalitetnije članke"><span>Istaknuti članci</span></a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Nedavne_izmjene" title="Prelistajte nove izmjene [r]" accesskey="r"><span>Nedavne izmjene</span></a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Slu%C4%8Dajna_stranica" title="Otvorite slučajan članak [x]" accesskey="x"><span>Nasumičan članak</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Interakcija </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Pomo%C4%87:Sadr%C5%BEaj" title="Saznajte više o upotrebi i uređivanju"><span>Pomoć</span></a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Pijaca"><span>Pijaca</span></a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Portal_zajednice" title="Pronađite aktualne zadatke i akcije"><span>Radionica</span></a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Novosti" title="Pogledajte tekuće događaje i aktualnosti"><span>Novosti</span></a></li><li id="n-forum" class="mw-list-item"><a href="https://forum.movement-strategy.org/c/general/meduprojektniforum/40" rel="nofollow"><span>Međuprojektni forum</span></a></li><li id="n-discord" class="mw-list-item"><a href="https://discord.gg/khcKdUUxYY" rel="nofollow"><span>Discord</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/Glavna_stranica" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <span class="mw-logo-container skin-invert"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Wikipedija" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sh-latn.svg" style="width: 7.5em; height: 2em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sh-latn.svg" width="120" height="18" style="width: 7.5em; height: 1.125em;"> </span> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Pretražite Wikipediju [f]" accesskey="f"><span class="vector-icon mw-ui-icon-search mw-ui-icon-wikimedia-search"></span> <span>Pretraga</span> </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Pretražite Wikipediju" aria-label="Pretražite Wikipediju" autocapitalize="sentences" title="Pretražite Wikipediju [f]" accesskey="f" id="searchInput" > <span class="cdx-text-input__icon cdx-text-input__start-icon"></span> </div> <input type="hidden" name="title" value="Posebno:Traži"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Pretraži</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Osobne alatke"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Izgled"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Change the appearance of the page's font size, width, and color" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Izgled" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-appearance mw-ui-icon-wikimedia-appearance"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Izgled</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="//donate.wikimedia.org/wiki/Special:FundraiserRedirector?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=C13_sh.wikipedia.org&uselang=sh" class=""><span>Donacije</span></a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=Posebno:Stvori_ra%C4%8Dun&returnto=Velika+Srbija" title="Preporučujemo da izradite račun i prijavite se, ali to nije obavezno" class=""><span>Izradi račun</span></a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=Posebno:Korisni%C4%8Dka_prijava&returnto=Velika+Srbija" title="Preporučujemo da se prijavite, ali to nije obavezno [o]" accesskey="o" class=""><span>Prijavi me</span></a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Više mogućnosti" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Osobne alatke" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-ellipsis mw-ui-icon-wikimedia-ellipsis"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Osobne alatke</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Korisnički meni" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="//donate.wikimedia.org/wiki/Special:FundraiserRedirector?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=C13_sh.wikipedia.org&uselang=sh"><span>Donacije</span></a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Stvori_ra%C4%8Dun&returnto=Velika+Srbija" title="Preporučujemo da izradite račun i prijavite se, ali to nije obavezno"><span class="vector-icon mw-ui-icon-userAdd mw-ui-icon-wikimedia-userAdd"></span> <span>Izradi račun</span></a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Korisni%C4%8Dka_prijava&returnto=Velika+Srbija" title="Preporučujemo da se prijavite, ali to nije obavezno [o]" accesskey="o"><span class="vector-icon mw-ui-icon-logIn mw-ui-icon-wikimedia-logIn"></span> <span>Prijavi me</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Ezatvori\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"anonnotice\" lang=\"sh\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Ctable class=\"plainlinks fmbox fmbox-system\" style=\"clear: both; margin: 0.2em 0; border: 1px solid #aaa; background: #f9f9f9; width: 100%; background: #f9f9f9; border:1px solid black; padding: 2px 5px\"\u003E\n\u003Ctbody\u003E\u003Ctr\u003E\t\n\u003Ctd class=\"mbox-image\"\u003E\n \u003Cspan typeof=\"mw:File\"\u003E\u003Ca href=\"/wiki/Wikipedija:Mjesec_Azije/2024\" title=\"Wikipedija:Mjesec Azije/2024\"\u003E\u003Cimg src=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/WAM_logo_without_text.svg/25px-WAM_logo_without_text.svg.png\" decoding=\"async\" width=\"25\" height=\"27\" class=\"mw-file-element\" srcset=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/WAM_logo_without_text.svg/38px-WAM_logo_without_text.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/WAM_logo_without_text.svg/50px-WAM_logo_without_text.svg.png 2x\" data-file-width=\"800\" data-file-height=\"859\" /\u003E\u003C/a\u003E\u003C/span\u003E\u003C/td\u003E\n\u003Ctd class=\"mbox-text\" style=\"\"\u003E Od 1. do 30. novembra održava se uređivački maraton \u003Ca href=\"/wiki/Wikipedija:Mjesec_Azije/2024\" title=\"Wikipedija:Mjesec Azije/2024\"\u003EMjesec Azije\u003C/a\u003E. \u003C/td\u003E\n\u003C/tr\u003E\n\u003C/tbody\u003E\u003C/table\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Sajt"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Sadržaj" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Sadržaj</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">sakrij</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Početak</div> </a> </li> <li id="toc-Terminologija" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Terminologija"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1</span> <span>Terminologija</span> </div> </a> <ul id="toc-Terminologija-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Velikosrpska_ideologija_u_19._vijeku" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Velikosrpska_ideologija_u_19._vijeku"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2</span> <span>Velikosrpska ideologija u 19. vijeku</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Velikosrpska_ideologija_u_19._vijeku-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Velikosrpska ideologija u 19. vijeku</span> </button> <ul id="toc-Velikosrpska_ideologija_u_19._vijeku-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Načertanije_Ilije_Garašanina_(1844)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Načertanije_Ilije_Garašanina_(1844)"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.1</span> <span>Načertanije Ilije Garašanina (1844)</span> </div> </a> <ul id="toc-Načertanije_Ilije_Garašanina_(1844)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Srbi_svi_i_svuda_Vuka_Karadžića_(1849)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Srbi_svi_i_svuda_Vuka_Karadžića_(1849)"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.2</span> <span>Srbi svi i svuda Vuka Karadžića (1849)</span> </div> </a> <ul id="toc-Srbi_svi_i_svuda_Vuka_Karadžića_(1849)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Politika_Mihaila_Obrenovića_(1860-1868)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Politika_Mihaila_Obrenovića_(1860-1868)"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.3</span> <span>Politika Mihaila Obrenovića (1860-1868)</span> </div> </a> <ul id="toc-Politika_Mihaila_Obrenovića_(1860-1868)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Markovićeva_kritika_velikosrpske_politike" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Markovićeva_kritika_velikosrpske_politike"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.4</span> <span>Markovićeva kritika velikosrpske politike</span> </div> </a> <ul id="toc-Markovićeva_kritika_velikosrpske_politike-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Austrougarske_reakcije_na_Veliku_Srbiju" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Austrougarske_reakcije_na_Veliku_Srbiju"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.5</span> <span>Austrougarske reakcije na Veliku Srbiju</span> </div> </a> <ul id="toc-Austrougarske_reakcije_na_Veliku_Srbiju-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Srpsko-bugarski_rat_(1885)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Srpsko-bugarski_rat_(1885)"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.6</span> <span>Srpsko-bugarski rat (1885)</span> </div> </a> <ul id="toc-Srpsko-bugarski_rat_(1885)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Velikosrpska_ideologija_početkom_20._vijeka" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Velikosrpska_ideologija_početkom_20._vijeka"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3</span> <span>Velikosrpska ideologija početkom 20. vijeka</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Velikosrpska_ideologija_početkom_20._vijeka-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Velikosrpska ideologija početkom 20. vijeka</span> </button> <ul id="toc-Velikosrpska_ideologija_početkom_20._vijeka-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Oružana_dejstva_srpskih_jedinica" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Oružana_dejstva_srpskih_jedinica"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.1</span> <span>Oružana dejstva srpskih jedinica</span> </div> </a> <ul id="toc-Oružana_dejstva_srpskih_jedinica-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Borba_za_Makedoniju_(1904—1908)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Borba_za_Makedoniju_(1904—1908)"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.2</span> <span>Borba za Makedoniju (1904—1908)</span> </div> </a> <ul id="toc-Borba_za_Makedoniju_(1904—1908)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Cvijićevo_"naučno_opravdanje"_srpske_ekspanzije" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Cvijićevo_"naučno_opravdanje"_srpske_ekspanzije"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.3</span> <span>Cvijićevo "naučno opravdanje" srpske ekspanzije</span> </div> </a> <ul id="toc-Cvijićevo_"naučno_opravdanje"_srpske_ekspanzije-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Srpska_teritorijalna_ekspanzija_u_balkanskim_ratovima" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Srpska_teritorijalna_ekspanzija_u_balkanskim_ratovima"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.4</span> <span>Srpska teritorijalna ekspanzija u balkanskim ratovima</span> </div> </a> <ul id="toc-Srpska_teritorijalna_ekspanzija_u_balkanskim_ratovima-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Tucovićeva_kritika_velikosrpske_politike" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Tucovićeva_kritika_velikosrpske_politike"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.5</span> <span>Tucovićeva kritika velikosrpske politike</span> </div> </a> <ul id="toc-Tucovićeva_kritika_velikosrpske_politike-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Velikosrpska_ideologija_u_Prvoj_Jugoslaviji" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Velikosrpska_ideologija_u_Prvoj_Jugoslaviji"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4</span> <span>Velikosrpska ideologija u Prvoj Jugoslaviji</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Velikosrpska_ideologija_u_Prvoj_Jugoslaviji-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Velikosrpska ideologija u Prvoj Jugoslaviji</span> </button> <ul id="toc-Velikosrpska_ideologija_u_Prvoj_Jugoslaviji-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Komunistička_kritika_velikosrpske_hegemonije" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Komunistička_kritika_velikosrpske_hegemonije"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4.1</span> <span>Komunistička kritika velikosrpske hegemonije</span> </div> </a> <ul id="toc-Komunistička_kritika_velikosrpske_hegemonije-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Koncept_Srpskog_kulturnog_kluba" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Koncept_Srpskog_kulturnog_kluba"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4.2</span> <span>Koncept Srpskog kulturnog kluba</span> </div> </a> <ul id="toc-Koncept_Srpskog_kulturnog_kluba-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Velikosrpska_ideologija_u_drugom_svjetskom_ratu" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Velikosrpska_ideologija_u_drugom_svjetskom_ratu"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5</span> <span>Velikosrpska ideologija u drugom svjetskom ratu</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Velikosrpska_ideologija_u_drugom_svjetskom_ratu-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Velikosrpska ideologija u drugom svjetskom ratu</span> </button> <ul id="toc-Velikosrpska_ideologija_u_drugom_svjetskom_ratu-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Homogena_Srbija_Stevana_Moljevića_(1941)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Homogena_Srbija_Stevana_Moljevića_(1941)"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.1</span> <span>Homogena Srbija Stevana Moljevića (1941)</span> </div> </a> <ul id="toc-Homogena_Srbija_Stevana_Moljevića_(1941)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Nedićeva_Velika_Srbija" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Nedićeva_Velika_Srbija"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.2</span> <span>Nedićeva Velika Srbija</span> </div> </a> <ul id="toc-Nedićeva_Velika_Srbija-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Velikosrpska_ideologija_u_Drugoj_Jugoslaviji" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Velikosrpska_ideologija_u_Drugoj_Jugoslaviji"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6</span> <span>Velikosrpska ideologija u Drugoj Jugoslaviji</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Velikosrpska_ideologija_u_Drugoj_Jugoslaviji-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Velikosrpska ideologija u Drugoj Jugoslaviji</span> </button> <ul id="toc-Velikosrpska_ideologija_u_Drugoj_Jugoslaviji-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Sporazum_Pavelić-Stojadinović_(1954)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Sporazum_Pavelić-Stojadinović_(1954)"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.1</span> <span>Sporazum Pavelić-Stojadinović (1954)</span> </div> </a> <ul id="toc-Sporazum_Pavelić-Stojadinović_(1954)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Velikosrpska_ideologija_za_vrijeme_raspada_SFRJ" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Velikosrpska_ideologija_za_vrijeme_raspada_SFRJ"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7</span> <span>Velikosrpska ideologija za vrijeme raspada SFRJ</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Velikosrpska_ideologija_za_vrijeme_raspada_SFRJ-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Velikosrpska ideologija za vrijeme raspada SFRJ</span> </button> <ul id="toc-Velikosrpska_ideologija_za_vrijeme_raspada_SFRJ-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Memorandum_SANU_(1986)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Memorandum_SANU_(1986)"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7.1</span> <span>Memorandum SANU (1986)</span> </div> </a> <ul id="toc-Memorandum_SANU_(1986)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Antibirokratska_revolucija_(1987-1989)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Antibirokratska_revolucija_(1987-1989)"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7.2</span> <span>Antibirokratska revolucija (1987-1989)</span> </div> </a> <ul id="toc-Antibirokratska_revolucija_(1987-1989)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Šešeljev_plan_Velike_Srbije" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Šešeljev_plan_Velike_Srbije"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7.3</span> <span>Šešeljev plan Velike Srbije</span> </div> </a> <ul id="toc-Šešeljev_plan_Velike_Srbije-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Draškovićev_plan_Velike_Srbije" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Draškovićev_plan_Velike_Srbije"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7.4</span> <span>Draškovićev plan Velike Srbije</span> </div> </a> <ul id="toc-Draškovićev_plan_Velike_Srbije-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Miloševićev_plan_"Krnje_Jugoslavije"" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Miloševićev_plan_"Krnje_Jugoslavije""> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7.5</span> <span>Miloševićev plan "Krnje Jugoslavije"</span> </div> </a> <ul id="toc-Miloševićev_plan_"Krnje_Jugoslavije"-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Oružana_dejstva_srpskih_jedinica_(1991-1995)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Oružana_dejstva_srpskih_jedinica_(1991-1995)"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7.6</span> <span>Oružana dejstva srpskih jedinica (1991-1995)</span> </div> </a> <ul id="toc-Oružana_dejstva_srpskih_jedinica_(1991-1995)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Neuspeh_velikosrpske_ideje" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Neuspeh_velikosrpske_ideje"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7.7</span> <span>Neuspeh velikosrpske ideje</span> </div> </a> <ul id="toc-Neuspeh_velikosrpske_ideje-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Velikosrpska_ideologija_danas" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Velikosrpska_ideologija_danas"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">8</span> <span>Velikosrpska ideologija danas</span> </div> </a> <ul id="toc-Velikosrpska_ideologija_danas-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Izvori" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Izvori"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">9</span> <span>Izvori</span> </div> </a> <ul id="toc-Izvori-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Povezano" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Povezano"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">10</span> <span>Povezano</span> </div> </a> <ul id="toc-Povezano-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Vanjske_veze" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Vanjske_veze"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">11</span> <span>Vanjske veze</span> </div> </a> <ul id="toc-Vanjske_veze-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Sadržaj" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Prikaži/sakrij sadržaj" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-listBullet mw-ui-icon-wikimedia-listBullet"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Prikaži/sakrij sadržaj</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading" lang="sh-Latn" dir="ltr"><span class="mw-page-title-main">Velika Srbija</span></h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Prijedi na druge jezične varijante članka. Dostupno je na 35 jezika" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-35" aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-language-progressive mw-ui-icon-wikimedia-language-progressive"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">35 jezika</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-ar mw-list-item"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D8%B5%D8%B1%D8%A8%D9%8A%D8%A7_%D8%A7%D9%84%D9%83%D8%A8%D8%B1%D9%89" title="صربيا الكبرى — Arapski" lang="ar" hreflang="ar" data-title="صربيا الكبرى" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="Arapski" class="interlanguage-link-target"><span>العربية</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg mw-list-item"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%8A%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%8F" title="Велика Сърбия — Bugarski" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Велика Сърбия" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="Bugarski" class="interlanguage-link-target"><span>Български</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bs mw-list-item"><a href="https://bs.wikipedia.org/wiki/Velika_Srbija" title="Velika Srbija — Bosanski" lang="bs" hreflang="bs" data-title="Velika Srbija" data-language-autonym="Bosanski" data-language-local-name="Bosanski" class="interlanguage-link-target"><span>Bosanski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/Gran_S%C3%A8rbia" title="Gran Sèrbia — Katalonski" lang="ca" hreflang="ca" data-title="Gran Sèrbia" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="Katalonski" class="interlanguage-link-target"><span>Català</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Velk%C3%A9_Srbsko" title="Velké Srbsko — Češki" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Velké Srbsko" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="Češki" class="interlanguage-link-target"><span>Čeština</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de mw-list-item"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Gro%C3%9Fserbien" title="Großserbien — Nemački" lang="de" hreflang="de" data-title="Großserbien" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="Nemački" class="interlanguage-link-target"><span>Deutsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el mw-list-item"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%9C%CE%B5%CE%B3%CE%AC%CE%BB%CE%B7_%CE%A3%CE%B5%CF%81%CE%B2%CE%AF%CE%B1" title="Μεγάλη Σερβία — Grčki" lang="el" hreflang="el" data-title="Μεγάλη Σερβία" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="Grčki" class="interlanguage-link-target"><span>Ελληνικά</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en mw-list-item"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Greater_Serbia" title="Greater Serbia — Engleski" lang="en" hreflang="en" data-title="Greater Serbia" data-language-autonym="English" data-language-local-name="Engleski" class="interlanguage-link-target"><span>English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eo mw-list-item"><a href="https://eo.wikipedia.org/wiki/Granda_Serbio" title="Granda Serbio — Esperanto" lang="eo" hreflang="eo" data-title="Granda Serbio" data-language-autonym="Esperanto" data-language-local-name="Esperanto" class="interlanguage-link-target"><span>Esperanto</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es mw-list-item"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Gran_Serbia" title="Gran Serbia — Španski" lang="es" hreflang="es" data-title="Gran Serbia" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="Španski" class="interlanguage-link-target"><span>Español</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fa mw-list-item"><a href="https://fa.wikipedia.org/wiki/%D8%B5%D8%B1%D8%A8%D8%B3%D8%AA%D8%A7%D9%86_%D8%A8%D8%B2%D8%B1%DA%AF" title="صربستان بزرگ — Persijski" lang="fa" hreflang="fa" data-title="صربستان بزرگ" data-language-autonym="فارسی" data-language-local-name="Persijski" class="interlanguage-link-target"><span>فارسی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fi mw-list-item"><a href="https://fi.wikipedia.org/wiki/Suur-Serbia" title="Suur-Serbia — Finski" lang="fi" hreflang="fi" data-title="Suur-Serbia" data-language-autonym="Suomi" data-language-local-name="Finski" class="interlanguage-link-target"><span>Suomi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr mw-list-item"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Grande_Serbie" title="Grande Serbie — Francuski" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Grande Serbie" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="Francuski" class="interlanguage-link-target"><span>Français</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gl mw-list-item"><a href="https://gl.wikipedia.org/wiki/Gran_Serbia" title="Gran Serbia — Galski" lang="gl" hreflang="gl" data-title="Gran Serbia" data-language-autonym="Galego" data-language-local-name="Galski" class="interlanguage-link-target"><span>Galego</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr mw-list-item"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Velika_Srbija" title="Velika Srbija — Hrvatski" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Velika Srbija" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="Hrvatski" class="interlanguage-link-target"><span>Hrvatski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hu mw-list-item"><a href="https://hu.wikipedia.org/wiki/Nagy-Szerbia" title="Nagy-Szerbia — Mađarski" lang="hu" hreflang="hu" data-title="Nagy-Szerbia" data-language-autonym="Magyar" data-language-local-name="Mađarski" class="interlanguage-link-target"><span>Magyar</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id mw-list-item"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Serbia_Raya" title="Serbia Raya — Indonezijski" lang="id" hreflang="id" data-title="Serbia Raya" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="Indonezijski" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Indonesia</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Grande_Serbia" title="Grande Serbia — Italijanski" lang="it" hreflang="it" data-title="Grande Serbia" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="Italijanski" class="interlanguage-link-target"><span>Italiano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E5%A4%A7%E3%82%BB%E3%83%AB%E3%83%93%E3%82%A2" title="大セルビア — Japanski" lang="ja" hreflang="ja" data-title="大セルビア" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="Japanski" class="interlanguage-link-target"><span>日本語</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ka mw-list-item"><a href="https://ka.wikipedia.org/wiki/%E1%83%93%E1%83%98%E1%83%93%E1%83%98_%E1%83%A1%E1%83%94%E1%83%A0%E1%83%91%E1%83%94%E1%83%97%E1%83%98" title="დიდი სერბეთი — Gruzijski" lang="ka" hreflang="ka" data-title="დიდი სერბეთი" data-language-autonym="ქართული" data-language-local-name="Gruzijski" class="interlanguage-link-target"><span>ქართული</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ko mw-list-item"><a href="https://ko.wikipedia.org/wiki/%EB%8C%80%EC%84%B8%EB%A5%B4%EB%B9%84%EC%95%84" title="대세르비아 — Korejski" lang="ko" hreflang="ko" data-title="대세르비아" data-language-autonym="한국어" data-language-local-name="Korejski" class="interlanguage-link-target"><span>한국어</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mk mw-list-item"><a href="https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Големосрпство — Makedonski" lang="mk" hreflang="mk" data-title="Големосрпство" data-language-autonym="Македонски" data-language-local-name="Makedonski" class="interlanguage-link-target"><span>Македонски</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nl mw-list-item"><a href="https://nl.wikipedia.org/wiki/Groot-Servi%C3%AB" title="Groot-Servië — Holandski" lang="nl" hreflang="nl" data-title="Groot-Servië" data-language-autonym="Nederlands" data-language-local-name="Holandski" class="interlanguage-link-target"><span>Nederlands</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-no mw-list-item"><a href="https://no.wikipedia.org/wiki/Stor-Serbia" title="Stor-Serbia — Norveški bokmål" lang="nb" hreflang="nb" data-title="Stor-Serbia" data-language-autonym="Norsk bokmål" data-language-local-name="Norveški bokmål" class="interlanguage-link-target"><span>Norsk bokmål</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Wielka_Serbia" title="Wielka Serbia — Poljski" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Wielka Serbia" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="Poljski" class="interlanguage-link-target"><span>Polski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt mw-list-item"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/Grande_S%C3%A9rvia" title="Grande Sérvia — Portugalski" lang="pt" hreflang="pt" data-title="Grande Sérvia" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="Portugalski" class="interlanguage-link-target"><span>Português</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ro mw-list-item"><a href="https://ro.wikipedia.org/wiki/Serbia_Mare" title="Serbia Mare — Rumunski" lang="ro" hreflang="ro" data-title="Serbia Mare" data-language-autonym="Română" data-language-local-name="Rumunski" class="interlanguage-link-target"><span>Română</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%8F" title="Великая Сербия — Ruski" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Великая Сербия" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="Ruski" class="interlanguage-link-target"><span>Русский</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sl mw-list-item"><a href="https://sl.wikipedia.org/wiki/Velika_Srbija" title="Velika Srbija — Slovenački" lang="sl" hreflang="sl" data-title="Velika Srbija" data-language-autonym="Slovenščina" data-language-local-name="Slovenački" class="interlanguage-link-target"><span>Slovenščina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sq mw-list-item"><a href="https://sq.wikipedia.org/wiki/Serbia_e_Madhe" title="Serbia e Madhe — Albanski" lang="sq" hreflang="sq" data-title="Serbia e Madhe" data-language-autonym="Shqip" data-language-local-name="Albanski" class="interlanguage-link-target"><span>Shqip</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sr mw-list-item"><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Велика Србија — Srpski" lang="sr" hreflang="sr" data-title="Велика Србија" data-language-autonym="Српски / srpski" data-language-local-name="Srpski" class="interlanguage-link-target"><span>Српски / srpski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-th mw-list-item"><a href="https://th.wikipedia.org/wiki/%E0%B9%80%E0%B8%81%E0%B8%A3%E0%B8%95%E0%B9%80%E0%B8%97%E0%B8%AD%E0%B8%A3%E0%B9%8C%E0%B9%80%E0%B8%8B%E0%B8%AD%E0%B8%A3%E0%B9%8C%E0%B9%80%E0%B8%9A%E0%B8%B5%E0%B8%A2" title="เกรตเทอร์เซอร์เบีย — Tajlandski" lang="th" hreflang="th" data-title="เกรตเทอร์เซอร์เบีย" data-language-autonym="ไทย" data-language-local-name="Tajlandski" class="interlanguage-link-target"><span>ไทย</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/B%C3%BCy%C3%BCk_S%C4%B1rbistan" title="Büyük Sırbistan — Turski" lang="tr" hreflang="tr" data-title="Büyük Sırbistan" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="Turski" class="interlanguage-link-target"><span>Türkçe</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%96%D1%8F" title="Велика Сербія — Ukrajinski" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Велика Сербія" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="Ukrajinski" class="interlanguage-link-target"><span>Українська</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh mw-list-item"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E5%A4%A7%E5%A1%9E%E7%88%BE%E7%B6%AD%E4%BA%9E" title="大塞爾維亞 — Kineski" lang="zh" hreflang="zh" data-title="大塞爾維亞" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="Kineski" class="interlanguage-link-target"><span>中文</span></a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><span class="wb-langlinks-edit wb-langlinks-link"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q746607#sitelinks-wikipedia" title="Uredi međujezične poveznice" class="wbc-editpage">Uredi veze</a></span></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Imenski prostori"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/Velika_Srbija" title="Vidi stranicu sadržaja [c]" accesskey="c"><span>Stranica</span></a></li><li id="ca-talk" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/Razgovor:Velika_Srbija" rel="discussion" title="Razgovarajte o sadržini ove stranice [t]" accesskey="t"><span>Razgovor</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Promijeni jezičnu varijantu" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Latinica</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sh-Latn mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Velika_Srbija&variant=sh-latn" lang="sh-Latn" hreflang="sh-Latn"><span>Latinica</span></a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sh-Cyrl mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Velika_Srbija&variant=sh-cyrl" lang="sh-Cyrl" hreflang="sh-Cyrl"><span>Ћирилица</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Teme"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/Velika_Srbija"><span>Prikaži</span></a></li><li id="ca-viewsource" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Velika_Srbija&action=edit" title="Ova stranica je zaštićena.
Možete vidjeti njen izvor [e]" accesskey="e"><span>Izvorni kod</span></a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Velika_Srbija&action=history" title="Pogledajte prethodne verzije ove stranice [h]" accesskey="h"><span>Historija</span></a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Pomagala"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Alatke" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Alatke</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Alati</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">sakrij</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Više mogućnosti" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Radnje </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/Velika_Srbija"><span>Prikaži</span></a></li><li id="ca-more-viewsource" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Velika_Srbija&action=edit"><span>Izvorni kod</span></a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Velika_Srbija&action=history"><span>Historija</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Opšte </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:%C5%A0to_vodi_ovdje/Velika_Srbija" title="Pogledajte listu svih stranica koje vode ovamo [j]" accesskey="j"><span>Šta vodi ovamo</span></a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Povezane_izmjene/Velika_Srbija" rel="nofollow" title="Prelistajte nedavne izmjene stranica koje su povezane s ovom [k]" accesskey="k"><span>Povezane izmjene</span></a></li><li id="t-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Posebne_stranice" title="Pregledajte listu svih posebnih stranica [q]" accesskey="q"><span>Posebne stranice</span></a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Velika_Srbija&oldid=42174134" title="Nabavite trajnu vezu do ove verzije stranice"><span>Trajna veza</span></a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Velika_Srbija&action=info" title="Pronađite više informacija o ovoj stranici"><span>Podaci o stranici</span></a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Citiraj&page=Velika_Srbija&id=42174134&wpFormIdentifier=titleform" title="Saznajte kako da citirate ovu stranicu"><span>Citiraj stranicu</span></a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Skra%C4%87iva%C4%8D_adresa&url=https%3A%2F%2Fsh.wikipedia.org%2Fwiki%2FVelika_Srbija"><span>Skrati URL</span></a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:QrCode&url=https%3A%2F%2Fsh.wikipedia.org%2Fwiki%2FVelika_Srbija"><span>Preuzmi QR kod</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-coll-print_export" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-coll-print_export" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Štampanje/izvoz </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="coll-create_a_book" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Kolekcija&bookcmd=book_creator&referer=Velika+Srbija"><span>Napravi knjigu</span></a></li><li id="coll-download-as-rl" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:DownloadAsPdf&page=Velika_Srbija&action=show-download-screen"><span>Preuzmi kao PDF</span></a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Velika_Srbija&printable=yes" title="Odštampajte ovu stranicu [p]" accesskey="p"><span>Odštampaj</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Na drugim projektima </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Greater_Serbia" hreflang="en"><span>Wikimedia Commons</span></a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q746607" title="Pogledajte povezanu stavku u skladištu podataka [g]" accesskey="g"><span>Stavka na Wikipodacima</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Pomagala"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Izgled"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Izgled</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">sakrij</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> </div> <div id="siteSub" class="noprint">Izvor: Wikipedija</div> </div> <div id="contentSub" lang="sh-Latn" dir="ltr"><div id="mw-content-subtitle" lang="sh-Latn" dir="ltr"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sh-Latn" dir="ltr"><figure class="mw-default-size notpageimage" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Servia1350AD.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Servia1350AD.png/220px-Servia1350AD.png" decoding="async" width="220" height="176" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Servia1350AD.png/330px-Servia1350AD.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Servia1350AD.png/440px-Servia1350AD.png 2x" data-file-width="500" data-file-height="400" /></a><figcaption><a href="/wiki/Du%C5%A1an_Nemanji%C4%87" title="Dušan Nemanjić">Dušanovo</a> <a href="/wiki/Du%C5%A1anovo_carstvo" class="mw-redirect" title="Dušanovo carstvo">carstvo</a> iz <a href="/wiki/14._vijek" title="14. vijek">14. veka</a> je izvor legitimiteta ranih projekata <a href="/wiki/Stara_Srbija" title="Stara Srbija">srpske ekspanzije ka jugu</a>.<sup id="cite_ref-Na%C4%8Dertanije_1-0" class="reference"><a href="#cite_note-Na%25C4%258Dertanije-1"><span class="cite-bracket">[</span>1<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-Komisija_2-0" class="reference"><a href="#cite_note-Komisija-2"><span class="cite-bracket">[</span>2<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></figcaption></figure> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Greater_Serbia_in_Yugoslavia.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/22/Greater_Serbia_in_Yugoslavia.png/220px-Greater_Serbia_in_Yugoslavia.png" decoding="async" width="220" height="170" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/22/Greater_Serbia_in_Yugoslavia.png/330px-Greater_Serbia_in_Yugoslavia.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/22/Greater_Serbia_in_Yugoslavia.png/440px-Greater_Serbia_in_Yugoslavia.png 2x" data-file-width="1504" data-file-height="1163" /></a><figcaption>Nakon <a href="/wiki/Nastanak_Kraljevine_Srba,_Hrvata_i_Slovenaca" class="mw-redirect" title="Nastanak Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca">stvaranja</a> <a href="/wiki/Jugoslavija" title="Jugoslavija">Jugoslavije</a> velikosrpske aspiracije se <a href="/wiki/Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica" title="Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica">usmeravaju ka zapadu</a>.</figcaption></figure> <p><b>Velika Srbija</b> (ili <b>velikosrpska ideologija</b>) je <a href="/wiki/Iredentizam" title="Iredentizam">irendetistička</a> ideja koja ima za cilj da ujedini u jednu <a href="/wiki/Dr%C5%BEava" title="Država">državu</a> sve teritorije na kojima <a href="/wiki/Srbi" title="Srbi">Srbi</a> žive ili su nekada živeli.<sup id="cite_ref-3" class="reference"><a href="#cite_note-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Ova ideja se tokom istorije javljala u različitim vidovima i pod različitim imenima. </p><p>Ideja o stvaranju velike srpske države je nastala u <a href="/wiki/19._vijek" title="19. vijek">19. veku</a> u vreme nacionalnog buđenja širom Evrope i borbe srpskog naroda za nezavisnost. Najjasnije je uobličena <a href="/wiki/1844" title="1844">1844</a>. godine u <a href="/wiki/Na%C4%8Dertanije" title="Načertanije">Načertaniju</a> <a href="/wiki/Ilija_Gara%C5%A1anin" title="Ilija Garašanin">Ilije Garašanina</a>, tajnom političkom programu <a href="/wiki/Kne%C5%BEevina_Srbija" title="Kneževina Srbija">Kneževine Srbije</a>,<sup id="cite_ref-Encyclopedia%20of%20Eastern%20Europe_4-0" class="reference"><a href="#cite_note-Encyclopedia%2520of%2520Eastern%2520Europe-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> prema kojem bi nova srpska država uključila i multietničke oblasti <a href="/wiki/Balkan" title="Balkan">Balkana</a>, poput <a href="/wiki/Makedonija" class="mw-redirect" title="Makedonija">Makedonije</a>, <a href="/wiki/Bosna" class="mw-disambig" title="Bosna">Bosne</a> i <a href="/wiki/Hercegovina" title="Hercegovina">Hercegovine</a>.<sup id="cite_ref-Encyclopedia%20of%20Eastern%20Europe_4-1" class="reference"><a href="#cite_note-Encyclopedia%2520of%2520Eastern%2520Europe-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Tokom 19. veka srpska inteligencija, uz izuzetak mislilaca sa <a href="/wiki/Levica" class="mw-redirect" title="Levica">levice</a> koji su bili za stvaranje <a href="/wiki/Balkanska_federacija" title="Balkanska federacija">Balkanske federacije</a>, je uglavnom prihvatila ideju ujedinjenja svih Srba u jednu veliku srpsku državu. Ovakav program su prihvatili i mnogi srpski vladari i državnici, uključujući <a href="/wiki/Aleksandar_Kara%C4%91or%C4%91evi%C4%87_(knez)" title="Aleksandar Karađorđević (knez)">kneza Aleksandra Karađorđevića</a>,<sup id="cite_ref-5" class="reference"><a href="#cite_note-5"><span class="cite-bracket">[</span>5<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> <a href="/wiki/Mihailo_Obrenovi%C4%87" title="Mihailo Obrenović">Mihaila Obrenovića</a>,<sup id="cite_ref-6" class="reference"><a href="#cite_note-6"><span class="cite-bracket">[</span>6<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> <a href="/wiki/Nikola_Pa%C5%A1i%C4%87" title="Nikola Pašić">Nikolu Pašića</a>,<sup id="cite_ref-Hall_7-0" class="reference"><a href="#cite_note-Hall-7"><span class="cite-bracket">[</span>7<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-8" class="reference"><a href="#cite_note-8"><span class="cite-bracket">[</span>8<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> i mnoge druge. Sve političke partije <a href="/wiki/Kraljevina_Srbija" title="Kraljevina Srbija">Kraljevine Srbije</a>, osim <a href="/wiki/Srpska_socijaldemokratska_partija" title="Srpska socijaldemokratska partija">socijaldemokratske</a>, imale su za cilj stvaranje Velike Srbije, odnosno „ujedinjenje srpstva“.<sup id="cite_ref-9" class="reference"><a href="#cite_note-9"><span class="cite-bracket">[</span>9<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Do <a href="/wiki/Prvi_svjetski_rat" title="Prvi svjetski rat">Prvog svetskog rata</a>, teritorija Srbije se neprestano širila.<sup id="cite_ref-10" class="reference"><a href="#cite_note-10"><span class="cite-bracket">[</span>10<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-11" class="reference"><a href="#cite_note-11"><span class="cite-bracket">[</span>11<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Nakon <a href="/wiki/Prvi_svjetski_rat" title="Prvi svjetski rat">prvog svetskog rata</a> srpska politička elita se odlučuje za <a href="/wiki/Nastanak_Kraljevine_Srba,_Hrvata_i_Slovenaca" class="mw-redirect" title="Nastanak Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca">stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca</a>, proklamovane zajednice jugoslovenskih naroda, koju mnogi smatraju velikosrpskom tvorevinom.<sup id="cite_ref-Stevan%20Dedijer_12-0" class="reference"><a href="#cite_note-Stevan%2520Dedijer-12"><span class="cite-bracket">[</span>12<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-knowledgerush_13-0" class="reference"><a href="#cite_note-knowledgerush-13"><span class="cite-bracket">[</span>13<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Tokom <a href="/wiki/Drugi_svjetski_rat" title="Drugi svjetski rat">drugog svetskog rata</a> u Jugoslaviji je vođen građanski rat između <a href="/wiki/Narodnooslobodila%C4%8Dka_vojska_Jugoslavije" title="Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije">partizana</a>, pristalica ravnopravnog jugoslovenskog ujedinjenja<sup id="cite_ref-14" class="reference"><a href="#cite_note-14"><span class="cite-bracket">[</span>14<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> i <a href="/wiki/%C4%8Cetnici" title="Četnici">četnika</a>, zagovornika stvaranja velike Srbije u okviru velike Jugoslavije.<sup id="cite_ref-15" class="reference"><a href="#cite_note-15"><span class="cite-bracket">[</span>15<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Porazom <a href="/wiki/%C4%8Cetnici" title="Četnici">četnika</a> u <a href="/wiki/Drugi_svjetski_rat" title="Drugi svjetski rat">Drugom svetskom ratu</a> poražena je i velikosrpska politika, a <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Federativna_Republika_Jugoslavija" title="Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija">SFR Jugoslavija</a> je preuređena na federalnom principu. Nakon <a href="/wiki/Josip_Broz_Tito" title="Josip Broz Tito">Titove</a> smrti, <a href="/wiki/1980-e" title="1980-e">1980-ih</a> godina dolazi do obnavljanja velikosrpskih težnji, koje su, prethodno, više decenija bile zatomljene. Tokom <a href="/wiki/Ratovi_u_biv%C5%A1oj_Jugoslaviji" title="Ratovi u bivšoj Jugoslaviji">jugoslovenskih ratova</a>, srpska politička elita je <a href="/wiki/Udru%C5%BEeni_zlo%C4%8Dina%C4%8Dki_poduhvat" title="Udruženi zločinački poduhvat">udruženim zločinačkim poduhvatom</a> na <a href="/wiki/Jugoslavija" title="Jugoslavija">jugoslovenskom</a> prostoru pokušala da stvori državu koja bi ujedinila sve Srbe,<sup id="cite_ref-%C5%A0e%C5%A1elj%20ICTY%20Case%20information%20sheet_16-0" class="reference"><a href="#cite_note-%25C5%25A0e%25C5%25A1elj%2520ICTY%2520Case%2520information%2520sheet-16"><span class="cite-bracket">[</span>16<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-17" class="reference"><a href="#cite_note-17"><span class="cite-bracket">[</span>17<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> što je rezultiralo masovnim <a href="/wiki/Ratni_zlo%C4%8Din" title="Ratni zločin">ratnim zločinima</a> i <a href="/wiki/Etni%C4%8Dko_%C4%8Di%C5%A1%C4%87enje" title="Etničko čišćenje">etničkim čišćenjem</a>.<sup id="cite_ref-UN_18-0" class="reference"><a href="#cite_note-UN-18"><span class="cite-bracket">[</span>18<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Agresivni karakter ideje “Velike Srbije“, kao i ostalih velikodržavnih projekata, ogleda se u pokušaju ostvarenja predviđenog cilja, koji se jasno kosi sa nedvosmisleno artikulisanom i većinskom voljom pripadnika drugih nacija da ne žive u toj državi.<sup id="cite_ref-knowledgerush_13-1" class="reference"><a href="#cite_note-knowledgerush-13"><span class="cite-bracket">[</span>13<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Balkanski narodi vekovima žive izmešani jedni sa drugima i nemoguće je stvaranje velike nacionalne države bez uključivanja brojnih <a href="/wiki/Etni%C4%8Dka_grupa" title="Etnička grupa">etničkih grupa</a> protiv njihove volje.<sup id="cite_ref-knowledgerush_13-2" class="reference"><a href="#cite_note-knowledgerush-13"><span class="cite-bracket">[</span>13<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Tokom istorije, svi takvi pokušaji stvaranja Velike Srbije su se završavali zločinima etničkog čišćenja, <a href="/wiki/Progon" class="mw-redirect" title="Progon">progonima</a> nesrpskih naroda, pa i <a href="/wiki/Genocid" title="Genocid">genocidom</a>.<sup id="cite_ref-19" class="reference"><a href="#cite_note-19"><span class="cite-bracket">[</span>19<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Terminologija">Terminologija</h2></div> <p>U literaturi se koriste sledeći izrazi: </p> <ul><li><i>velikosrpska doktrina</i> ili <i>velikosrpska ideologija</i>, označavaju nacionalističku ideju "ujedinjenja srpstva".</li> <li><i>velikosrpska politika</i>, označava politiku koja teži stvaranju Velike Srbije.</li> <li><i>velikosrpska agresija</i>, <a href="/wiki/Agresorski_rat" title="Agresorski rat">osvajački rat</a> vođen u cilju stvaranja Velike Srbije; termin je u široj upotrebi od jugoslovenskih ratova 1990-ih.</li> <li><i>velikosrpska buržoazija</i>, označava srpsku političku elitu koja promoviše ideologiju Velike Srbije; termin je uvela <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Jugoslavije" class="mw-redirect" title="Komunistička partija Jugoslavije">KPJ</a> tokom Prve Jugoslavije.</li> <li><i>velikosrpska hegemonija</i>, označava prevlast Srbije u zajedničkoj jugoslovenskoj državi; termin je naročito korišćen tokom Prve Jugoslavije.</li> <li><i>velikosrpska politika</i>, označava austrougarsku floskulu koja treba da pomogne komadanje Srbije.</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Velikosrpska_ideologija_u_19._vijeku">Velikosrpska ideologija u 19. vijeku</h2></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Pashaluk_of_Belgrade_and_teritorial_annexion_in_1833.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/Pashaluk_of_Belgrade_and_teritorial_annexion_in_1833.png/220px-Pashaluk_of_Belgrade_and_teritorial_annexion_in_1833.png" decoding="async" width="220" height="165" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/Pashaluk_of_Belgrade_and_teritorial_annexion_in_1833.png/330px-Pashaluk_of_Belgrade_and_teritorial_annexion_in_1833.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/Pashaluk_of_Belgrade_and_teritorial_annexion_in_1833.png/440px-Pashaluk_of_Belgrade_and_teritorial_annexion_in_1833.png 2x" data-file-width="2423" data-file-height="1817" /></a><figcaption><a href="/wiki/Kne%C5%BEevina_Srbija" title="Kneževina Srbija">Kneževina Srbija</a> sredinom 19. veka.</figcaption></figure> <p>Ideja ujedinjenja svih Srba u jednu državu je uobličena početkom <a href="/wiki/19._vijek" title="19. vijek">19. veka</a>, kao program nacionalne integracije i stvaranja nacionalne države u maksimalnim granicama. Ova pojava ranoga 19. veka je bila uobičajena među evropskim narodima koji su nacionalno buđenje doživeli u razdoblju tokom i posle <a href="/wiki/Francuska_revolucija" title="Francuska revolucija">Francuske revolucije</a> i <a href="/wiki/Napoleonski_ratovi" title="Napoleonski ratovi">Napoleonskih ratova</a>. Nakon viševekovnog života bez sopstvene države, u vreme nacionalnog preporoda u <a href="/wiki/19._vijek" title="19. vijek">19. veku</a>, srpski učenjaci su tražili istorijske uzore za obnovu srpske državnosti. Ovo „sveto pravo istoričesko“ se uglavnom temelji na kratkotrajnom <a href="/wiki/Du%C5%A1an_Nemanji%C4%87" title="Dušan Nemanjić">Dušanovom</a> <a href="/wiki/Du%C5%A1anovo_carstvo" class="mw-redirect" title="Dušanovo carstvo">srpskom carstvu</a> iz <a href="/wiki/14._vijek" title="14. vijek">14. veka</a><sup id="cite_ref-Na%C4%8Dertanije_1-1" class="reference"><a href="#cite_note-Na%25C4%258Dertanije-1"><span class="cite-bracket">[</span>1<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>, koje je bilo terotorijalno najprostranija <a href="/wiki/Historija_srednjovjekovne_Srbije" title="Historija srednjovjekovne Srbije">srpska srednjovekovna država</a>. </p><p>Razni <a href="/wiki/Srpska_pravoslavna_crkva" title="Srpska pravoslavna crkva">srpski crkveni</a> visokodostojnici (<a href="/w/index.php?title=Arsenije_Gagovi%C4%87&action=edit&redlink=1" class="new" title="Arsenije Gagović (stranica ne postoji)">Arsenije Gagović</a>, <a href="/w/index.php?title=Stevan_Stratimirovi%C4%87&action=edit&redlink=1" class="new" title="Stevan Stratimirović (stranica ne postoji)">Stevan Stratimirović</a>) su putovali u Rusiju gde su ruskom caru predlagali planove za obnovu "Carstva Slavjano-Serbskoga".<sup id="cite_ref-%C5%A0e%C5%A1elj_20-0" class="reference"><a href="#cite_note-%25C5%25A0e%25C5%25A1elj-20"><span class="cite-bracket">[</span>20<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> <a href="/wiki/1807" title="1807">1807</a>. godine i crnogorski vladika <a href="/wiki/Petar_I_Petrovi%C4%87_Njego%C5%A1" title="Petar I Petrović Njegoš">Petar I Petrović Njegoš</a> šalje ruskom caru plan o obnovi <i>Slavjano-serbskog carstva</i>, proširenjem <a href="/wiki/Crna_Gora" title="Crna Gora">Crne Gore</a> na <a href="/wiki/Hercegovina" title="Hercegovina">Hercegovinu</a>, <a href="/wiki/Dalmacija" title="Dalmacija">Dalmaciju</a> i <a href="/wiki/Dubrovnik" title="Dubrovnik">Dubrovnik</a>, koji bi postao prestonica.<sup id="cite_ref-21" class="reference"><a href="#cite_note-21"><span class="cite-bracket">[</span>21<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-22" class="reference"><a href="#cite_note-22"><span class="cite-bracket">[</span>22<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Načertanije_Ilije_Garašanina_(1844)"><span id="Na.C4.8Dertanije_Ilije_Gara.C5.A1anina_.281844.29"></span>Načertanije Ilije Garašanina (1844)</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Na%C4%8Dertanije" title="Načertanije">Načertanije</a> i <a href="/wiki/Ilija_Gara%C5%A1anin" title="Ilija Garašanin">Ilija Garašanin</a></i></div></dd></dl> <p><a href="/wiki/Na%C4%8Dertanije" title="Načertanije">Načertanije</a> (<i>nacrt</i>) je nekadašnji tajni „program <a href="/w/index.php?title=Spoljni_odnosi_Srbije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Spoljni odnosi Srbije (stranica ne postoji)">spoljašne</a> i nacionalne <a href="/wiki/Politika" title="Politika">politike</a> <a href="/wiki/Kne%C5%BEevina_Srbija" title="Kneževina Srbija">Srbije</a>“<sup id="cite_ref-23" class="reference"><a href="#cite_note-23"><span class="cite-bracket">[</span>23<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>, koji je krajem <a href="/wiki/1844" title="1844">1844</a>. godine napisao <a href="/wiki/Ministar" title="Ministar">ministar</a> unutrašnjih dela <a href="/wiki/Ilija_Gara%C5%A1anin" title="Ilija Garašanin">Ilija Garašanin</a> (1812—1874) za <a href="/wiki/Knez" title="Knez">kneza</a> <a href="/wiki/Aleksandar_Kara%C4%91or%C4%91evi%C4%87_(knez)" title="Aleksandar Karađorđević (knez)">Aleksandra Karađorđevića</a> (1842—1858).<sup id="cite_ref-Encyclopedia%20of%20Eastern%20Europe_4-2" class="reference"><a href="#cite_note-Encyclopedia%2520of%2520Eastern%2520Europe-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD.jpg/150px-%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD.jpg" decoding="async" width="150" height="197" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD.jpg/225px-%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/31/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD.jpg 2x" data-file-width="229" data-file-height="300" /></a><figcaption><a href="/wiki/Ilija_Gara%C5%A1anin" title="Ilija Garašanin">Ilija Garašanin</a></figcaption></figure> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Balkans_in_1350_according_to_Gustav_Droysen_from_19th_century.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Balkans_in_1350_according_to_Gustav_Droysen_from_19th_century.jpg/220px-Balkans_in_1350_according_to_Gustav_Droysen_from_19th_century.jpg" decoding="async" width="220" height="204" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Balkans_in_1350_according_to_Gustav_Droysen_from_19th_century.jpg/330px-Balkans_in_1350_according_to_Gustav_Droysen_from_19th_century.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Balkans_in_1350_according_to_Gustav_Droysen_from_19th_century.jpg/440px-Balkans_in_1350_according_to_Gustav_Droysen_from_19th_century.jpg 2x" data-file-width="1367" data-file-height="1268" /></a><figcaption>Karta <a href="/wiki/Du%C5%A1anovo_carstvo" class="mw-redirect" title="Dušanovo carstvo">Dušanovog carstva</a>, prema istoriografiji 19. veka</figcaption></figure> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41558719">.mw-parser-output .templatequote{overflow:hidden;margin:1em 0;padding:0 40px}.mw-parser-output .templatequote .templatequotecite{line-height:1.5em;text-align:left;padding-left:1.6em;margin-top:0}</style><blockquote class="templatequote"><p>Čerta je i temelj srpske politike, da se ona ne ograničava na sadašnje njene granice, no da teži sebi priljubiti sve narode srpske koji ju okružavaju.<sup id="cite_ref-24" class="reference"><a href="#cite_note-24"><span class="cite-bracket">[</span>24<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite>Ilija Garašanin, Načertanije</cite></div></blockquote> <p>Prema Načertaniju, Srbija bi trebalo da radi na oslobađanju <a href="/wiki/Srbi" title="Srbi">Srba</a> i ostalih <a href="/wiki/Slaveni" title="Slaveni">Slovena</a> i na pripajanju susednih oblasti <a href="/wiki/Bosna" class="mw-disambig" title="Bosna">Bosne</a>, <a href="/wiki/Hercegovina" title="Hercegovina">Hercegovine</a>, <a href="/wiki/Crna_Gora" title="Crna Gora">Crne Gore</a> i <a href="/w/index.php?title=Severna_Albanija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Severna Albanija (stranica ne postoji)">Severne Albanije</a> (što je podrazumevalo i <a href="/wiki/Kosovo" title="Kosovo">Kosovo</a><sup id="cite_ref-%C4%8Cedomir%20Popov_25-0" class="reference"><a href="#cite_note-%25C4%258Cedomir%2520Popov-25"><span class="cite-bracket">[</span>25<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>), tada u sastavu <a href="/wiki/Otomansko_Carstvo" class="mw-redirect" title="Otomansko Carstvo">Osmanskog carstva</a>, te kasnije i <a href="/wiki/Srem" title="Srem">Srema</a>, <a href="/wiki/Ba%C4%8Dka" title="Bačka">Bačke</a> i <a href="/wiki/Banat" title="Banat">Banata</a>, tada u sastavu <a href="/wiki/Austro-Ugarska" title="Austro-Ugarska">Austrougarske</a>. Glavna <a href="/wiki/Propaganda" title="Propaganda">propagandna</a> aktivnost Srbije bi se zasnivala na pripremanju stanovništva ovih oblasti na sjedinjenje sa Srbijom.<sup id="cite_ref-Encyclopedia%20of%20Eastern%20Europe_4-3" class="reference"><a href="#cite_note-Encyclopedia%2520of%2520Eastern%2520Europe-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Borba za prisajedinjenje ovih oblasti bila bi vođena postepenim otkidanjem otomanskih teritorija, u procesu nezaustavljivog propadanja carstva.<sup id="cite_ref-%C4%8Cedomir%20Popov_25-1" class="reference"><a href="#cite_note-%25C4%258Cedomir%2520Popov-25"><span class="cite-bracket">[</span>25<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Prema Garašaninu, Srbija polaže „sveto pravo istoričesko“ na ove zemlje, koje se temelji na <a href="/wiki/Du%C5%A1an_Nemanji%C4%87" title="Dušan Nemanjić">Dušanovom</a> <a href="/wiki/Du%C5%A1anovo_carstvo" class="mw-redirect" title="Dušanovo carstvo">srpskom carstvu</a> iz <a href="/wiki/14._vijek" title="14. vijek">14. veka</a>. Na tom temelju treba ponovo podići veliku srpsku državu: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Srbija mora nastojavati da od zdanija turske države samo kamen po kamen ocepljuje i prima kako bi od ovog dobrog materijala na starom i dobrom temelju starog carstva srbskog, opet veliku novu srbsku državu sagraditi i podignuti mogla.</p></blockquote> <p><a href="/wiki/1848" title="1848">1848</a>. godine su Ilija Garašanin i <a href="/w/index.php?title=Konstantin_Nikolajevi%C4%87&action=edit&redlink=1" class="new" title="Konstantin Nikolajević (stranica ne postoji)">Konstantin Nikolajević</a> zajedno sastavili politički program nazvan <a href="/w/index.php?title=Srpske_sjedinjene_dr%C5%BEave&action=edit&redlink=1" class="new" title="Srpske sjedinjene države (stranica ne postoji)">Srpske sjedinjene države</a>, koji je predviđao podelu <a href="/wiki/Otomansko_Carstvo" class="mw-redirect" title="Otomansko Carstvo">Otomanskog carstva</a> na dva vicekraljevstva, Azijsku Tursku i Srpske sjedinjene države, koje bi ujedinile sve <a href="/wiki/Slaveni" title="Slaveni">Slovene</a> evropskog dela Carstva.<sup id="cite_ref-Ilija%20Gara%C5%A1anin_26-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ilija%2520Gara%25C5%25A1anin-26"><span class="cite-bracket">[</span>26<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Garašanin je u početku bio pristalica borbe za velikosrpsku državu, da bi kasnije, kao ministar spoljnih poslova <a href="/wiki/Mihailo_Obrenovi%C4%87" title="Mihailo Obrenović">kneza Mihaila</a> (1860—1868), evoluirao prema <a href="/wiki/Jugoslavija" title="Jugoslavija">jugoslovenskom</a> rešenju, uspostavljajući veze sa jugoslovenskim i <a href="/wiki/Ilirski_pokret" title="Ilirski pokret">ilirskim pokretom</a> u <a href="/wiki/Habsbur%C5%A1ka_Monarhija" title="Habsburška Monarhija">Habzburškoj monarhiji</a> (biskupom <a href="/wiki/%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%80" class="mw-redirect" title="Штросмајер">Štrosmajerom</a>) i bugarskim revolucionarnim organizacijama.<sup id="cite_ref-%C4%8Cedomir%20Popov_25-2" class="reference"><a href="#cite_note-%25C4%258Cedomir%2520Popov-25"><span class="cite-bracket">[</span>25<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Kao tajni dokument, Garašaninovo Načertanije je bilo zvaničan program dve srpske vlade - kneza Aleksandra Karađorđevića i kneza Mihaila Obrenovića. Program Načertanja su sledile sve srpske <a href="/wiki/Desnica" title="Desnica">desničarske</a> formacije u narednim decenijama.<sup id="cite_ref-27" class="reference"><a href="#cite_note-27"><span class="cite-bracket">[</span>27<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Srbi_svi_i_svuda_Vuka_Karadžića_(1849)"><span id="Srbi_svi_i_svuda_Vuka_Karad.C5.BEi.C4.87a_.281849.29"></span>Srbi svi i svuda Vuka Karadžića (1849)</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Srbi_svi_i_svuda" title="Srbi svi i svuda">Srbi svi i svuda</a> i <a href="/wiki/Vuk_Karad%C5%BEi%C4%87" class="mw-redirect" title="Vuk Karadžić">Vuk Karadžić</a></i></div></dd></dl> <p><a href="/wiki/Srbi_svi_i_svuda" title="Srbi svi i svuda">Srbi svi i svuda</a> je naziv spisa <a href="/wiki/Vuk_Stefanovi%C4%87_Karad%C5%BEi%C4%87" title="Vuk Stefanović Karadžić">Vuka Stefanovića Karadžića</a> iz <a href="/wiki/19._vijek" title="19. vijek">XIX vijeka</a>, u kojem on zastupa tezu da su svi govornici <a href="/wiki/%C5%A0tokav%C5%A1tina" class="mw-redirect" title="Štokavština">štokavštine</a>, bez obzira na vjeru, tradiciju ili regionalnu pripadnost, u stvari Srbi. Spis je objavljen <a href="/wiki/1849" title="1849">1849</a>. godine u <a href="/wiki/Be%C4%8D" title="Beč">Beču</a>, kao deo knjige <i><a href="/wiki/Kov%C4%8De%C5%BEi%C4%87_za_istoriju,_jezik_i_obi%C4%8Daje_Srba_sva_tri_zakona" class="mw-redirect" title="Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona">Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona</a></i>, ali je napisan još <a href="/wiki/1836" title="1836">1836</a>. godine, zbog čega ga neki autori smatraju prvim projektom velike Srbije.<sup id="cite_ref-Kurir_28-0" class="reference"><a href="#cite_note-Kurir-28"><span class="cite-bracket">[</span>28<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:VukKaradzic.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/VukKaradzic.jpg/150px-VukKaradzic.jpg" decoding="async" width="150" height="187" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/VukKaradzic.jpg/225px-VukKaradzic.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/VukKaradzic.jpg/300px-VukKaradzic.jpg 2x" data-file-width="481" data-file-height="600" /></a><figcaption><a href="/wiki/Vuk_Stefanovi%C4%87_Karad%C5%BEi%C4%87" title="Vuk Stefanović Karadžić">Vuk Stefanović Karadžić</a></figcaption></figure> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Dijalekti-%C5%A0tokavskog-nare%C4%8Dja.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a2/Dijalekti-%C5%A0tokavskog-nare%C4%8Dja.svg/220px-Dijalekti-%C5%A0tokavskog-nare%C4%8Dja.svg.png" decoding="async" width="220" height="138" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a2/Dijalekti-%C5%A0tokavskog-nare%C4%8Dja.svg/330px-Dijalekti-%C5%A0tokavskog-nare%C4%8Dja.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a2/Dijalekti-%C5%A0tokavskog-nare%C4%8Dja.svg/440px-Dijalekti-%C5%A0tokavskog-nare%C4%8Dja.svg.png 2x" data-file-width="1839" data-file-height="1156" /></a><figcaption><a href="/wiki/%C5%A0tokavski_dijalekti" class="mw-redirect" title="Štokavski dijalekti">Štokavski dijalekti</a></figcaption></figure> <p>Vuk u članku tvrdi da su Srbi svi koji govore srpskim jezikom, a srpskim jezikom naziva sve <a href="/wiki/%C5%A0tokav%C5%A1tina" class="mw-redirect" title="Štokavština">štokavske govore</a>. Tako on zaključuje da postoje "Srbi triju zakona" (odnosno vera), ali samo oni „grčkog zakona“ (pravoslavne vere) sebe zovu Srbima ili „Srbljima“, a ostali „ovoga imena neće da prime“, pa se oni „zakona turskoga“ nazivaju <a href="/wiki/Turci" title="Turci">Turcima</a>, a oni „zakona rimskoga“ sebe zovu po mestima u kojima žive, npr. <a href="/w/index.php?title=Slavonci&action=edit&redlink=1" class="new" title="Slavonci (stranica ne postoji)">Slavonci</a>, <a href="/wiki/Bosanci_i_Hercegovci" class="mw-redirect" title="Bosanci i Hercegovci">Bosanci</a> (ili <a href="/wiki/Bo%C5%A1njaci" title="Bošnjaci">Bošnjaci</a>), <a href="/wiki/Dalmatinci" class="mw-redirect" title="Dalmatinci">Dalmatinci</a>, <a href="/w/index.php?title=Dubrov%C4%8Dani&action=edit&redlink=1" class="new" title="Dubrovčani (stranica ne postoji)">Dubrovčani</a> ili u Bačkoj <a href="/wiki/Bunjevci" title="Bunjevci">Bunjevcima</a>, u Sremu, Slavoniji i Hrvatskoj <a href="/wiki/%C5%A0okci" title="Šokci">Šokcima</a>, a oko Dubrovnika i po Boci <a href="/wiki/Latini" title="Latini">Latinima</a>. Vuk je smatrao da je štokavski dijalekt srpski, a da je pravi hrvatski narodni jezik može samo <a href="/wiki/%C4%8Cakavsko_narje%C4%8Dje" class="mw-redirect" title="Čakavsko narječje">čakavski dijalekt</a> (dok je <a href="/wiki/Kajkavsko_narje%C4%8Dje" class="mw-redirect" title="Kajkavsko narječje">kajkavski dijalekt</a> slovenački), pa je shodno primeni ove teorije teritorija na kojoj žive većinom Hrvati svedena na Istru, severni deo istočne obale Jadrana i na većinu jadranskih ostrva. </p><p>Iako ovo nije bila originalna Vukova zamisao, već mišljenje prisutno u ranoj slavistici XIX veka (<a href="/wiki/Jozef_Dobrovski" class="mw-redirect" title="Jozef Dobrovski">Josef Dobrovský</a>, <a href="/wiki/Pavel_Josef_%C5%A0afa%C5%99%C3%ADk" class="mw-redirect" title="Pavel Josef Šafařík">Pavel Josef Šafařik</a>), neki Vukovi savremenici su je ocenjivali kao pristrasnost i nacionalizam. U narednim godinama su objavljeni kritički osvrti više hrvatskih autora u kojima se pobija Karadžićev jezički pansrbizam (spisi <a href="/wiki/Bogoslav_%C5%A0ulek" title="Bogoslav Šulek">Bogoslava Šuleka</a>, <a href="/wiki/Ante_Star%C4%8Devi%C4%87" title="Ante Starčević">Ante Starčevića</a>, <a href="/wiki/Mirko_Bogovi%C4%87" title="Mirko Bogović">Mirka Bogovića</a>, <a href="/wiki/Adolfo_Veber_Tkal%C4%8Devi%C4%87" title="Adolfo Veber Tkalčević">Adolfa Vebera Tkalčevića</a> i drugih). Zbog proglašavanja svih <a href="/w/index.php?title=%C5%A0tokavci&action=edit&redlink=1" class="new" title="Štokavci (stranica ne postoji)">štokavaca</a> Srbima, savremeni hrvatski autori smatraju da je „Vuk među Srbima položio temelj velikosrpskih ambicija“.<sup id="cite_ref-29" class="reference"><a href="#cite_note-29"><span class="cite-bracket">[</span>29<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Komentarišući "Načertanije" i "Srbi svi i svuda" britanski povjesničar <a href="/wiki/Noel_Malcolm" title="Noel Malcolm">Noel Malcolm</a> kaže: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Ipak je pomalo anakrono promatrati sva ta nastojanja samo u svjetlu ekspanzionizma "Velike Srbije". U ono vrijeme Srbija je bila jedina država koja je eventualno mogla igrati ulogu kakvu je <a href="/wiki/Pijemont" title="Pijemont">Pijemont</a> odigrao u ujedinjavanju Italije. Svaki Srbin koji je priželjkivao nezavisnu južnoslavensku državu dakako da je vidio tako nešto u proširenju Srbije. S druge strane, bilo je mnogo hrvatskih intelektualaca, primjerice <a href="/wiki/Ante_Star%C4%8Devi%C4%87" title="Ante Starčević">Ante Starčević</a> i <a href="/wiki/Eugen_Kvaternik" title="Eugen Kvaternik">Eugen Kvaternik</a>, koji su zastupali sličnu ideologiju, samo sa suprotnim predznakom, prema kojoj su svi Bošnjaci bili Hrvati.<sup id="cite_ref-Malcolm_30-0" class="reference"><a href="#cite_note-Malcolm-30"><span class="cite-bracket">[</span>30<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Noel_Malcolm" title="Noel Malcolm">Noel Malcolm</a></cite></div></blockquote> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Politika_Mihaila_Obrenovića_(1860-1868)"><span id="Politika_Mihaila_Obrenovi.C4.87a_.281860-1868.29"></span>Politika Mihaila Obrenovića (1860-1868)</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članak: <a href="/wiki/Mihailo_Obrenovi%C4%87" title="Mihailo Obrenović">Mihailo Obrenović</a></i></div></dd></dl> <p>Knez <a href="/wiki/Mihailo_Obrenovi%C4%87" title="Mihailo Obrenović">Mihailo Obrenović</a> se tokom svoje druge vladavine (<a href="/wiki/1860" title="1860">1860</a>-<a href="/wiki/1868" title="1868">1868</a>) umnogome oslanjao na politički program Načertanija, sa Ilijom Garašaninom na čelu ministarstva inostranih poslova. Njegova politika, nošena „velikom idejom“, je nastojala da Srbija dobije Bosnu i Hercegovinu.<sup id="cite_ref-Evropa%20i%20srpsko%20pitanje_31-0" class="reference"><a href="#cite_note-Evropa%2520i%2520srpsko%2520pitanje-31"><span class="cite-bracket">[</span>31<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Porta je odbijala Mihailove predloge da njegovom vazalnom području pripoji Bosnu i Hercegovinu, smatrajući njegove težnje delom ruskih aspiracija na Istoku. </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Spomenik_knez_mihailo.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Spomenik_knez_mihailo.jpg/150px-Spomenik_knez_mihailo.jpg" decoding="async" width="150" height="113" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Spomenik_knez_mihailo.jpg/225px-Spomenik_knez_mihailo.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Spomenik_knez_mihailo.jpg/300px-Spomenik_knez_mihailo.jpg 2x" data-file-width="709" data-file-height="536" /></a><figcaption><a href="/wiki/Knez_Mihailo" class="mw-redirect" title="Knez Mihailo">Knez Mihailo</a> sa konja pokazuje ka <a href="/wiki/Prizren" title="Prizren">Prizrenu</a>.</figcaption></figure> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Map_of_the_Serb_population,_1862,_H._Thiers.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/Map_of_the_Serb_population%2C_1862%2C_H._Thiers.png/220px-Map_of_the_Serb_population%2C_1862%2C_H._Thiers.png" decoding="async" width="220" height="193" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/Map_of_the_Serb_population%2C_1862%2C_H._Thiers.png/330px-Map_of_the_Serb_population%2C_1862%2C_H._Thiers.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/Map_of_the_Serb_population%2C_1862%2C_H._Thiers.png/440px-Map_of_the_Serb_population%2C_1862%2C_H._Thiers.png 2x" data-file-width="1500" data-file-height="1313" /></a><figcaption>Velika Srbija po francuskoj karti iz <a href="/wiki/1862" title="1862">1862</a>. godine</figcaption></figure> <p>Politika kneza Mihaila je imala podršku <a href="/wiki/Drugo_francusko_carstvo" class="mw-redirect" title="Drugo francusko carstvo">Francuskog carstva</a> na čelu sa <a href="/wiki/Napoleon_III" class="mw-redirect" title="Napoleon III">Napoleonom III</a>, čiji je plan za rešenje istočnog pitanja na Balkanu uzimao Srbiju kao <a href="/wiki/Pijemont" title="Pijemont">Pijemont</a> oko koga je trebalo da se okupe svi balkanski slovenski narodi, uključujuči i Bugare.<sup id="cite_ref-Evropa%20i%20srpsko%20pitanje_31-1" class="reference"><a href="#cite_note-Evropa%2520i%2520srpsko%2520pitanje-31"><span class="cite-bracket">[</span>31<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Knez <a href="/wiki/Mihailo_Obrenovi%C4%87" title="Mihailo Obrenović">Mihailo Obrenović</a> je sa bugarskim emigrantima u <a href="/wiki/Bukure%C5%A1t" title="Bukurešt">Bukureštu</a> <a href="/wiki/14._1." title="14. 1.">14. januara</a> <a href="/wiki/1867" title="1867">1867</a>. zaključio Bukureštanski ugovor o zajedničkoj državi Srba i Bugara.<sup id="cite_ref-32" class="reference"><a href="#cite_note-32"><span class="cite-bracket">[</span>32<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Francuska je objavila svoj program za reforme u Turskoj notom od <a href="/wiki/22._2." title="22. 2.">22. februara</a> 1867.<sup id="cite_ref-Evropa%20i%20srpsko%20pitanje_31-2" class="reference"><a href="#cite_note-Evropa%2520i%2520srpsko%2520pitanje-31"><span class="cite-bracket">[</span>31<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Međutim, nakon poraza u <a href="/wiki/Francusko-pruski_rat" title="Francusko-pruski rat">francusko-pruskom ratu</a> (1870-1871) francuska politika je za duže vreme potisnuta sa Balkana. Posle smrti kneza Mihaila, ruski režim je počeo prenositi težište balkanske politike na Bugare.<sup id="cite_ref-Evropa%20i%20srpsko%20pitanje_31-3" class="reference"><a href="#cite_note-Evropa%2520i%2520srpsko%2520pitanje-31"><span class="cite-bracket">[</span>31<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Austrija je odpočetka bila protiv, tako da više ni jedna velika sila nije podržavala tako zamišljenu obnovu "srpskog carstva". </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Markovićeva_kritika_velikosrpske_politike"><span id="Markovi.C4.87eva_kritika_velikosrpske_politike"></span>Markovićeva kritika velikosrpske politike</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Svetozar_Markovi%C4%87" title="Svetozar Marković">Svetozar Marković</a> i <a href="/wiki/Balkanska_federacija" title="Balkanska federacija">Balkanska federacija</a></i></div></dd></dl> <p>Sam izraz <i>Velika Srbija</i> je prvi put, i to kritički, u svojim delima upotrijebio srpski socijalist <a href="/wiki/Svetozar_Markovi%C4%87" title="Svetozar Marković">Svetozar Marković</a>: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Čim se monarhična vlada utvrdila u zemlji, ona je odmah počela pomišljati da rasprostrani granice svoje vlasti i van Srbije ... Misao da se Bosna i Hercegovina sjedine sa Srbijom počela se širiti i u Srbiji i kod tamošnjeg naroda. To je bilo načelo politike koja je poznata pod imenom Velika Srbija.<sup id="cite_ref-33" class="reference"><a href="#cite_note-33"><span class="cite-bracket">[</span>33<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p></blockquote> <p>Marković je velikosrpsku politiku Kneza Mihajla smatrao ništavnom, jer su protiv nje bile neodoljive prepone. Prva i najjača prepona je bila nezavisna <a href="/wiki/Crna_Gora" title="Crna Gora">Crna Gora</a>, koja je imala iste pretenzije na Hercegovinu, Bosnu i Staru Srbiju kao i Srbija, i koja je jasno težila da osnuje sasvim nezavisnu srpsku državu. Druga snažna prepona je bila bosanska vlastela sa njenim davnašnjim pravima. Marković je verovao da je nemoguće dobiti Bosnu mirnim putem ukoliko se vlasteli ne zajamče njena starinska prava, što bi, na drugoj strani, značilo ostaviti bosansku raju u ropstvu. Dobiti Bosnu ratom, znači uništiti domaću aristokraciju, a kad bi se raja oslobodila od ropstva, "da li bi se ona slagala da dođe pod srpske pandure, kapetane i ostale gospodare?"<sup id="cite_ref-34" class="reference"><a href="#cite_note-34"><span class="cite-bracket">[</span>34<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Marković je smatrao da opasnost poduhvata Velike Srbije leži u činjenici da srpski narod živi izmešan sa drugim narodima, bez jasno određenih geografskih i etnografskih granica, tako da bi morao »uzeti ulogu osvajača« prema susedima: </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Svetozar_Markovic.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Svetozar_Markovic.jpg/150px-Svetozar_Markovic.jpg" decoding="async" width="150" height="192" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Svetozar_Markovic.jpg/225px-Svetozar_Markovic.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Svetozar_Markovic.jpg/300px-Svetozar_Markovic.jpg 2x" data-file-width="469" data-file-height="600" /></a><figcaption><a href="/wiki/Svetozar_Markovi%C4%87" title="Svetozar Marković">Svetozar Marković</a></figcaption></figure> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Srpski narod se s jedne strane meša s Bugarima, s druge s Hrvatima i s treće s Rumunima, a dva naroda, Bugari i Hrvati, njegovi su najbliži rođaci po krvi i jeziku. Gde su granice „sjedinjenih Srba“, nove srpske države? To je teško ostvariti, ako ne želimo da se posvađamo sa svim tim narodima ... Srpski narod nema nikakvih geografskih ili etnografskih granica kojima bi bio određen kao jedna jedinstvena celina. Da bi se stvorila država od pet do pet i po miliona Srba, srpski narod bi morao da bude u neprijateljskom odnosu s Bugarima, Hrvatima i Rumunima. Morao bi da preuzme ulogu osvajača, kako to Mađari danas čine.<sup id="cite_ref-balkanska%20federacija_35-0" class="reference"><a href="#cite_note-balkanska%2520federacija-35"><span class="cite-bracket">[</span>35<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p></blockquote> <p>Svetozar Marković, koji se i sam zalagao za oslobođenje Srba koji žive pod osmanskom ili habzburškom vlašću, izričito je odbacivao ideju da Kneževina Srbija preuzme ulogu „Pijemonta Južnih Slovena“, zapravo politiku teritorijalne ekspanzije Srbije, koja bi podrazumijevala pripajanje okolnih, etnički mješovitih oblasti i zemalja.<sup id="cite_ref-balkanska%20federacija_35-1" class="reference"><a href="#cite_note-balkanska%2520federacija-35"><span class="cite-bracket">[</span>35<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> On je smatrao da svaka nacija treba u svom političkom i društvenom životu da bude samostalna, da ne bude potčinjena ni jednoj drugoj naciji.<sup id="cite_ref-balkanska%20federacija_35-2" class="reference"><a href="#cite_note-balkanska%2520federacija-35"><span class="cite-bracket">[</span>35<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Marković je izričito odbacivao pozivanje na „istorijska prava“ rečima: „<i>princip nacionalnosti odriče se svih istorijskih prava</i>.“<sup id="cite_ref-balkanska%20federacija_35-3" class="reference"><a href="#cite_note-balkanska%2520federacija-35"><span class="cite-bracket">[</span>35<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Posebno je smatrao štetnim ujedinjenje srpskih zemalja pozivanjem na Dušanovo carstvo, jer su Srbi njegovog vremena živeli u četiri države (Austrija, Turska, Srbija i Crna Gora) čija se istorijska prava „teško mogu uskladiti“.<sup id="cite_ref-balkanska%20federacija_35-4" class="reference"><a href="#cite_note-balkanska%2520federacija-35"><span class="cite-bracket">[</span>35<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Umesto toga, Marković predlaže stvaranje <a href="/wiki/Balkanska_federacija" title="Balkanska federacija">Balkanske federacije</a>, odnosno saveza srpskog naroda sa drugim balkanskim i južnoslovenskim narodima.<sup id="cite_ref-Republika_36-0" class="reference"><a href="#cite_note-Republika-36"><span class="cite-bracket">[</span>36<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Marković naglašava da bi nova srpska država, nastala osvajanjem, po nuždi postala vojnopolicijska i snagu bi trošila u odbrani od spoljnih neprijatelja, zanemarujući sopstveni umni i kulturni razvitak.<sup id="cite_ref-Republika_36-1" class="reference"><a href="#cite_note-Republika-36"><span class="cite-bracket">[</span>36<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Marković ocenjuje da ideja Velike Srbije ide u prilog politici koja teži da u zemlji utvrdi neograničenu moć dinastije Obrenović.<sup id="cite_ref-balkanska%20federacija_35-5" class="reference"><a href="#cite_note-balkanska%2520federacija-35"><span class="cite-bracket">[</span>35<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> On je ovu „veliku misao“ smatrao izgovorom za zanemarivanje daleko važnijih unutrašnjih pitanja Kneževine Srbije, upozoravajući da se »revolucionarna ideja o jedinstvu srpskog naroda pretvorila u ideju štetnu po narodne interese«.<sup id="cite_ref-Republika_36-2" class="reference"><a href="#cite_note-Republika-36"><span class="cite-bracket">[</span>36<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Austrougarske_reakcije_na_Veliku_Srbiju">Austrougarske reakcije na Veliku Srbiju</h3></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Austria_Hungary_ethnic.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Austria_Hungary_ethnic.svg/220px-Austria_Hungary_ethnic.svg.png" decoding="async" width="220" height="170" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Austria_Hungary_ethnic.svg/330px-Austria_Hungary_ethnic.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Austria_Hungary_ethnic.svg/440px-Austria_Hungary_ethnic.svg.png 2x" data-file-width="1360" data-file-height="1052" /></a><figcaption><a href="/wiki/Austro-Ugarska" title="Austro-Ugarska">Austro-Ugarska</a> je širenje Srbije smatrala pretnjom za svoj teritorijalni integritet</figcaption></figure> <p><a href="/wiki/Austro-Ugarska" title="Austro-Ugarska">Austro-Ugarska</a> je saznala, tajno pribavila i poverljivo arhivirala Garašaninovo Načertanije <a href="/wiki/1883" title="1883">1883</a>. godine.<sup id="cite_ref-37" class="reference"><a href="#cite_note-37"><span class="cite-bracket">[</span>37<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> <a href="/wiki/Habsbur%C5%A1ka_Monarhija" title="Habsburška Monarhija">Habzburška monarhija</a> se žestoko protivila pretenzijama susedne Kneževine Srbije na istorijske oblasti habzburške krune, naseljene Južnim Slovenima. <a href="/wiki/Dinastija_Obrenovi%C4%87" class="mw-redirect" title="Dinastija Obrenović">Dinastija Obrenović</a> je vodila pro-austrijsku politiku, pa su planovi o teritorijalnoj ekspanziji Srbije u to vreme uglavnom bili okrenuti ka oblastima Otomanskog carstva. </p><p>Srpske i crnogorske vlasti su tokom <a href="/wiki/Rusko-turski_rat_1877.-1878." class="mw-redirect" title="Rusko-turski rat 1877.-1878.">rusko-turskog rata (1877–1878)</a> pružale pomoć <a href="/wiki/Bosansko-hercegova%C4%8Dki_ustanak" title="Bosansko-hercegovački ustanak">ustanku hrišćanskog stanovništva u Hercegovini i Bosni</a> protiv otomanske vladavine. Još u toku rata je između ruskog državnog kancelara kneza Gorčakova, nemačkog kancelara Bizmarka i austrougarskog predsednika vlade Andrašija usaglašeno da u slučaju pobede Srba velike sile neće tolerisati nastanak velike srpske države.<sup id="cite_ref-38" class="reference"><a href="#cite_note-38"><span class="cite-bracket">[</span>38<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> <a href="/wiki/1878" title="1878">1878</a>. Austrija je okupirala Bosnu i Hercegovinu, za koju se očekivalo da će po završetku rusko-turskog rata pripasti Srbiji. Nakon okupacije (<a href="/wiki/1878" title="1878">1878</a>) i <a href="/wiki/Aneksiona_kriza" class="mw-redirect" title="Aneksiona kriza">aneksije Bosne i Hercegovine</a> (<a href="/wiki/1908" title="1908">1908</a>), Austrougari će sve više dolaziti u konflikt sa srpskom politikom ujedinjenja. </p><p>Nemogućnost ekspanzije na zapad Srbija je nastojala kompenzirati ekspanzijom na istok što je godine <a href="/wiki/1885" title="1885">1885</a>. dovelo do rata s Bugarskom. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Srpsko-bugarski_rat_(1885)"><span id="Srpsko-bugarski_rat_.281885.29"></span>Srpsko-bugarski rat (1885)</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članak: <a href="/wiki/Srpsko-bugarski_rat_(1885)" class="mw-redirect" title="Srpsko-bugarski rat (1885)">Srpsko-bugarski rat (1885)</a></i></div></dd></dl> <p><a href="/w/index.php?title=Srpsko-bugarski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Srpsko-bugarski rat (stranica ne postoji)">Srpsko-bugarski rat</a> je bio kratkotrajni rat između <a href="/wiki/Srbija" title="Srbija">Srbije</a> i <a href="/wiki/Bugarska" title="Bugarska">Bugarske</a> novembra <a href="/wiki/1885" title="1885">1885</a>. godine, kada je kralj <a href="/wiki/Milan_Obrenovi%C4%87" title="Milan Obrenović">Milan Obrenović</a>, nezadovoljan ujedinjenjem Bugarske i <a href="/wiki/Isto%C4%8Dna_Rumelija" title="Istočna Rumelija">Istočne Rumelije</a>, napao Bugarsku. Srbija je imala planove za <a href="/wiki/Hegemonija" title="Hegemonija">hegemoniju</a> nad slovenskim oblastima Balkana i bila je izričito protiv ovog ujedinjenja.<sup id="cite_ref-%C5%BDivanovi%C4%A7_39-0" class="reference"><a href="#cite_note-%25C5%25BDivanovi%25C4%25A7-39"><span class="cite-bracket">[</span>39<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> <a href="/wiki/Vladan_%C4%90or%C4%91evi%C4%87" title="Vladan Đorđević">Vladan Đorđević</a>, srpski političar, je agresiju na Bugrasku pravdao na sledeći način: Veliki deo balkanskih Slovena je u srednjem veku potpao pod vlast <a href="/wiki/Prabugari" title="Prabugari">Bugara</a>. Srbima istorijski zadatak nalaže oslobođenje slovenstva od <a href="/wiki/Prvo_bugarsko_carstvo" class="mw-redirect" title="Prvo bugarsko carstvo">bugarskog hanstva</a>, ceđenje iz njihovih žila <a href="/wiki/Mongoli" title="Mongoli">mongolske</a> krvi i ujedinjenje u veliku jugoslovensku srpsku državu od <a href="/wiki/Beograd" title="Beograd">Beograda</a> do <a href="/wiki/Solun" title="Solun">Soluna</a> i od Jadranskog do Crnog mora.<sup id="cite_ref-40" class="reference"><a href="#cite_note-40"><span class="cite-bracket">[</span>40<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Kralj Milan je očekivao da će srpska vojska brzo zauzeti <a href="/wiki/Sofija" title="Sofija">Sofiju</a> i da će Bugarska biti lako poražena, međutim, rat se završio bugarskom pobedom, koja je nazvana „kapetani pobeđuju generale“ (<a href="/wiki/Bugarski_jezik" title="Bugarski jezik">bug.</a> <i>капитаните побеждават генералите</i>).<sup id="cite_ref-41" class="reference"><a href="#cite_note-41"><span class="cite-bracket">[</span>41<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Nakon poraza u ratu sa Bugarskom, srpski ideolozi isključuju Bugare iz planova o stvaranju zajedničke države Južnih Slovena. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Velikosrpska_ideologija_početkom_20._vijeka"><span id="Velikosrpska_ideologija_po.C4.8Detkom_20._vijeka"></span>Velikosrpska ideologija početkom 20. vijeka</h2></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Oružana_dejstva_srpskih_jedinica"><span id="Oru.C5.BEana_dejstva_srpskih_jedinica"></span>Oružana dejstva srpskih jedinica</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Crna_ruka" title="Crna ruka">Crna ruka</a>, <a href="/wiki/Mlada_Bosna" title="Mlada Bosna">Mlada Bosna</a> i <a href="/wiki/Narodna_odbrana" title="Narodna odbrana">Narodna odbrana</a></i></div></dd></dl> <p>Godine <a href="/wiki/1903" title="1903">1903</a>. je <a href="/wiki/Majski_prevrat" title="Majski prevrat">majskim prevratom</a> svrgnuta dinastija Obrenović, a nova vlada se od Austro-Ugarske sve više počela okretati Rusiji. Austro-Ugarska, u kojoj istovremeno sve više bujaju jugoslavenske ideje, na to reagira političkim, propagandnim i ekonomskim pritiskom koji, pak, izaziva reakciju u obliku srpskog iredentizma koji se okreće zapadu. Početkom <a href="/wiki/20._vijek" title="20. vijek">20. veka</a> je osnovano više paravojnih formacija i revolucionarnih organizacija čiji je cilj bio ujedinjenje svih srpskih, odnosno južnoslovenskih oblasti sa <a href="/wiki/Kraljevina_Srbija" title="Kraljevina Srbija">Kraljevinom Srbijom</a>, na koju se gledalo kao na „jugoslovenski <a href="/wiki/Pijemont" title="Pijemont">Pijemont</a>“. </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Dragutin_Dimitrijevi%C4%87-Apis,_ca._1900.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Dragutin_Dimitrijevi%C4%87-Apis%2C_ca._1900.jpg/150px-Dragutin_Dimitrijevi%C4%87-Apis%2C_ca._1900.jpg" decoding="async" width="150" height="216" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Dragutin_Dimitrijevi%C4%87-Apis%2C_ca._1900.jpg/225px-Dragutin_Dimitrijevi%C4%87-Apis%2C_ca._1900.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Dragutin_Dimitrijevi%C4%87-Apis%2C_ca._1900.jpg/300px-Dragutin_Dimitrijevi%C4%87-Apis%2C_ca._1900.jpg 2x" data-file-width="800" data-file-height="1152" /></a><figcaption><a href="/wiki/Dragutin_Dimitrijevi%C4%87_Apis" title="Dragutin Dimitrijević Apis">Dragutin Dimitrijević Apis</a></figcaption></figure> <p><a href="/wiki/Crna_ruka" title="Crna ruka">Crna ruka</a> (zvaničan naziv <i>Ujedinjenje ili smrt</i>) je bilo oficirsko <a href="/wiki/Tajno_dru%C5%A1tvo" title="Tajno društvo">tajno društvo</a>, čiji je cilj bio stvaranje Velike Srbije.<sup id="cite_ref-Perovi%C4%87_42-0" class="reference"><a href="#cite_note-Perovi%25C4%2587-42"><span class="cite-bracket">[</span>42<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Vođa ove zavereničke skupine bio je srpski oficir <a href="/wiki/Dragutin_Dimitrijevi%C4%87_Apis" title="Dragutin Dimitrijević Apis">Dragutin Dimitrijević Apis</a>. Crna ruka je imala veliki uticaj na politiku Kraljevine Srbije, posebno nakon izvođenja <a href="/wiki/Majski_prevrat" title="Majski prevrat">Majskog prevrata</a> <a href="/wiki/29._5." title="29. 5.">29. maja</a> <a href="/wiki/1903" title="1903">1903</a>. godine u kome su njeni pripadnici ubili kralja <a href="/wiki/Aleksandar_Obrenovi%C4%87" title="Aleksandar Obrenović">Aleksandra Obrenovića</a> i kraljica <a href="/wiki/Draga_Obrenovi%C4%87" title="Draga Obrenović">Dragu</a>, dovodeći <a href="/wiki/Petar_I_Kara%C4%91or%C4%91evi%C4%87" title="Petar I Karađorđević">Petra Karađorđevića</a> na srpski presto. Crna ruka je imala za cilj da ujedini "sve srpske pokrajine: 1. Bosnu i Hercegovinu, 2. Crnu Goru, 3. Staru Srbiju i Makedoniju, 4. Hrvatsku, Sloveniju i Srem, 5. Vojvodinu, 6. Morsku Obalu (Dalmaciju)".<sup id="cite_ref-Stevan%20Dedijer_12-1" class="reference"><a href="#cite_note-Stevan%2520Dedijer-12"><span class="cite-bracket">[</span>12<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Nakon teritorijalnih proširenja Srbije u Balkanskim ratovima, Crna ruka se posebno usredsredila na oblasti u sastavu <a href="/wiki/Austro-Ugarska" title="Austro-Ugarska">Austro-Ugarske</a>, što je kulminiralo <a href="/wiki/Sarajevski_atentat" title="Sarajevski atentat">Sarajevskim atentatom</a>.<sup id="cite_ref-43" class="reference"><a href="#cite_note-43"><span class="cite-bracket">[</span>43<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-44" class="reference"><a href="#cite_note-44"><span class="cite-bracket">[</span>44<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p><a href="/wiki/Mlada_Bosna" title="Mlada Bosna">Mlada Bosna</a> je bila revolucionarna omladinska organizacija, nastala oko <a href="/wiki/1904" title="1904">1904</a>. godine, koja se borila protiv okupacije, a potom pripajanja <a href="/wiki/Bosna_i_Hercegovina" title="Bosna i Hercegovina">Bosne i Hercegovine</a> <a href="/wiki/Austro-Ugarska" title="Austro-Ugarska">Austro-Ugarskoj</a>. Pojedini članovi ove organizacije su sarađivali sa Crnom rukom. Njen član <a href="/wiki/Gavrilo_Princip" title="Gavrilo Princip">Gavrilo Princip</a>, uz podršku Crne ruke i oružja iz Beograda, je <a href="/wiki/28._6." title="28. 6.">28. juna</a> <a href="/wiki/1914" title="1914">1914</a>. godine izvršio <a href="/wiki/Sarajevski_atentat" title="Sarajevski atentat">atentat u Sarajevu</a> na austrougarskog prestolonaslednika <a href="/wiki/Franjo_Ferdinand" title="Franjo Ferdinand">Franca Ferdinanda</a>, što je Austro-Ugarskoj bio povod za <a href="/wiki/Rat" title="Rat">rat</a> protiv <a href="/wiki/Srbija" title="Srbija">Srbije</a>, koji je prerastao u <a href="/wiki/Prvi_svjetski_rat" title="Prvi svjetski rat">Prvi svetski rat</a>. </p><p><a href="/wiki/Narodna_odbrana" title="Narodna odbrana">Narodna odbrana</a> je bila srpska paravojna organizacija osnovana <a href="/wiki/1908" title="1908">1908</a>. godine (u vreme <a href="/wiki/Aneksiona_kriza" class="mw-redirect" title="Aneksiona kriza">Aneksione krize</a>) u cilju pripajanja Bosne i Hercegovine Srbiji. Ova organizacije je iz Srbije u Bosnu slala četničke odrede, radi borbe protiv Austrije.<sup id="cite_ref-45" class="reference"><a href="#cite_note-45"><span class="cite-bracket">[</span>45<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Za vreme Balkanskih ratova preko ove organizacije su regrutovani dobrovoljci za borbu u Makedoniji. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Borba_za_Makedoniju_(1904—1908)"><span id="Borba_za_Makedoniju_.281904.E2.80.941908.29"></span>Borba za Makedoniju (1904—1908)</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Borba_za_Makedoniju" title="Borba za Makedoniju">Borba za Makedoniju</a> i <a href="/wiki/Makedonsko_pitanje" title="Makedonsko pitanje">Makedonsko pitanje</a></i></div></dd></dl> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Karta_Makedonija_1913.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/Karta_Makedonija_1913.jpg/220px-Karta_Makedonija_1913.jpg" decoding="async" width="220" height="146" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/Karta_Makedonija_1913.jpg/330px-Karta_Makedonija_1913.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/Karta_Makedonija_1913.jpg/440px-Karta_Makedonija_1913.jpg 2x" data-file-width="1744" data-file-height="1160" /></a><figcaption>Geografska <a href="/wiki/Makedonija_(region)" title="Makedonija (region)">oblast Makedonije</a></figcaption></figure> <p><a href="/wiki/Borba_za_Makedoniju" title="Borba za Makedoniju">Borba za Makedoniju</a> (<a href="/wiki/1904" title="1904">1904</a>—<a href="/wiki/1908" title="1908">1908</a>) je bila borba novoosnovanih balkanskih država (<a href="/wiki/Gr%C4%8Dka" title="Grčka">Grčka</a>, <a href="/wiki/Srbija" title="Srbija">Srbija</a> i <a href="/wiki/Bugarska" title="Bugarska">Bugarska</a>), za pripajanje <a href="/wiki/Makedonija_(region)" title="Makedonija (region)">oblasti Makedonije</a> i drugih delova <a href="/wiki/Balkan" title="Balkan">Balkana</a>, koji su posle <a href="/wiki/Berlinski_kongres" title="Berlinski kongres">Berlinskog kongresa</a> <a href="/wiki/1878" title="1878">1878</a>. godine, ostali u sastavu <a href="/wiki/Otomansko_Carstvo" class="mw-redirect" title="Otomansko Carstvo">Otomanskog carstva</a>. </p><p>Stanovništvo Makedonije je bilo jezički, verski i etnički izrazito raznovrsno (<a href="/wiki/Makedonci" title="Makedonci">Makedonski Sloveni</a>, <a href="/wiki/Bugari" title="Bugari">Bugari</a>, <a href="/wiki/Grci" title="Grci">Grci</a>, <a href="/wiki/Srbi" title="Srbi">Srbi</a>, <a href="/wiki/Turci" title="Turci">Turci</a>, <a href="/wiki/Albanci" title="Albanci">Albanci</a>, <a href="/wiki/Romi" title="Romi">Romi</a>, <a href="/wiki/Vlasi" title="Vlasi">Vlasi</a>, i ostali). Srpska i bugarska <a href="/wiki/Propaganda" title="Propaganda">propaganda</a> je bile uglavnom usmerene na tada još uvek nacionalno neopredeljene Makedonske Slovene<sup id="cite_ref-46" class="reference"><a href="#cite_note-46"><span class="cite-bracket">[</span>46<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>, dok je grčka propaganda pretežno bila usmerena na Grke, kao i na Slovene <a href="/wiki/Makedonija_(Gr%C4%8Dka)" title="Makedonija (Grčka)">Egejske Makedonije</a>. Sve tri susedne države su sprovodile obrazovne i propagande aktivnosti, otvaranjem škola u Makedoniji na njihovim nacionalnim jezicima i vršenjem <a href="/wiki/Srbizacija" title="Srbizacija">srbizacije</a>, <a href="/w/index.php?title=Bugarizacija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bugarizacija (stranica ne postoji)">bugarizacije</a> i <a href="/wiki/Helenizacija" title="Helenizacija">helenizacije</a>. Pored toga, ove države su slale svoje <a href="/wiki/Komiti" title="Komiti">komitske</a> (odnosno <a href="/wiki/%C4%8Cetnici" title="Četnici">četničke</a>) odrede koje su se sukobljavale sa Otomanskom vojskom i policijom, a neretko i međusobno. </p><p>Srpski nacionalisti pretenzije ka Makedoniji pravdali time što je ona bila u sastavu "Velike Srbije" iz vremena <a href="/wiki/Du%C5%A1an_Nemanji%C4%87" title="Dušan Nemanjić">Dušana Silnog</a>.<sup id="cite_ref-47" class="reference"><a href="#cite_note-47"><span class="cite-bracket">[</span>47<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Cvijićevo_"naučno_opravdanje"_srpske_ekspanzije"><span id="Cviji.C4.87evo_.22nau.C4.8Dno_opravdanje.22_srpske_ekspanzije"></span>Cvijićevo "naučno opravdanje" srpske ekspanzije</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Jovan_Cviji%C4%87" title="Jovan Cvijić">Jovan Cvijić</a> i <a href="/wiki/Stara_Srbija" title="Stara Srbija">Stara Srbija</a></i></div></dd></dl> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B,_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84_(1865-1927).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84_%281865-1927%29.jpg/150px-%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84_%281865-1927%29.jpg" decoding="async" width="150" height="212" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84_%281865-1927%29.jpg/225px-%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84_%281865-1927%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84_%281865-1927%29.jpg/300px-%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84_%281865-1927%29.jpg 2x" data-file-width="425" data-file-height="600" /></a><figcaption><a href="/wiki/Jovan_Cviji%C4%87" title="Jovan Cvijić">Jovan Cvijić</a></figcaption></figure> <p>Ugledni srpski naučnik <a href="/wiki/Jovan_Cviji%C4%87" title="Jovan Cvijić">Jovan Cvijić</a> je, usled zanimanja za političko napredovanje Srbije, često gubio svoju naučnu objektivnost, pa se određeni segmenti njegovog rada koriste kao "naučno opravdanje" velikosrpske politike.<sup id="cite_ref-Beljo_48-0" class="reference"><a href="#cite_note-Beljo-48"><span class="cite-bracket">[</span>48<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Cvijić se zalagao za teritorijalno proširenje <a href="/wiki/Kraljevina_Srbija" title="Kraljevina Srbija">Kraljevine Srbije</a> ka jugu, na oblasti u kojima <a href="/wiki/Srbi" title="Srbi">Srbi</a> nisu činili većinsko stanovništvo. To se posebno odnosilo na <a href="/wiki/Makedonija" class="mw-redirect" title="Makedonija">makedonske</a> i severno-<a href="/wiki/Albanija" title="Albanija">albanske</a> oblasti, čije je pripajanje, prema Cvijićevom mišljenju, Srbiji bilo neophodno za ekonomski razvoj. On je smatrao da je odlukama <a href="/wiki/Berlinski_kongres" title="Berlinski kongres">Berlinskog kongresa</a> “Srbija opkoljena zemlja” a Srbi “uhapšen narod”<sup id="cite_ref-Cviji%C4%87_49-0" class="reference"><a href="#cite_note-Cviji%25C4%2587-49"><span class="cite-bracket">[</span>49<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>, i da Srbija mora izaći na more da bi se osamostalila.<sup id="cite_ref-Knjiga%20o%20Kosovu_50-0" class="reference"><a href="#cite_note-Knjiga%2520o%2520Kosovu-50"><span class="cite-bracket">[</span>50<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Cvijić je usmeravao srpsku spoljnu politiku ka zauzimanju jadranske obale, kako hrvatske tako i albanske. S jedne strane, tvrdio je da je <a href="/wiki/Dubrovnik" title="Dubrovnik">Dubrovnik</a> srpski.<sup id="cite_ref-51" class="reference"><a href="#cite_note-51"><span class="cite-bracket">[</span>51<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> S druge strane, branio je pravo Srbije na albansko primorje uprkos nesrpskom stanovništvu tih oblasti: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>...Srbija mora zbog svoje ekonomske samostalnosti dobiti pristup na <a href="/wiki/Jadransko_more" title="Jadransko more">Jadransko more</a> i jedan deo arbanaske obale: bilo zauzimanjem teritorija bilo dobijanjem ekonomskih i komunikacionih prava na tu oblast. To znači, dakle, zauzimanje istina jedne etnografski strane oblasti, ali takve koja se mora zauzeti zbog osobito važnih privrednih interesa, upravo zbog životne potrebe.<sup id="cite_ref-Beljo_48-1" class="reference"><a href="#cite_note-Beljo-48"><span class="cite-bracket">[</span>48<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p></blockquote> <p>Između <a href="/wiki/1906" title="1906">1906</a>. i <a href="/wiki/1918" title="1918">1918</a>. Cvijić je izradio seriju mapa kojima su rastuće srpske pretenzije na Makedoniju pravdane proglašavanjem Makedonaca za etno-lingivstičku grupu Srba.<sup id="cite_ref-Chr%C3%ADost_52-0" class="reference"><a href="#cite_note-Chr%25C3%25ADost-52"><span class="cite-bracket">[</span>52<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Cvijićeve etnografske mape objavljene <a href="/wiki/1906" title="1906">1906</a>, <a href="/wiki/1909" title="1909">1909</a> i <a href="/wiki/1913" title="1913">1913</a>. godine međusobno se razlikuju i pratile su spoljno-političke potrebe srpske države.<sup id="cite_ref-White_53-0" class="reference"><a href="#cite_note-White-53"><span class="cite-bracket">[</span>53<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Smatrao je da se srpski problem mora rešiti silom.<sup id="cite_ref-Cviji%C4%87_49-1" class="reference"><a href="#cite_note-Cviji%25C4%2587-49"><span class="cite-bracket">[</span>49<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Srpska_teritorijalna_ekspanzija_u_balkanskim_ratovima">Srpska teritorijalna ekspanzija u balkanskim ratovima</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Balkanski_ratovi" title="Balkanski ratovi">Balkanski ratovi</a> i <a href="/wiki/Srpska_okupacija_Albanije" title="Srpska okupacija Albanije">Srpska okupacija Albanije</a></i></div></dd></dl> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Serbian_greater_expansion_1913.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/Serbian_greater_expansion_1913.png/220px-Serbian_greater_expansion_1913.png" decoding="async" width="220" height="331" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/Serbian_greater_expansion_1913.png/330px-Serbian_greater_expansion_1913.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/Serbian_greater_expansion_1913.png/440px-Serbian_greater_expansion_1913.png 2x" data-file-width="736" data-file-height="1108" /></a><figcaption>Najveće privremeno teritorijalno proširenje <a href="/wiki/Kraljevina_Srbija" title="Kraljevina Srbija">Kraljevine Srbije</a> <a href="/wiki/1913" title="1913">1913</a>.</figcaption></figure> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Ili će se srpski narod ujediniti ili će ceo Balkan predstavljati samo jedno veliko groblje!<sup id="cite_ref-54" class="reference"><a href="#cite_note-54"><span class="cite-bracket">[</span>54<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Milovan_Milovanovi%C4%87" title="Milovan Milovanović">Milovan Milovanović</a>, predsednik Vlade Srbije uoči balkanskih ratova</cite></div></blockquote> <p>U <a href="/wiki/Balkanski_ratovi" title="Balkanski ratovi">balkanskim ratovima</a>, srpska država je ostvarila značanja teritorijalna proširenja i prvi put stekla vlast nad brojnim nesrpskim stanovništvom: <a href="/wiki/Albanci" title="Albanci">Albancima</a>, <a href="/wiki/Makedonci" title="Makedonci">Makedoncima</a>, <a href="/wiki/Bugari" title="Bugari">Bugarima</a>, <a href="/wiki/Turci" title="Turci">Turcima</a>, <a href="/wiki/Bo%C5%A1njaci" title="Bošnjaci">Bošnjacima</a> i drugima. Nakon rata, <a href="/wiki/Republika_Makedonija" class="mw-redirect" title="Republika Makedonija">Vardarska Makedonija</a>, <a href="/wiki/Sand%C5%BEak" title="Sandžak">Sandžak</a> i <a href="/wiki/Kosovo" title="Kosovo">Kosovo</a> su priključeni Kraljevini Srbiji. Srbija je pripajanje ovih oblasti pravdala pozivanjem na "istorijska prava".<sup id="cite_ref-Izve%C5%A1taj_55-0" class="reference"><a href="#cite_note-Izve%25C5%25A1taj-55"><span class="cite-bracket">[</span>55<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Srpske pretenzije su još podupirane tvrdnjama o "višem civilizacijskom stepenu Srba u odnosu na Albance" i navodnoj <a href="/wiki/Demografija_Kosova" title="Demografija Kosova">srpskoj većini na Kosovu</a>.<sup id="cite_ref-Bebler_56-0" class="reference"><a href="#cite_note-Bebler-56"><span class="cite-bracket">[</span>56<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Tokom zauzimanja Kosova 1912. godine, srpska vojska je počinila <a href="/wiki/Zlo%C4%8Dini_nad_Albancima_u_Balkanskim_ratovima" class="mw-redirect" title="Zločini nad Albancima u Balkanskim ratovima">brojne zločine nad Albancima</a>. Izveštaji govore o masovnim pogubljenjima albanskog stanovništva, teškim razaranjima albanskih gradova, spaljivanju sela, pljačkanju kuća, klanju, silovanjima žena i zverstvima nad civilnim stanovništvom.<sup id="cite_ref-Izve%C5%A1taj_55-1" class="reference"><a href="#cite_note-Izve%25C5%25A1taj-55"><span class="cite-bracket">[</span>55<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-Golgota_57-0" class="reference"><a href="#cite_note-Golgota-57"><span class="cite-bracket">[</span>57<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Cilj zločina je bio da se srpski zahtevi za teritorijalnim proširenjima potpomognu "<a href="/wiki/Etni%C4%8Dko_%C4%8Di%C5%A1%C4%87enje" title="Etničko čišćenje">etničkim čišćenjem</a>" i statističkom manipulacijom pre konferencije velikih sila koja će utvrditi nove granice.<sup id="cite_ref-58" class="reference"><a href="#cite_note-58"><span class="cite-bracket">[</span>58<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-59" class="reference"><a href="#cite_note-59"><span class="cite-bracket">[</span>59<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Srbija je u toku oktobra i novembra 1912. zaposela najveći deo Albanije, zajedno sa jadranskom obalom na kojoj je najvažnija strateška tačka bila luka <a href="/wiki/Dra%C4%8D" title="Drač">Drač</a>. Premijer Srbije <a href="/wiki/Nikola_Pa%C5%A1i%C4%87" title="Nikola Pašić">Nikola Pašić</a> je neprestano ponavljao da se Srbija nipošto ne sme odreći luke na Jadranskom Moru.<sup id="cite_ref-Hall_7-1" class="reference"><a href="#cite_note-Hall-7"><span class="cite-bracket">[</span>7<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Na osvojenom području su odmah uspostavljene civilne vlasti i albanska teritorija je <a href="/wiki/De_facto" title="De facto">de facto</a> anektirana Srbiji: 29. novembra je osnovan drački okrug sa četiri sreza: <a href="/wiki/Dra%C4%8D" title="Drač">Drač</a>, <a href="/wiki/Lje%C5%A1" title="Lješ">Lješ</a>, <a href="/wiki/Elbasan" title="Elbasan">Elbasan</a> i <a href="/wiki/Tirana" title="Tirana">Tirana</a>.<sup id="cite_ref-Knjiga%20o%20Kosovu_50-1" class="reference"><a href="#cite_note-Knjiga%2520o%2520Kosovu-50"><span class="cite-bracket">[</span>50<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Tek ultimativnom pretnjom velikih sila Srbija je bila prinuđena da se povuče sa teritorije međunarodno priznate Kneževine Albanije krajem 1913.<sup id="cite_ref-Vickers_60-0" class="reference"><a href="#cite_note-Vickers-60"><span class="cite-bracket">[</span>60<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Zbog toga što je primorana na povlačenje iz Albanije, Srbija je tražila teritorijalnu kompenzaciju u Makedoniji, oko čega je došla u sukob sa Bugarskom.<sup id="cite_ref-Vickers_60-1" class="reference"><a href="#cite_note-Vickers-60"><span class="cite-bracket">[</span>60<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> U Makedoniji, Srbija je sprovodila politiku sistematske <a href="/wiki/Srbizacija" title="Srbizacija">srbizacije</a> - Makedonija je proglašena Južnom Srbijom, makedonski govor južnim srpskim dijalektom, a u nekim slučajevima su se lokalnom stanovništvu čak nametala i srpska imena. Događaji iz balkanskih ratova su doveli do sudara velikosrpske sa <a href="/wiki/Velika_Bugarska" title="Velika Bugarska">velikobugarskom</a> ideologijom, a takođe i narastanju <a href="/wiki/Srpsko-albanski_sukob" title="Srpsko-albanski sukob">srpsko-albanskog sukoba</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Tucovićeva_kritika_velikosrpske_politike"><span id="Tucovi.C4.87eva_kritika_velikosrpske_politike"></span>Tucovićeva kritika velikosrpske politike</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Dimitrije_Tucovi%C4%87" title="Dimitrije Tucović">Dimitrije Tucović</a> i <a href="/wiki/Srbija_i_Arbanija:_jedan_prilog_kritici_zavojeva%C4%8Dke_politike_srpske_bur%C5%BEoazije" class="mw-redirect" title="Srbija i Arbanija: jedan prilog kritici zavojevačke politike srpske buržoazije">Srbija i Arbanija: jedan prilog kritici zavojevačke politike srpske buržoazije</a></i></div></dd></dl> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Dimitrije_tucovic.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5b/Dimitrije_tucovic.jpg" decoding="async" width="150" height="213" class="mw-file-element" data-file-width="150" data-file-height="213" /></a><figcaption><a href="/wiki/Dimitrije_Tucovi%C4%87" title="Dimitrije Tucović">Dimitrije Tucović</a></figcaption></figure> <p>Istaknuti srpski socijalista <a href="/wiki/Dimitrije_Tucovi%C4%87" title="Dimitrije Tucović">Dimitrije Tucović</a> je žestoko kritikovao velikosrpsku politiku Pašićeve vlade. On je smatrao da se srpski ratni pohod na <a href="/wiki/Albanija" title="Albanija">Albaniju</a> i <a href="/wiki/Makedonija" class="mw-redirect" title="Makedonija">Makedoniju</a> nikako ne može nazvati oslobodilačkom već zavojevačkom, jer se vodi protivno volje ondašnjeg stanovništva. Kada se Srbija spremala na <a href="/wiki/Balkanski_ratovi" title="Balkanski ratovi">balkanski rat</a> 1912. godine, <a href="/wiki/Srpska_socijaldemokratska_partija" title="Srpska socijaldemokratska partija">Tucovićeva stranka</a> je jedina u skupštini glasala protiv ratnih kredita. Zauzimanje Kosova, Albanije i Makedonije, Tucović je osudio kao imperijalno osvajanje.<sup id="cite_ref-61" class="reference"><a href="#cite_note-61"><span class="cite-bracket">[</span>61<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> On se protivio teritorijalnoj ekspanziji i zalagao se da ove oblasti ravnopravno sa Srbijom uđu u zajedničku <a href="/wiki/Balkanska_federacija" title="Balkanska federacija">Balkansku federaciju</a>. </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Grupisanje i uzajamnost zemalja i naroda na Balkanu jedini je put koji vodi privrednom, nacionalnom i političkom oslobođenju.<sup id="cite_ref-62" class="reference"><a href="#cite_note-62"><span class="cite-bracket">[</span>62<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Dimitrije_Tucovi%C4%87" title="Dimitrije Tucović">Dimitrije Tucović</a></cite></div></blockquote> <p>Dimitrije Tucović ocenjuje da je srpska buržoazija proklamujući osvajačku politiku prema Albaniji "prvi put sa lica srpskog naroda skinula veo jedne poštene nacije koja se bori za svoje oslobođenje".<sup id="cite_ref-63" class="reference"><a href="#cite_note-63"><span class="cite-bracket">[</span>63<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Nakon pokolja albanskog stanovništva na Kosovu, Tucović je opominjao da je "izvršen pokušaj ubistva s predumišljajem nad celom jednom nacijom", što je "zločinačko delo" za koje se "mora ispaštati".<sup id="cite_ref-64" class="reference"><a href="#cite_note-64"><span class="cite-bracket">[</span>64<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Velikosrpska_ideologija_u_Prvoj_Jugoslaviji">Velikosrpska ideologija u Prvoj Jugoslaviji</h2></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Serbian_aspirations_1912.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Serbian_aspirations_1912.jpg/220px-Serbian_aspirations_1912.jpg" decoding="async" width="220" height="172" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Serbian_aspirations_1912.jpg/330px-Serbian_aspirations_1912.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4c/Serbian_aspirations_1912.jpg 2x" data-file-width="400" data-file-height="312" /></a><figcaption>Srpske pretenzije uoči ratova 1912-1918.</figcaption></figure> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Nastanak_Kraljevine_Srba,_Hrvata_i_Slovenaca" class="mw-redirect" title="Nastanak Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca">Nastanak Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca</a> i <a href="/wiki/Kraljevina_Srba,_Hrvata_i_Slovenaca" class="mw-redirect" title="Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca">Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca</a></i></div></dd></dl> <p>Po završetku Prvog svetskog rata, Srbija je ostvarila maksimalistički nacionalni program, priključenjem Crne Gore i južnoslovenskih oblasti Austro-Ugarske (uključujući Bosnu) u novoosnovanu <a href="/wiki/Kraljevina_Jugoslavija" title="Kraljevina Jugoslavija">Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca</a> pod srpskom dominacijom.<sup id="cite_ref-Hall_7-2" class="reference"><a href="#cite_note-Hall-7"><span class="cite-bracket">[</span>7<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Stvaranjem Kraljevine SHS, srpski narod se, prvi put u svojoj modernoj istoriji, našao u jednoj državi.<sup id="cite_ref-Perovi%C4%87_42-1" class="reference"><a href="#cite_note-Perovi%25C4%2587-42"><span class="cite-bracket">[</span>42<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Srpski političari su na novoformiranu kraljevinu su gledali kao proširenu Srbiju.<sup id="cite_ref-Geneza_65-0" class="reference"><a href="#cite_note-Geneza-65"><span class="cite-bracket">[</span>65<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Srbi su smatrani državotvornim narodom i glavnim tvorcima Jugoslavije, a njihov "domaćinski odnos prema državi" je glorifikovan.<sup id="cite_ref-Geneza_65-1" class="reference"><a href="#cite_note-Geneza-65"><span class="cite-bracket">[</span>65<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Provođenje velikosrpske politike je značilo jaku centralizovanu vladu za celu naciju.<sup id="cite_ref-66" class="reference"><a href="#cite_note-66"><span class="cite-bracket">[</span>66<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Koristeći taktiku policijskog zastrašivanja i nameštanja izbora<sup id="cite_ref-67" class="reference"><a href="#cite_note-67"><span class="cite-bracket">[</span>67<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>, Pašić je umanjio značaj opozicije u parlamentu, centralizacijući moć u rukama Srba.<sup id="cite_ref-68" class="reference"><a href="#cite_note-68"><span class="cite-bracket">[</span>68<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Unitarno uređenje i srpska dominacija u novoj državi su imali brojne protivnike, među kojima su bili: <a href="/wiki/Crnogorski_komiti" title="Crnogorski komiti">zelenaši</a>, pristalice svrgnutog crnogorskog <a href="/wiki/Nikola_I._Petrovi%C4%87_Njego%C5%A1" class="mw-redirect" title="Nikola I. Petrović Njegoš">kralja Nikole</a>, <a href="/wiki/Hrvatska_selja%C4%8Dka_stranka" title="Hrvatska seljačka stranka">Hrvatska seljačka stranka</a>, koja je tražila autonomiju Hrvatske, <a href="/wiki/Unutra%C5%A1nja_makedonska_revolucionarna_organizacija" title="Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija">Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija</a>, koja se borila za nezavisnost Makedonije, <a href="/wiki/Kosovski_komitet" title="Kosovski komitet">Kosovski komitet</a>, koji se borio za izdvajanje albanskih oblasti (Kosovo, zapadna Makedonija i delovi Sandžaka) i <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Jugoslavije" class="mw-redirect" title="Komunistička partija Jugoslavije">Komunistička partija Jugoslavije</a> koja se borila protiv "velikosrpskog hegemonizma" a za preuređenje Jugoslavije na republikanskim i federativnim osnovima. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Komunistička_kritika_velikosrpske_hegemonije"><span id="Komunisti.C4.8Dka_kritika_velikosrpske_hegemonije"></span>Komunistička kritika velikosrpske hegemonije</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članak: <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Jugoslavije" class="mw-redirect" title="Komunistička partija Jugoslavije">Komunistička partija Jugoslavije</a></i></div></dd></dl> <p><a href="/wiki/Kominterna" title="Kominterna">Komunistička Internacionala</a> je u <a href="/wiki/Nastanak_Kraljevine_Srba,_Hrvata_i_Slovenaca" class="mw-redirect" title="Nastanak Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca">stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca</a> <a href="/wiki/1918" title="1918">1918</a>. videla samo teritorijalno proširenje Srbije posle imperijalističkog rata, a u samoj <a href="/wiki/Kraljevina_Jugoslavija" title="Kraljevina Jugoslavija">Kraljevini</a> srpsku „mini-imperiju”.<sup id="cite_ref-69" class="reference"><a href="#cite_note-69"><span class="cite-bracket">[</span>69<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Jugoslovenski <a href="/wiki/Komunizam" title="Komunizam">komunisti</a> su smatrali da je <a href="/wiki/Kraljevina_Jugoslavija" title="Kraljevina Jugoslavija">Kraljevina SHS</a> "država u kojoj vladajuća <a href="/wiki/Klasa" class="mw-disambig" title="Klasa">klasa</a> jedne <a href="/wiki/Nacija" title="Nacija">nacije</a> ugnjetava ostale nacije".<sup id="cite_ref-KPJ%20II%201950_70-0" class="reference"><a href="#cite_note-KPJ%2520II%25201950-70"><span class="cite-bracket">[</span>70<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Oni su "hegemonističku politiku velikosrpske buržoazije" smatrali stubom balkanske kontrarevolucije i glavnu prepreku stvaranju <a href="/wiki/Balkanska_federacija" title="Balkanska federacija">balkanske federacije</a>.<sup id="cite_ref-71" class="reference"><a href="#cite_note-71"><span class="cite-bracket">[</span>71<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Jugoslavije" class="mw-redirect" title="Komunistička partija Jugoslavije">KPJ</a> je smatrala da je osnovni uzrok nacionalnih suprotnosti u Jugoslaviji nasleđe kolonijalne politike srpske buržoazije iz balkanskih ratova u Makedoniji i protiv Albanije, i njena hegemonistička politika u novoj državi.<sup id="cite_ref-KPJ%20II%201950_70-1" class="reference"><a href="#cite_note-KPJ%2520II%25201950-70"><span class="cite-bracket">[</span>70<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Jugoslavije" class="mw-redirect" title="Komunistička partija Jugoslavije">Komunistička partija Jugoslavije</a> je svoj zadatak videla u odlučnoj borbi protiv nacionalnog ugnjetavanja, a za samoopredeljenje naroda: </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Radnicke_novine_1920.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Radnicke_novine_1920.jpg/150px-Radnicke_novine_1920.jpg" decoding="async" width="150" height="201" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Radnicke_novine_1920.jpg/225px-Radnicke_novine_1920.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Radnicke_novine_1920.jpg/300px-Radnicke_novine_1920.jpg 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1374" /></a><figcaption>Cenzurisano izdanje <a href="/wiki/Radni%C4%8Dke_novine" title="Radničke novine">Radničkih novina</a> iz <a href="/wiki/1920" title="1920">1920</a>.</figcaption></figure> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Zbog svega toga dužnost je Partije da sa organizacijama radnih masa ugnjetenih nacija vodi zajedničke otvorene borbe za pravo na otcepljenje, odnosno da pomaže pokrete ugnjetenih nacija u cilju formiranja nezavisnih država kako Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore, tako i radi oslobođenja Albanaca.<sup id="cite_ref-72" class="reference"><a href="#cite_note-72"><span class="cite-bracket">[</span>72<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite>Rezoluciji <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Jugoslavije" class="mw-redirect" title="Komunistička partija Jugoslavije">KPJ</a> o nacionalnom pitanju, od 25. novembra <a href="/wiki/1924" title="1924">1924</a>.</cite></div></blockquote> <p>Komunistička partija se nije zadovoljavala samo borbom za samoopredeljenje, neprestano naglašavajući polovičnost takvih mera i podsećajući da je jedino istinsko rešenje nacionalnog pitanja na Balkanu stvaranje <a href="/wiki/Balkanska_federacija" title="Balkanska federacija">Balkanske federativne republike</a>.<sup id="cite_ref-73" class="reference"><a href="#cite_note-73"><span class="cite-bracket">[</span>73<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Sredinom 1930-ih godina, KPJ ublažava stav po pitanju opstanka Jugoslavije, smatrajući da je moguće njeno preuređenje na federalnim osnovama: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Mi nastavljamo svom snagom borbu protiv režima velikosrpskog ugnjetavanja, za slobodu i prava ugnjetenih naroda. Naš stav koji dolazi do izražaja u našem osnovnom zahtjevu: pravo samoopredeljenja sve do otcjepljenja, mi ne mijenjamo. Ali ne smijemo postaviti težište na otcjepljenje, nego potcrtavati da svaki narod ima pravo i treba da sam odluči o svojoj sudbini. Težište se, dakle, postavlja na pravo samoopredeljenja. Baš zbog toga ističemo zahtjev za narodnim skupštinama, odnosno saborima, u <a href="/wiki/Zagreb" title="Zagreb">Zagrebu</a>, <a href="/wiki/Ljubljana" title="Ljubljana">Ljubljani</a>, <a href="/wiki/Skoplje" title="Skoplje">Skoplju</a>, <a href="/wiki/Cetinje" title="Cetinje">Cetinju</a> i <a href="/wiki/Sarajevo" title="Sarajevo">Sarajevu</a>, koje će biti izabrane na slobodnim izborima.“<sup id="cite_ref-74" class="reference"><a href="#cite_note-74"><span class="cite-bracket">[</span>74<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite>Okružnica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ 1935.</cite></div></blockquote> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Koncept_Srpskog_kulturnog_kluba">Koncept Srpskog kulturnog kluba</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članak: <a href="/w/index.php?title=Srpski_kulturni_klub&action=edit&redlink=1" class="new" title="Srpski kulturni klub (stranica ne postoji)">Srpski kulturni klub</a></i></div></dd></dl> <p>Nefunkcionalnost zajedničke jugoslovenske države dovela je do postepenog obnavljanja velikosrpske ideje. Među srpskim političarima je sazrevalo uverenje da su ujedinjenjem pogrešili i da treba stvoriti Veliku Srbiju.<sup id="cite_ref-Cicvari%C4%87_75-0" class="reference"><a href="#cite_note-Cicvari%25C4%2587-75"><span class="cite-bracket">[</span>75<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Kao rešenje srpskog nacionalnog pitanja, često je predlagana „amputacija Hrvatske“, u suženim granicama, koja bi bila lišena "srpskih" krajeva.<sup id="cite_ref-%C5%A0e%C5%A1elj_20-1" class="reference"><a href="#cite_note-%25C5%25A0e%25C5%25A1elj-20"><span class="cite-bracket">[</span>20<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-Klemen%C4%8Di%C4%87_76-0" class="reference"><a href="#cite_note-Klemen%25C4%258Di%25C4%2587-76"><span class="cite-bracket">[</span>76<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> U martu <a href="/wiki/1928" title="1928">1928</a>. godine radikalski poslanik <a href="/wiki/Puni%C5%A1a_Ra%C4%8Di%C4%87" title="Puniša Račić">Puniša Račić</a>, zloglasni atentator na Stjepana Radića, je na sednici Narodne skupštine zahtevao da se država preuredi i preimenuje u Veliku Srbiju.<sup id="cite_ref-%C5%A0e%C5%A1elj_20-2" class="reference"><a href="#cite_note-%25C5%25A0e%25C5%25A1elj-20"><span class="cite-bracket">[</span>20<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Ono u čemu smo posle ujedinjenja pogrešili treba popraviti.<sup id="cite_ref-Dimi%C4%87_77-0" class="reference"><a href="#cite_note-Dimi%25C4%2587-77"><span class="cite-bracket">[</span>77<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite>Jedna od parola SSK-a</cite></div></blockquote> <p>Zbog nerešenog nacionalnog pitanja u Kraljevini Jugoslaviji, grupa srpskih intelektualaca formira <a href="/w/index.php?title=Srpski_kulturni_klub&action=edit&redlink=1" class="new" title="Srpski kulturni klub (stranica ne postoji)">Srpski kulturni klub</a> (SSK) koji će reafirmisati velikosrpsku ideju.<sup id="cite_ref-Dimi%C4%87_77-1" class="reference"><a href="#cite_note-Dimi%25C4%2587-77"><span class="cite-bracket">[</span>77<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Srpski kulturni klub je Bosansku krajinu označavao „predstražom Beograda“, ističući da oblast Bosne i Hercegovine mora celovita ući u buduću srpsku teritorijalnu jedinicu.<sup id="cite_ref-Dimi%C4%87_77-2" class="reference"><a href="#cite_note-Dimi%25C4%2587-77"><span class="cite-bracket">[</span>77<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> SKK je predano radio na izdvajanju Srema iz sastava Banovine Hrvatske (srezovi <a href="/wiki/Dalj" title="Dalj">Dalj</a>, <a href="/wiki/Vinkovci" title="Vinkovci">Vinkovci</a> i <a href="/wiki/Vukovar" title="Vukovar">Vukovar</a>) i isticao da <a href="/wiki/Dalmacija" title="Dalmacija">Dalmacija</a> nije hrvatska. Potenciran je srpski karakter Makedonije i Kosova. Sve te oblasti smatrao je srpskim zemljama i u njima vodio široku propagandnu akciju.<sup id="cite_ref-Dimi%C4%87_77-3" class="reference"><a href="#cite_note-Dimi%25C4%2587-77"><span class="cite-bracket">[</span>77<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p><a href="/wiki/1937" title="1937">1937</a>. godine sekretar Srpskog kulturnog kluba i docent Filozofskog fakulteta u Beogradu <a href="/wiki/Vaso_%C4%8Cubrilovi%C4%87" title="Vaso Čubrilović">Vasa Čubrilović</a>, uputio je državnim organima poverljivi dokument pod nazivom “<a href="/wiki/Isterivanje_Arnauta" title="Isterivanje Arnauta">Iseljavanje Arnauta</a>”, koji govori o rešavanju Albanskog pitanja, odnosno o “smišljenom, sistematskom i energičnom” iseljavanju Albanaca iz Jugoslavije i asimilaciji onih preostalih.<sup id="cite_ref-78" class="reference"><a href="#cite_note-78"><span class="cite-bracket">[</span>78<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Čubrilović predlaže metode državnog pritiska, otpuštanja, hapšenja, nasilja, zastrašivanja, podmićivanja, slanja paravojnih jedinica i paljenja naselja, u cilju što masovnijeg iseljenja albanskog stanovništa.<sup id="cite_ref-79" class="reference"><a href="#cite_note-79"><span class="cite-bracket">[</span>79<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Velikosrpska_ideologija_u_drugom_svjetskom_ratu">Velikosrpska ideologija u drugom svjetskom ratu</h2></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članak: <a href="/wiki/Drugi_svetski_rat_u_Jugoslaviji" class="mw-redirect" title="Drugi svetski rat u Jugoslaviji">Drugi svetski rat u Jugoslaviji</a></i></div></dd></dl> <p>Veliki poticaj velikosrpskoj ideologiji je dao <a href="/wiki/Drugi_svjetski_rat" title="Drugi svjetski rat">drugi svjetski rat</a>, odnosno događaji koji su uslijedili nakon sloma Kraljevine Jugoslavije u <a href="/wiki/Aprilski_rat" title="Aprilski rat">aprilskom ratu</a> <a href="/wiki/1941" title="1941">1941</a>. godine. Bivša država je podijeljena, a u mnogim od njenih krajeva je srpsko stanovništvo izloženo progonima i masovnim fizičkim likvidacijama. To je pogotovo bio slučaj u <a href="/wiki/Nezavisna_Dr%C5%BEava_Hrvatska" title="Nezavisna Država Hrvatska">Nezavisnoj Državi Hrvatskoj</a> gdje je eliminacija srpskog stanovništva bila dio službene državne politike, koja je sadržavala sve elemente <a href="/wiki/Genocid_nad_Srbima" class="mw-redirect" title="Genocid nad Srbima">genocida</a>. Takva traumatična iskustva su mnoge dovela do zaključka kako je opstanak Srba u višenacionalnoj državi nemoguć, odnosno kako bi umjesto obnove Jugoslavije rezultat rata trebala biti velikosrpska država. Te su ideje najeksplicitnije navođene u spisu <i><a href="/wiki/Homogena_Srbija" title="Homogena Srbija">Homogena Srbija</a></i> <a href="/wiki/Stevan_Moljevi%C4%87" title="Stevan Moljević">Stevana Moljevića</a>, u kome su navedene buduće granice, koje će 1980-ih i 1990-ih biti poznate kao <a href="/wiki/Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica" title="Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica">Šešeljeva linija</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Homogena_Srbija_Stevana_Moljevića_(1941)"><span id="Homogena_Srbija_Stevana_Moljevi.C4.87a_.281941.29"></span>Homogena Srbija Stevana Moljevića (1941)</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Homogena_Srbija" title="Homogena Srbija">Homogena Srbija</a> i <a href="/wiki/Zlo%C4%8Dini_%C4%8Detnika_u_Drugom_svetskom_ratu" class="mw-redirect" title="Zločini četnika u Drugom svetskom ratu">Zločini četnika u Drugom svetskom ratu</a></i></div></dd></dl> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Serbia_moljevic1941_en.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/Serbia_moljevic1941_en.png/200px-Serbia_moljevic1941_en.png" decoding="async" width="200" height="187" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/Serbia_moljevic1941_en.png/300px-Serbia_moljevic1941_en.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/Serbia_moljevic1941_en.png/400px-Serbia_moljevic1941_en.png 2x" data-file-width="1076" data-file-height="1007" /></a><figcaption>Granice Srbije prema Moljeviću</figcaption></figure> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Osnovna greška u našem državnom uređenju bila je što 1918. g. nisu bile udarene granice Srbije. Ta se greška mora ispraviti, danas ili nikad. Te se granice danas moraju udariti, i one moraju da uhvate celo etničko područje na kome Srbi žive sa slobodnim izlazima na more za sve srpske oblasti koje su na domak mora.</p><div class="templatequotecite">– <cite><i>Homogena Srbija</i>, Stevan Moljević, 1941.</cite></div></blockquote> <p>Četnički ideolog <a href="/wiki/Stevan_Moljevi%C4%87" title="Stevan Moljević">Stevan Moljević</a> 30. juna <a href="/wiki/1941" title="1941">1941</a>. godine objavljuje spis <i>„<a href="/wiki/Homogena_Srbija" title="Homogena Srbija">Homogena Srbija</a>“</i>, kojim se zagovara stvaranje Velike Srbije i njeno etničko čišćenje od drugih naroda. Moljević je insistirao da se jasno omeđe sve srpske zemlje i one učine homogenim u etničkom pogledu. Četnički pokret, iako formalno jugoslovenski opredeljen (službeni naziv: <i><a href="/wiki/Jugoslovenska_vojska_u_otad%C5%BEbini" title="Jugoslovenska vojska u otadžbini">Jugoslovenska vojska u otadžbini</a></i>), rukovodio se velikosrpskom ideologijom, zalažući se za stvaranje Velike Srbije u Velikoj Jugoslaviji. Željena homogenost četničke Srbije se postizala sredstvima <a href="/wiki/Etni%C4%8Dko_%C4%8Di%C5%A1%C4%87enje" title="Etničko čišćenje">etničkog čišćenja</a> i <a href="/wiki/Genocid" title="Genocid">genocida</a>. Draža Mihailović je 20. decembra 1941. godine poslao posebnu instrukciju komandantima četničkih odreda <a href="/wiki/%C4%90or%C4%91ije_La%C5%A1i%C4%87" title="Đorđije Lašić">Đorđiju Lašiću</a> i <a href="/wiki/Pavle_%C4%90uri%C5%A1i%C4%87" title="Pavle Đurišić">Pavlu Đurišiću</a> na čijim područjima (Crna Gora, BiH, <a href="/wiki/Sand%C5%BEak" title="Sandžak">Sandžak</a>) se nalazio velik broj <a href="/wiki/Muslimani" class="mw-disambig" title="Muslimani">muslimana</a>. U tom dokumentu se naglašavaju sledeći zadaci četničkog pokreta<sup id="cite_ref-80" class="reference"><a href="#cite_note-80"><span class="cite-bracket">[</span>80<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>: </p> <ul><li>Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, <a href="/wiki/Etni%C4%8Dko_%C4%8Di%C5%A1%C4%87enje" title="Etničko čišćenje">etnički čistu</a> u granicama Srbije-Crne-Gore-Bosne i Hercegovine-Srema-Banata i Bačke.</li> <li>Borba za uključenje u naš državni život i svih još neoslobođenih teritorija pod Italijanima i Nemcima (<a href="/wiki/Trst" title="Trst">Trst</a>-<a href="/wiki/Gorica" title="Gorica">Gorica</a>-<a href="/wiki/Istra" title="Istra">Istra</a> i <a href="/wiki/Koru%C5%A1ka" class="mw-redirect" title="Koruška">Koruška</a>) kao i Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.</li> <li>Čišćenje državne teritorije od svih <a href="/wiki/Nacionalna_manjina" title="Nacionalna manjina">narodnih manjina</a> i nenacionalnih elemenata.</li> <li>Stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenačke, čišćenjem <a href="/wiki/Sand%C5%BEak" title="Sandžak">Sandžaka</a> od muslimanskog življa, a Bosne od muslimanskog i katoličkog življa...</li> <li>U krajevima očišćenim od narodnih manjina i ne-nacionalnih elemenata, naseliti Crnogorce (u obzir dolaze siromašne i nacionalno ispravne i poštene porodice)...</li></ul> <p>U januaru i februaru 1943. Jugoslovenska vojska u otadžbini je sprovela <a href="/wiki/Zlo%C4%8Dini_%C4%8Detnika_u_Drugom_svetskom_ratu" class="mw-redirect" title="Zločini četnika u Drugom svetskom ratu">opsežne operacije genocida i etničkog čišćenja</a> u istočnoj Bosni i Sandžaku tokom kojih je ubijeno na hiljade muslimanskih civila, žena, staraca i <a href="/wiki/Dete" class="mw-redirect" title="Dete">dece</a>. </p><p>Četnici su na <a href="/wiki/Svetosavski_kongres" class="mw-redirect" title="Svetosavski kongres">Svetosavskom kongresu</a> <a href="/wiki/1944" title="1944">1944</a>. odlučili da posleratna Jugoslavija bude monarhija sa tri federalne jedinice: slovenačkom, hrvatskom i velikosrpskom, koja je trebalo da obuhvati Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i veći deo Hrvatske. Međutim, ti planovi su propali pobedom <a href="/wiki/Narodnooslobodila%C4%8Dka_vojska_Jugoslavije" title="Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije">partizana</a> i njihovog koncepta nove, socijalističke i federativne Jugoslavije. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Nedićeva_Velika_Srbija"><span id="Nedi.C4.87eva_Velika_Srbija"></span>Nedićeva Velika Srbija</h3></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Svesrbija_en.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/74/Svesrbija_en.png/220px-Svesrbija_en.png" decoding="async" width="220" height="206" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/74/Svesrbija_en.png/330px-Svesrbija_en.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/74/Svesrbija_en.png/440px-Svesrbija_en.png 2x" data-file-width="1076" data-file-height="1007" /></a><figcaption>Rekonstrukcija "SveSrbije" na karti okupirane Jugoslavije</figcaption></figure> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članak: <a href="/wiki/Nedi%C4%87eva_Velika_Srbija" title="Nedićeva Velika Srbija">Nedićeva Velika Srbija</a></i></div></dd></dl> <p>Predsednik vlade okupirane Srbije Milan Nedić je predložio stvaranje Velike Srbije, koju je nazivao "SveSrbija". Ovaj projekat je predviđao ujedinjenje Srbije i Crne Gore u njihovim tadašnjim ratnim granicama, kao i priključenje određenih delova Nezavisne Države Hrvatske nastanjenih Srbima. Nedić je ovaj predlog 1943. godine izneo Adolfu Hitleru, koji ga je odbio. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Velikosrpska_ideologija_u_Drugoj_Jugoslaviji">Velikosrpska ideologija u Drugoj Jugoslaviji</h2></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Narodnooslobodila%C4%8Dka_borba" class="mw-redirect" title="Narodnooslobodilačka borba">Narodnooslobodilačka borba</a>, <a href="/wiki/AVNOJ" class="mw-redirect" title="AVNOJ">AVNOJ</a> i <a href="/wiki/SFRJ" class="mw-redirect" title="SFRJ">SFRJ</a></i></div></dd></dl> <p>Pobedom <a href="/wiki/Narodnooslobodila%C4%8Dka_vojska_Jugoslavije" title="Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije">partizana</a> u Drugom svetskom ratu, u skladu sa odlukama <a href="/wiki/Drugo_zasjedanje_AVNOJ-a" title="Drugo zasjedanje AVNOJ-a">drugog zasedanja AVNOJ-a</a> u <a href="/wiki/Jajce" title="Jajce">Jajcu</a> <a href="/wiki/1943" title="1943">1943</a>. godine, obnovljena je <a href="/wiki/Demokratska_Federativna_Jugoslavija" title="Demokratska Federativna Jugoslavija">jugoslovenska država na republikanskim i federalističkim principima</a>, u kojoj je predviđeno da <a href="/wiki/Ju%C5%BEni_Slaveni" title="Južni Slaveni">južnoslovenski</a> narodi (<a href="/wiki/Srbi" title="Srbi">Srbi</a>, <a href="/wiki/Hrvati" title="Hrvati">Hrvati</a>, <a href="/wiki/Slovenci" title="Slovenci">Slovenci</a>, <a href="/wiki/Makedonci" title="Makedonci">Makedonci</a> i <a href="/wiki/Crnogorci" title="Crnogorci">Crnogorci</a>) žive u ustavnim republikama sa jednakim pravima. Crnogorcima i Makedoncima, a kasnije i Muslimanima, je priznato pravo na sopstvenu naciju. Stvoreno je šest socijalističkih republika, a na teritoriji <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Republika_Srbija" title="Socijalistička Republika Srbija">SR Srbije</a> su stvorene dve autonomne pokrajine. U <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Federativna_Republika_Jugoslavija" title="Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija">socijalističkoj federativnoj republici Jugoslaviji</a>, zvanična ideologija je bila <a href="/wiki/Bratstvo_i_jedinstvo" title="Bratstvo i jedinstvo">bratstvo-jedinstvo</a>, a <a href="/wiki/Nacionalizam" title="Nacionalizam">nacionalizam</a> je smatran štetnom pojavom. </p><p>Velikosrpska idelogija je stoga razvijana izvan Jugoslavije, uglavnom među četnicima u emigraciji. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Sporazum_Pavelić-Stojadinović_(1954)"><span id="Sporazum_Paveli.C4.87-Stojadinovi.C4.87_.281954.29"></span>Sporazum Pavelić-Stojadinović (1954)</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članak: <a href="/wiki/Sporazum_Paveli%C4%87-Stojadinovi%C4%87" title="Sporazum Pavelić-Stojadinović">Sporazum Pavelić-Stojadinović</a></i></div></dd></dl> <p><a href="/wiki/Sporazum_Paveli%C4%87-Stojadinovi%C4%87" title="Sporazum Pavelić-Stojadinović">Sporazum Pavelić-Stojadinović</a> je bio posleratni sporazum u emigraciji između <a href="/wiki/Usta%C5%A1e" title="Ustaše">ustaškog</a> vođe i bivšeg <a href="/wiki/Poglavnik" title="Poglavnik">poglavnika</a> <a href="/wiki/Nezavisna_Dr%C5%BEava_Hrvatska" title="Nezavisna Država Hrvatska">Nezavisne Države Hrvatske</a> <a href="/wiki/Ante_Paveli%C4%87" title="Ante Pavelić">Ante Pavelića</a>, i srpskog radikalskog vođe i bivšeg predsednika kraljevske vlade <a href="/wiki/Milan_Stojadinovi%C4%87" title="Milan Stojadinović">Milana Stojadinovića</a>, potpisan krajem <a href="/wiki/1954" title="1954">1954</a>. godine u <a href="/wiki/Buenos_Aires" title="Buenos Aires">Buenos Airesu</a>. Sporazum je predviđao razbijanje <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Federativna_Republika_Jugoslavija" title="Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija">Federativne Narodne Republike Jugoslavije</a> (FNRJ) na tri nezavisne države: <a href="/wiki/Slovenija" title="Slovenija">Sloveniju</a>, <a href="/wiki/Hrvatska" title="Hrvatska">Hrvatsku</a> i <a href="/wiki/Srbija" title="Srbija">Srbiju</a>. Pavelić i Stojadinović su branili ovaj antikomunistički savez (obje emigracije nisu priznavale legalnost Titovog režima u Jugoslaviji) kao novi srpskohrvatski sporazum koji je trebao da zameni zastareli <a href="/wiki/Sporazum_Cvetkovi%C4%87-Ma%C4%8Dek" title="Sporazum Cvetković-Maček">Sporazum Cvetković-Maček</a> iz <a href="/wiki/1939" title="1939">1939</a>. godine, kojim je uspostavljena <a href="/wiki/Banovina_Hrvatska" title="Banovina Hrvatska">Banovina Hrvatska</a>. </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Sporazum_Pavelic-Stojadinovic.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f5/Sporazum_Pavelic-Stojadinovic.png/220px-Sporazum_Pavelic-Stojadinovic.png" decoding="async" width="220" height="181" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f5/Sporazum_Pavelic-Stojadinovic.png/330px-Sporazum_Pavelic-Stojadinovic.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f5/Sporazum_Pavelic-Stojadinovic.png/440px-Sporazum_Pavelic-Stojadinovic.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="824" /></a><figcaption>Granice prema <a href="/wiki/Sporazum_Paveli%C4%87-Stojadinovi%C4%87" title="Sporazum Pavelić-Stojadinović">sporazumu Pavelić-Stojadinović</a>.</figcaption></figure> <p>Sporazum Pavelić-Stojadinović je predviđao podelu Bosne tako da bi Bosanska Krajina pripala Hrvatskoj, dok bi najveći deo centralne sa istočnom Bosnom, istočna Hercegovina i južna Dalmacija pripali Srbiji. Ovaj sporazum je izazvao žestoke reakcije <a href="/wiki/Hrvatska_dijaspora" title="Hrvatska dijaspora">hrvatske emigracije</a>, <a href="/wiki/Srpska_dijaspora" title="Srpska dijaspora">srpske emigracije</a> i <a href="/wiki/Josip_Broz_Tito" title="Josip Broz Tito">Titovog</a> režima u Jugoslaviji. Pavelić i Stojadinović su proglašeni za nacionalne izdajnike od strane ustaških i četničkih političkih krugova u iseljenju, dok je jugoslovenski režim odbacivao značaj sporazuma kao "račun bez krčmara", ističući da Pavelić i Stojadinović više nisu nikoga predstavljali.<sup id="cite_ref-81" class="reference"><a href="#cite_note-81"><span class="cite-bracket">[</span>81<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Ovaj sporazum neki smatraju za temelj o kojem će <a href="/wiki/Slobodan_Milo%C5%A1evi%C4%87" title="Slobodan Milošević">Milošević</a> i <a href="/wiki/Franjo_Tu%C4%91man" title="Franjo Tuđman">Tuđman</a> <a href="/wiki/Sastanak_u_Kara%C4%91or%C4%91evu" title="Sastanak u Karađorđevu">razgovarati u Karađorđevu</a> 35 godina kasnije“.<sup id="cite_ref-Pres_82-0" class="reference"><a href="#cite_note-Pres-82"><span class="cite-bracket">[</span>82<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Velikosrpska_ideologija_za_vrijeme_raspada_SFRJ">Velikosrpska ideologija za vrijeme raspada SFRJ</h2></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Raspad_SFRJ" class="mw-redirect" title="Raspad SFRJ">Raspad SFRJ</a> i <a href="/wiki/Srbija_u_jugoslovenskim_ratovima" class="mw-redirect" title="Srbija u jugoslovenskim ratovima">Srbija u jugoslovenskim ratovima</a></i></div><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>To je pitanje sloboda i prava bivstvovanja srpskog etnosa u celini svog duhovnog, kulturnog i istorijskog identiteta bez obzira na sadašnje republičke granice i konstituciju Jugoslavije. Ako se ta sloboda i to pravo ne uvažava, onda nije ostvaren</p></blockquote></dd></dl><p> istorijski cilj srpskog naroda – ujedinjenje svih Srba u jednoj državi (...).<sup id="cite_ref-83" class="reference"><a href="#cite_note-83"><span class="cite-bracket">[</span>83<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Dobrica_%C4%86osi%C4%87" title="Dobrica Ćosić">Dobrica Ćosić</a></cite></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Breakup_of_Yugoslavia.gif" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/85/Breakup_of_Yugoslavia.gif/220px-Breakup_of_Yugoslavia.gif" decoding="async" width="220" height="177" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/85/Breakup_of_Yugoslavia.gif/330px-Breakup_of_Yugoslavia.gif 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/85/Breakup_of_Yugoslavia.gif/440px-Breakup_of_Yugoslavia.gif 2x" data-file-width="1545" data-file-height="1242" /></a><figcaption><a href="/wiki/Raspad_SFRJ" class="mw-redirect" title="Raspad SFRJ">Raspad SFRJ</a> (1991-2008)</figcaption></figure> <p>Polovinom 1980-ih Srpska akademija nauka i umetnosti donosi <a href="/wiki/Memorandum_SANU" title="Memorandum SANU">Memorandum SANU</a>, koji iznosi stanovište da su Srbi diskriminisani u Jugoslaviji i da se nad njima vrši genocid od strane Albanaca na <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Autonomna_Pokrajina_Kosovo" title="Socijalistička Autonomna Pokrajina Kosovo">Kosovu</a>. Nakon toga dolazi do bujanja srpskog nacionalizma i talasa organizovanih protesta Srba i Crnogoraca širom zemlje (mitingaši su imali prevoz organizovan autobusima<sup id="cite_ref-84" class="reference"><a href="#cite_note-84"><span class="cite-bracket">[</span>84<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>). Pod pritiskom demonstracija, dolazi do rušenja pokrajinskih vlasti Vojvodine i Kosova, zajedno sa republičkim vlastima Crne Gore, i njihove smene ljudima odanim Slobodanu Miloševiću. </p><p>Srpski nacionalisti su označili Jugoslaviju kao najveću katastrofu Srbije, smatrajući kobnom greškom što je Srbija pristala na jugoslovensku državu, umesto da je stvorila Veliku Srbiju u povoljnom periodu nakon Prvog svetskog rata.<sup id="cite_ref-Srbija%20i%20Srednja%20Evropa_85-0" class="reference"><a href="#cite_note-Srbija%2520i%2520Srednja%2520Evropa-85"><span class="cite-bracket">[</span>85<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Tokom <a href="/wiki/Ratovi_u_biv%C5%A1oj_Jugoslaviji" title="Ratovi u bivšoj Jugoslaviji">jugoslovenskih ratova</a> 1990-ih, ujedinjenje Srba je bio cilj koji su zastupali srpski političari,<sup id="cite_ref-knowledgerush_13-3" class="reference"><a href="#cite_note-knowledgerush-13"><span class="cite-bracket">[</span>13<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> nasuprot nastojanjima međunarodne zajednice za očuvanjem postojećih granica jugoslovenskih republika. Velikosrpskom idejom su bili prožeti glavni činioci srpske politike (uključujući <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_partija_Srbije" title="Socijalistička partija Srbije">SPS</a>, <a href="/wiki/Srpska_radikalna_stranka" title="Srpska radikalna stranka">SRS</a> i <a href="/wiki/Srpski_pokret_obnove" title="Srpski pokret obnove">SPO</a>).<sup id="cite_ref-UN_18-1" class="reference"><a href="#cite_note-UN-18"><span class="cite-bracket">[</span>18<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-Klemen%C4%8Di%C4%87_76-1" class="reference"><a href="#cite_note-Klemen%25C4%258Di%25C4%2587-76"><span class="cite-bracket">[</span>76<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> <a href="/wiki/Arbitra%C5%BEna_komisija_Mirovne_konferencije_o_Jugoslaviji" title="Arbitražna komisija Mirovne konferencije o Jugoslaviji">Međunarodna arbitražna komisija o Jugoslaviji</a> je 1991. godine dala <a href="/wiki/Pravo" title="Pravo">pravno</a> mišljenje da samo republike imaju pravo na proglašenje nezavisnosti, a da narodi nemaju, čime je želja srpskog naroda za jedinstvenom državom međunarodno pravno proglašena nelegalnom. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Memorandum_SANU_(1986)"><span id="Memorandum_SANU_.281986.29"></span>Memorandum SANU (1986)</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članak: <a href="/wiki/Memorandum_SANU" title="Memorandum SANU">Memorandum SANU</a></i></div></dd></dl> <p><a href="/wiki/Memorandum_SANU" title="Memorandum SANU">Memorandum SANU</a> je dokument koji je izradila <a href="/wiki/Srpska_akademija_nauka_i_umetnosti" title="Srpska akademija nauka i umetnosti">Srpska akademija nauka i umetnosti</a> (SANU) između <a href="/wiki/1985" title="1985">1985</a>. i <a href="/wiki/1986" title="1986">1986</a>. godine, kao strateški program srpske inteligencije. Memorandum naglašava težak položaj i neravnopravnost srpskog naroda u Jugoslaviji, a posebno na Kosovu, gde se, kako je navedeno, sprovodi „fizički, politički, pravni i kulturni <a href="/wiki/Genocid" title="Genocid">genocid</a> nad srpskim stanovništvom“. <a href="/wiki/Demonstracije_na_Kosovu_1981." title="Demonstracije na Kosovu 1981.">Demonstracije Albanaca na Kosovu 1981. godine</a> srpski akademici nazivaju „neofašističkom agresijom“.<sup id="cite_ref-86" class="reference"><a href="#cite_note-86"><span class="cite-bracket">[</span>86<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Memorandum dalje kritikuje <a href="/w/index.php?title=Konfederalizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Konfederalizam (stranica ne postoji)">konfederalizam</a> i velika ovlaštenja autonomnih pokrajina, omogućena <a href="/wiki/Ustav_Jugoslavije_od_1974._godine" class="mw-redirect" title="Ustav Jugoslavije od 1974. godine">jugoslovenskim ustavom iz 1974. godine</a>, ocenjujući da su Srbi njime diskriminisani.<sup id="cite_ref-esiweb_87-0" class="reference"><a href="#cite_note-esiweb-87"><span class="cite-bracket">[</span>87<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Srpski akademici zaključuju da „srpsko pitanje“ neće biti rešeno pre ostvarenja punog nacionalnog i kulturnog jedinstva Srba, bez obzira gde žive (strane 70-73). </p><p>Memoradum je neposredno po objavljivanju izazvao burne reakcije u zemlji, zbog svojih pogleda na stanje nacije i zahteva za temeljnom reorganizacijom SFJR.<sup id="cite_ref-88" class="reference"><a href="#cite_note-88"><span class="cite-bracket">[</span>88<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Dan nakon objave memoranduma, tadašnji predsednik SR Srbije Ivan Stambolić ga je nazvao ratnim manifestom za srpske komesare. Danas se među mnogima u Jugoslaviji, uključujući i Srbiju, ovaj dokument se smatra izrazom velikosrpskog <a href="/wiki/Nacionalizam" title="Nacionalizam">nacionalizma</a><sup id="cite_ref-89" class="reference"><a href="#cite_note-89"><span class="cite-bracket">[</span>89<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> i sredstvom širenja <a href="/wiki/Albanofobija" title="Albanofobija">anti-albanskih osećanja</a>.<sup id="cite_ref-UN_18-2" class="reference"><a href="#cite_note-UN-18"><span class="cite-bracket">[</span>18<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Smatra se da je Memorandum SANU imao ključnu ulogu u <a href="/wiki/Raspad_SFRJ" class="mw-redirect" title="Raspad SFRJ">raspadu SFR Jugoslavije</a> i bitno doprineo <a href="/wiki/Ratovi_u_biv%C5%A1oj_Jugoslaviji" title="Ratovi u bivšoj Jugoslaviji">jugoslovenskim ratovima</a>.<sup id="cite_ref-esiweb_87-1" class="reference"><a href="#cite_note-esiweb-87"><span class="cite-bracket">[</span>87<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Antibirokratska_revolucija_(1987-1989)"><span id="Antibirokratska_revolucija_.281987-1989.29"></span>Antibirokratska revolucija (1987-1989)</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Antibirokratska_revolucija" title="Antibirokratska revolucija">Antibirokratska revolucija</a>, <a href="/wiki/Osma_sednica_CK_SKS" title="Osma sednica CK SKS">Osma sednica CK SKS</a> i <a href="/wiki/Govor_na_Gazimestanu" title="Govor na Gazimestanu">Govor na Gazimestanu</a></i></div></dd></dl> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Milosevic_Gazimestan.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/thumb/1/14/Milosevic_Gazimestan.jpg/150px-Milosevic_Gazimestan.jpg" decoding="async" width="150" height="228" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/thumb/1/14/Milosevic_Gazimestan.jpg/225px-Milosevic_Gazimestan.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/thumb/1/14/Milosevic_Gazimestan.jpg/300px-Milosevic_Gazimestan.jpg 2x" data-file-width="578" data-file-height="877" /></a><figcaption><a href="/wiki/Slobodan_Milo%C5%A1evi%C4%87" title="Slobodan Milošević">Slobodan Milošević</a> <a href="/wiki/Govor_na_Gazimestanu" title="Govor na Gazimestanu">govori na Gazimestanu</a>.</figcaption></figure> <p>Antibirokratska revolucija označava niz masovnih protesta 1988/1989. pomoću kojih je predsednik <a href="/wiki/Centralni_komitet" title="Centralni komitet">CK</a> <a href="/wiki/Savez_komunista_Srbije" title="Savez komunista Srbije">SK Srbije</a> <a href="/wiki/Slobodan_Milo%C5%A1evi%C4%87" title="Slobodan Milošević">Slobodan Milošević</a> srušio pokrajinske vlasti <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Autonomna_Pokrajina_Vojvodina" title="Socijalistička Autonomna Pokrajina Vojvodina">SAP Vojvodine</a> i <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Autonomna_Pokrajina_Kosovo" title="Socijalistička Autonomna Pokrajina Kosovo">SAP Kosova</a>, kao i partijsko i republičko (državno) rukovodstvo <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Republika_Crna_Gora" title="Socijalistička Republika Crna Gora">SR Crne Gore</a>, postavivši na njihovo mesto svoje pristalice.<sup id="cite_ref-Antibirokratska%20revolucija_90-0" class="reference"><a href="#cite_note-Antibirokratska%2520revolucija-90"><span class="cite-bracket">[</span>90<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Time je Srbija stekla kontrolu nad 4 od 8 glasova u <a href="/wiki/Predsjedni%C5%A1tvo_SFRJ" title="Predsjedništvo SFRJ">federalnom predsedništvu</a> i kontrolu nad <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Jugoslavije" class="mw-redirect" title="Komunistička partija Jugoslavije">Savezom komunista Jugoslavije</a>.<sup id="cite_ref-UN_18-3" class="reference"><a href="#cite_note-UN-18"><span class="cite-bracket">[</span>18<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>, što joj je omogućilo prevlast u saveznim organima vlasti<sup id="cite_ref-Antibirokratska%20revolucija_90-1" class="reference"><a href="#cite_note-Antibirokratska%2520revolucija-90"><span class="cite-bracket">[</span>90<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Antibirokratska revolucija je završena izmenama Ustava SR Srbije 1989. kojima je značajno smanjena dotadašnja autonomija Vojvodine i Kosova. </p><p>Milošević je, završivši „antibirokratsku revoluciju“ u Srbiji, planirao njen nastavak u ostalim jugoslovenskim republikama, ali je naišao na ozbiljan otpor, ponajviše od Slovenije i <a href="/wiki/Hrvatska" title="Hrvatska">Hrvatske</a>, koje su smatrale da zemlju treba urediti na konfederativnim principima.<sup id="cite_ref-Antibirokratska%20revolucija_90-2" class="reference"><a href="#cite_note-Antibirokratska%2520revolucija-90"><span class="cite-bracket">[</span>90<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Tada je započela ozbiljna politička kriza, koja je usledila raspadom <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Jugoslavije" class="mw-redirect" title="Komunistička partija Jugoslavije">Saveza komunista Jugoslavije</a>, a ubrzo i oružanim sukobima na tlu SFRJ.<sup id="cite_ref-91" class="reference"><a href="#cite_note-91"><span class="cite-bracket">[</span>91<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Šešeljev_plan_Velike_Srbije"><span id=".C5.A0e.C5.A1eljev_plan_Velike_Srbije"></span>Šešeljev plan Velike Srbije</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članak: <a href="/wiki/Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica" title="Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica">Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica</a></i></div></dd></dl> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Map_of_Greater_Serbia_(in_Yugoslavia).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/Map_of_Greater_Serbia_%28in_Yugoslavia%29.svg/220px-Map_of_Greater_Serbia_%28in_Yugoslavia%29.svg.png" decoding="async" width="220" height="186" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/Map_of_Greater_Serbia_%28in_Yugoslavia%29.svg/330px-Map_of_Greater_Serbia_%28in_Yugoslavia%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/Map_of_Greater_Serbia_%28in_Yugoslavia%29.svg/440px-Map_of_Greater_Serbia_%28in_Yugoslavia%29.svg.png 2x" data-file-width="1283" data-file-height="1085" /></a><figcaption>Šešeljev plan Velike Srbije, u granicama <a href="/wiki/Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica" title="Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica">Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica</a>.</figcaption></figure> <p>Srpski četnički vođa <a href="/wiki/Vojislav_%C5%A0e%C5%A1elj" title="Vojislav Šešelj">Vojislav Šešelj</a> je početkom jugoslovenskih ratova ponovo aktuelizovao stari četnički plan o stvaranju velike Srbije i njenom etničkom čišćenju.<sup id="cite_ref-Zundhausen_92-0" class="reference"><a href="#cite_note-Zundhausen-92"><span class="cite-bracket">[</span>92<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> <a href="/wiki/%C5%A0e%C5%A1elj" class="mw-disambig" title="Šešelj">Šešeljev</a> plan Velike Srbije se zasnivao na načelu „<i>Gde su srpski grobovi, tu su srpske zemlje</i>“, kombinujući istorijsko i etničko pravo na teritorije susednih jugoslovenskih republika. On je u okvire Velike Srbije predlagao uključenje većeg dela teritorije SFRJ, i to celih republika <a href="/wiki/Srbija" title="Srbija">Srbije</a>, <a href="/wiki/Makedonija" class="mw-redirect" title="Makedonija">Makedonije</a>, <a href="/wiki/Crna_Gora" title="Crna Gora">Crne Gore</a>, <a href="/wiki/Bosna_i_Hercegovina" title="Bosna i Hercegovina">Bosne i Hercegovine</a>, kao i velikog dela <a href="/wiki/Hrvatska" title="Hrvatska">Republike Hrvatske</a>, podeljene po zamišljenoj liniji <a href="/wiki/Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica" title="Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica">Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica</a>.<sup id="cite_ref-%C5%A0e%C5%A1elj%20ICTY%20Case%20information%20sheet_16-1" class="reference"><a href="#cite_note-%25C5%25A0e%25C5%25A1elj%2520ICTY%2520Case%2520information%2520sheet-16"><span class="cite-bracket">[</span>16<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Smatra se da je Šešelj tu ideju preuzeo od Stevana Moljevića, četničkog ideologa iz Drugog svetskog rata.<sup id="cite_ref-Kurir_28-1" class="reference"><a href="#cite_note-Kurir-28"><span class="cite-bracket">[</span>28<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Iza ovog programskog opredeljenja stajao je Šešeljev <a href="/w/index.php?title=Srpski_%C4%8Detni%C4%8Dki_pokret&action=edit&redlink=1" class="new" title="Srpski četnički pokret (stranica ne postoji)">Srpski četnički pokret</a>, koji je kasnije preimenovan u <a href="/wiki/Srpska_radikalna_stranka" title="Srpska radikalna stranka">Srpsku radikalnu stranku</a>, koja je slala svoje dobrovoljce na jugoslovenska ratišta. SRS još uvek zvanično zastupa ovaj program.<sup id="cite_ref-Kurir_28-2" class="reference"><a href="#cite_note-Kurir-28"><span class="cite-bracket">[</span>28<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Bivši visoki zvaničnici Srpske radikalne stranke <a href="/wiki/Tomislav_Nikoli%C4%87" title="Tomislav Nikolić">Nikolić</a> i <a href="/wiki/Aleksandar_Vu%C4%8Di%C4%87" title="Aleksandar Vučić">Vučić</a> su nakon njenog napuštanja 2008. godine izjavili da je ideja Velike Srbije nerealna.<sup id="cite_ref-93" class="reference"><a href="#cite_note-93"><span class="cite-bracket">[</span>93<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Draškovićev_plan_Velike_Srbije"><span id="Dra.C5.A1kovi.C4.87ev_plan_Velike_Srbije"></span>Draškovićev plan Velike Srbije</h3></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Vukov-plan.gif" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Vukov-plan.gif/220px-Vukov-plan.gif" decoding="async" width="220" height="193" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Vukov-plan.gif/330px-Vukov-plan.gif 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Vukov-plan.gif/440px-Vukov-plan.gif 2x" data-file-width="941" data-file-height="824" /></a><figcaption>Vukov plan Velike Srbije.</figcaption></figure> <p><a href="/wiki/Vuk_Dra%C5%A1kovi%C4%87" title="Vuk Drašković">Vuk Drašković</a>, predsednik <a href="/wiki/Srpski_pokret_obnove" title="Srpski pokret obnove">Srpskog pokreta obnove</a>, je početkom 1990-ih predložio svoj plan preuredjenja raspadnute SFRJ formiranjem zajednice nezavisnih drzava, koja bi obuhvatala Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i BiH. BiH bi se po tom planu prosirila delovima Hrvatske sa visokim procentom Srba a prepustila Hrvatskoj delove Posavine i Zapadnu Hercegovinu ( sa rezultatom da Hrvatska postane etnicki homogenija a da BiH ima priblizno 50% i Srba i Bosnjaka). Ovaj plan je trebalo da bude neka vrsta mirovnog plana između Srba i Hrvata. Plan je podrazumevano preuređenje Bosne i Hercegovine tako što bi joj bili pripojeni delovi Hrvatske naseljeni Srbima, ali bi Hrvatskoj zauzvrat bili pripojeni delovi BiH naseljeni Hrvatima. 4 suverene drzave bi po tom planu uspostavili tesnije veze po pitanju spoljne politike i zajednicke komande nad jedinicama koji iziskuju vecu budzetsku potrosnju (avijacija, mehanizovanje jedinice) i vremenom kada bi se nacionalne strasti smirile pokusale da uspostave neke veze sa Hrvatskom i Slovenijom na zapadnim i demokratskim osnovama. Draskovic je predlozio ovaj plan tadasnjem Predsedniku Predsednistva SFRJ Stjepanu Mesicu, Jula 1991 ali je glatko odbijen. </p><p>Na početku rata u Hrvatskoj, Drašković organizuje dobrovoljačku vojnu formaciju pod nazivom <a href="/wiki/Srpska_garda" title="Srpska garda">Srpska garda</a> i šalje je na ratište. U to vreme je Vuk Drašković, kao pro-četnički političar, kritikovao Miloševića jer se oslanjanjem na komunizam, komunisticke kadrove JNA i antagonizmom prema zapadu Srbi van granica tadasnje Srbije dugorocno nisu mogli zastititi. Mada je Hrvatska, zajedno sa Vukovim politickim protivnicima u Srbiji ovaj predlog docekala sa cinizmom, sam Drašković i njegova stranka su kako su se Milosevicevom krivicom okolnosti menjale na stetu Srbije polako napustali ovaj program. Pojedini analiticari su stildjivo u proslosti odali priznanje Vuku Draskovicu na originalnosti plana, prevazilazenju etnickih iskljucivosti i utemeljenju na vrednostime EU, a sam Draskovic tvrdi da je o slicnom planu pozitivno razgovarao sa tadasnjim predsednikom BiH, Alijom Izetbegovicem (Januar 1992, knjiga "Meta"). </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Miloševićev_plan_"Krnje_Jugoslavije""><span id="Milo.C5.A1evi.C4.87ev_plan_.22Krnje_Jugoslavije.22"></span>Miloševićev plan "Krnje Jugoslavije"</h3></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članak: <a href="/wiki/Krnja_Jugoslavija" title="Krnja Jugoslavija">Krnja Jugoslavija</a></i></div><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>U novoj jugoslovenskoj državi biće najmanje tri federalne jedinice: Srbija, Crna Gora i ujedinjena bosanskohercegovacka i kninska oblast. Ako bosanski muslimani žele da ostanu u novoj jugoslovenskoj državi, moći će da ostanu. Ako budu hteli da se otcepe, moraju znati da će ... država bosanskih muslimana biti sa svih strana okružena srpskom teritorijom.<sup id="cite_ref-Malcolm_30-1" class="reference"><a href="#cite_note-Malcolm-30"><span class="cite-bracket">[</span>30<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite>Potpredsjednik stranke <a href="/wiki/Mihajlo_Markovi%C4%87" class="mw-redirect" title="Mihajlo Marković">Mihajlo Marković</a> na kongresu <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_partija_Srbije" title="Socijalistička partija Srbije">Socijalističke partije Srbije</a> 9. listopada 1991. u Peći.</cite></div></blockquote></dd></dl> <p>Uoči rasprada SFRJ, pripadnici srpske političke elite su pokušali da definišu srpske nacionalne ciljeve (poput "svi Srbi u jednoj državi") u okviru diskursa socijalističke Jugoslavije.<sup id="cite_ref-94" class="reference"><a href="#cite_note-94"><span class="cite-bracket">[</span>94<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Milošević je nameravao da stvori krnju Jugoslaviju, koja bi obuhvatala Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i delove Hrvatske naseljene Srbima. <a href="/wiki/Slobodan_Milo%C5%A1evi%C4%87" title="Slobodan Milošević">Slobodan Milošević</a> i tada vladajuća <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_partija_Srbije" title="Socijalistička partija Srbije">Socijalistička partija Srbije</a> su zauzeli stav da se Hrvatska može ocepiti ali ne može na to primorati <a href="/wiki/Srbi_u_Hrvatskoj" title="Srbi u Hrvatskoj">hrvatske Srbe</a> koji žele da nastave da žive u Jugoslaviji. On je sasvim otvoreno govorio o novom povlačenju granica u slučaju raspada Jugoslavije, koje bi trebalo da obuhvate sve oblasti u kojima žive Srbi, kao većina ili manjina.<sup id="cite_ref-Zundhausen_92-1" class="reference"><a href="#cite_note-Zundhausen-92"><span class="cite-bracket">[</span>92<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Jedan od tvoraca Memoranduma SANU i čelnik vladajuće <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_partija_Srbije" title="Socijalistička partija Srbije">Socijalističke partije Srbije</a>, je sredinom 1991. godine poručio<sup id="cite_ref-Klemen%C4%8Di%C4%87_76-2" class="reference"><a href="#cite_note-Klemen%25C4%258Di%25C4%2587-76"><span class="cite-bracket">[</span>76<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Nova državna granica mora ići linijom razgraničenja srpskog i hrvatskog naroda. <a href="/wiki/Jugoslovenska_narodna_armija" title="Jugoslovenska narodna armija">JNA</a> treba da posedne tu novu granicu.</p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Mihajlo_Markovi%C4%87" class="mw-redirect" title="Mihajlo Marković">Mihailo Marković</a></cite></div></blockquote> <p><a href="/wiki/Srpska_propaganda" title="Srpska propaganda">Srpska propaganda</a> je uporno ponavljala da su granice jugoslovenskih republika samo unutrašnje administrativne granice, koje ne mogu jednostranom odlukom postati međudržavne, a što je govorio i član 5. ustava SFRJ. Nakon što je Hrvatska <a href="/w/index.php?title=25_jun&action=edit&redlink=1" class="new" title="25 jun (stranica ne postoji)">25 juna</a> <a href="/wiki/1991" title="1991">1991</a>. proglasila nezavisnosti, Skupština Srbije je <a href="/wiki/8._7." title="8. 7.">8. jula</a> zatražila od saveznih organa i <a href="/wiki/Jugoslovenska_narodna_armija" title="Jugoslovenska narodna armija">JNA</a> da štite "samo onaj deo Jugoslavije u kojem se narodi koji žive na tim prostorima izjasne da žele živeti zajedno”.<sup id="cite_ref-95" class="reference"><a href="#cite_note-95"><span class="cite-bracket">[</span>95<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Miloševićevi planovi o stvaranju krnje Jugoslavije pod srpskom dominacijom padaju u vodu <a href="/wiki/1992" title="1992">1992</a>. godine proglašenjem nezavisnosti BiH i Makedonije, nakon čega Srbija ostaje u državnoj zajednici samo sa Crnom Gorom. </p><p>Prema optužbama <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_krivi%C4%8Dni_sud_za_biv%C5%A1u_Jugoslaviju" title="Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju">Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju</a>, Milošević je pokušao da nasiljem ostvari ideju "svi Srbi u jednoj državi", pri čemu nije otvoreno pominjao koncept "Velike Srbije", ali je sarađivao sa ekstremnim nacionalistima poput Šešelja koji su ga zagovarali. Prema mišljenju tužioca Džefrija Najsa, to su bili praktilno isti ciljevi, budući da su se granice zamišljene srpske države poklapale na liniji <a href="/wiki/Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica" title="Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica">Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica</a>.<sup id="cite_ref-96" class="reference"><a href="#cite_note-96"><span class="cite-bracket">[</span>96<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Analitičari smatraju da je Milošević insistirao da zadrži ime Jugoslavija iz dva razloga: 1) da bi opravdao aneksiju delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine, 2) da bi <a href="/wiki/Krnja_Jugoslavija" title="Krnja Jugoslavija">Krnja Jugoslavija</a> stekla međunarodno priznanje kao naslednica SFRJ.<sup id="cite_ref-97" class="reference"><a href="#cite_note-97"><span class="cite-bracket">[</span>97<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Oružana_dejstva_srpskih_jedinica_(1991-1995)"><span id="Oru.C5.BEana_dejstva_srpskih_jedinica_.281991-1995.29"></span>Oružana dejstva srpskih jedinica (1991-1995)</h3></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Former_Yugoslavia_1991-1995.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/95/Former_Yugoslavia_1991-1995.svg/220px-Former_Yugoslavia_1991-1995.svg.png" decoding="async" width="220" height="137" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/95/Former_Yugoslavia_1991-1995.svg/330px-Former_Yugoslavia_1991-1995.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/95/Former_Yugoslavia_1991-1995.svg/440px-Former_Yugoslavia_1991-1995.svg.png 2x" data-file-width="1832" data-file-height="1142" /></a><figcaption>Teritorije pod srpskom kontrolom za vrijeme ratova 1991-95</figcaption></figure> <p>Po uvođenju višestranačja u Jugoslaviji dolazi do grupisanja po nacionalnoj osnovi. U Srbiji se javljaju stranke koje javno traže stvaranje Velike Srbije. Nakon istupanja Hrvatske i Bosne i Hercegovine iz jugoslovenske federacije, dolazi do osnivanja srpskih entiteta u tim republikama. Na teritoriji Republike Hrvatske je samoproglašena <a href="/wiki/Republika_Srpska_Krajina" title="Republika Srpska Krajina">Republika Srpska Krajina</a>, a na teritoriji Bosne i Hercegovine <a href="/wiki/Republika_Srpska" title="Republika Srpska">Republika Srpska Bosna i Hercegovina</a>. Te nepriznate srpske „države“ su ubrzo obrazovale i svoje oružane snage <a href="/wiki/Srpska_vojska_Krajine" title="Srpska vojska Krajine">Srpsku vojsku Krajine</a> i <a href="/wiki/Vojska_Republike_Srpske" title="Vojska Republike Srpske">Vojsku Republike Srpske</a>, uz logističku podršku <a href="/wiki/Jugoslovenska_narodna_armija" title="Jugoslovenska narodna armija">Jugoslovenske narodne armije</a>, koja je ostala pod kontrolom Srbije.<sup id="cite_ref-Tu%C5%BEba%20Hrvatske_98-0" class="reference"><a href="#cite_note-Tu%25C5%25BEba%2520Hrvatske-98"><span class="cite-bracket">[</span>98<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Između predstavnika Srbije i vođa pobunjenih Srba je bilo pripremljeno ono što je Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu klasifikovao kao „<a href="/wiki/Udru%C5%BEeni_zlo%C4%8Dina%C4%8Dki_poduhvat" title="Udruženi zločinački poduhvat">zajednički zločinački poduhvat</a>“, koji je bio usmeren na sistematsko i nasilno proterivanje nesrba sa osvojenih područja.<sup id="cite_ref-Zundhausen_92-2" class="reference"><a href="#cite_note-Zundhausen-92"><span class="cite-bracket">[</span>92<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> S druge strane, iz Srbije je neprestano dolazilo uveravanje da Srbija nije u ratu i da ona ne može biti odgovorna za postupanje JNA, koja je pod formalnom komandom Predsedništva SFRJ.<sup id="cite_ref-Tu%C5%BEba%20Hrvatske_98-1" class="reference"><a href="#cite_note-Tu%25C5%25BEba%2520Hrvatske-98"><span class="cite-bracket">[</span>98<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>JNA je, pored neočetničkih kohorti, prihvatila hegemonističku strategiju, okrenula leđa svojoj prošlosti, krenula u besmisleni rat protiv svih u Jugoslaviji, a potom i protiv Evrope i svjeta.<sup id="cite_ref-99" class="reference"><a href="#cite_note-99"><span class="cite-bracket">[</span>99<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite>Pukovnik JNA dr Dušan Plenča</cite></div></blockquote> <p>Srbi u jugoslovenskim republikama nisu živeli u zasebnim etničkim sredinama, već zajedno sa ostalim stanovništvom, te nije bilo moguće sprovesti jasno razgraničenje između srpskih i ne-srpskih oblasti. U praksi je to bio povod za oružane sukobe oko teritorija, koji prerastaju u <a href="/wiki/Rat_u_Hrvatskoj" title="Rat u Hrvatskoj">rat u Hrvatskoj</a> i <a href="/wiki/Rat_u_Bosni_i_Hercegovini" title="Rat u Bosni i Hercegovini">rat u Bosni i Hercegovini</a>. U ovim ratovima su dejstovale i mnoge srpske paravojne formacije, među kojima <a href="/wiki/%C5%BDeljko_Ra%C5%BEnatovi%C4%87" title="Željko Ražnatović">Arkanovi</a> <a href="/wiki/Srpska_dobrovolja%C4%8Dka_garda" title="Srpska dobrovoljačka garda">tigrovi</a>, <a href="/wiki/%C5%A0e%C5%A1elj" class="mw-disambig" title="Šešelj">Šešeljevi</a> <a href="/wiki/%C4%8Cetnici" title="Četnici">četnici</a>, <a href="/wiki/Vuk_Dra%C5%A1kovi%C4%87" title="Vuk Drašković">Draškovićeva</a> <a href="/wiki/Srpska_garda" title="Srpska garda">Srpska garda</a>, <a href="/w/index.php?title=Knind%C5%BEe&action=edit&redlink=1" class="new" title="Knindže (stranica ne postoji)">Knindže</a> <a href="/wiki/Dragan_Vasiljkovi%C4%87" title="Dragan Vasiljković">Kapetana Dragana</a>, i drugi. Srpska strana je, ne mareći za međunarodne napore, radila na ostvarenju svog ratnog cilja – da osvoji kompaktna srpska područja u Hrvatskoj i BiH i protera tamošnje nesrpsko stanovništvo.<sup id="cite_ref-Zundhausen_92-3" class="reference"><a href="#cite_note-Zundhausen-92"><span class="cite-bracket">[</span>92<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Na osvojenim teritorijama je sprovođeno <a href="/wiki/Etni%C4%8Dko_%C4%8Di%C5%A1%C4%87enje" title="Etničko čišćenje">etničko čišćenje</a> i masovni zločini od kojih je najzloglasniji <a href="/wiki/Masakr_u_Srebrenici" class="mw-redirect" title="Masakr u Srebrenici">masakr u Srebrenici</a>. </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Nema mira bez saveza srpskih zemalja. Zajednička srpska država ostaje kao konačan cilj, a <a href="/wiki/Srpska_demokratska_stranka_(BiH)" title="Srpska demokratska stranka (BiH)">SDS</a> je jedina stranka sposobna da u miru dovede do kraja započeti posao.<sup id="cite_ref-100" class="reference"><a href="#cite_note-100"><span class="cite-bracket">[</span>100<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Biljana_Plav%C5%A1i%C4%87" title="Biljana Plavšić">Biljana Plavšić</a> po završetku rata u BiH</cite></div></blockquote> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Neuspeh_velikosrpske_ideje">Neuspeh velikosrpske ideje</h3></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Serbia_cities02.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Serbia_cities02.png/150px-Serbia_cities02.png" decoding="async" width="150" height="194" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Serbia_cities02.png/225px-Serbia_cities02.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Serbia_cities02.png/300px-Serbia_cities02.png 2x" data-file-width="541" data-file-height="698" /></a><figcaption>Srbija bez Kosova</figcaption></figure> <p><a href="/wiki/Srbi_u_Hrvatskoj" title="Srbi u Hrvatskoj">Srbi u Hrvatskoj</a> su odbili <a href="/wiki/Plan_Z-4" title="Plan Z-4">plan Z-4</a>, koji im je nudio široku autonomiju u okviru Republike Hrvatske. Pritom, međunarodna situacija po Srbe se definitivno promenila nakon <a href="/wiki/Masakr_u_Srebrenici" class="mw-redirect" title="Masakr u Srebrenici">masakra u Srebrenici</a> <a href="/wiki/11._7." title="11. 7.">11. jula</a> 1995. godine<sup id="cite_ref-Geneza_65-2" class="reference"><a href="#cite_note-Geneza-65"><span class="cite-bracket">[</span>65<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>, što je dovelo do sankcija UN protiv SRJ. <a href="/wiki/4._8." title="4. 8.">4. avgusta</a> 1995. godine, Hrvatska je sprovela <a href="/wiki/Operacija_Oluja" title="Operacija Oluja">operaciju Oluja</a> koja se završila padom samoproglašene Srpske Krajine i talasom srpskih izbeglica. Od <a href="/wiki/30._8." title="30. 8.">30. avgusta</a> do 14. septembra <a href="/wiki/NATO_bombardovanje_Republike_Srpske" class="mw-redirect" title="NATO bombardovanje Republike Srpske">NATO je bombardovao srpske položaje u BiH</a>, čime je prekinuta srpska <a href="/wiki/Opsada_Sarajeva" title="Opsada Sarajeva">opsada Sarajeva</a>. U novembru iste godine je potpisan <a href="/wiki/Dejtonski_mirovni_sporazum" class="mw-redirect" title="Dejtonski mirovni sporazum">Dejtonski mirovni sporazum</a>, kojim je završen ratu u Bosni i Hercegovini i kojim je Srbija konačno priznala suverenost i teritorijalni integritet BiH i Hrvatske. </p><p>Neuspeh prekrajanja državnih granica u jugoslavenskim ratovima je imao dalekosežne posledice po Srbiju i širi region. Srbi i država Srbija su tokom ratova, a kasnije i putem suđenja za ratne zločine, stekli užasnu reputaciju u svetskoj javnosti. Zločini počinjeni tokom jugoslovenskih ratova su poučili zapadne zemlje da mnogo brže reaguju u slučaju Kosova.<sup id="cite_ref-knowledgerush_13-4" class="reference"><a href="#cite_note-knowledgerush-13"><span class="cite-bracket">[</span>13<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Ubrzo nakon izbijanja <a href="/wiki/Kosovski_rat" class="mw-redirect" title="Kosovski rat">rata na Kosovu</a> <a href="/wiki/1998" title="1998">1998</a>. i prvih <a href="/wiki/Masakri_Albanaca_u_Kosovskom_ratu" class="mw-redirect" title="Masakri Albanaca u Kosovskom ratu">sistematskih pokolja Albanaca</a>, dolazi do <a href="/wiki/NATO_bombardovanje_SRJ" class="mw-redirect" title="NATO bombardovanje SRJ">NATO bombardovanja SRJ</a> <a href="/wiki/1999" title="1999">1999</a>. godine, nakon čega je Srbija izgubila kontrolu nad tom oblašću. Par godina kasnije, <a href="/wiki/Crna_Gora" title="Crna Gora">Crna Gora</a> je napustila državnu zajednicu sa Srbijom. <a href="/wiki/17._2." title="17. 2.">17. februara</a> <a href="/wiki/2008" title="2008">2008</a>. <a href="/wiki/Skup%C5%A1tina_Kosova" title="Skupština Kosova">parlament Kosova</a>, uz podršku <a href="/wiki/Evropska_unija" title="Evropska unija">EU</a> i <a href="/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEave" title="Sjedinjene Američke Države">SAD</a>,<sup id="cite_ref-101" class="reference"><a href="#cite_note-101"><span class="cite-bracket">[</span>101<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> proglašava jednostranu nezavisnost od Srbije.<sup id="cite_ref-102" class="reference"><a href="#cite_note-102"><span class="cite-bracket">[</span>102<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> <a href="/wiki/Holm_Sundhaussen" title="Holm Sundhaussen">Holm Zundhausen</a>, profesor istorije jugoistočne Evrope, u svojoj knjizi <i>Istorija Srbije od 19. do 21. veka</i> zaključuje sledeće: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Sa izvesnom sigurnošću može se reći da bi se istorija Srbije i srpskog društva odvijala drugačije da su se elite pre oko sto godina više zainteresovale za uređenje države i društva nego za teritorijalnu ekspanziju. Sa Pirovom pobedom u balkanskim ratovima 1912/1913. srpska država je natovarila sebi na vrat hipoteku sa kojom nikada nije uspela da izađe na kraj. Srbija je mogla da bude visokorazvijena zemlja. Potencijal za to je postojao. Ali on je žrtvovan u ime „velike ideje“, koja je Srbiju devedesetih godina prošlog veka unazadila za celo jedno stoleće.<sup id="cite_ref-Zundhausen_92-4" class="reference"><a href="#cite_note-Zundhausen-92"><span class="cite-bracket">[</span>92<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Holm_Sundhaussen" title="Holm Sundhaussen">Holm Sundhaussen</a></cite></div></blockquote> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Velikosrpska_ideologija_danas">Velikosrpska ideologija danas</h2></div> <p>Vojni poraz u nekoliko uzastopnih ratova, kao i ekonomsko nazadovanje i godine izolacije, su kod dijela srpske javnosti stvorile uvjete za radikalno odbacivanje velikosrpskog koncepta kao nespojivog sa srpskim nacionalnim interesima. Srpske vlade koje su slijedile <a href="/wiki/Demonstracije_5._oktobra_2000." title="Demonstracije 5. oktobra 2000.">pad Miloševića</a> su se nastojale maksimalno distancirati od njegove politike, odnosno kao primarni cilj umjesto širenja srpske države uvesti <a href="/w/index.php?title=Euroatlantske_integracije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Euroatlantske integracije (stranica ne postoji)">euroatlantske integracije</a>. Kao primjer za to služi izjava predsjednika <a href="/wiki/Boris_Tadi%C4%87" title="Boris Tadić">Borisa Tadića</a> koji je Srbiju u <a href="/wiki/Evropska_unija" title="Evropska unija">Evropskoj Uniji</a> opisao kao daleko lakši, bezbolniji način za ostvarenje ideala o životu svih Srba u istoj državi. </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>A ja kažem: ako bi trebalo da se održi Velika Srbija zločinom, ja na to pristao ne bih nikada; neka nestane Velike Srbije, ali zločinom da se održava – ne. Ako bi bilo potrebno i nužno jedino da se održi <a href="/wiki/Centralna_Srbija" title="Centralna Srbija">Mala Srbija</a> zločinom, ja i na to ne bih pristao. Neka nestane i Male Srbije ali zločinom da se održi – ne. I kad bi trebalo da se održi poslednji Srbin, ja da sam taj poslednji Srbin, a da se održi zločinom – ne pristajem, neka nas nestane ali da nestanemo kao ljudi, jer nećemo onda nestati, živi ćemo otići u ruke Boga Živoga.<sup id="cite_ref-103" class="reference"><a href="#cite_note-103"><span class="cite-bracket">[</span>103<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Patrijarh_srpski_Pavle" title="Patrijarh srpski Pavle">Patrijarh Pavle</a></cite></div></blockquote> <p>S druge strane, u Srbiji još uvijek postoje snage koje se otvoreno zalažu za koncept Velike Srbije. Među njih spadaju <a href="/wiki/Srpska_radikalna_stranka" title="Srpska radikalna stranka">Srpska radikalna stranka</a> i ekstremistički <a href="/wiki/Ota%C4%8Dastveni_pokret_Obraz" class="mw-redirect" title="Otačastveni pokret Obraz">pokret Obraz</a>. U nešto manje otvorenom vidu, za velikosrpsku ideju se zalažu i delovi <a href="/wiki/Srpska_akademija_nauka_i_umetnosti" title="Srpska akademija nauka i umetnosti">SANU</a>, <a href="/wiki/Srpska_pravoslavna_crkva" title="Srpska pravoslavna crkva">SPC</a>, <a href="/w/index.php?title=Narodne_partije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Narodne partije (stranica ne postoji)">Narodne partije</a> i <a href="/wiki/DSS" class="mw-disambig" title="DSS">DSS</a>.<sup id="cite_ref-104" class="reference"><a href="#cite_note-104"><span class="cite-bracket">[</span>104<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> U Bosni i Hercegovini, velikosrpsku politiku vodi <a href="/wiki/Srpska_demokratska_stranka_(BiH)" title="Srpska demokratska stranka (BiH)">Srpska demokratska stranka</a>. </p><p>Velikosrpsku ideju danas mnogi <a href="/wiki/Hrvati" title="Hrvati">Hrvati</a>, <a href="/wiki/Bo%C5%A1njaci" title="Bošnjaci">Bošnjaci</a> i <a href="/wiki/Albanci" title="Albanci">Albanci</a> vide kao prepreku dobrosusedskih odnosa.<sup id="cite_ref-105" class="reference"><a href="#cite_note-105"><span class="cite-bracket">[</span>105<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Izvori">Izvori</h2></div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41556849">.mw-parser-output .reflist{font-size:90%;margin-bottom:0.5em;list-style-type:decimal}.mw-parser-output .reflist .references{font-size:100%;margin-bottom:0;list-style-type:inherit}.mw-parser-output .reflist-columns-2{column-width:30em}.mw-parser-output .reflist-columns-3{column-width:25em}.mw-parser-output .reflist-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .reflist-columns ol{margin-top:0}.mw-parser-output .reflist-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .reflist-upper-alpha{list-style-type:upper-alpha}.mw-parser-output .reflist-upper-roman{list-style-type:upper-roman}.mw-parser-output .reflist-lower-alpha{list-style-type:lower-alpha}.mw-parser-output .reflist-lower-greek{list-style-type:lower-greek}.mw-parser-output .reflist-lower-roman{list-style-type:lower-roman}</style><div class="reflist reflist-columns references-column-width reflist-columns-2"> <ol class="references"> <li id="cite_note-Na%C4%8Dertanije-1"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Na%25C4%258Dertanije_1-0">1,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Na%25C4%258Dertanije_1-1">1,1</a></sup></span> <span class="reference-text"><a class="external text" href="https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5">Ilija Garašanin, Načertanije</a></span> </li> <li id="cite_note-Komisija-2"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-Komisija_2-0">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.archive.org/details/reportofinternat00inteuoft">Report of the International Commission to Inquire into the Causes and Conduct of the Balkan Wars</a></span> </li> <li id="cite_note-3"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-3">↑</a></span> <span class="reference-text">Ovo podrazumeva i oblasti srednjevekovne srpske države u kojima Srbi odavno ne čine većinsko stanovništvo, kao i neke istorijske oblasti kojima su srpski feudalci samo privremeno upravljali (vidi <a href="/wiki/Stara_Srbija" title="Stara Srbija">Stara Srbija</a>).</span> </li> <li id="cite_note-Encyclopedia%20of%20Eastern%20Europe-4"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Encyclopedia%2520of%2520Eastern%2520Europe_4-0">4,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Encyclopedia%2520of%2520Eastern%2520Europe_4-1">4,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Encyclopedia%2520of%2520Eastern%2520Europe_4-2">4,2</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Encyclopedia%2520of%2520Eastern%2520Europe_4-3">4,3</a></sup></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20091009071152/http://www.questiaschool.com/read/106918273?title=N%3A%20Na%C4%8Dertanije">„<i>Načertanije</i>, Encyclopedia of Eastern Europe”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.questiaschool.com/read/106918273?title=N%3A%20Na%C4%8Dertanije">originala</a> na datum 2009-10-09<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-12</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=%27%27Na%C4%8Dertanije%27%27%2C+Encyclopedia+of+Eastern+Europe&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20091009071152%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.questiaschool.com%2Fread%2F106918273%3Ftitle%3DN%253A%2520Na%25C4%258Dertanije&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-5"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-5">↑</a></span> <span class="reference-text">Za Aleksandra Karađorđevića je Garašanin, kao ministar unutrašnjih poslova, izradio svoje Načertanije.</span> </li> <li id="cite_note-6"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-6">↑</a></span> <span class="reference-text">Vladavina Mihaila Obrenovića je vođena „velikom idejom“, a Garašanin je bio njegov ministar inostranih poslova.</span> </li> <li id="cite_note-Hall-7"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Hall_7-0">7,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Hall_7-1">7,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Hall_7-2">7,2</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=2-zAeObDX_gC&pg=PA13&lpg=PA13&dq=massacre+albanians+1912&source=bl&ots=4Q2jsiCI70&sig=kWhNWHp1kC2nwtahvzot70aKJB8&hl=en&ei=Ao6SSv2VLKbUmgPkkfWmAQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=16#v=onepage&q=&f=false">Richard C Hall, The Balkan Wars 1912-1913</a></span> </li> <li id="cite_note-8"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-8">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://media.srpskinacionalisti.com/index.php?id=37">Vojislav Šešelj, Ideologija srpskog nacionalizma</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20070110201126/http://media.srpskinacionalisti.com/index.php?id=37">Arhivirano</a> 2007-01-10 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a> <i>I Nikola Pašić je krajem rata davao diplomatske izjave o južnoslovenskom ujedinjenju, ali svi raspoloživi dokumenti, savremenici i istoričari svedoče da je njemu primarna bila Velika Srbija</i> (str. 717). <i>Kako zapaža Vasa Čubrilović, Nikola Pašić preuzima od Ilije Garašanina „...ujedinjenje Srpstva, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Staru Srbiju i Makedoniju i Crnu Goru s izlazom Srbije na more“</i> (str. 978).</span> </li> <li id="cite_note-9"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-9">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=KfqbujXqQBkC&pg=PA109&dq=%22Balkan+Federation%22&as_brr=3&client=firefox-a&cd=6#v=onepage&q=%22Balkan%20Federation%22&f=false">Ivo Banac, The national question in Yugoslavia: origins, history, politics (str. 110)</a></span> </li> <li id="cite_note-10"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-10">↑</a></span> <span class="reference-text">Holm Zundhausen: Istorija Srbije – od 19. do 21. veka, CLIO, Beograd, 2009.</span> </li> <li id="cite_note-11"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-11">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=HGI0Zhj6OcIC&printsec=frontcover&source=gbs_v2_summary_r&cad=0#v=onepage&q=Serbia%27s%20expansion">Heavenly Serbia: From Myth to Genocide</a>, <a href="/wiki/New_York_University_Press" title="New York University Press">New York University Press</a>, 1999. (str. 89.)</span> </li> <li id="cite_note-Stevan%20Dedijer-12"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Stevan%2520Dedijer_12-0">12,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Stevan%2520Dedijer_12-1">12,1</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2002/299/299_13.html">Stevan Dedijer, Velika Srbija i mali glupi akademici</a></span> </li> <li id="cite_note-knowledgerush-13"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-knowledgerush_13-0">13,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-knowledgerush_13-1">13,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-knowledgerush_13-2">13,2</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-knowledgerush_13-3">13,3</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-knowledgerush_13-4">13,4</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.knowledgerush.com/kr/encyclopedia/Greater_Serbia/">Greater Serbia</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20140421095928/http://www.knowledgerush.com/kr/encyclopedia/Greater_Serbia/">Arhivirano</a> 2014-04-21 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a> (knowledgerush.com)</span> </li> <li id="cite_note-14"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-14">↑</a></span> <span class="reference-text">Odluka <a href="/wiki/Drugo_zasjedanje_AVNOJ-a" title="Drugo zasjedanje AVNOJ-a">Drugog zasedanja AVNOJ-a</a>: „<i>Da se stvori federalna Jugoslavija, zasnovana na pravu o samoopredeljenju, u kojoj je planirano da južnoslovenski narodi: Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci žive u ustavnim republikama sa jednakim pravima</i>“.</span> </li> <li id="cite_note-15"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-15">↑</a></span> <span class="reference-text"><a class="external text" href="https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%94._%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D1%83_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B%D1%83_%D0%BE%D0%B4_20.12.1941.">Instrukcija D. Mihailovića Pavlu Đurišiću od 20.12.1941.</a>: „<i>Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etnički čistu u granicama Srbije — Crne Gore — Bosne i Hercegovine — Srema — Banata i Bačke</i>“.</span> </li> <li id="cite_note-%C5%A0e%C5%A1elj%20ICTY%20Case%20information%20sheet-16"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-%25C5%25A0e%25C5%25A1elj%2520ICTY%2520Case%2520information%2520sheet_16-0">16,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-%25C5%25A0e%25C5%25A1elj%2520ICTY%2520Case%2520information%2520sheet_16-1">16,1</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.un.org/icty/cases-e/cis/seselj/cis-seselj.pdf">Šešelj ICTY Case information sheet</a></span> </li> <li id="cite_note-17"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-17">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/6743607.stm">Serb leader jailed for war crimes</a></span> </li> <li id="cite_note-UN-18"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-UN_18-0">18,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-UN_18-1">18,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-UN_18-2">18,2</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-UN_18-3">18,3</a></sup></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20120504142243/http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/IV.htm#II-II">„Politika stvaranja Velike Srbije (Izveštaj Ujedinjenih nacija)”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/IV.htm#II-II">originala</a> na datum 2012-05-04<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-12</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Politika+stvaranja+Velike+Srbije+%28Izve%C5%A1taj+Ujedinjenih+nacija%29&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20120504142243%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.ess.uwe.ac.uk%2Fcomexpert%2FANX%2FIV.htm%23II-II&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-19"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-19">↑</a></span> <span class="reference-text">Za Balkanske ratove videti <a href="/wiki/Zlo%C4%8Dini_nad_Albancima_u_Balkanskim_ratovima" class="mw-redirect" title="Zločini nad Albancima u Balkanskim ratovima">Zločini nad Albancima u Balkanskim ratovima</a>, za Drugi svetski rat videti <a href="/wiki/Zlo%C4%8Dini_%C4%8Detnika_u_Drugom_svetskom_ratu" class="mw-redirect" title="Zločini četnika u Drugom svetskom ratu">Zločini četnika u Drugom svetskom ratu</a>, za jugoslovenske ratove videti <a href="/wiki/Masakr_u_Srebrenici" class="mw-redirect" title="Masakr u Srebrenici">Genocid u Srebrenici</a>, itd.</span> </li> <li id="cite_note-%C5%A0e%C5%A1elj-20"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-%25C5%25A0e%25C5%25A1elj_20-0">20,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-%25C5%25A0e%25C5%25A1elj_20-1">20,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-%25C5%25A0e%25C5%25A1elj_20-2">20,2</a></sup></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20070110201126/http://media.srpskinacionalisti.com/index.php?id=37">„Dr Vojislav Šešelj, <i>Ideologija srpskog nacionalizma</i>”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://media.srpskinacionalisti.com/index.php?id=37">originala</a> na datum 2007-01-10<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-12</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Dr+Vojislav+%C5%A0e%C5%A1elj%2C+%27%27Ideologija+srpskog+nacionalizma%27%27&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20070110201126%2Fhttp%3A%2F%2Fmedia.srpskinacionalisti.com%2Findex.php%3Fid%3D37&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-21"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-21">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.njegos.org/petrovics/slavserb.htm">Plan Petra I Petrovića o formiranju slaveno-serbskoga carstva</a></span> </li> <li id="cite_note-22"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-22">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=0_3Wt46vBv8C&pg=PA40&dq=serbian+empire&num=50&ei=xhz8SvPODIfcM-PDlPIO&client=firefox-a#v=onepage&q=serbian%20empire&f=false">Stevan K. Pavlowitch, Serbia: the history behind the name</a></span> </li> <li id="cite_note-23"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-23">↑</a></span> <span class="reference-text">Prema podnaslovu samog Načertanija.</span> </li> <li id="cite_note-24"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-24">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.e-novine.com/stav/37738-Otkrovenije-Velike-Srbije.html">Otkrovenije Velike Srbije</a></span> </li> <li id="cite_note-%C4%8Cedomir%20Popov-25"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-%25C4%258Cedomir%2520Popov_25-0">25,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-%25C4%258Cedomir%2520Popov_25-1">25,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-%25C4%258Cedomir%2520Popov_25-2">25,2</a></sup></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110717140241/http://www.ojkrajino.com/knjige/VELIKA%20SRBIJA%20-%20AKADEMIK%20CEDOMIR%20POPOV.pdf">„Čedomir Popov, Velika Srbija — stvarnost i mit”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ojkrajino.com/knjige/VELIKA%20SRBIJA%20-%20AKADEMIK%20CEDOMIR%20POPOV.pdf">originala</a> na datum 2011-07-17<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-12</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=%C4%8Cedomir+Popov%2C+Velika+Srbija+%E2%80%94+stvarnost+i+mit&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20110717140241%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.ojkrajino.com%2Fknjige%2FVELIKA%2520SRBIJA%2520-%2520AKADEMIK%2520CEDOMIR%2520POPOV.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ilija%20Gara%C5%A1anin-26"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-Ilija%2520Gara%25C5%25A1anin_26-0">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.namestuvoljno.com/magazin/trebalo-bi-znati/81-ilija-garaanin.html">Ilija Garašanin</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.today/20130104205052/http://www.namestuvoljno.com/magazin/trebalo-bi-znati/81-ilija-garaanin.html">Arhivirano</a> 2013-01-04 na <a href="/w/index.php?title=Archive.is&action=edit&redlink=1" class="new" title="Archive.is (stranica ne postoji)">Archive.is-u</a> (dobavljeno 22.06.09.)</span> </li> <li id="cite_note-27"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-27">↑</a></span> <span class="reference-text"><i>Načertanije</i>, <a href="/wiki/Enciklopedija_Jugoslavije" title="Enciklopedija Jugoslavije">Enciklopedija Jugoslavije</a>, MCMLVIII, Zagreb</span> </li> <li id="cite_note-Kurir-28"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Kurir_28-0">28,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Kurir_28-1">28,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Kurir_28-2">28,2</a></sup></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20090406031202/http://www.kurir-info.rs/clanak/politika/kurir-04-11-2008/velika-srbija">„Velika Srbija (Kurir)”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.kurir-info.rs/clanak/politika/kurir-04-11-2008/velika-srbija">originala</a> na datum 2009-04-06<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-12</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Velika+Srbija+%28Kurir%29&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20090406031202%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.kurir-info.rs%2Fclanak%2Fpolitika%2Fkurir-04-11-2008%2Fvelika-srbija&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-29"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-29">↑</a></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20070715055501/http://www.glas-koncila.hr/rubrike_interview.html?news_ID=4860">„RAZGOVOR: DR. MATO ARTUKOVIĆ”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.glas-koncila.hr/rubrike_interview.html?news_ID=4860">originala</a> na datum 2007-07-15<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-12</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=RAZGOVOR%3A+DR.+MATO+ARTUKOVI%C4%86&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20070715055501%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.glas-koncila.hr%2Frubrike_interview.html%3Fnews_ID%3D4860&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-Malcolm-30"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Malcolm_30-0">30,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Malcolm_30-1">30,1</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://utickibosnjaci.com/video/media/document/393.pdf">Povijest Bosne - Noel Malcolm</a><sup class="noprint Inline-Template"><span title=" since August 2021" style="white-space: nowrap;">[<i><a href="/wiki/Wikipedija:Mrtvi_eksterni_linkovi" title="Wikipedija:Mrtvi eksterni linkovi">mrtav link</a></i>]</span></sup></span> </li> <li id="cite_note-Evropa%20i%20srpsko%20pitanje-31"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Evropa%2520i%2520srpsko%2520pitanje_31-0">31,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Evropa%2520i%2520srpsko%2520pitanje_31-1">31,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Evropa%2520i%2520srpsko%2520pitanje_31-2">31,2</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Evropa%2520i%2520srpsko%2520pitanje_31-3">31,3</a></sup></span> <span class="reference-text"><a class="external text" href="https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0_%D0%B8_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_5">Vasilj Popović, Evropa i srpsko pitanje</a></span> </li> <li id="cite_note-32"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-32">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.spcportal.org/index.php?pg=1941&lang=sr">Knez Mihailo III Obrenović</a><sup class="noprint Inline-Template"><span title=" since September 2021" style="white-space: nowrap;">[<i><a href="/wiki/Wikipedija:Mrtvi_eksterni_linkovi" title="Wikipedija:Mrtvi eksterni linkovi">mrtav link</a></i>]</span></sup></span> </li> <li id="cite_note-33"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-33">↑</a></span> <span class="reference-text">Svetozar Marković, Načela narodne ekomonije, sveska II (str. 170), Nolit, Beograd, 1975.</span> </li> <li id="cite_note-34"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-34">↑</a></span> <span class="reference-text">Svetozar Marković, Srbija na istoku (str. 171), Prosveta, Beograd, 1946.</span> </li> <li id="cite_note-balkanska%20federacija-35"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-balkanska%2520federacija_35-0">35,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-balkanska%2520federacija_35-1">35,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-balkanska%2520federacija_35-2">35,2</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-balkanska%2520federacija_35-3">35,3</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-balkanska%2520federacija_35-4">35,4</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-balkanska%2520federacija_35-5">35,5</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.danas.rs/vesti/feljton/velika_srbija_ili_balkanska_federacija.24.html?news_id=143750">Velika Srbija ili balkanska federacija</a></span> </li> <li id="cite_note-Republika-36"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Republika_36-0">36,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Republika_36-1">36,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Republika_36-2">36,2</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2001/258/258_17.html">(Ne)zaboravljeni deo kulturne istorije</a></span> </li> <li id="cite_note-37"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-37">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_xix_vijeku/odnosi_cg_i_srbije_u_xix_i_xx_vijeku.htm">Budo Dragović: Odnosi Crne Gore i Srbije u XIX i XX vijeku</a></span> </li> <li id="cite_note-38"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-38">↑</a></span> <span class="reference-text">Nemački ambasador Ralf Hartman, u svojoj knjizi "Časni mešetari", str. 31</span> </li> <li id="cite_note-%C5%BDivanovi%C4%A7-39"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-%25C5%25BDivanovi%25C4%25A7_39-0">↑</a></span> <span class="reference-text">Ž. Živanović, Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka, Beograd, 1924, str. 275-277</span> </li> <li id="cite_note-40"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-40">↑</a></span> <span class="reference-text"><span class="citation book"><a href="/w/index.php?title=D-r_Vladan_%C4%90or%C4%91evi%C4%87&action=edit&redlink=1" class="new" title="D-r Vladan Đorđević (stranica ne postoji)">Đorđević, Vladan</a> (1908). <i>Istorija Srpsko-bugarskog rata 1885 g.</i>. Beograd.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Istorija+Srpsko-bugarskog+rata+1885+g.&rft.aulast=%C4%90or%C4%91evi%C4%87&rft.aufirst=Vladan&rft.au=%C4%90or%C4%91evi%C4%87%2C%26%2332%3BVladan&rft.date=1908&rft.pub=Beograd&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-41"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-41">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://gradski.e-pernik.com/comments.php?y=08&m=11&entry=entry081125-140009">Kapitanite pobeždavat generalite</a><sup class="noprint Inline-Template"><span title=" since October 2022" style="white-space: nowrap;">[<i><a href="/wiki/Wikipedija:Mrtvi_eksterni_linkovi" title="Wikipedija:Mrtvi eksterni linkovi">mrtav link</a></i>]</span></sup></span> </li> <li id="cite_note-Perovi%C4%87-42"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Perovi%25C4%2587_42-0">42,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Perovi%25C4%2587_42-1">42,1</a></sup></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20100103170104/http://www.e-novine.com/index.php?news=17341">„Latinka Perović, Pomirenje Srba i Hrvata i Srba i Albanaca”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.e-novine.com/index.php?news=17341">originala</a> na datum 2010-01-03<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-16</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Latinka+Perovi%C4%87%2C+Pomirenje+Srba+i+Hrvata+i+Srba+i+Albanaca&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20100103170104%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.e-novine.com%2Findex.php%3Fnews%3D17341&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-43"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-43">↑</a></span> <span class="reference-text"><span class="citation web">[/Gavrilo_Princip „Gavrilo Princip and the Black Hand organization”]. Bookrags.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Gavrilo+Princip+and+the+Black+Hand+organization&rft.atitle=&rft.pub=Bookrags&rft_id=%2FGavrilo_Princip&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-44"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-44">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=DkN6M2mvh9EC&pg=PA122">Alan Cassels, Ideology and international relations in the modern world</a></span> </li> <li id="cite_note-45"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-45">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://wwi.lib.byu.edu/index.php/The_Narodna_Odbrana">Narodna Odbrana (WWI Document Archive)</a></span> </li> <li id="cite_note-46"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-46">↑</a></span> <span class="reference-text">Moderna <a href="/wiki/Makedonci" title="Makedonci">makedonska nacija</a> je formirana tek nakon Drugog svetskog rata.</span> </li> <li id="cite_note-47"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-47">↑</a></span> <span class="reference-text"><a href="/wiki/Izve%C5%A1taj_me%C4%91unarodne_komisije_o_Balkanskim_ratovima" title="Izveštaj međunarodne komisije o Balkanskim ratovima">Izveštaj međunarodne komisije o Balkanskim ratovima</a> (str. 25, 26)</span> </li> <li id="cite_note-Beljo-48"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Beljo_48-0">48,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Beljo_48-1">48,1</a></sup></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20160305095231/http://www.hic.hr/books/jugoistocna-europa/velikesrbije.htm">„Međunarodni znanstveni skup "JUGOISTOCNA EUROPA 1918.-1995."”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.hic.hr/books/jugoistocna-europa/velikesrbije.htm">originala</a> na datum 2016-03-05<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-12</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Me%C4%91unarodni+znanstveni+skup+%22JUGOISTOCNA+EUROPA+1918.-1995.%22&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20160305095231%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.hic.hr%2Fbooks%2Fjugoistocna-europa%2Fvelikesrbije.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-Cviji%C4%87-49"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Cviji%25C4%2587_49-0">49,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Cviji%25C4%2587_49-1">49,1</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.rastko.rs/antropologija/cvijic/govori-clanci/jcvijic-aneksija.html">Jovan Cvijić, Aneksija Bosne i Hercegovine i srpsko pitanje</a></span> </li> <li id="cite_note-Knjiga%20o%20Kosovu-50"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Knjiga%2520o%2520Kosovu_50-0">50,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Knjiga%2520o%2520Kosovu_50-1">50,1</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_3.html">Dimitrije Bogdanović, Knjiga o Kosovu</a></span> </li> <li id="cite_note-51"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-51">↑</a></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20101231233639/http://www.hic.hr/books/greatserbia/cvijic.htm">„Jovan Cvijic, Selected statements”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.hic.hr/books/greatserbia/cvijic.htm">originala</a> na datum 2010-12-31<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-14</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Jovan+Cvijic%2C+Selected+statements&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20101231233639%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.hic.hr%2Fbooks%2Fgreatserbia%2Fcvijic.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-Chr%C3%ADost-52"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-Chr%25C3%25ADost_52-0">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=8hl9fUNUZfMC&pg=PA75&dq=cvijic+macedonia&as_brr=3&cd=3#v=onepage&q=cvijic%20macedonia&f=false">Diarmait Mac Giolla Chríost, Language, identity, and conflict</a></span> </li> <li id="cite_note-White-53"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-White_53-0">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=-7TgkO8utHIC&pg=PA236&dq=cvijic&as_brr=3&cd=7#v=onepage&q=cvijic&f=false">George W. White, Nationalism and territory: constructing group identity in Southeastern Europe</a></span> </li> <li id="cite_note-54"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-54">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.republika.co.rs/492-493/20.html">Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine</a></span> </li> <li id="cite_note-Izve%C5%A1taj-55"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Izve%25C5%25A1taj_55-0">55,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Izve%25C5%25A1taj_55-1">55,1</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.archive.org/details/reportofinternat00inteuoft">Izveštaj međunarodne komisije za ispitivanje uzroka i vođenja Balkanskih ratova</a></span> </li> <li id="cite_note-Bebler-56"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-Bebler_56-0">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.pescanik.info/content/view/2171/66/">Anton Bebler, Propuštena prilika</a><sup class="noprint Inline-Template"><span title=" since September 2021" style="white-space: nowrap;">[<i><a href="/wiki/Wikipedija:Mrtvi_eksterni_linkovi" title="Wikipedija:Mrtvi eksterni linkovi">mrtav link</a></i>]</span></sup></span> </li> <li id="cite_note-Golgota-57"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-Golgota_57-0">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external free" href="http://www.albanianhistory.net/texts20_1/AH1913_1.html">http://www.albanianhistory.net/texts20_1/AH1913_1.html</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20120531131757/http://www.albanianhistory.net/texts20_1/AH1913_1.html">Arhivirano</a> 2012-05-31 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a> Leo Frojndlih, Albanska golgota</span> </li> <li id="cite_note-58"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-58">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.danas.rs/dodaci/vikend/otpor_okupaciji_i_modernizaciji.26.html?news_id=105029">Otpor okupaciji i modernizaciji</a></span> </li> <li id="cite_note-59"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-59">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=OTW9XKUmrxsC&pg=PA10&lpg=PA10&dq=Ferizovic+renamed+Urosevac&source=bl&ots=NLelfTkW8w&sig=nDRzz3Z0Z09Cb9bIycD92xVp8pk&hl=en&ei=iGtGS6vKGsOz4QaJ9dn3Ag&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CAcQ6AEwAA#v=onepage&q=Ferizovic%20renamed%20Urosevac&f=false">Civil resistance in Kosovo, by Howard Clark</a> (p. 9, 10)</span> </li> <li id="cite_note-Vickers-60"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Vickers_60-0">60,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Vickers_60-1">60,1</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=IzI0uOZ2j6gC&pg=PA66&dq=serbia+albania+1912&as_brr=3&cd=8#v=onepage&q=serbia%20albania%201912&f=false">Miranda Vickers, The Albanians: a modern history</a></span> </li> <li id="cite_note-61"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-61">↑</a></span> <span class="reference-text">Dimitrije Tucović, Srbija i Albanija, Beograd, 1914.</span> </li> <li id="cite_note-62"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-62">↑</a></span> <span class="reference-text">Dimitrije Tucović, <i>Prva balkanska socijaldemokratska konferencija</i> (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 23) Prosveta, Beograd, 1950.</span> </li> <li id="cite_note-63"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-63">↑</a></span> <span class="reference-text">Dimitrije Tucović, Srbija i Arbanija (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 105) Prosveta, Beograd, 1950.</span> </li> <li id="cite_note-64"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-64">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.vreme.com/cms/view.php?id=347001">Seobe Dimitrija Tucovića</a></span> </li> <li id="cite_note-Geneza-65"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Geneza_65-0">65,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Geneza_65-1">65,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Geneza_65-2">65,2</a></sup></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20101029205055/http://www.camo.ch/geneza_vsrpstva.htm">„Geneza velikosrpskog nacionalizma”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.camo.ch/geneza_vsrpstva.htm">originala</a> na datum 2010-10-29<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-12</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Geneza+velikosrpskog+nacionalizma&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20101029205055%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.camo.ch%2Fgeneza_vsrpstva.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-66"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-66">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,719894,00.html">Elections</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20090113155405/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,719894,00.html">Arhivirano</a> 2009-01-13 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a>, <i><a href="/w/index.php?title=TIME_Magazine&action=edit&redlink=1" class="new" title="TIME Magazine (stranica ne postoji)">TIME Magazine</a></i>, February 23, 1925</span> </li> <li id="cite_note-67"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-67">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,846181,00.html">Balkan Politics</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080220082638/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,846181,00.html">Arhivirano</a> 2008-02-20 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a>, <i><a href="/w/index.php?title=TIME_Magazine&action=edit&redlink=1" class="new" title="TIME Magazine (stranica ne postoji)">TIME Magazine</a></i>, March 31, 1923</span> </li> <li id="cite_note-68"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-68">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,720153,00.html">The Opposition</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080620003240/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,720153,00.html">Arhivirano</a> 2008-06-20 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a>, <i><a href="/w/index.php?title=TIME_Magazine&action=edit&redlink=1" class="new" title="TIME Magazine (stranica ne postoji)">TIME Magazine</a></i>, April 6, 1925</span> </li> <li id="cite_note-69"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-69">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/osporavana-zemlja/Kominterna-i-Kraljevina-Srba-Hrvata-i-Slovenaca.lt.html">Kominterna i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca</a></span> </li> <li id="cite_note-KPJ%20II%201950-70"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-KPJ%2520II%25201950_70-0">70,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-KPJ%2520II%25201950_70-1">70,1</a></sup></span> <span class="reference-text">Istorijski arhiv KPJ II. Kongresi i zemaljske konferencije KPJ 1919-1937 (str. 69-70), Beograd 1950.</span> </li> <li id="cite_note-71"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-71">↑</a></span> <span class="reference-text">Istorijski arhiv KPJ II. Kongresi i zemaljske konferencije KPJ 1919-1937 (str 316), Beograd 1950.</span> </li> <li id="cite_note-72"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-72">↑</a></span> <span class="reference-text">Istorijski arhiv KPJ II. Kongresi i zemaljske konferencije KPJ 1919-1937 (str. 339), Beograd 1950.</span> </li> <li id="cite_note-73"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-73">↑</a></span> <span class="reference-text">Istorijski arhiv KPJ II. Kongresi i zemaljske konferencije KPJ 1919-1937 (str. 111-112), Beograd 1950.</span> </li> <li id="cite_note-74"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-74">↑</a></span> <span class="reference-text">Marko Lolić, Mladost revolucije (str. 41), Beograd, 1981.</span> </li> <li id="cite_note-Cicvari%C4%87-75"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-Cicvari%25C4%2587_75-0">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.scribd.com/doc/2680864/K-">Krsto Cicvarić, Velika Srbija</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20081009161301/http://www.scribd.com/doc/2680864/K-">Arhivirano</a> 2008-10-09 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a> <i>„Jasno da je učinjena velika pogreška što odmah posle pobede nije proglašena Velika Srbija. Da je proglašena Velika Srbija, mi danas ne bismo imali više teškoća s Hrvatima nego što ih imamo, a srpski narod bio bi kompaktniji i pretstavljao bi jaču silu nego što je sada slučaj“</i>.</span> </li> <li id="cite_note-Klemen%C4%8Di%C4%87-76"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Klemen%25C4%258Di%25C4%2587_76-0">76,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Klemen%25C4%258Di%25C4%2587_76-1">76,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Klemen%25C4%258Di%25C4%2587_76-2">76,2</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://hrcak.srce.hr/file/51762">Mladen Klemenčić, Velikosrpska teritorijalna posezanja</a></span> </li> <li id="cite_note-Dimi%C4%87-77"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Dimi%25C4%2587_77-0">77,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Dimi%25C4%2587_77-1">77,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Dimi%25C4%2587_77-2">77,2</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Dimi%25C4%2587_77-3">77,3</a></sup></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20140830101656/http://www.cpi.hr/download/links/hr/7033.pdf">„Ljubodrag Dimić, Srpski kulturni klub i preuređenje jugoslovenske države”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.cpi.hr/download/links/hr/7033.pdf">originala</a> na datum 2014-08-30<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-12</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Ljubodrag+Dimi%C4%87%2C+Srpski+kulturni+klub+i+preure%C4%91enje+jugoslovenske+dr%C5%BEave&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20140830101656%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.cpi.hr%2Fdownload%2Flinks%2Fhr%2F7033.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-78"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-78">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.bosniak.org/bosanski/o-srpskom-velikodrzavnom-projektu/">O Srpskom Velikodržavnom Projektu</a></span> </li> <li id="cite_note-79"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-79">↑</a></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20190904215037/http://www.hic.hr/books/greatserbia/cubrilovic.htm">„Vaso Cubrilovic, Expulsion of the Albanians (1937)”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.hic.hr/books/greatserbia/cubrilovic.htm">originala</a> na datum 2019-09-04<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-12</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Vaso+Cubrilovic%2C+Expulsion+of+the+Albanians+%281937%29&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20190904215037%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.hic.hr%2Fbooks%2Fgreatserbia%2Fcubrilovic.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-80"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-80">↑</a></span> <span class="reference-text">Arhiv VII, Ča, k. 1, reg, br. 10/1.</span> </li> <li id="cite_note-81"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-81">↑</a></span> <span class="reference-text">Soha, Davor. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.politika.co.rs/ilustro/2088/peti.htm"><i>"Račun bez krčmara"</i></a>, Ilustrovana Politika. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.politika.co.rs/ilustro/2088/">Broj 2088.</a> (23 Januar, 1999.)</span> </li> <li id="cite_note-Pres-82"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-Pres_82-0">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=60682&sectionId=63">"Podela Jugoslavije počela u Argentini"</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20090316232754/http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=60682&sectionId=63">Arhivirano</a> 2009-03-16 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a>, Veljko Lalić, <i>Pres magazin</i>, 15.03.2009.</span> </li> <li id="cite_note-83"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-83">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://pescanik.net/wp-content/PDF/upotreba_autoriteta_nauke.pdf">Olivera Milosavljević, Upotreba autoriteta nauke: Javna politička delatnost SANU (1986-1992)</a></span> </li> <li id="cite_note-84"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-84">↑</a></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20120130183818/http://www.vreme.com/arhiva_html/454/10.html">„Vreme broj 454, 18. septembar 1999.”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.vreme.com/arhiva_html/454/10.html">originala</a> na datum 2012-01-30<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-12</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Vreme+broj+454%2C+18.+septembar+1999.&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20120130183818%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.vreme.com%2Farhiva_html%2F454%2F10.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-Srbija%20i%20Srednja%20Evropa-85"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-Srbija%2520i%2520Srednja%2520Evropa_85-0">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.pescanik.info/content/view/940/85/">Srbija i Srednja Evropa: Jedna propuštena prilika - tragedija Srbije</a><sup class="noprint Inline-Template"><span title=" since September 2021" style="white-space: nowrap;">[<i><a href="/wiki/Wikipedija:Mrtvi_eksterni_linkovi" title="Wikipedija:Mrtvi eksterni linkovi">mrtav link</a></i>]</span></sup></span> </li> <li id="cite_note-86"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-86">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.pescanik.info/images/stories/pdf/memo/memorandum_sanu.pdf">Memorandum SANU</a><sup class="noprint Inline-Template"><span title=" since September 2021" style="white-space: nowrap;">[<i><a href="/wiki/Wikipedija:Mrtvi_eksterni_linkovi" title="Wikipedija:Mrtvi eksterni linkovi">mrtav link</a></i>]</span></sup></span> </li> <li id="cite_note-esiweb-87"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-esiweb_87-0">87,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-esiweb_87-1">87,1</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.esiweb.org/index.php?lang=en&id=281&story_ID=13&slide_ID=18">1986: The Memorandum</a></span> </li> <li id="cite_note-88"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-88">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=KfbI4e1q1yEC&pg=PA322">State-society relations in Yugoslavia, 1945-1992</a></span> </li> <li id="cite_note-89"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-89">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=xGShXjNZzEsC&pg=PA102">Genocide after emotion: the postemotional Balkan War</a></span> </li> <li id="cite_note-Antibirokratska%20revolucija-90"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Antibirokratska%2520revolucija_90-0">90,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Antibirokratska%2520revolucija_90-1">90,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Antibirokratska%2520revolucija_90-2">90,2</a></sup></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20120307195830/http://www.cpi.hr/download/links/hr/7292.pdf">„Olivera Milosavljević, Antibirokratska revolucija 1987-1989. godine”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.cpi.hr/download/links/hr/7292.pdf">originala</a> na datum 2012-03-07<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-12</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Olivera+Milosavljevi%C4%87%2C+Antibirokratska+revolucija+1987-1989.+godine&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20120307195830%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.cpi.hr%2Fdownload%2Flinks%2Fhr%2F7292.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-91"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-91">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=07&dd=09&nav_id=204075">Godišnjica 'jogurt revolucije'</a></span> </li> <li id="cite_note-Zundhausen-92"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Zundhausen_92-0">92,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Zundhausen_92-1">92,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Zundhausen_92-2">92,2</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Zundhausen_92-3">92,3</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Zundhausen_92-4">92,4</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.pescanik.info/content/view/2865/66/">Holm Zundhausen, Istorija Srbije od 19. do 21. veka</a><sup class="noprint Inline-Template"><span title=" since September 2021" style="white-space: nowrap;">[<i><a href="/wiki/Wikipedija:Mrtvi_eksterni_linkovi" title="Wikipedija:Mrtvi eksterni linkovi">mrtav link</a></i>]</span></sup></span> </li> <li id="cite_note-93"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-93">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/24907/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0.html">Velika Srbija nerealna</a></span> </li> <li id="cite_note-94"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-94">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.springerlink.com/content/n0462k06q3443756/">Dejan Guzina, Socialist Serbia's Narratives: From Yugoslavia to a Greater Serbia</a><sup class="noprint Inline-Template"><span title=" since August 2021" style="white-space: nowrap;">[<i><a href="/wiki/Wikipedija:Mrtvi_eksterni_linkovi" title="Wikipedija:Mrtvi eksterni linkovi">mrtav link</a></i>]</span></sup></span> </li> <li id="cite_note-95"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-95">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.znaci.org/00001/23_7_8.htm">Ilija T. Radaković: BESMISLENA YU-RATOVANJA 1991-1995</a></span> </li> <li id="cite_note-96"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-96">↑</a></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20120309214222/http://www.apisgroup.org/article.html?id=2715">„‘Velika Srbija’ podelila Haski tribunal”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.apisgroup.org/article.html?id=2715">originala</a> na datum 2012-03-09<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-12</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=%E2%80%98Velika+Srbija%E2%80%99+podelila+Haski+tribunal&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20120309214222%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.apisgroup.org%2Farticle.html%3Fid%3D2715&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-97"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-97">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=WPhhLfp8huIC&printsec=frontcover&source=gbs_v2_summary_r&cad=0#v=onepage&q=&f=false">Rénéo Lukic, Allen Lynch, Europe from the Balkans to the Urals: the disintegration of Yugoslavia and Soviet Union</a></span> </li> <li id="cite_note-Tu%C5%BEba%20Hrvatske-98"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Tu%25C5%25BEba%2520Hrvatske_98-0">98,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Tu%25C5%25BEba%2520Hrvatske_98-1">98,1</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.pescanik.info/content/view/2365/66/">Srđa Popović, Tužba Hrvatske</a></span> </li> <li id="cite_note-99"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-99">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.znaci.org/00001/23_7_6.htm">Ilija T. Radaković: BESMISLENA YU-RATOVANJA 1991-1995</a></span> </li> <li id="cite_note-100"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-100">↑</a></span> <span class="reference-text">"Večernje novosti", 4. april 1996.</span> </li> <li id="cite_note-101"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-101">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.jungewelt.de/2008/02-18/001.php">Tajni protokol razgovora EU i SAD o planiranju proglašenja nezavisnosti Kosova, kao i o nekim njihovim aktivnostima pre i posle tog proglašenja</a></span> </li> <li id="cite_note-102"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-102">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://xs4.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=17&nav_id=285184">B92. Vesti: Kosovo proglasilo nezavisnost. 17. februar 2008, 23.27 č</a></span> </li> <li id="cite_note-103"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-103">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.dverisrpske.com/tekst/230">Intervju sa Njegovom Svetošću Patrijarhom srpskim Pavlom</a></span> </li> <li id="cite_note-104"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-104">↑</a></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20100227051712/http://www.e-novine.com/region/region-bosna/28962-Motika-srbomrsce.html">„Motika za srbomrsce”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.e-novine.com/region/region-bosna/28962-Motika-srbomrsce.html">originala</a> na datum 2010-02-27<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2010-01-14</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Motika+za+srbomrsce&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20100227051712%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.e-novine.com%2Fregion%2Fregion-bosna%2F28962-Motika-srbomrsce.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Velika_Srbija"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-105"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-105">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://books.google.com/books?id=kBjrJyen4FEC&pg=PA106&dq=%22Greater+Serbia%22#v=onepage&q=%22Greater%20Serbia%22&f=false">David Bruce MacDonald, Balkan holocausts?: Serbian and Croatian victim-centred propaganda</a> <i>Velika Srbija je za Hrvate sinonim za genocid - srpska ekspanzija implicira ipso facto smanjenje hrvatske teritorije, etničko čišćenje i smrt hrvatskih civila</i>.</span> </li> </ol></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Povezano">Povezano</h2></div> <ul><li><a href="/wiki/Srbizacija" title="Srbizacija">Srbizacija</a></li> <li><a href="/wiki/Etni%C4%8Dko_%C4%8Di%C5%A1%C4%87enje" title="Etničko čišćenje">Etničko čišćenje</a></li> <li><a href="/wiki/Srpsko-hrvatski_sukob" title="Srpsko-hrvatski sukob">Srpsko-hrvatski sukob</a></li> <li><a href="/wiki/Srpsko-albanski_sukob" title="Srpsko-albanski sukob">Srpsko-albanski sukob</a></li> <li><a href="/wiki/Srpsko-albanski_odnosi" title="Srpsko-albanski odnosi">Srpsko-albanski odnosi</a></li> <li><a href="/wiki/Odnosi_Srbije_i_Kosova" title="Odnosi Srbije i Kosova">Odnosi Srbije i Kosova</a></li> <li><a href="/wiki/Odnosi_Srbije_i_Hrvatske" class="mw-redirect" title="Odnosi Srbije i Hrvatske">Odnosi Srbije i Hrvatske</a></li> <li><a href="/wiki/Odnosi_Srbije_i_Bosne_i_Hercegovine" class="mw-redirect" title="Odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine">Odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine</a></li> <li><a href="/wiki/Balkanska_federacija" title="Balkanska federacija">Balkanska federacija</a></li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Vanjske_veze">Vanjske veze</h2></div> <div class="infobox sisterproject" style="width: 300px"> <div style="float: left;"><figure class="mw-halign-none" typeof="mw:File"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Greater_Serbia" title="commons:Category:Greater Serbia"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/15px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="15" height="20" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/23px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/30px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /></a><figcaption></figcaption></figure></div> <div style="margin-left: 20px;"><i><b><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Greater_Serbia" class="extiw" title="commons:Category:Greater Serbia">Velika Srbija</a></b></i> na <a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Glavna_stranica_-_%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" class="extiw" title="commons:Glavna stranica - Главна страница">Wikimedijinoj ostavi</a> </div> </div> <ul><li><span style="font-family: sans-serif; cursor: help; color: var(--color-subtle, #54595d);" title="engleski jezik">(<kbd>en</kbd>)</span> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/IV.htm#II-II">Politika stvaranja Velike Srbije (Izveštaj Ujedinjenih nacija)</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20120504142243/http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/IV.htm#II-II">Arhivirano</a> 2012-05-04 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a></li> <li><span style="font-family: sans-serif; cursor: help; color: var(--color-subtle, #54595d);" title="engleski jezik">(<kbd>en</kbd>)</span> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.hic.hr/books/greatserbia/">Greater Serbia, from Ideology to Aggression</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110709195206/http://www.hic.hr/books/greatserbia/">Arhivirano</a> 2011-07-09 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a> (Hrvatski informativni centar)</li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ojkrajino.com/knjige/VELIKA%20SRBIJA%20-%20AKADEMIK%20CEDOMIR%20POPOV.pdf">Čedomir Popov, Velika Srbija - stvarnost i mit</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110717140241/http://www.ojkrajino.com/knjige/VELIKA%20SRBIJA%20-%20AKADEMIK%20CEDOMIR%20POPOV.pdf">Arhivirano</a> 2011-07-17 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2002/299/299_13.html">Stevan Dedijer, Velika Srbija i mali glupi akademici</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.hic.hr/books/jugoistocna-europa/velikesrbije.htm#vs">Ante Beljo, IDEOLOGIJA VELIKE SRBIJE</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20160305095231/http://www.hic.hr/books/jugoistocna-europa/velikesrbije.htm#vs">Arhivirano</a> 2016-03-05 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.bosniak.org/bosanski/o-srpskom-velikodrzavnom-projektu/">Dr. Smail Čekić, O srpskom velikodržavnom projektu</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.danas.rs/vesti/feljton/velika_srbija_ili_balkanska_federacija.24.html?news_id=143750">Velika Srbija ili balkanska federacija</a> (Holm Zundhausen, Istorija Srbije od 19. do 21. veka)</li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://hrcak.srce.hr/file/51762">Mladen Klemenčić, Velikosrpska teritorijalna posezanja</a></li> <li><span style="font-family: sans-serif; cursor: help; color: var(--color-subtle, #54595d);" title="engleski jezik">(<kbd>en</kbd>)</span> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/karadzic/bosnia/serbia.html">Pol Gard, O Velikoj Srbiji</a></li> <li><span style="font-family: sans-serif; cursor: help; color: var(--color-subtle, #54595d);" title="engleski jezik">(<kbd>en</kbd>)</span> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.knowledgerush.com/kr/encyclopedia/Greater_Serbia/">Greater Serbia</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20140421095928/http://www.knowledgerush.com/kr/encyclopedia/Greater_Serbia/">Arhivirano</a> 2014-04-21 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a> (knowledgerush.com)</li></ul> <div class="navbox-styles nomobile"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41348688">.mw-parser-output .navbox{box-sizing:border-box;border:1px solid #a2a9b1;width:100%;clear:both;font-size:88%;text-align:center;padding:1px;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .navbox .navbox{margin-top:0}.mw-parser-output .navbox+.navbox,.mw-parser-output .navbox+.navbox-styles+.navbox{margin-top:-1px}.mw-parser-output .navbox-inner,.mw-parser-output .navbox-subgroup{width:100%}.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-title,.mw-parser-output .navbox-abovebelow{padding:0.25em 1em;line-height:1.5em;text-align:center}.mw-parser-output .navbox-group{white-space:nowrap;text-align:right}.mw-parser-output .navbox,.mw-parser-output .navbox-subgroup{background-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list{line-height:1.5em;border-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list-with-group{text-align:left;border-left-width:2px;border-left-style:solid}.mw-parser-output tr+tr>.navbox-abovebelow,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-group,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-image,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-list{border-top:2px solid #fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-title{background-color:#ccf}.mw-parser-output .navbox-abovebelow,.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-title{background-color:#ddf}.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-abovebelow{background-color:#e6e6ff}.mw-parser-output .navbox-even{background-color:#f7f7f7}.mw-parser-output .navbox-odd{background-color:transparent}.mw-parser-output .navbox .hlist td dl,.mw-parser-output .navbox .hlist td ol,.mw-parser-output .navbox .hlist td ul,.mw-parser-output .navbox td.hlist dl,.mw-parser-output .navbox td.hlist ol,.mw-parser-output .navbox td.hlist ul{padding:0.125em 0}.mw-parser-output .navbox .navbar{display:block;font-size:100%}.mw-parser-output .navbox-title .navbar{float:left;text-align:left;margin-right:0.5em}</style></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Moderni_iredentistički_pokreti" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41556979">.mw-parser-output .hlist dl,.mw-parser-output .hlist ol,.mw-parser-output .hlist ul{margin:0;padding:0}.mw-parser-output .hlist dd,.mw-parser-output .hlist dt,.mw-parser-output .hlist li{margin:0;display:inline}.mw-parser-output .hlist.inline,.mw-parser-output .hlist.inline dl,.mw-parser-output .hlist.inline ol,.mw-parser-output .hlist.inline ul,.mw-parser-output .hlist dl dl,.mw-parser-output .hlist dl ol,.mw-parser-output .hlist dl ul,.mw-parser-output .hlist ol dl,.mw-parser-output .hlist ol ol,.mw-parser-output .hlist ol ul,.mw-parser-output .hlist ul dl,.mw-parser-output .hlist ul ol,.mw-parser-output .hlist ul ul{display:inline}.mw-parser-output .hlist .mw-empty-li{display:none}.mw-parser-output .hlist dt::after{content:": "}.mw-parser-output .hlist dd::after,.mw-parser-output .hlist li::after{content:" · ";font-weight:bold}.mw-parser-output .hlist dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li:last-child::after{content:none}.mw-parser-output .hlist dd dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li li:first-child::before{content:" (";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist dd dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li li:last-child::after{content:")";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist ol{counter-reset:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li{counter-increment:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li::before{content:" "counter(listitem)"\a0 "}.mw-parser-output .hlist dd ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li ol>li:first-child::before{content:" ("counter(listitem)"\a0 "}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41556873">.mw-parser-output .navbar{display:inline;font-size:88%;font-weight:normal}.mw-parser-output .navbar-collapse{float:left;text-align:left}.mw-parser-output .navbar-boxtext{word-spacing:0}.mw-parser-output .navbar ul{display:inline-block;white-space:nowrap;line-height:inherit}.mw-parser-output .navbar-brackets::before{margin-right:-0.125em;content:"[ "}.mw-parser-output .navbar-brackets::after{margin-left:-0.125em;content:" ]"}.mw-parser-output .navbar li{word-spacing:-0.125em}.mw-parser-output .navbar a>span,.mw-parser-output .navbar a>abbr{text-decoration:inherit}.mw-parser-output .navbar-mini abbr{font-variant:small-caps;border-bottom:none;text-decoration:none;cursor:inherit}.mw-parser-output .navbar-ct-full{font-size:114%;margin:0 7em}.mw-parser-output .navbar-ct-mini{font-size:114%;margin:0 4em}</style><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-prikaži"><a href="/wiki/%C5%A0ablon:Iredentizam" title="Šablon:Iredentizam"><abbr title="Pogledajte šablon" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">p</abbr></a></li><li class="nv-razgovor"><a href="/w/index.php?title=Razgovor_o_%C5%A1ablonu:Iredentizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Razgovor o šablonu:Iredentizam (stranica ne postoji)"><abbr title="Razgovarajte o šablonu" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">r</abbr></a></li><li class="nv-uredi"><a class="external text" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0ablon:Iredentizam&action=edit"><abbr title="Uredite šablon" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">u</abbr></a></li></ul></div><div id="Moderni_iredentistički_pokreti" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/Iredentizam" title="Iredentizam">Moderni iredentistički pokreti</a></div></th></tr><tr><td colspan="2" class="navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/Velika_Albanija" title="Velika Albanija">Velika Albanija</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Velika_Armenija_(iredentizam)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Velika Armenija (iredentizam) (stranica ne postoji)">Velika Armenija</a></li> <li><a href="/wiki/Velika_Bosna" title="Velika Bosna">Velika Bosna</a></li> <li><a href="/wiki/Velika_Bugarska" title="Velika Bugarska">Velika Bugarska</a></li> <li><a href="/wiki/Velika_Italija" title="Velika Italija">Velika Italija</a></li> <li><a href="/wiki/Velika_Ma%C4%91arska_(iredentizam)" title="Velika Mađarska (iredentizam)">Velika Mađarska</a></li> <li><a href="/wiki/Velika_Njema%C4%8Dka" title="Velika Njemačka">Velika Njemačka</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Iredentizam_u_Poljskoj&action=edit&redlink=1" class="new" title="Iredentizam u Poljskoj (stranica ne postoji)">Iredentizam u Poljskoj</a></li> <li><a href="/wiki/Velika_Rumunija" title="Velika Rumunija">Velika Rumunija</a></li> <li><a href="/wiki/Ruski_iredentizam" title="Ruski iredentizam">Velika Rusija</a></li> <li><a class="mw-selflink selflink">Velika Srbija</a></li> <li><a href="/wiki/Velika_Hrvatska" title="Velika Hrvatska">Velika Hrvatska</a></li> <li><a href="/wiki/Panturkizam" title="Panturkizam">Velika Turska</a></li> <li><a href="/wiki/Megali_Idea" title="Megali Idea">Megali Idea</a></li> <li><a href="/wiki/Ujedinjena_Makedonija" title="Ujedinjena Makedonija">Ujedinjena Makedonija</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div>    </div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?type=1x1" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="" lang="sh-Latn" dir="ltr">Izvor: <a dir="ltr" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Velika_Srbija&oldid=42174134">https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Velika_Srbija&oldid=42174134</a></div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/Posebno:Kategorije" title="Posebno:Kategorije">Kategorije</a>: <ul><li><a href="/wiki/Kategorija:Srpski_iredentizam" title="Kategorija:Srpski iredentizam">Srpski iredentizam</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Politika_Srbije" title="Kategorija:Politika Srbije">Politika Srbije</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Raspad_SFRJ" title="Kategorija:Raspad SFRJ">Raspad SFRJ</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Predlo%C5%BEene_dr%C5%BEave_i_teritorije" title="Kategorija:Predložene države i teritorije">Predložene države i teritorije</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Sakrivene kategorije: <ul><li><a href="/wiki/Kategorija:Webarchive_template_wayback_links" title="Kategorija:Webarchive template wayback links">Webarchive template wayback links</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Webarchive_template_archiveis_links" title="Kategorija:Webarchive template archiveis links">Webarchive template archiveis links</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Svi_%C4%8Dlanci_s_mrtvim_eksternim_linkovima" title="Kategorija:Svi članci s mrtvim eksternim linkovima">Svi članci s mrtvim eksternim linkovima</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Ova stranica je posljednji put izmijenjena 18. augusta 2024. u 02:33.</li> <li id="footer-info-copyright">Tekst je dostupan pod licencom <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.en">Creative Commons Attribution-ShareAlike</a>; mogu se primijeniti i dodatni uslovi. Za više informacija pogledajte <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">Uslove korištenja</a>.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Pravila o privatnosti</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/Wikipedija:O_projektu">O projektu</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/Wikipedija:Op%C4%87e_odricanje_odgovornosti">Odricanje odgovornosti</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Kodeks ponašanja</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">Programeri</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sh.wikipedia.org">Statistika</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Izjava o kolačićima</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sh.m.wikipedia.org/w/index.php?title=Velika_Srbija&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Mobilni prikaz</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://wikimediafoundation.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29" alt="Wikimedia Foundation" loading="lazy"></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" alt="Powered by MediaWiki" width="88" height="31" loading="lazy"></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-settings" id="p-dock-bottom"> <ul></ul> </div><script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-f69cdc8f6-xs6j4","wgBackendResponseTime":224,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"0.906","walltime":"1.147","ppvisitednodes":{"value":17654,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":108993,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":53065,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":15,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":0,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":0,"limit":20},"unstrip-size":{"value":93749,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":0,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 699.034 1 -total"," 47.22% 330.099 1 Šablon:Reflist"," 25.78% 180.219 17 Šablon:Cite_web"," 25.30% 176.828 18 Šablon:Citation/core"," 19.64% 137.293 19 Šablon:Izdvojeni_citat"," 16.56% 115.765 1 Šablon:Iredentizam"," 16.10% 112.532 1 Šablon:Navbox"," 11.43% 79.897 15 Šablon:Comma_separated_entries"," 7.43% 51.926 8 Šablon:Dead_link"," 6.74% 47.085 8 Šablon:Fix"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"0.213","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":2027631,"limit":52428800}},"cachereport":{"origin":"mw-api-int.codfw.main-849f99967d-c8q7l","timestamp":"20241122165512","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"Velika Srbija","url":"https:\/\/sh.wikipedia.org\/wiki\/Velika_Srbija","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q746607","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q746607","author":{"@type":"Organization","name":"Doprinositelji Wikimedijinim projektima"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2007-06-13T22:30:18Z","dateModified":"2024-08-18T01:33:45Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/2\/22\/Greater_Serbia_in_Yugoslavia.png"}</script> </body> </html>