CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Hladni rat – Wikipedija/Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )shwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""], "wgDefaultDateFormat":"dmy sh-latn","wgMonthNames":["","januar","februar","mart","april","maj","juni","juli","august","septembar","oktobar","novembar","decembar"],"wgRequestId":"cb8a44bf-95bc-465a-843c-586d0fa400fe","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Hladni_rat","wgTitle":"Hladni rat","wgCurRevisionId":42095843,"wgRevisionId":42095843,"wgArticleId":3200,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Harv and Sfn no-target errors","Webarchive template wayback links","Webarchive template warnings","Svi članci s mrtvim eksternim linkovima","Pages using multiple image with manual scaled images","Wikipedijini članci sa LCCN identifikatorima","Wikipedijini članci sa GND identifikatorima","Wikipedijini članci sa BNF identifikatorima","Istaknuti članci","Hladni rat","20. vijek","Najnovije doba","Ratovi"],"wgPageViewLanguage":"sh-latn","wgPageContentLanguage": "sh-latn","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName":"Hladni_rat","wgRelevantArticleId":3200,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sh-latn","wgIsProbablyEditable":true,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":true,"wgRestrictionEdit":[],"wgRestrictionMove":[],"wgNoticeProject":"wikipedia","wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sh","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks":"sh-latn"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":300000,"wgRelatedArticlesCompat":[],"wgCentralAuthMobileDomain":false,"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty":false,"wgWikibaseItemId":"Q8683","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands", "architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGEStructuredTaskRejectionReasonTextInputEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.8"};RLSTATE={"ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","ext.cite.styles":"ready","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready","jquery.makeCollapsible.styles":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=["ext.cite.ux-enhancements","mediawiki.page.media","ext.scribunto.logs","site","mediawiki.page.ready","jquery.makeCollapsible", "mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.gadget.charinsert","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents","ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession","wikibase.sidebar.tracking","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"});mw.user.options.set({"language":"sh-latn"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sh-latn&modules=ext.cite.styles%7Cext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cjquery.makeCollapsible.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sh-latn&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sh-latn&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.4"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e1/John_F._Kennedy%2C_Nikita_Khruchchev_1961.jpg/1200px-John_F._Kennedy%2C_Nikita_Khruchchev_1961.jpg"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="755"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e1/John_F._Kennedy%2C_Nikita_Khruchchev_1961.jpg/800px-John_F._Kennedy%2C_Nikita_Khruchchev_1961.jpg"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="503"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e1/John_F._Kennedy%2C_Nikita_Khruchchev_1961.jpg/640px-John_F._Kennedy%2C_Nikita_Khruchchev_1961.jpg"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="403"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Hladni rat – Wikipedija/Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sh.m.wikipedia.org/wiki/Hladni_rat"> <link rel="alternate" type="application/x-wiki" title="Uredi" href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Wikipedija (sh)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sh.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Hladni_rat"> <link rel="alternate" hreflang="sh" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Hladni_rat"> <link rel="alternate" hreflang="sh-Cyrl" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hladni_rat&variant=sh-cyrl"> <link rel="alternate" hreflang="sh-Latn" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hladni_rat&variant=sh-latn"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Hladni_rat"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sh"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Wikipedija Atom fid" href="/w/index.php?title=Posebno:Nedavne_izmjene&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="//login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject mw-editable page-Hladni_rat rootpage-Hladni_rat skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Prijeđi na sadržaj</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Sajt"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Glavni meni" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Glavni meni </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Glavni meni</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">sakrij</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Navigacija </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage-description" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Glavna_stranica" title="Posjetite glavnu stranicu [z]" accesskey="z">Glavna stranica</a></li><li id="n-featuredcontent" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Istaknuti_%C4%8Dlanci" title="Pronađite najkvalitetnije članke">Istaknuti članci</a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Nedavne_izmjene" title="Prelistajte nove izmjene [r]" accesskey="r">Nedavne izmjene</a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Slu%C4%8Dajna_stranica" title="Otvorite slučajan članak [x]" accesskey="x">Nasumičan članak</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Interakcija </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Pomo%C4%87:Sadr%C5%BEaj" title="Saznajte više o upotrebi i uređivanju">Pomoć</a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Pijaca">Pijaca</a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Portal_zajednice" title="Pronađite aktualne zadatke i akcije">Radionica</a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Novosti" title="Pogledajte tekuće događaje i aktualnosti">Novosti</a></li><li id="n-forum" class="mw-list-item"><a href="https://forum.movement-strategy.org/c/general/meduprojektniforum/40" rel="nofollow">Međuprojektni forum</a></li><li id="n-discord" class="mw-list-item"><a href="https://discord.gg/khcKdUUxYY" rel="nofollow">Discord</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/Glavna_stranica" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Wikipedija" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sh-latn.svg" style="width: 7.5em; height: 2em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sh-latn.svg" width="120" height="18" style="width: 7.5em; height: 1.125em;"> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Pretražite Wikipediju [f]" accesskey="f"> Pretraga </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Pretražite Wikipediju" aria-label="Pretražite Wikipediju" autocapitalize="sentences" title="Pretražite Wikipediju [f]" accesskey="f" id="searchInput" > </div> <input type="hidden" name="title" value="Posebno:Traži"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Pretraži</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Osobne alatke"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Izgled"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Change the appearance of the page's font size, width, and color" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Izgled" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Izgled </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="//donate.wikimedia.org/wiki/Special:FundraiserRedirector?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=C13_sh.wikipedia.org&uselang=sh" class="">Donacije</a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=Posebno:Stvori_ra%C4%8Dun&returnto=Hladni+rat" title="Preporučujemo da izradite račun i prijavite se, ali to nije obavezno" class="">Izradi račun</a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=Posebno:Korisni%C4%8Dka_prijava&returnto=Hladni+rat" title="Preporučujemo da se prijavite, ali to nije obavezno [o]" accesskey="o" class="">Prijavi me</a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Više mogućnosti" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Osobne alatke" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Osobne alatke </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Korisnički meni" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="//donate.wikimedia.org/wiki/Special:FundraiserRedirector?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=C13_sh.wikipedia.org&uselang=sh">Donacije</a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Stvori_ra%C4%8Dun&returnto=Hladni+rat" title="Preporučujemo da izradite račun i prijavite se, ali to nije obavezno"> Izradi račun</a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Korisni%C4%8Dka_prijava&returnto=Hladni+rat" title="Preporučujemo da se prijavite, ali to nije obavezno [o]" accesskey="o"> Prijavi me</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Ezatvori\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"anonnotice\" lang=\"sh\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Ctable class=\"plainlinks fmbox fmbox-system\" style=\"clear: both; margin: 0.2em 0; border: 1px solid #aaa; background: #f9f9f9; width: 100%; background: #f9f9f9; border:1px solid black; padding: 2px 5px\"\u003E\n\u003Ctbody\u003E\u003Ctr\u003E\t\n\u003Ctd class=\"mbox-image\"\u003E\n \u003Cspan typeof=\"mw:File\"\u003E\u003Ca href=\"/wiki/Wikipedija:Mjesec_Azije/2024\" title=\"Wikipedija:Mjesec Azije/2024\"\u003E\u003Cimg src=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/WAM_logo_without_text.svg/25px-WAM_logo_without_text.svg.png\" decoding=\"async\" width=\"25\" height=\"27\" class=\"mw-file-element\" srcset=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/WAM_logo_without_text.svg/38px-WAM_logo_without_text.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/WAM_logo_without_text.svg/50px-WAM_logo_without_text.svg.png 2x\" data-file-width=\"800\" data-file-height=\"859\" /\u003E\u003C/a\u003E\u003C/span\u003E\u003C/td\u003E\n\u003Ctd class=\"mbox-text\" style=\"\"\u003E Od 1. do 30. novembra održava se uređivački maraton \u003Ca href=\"/wiki/Wikipedija:Mjesec_Azije/2024\" title=\"Wikipedija:Mjesec Azije/2024\"\u003EMjesec Azije\u003C/a\u003E. \u003C/td\u003E\n\u003C/tr\u003E\n\u003C/tbody\u003E\u003C/table\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Sajt"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Sadržaj" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Sadržaj</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">sakrij</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Početak</div> </a> </li> <li id="toc-Nastanak_termina" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Nastanak_termina"> <div class="vector-toc-text"> 1 Nastanak termina </div> </a> <ul id="toc-Nastanak_termina-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Pozadina" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Pozadina"> <div class="vector-toc-text"> 2 Pozadina </div> </a> <ul id="toc-Pozadina-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Kraj_Drugog_svjetskog_rata_(1945–47)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Kraj_Drugog_svjetskog_rata_(1945–47)"> <div class="vector-toc-text"> 3 Kraj Drugog svjetskog rata (1945–47) </div> </a> <button aria-controls="toc-Kraj_Drugog_svjetskog_rata_(1945–47)-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Uključi/isključi podsekciju Kraj Drugog svjetskog rata (1945–47) </button> <ul id="toc-Kraj_Drugog_svjetskog_rata_(1945–47)-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Ratne_konferencije_o_poslijeratnoj_Europi" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Ratne_konferencije_o_poslijeratnoj_Europi"> <div class="vector-toc-text"> 3.1 Ratne konferencije o poslijeratnoj Europi </div> </a> <ul id="toc-Ratne_konferencije_o_poslijeratnoj_Europi-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Potsdamska_konferencija_i_kapitulacija_Japana" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Potsdamska_konferencija_i_kapitulacija_Japana"> <div class="vector-toc-text"> 3.2 Potsdamska konferencija i kapitulacija Japana </div> </a> <ul id="toc-Potsdamska_konferencija_i_kapitulacija_Japana-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Nastanak_Istočnog_bloka" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Nastanak_Istočnog_bloka"> <div class="vector-toc-text"> 3.3 Nastanak Istočnog bloka </div> </a> <ul id="toc-Nastanak_Istočnog_bloka-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Pripreme_za_"novi_rat"" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Pripreme_za_"novi_rat""> <div class="vector-toc-text"> 3.4 Pripreme za "novi rat" </div> </a> <ul id="toc-Pripreme_za_"novi_rat"-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Početna_faza_Hladnog_rata_(1947–53)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Početna_faza_Hladnog_rata_(1947–53)"> <div class="vector-toc-text"> 4 Početna faza Hladnog rata (1947–53) </div> </a> <button aria-controls="toc-Početna_faza_Hladnog_rata_(1947–53)-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Uključi/isključi podsekciju Početna faza Hladnog rata (1947–53) </button> <ul id="toc-Početna_faza_Hladnog_rata_(1947–53)-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Informbiro_i_raskol_Tito–Staljin" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Informbiro_i_raskol_Tito–Staljin"> <div class="vector-toc-text"> 4.1 Informbiro i raskol Tito–Staljin </div> </a> <ul id="toc-Informbiro_i_raskol_Tito–Staljin-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Zadržavanje_i_Trumanova_doktrina" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Zadržavanje_i_Trumanova_doktrina"> <div class="vector-toc-text"> 4.2 Zadržavanje i Trumanova doktrina </div> </a> <ul id="toc-Zadržavanje_i_Trumanova_doktrina-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Marshallov_plan_i_puč_u_Čehoslovačkoj" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Marshallov_plan_i_puč_u_Čehoslovačkoj"> <div class="vector-toc-text"> 4.3 Marshallov plan i puč u Čehoslovačkoj </div> </a> <ul id="toc-Marshallov_plan_i_puč_u_Čehoslovačkoj-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Berlinska_blokada_i_podjela_Njemačke" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Berlinska_blokada_i_podjela_Njemačke"> <div class="vector-toc-text"> 4.4 Berlinska blokada i podjela Njemačke </div> </a> <ul id="toc-Berlinska_blokada_i_podjela_Njemačke-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Počeci_NATO-a_i_Radio_Slobodna_Europa" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Počeci_NATO-a_i_Radio_Slobodna_Europa"> <div class="vector-toc-text"> 4.5 Počeci NATO-a i Radio Slobodna Europa </div> </a> <ul id="toc-Počeci_NATO-a_i_Radio_Slobodna_Europa-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Kineski_građanski_rat_i_SEATO" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Kineski_građanski_rat_i_SEATO"> <div class="vector-toc-text"> 4.6 Kineski građanski rat i SEATO </div> </a> <ul id="toc-Kineski_građanski_rat_i_SEATO-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Korejski_rat" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Korejski_rat"> <div class="vector-toc-text"> 4.7 Korejski rat </div> </a> <ul id="toc-Korejski_rat-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Kriza_i_eskalacija_(1953–62)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Kriza_i_eskalacija_(1953–62)"> <div class="vector-toc-text"> 5 Kriza i eskalacija (1953–62) </div> </a> <button aria-controls="toc-Kriza_i_eskalacija_(1953–62)-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Uključi/isključi podsekciju Kriza i eskalacija (1953–62) </button> <ul id="toc-Kriza_i_eskalacija_(1953–62)-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Hruščov,_Eisenhower_i_destaljinizacija" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Hruščov,_Eisenhower_i_destaljinizacija"> <div class="vector-toc-text"> 5.1 Hruščov, Eisenhower i destaljinizacija </div> </a> <ul id="toc-Hruščov,_Eisenhower_i_destaljinizacija-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Varšavski_pakt_i_Mađarska_revolucija" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Varšavski_pakt_i_Mađarska_revolucija"> <div class="vector-toc-text"> 5.2 Varšavski pakt i Mađarska revolucija </div> </a> <ul id="toc-Varšavski_pakt_i_Mađarska_revolucija-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Berlinski_ultimatum_i_europske_integracije" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Berlinski_ultimatum_i_europske_integracije"> <div class="vector-toc-text"> 5.3 Berlinski ultimatum i europske integracije </div> </a> <ul id="toc-Berlinski_ultimatum_i_europske_integracije-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Treći_svijet" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Treći_svijet"> <div class="vector-toc-text"> 5.4 Treći svijet </div> </a> <ul id="toc-Treći_svijet-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Kinesko–sovjetski_raskol" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Kinesko–sovjetski_raskol"> <div class="vector-toc-text"> 5.5 Kinesko–sovjetski raskol </div> </a> <ul id="toc-Kinesko–sovjetski_raskol-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Svemirska_utrka" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Svemirska_utrka"> <div class="vector-toc-text"> 5.6 Svemirska utrka </div> </a> <ul id="toc-Svemirska_utrka-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Kubanska_revolucija_i_Zaljev_svinja" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Kubanska_revolucija_i_Zaljev_svinja"> <div class="vector-toc-text"> 5.7 Kubanska revolucija i Zaljev svinja </div> </a> <ul id="toc-Kubanska_revolucija_i_Zaljev_svinja-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Berlinska_kriza_iz_1961." class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Berlinska_kriza_iz_1961."> <div class="vector-toc-text"> 5.8 Berlinska kriza iz 1961. </div> </a> <ul id="toc-Berlinska_kriza_iz_1961.-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Kubanska_raketna_kriza_i_Hruščovljev_pad" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Kubanska_raketna_kriza_i_Hruščovljev_pad"> <div class="vector-toc-text"> 5.9 Kubanska raketna kriza i Hruščovljev pad </div> </a> <ul id="toc-Kubanska_raketna_kriza_i_Hruščovljev_pad-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Sukobi_u_periodu_detanta_(1962–79)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Sukobi_u_periodu_detanta_(1962–79)"> <div class="vector-toc-text"> 6 Sukobi u periodu detanta (1962–79) </div> </a> <button aria-controls="toc-Sukobi_u_periodu_detanta_(1962–79)-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Uključi/isključi podsekciju Sukobi u periodu detanta (1962–79) </button> <ul id="toc-Sukobi_u_periodu_detanta_(1962–79)-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Francuska_napušta_NATO" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Francuska_napušta_NATO"> <div class="vector-toc-text"> 6.1 Francuska napušta NATO </div> </a> <ul id="toc-Francuska_napušta_NATO-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Invazija_Čehoslovačke" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Invazija_Čehoslovačke"> <div class="vector-toc-text"> 6.2 Invazija Čehoslovačke </div> </a> <ul id="toc-Invazija_Čehoslovačke-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Brežnjevljeva_doktrina" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Brežnjevljeva_doktrina"> <div class="vector-toc-text"> 6.3 Brežnjevljeva doktrina </div> </a> <ul id="toc-Brežnjevljeva_doktrina-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Eskalacije_u_Trećem_svijetu" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Eskalacije_u_Trećem_svijetu"> <div class="vector-toc-text"> 6.4 Eskalacije u Trećem svijetu </div> </a> <ul id="toc-Eskalacije_u_Trećem_svijetu-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Zbližavanje_Kine_i_Sjedinjenih_Država" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Zbližavanje_Kine_i_Sjedinjenih_Država"> <div class="vector-toc-text"> 6.5 Zbližavanje Kine i Sjedinjenih Država </div> </a> <ul id="toc-Zbližavanje_Kine_i_Sjedinjenih_Država-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Nixon,_Brežnjev_i_detant" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Nixon,_Brežnjev_i_detant"> <div class="vector-toc-text"> 6.6 Nixon, Brežnjev i detant </div> </a> <ul id="toc-Nixon,_Brežnjev_i_detant-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Pogoršanje_odnosa_krajem_70-ih" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Pogoršanje_odnosa_krajem_70-ih"> <div class="vector-toc-text"> 6.7 Pogoršanje odnosa krajem 70-ih </div> </a> <ul id="toc-Pogoršanje_odnosa_krajem_70-ih-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-"Drugi_Hladni_rat"_(1979–85)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#"Drugi_Hladni_rat"_(1979–85)"> <div class="vector-toc-text"> 7 "Drugi Hladni rat" (1979–85) </div> </a> <button aria-controls="toc-"Drugi_Hladni_rat"_(1979–85)-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Uključi/isključi podsekciju "Drugi Hladni rat" (1979–85) </button> <ul id="toc-"Drugi_Hladni_rat"_(1979–85)-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Sovjetski_rat_u_Afganistanu" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Sovjetski_rat_u_Afganistanu"> <div class="vector-toc-text"> 7.1 Sovjetski rat u Afganistanu </div> </a> <ul id="toc-Sovjetski_rat_u_Afganistanu-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Reagan_i_Thatcherova" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Reagan_i_Thatcherova"> <div class="vector-toc-text"> 7.2 Reagan i Thatcherova </div> </a> <ul id="toc-Reagan_i_Thatcherova-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Poljska_Solidarnost_i_izvanredno_stanje" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Poljska_Solidarnost_i_izvanredno_stanje"> <div class="vector-toc-text"> 7.3 Poljska Solidarnost i izvanredno stanje </div> </a> <ul id="toc-Poljska_Solidarnost_i_izvanredno_stanje-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Vojni_i_ekonomski_problemi_u_Sovjetskom_Savezu_i_Sjedinjenim_Državama" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Vojni_i_ekonomski_problemi_u_Sovjetskom_Savezu_i_Sjedinjenim_Državama"> <div class="vector-toc-text"> 7.4 Vojni i ekonomski problemi u Sovjetskom Savezu i Sjedinjenim Državama </div> </a> <ul id="toc-Vojni_i_ekonomski_problemi_u_Sovjetskom_Savezu_i_Sjedinjenim_Državama-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Posljednje_godine_(1985–91)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Posljednje_godine_(1985–91)"> <div class="vector-toc-text"> 8 Posljednje godine (1985–91) </div> </a> <button aria-controls="toc-Posljednje_godine_(1985–91)-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Uključi/isključi podsekciju Posljednje godine (1985–91) </button> <ul id="toc-Posljednje_godine_(1985–91)-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Gorbačovljeve_reforme" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Gorbačovljeve_reforme"> <div class="vector-toc-text"> 8.1 Gorbačovljeve reforme </div> </a> <ul id="toc-Gorbačovljeve_reforme-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Zatopljenje_odnosa" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Zatopljenje_odnosa"> <div class="vector-toc-text"> 8.2 Zatopljenje odnosa </div> </a> <ul id="toc-Zatopljenje_odnosa-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Jesen_naroda" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Jesen_naroda"> <div class="vector-toc-text"> 8.3 Jesen naroda </div> </a> <ul id="toc-Jesen_naroda-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-"Baltički_put"" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#"Baltički_put""> <div class="vector-toc-text"> 8.4 "Baltički put" </div> </a> <ul id="toc-"Baltički_put"-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Raspad_Sovjetskog_Saveza" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Raspad_Sovjetskog_Saveza"> <div class="vector-toc-text"> 8.5 Raspad Sovjetskog Saveza </div> </a> <ul id="toc-Raspad_Sovjetskog_Saveza-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Posljedice" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Posljedice"> <div class="vector-toc-text"> 9 Posljedice </div> </a> <button aria-controls="toc-Posljedice-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Uključi/isključi podsekciju Posljedice </button> <ul id="toc-Posljedice-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Popularna_kultura" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Popularna_kultura"> <div class="vector-toc-text"> 9.1 Popularna kultura </div> </a> <ul id="toc-Popularna_kultura-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Historiografija" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Historiografija"> <div class="vector-toc-text"> 10 Historiografija </div> </a> <ul id="toc-Historiografija-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Povezano" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Povezano"> <div class="vector-toc-text"> 11 Povezano </div> </a> <ul id="toc-Povezano-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Reference" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Reference"> <div class="vector-toc-text"> 12 Reference </div> </a> <ul id="toc-Reference-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Literatura" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Literatura"> <div class="vector-toc-text"> 13 Literatura </div> </a> <button aria-controls="toc-Literatura-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Uključi/isključi podsekciju Literatura </button> <ul id="toc-Literatura-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Historiografija_i_memoari" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Historiografija_i_memoari"> <div class="vector-toc-text"> 13.1 Historiografija i memoari </div> </a> <ul id="toc-Historiografija_i_memoari-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Primarni_izvori" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Primarni_izvori"> <div class="vector-toc-text"> 13.2 Primarni izvori </div> </a> <ul id="toc-Primarni_izvori-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Vanjske_veze" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Vanjske_veze"> <div class="vector-toc-text"> 14 Vanjske veze </div> </a> <ul id="toc-Vanjske_veze-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Sadržaj" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Prikaži/sakrij sadržaj" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Prikaži/sakrij sadržaj </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading" lang="sh-Latn" dir="ltr">Hladni rat</h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Prijedi na druge jezične varijante članka. Dostupno je na 172 jezika" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-172" aria-hidden="true" > 172 jezika </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-af badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="izabrani članci"><a href="https://af.wikipedia.org/wiki/Koue_Oorlog" title="Koue Oorlog — Afrikanerski" lang="af" hreflang="af" data-title="Koue Oorlog" data-language-autonym="Afrikaans" data-language-local-name="Afrikanerski" class="interlanguage-link-target">Afrikaans</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-als mw-list-item"><a href="https://als.wikipedia.org/wiki/Kalter_Krieg" title="Kalter Krieg — Švajcarsko nemački" lang="gsw" hreflang="gsw" data-title="Kalter Krieg" data-language-autonym="Alemannisch" data-language-local-name="Švajcarsko nemački" class="interlanguage-link-target">Alemannisch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-am mw-list-item"><a href="https://am.wikipedia.org/wiki/%E1%89%85%E1%8B%9D%E1%89%83%E1%8B%9B%E1%8B%8D_%E1%8C%A6%E1%88%AD%E1%8A%90%E1%89%B5" title="ቅዝቃዛው ጦርነት — Amharski" lang="am" hreflang="am" data-title="ቅዝቃዛው ጦርነት" data-language-autonym="አማርኛ" data-language-local-name="Amharski" class="interlanguage-link-target">አማርኛ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-an mw-list-item"><a href="https://an.wikipedia.org/wiki/Guerra_Fr%C3%ADa" title="Guerra Fría — Aragonežanski" lang="an" hreflang="an" data-title="Guerra Fría" data-language-autonym="Aragonés" data-language-local-name="Aragonežanski" class="interlanguage-link-target">Aragonés</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ann mw-list-item"><a href="https://ann.wikipedia.org/wiki/Ak%E1%BB%8Dn%CC%84_Ofiik" title="Akọn̄ Ofiik — obolo" lang="ann" hreflang="ann" data-title="Akọn̄ Ofiik" data-language-autonym="Obolo" data-language-local-name="obolo" class="interlanguage-link-target">Obolo</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-anp mw-list-item"><a href="https://anp.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B6%E0%A5%80%E0%A4%A4_%E0%A4%AF%E0%A5%81%E0%A4%A6%E0%A5%8D%E0%A4%A7" title="शीत युद्ध — Angika" lang="anp" hreflang="anp" data-title="शीत युद्ध" data-language-autonym="अंगिका" data-language-local-name="Angika" class="interlanguage-link-target">अंगिका</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ar mw-list-item"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D9%84%D8%AD%D8%B1%D8%A8_%D8%A7%D9%84%D8%A8%D8%A7%D8%B1%D8%AF%D8%A9" title="الحرب الباردة — Arapski" lang="ar" hreflang="ar" data-title="الحرب الباردة" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="Arapski" class="interlanguage-link-target">العربية</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ary mw-list-item"><a href="https://ary.wikipedia.org/wiki/%D9%84%D8%AD%D8%B1%D8%A8_%D9%84%D8%A8%D8%A7%D8%B1%D8%AF%D8%A9" title="لحرب لباردة — Moroccan Arabic" lang="ary" hreflang="ary" data-title="لحرب لباردة" data-language-autonym="الدارجة" data-language-local-name="Moroccan Arabic" class="interlanguage-link-target">الدارجة</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arz mw-list-item"><a href="https://arz.wikipedia.org/wiki/%D8%AD%D8%B1%D8%A8_%D8%A8%D8%A7%D8%B1%D8%AF%D9%87" title="حرب بارده — Egyptian Arabic" lang="arz" hreflang="arz" data-title="حرب بارده" data-language-autonym="مصرى" data-language-local-name="Egyptian Arabic" class="interlanguage-link-target">مصرى</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-as mw-list-item"><a href="https://as.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%B6%E0%A7%80%E0%A6%A4%E0%A6%B2_%E0%A6%AF%E0%A7%81%E0%A6%A6%E0%A7%8D%E0%A6%A7" title="শীতল যুদ্ধ — Asemijski" lang="as" hreflang="as" data-title="শীতল যুদ্ধ" data-language-autonym="অসমীয়া" data-language-local-name="Asemijski" class="interlanguage-link-target">অসমীয়া</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ast mw-list-item"><a href="https://ast.wikipedia.org/wiki/Guerra_Fr%C3%ADa" title="Guerra Fría — Asturijski" lang="ast" hreflang="ast" data-title="Guerra Fría" data-language-autonym="Asturianu" data-language-local-name="Asturijski" class="interlanguage-link-target">Asturianu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-az badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="izabrani članci"><a href="https://az.wikipedia.org/wiki/Soyuq_m%C3%BCharib%C9%99" title="Soyuq müharibə — Azerbejdžanski" lang="az" hreflang="az" data-title="Soyuq müharibə" data-language-autonym="Azərbaycanca" data-language-local-name="Azerbejdžanski" class="interlanguage-link-target">Azərbaycanca</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-azb mw-list-item"><a href="https://azb.wikipedia.org/wiki/%D8%B3%D9%88%DB%8C%D9%88%D9%82_%D8%B3%D8%A7%D9%88%D8%A7%D8%B4" title="سویوق ساواش — South Azerbaijani" lang="azb" hreflang="azb" data-title="سویوق ساواش" data-language-autonym="تۆرکجه" data-language-local-name="South Azerbaijani" class="interlanguage-link-target">تۆرکجه</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ba mw-list-item"><a href="https://ba.wikipedia.org/wiki/%D2%BA%D0%B0%D0%BB%D2%A1%D1%8B%D0%BD_%D2%BB%D1%83%D2%93%D1%8B%D1%88" title="Һалҡын һуғыш — Baškir" lang="ba" hreflang="ba" data-title="Һалҡын һуғыш" data-language-autonym="Башҡортса" data-language-local-name="Baškir" class="interlanguage-link-target">Башҡортса</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ban mw-list-item"><a href="https://ban.wikipedia.org/wiki/Yuda_Dingin" title="Yuda Dingin — Balinezijski" lang="ban" hreflang="ban" data-title="Yuda Dingin" data-language-autonym="Basa Bali" data-language-local-name="Balinezijski" class="interlanguage-link-target">Basa Bali</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bar mw-list-item"><a href="https://bar.wikipedia.org/wiki/Koida_Kriag" title="Koida Kriag — Bavarian" lang="bar" hreflang="bar" data-title="Koida Kriag" data-language-autonym="Boarisch" data-language-local-name="Bavarian" class="interlanguage-link-target">Boarisch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bat-smg mw-list-item"><a href="https://bat-smg.wikipedia.org/wiki/%C5%A0altuoj%C4%97_vaina" title="Šaltuojė vaina — Samogitian" lang="sgs" hreflang="sgs" data-title="Šaltuojė vaina" data-language-autonym="Žemaitėška" data-language-local-name="Samogitian" class="interlanguage-link-target">Žemaitėška</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be mw-list-item"><a href="https://be.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%B2%D0%B0%D0%B9%D0%BD%D0%B0" title="Халодная вайна — Beloruski" lang="be" hreflang="be" data-title="Халодная вайна" data-language-autonym="Беларуская" data-language-local-name="Beloruski" class="interlanguage-link-target">Беларуская</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be-x-old mw-list-item"><a href="https://be-tarask.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%B2%D0%B0%D0%B9%D0%BD%D0%B0" title="Халодная вайна — Belarusian (Taraškievica orthography)" lang="be-tarask" hreflang="be-tarask" data-title="Халодная вайна" data-language-autonym="Беларуская (тарашкевіца)" data-language-local-name="Belarusian (Taraškievica orthography)" class="interlanguage-link-target">Беларуская (тарашкевіца)</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg mw-list-item"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0" title="Студена война — Bugarski" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Студена война" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="Bugarski" class="interlanguage-link-target">Български</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-blk mw-list-item"><a href="https://blk.wikipedia.org/wiki/%E1%80%85%E1%80%B2%E1%80%B7%EA%A9%BB%E1%80%9A%E1%80%B1%E1%80%94%E1%80%BA%E1%80%81%E1%80%BD%EA%A9%BB%E1%80%90%E1%80%BD%E1%80%AD%E1%80%AF%E1%80%80%E1%80%BA%EA%A9%BB%E1%80%95%E1%80%BD%E1%80%9A%E1%80%BA%EA%A9%BB" title="စဲ့ꩻယေန်ခွꩻတွိုက်ꩻပွယ်ꩻ — Pa'O" lang="blk" hreflang="blk" data-title="စဲ့ꩻယေန်ခွꩻတွိုက်ꩻပွယ်ꩻ" data-language-autonym="ပအိုဝ်ႏဘာႏသာႏ" data-language-local-name="Pa'O" class="interlanguage-link-target">ပအိုဝ်ႏဘာႏသာႏ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bn mw-list-item"><a href="https://bn.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%B8%E0%A7%8D%E0%A6%A8%E0%A6%BE%E0%A6%AF%E0%A6%BC%E0%A7%81%E0%A6%AF%E0%A7%81%E0%A6%A6%E0%A7%8D%E0%A6%A7" title="স্নায়ুযুদ্ধ — Bengalski" lang="bn" hreflang="bn" data-title="স্নায়ুযুদ্ধ" data-language-autonym="বাংলা" data-language-local-name="Bengalski" class="interlanguage-link-target">বাংলা</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-br mw-list-item"><a href="https://br.wikipedia.org/wiki/Brezel_Yen" title="Brezel Yen — Bretonski" lang="br" hreflang="br" data-title="Brezel Yen" data-language-autonym="Brezhoneg" data-language-local-name="Bretonski" class="interlanguage-link-target">Brezhoneg</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bs mw-list-item"><a href="https://bs.wikipedia.org/wiki/Hladni_rat" title="Hladni rat — Bosanski" lang="bs" hreflang="bs" data-title="Hladni rat" data-language-autonym="Bosanski" data-language-local-name="Bosanski" class="interlanguage-link-target">Bosanski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bxr mw-list-item"><a href="https://bxr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D2%AF%D0%B9%D1%82%D1%8D%D0%BD_%D0%B4%D0%B0%D0%B9%D0%BD" title="Хүйтэн дайн — Russia Buriat" lang="bxr" hreflang="bxr" data-title="Хүйтэн дайн" data-language-autonym="Буряад" data-language-local-name="Russia Buriat" class="interlanguage-link-target">Буряад</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/Guerra_Freda" title="Guerra Freda — Katalonski" lang="ca" hreflang="ca" data-title="Guerra Freda" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="Katalonski" class="interlanguage-link-target">Català</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ce mw-list-item"><a href="https://ce.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B8%D0%B9%D0%BB%D0%B0_%D1%82%D3%80%D0%BE%D0%BC" title="Шийла тӀом — Čečenski" lang="ce" hreflang="ce" data-title="Шийла тӀом" data-language-autonym="Нохчийн" data-language-local-name="Čečenski" class="interlanguage-link-target">Нохчийн</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ckb mw-list-item"><a href="https://ckb.wikipedia.org/wiki/%D8%B4%DB%95%DA%95%DB%8C_%D8%B3%D8%A7%D8%B1%D8%AF" title="شەڕی سارد — centralnokurdski" lang="ckb" hreflang="ckb" data-title="شەڕی سارد" data-language-autonym="کوردی" data-language-local-name="centralnokurdski" class="interlanguage-link-target">کوردی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-co mw-list-item"><a href="https://co.wikipedia.org/wiki/Guerra_freta" title="Guerra freta — Korzikanski" lang="co" hreflang="co" data-title="Guerra freta" data-language-autonym="Corsu" data-language-local-name="Korzikanski" class="interlanguage-link-target">Corsu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-crh mw-list-item"><a href="https://crh.wikipedia.org/wiki/Suvuq_cenk" title="Suvuq cenk — Krimeanski turski" lang="crh" hreflang="crh" data-title="Suvuq cenk" data-language-autonym="Qırımtatarca" data-language-local-name="Krimeanski turski" class="interlanguage-link-target">Qırımtatarca</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Studen%C3%A1_v%C3%A1lka" title="Studená válka — Češki" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Studená válka" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="Češki" class="interlanguage-link-target">Čeština</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cv mw-list-item"><a href="https://cv.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B2%C4%95_%D0%B2%C4%83%D1%80%C3%A7%C4%83" title="Сивĕ вăрçă — Čuvaški" lang="cv" hreflang="cv" data-title="Сивĕ вăрçă" data-language-autonym="Чӑвашла" data-language-local-name="Čuvaški" class="interlanguage-link-target">Чӑвашла</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cy mw-list-item"><a href="https://cy.wikipedia.org/wiki/Y_Rhyfel_Oer" title="Y Rhyfel Oer — Velški" lang="cy" hreflang="cy" data-title="Y Rhyfel Oer" data-language-autonym="Cymraeg" data-language-local-name="Velški" class="interlanguage-link-target">Cymraeg</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-da mw-list-item"><a href="https://da.wikipedia.org/wiki/Den_kolde_krig" title="Den kolde krig — Danski" lang="da" hreflang="da" data-title="Den kolde krig" data-language-autonym="Dansk" data-language-local-name="Danski" class="interlanguage-link-target">Dansk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="dobar članak"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Kalter_Krieg" title="Kalter Krieg — Nemački" lang="de" hreflang="de" data-title="Kalter Krieg" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="Nemački" class="interlanguage-link-target">Deutsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-diq mw-list-item"><a href="https://diq.wikipedia.org/wiki/Herbo_Serd%C4%B1n" title="Herbo Serdın — Zazaki" lang="diq" hreflang="diq" data-title="Herbo Serdın" data-language-autonym="Zazaki" data-language-local-name="Zazaki" class="interlanguage-link-target">Zazaki</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el mw-list-item"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%A8%CF%85%CF%87%CF%81%CF%8C%CF%82_%CE%A0%CF%8C%CE%BB%CE%B5%CE%BC%CE%BF%CF%82" title="Ψυχρός Πόλεμος — Grčki" lang="el" hreflang="el" data-title="Ψυχρός Πόλεμος" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="Grčki" class="interlanguage-link-target">Ελληνικά</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eml mw-list-item"><a href="https://eml.wikipedia.org/wiki/Gu%C3%A8ra_fradda" title="Guèra fradda — Emiliano-Romagnolo" lang="egl" hreflang="egl" data-title="Guèra fradda" data-language-autonym="Emiliàn e rumagnòl" data-language-local-name="Emiliano-Romagnolo" class="interlanguage-link-target">Emiliàn e rumagnòl</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en mw-list-item"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Cold_War" title="Cold War — Engleski" lang="en" hreflang="en" data-title="Cold War" data-language-autonym="English" data-language-local-name="Engleski" class="interlanguage-link-target">English</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eo mw-list-item"><a href="https://eo.wikipedia.org/wiki/Malvarma_milito" title="Malvarma milito — Esperanto" lang="eo" hreflang="eo" data-title="Malvarma milito" data-language-autonym="Esperanto" data-language-local-name="Esperanto" class="interlanguage-link-target">Esperanto</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es mw-list-item"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Guerra_Fr%C3%ADa" title="Guerra Fría — Španski" lang="es" hreflang="es" data-title="Guerra Fría" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="Španski" class="interlanguage-link-target">Español</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-et mw-list-item"><a href="https://et.wikipedia.org/wiki/K%C3%BClm_s%C3%B5da" title="Külm sõda — Estonski" lang="et" hreflang="et" data-title="Külm sõda" data-language-autonym="Eesti" data-language-local-name="Estonski" class="interlanguage-link-target">Eesti</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eu mw-list-item"><a href="https://eu.wikipedia.org/wiki/Gerra_Hotza" title="Gerra Hotza — Baskijski" lang="eu" hreflang="eu" data-title="Gerra Hotza" data-language-autonym="Euskara" data-language-local-name="Baskijski" class="interlanguage-link-target">Euskara</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ext mw-list-item"><a href="https://ext.wikipedia.org/wiki/Guerra_Fria" title="Guerra Fria — Extremaduran" lang="ext" hreflang="ext" data-title="Guerra Fria" data-language-autonym="Estremeñu" data-language-local-name="Extremaduran" class="interlanguage-link-target">Estremeñu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fa mw-list-item"><a href="https://fa.wikipedia.org/wiki/%D8%AC%D9%86%DA%AF_%D8%B3%D8%B1%D8%AF" title="جنگ سرد — Persijski" lang="fa" hreflang="fa" data-title="جنگ سرد" data-language-autonym="فارسی" data-language-local-name="Persijski" class="interlanguage-link-target">فارسی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fi mw-list-item"><a href="https://fi.wikipedia.org/wiki/Kylm%C3%A4_sota" title="Kylmä sota — Finski" lang="fi" hreflang="fi" data-title="Kylmä sota" data-language-autonym="Suomi" data-language-local-name="Finski" class="interlanguage-link-target">Suomi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fiu-vro mw-list-item"><a href="https://fiu-vro.wikipedia.org/wiki/K%C3%BClm_s%C3%B5da" title="Külm sõda — Võro" lang="vro" hreflang="vro" data-title="Külm sõda" data-language-autonym="Võro" data-language-local-name="Võro" class="interlanguage-link-target">Võro</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fo mw-list-item"><a href="https://fo.wikipedia.org/wiki/Kalda_kr%C3%ADggi%C3%B0" title="Kalda kríggið — Farski" lang="fo" hreflang="fo" data-title="Kalda kríggið" data-language-autonym="Føroyskt" data-language-local-name="Farski" class="interlanguage-link-target">Føroyskt</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="dobar članak"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Guerre_froide" title="Guerre froide — Francuski" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Guerre froide" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="Francuski" class="interlanguage-link-target">Français</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-frr mw-list-item"><a href="https://frr.wikipedia.org/wiki/Kuul_Kriich" title="Kuul Kriich — Severno-frizijski" lang="frr" hreflang="frr" data-title="Kuul Kriich" data-language-autonym="Nordfriisk" data-language-local-name="Severno-frizijski" class="interlanguage-link-target">Nordfriisk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fur mw-list-item"><a href="https://fur.wikipedia.org/wiki/Vuere_frede" title="Vuere frede — Friulijski" lang="fur" hreflang="fur" data-title="Vuere frede" data-language-autonym="Furlan" data-language-local-name="Friulijski" class="interlanguage-link-target">Furlan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fy mw-list-item"><a href="https://fy.wikipedia.org/wiki/K%C3%A2lde_Kriich" title="Kâlde Kriich — Frizijski" lang="fy" hreflang="fy" data-title="Kâlde Kriich" data-language-autonym="Frysk" data-language-local-name="Frizijski" class="interlanguage-link-target">Frysk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ga mw-list-item"><a href="https://ga.wikipedia.org/wiki/An_Cogadh_Fuar" title="An Cogadh Fuar — Irski" lang="ga" hreflang="ga" data-title="An Cogadh Fuar" data-language-autonym="Gaeilge" data-language-local-name="Irski" class="interlanguage-link-target">Gaeilge</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gan mw-list-item"><a href="https://gan.wikipedia.org/wiki/%E5%86%B7%E6%88%B0" title="冷戰 — gan kineski" lang="gan" hreflang="gan" data-title="冷戰" data-language-autonym="贛語" data-language-local-name="gan kineski" class="interlanguage-link-target">贛語</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gcr mw-list-item"><a href="https://gcr.wikipedia.org/wiki/Lag%C3%A8r_fr%C3%A8t" title="Lagèr frèt — Guianan Creole" lang="gcr" hreflang="gcr" data-title="Lagèr frèt" data-language-autonym="Kriyòl gwiyannen" data-language-local-name="Guianan Creole" class="interlanguage-link-target">Kriyòl gwiyannen</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gd mw-list-item"><a href="https://gd.wikipedia.org/wiki/Cogadh_Fuar" title="Cogadh Fuar — Škotski Galski" lang="gd" hreflang="gd" data-title="Cogadh Fuar" data-language-autonym="Gàidhlig" data-language-local-name="Škotski Galski" class="interlanguage-link-target">Gàidhlig</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gl mw-list-item"><a href="https://gl.wikipedia.org/wiki/Guerra_fr%C3%ADa" title="Guerra fría — Galski" lang="gl" hreflang="gl" data-title="Guerra fría" data-language-autonym="Galego" data-language-local-name="Galski" class="interlanguage-link-target">Galego</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gn mw-list-item"><a href="https://gn.wikipedia.org/wiki/%C3%91orair%C3%B5_Ro%27y" title="Ñorairõ Ro'y — Gvarani" lang="gn" hreflang="gn" data-title="Ñorairõ Ro'y" data-language-autonym="Avañe'ẽ" data-language-local-name="Gvarani" class="interlanguage-link-target">Avañe'ẽ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ha mw-list-item"><a href="https://ha.wikipedia.org/wiki/Cold_War" title="Cold War — Hausa" lang="ha" hreflang="ha" data-title="Cold War" data-language-autonym="Hausa" data-language-local-name="Hausa" class="interlanguage-link-target">Hausa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hak mw-list-item"><a href="https://hak.wikipedia.org/wiki/L%C3%A2ng-chan" title="Lâng-chan — hakka kineski" lang="hak" hreflang="hak" data-title="Lâng-chan" data-language-autonym="客家語 / Hak-kâ-ngî" data-language-local-name="hakka kineski" class="interlanguage-link-target">客家語 / Hak-kâ-ngî</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-he mw-list-item"><a href="https://he.wikipedia.org/wiki/%D7%94%D7%9E%D7%9C%D7%97%D7%9E%D7%94_%D7%94%D7%A7%D7%A8%D7%94" title="המלחמה הקרה — Hebrejski" lang="he" hreflang="he" data-title="המלחמה הקרה" data-language-autonym="עברית" data-language-local-name="Hebrejski" class="interlanguage-link-target">עברית</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hi mw-list-item"><a href="https://hi.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B6%E0%A5%80%E0%A4%A4%E0%A4%AF%E0%A5%81%E0%A4%A6%E0%A5%8D%E0%A4%A7" title="शीतयुद्ध — Hindi" lang="hi" hreflang="hi" data-title="शीतयुद्ध" data-language-autonym="हिन्दी" data-language-local-name="Hindi" class="interlanguage-link-target">हिन्दी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hif mw-list-item"><a href="https://hif.wikipedia.org/wiki/Cold_War" title="Cold War — Fiji Hindi" lang="hif" hreflang="hif" data-title="Cold War" data-language-autonym="Fiji Hindi" data-language-local-name="Fiji Hindi" class="interlanguage-link-target">Fiji Hindi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="izabrani članci"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Hladni_rat" title="Hladni rat — Hrvatski" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Hladni rat" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="Hrvatski" class="interlanguage-link-target">Hrvatski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hu mw-list-item"><a href="https://hu.wikipedia.org/wiki/Hidegh%C3%A1bor%C3%BA" title="Hidegháború — Mađarski" lang="hu" hreflang="hu" data-title="Hidegháború" data-language-autonym="Magyar" data-language-local-name="Mađarski" class="interlanguage-link-target">Magyar</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hy mw-list-item"><a href="https://hy.wikipedia.org/wiki/%D5%8D%D5%A1%D5%BC%D5%A8_%D5%BA%D5%A1%D5%BF%D5%A5%D6%80%D5%A1%D5%A6%D5%B4" title="Սառը պատերազմ — Jermenski" lang="hy" hreflang="hy" data-title="Սառը պատերազմ" data-language-autonym="Հայերեն" data-language-local-name="Jermenski" class="interlanguage-link-target">Հայերեն</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ia mw-list-item"><a href="https://ia.wikipedia.org/wiki/Guerra_Frigide" title="Guerra Frigide — Interlingva" lang="ia" hreflang="ia" data-title="Guerra Frigide" data-language-autonym="Interlingua" data-language-local-name="Interlingva" class="interlanguage-link-target">Interlingua</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id mw-list-item"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Perang_Dingin" title="Perang Dingin — Indonezijski" lang="id" hreflang="id" data-title="Perang Dingin" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="Indonezijski" class="interlanguage-link-target">Bahasa Indonesia</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ilo mw-list-item"><a href="https://ilo.wikipedia.org/wiki/Nalamiis_a_Gubat" title="Nalamiis a Gubat — Iloko" lang="ilo" hreflang="ilo" data-title="Nalamiis a Gubat" data-language-autonym="Ilokano" data-language-local-name="Iloko" class="interlanguage-link-target">Ilokano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-inh mw-list-item"><a href="https://inh.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B8%D0%B9%D0%BB%D0%B0_%D1%82%D3%80%D0%BE%D0%BC" title="Шийла тӀом — Ingušetski" lang="inh" hreflang="inh" data-title="Шийла тӀом" data-language-autonym="ГӀалгӀай" data-language-local-name="Ingušetski" class="interlanguage-link-target">ГӀалгӀай</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-io mw-list-item"><a href="https://io.wikipedia.org/wiki/Kolda_milito" title="Kolda milito — Ido" lang="io" hreflang="io" data-title="Kolda milito" data-language-autonym="Ido" data-language-local-name="Ido" class="interlanguage-link-target">Ido</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-is mw-list-item"><a href="https://is.wikipedia.org/wiki/Kalda_str%C3%AD%C3%B0i%C3%B0" title="Kalda stríðið — Islandski" lang="is" hreflang="is" data-title="Kalda stríðið" data-language-autonym="Íslenska" data-language-local-name="Islandski" class="interlanguage-link-target">Íslenska</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Guerra_fredda" title="Guerra fredda — Italijanski" lang="it" hreflang="it" data-title="Guerra fredda" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="Italijanski" class="interlanguage-link-target">Italiano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E5%86%B7%E6%88%A6" title="冷戦 — Japanski" lang="ja" hreflang="ja" data-title="冷戦" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="Japanski" class="interlanguage-link-target">日本語</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jam mw-list-item"><a href="https://jam.wikipedia.org/wiki/Kuol_Waar" title="Kuol Waar — Jamaican Creole English" lang="jam" hreflang="jam" data-title="Kuol Waar" data-language-autonym="Patois" data-language-local-name="Jamaican Creole English" class="interlanguage-link-target">Patois</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jv mw-list-item"><a href="https://jv.wikipedia.org/wiki/Perang_Adhem" title="Perang Adhem — Javanski" lang="jv" hreflang="jv" data-title="Perang Adhem" data-language-autonym="Jawa" data-language-local-name="Javanski" class="interlanguage-link-target">Jawa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ka mw-list-item"><a href="https://ka.wikipedia.org/wiki/%E1%83%AA%E1%83%98%E1%83%95%E1%83%98_%E1%83%9D%E1%83%9B%E1%83%98" title="ცივი ომი — Gruzijski" lang="ka" hreflang="ka" data-title="ცივი ომი" data-language-autonym="ქართული" data-language-local-name="Gruzijski" class="interlanguage-link-target">ქართული</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kaa mw-list-item"><a href="https://kaa.wikipedia.org/wiki/Salq%C4%B1n_ur%C4%B1s" title="Salqın urıs — Kara-kalpaški" lang="kaa" hreflang="kaa" data-title="Salqın urıs" data-language-autonym="Qaraqalpaqsha" data-language-local-name="Kara-kalpaški" class="interlanguage-link-target">Qaraqalpaqsha</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kab mw-list-item"><a href="https://kab.wikipedia.org/wiki/%E1%B9%AC%E1%B9%ADra%E1%B8%8D_asemma%E1%B8%8D" title="Ṭṭraḍ asemmaḍ — Kabile" lang="kab" hreflang="kab" data-title="Ṭṭraḍ asemmaḍ" data-language-autonym="Taqbaylit" data-language-local-name="Kabile" class="interlanguage-link-target">Taqbaylit</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kbp mw-list-item"><a href="https://kbp.wikipedia.org/wiki/T%C9%9Bnd%C9%9B%C5%8Bga_t%C9%9B%C9%9B_you" title="Tɛndɛŋga tɛɛ you — Kabiye" lang="kbp" hreflang="kbp" data-title="Tɛndɛŋga tɛɛ you" data-language-autonym="Kabɩyɛ" data-language-local-name="Kabiye" class="interlanguage-link-target">Kabɩyɛ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kk mw-list-item"><a href="https://kk.wikipedia.org/wiki/%D2%9A%D1%8B%D1%80%D2%93%D0%B8_%D2%9B%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D2%9B_%D1%81%D0%BE%D2%93%D1%8B%D1%81%D1%8B" title="Қырғи қабақ соғысы — Kozački" lang="kk" hreflang="kk" data-title="Қырғи қабақ соғысы" data-language-autonym="Қазақша" data-language-local-name="Kozački" class="interlanguage-link-target">Қазақша</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-km mw-list-item"><a href="https://km.wikipedia.org/wiki/%E1%9E%9F%E1%9E%84%E1%9F%92%E1%9E%82%E1%9F%92%E1%9E%9A%E1%9E%B6%E1%9E%98%E1%9E%8F%E1%9F%92%E1%9E%9A%E1%9E%87%E1%9E%B6%E1%9E%80%E1%9F%8B" title="សង្គ្រាមត្រជាក់ — Kmerski" lang="km" hreflang="km" data-title="សង្គ្រាមត្រជាក់" data-language-autonym="ភាសាខ្មែរ" data-language-local-name="Kmerski" class="interlanguage-link-target">ភាសាខ្មែរ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kn mw-list-item"><a href="https://kn.wikipedia.org/wiki/%E0%B2%B6%E0%B3%80%E0%B2%A4%E0%B2%B2_%E0%B2%B8%E0%B2%AE%E0%B2%B0" title="ಶೀತಲ ಸಮರ — Kanada" lang="kn" hreflang="kn" data-title="ಶೀತಲ ಸಮರ" data-language-autonym="ಕನ್ನಡ" data-language-local-name="Kanada" class="interlanguage-link-target">ಕನ್ನಡ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ko mw-list-item"><a href="https://ko.wikipedia.org/wiki/%EB%83%89%EC%A0%84" title="냉전 — Korejski" lang="ko" hreflang="ko" data-title="냉전" data-language-autonym="한국어" data-language-local-name="Korejski" class="interlanguage-link-target">한국어</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-krc mw-list-item"><a href="https://krc.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%83%D1%83%D0%BA%D1%8A_%D0%BA%D1%8A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%83%D0%B0%D1%82" title="Сууукъ къазауат — Karačaj-balkar" lang="krc" hreflang="krc" data-title="Сууукъ къазауат" data-language-autonym="Къарачай-малкъар" data-language-local-name="Karačaj-balkar" class="interlanguage-link-target">Къарачай-малкъар</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ku mw-list-item"><a href="https://ku.wikipedia.org/wiki/%C5%9Eer%C3%AA_Sar" title="Şerê Sar — Kurdski" lang="ku" hreflang="ku" data-title="Şerê Sar" data-language-autonym="Kurdî" data-language-local-name="Kurdski" class="interlanguage-link-target">Kurdî</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kw mw-list-item"><a href="https://kw.wikipedia.org/wiki/Bresel_Yeyn" title="Bresel Yeyn — Korniški" lang="kw" hreflang="kw" data-title="Bresel Yeyn" data-language-autonym="Kernowek" data-language-local-name="Korniški" class="interlanguage-link-target">Kernowek</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ky mw-list-item"><a href="https://ky.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%8B%D0%B7_%D1%81%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%88" title="Кансыз согуш — Kirgiski" lang="ky" hreflang="ky" data-title="Кансыз согуш" data-language-autonym="Кыргызча" data-language-local-name="Kirgiski" class="interlanguage-link-target">Кыргызча</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-la mw-list-item"><a href="https://la.wikipedia.org/wiki/Bellum_frigidum" title="Bellum frigidum — Latinski" lang="la" hreflang="la" data-title="Bellum frigidum" data-language-autonym="Latina" data-language-local-name="Latinski" class="interlanguage-link-target">Latina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lad mw-list-item"><a href="https://lad.wikipedia.org/wiki/Gerra_Friya" title="Gerra Friya — Ladino" lang="lad" hreflang="lad" data-title="Gerra Friya" data-language-autonym="Ladino" data-language-local-name="Ladino" class="interlanguage-link-target">Ladino</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lb mw-list-item"><a href="https://lb.wikipedia.org/wiki/Kale_Krich" title="Kale Krich — Luksemburški" lang="lb" hreflang="lb" data-title="Kale Krich" data-language-autonym="Lëtzebuergesch" data-language-local-name="Luksemburški" class="interlanguage-link-target">Lëtzebuergesch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lez mw-list-item"><a href="https://lez.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%8A%D0%B0%D0%B9%D0%B8_%D0%B4%D1%8F%D0%B2%D0%B5" title="Къайи дяве — Lezgian" lang="lez" hreflang="lez" data-title="Къайи дяве" data-language-autonym="Лезги" data-language-local-name="Lezgian" class="interlanguage-link-target">Лезги</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-li mw-list-item"><a href="https://li.wikipedia.org/wiki/Kouwe_Oorlog" title="Kouwe Oorlog — Limburgiš" lang="li" hreflang="li" data-title="Kouwe Oorlog" data-language-autonym="Limburgs" data-language-local-name="Limburgiš" class="interlanguage-link-target">Limburgs</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lld mw-list-item"><a href="https://lld.wikipedia.org/wiki/Viera_Fr%C3%ABida" title="Viera Frëida — Ladin" lang="lld" hreflang="lld" data-title="Viera Frëida" data-language-autonym="Ladin" data-language-local-name="Ladin" class="interlanguage-link-target">Ladin</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lmo mw-list-item"><a href="https://lmo.wikipedia.org/wiki/Gu%C3%A8ra_fr%C3%A8gia" title="Guèra frègia — lombardski" lang="lmo" hreflang="lmo" data-title="Guèra frègia" data-language-autonym="Lombard" data-language-local-name="lombardski" class="interlanguage-link-target">Lombard</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lo mw-list-item"><a href="https://lo.wikipedia.org/wiki/%E0%BA%AA%E0%BA%BB%E0%BA%87%E0%BA%84%E0%BA%B2%E0%BA%A1%E0%BB%80%E0%BA%A2%E0%BA%B1%E0%BA%99" title="ສົງຄາມເຢັນ — Laoški" lang="lo" hreflang="lo" data-title="ສົງຄາມເຢັນ" data-language-autonym="ລາວ" data-language-local-name="Laoški" class="interlanguage-link-target">ລາວ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lt mw-list-item"><a href="https://lt.wikipedia.org/wiki/%C5%A0altasis_karas" title="Šaltasis karas — Litvanski" lang="lt" hreflang="lt" data-title="Šaltasis karas" data-language-autonym="Lietuvių" data-language-local-name="Litvanski" class="interlanguage-link-target">Lietuvių</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lv mw-list-item"><a href="https://lv.wikipedia.org/wiki/Aukstais_kar%C5%A1" title="Aukstais karš — Letonski" lang="lv" hreflang="lv" data-title="Aukstais karš" data-language-autonym="Latviešu" data-language-local-name="Letonski" class="interlanguage-link-target">Latviešu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mdf mw-list-item"><a href="https://mdf.wikipedia.org/wiki/%D0%AF%D0%BA%D1%88%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%81%D1%8C_%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D1%81%D1%8C" title="Якшамась торпингесь — Mokša" lang="mdf" hreflang="mdf" data-title="Якшамась торпингесь" data-language-autonym="Мокшень" data-language-local-name="Mokša" class="interlanguage-link-target">Мокшень</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mg mw-list-item"><a href="https://mg.wikipedia.org/wiki/Ady_Mangatsiaka" title="Ady Mangatsiaka — Malagazijski" lang="mg" hreflang="mg" data-title="Ady Mangatsiaka" data-language-autonym="Malagasy" data-language-local-name="Malagazijski" class="interlanguage-link-target">Malagasy</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mk mw-list-item"><a href="https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B0" title="Студена војна — Makedonski" lang="mk" hreflang="mk" data-title="Студена војна" data-language-autonym="Македонски" data-language-local-name="Makedonski" class="interlanguage-link-target">Македонски</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ml mw-list-item"><a href="https://ml.wikipedia.org/wiki/%E0%B4%B6%E0%B5%80%E0%B4%A4%E0%B4%AF%E0%B5%81%E0%B4%A6%E0%B5%8D%E0%B4%A7%E0%B4%82" title="ശീതയുദ്ധം — Malajalam" lang="ml" hreflang="ml" data-title="ശീതയുദ്ധം" data-language-autonym="മലയാളം" data-language-local-name="Malajalam" class="interlanguage-link-target">മലയാളം</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mn mw-list-item"><a href="https://mn.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D2%AF%D0%B9%D1%82%D1%8D%D0%BD_%D0%B4%D0%B0%D0%B9%D0%BD" title="Хүйтэн дайн — Mongolski" lang="mn" hreflang="mn" data-title="Хүйтэн дайн" data-language-autonym="Монгол" data-language-local-name="Mongolski" class="interlanguage-link-target">Монгол</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mr mw-list-item"><a href="https://mr.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B6%E0%A5%80%E0%A4%A4_%E0%A4%AF%E0%A5%81%E0%A4%A6%E0%A5%8D%E0%A4%A7" title="शीत युद्ध — Marati" lang="mr" hreflang="mr" data-title="शीत युद्ध" data-language-autonym="मराठी" data-language-local-name="Marati" class="interlanguage-link-target">मराठी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ms mw-list-item"><a href="https://ms.wikipedia.org/wiki/Perang_Dingin" title="Perang Dingin — Malajski" lang="ms" hreflang="ms" data-title="Perang Dingin" data-language-autonym="Bahasa Melayu" data-language-local-name="Malajski" class="interlanguage-link-target">Bahasa Melayu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mwl mw-list-item"><a href="https://mwl.wikipedia.org/wiki/Guerra_Frie" title="Guerra Frie — Mirandeški" lang="mwl" hreflang="mwl" data-title="Guerra Frie" data-language-autonym="Mirandés" data-language-local-name="Mirandeški" class="interlanguage-link-target">Mirandés</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-my mw-list-item"><a href="https://my.wikipedia.org/wiki/%E1%80%85%E1%80%85%E1%80%BA%E1%80%A1%E1%80%B1%E1%80%B8%E1%80%90%E1%80%AD%E1%80%AF%E1%80%80%E1%80%BA%E1%80%95%E1%80%BD%E1%80%B2" title="စစ်အေးတိုက်ပွဲ — Burmanski" lang="my" hreflang="my" data-title="စစ်အေးတိုက်ပွဲ" data-language-autonym="မြန်မာဘာသာ" data-language-local-name="Burmanski" class="interlanguage-link-target">မြန်မာဘာသာ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mzn mw-list-item"><a href="https://mzn.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%DA%86%D8%A7_%D8%AC%D9%86%DA%AF" title="بچا جنگ — mazanderanski" lang="mzn" hreflang="mzn" data-title="بچا جنگ" data-language-autonym="مازِرونی" data-language-local-name="mazanderanski" class="interlanguage-link-target">مازِرونی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds mw-list-item"><a href="https://nds.wikipedia.org/wiki/Koolt_Krieg" title="Koolt Krieg — Niski nemački" lang="nds" hreflang="nds" data-title="Koolt Krieg" data-language-autonym="Plattdüütsch" data-language-local-name="Niski nemački" class="interlanguage-link-target">Plattdüütsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds-nl mw-list-item"><a href="https://nds-nl.wikipedia.org/wiki/Koolden_Oorlog" title="Koolden Oorlog — donjosaksonski" lang="nds-NL" hreflang="nds-NL" data-title="Koolden Oorlog" data-language-autonym="Nedersaksies" data-language-local-name="donjosaksonski" class="interlanguage-link-target">Nedersaksies</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ne mw-list-item"><a href="https://ne.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B6%E0%A5%80%E0%A4%A4%E0%A4%AF%E0%A5%81%E0%A4%A6%E0%A5%8D%E0%A4%A7" title="शीतयुद्ध — Nepalski" lang="ne" hreflang="ne" data-title="शीतयुद्ध" data-language-autonym="नेपाली" data-language-local-name="Nepalski" class="interlanguage-link-target">नेपाली</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-new mw-list-item"><a href="https://new.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B6%E0%A5%80%E0%A4%A4_%E0%A4%B9%E0%A4%A4%E0%A4%BE%E0%A4%83" title="शीत हताः — Nevari" lang="new" hreflang="new" data-title="शीत हताः" data-language-autonym="नेपाल भाषा" data-language-local-name="Nevari" class="interlanguage-link-target">नेपाल भाषा</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nl mw-list-item"><a href="https://nl.wikipedia.org/wiki/Koude_Oorlog" title="Koude Oorlog — Holandski" lang="nl" hreflang="nl" data-title="Koude Oorlog" data-language-autonym="Nederlands" data-language-local-name="Holandski" class="interlanguage-link-target">Nederlands</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nn mw-list-item"><a href="https://nn.wikipedia.org/wiki/Den_kalde_krigen" title="Den kalde krigen — Norveški njorsk" lang="nn" hreflang="nn" data-title="Den kalde krigen" data-language-autonym="Norsk nynorsk" data-language-local-name="Norveški njorsk" class="interlanguage-link-target">Norsk nynorsk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-no badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="dobar članak"><a href="https://no.wikipedia.org/wiki/Den_kalde_krigen" title="Den kalde krigen — Norveški bokmål" lang="nb" hreflang="nb" data-title="Den kalde krigen" data-language-autonym="Norsk bokmål" data-language-local-name="Norveški bokmål" class="interlanguage-link-target">Norsk bokmål</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nrm mw-list-item"><a href="https://nrm.wikipedia.org/wiki/Fraide_Dg%C3%A8rre" title="Fraide Dgèrre — Norman" lang="nrf" hreflang="nrf" data-title="Fraide Dgèrre" data-language-autonym="Nouormand" data-language-local-name="Norman" class="interlanguage-link-target">Nouormand</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-oc mw-list-item"><a href="https://oc.wikipedia.org/wiki/Gu%C3%A8rra_Freja" title="Guèrra Freja — Provansalski" lang="oc" hreflang="oc" data-title="Guèrra Freja" data-language-autonym="Occitan" data-language-local-name="Provansalski" class="interlanguage-link-target">Occitan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-os mw-list-item"><a href="https://os.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BB_%D1%85%C3%A6%D1%81%D1%82" title="Уазал хæст — Osetski" lang="os" hreflang="os" data-title="Уазал хæст" data-language-autonym="Ирон" data-language-local-name="Osetski" class="interlanguage-link-target">Ирон</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pa mw-list-item"><a href="https://pa.wikipedia.org/wiki/%E0%A8%A0%E0%A9%B0%E0%A8%A2%E0%A9%80_%E0%A8%9C%E0%A9%B0%E0%A8%97" title="ਠੰਢੀ ਜੰਗ — Pandžabski" lang="pa" hreflang="pa" data-title="ਠੰਢੀ ਜੰਗ" data-language-autonym="ਪੰਜਾਬੀ" data-language-local-name="Pandžabski" class="interlanguage-link-target">ਪੰਜਾਬੀ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pap mw-list-item"><a href="https://pap.wikipedia.org/wiki/Guera_Friu" title="Guera Friu — Papiamento" lang="pap" hreflang="pap" data-title="Guera Friu" data-language-autonym="Papiamentu" data-language-local-name="Papiamento" class="interlanguage-link-target">Papiamentu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pcd mw-list-item"><a href="https://pcd.wikipedia.org/wiki/Fro%C3%A9de_Dg%C3%A8re" title="Froéde Dgère — Picard" lang="pcd" hreflang="pcd" data-title="Froéde Dgère" data-language-autonym="Picard" data-language-local-name="Picard" class="interlanguage-link-target">Picard</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Zimna_wojna" title="Zimna wojna — Poljski" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Zimna wojna" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="Poljski" class="interlanguage-link-target">Polski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pms mw-list-item"><a href="https://pms.wikipedia.org/wiki/Gu%C3%A8ra_fr%C3%A8ida" title="Guèra frèida — Piedmontese" lang="pms" hreflang="pms" data-title="Guèra frèida" data-language-autonym="Piemontèis" data-language-local-name="Piedmontese" class="interlanguage-link-target">Piemontèis</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pnb mw-list-item"><a href="https://pnb.wikipedia.org/wiki/%D9%B9%DA%BE%D9%86%DA%88%DB%8C_%D9%84%DA%91%D8%A7%D8%A6%DB%8C" title="ٹھنڈی لڑائی — Western Punjabi" lang="pnb" hreflang="pnb" data-title="ٹھنڈی لڑائی" data-language-autonym="پنجابی" data-language-local-name="Western Punjabi" class="interlanguage-link-target">پنجابی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ps mw-list-item"><a href="https://ps.wikipedia.org/wiki/%D8%B3%DA%93%D9%87_%D8%AC%DA%AB%DA%93%D9%87" title="سړه جګړه — Paštunski" lang="ps" hreflang="ps" data-title="سړه جګړه" data-language-autonym="پښتو" data-language-local-name="Paštunski" class="interlanguage-link-target">پښتو</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt mw-list-item"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/Guerra_Fria" title="Guerra Fria — Portugalski" lang="pt" hreflang="pt" data-title="Guerra Fria" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="Portugalski" class="interlanguage-link-target">Português</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rm mw-list-item"><a href="https://rm.wikipedia.org/wiki/Guerra_fraida" title="Guerra fraida — Reto-Romanski" lang="rm" hreflang="rm" data-title="Guerra fraida" data-language-autonym="Rumantsch" data-language-local-name="Reto-Romanski" class="interlanguage-link-target">Rumantsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ro badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="dobar članak"><a href="https://ro.wikipedia.org/wiki/R%C4%83zboiul_Rece" title="Războiul Rece — Rumunski" lang="ro" hreflang="ro" data-title="Războiul Rece" data-language-autonym="Română" data-language-local-name="Rumunski" class="interlanguage-link-target">Română</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0" title="Холодная война — Ruski" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Холодная война" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="Ruski" class="interlanguage-link-target">Русский</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rue mw-list-item"><a href="https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0" title="Холодна война — Rusyn" lang="rue" hreflang="rue" data-title="Холодна война" data-language-autonym="Русиньскый" data-language-local-name="Rusyn" class="interlanguage-link-target">Русиньскый</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sah mw-list-item"><a href="https://sah.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%8B%D0%BC%D0%BD%D1%8B%D1%8B_%D1%81%D1%8D%D1%80%D0%B8%D0%B8" title="Тымныы сэрии — Jakut" lang="sah" hreflang="sah" data-title="Тымныы сэрии" data-language-autonym="Саха тыла" data-language-local-name="Jakut" class="interlanguage-link-target">Саха тыла</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sc mw-list-item"><a href="https://sc.wikipedia.org/wiki/Gherra_frida" title="Gherra frida — Sardinijski" lang="sc" hreflang="sc" data-title="Gherra frida" data-language-autonym="Sardu" data-language-local-name="Sardinijski" class="interlanguage-link-target">Sardu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-scn mw-list-item"><a href="https://scn.wikipedia.org/wiki/Guerra_Fridda" title="Guerra Fridda — Sicilijanski" lang="scn" hreflang="scn" data-title="Guerra Fridda" data-language-autonym="Sicilianu" data-language-local-name="Sicilijanski" class="interlanguage-link-target">Sicilianu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sco mw-list-item"><a href="https://sco.wikipedia.org/wiki/Cauld_War" title="Cauld War — Škotski" lang="sco" hreflang="sco" data-title="Cauld War" data-language-autonym="Scots" data-language-local-name="Škotski" class="interlanguage-link-target">Scots</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sd mw-list-item"><a href="https://sd.wikipedia.org/wiki/%D8%B3%D8%B1%D8%AF_%D8%AC%D9%86%DA%AF" title="سرد جنگ — Sindi" lang="sd" hreflang="sd" data-title="سرد جنگ" data-language-autonym="سنڌي" data-language-local-name="Sindi" class="interlanguage-link-target">سنڌي</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-si mw-list-item"><a href="https://si.wikipedia.org/wiki/%E0%B6%B1%E0%B7%92%E0%B6%BB%E0%B7%80%E0%B7%92_%E0%B6%BA%E0%B7%94%E0%B6%AF%E0%B7%8A%E0%B6%B0%E0%B6%BA" title="නිරවි යුද්ධය — Singaleski" lang="si" hreflang="si" data-title="නිරවි යුද්ධය" data-language-autonym="සිංහල" data-language-local-name="Singaleski" class="interlanguage-link-target">සිංහල</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-simple mw-list-item"><a href="https://simple.wikipedia.org/wiki/Cold_War" title="Cold War — Simple English" lang="en-simple" hreflang="en-simple" data-title="Cold War" data-language-autonym="Simple English" data-language-local-name="Simple English" class="interlanguage-link-target">Simple English</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sk mw-list-item"><a href="https://sk.wikipedia.org/wiki/Studen%C3%A1_vojna" title="Studená vojna — Slovački" lang="sk" hreflang="sk" data-title="Studená vojna" data-language-autonym="Slovenčina" data-language-local-name="Slovački" class="interlanguage-link-target">Slovenčina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sl mw-list-item"><a href="https://sl.wikipedia.org/wiki/Hladna_vojna" title="Hladna vojna — Slovenački" lang="sl" hreflang="sl" data-title="Hladna vojna" data-language-autonym="Slovenščina" data-language-local-name="Slovenački" class="interlanguage-link-target">Slovenščina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-so mw-list-item"><a href="https://so.wikipedia.org/wiki/Dagaalkii_Qaboobaa" title="Dagaalkii Qaboobaa — Somalski" lang="so" hreflang="so" data-title="Dagaalkii Qaboobaa" data-language-autonym="Soomaaliga" data-language-local-name="Somalski" class="interlanguage-link-target">Soomaaliga</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sq mw-list-item"><a href="https://sq.wikipedia.org/wiki/Lufta_e_Ftoht%C3%AB" title="Lufta e Ftohtë — Albanski" lang="sq" hreflang="sq" data-title="Lufta e Ftohtë" data-language-autonym="Shqip" data-language-local-name="Albanski" class="interlanguage-link-target">Shqip</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sr mw-list-item"><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Хладни рат — Srpski" lang="sr" hreflang="sr" data-title="Хладни рат" data-language-autonym="Српски / srpski" data-language-local-name="Srpski" class="interlanguage-link-target">Српски / srpski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-stq mw-list-item"><a href="https://stq.wikipedia.org/wiki/Koolde_Kriech" title="Koolde Kriech — Saterland Frisian" lang="stq" hreflang="stq" data-title="Koolde Kriech" data-language-autonym="Seeltersk" data-language-local-name="Saterland Frisian" class="interlanguage-link-target">Seeltersk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-su badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="izabrani članci"><a href="https://su.wikipedia.org/wiki/Perang_Tiis" title="Perang Tiis — Sudanski" lang="su" hreflang="su" data-title="Perang Tiis" data-language-autonym="Sunda" data-language-local-name="Sudanski" class="interlanguage-link-target">Sunda</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sv mw-list-item"><a href="https://sv.wikipedia.org/wiki/Kalla_kriget" title="Kalla kriget — Švedski" lang="sv" hreflang="sv" data-title="Kalla kriget" data-language-autonym="Svenska" data-language-local-name="Švedski" class="interlanguage-link-target">Svenska</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sw badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="izabrani članci"><a href="https://sw.wikipedia.org/wiki/Vita_baridi" title="Vita baridi — Svahili" lang="sw" hreflang="sw" data-title="Vita baridi" data-language-autonym="Kiswahili" data-language-local-name="Svahili" class="interlanguage-link-target">Kiswahili</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ta mw-list-item"><a href="https://ta.wikipedia.org/wiki/%E0%AE%AA%E0%AE%A9%E0%AE%BF%E0%AE%AA%E0%AF%8D%E0%AE%AA%E0%AF%8B%E0%AE%B0%E0%AF%8D" title="பனிப்போர் — Tamilski" lang="ta" hreflang="ta" data-title="பனிப்போர்" data-language-autonym="தமிழ்" data-language-local-name="Tamilski" class="interlanguage-link-target">தமிழ்</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-te mw-list-item"><a href="https://te.wikipedia.org/wiki/%E0%B0%AA%E0%B1%8D%E0%B0%B0%E0%B0%9A%E0%B1%8D%E0%B0%9B%E0%B0%A8%E0%B1%8D%E0%B0%A8%E0%B0%AF%E0%B1%81%E0%B0%A6%E0%B1%8D%E0%B0%A7%E0%B0%82" title="ప్రచ్ఛన్నయుద్ధం — Telugu" lang="te" hreflang="te" data-title="ప్రచ్ఛన్నయుద్ధం" data-language-autonym="తెలుగు" data-language-local-name="Telugu" class="interlanguage-link-target">తెలుగు</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tg mw-list-item"><a href="https://tg.wikipedia.org/wiki/%D2%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B4" title="Ҷанги Сард — Tađik" lang="tg" hreflang="tg" data-title="Ҷанги Сард" data-language-autonym="Тоҷикӣ" data-language-local-name="Tađik" class="interlanguage-link-target">Тоҷикӣ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-th mw-list-item"><a href="https://th.wikipedia.org/wiki/%E0%B8%AA%E0%B8%87%E0%B8%84%E0%B8%A3%E0%B8%B2%E0%B8%A1%E0%B9%80%E0%B8%A2%E0%B9%87%E0%B8%99" title="สงครามเย็น — Tajlandski" lang="th" hreflang="th" data-title="สงครามเย็น" data-language-autonym="ไทย" data-language-local-name="Tajlandski" class="interlanguage-link-target">ไทย</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tk mw-list-item"><a href="https://tk.wikipedia.org/wiki/Sowuk_uru%C5%9F" title="Sowuk uruş — Turkmenski" lang="tk" hreflang="tk" data-title="Sowuk uruş" data-language-autonym="Türkmençe" data-language-local-name="Turkmenski" class="interlanguage-link-target">Türkmençe</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tl mw-list-item"><a href="https://tl.wikipedia.org/wiki/Digmaang_Malamig" title="Digmaang Malamig — Tagalski" lang="tl" hreflang="tl" data-title="Digmaang Malamig" data-language-autonym="Tagalog" data-language-local-name="Tagalski" class="interlanguage-link-target">Tagalog</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tly mw-list-item"><a href="https://tly.wikipedia.org/wiki/Sard%C9%99_%C4%8Dang" title="Sardə čang — Talysh" lang="tly" hreflang="tly" data-title="Sardə čang" data-language-autonym="Tolışi" data-language-local-name="Talysh" class="interlanguage-link-target">Tolışi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/So%C4%9Fuk_Sava%C5%9F" title="Soğuk Savaş — Turski" lang="tr" hreflang="tr" data-title="Soğuk Savaş" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="Turski" class="interlanguage-link-target">Türkçe</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tt mw-list-item"><a href="https://tt.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D1%8B%D0%BD_%D1%81%D1%83%D0%B3%D1%8B%D1%88" title="Салкын сугыш — Tatarski" lang="tt" hreflang="tt" data-title="Салкын сугыш" data-language-autonym="Татарча / tatarça" data-language-local-name="Tatarski" class="interlanguage-link-target">Татарча / tatarça</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ug mw-list-item"><a href="https://ug.wikipedia.org/wiki/%D8%B3%D9%88%D8%BA%DB%87%D9%82_%D8%A6%DB%87%D8%B1%DB%87%D8%B4" title="سوغۇق ئۇرۇش — Ujgurski" lang="ug" hreflang="ug" data-title="سوغۇق ئۇرۇش" data-language-autonym="ئۇيغۇرچە / Uyghurche" data-language-local-name="Ujgurski" class="interlanguage-link-target">ئۇيغۇرچە / Uyghurche</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D1%96%D0%B9%D0%BD%D0%B0" title="Холодна війна — Ukrajinski" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Холодна війна" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="Ukrajinski" class="interlanguage-link-target">Українська</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ur mw-list-item"><a href="https://ur.wikipedia.org/wiki/%D8%B3%D8%B1%D8%AF_%D8%AC%D9%86%DA%AF" title="سرد جنگ — Urdu" lang="ur" hreflang="ur" data-title="سرد جنگ" data-language-autonym="اردو" data-language-local-name="Urdu" class="interlanguage-link-target">اردو</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uz mw-list-item"><a href="https://uz.wikipedia.org/wiki/Sovuq_urush" title="Sovuq urush — Uzbečki" lang="uz" hreflang="uz" data-title="Sovuq urush" data-language-autonym="Oʻzbekcha / ўзбекча" data-language-local-name="Uzbečki" class="interlanguage-link-target">Oʻzbekcha / ўзбекча</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vec mw-list-item"><a href="https://vec.wikipedia.org/wiki/Guera_Freda" title="Guera Freda — venecijanski" lang="vec" hreflang="vec" data-title="Guera Freda" data-language-autonym="Vèneto" data-language-local-name="venecijanski" class="interlanguage-link-target">Vèneto</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vep mw-list-item"><a href="https://vep.wikipedia.org/wiki/Vilusoda" title="Vilusoda — Veps" lang="vep" hreflang="vep" data-title="Vilusoda" data-language-autonym="Vepsän kel’" data-language-local-name="Veps" class="interlanguage-link-target">Vepsän kel’</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vi mw-list-item"><a href="https://vi.wikipedia.org/wiki/Chi%E1%BA%BFn_tranh_L%E1%BA%A1nh" title="Chiến tranh Lạnh — Vijetnamski" lang="vi" hreflang="vi" data-title="Chiến tranh Lạnh" data-language-autonym="Tiếng Việt" data-language-local-name="Vijetnamski" class="interlanguage-link-target">Tiếng Việt</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-war mw-list-item"><a href="https://war.wikipedia.org/wiki/Matugnaw_nga_Gyera" title="Matugnaw nga Gyera — Varej" lang="war" hreflang="war" data-title="Matugnaw nga Gyera" data-language-autonym="Winaray" data-language-local-name="Varej" class="interlanguage-link-target">Winaray</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wuu mw-list-item"><a href="https://wuu.wikipedia.org/wiki/%E5%86%B7%E6%88%98" title="冷战 — Wu kineski" lang="wuu" hreflang="wuu" data-title="冷战" data-language-autonym="吴语" data-language-local-name="Wu kineski" class="interlanguage-link-target">吴语</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-xmf mw-list-item"><a href="https://xmf.wikipedia.org/wiki/%E1%83%A0%E1%83%92%E1%83%98%E1%83%9A%E1%83%98_%E1%83%9A%E1%83%B7%E1%83%9B%E1%83%90" title="რგილი ლჷმა — Mingrelian" lang="xmf" hreflang="xmf" data-title="რგილი ლჷმა" data-language-autonym="მარგალური" data-language-local-name="Mingrelian" class="interlanguage-link-target">მარგალური</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-yi mw-list-item"><a href="https://yi.wikipedia.org/wiki/%D7%A7%D7%90%D7%9C%D7%98%D7%A2%D7%A8_%D7%A7%D7%A8%D7%99%D7%92" title="קאלטער קריג — Jidiš" lang="yi" hreflang="yi" data-title="קאלטער קריג" data-language-autonym="ייִדיש" data-language-local-name="Jidiš" class="interlanguage-link-target">ייִדיש</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-za mw-list-item"><a href="https://za.wikipedia.org/wiki/Lengx_Can" title="Lengx Can — Zuang" lang="za" hreflang="za" data-title="Lengx Can" data-language-autonym="Vahcuengh" data-language-local-name="Zuang" class="interlanguage-link-target">Vahcuengh</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zea mw-list-item"><a href="https://zea.wikipedia.org/wiki/Kouwe_O%C3%B4rlog" title="Kouwe Oôrlog — Zeelandic" lang="zea" hreflang="zea" data-title="Kouwe Oôrlog" data-language-autonym="Zeêuws" data-language-local-name="Zeelandic" class="interlanguage-link-target">Zeêuws</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh mw-list-item"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E5%86%B7%E6%88%98" title="冷战 — Kineski" lang="zh" hreflang="zh" data-title="冷战" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="Kineski" class="interlanguage-link-target">中文</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-classical mw-list-item"><a href="https://zh-classical.wikipedia.org/wiki/%E5%86%B7%E6%88%B0" title="冷戰 — Literary Chinese" lang="lzh" hreflang="lzh" data-title="冷戰" data-language-autonym="文言" data-language-local-name="Literary Chinese" class="interlanguage-link-target">文言</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-min-nan mw-list-item"><a href="https://zh-min-nan.wikipedia.org/wiki/L%C3%A9ng-chi%C3%A0n" title="Léng-chiàn — min nan kineski" lang="nan" hreflang="nan" data-title="Léng-chiàn" data-language-autonym="閩南語 / Bân-lâm-gú" data-language-local-name="min nan kineski" class="interlanguage-link-target">閩南語 / Bân-lâm-gú</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-yue mw-list-item"><a href="https://zh-yue.wikipedia.org/wiki/%E5%86%B7%E6%88%B0" title="冷戰 — kantonski" lang="yue" hreflang="yue" data-title="冷戰" data-language-autonym="粵語" data-language-local-name="kantonski" class="interlanguage-link-target">粵語</a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q8683#sitelinks-wikipedia" title="Uredi međujezične poveznice" class="wbc-editpage">Uredi veze</a></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Imenski prostori"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/Hladni_rat" title="Vidi stranicu sadržaja [c]" accesskey="c">Stranica</a></li><li id="ca-talk" class="new vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Razgovor:Hladni_rat&action=edit&redlink=1" rel="discussion" class="new" title="Razgovarajte o sadržini ove stranice (stranica ne postoji) [t]" accesskey="t">Razgovor</a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Promijeni jezičnu varijantu" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" >Latinica </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sh-Latn mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&variant=sh-latn" lang="sh-Latn" hreflang="sh-Latn">Latinica</a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sh-Cyrl mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&variant=sh-cyrl" lang="sh-Cyrl" hreflang="sh-Cyrl">Ћирилица</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Teme"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/Hladni_rat">Prikaži</a></li><li id="ca-ve-edit" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit" title="Uredite ovu stranicu [v]" accesskey="v">Uredi</a></li><li id="ca-edit" class="collapsible vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit" title="Uredite izvorni kod ove stranice [e]" accesskey="e">Uredi kod</a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=history" title="Pogledajte prethodne verzije ove stranice [h]" accesskey="h">Historija</a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Pomagala"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Alatke" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" >Alatke </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Alati</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">sakrij</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Više mogućnosti" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Radnje </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/Hladni_rat">Prikaži</a></li><li id="ca-more-ve-edit" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit" title="Uredite ovu stranicu [v]" accesskey="v">Uredi</a></li><li id="ca-more-edit" class="collapsible vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit" title="Uredite izvorni kod ove stranice [e]" accesskey="e">Uredi kod</a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=history">Historija</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Opšte </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:%C5%A0to_vodi_ovdje/Hladni_rat" title="Pogledajte listu svih stranica koje vode ovamo [j]" accesskey="j">Šta vodi ovamo</a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Povezane_izmjene/Hladni_rat" rel="nofollow" title="Prelistajte nedavne izmjene stranica koje su povezane s ovom [k]" accesskey="k">Povezane izmjene</a></li><li id="t-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Posebne_stranice" title="Pregledajte listu svih posebnih stranica [q]" accesskey="q">Posebne stranice</a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&oldid=42095843" title="Nabavite trajnu vezu do ove verzije stranice">Trajna veza</a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=info" title="Pronađite više informacija o ovoj stranici">Podaci o stranici</a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Citiraj&page=Hladni_rat&id=42095843&wpFormIdentifier=titleform" title="Saznajte kako da citirate ovu stranicu">Citiraj stranicu</a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Skra%C4%87iva%C4%8D_adresa&url=https%3A%2F%2Fsh.wikipedia.org%2Fwiki%2FHladni_rat">Skrati URL</a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:QrCode&url=https%3A%2F%2Fsh.wikipedia.org%2Fwiki%2FHladni_rat">Preuzmi QR kod</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-coll-print_export" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-coll-print_export" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Štampanje/izvoz </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="coll-create_a_book" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Kolekcija&bookcmd=book_creator&referer=Hladni+rat">Napravi knjigu</a></li><li id="coll-download-as-rl" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:DownloadAsPdf&page=Hladni_rat&action=show-download-screen">Preuzmi kao PDF</a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&printable=yes" title="Odštampajte ovu stranicu [p]" accesskey="p">Odštampaj</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Na drugim projektima </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Cold_War" hreflang="en">Wikimedia Commons</a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q8683" title="Pogledajte povezanu stavku u skladištu podataka [g]" accesskey="g">Stavka na Wikipodacima</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Pomagala"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Izgled"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Izgled</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">sakrij</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> <div id="mw-indicator-featured-star" class="mw-indicator"><div class="mw-parser-output"><a href="/wiki/Wikipedija:Istaknuti_%C4%8Dlanci" title="Ovaj članak je istaknut. Kliknite ovdje za više informacija."><img alt="Ovaj članak je istaknut. Kliknite ovdje za više informacija." src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Cscr-featured.svg/20px-Cscr-featured.svg.png" decoding="async" width="20" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Cscr-featured.svg/30px-Cscr-featured.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Cscr-featured.svg/40px-Cscr-featured.svg.png 2x" data-file-width="466" data-file-height="443" /></a></div></div> </div> <div id="siteSub" class="noprint">Izvor: Wikipedija</div> </div> <div id="contentSub" lang="sh-Latn" dir="ltr"><div id="mw-content-subtitle" lang="sh-Latn" dir="ltr"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sh-Latn" dir="ltr"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti">.mw-parser-output .tmulti .multiimageinner{display:flex;flex-direction:column}.mw-parser-output .tmulti .trow{display:flex;flex-direction:row;clear:left;flex-wrap:wrap;width:100%;box-sizing:border-box}.mw-parser-output .tmulti .tsingle{margin:1px;float:left}.mw-parser-output .tmulti .theader{clear:both;font-weight:bold;text-align:center;align-self:center;background-color:transparent;width:100%}.mw-parser-output .tmulti .thumbcaption{background-color:transparent}.mw-parser-output .tmulti .text-align-left{text-align:left}.mw-parser-output .tmulti .text-align-right{text-align:right}.mw-parser-output .tmulti .text-align-center{text-align:center}@media all and (max-width:720px){.mw-parser-output .tmulti .thumbinner{width:100%!important;box-sizing:border-box;max-width:none!important;align-items:center}.mw-parser-output .tmulti .trow{justify-content:center}.mw-parser-output .tmulti .tsingle{float:none!important;max-width:100%!important;box-sizing:border-box;text-align:center}.mw-parser-output .tmulti .tsingle .thumbcaption{text-align:left}.mw-parser-output .tmulti .trow>.thumbcaption{text-align:center}}</style><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:254px;max-width:254px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:John_F._Kennedy,_Nikita_Khruchchev_1961.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e1/John_F._Kennedy%2C_Nikita_Khruchchev_1961.jpg/250px-John_F._Kennedy%2C_Nikita_Khruchchev_1961.jpg" decoding="async" width="250" height="157" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e1/John_F._Kennedy%2C_Nikita_Khruchchev_1961.jpg/375px-John_F._Kennedy%2C_Nikita_Khruchchev_1961.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e1/John_F._Kennedy%2C_Nikita_Khruchchev_1961.jpg/500px-John_F._Kennedy%2C_Nikita_Khruchchev_1961.jpg 2x" data-file-width="1216" data-file-height="765" /></a></div><div class="thumbcaption">Američki predsjednik <a href="/wiki/John_F._Kennedy" title="John F. Kennedy">John F. Kennedy</a> i sovjetski vođa <a href="/wiki/Nikita_Hru%C5%A1%C4%8Dov" title="Nikita Hruščov">Nikita Hruščov</a> na samitu u <a href="/wiki/Be%C4%8D" title="Beč">Beču</a>, <a href="/wiki/4._lipnja" class="mw-redirect" title="4. lipnja">4. lipnja</a> <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine.</div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Berlin_Wall_1979_02.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d1/Berlin_Wall_1979_02.jpg/250px-Berlin_Wall_1979_02.jpg" decoding="async" width="250" height="198" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d1/Berlin_Wall_1979_02.jpg/375px-Berlin_Wall_1979_02.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d1/Berlin_Wall_1979_02.jpg/500px-Berlin_Wall_1979_02.jpg 2x" data-file-width="3102" data-file-height="2458" /></a></div><div class="thumbcaption">Fotografija <a href="/wiki/Berlinski_zid" title="Berlinski zid">Berlinskog zida</a> pred <a href="/wiki/Brandenbur%C5%A1ka_vrata" title="Brandenburška vrata">Brandenburškim vratima</a>. Zid je izgrađen <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine kako bi spriječio bijeg stanovnika <a href="/wiki/DDR" class="mw-disambig" title="DDR">Istočne Njemačke</a> i zaustavio potencijalno katastrofalne ekonomske migracije. Zid je bio simbol Hladnoga rata i njegovo rušenje <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a> je najavilo njegov kraj.</div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Jawaharlal_Nehru,_Nasser_and_Tito_at_the_Conference_of_Non-Aligned_Nations_held_in_Belgrade.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0a/Jawaharlal_Nehru%2C_Nasser_and_Tito_at_the_Conference_of_Non-Aligned_Nations_held_in_Belgrade.jpg/250px-Jawaharlal_Nehru%2C_Nasser_and_Tito_at_the_Conference_of_Non-Aligned_Nations_held_in_Belgrade.jpg" decoding="async" width="250" height="156" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0a/Jawaharlal_Nehru%2C_Nasser_and_Tito_at_the_Conference_of_Non-Aligned_Nations_held_in_Belgrade.jpg/375px-Jawaharlal_Nehru%2C_Nasser_and_Tito_at_the_Conference_of_Non-Aligned_Nations_held_in_Belgrade.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0a/Jawaharlal_Nehru%2C_Nasser_and_Tito_at_the_Conference_of_Non-Aligned_Nations_held_in_Belgrade.jpg/500px-Jawaharlal_Nehru%2C_Nasser_and_Tito_at_the_Conference_of_Non-Aligned_Nations_held_in_Belgrade.jpg 2x" data-file-width="640" data-file-height="400" /></a></div><div class="thumbcaption"><a href="/wiki/Pokret_nesvrstanih" title="Pokret nesvrstanih">Pokret nesvrstanih</a>, čije su glavne ličnosti dugo godina bili <a href="/wiki/Gamal_Abdel_Nasser" title="Gamal Abdel Nasser">Gamal Abdel Nasser</a>, <a href="/wiki/Josip_Broz_Tito" title="Josip Broz Tito">Josip Broz Tito</a> i <a href="/wiki/D%C5%BEavaharlal_Nehru" title="Džavaharlal Nehru">Džavaharlal Nehru</a>, predstavljao je "treći put" u periodu snažnih blokovskih podjela.</div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Redwing_Dakota.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d7/Redwing_Dakota.jpg/250px-Redwing_Dakota.jpg" decoding="async" width="250" height="198" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d7/Redwing_Dakota.jpg/375px-Redwing_Dakota.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d7/Redwing_Dakota.jpg/500px-Redwing_Dakota.jpg 2x" data-file-width="1483" data-file-height="1177" /></a></div><div class="thumbcaption">Tokom Hladnog rata, <a href="/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEave" title="Sjedinjene Američke Države">Sjedinjene Države</a> su provele oko 1,054 službenih <a href="/wiki/Testiranje_nuklearnog_oru%C5%BEja" title="Testiranje nuklearnog oružja">nuklearnih testova</a>, između <a href="/wiki/1945." class="mw-redirect" title="1945.">1945.</a> i <a href="/wiki/1992." class="mw-redirect" title="1992.">1992.</a> godine. <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a> ih je službeno proveo oko 715, u periodu od <a href="/wiki/1949." class="mw-redirect" title="1949.">1949.</a> do <a href="/wiki/1990." class="mw-redirect" title="1990.">1990.</a> godine.</div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Sputnik_asm.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Sputnik_asm.jpg/250px-Sputnik_asm.jpg" decoding="async" width="250" height="205" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Sputnik_asm.jpg/375px-Sputnik_asm.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Sputnik_asm.jpg/500px-Sputnik_asm.jpg 2x" data-file-width="1094" data-file-height="896" /></a></div><div class="thumbcaption">Sovjetski Savez je <a href="/wiki/4._listopada" class="mw-redirect" title="4. listopada">4. listopada</a> <a href="/wiki/1957." class="mw-redirect" title="1957.">1957.</a> godine u <a href="/wiki/Zemlja_(planet)" class="mw-redirect" title="Zemlja (planet)">Zemljinu</a> orbitu lansirao prvi svjetski <a href="/wiki/Umjetni_satelit" title="Umjetni satelit">umjetni satelit</a>: <a href="/wiki/Sputnjik_1" title="Sputnjik 1">Sputnjik 1</a>.</div></div></div></div></div> Hladni rat je naziv za period vojnih i političkih tenzija nakon <a href="/wiki/Drugi_svjetski_rat" title="Drugi svjetski rat">Drugog svjetskog rata</a> između zemalja <a href="/wiki/Isto%C4%8Dni_blok" title="Istočni blok">Istočnog</a> (<a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a> i njegovi saveznici) i <a href="/wiki/Zapadni_blok" title="Zapadni blok">Zapadnog bloka</a> (<a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a>, <a href="/wiki/NATO" title="NATO">NATO</a> i ostali saveznici). Historičari danas nisu potpuno složni oko točnog trajanja Hladnog rata, mada se kao početak najčešće uzimaju <a href="/wiki/1945." class="mw-redirect" title="1945.">1945.</a> ili <a href="/wiki/1947." class="mw-redirect" title="1947.">1947.</a> godina (kada je donesena <a href="/wiki/Trumanova_doktrina" title="Trumanova doktrina">Trumanova doktrina</a> o ograničavanju sovjetskog ekspanzionizma), a kao kraj <a href="/wiki/1991." class="mw-redirect" title="1991.">1991.</a> godina, kada se <a href="/wiki/Raspad_Sovjetskog_Saveza" title="Raspad Sovjetskog Saveza">raspao</a> <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a>. Termin "hladni" se koristi zato što dvije sukobljene strane nikada nisu povele oružani sukob velikih razmjera, međutim su (in)direktno sudjelovale u cijeloj seriji manjih i većih regionalnih sukoba, koji se nazivaju <a href="/wiki/Rat_preko_posrednika" title="Rat preko posrednika">surogat ratovima</a>. Hladni rat je formalno dokinuo savezništvo protiv <a href="/wiki/Tre%C4%87i_Reich" class="mw-redirect" title="Treći Reich">Trećeg Reicha</a> iz <a href="/wiki/Drugi_svjetski_rat" title="Drugi svjetski rat">Drugog svjetskog rata</a>, tako da su <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a> i <a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a> postale dvije sukobljene velesile s dijametralno suprotnim političkim i ekonomskim načelima. Sovjetski Savez je bio <a href="/wiki/Marksizam-lenjinizam" title="Marksizam-lenjinizam">marksističko-lenjinistička</a>, jednopartijska država na čelu s <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Sovjetskog_Saveza" title="Komunistička partija Sovjetskog Saveza">Komunističkom partijom</a> i prisutnom tajnom policijom, a koju je u prvim godinama vodio diktator (<a href="/wiki/Staljin" class="mw-redirect" title="Staljin">Staljin</a>), a kasnije mala skupina političkih moćnika (<a href="/wiki/Politbiro" title="Politbiro">Politbiro</a>). Sve do posljednjih godina Hladnoga rata, partija je u Sovjetskom Savezu kontrolirala gotovo sve aspekte javnog života, uključujući medije, vojsku, gospodarstvo i organizacije. Uz to je izvršavala indirektnu kontrolu u ostalim zemljama Istočnog bloka i uvelike financirala komunističke partije diljem svijeta; ponekad joj je konkurencija bila <a href="/wiki/NR_Kina" class="mw-redirect" title="NR Kina">NR Kina</a>, a posebice nakon <a href="/wiki/Kinesko-sovjetski_raskol" title="Kinesko-sovjetski raskol">Kinesko-sovjetskog raskola</a> iz <a href="/wiki/1960-e" title="1960-e">60-ih</a> godina. Opozicija sustavu bio je Zapadni blok, kojeg su dominantno sačinjavale <a href="/wiki/Kapitalizam" title="Kapitalizam">kapitalističke</a> zemlje s razvijenom <a href="/wiki/Demokracija" title="Demokracija">demokracijom</a>, slobodnim medijima i nezavisnim organizacijama. S godinama se isprofilirala i treća strana, <a href="/wiki/Pokret_nesvrstanih" title="Pokret nesvrstanih">Pokret nesvrstanih</a>, kojoj su pripadale neutralne zemlje čiji je cilj bilo održavanje dobrih odnosa s obama stranama. Iako se dvije velesile nikada nisu direktno sukobile, bile su izrazito dobro naoružane i spremne za mogući, totalni nuklearni svjetski rat. Postojale su nuklearne strategije čiji je cilj bilo obeshrabrivanje suprotne strane od napada, s obzirom da je postojala prijetnja da će napadač, u slučaju nuklearnog napada, biti potpuno uništen; ta je strategija poznata kao <a href="/wiki/Osigurano_uzajamno_uni%C5%A1tenje" title="Osigurano uzajamno uništenje">osigurano uzajamno uništenje</a>. Osim preko <a href="/w/index.php?title=Utrka_u_nuklearnom_naoru%C5%BEanju&action=edit&redlink=1" class="new" title="Utrka u nuklearnom naoružanju (stranica ne postoji)">ekstenzivnog razvoja nuklearnog oružja</a> i jačanja vojnih snaga, dvije sukobljene strane su težnju za dominacijom izražavale kroz razne surogat sukobe diljem svijeta, <a href="/wiki/Psiholo%C5%A1ko_ratovanje" title="Psihološko ratovanje">psihološko ratovanje</a>, kampanje masovne propagande i <a href="/wiki/%C5%A0pijuna%C5%BEa" title="Špijunaža">špijunažu</a>, rivalstvo u sportu i tehnološkim natjecanjima poput <a href="/wiki/Svemirska_utrka" class="mw-redirect" title="Svemirska utrka">svemirske utrke</a>. <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat_(1947%E2%80%931953)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hladni rat (1947–1953) (stranica ne postoji)">Prva faza Hladnog rata</a> započela je u prve dvije godine nakon završetka Drugog svjetskog rata <a href="/wiki/1945." class="mw-redirect" title="1945.">1945.</a> godine. Sovjetski Savez je konsolidirao svoj utjecaj u zemljama Istočnog bloka, dok su Sjedinjene Države započele globalnu politiku <a href="/w/index.php?title=Zadr%C5%BEavanje&action=edit&redlink=1" class="new" title="Zadržavanje (stranica ne postoji)">zadržavanja</a> kako bi osporili sovjetsku moć, davale su vojnu i financijsku pomoć europskim zemljama (primjerice, podrška antikomunistima u <a href="/wiki/Gr%C4%8Dki_gra%C4%91anski_rat" title="Grčki građanski rat">Grčkom građanskom ratu</a>) te su formirale <a href="/wiki/NATO" title="NATO">NATO</a> savez. <a href="/wiki/Berlinska_blokada" title="Berlinska blokada">Berlinska blokada</a> (1948–49) je bila prva velika kriza Hladnoga rata. Pobjedom komunista u <a href="/wiki/Kineski_gra%C4%91anski_rat" title="Kineski građanski rat">Kineskom građanskom ratu</a> i izbijanjem <a href="/wiki/Korejski_rat" title="Korejski rat">Korejskog rata</a> (1950–53), sukob se proširio. Sovjetski Savez i Sjedinjene Države su se natjecale oko dominacije u <a href="/wiki/Latinska_Amerika" title="Latinska Amerika">Latinskoj Americi</a> te u zemljama <a href="/wiki/Afrika" title="Afrika">Afrike</a> i <a href="/wiki/Azija" title="Azija">Azije</a> koje su prolazile kroz proces <a href="/wiki/Dekolonizacija" title="Dekolonizacija">dekolonizacije</a>. Sovjeti su, u međuvremenu, tenkovima ugušili <a href="/wiki/Ma%C4%91arska_revolucija_1956." class="mw-redirect" title="Mađarska revolucija 1956.">Mađarsku revoluciju</a> iz <a href="/wiki/1956." class="mw-redirect" title="1956.">1956.</a> godine. Širenje i eskalacija sukoba doveli su do novih kriznih situacija diljem svijeta, poput <a href="/wiki/Sueska_kriza" title="Sueska kriza">Sueske krize</a> (<a href="/wiki/1956." class="mw-redirect" title="1956.">1956.</a>), <a href="/w/index.php?title=Berlinska_kriza_1961.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Berlinska kriza 1961. (stranica ne postoji)">Berlinske krize</a> (<a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a>) i <a href="/wiki/Kubanska_raketna_kriza" title="Kubanska raketna kriza">Kubanske raketne krize</a> (<a href="/wiki/1962." class="mw-redirect" title="1962.">1962.</a>). Nakon potonje, Hladni rat je ušao u <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat_(1962%E2%80%931979)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hladni rat (1962–1979) (stranica ne postoji)">novu fazu</a> u kojoj je svijet vidio <a href="/wiki/Kinesko-sovjetski_raskol" title="Kinesko-sovjetski raskol">Kinesko-sovjetski raskol</a>, koji je zakomplicirao odnose u komunističkom svijetu, ali i sve veću autonomiju američkih saveznika, poput <a href="/wiki/Francuska" title="Francuska">Francuske</a>. Sovjeti su <a href="/wiki/1968." class="mw-redirect" title="1968.">1968.</a> godine, ponovno tenkovima, ugušili <a href="/wiki/Pra%C5%A1ko_prolje%C4%87e" title="Praško proljeće">Praško proljeće</a>, pokušaj liberalizacije komunizma u <a href="/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dka" title="Čehoslovačka">Čehoslovačkoj</a>, dok je od Amerike podržavani <a href="/wiki/Ju%C5%BEni_Vijetnam" title="Južni Vijetnam">Južni Vijetnam</a> teško poražen u <a href="/wiki/Vijetnamski_rat" title="Vijetnamski rat">Vijetnamskom ratu</a> (1955–75), što je bio fijasko koji je zahtijevao promjenu politike u Sjedinjenim Državama. Do <a href="/wiki/1970-e" title="1970-e">70-ih</a> godina, obje su strane pokazale interes za prilagodbe s ciljem stvaranja stabilnijeg i predvidljivijeg međunarodnog sustava, što je dovelo do primjene politike <a href="/wiki/Detant" title="Detant">detanta</a>, <a href="/w/index.php?title=Pregovori_o_ograni%C4%8Denju_strate%C5%A1kog_naoru%C5%BEanja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pregovori o ograničenju strateškog naoružanja (stranica ne postoji)">pregovora o ograničenju strateškog naoružanja</a> (SALT) i <a href="/wiki/Nixonov_posjet_Kini_1972." title="Nixonov posjet Kini 1972.">ostvaranje odnosa</a> između Sjedinjenih Država i NR Kine s ciljem kontriranja Sovjetskom Savezu. Početkom <a href="/wiki/Sovjetsko-afganistanski_rat" class="mw-redirect" title="Sovjetsko-afganistanski rat">Sovjetsko-afganistanskog rata</a> <a href="/wiki/1979." class="mw-redirect" title="1979.">1979.</a> godine, politika detanta je krahirala. <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat_(1979%E2%80%931985)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hladni rat (1979–1985) (stranica ne postoji)">Rane 80-e</a> dovele su do nove eskalacije odnosa tokom koje su Sovjeti oborili <a href="/wiki/Korean_Air_Lines_let_007" title="Korean Air Lines let 007">KAL-ov let 007</a>, a NATO organzirao vojne vježbe <a href="/w/index.php?title=Able_Archer_83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Able Archer 83 (stranica ne postoji)">Able Archer 83</a> (<a href="/wiki/1983." class="mw-redirect" title="1983.">1983.</a>). Sjedinjene Države su pojačale <a href="/w/index.php?title=Reaganova_doktrina&action=edit&redlink=1" class="new" title="Reaganova doktrina (stranica ne postoji)">diplomatski, vojni i ekonomski pritisak</a> na Sovjetski Savez i to u periodu kada je komunistička velesila već patila od <a href="/w/index.php?title=Period_stagnacije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Period stagnacije (stranica ne postoji)">ekonomske stagnacije</a>. <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat_(1985%E2%80%931991)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hladni rat (1985–1991) (stranica ne postoji)">Sredinom 80-ih</a>, novopostavljeni sovjetski vođa, <a href="/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov" title="Mihail Gorbačov">Mihail Gorbačov</a>, predstavio je liberalne reforme znane kao <a href="/wiki/Glasnost" title="Glasnost">glasnost</a> i <a href="/wiki/Perestrojka" title="Perestrojka">perestrojka</a> te zaključio sovjetski rat u <a href="/wiki/Afganistan" title="Afganistan">Afganistanu</a>. Istovremeno, diljem <a href="/wiki/Isto%C4%8Dna_Europa" class="mw-redirect" title="Istočna Europa">Istočne Europe</a> dolazi do pojačanih zahtjeva za autonomijom, posebice u <a href="/wiki/Poljska" title="Poljska">Poljskoj</a>. Gorbačov je, s druge strane, odbio slati <a href="/wiki/Crvena_armija" title="Crvena armija">Crvenu armiju</a> u zemlje <a href="/wiki/Var%C5%A1avski_pakt" title="Varšavski pakt">Varšavskog pakta</a>, kao što je Sovjetski Savez radio u prošlosti. Posljedica toga bio je <a href="/wiki/Jesen_naroda" class="mw-redirect" title="Jesen naroda">val revolucija</a> u kojima su mirno svrgnuti komunistički sistemi u Istočnoj Europi; jedini izuzetak bila je <a href="/w/index.php?title=Rumunjska_revolucija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rumunjska revolucija (stranica ne postoji)">Rumunjska revolucija</a>. Komunistička partija Sovjetskog Saveza je ubrzo izgubila političku moć te je ubrzo i zabranjena nakon <a href="/w/index.php?title=Augustovski_pu%C4%8D&action=edit&redlink=1" class="new" title="Augustovski puč (stranica ne postoji)">neuspjelog puča</a> u kolovozu <a href="/wiki/1991." class="mw-redirect" title="1991.">1991.</a> godine. Sve to dovelo je do formalnog <a href="/wiki/Raspad_Sovjetskog_Saveza" title="Raspad Sovjetskog Saveza">raspada Sovjetskog Saveza</a> u prosincu <a href="/wiki/1991." class="mw-redirect" title="1991.">1991.</a> godine, što je izazvalo domino efekt i dovelo do pada komunizma u zemljama poput <a href="/wiki/Mongolija" title="Mongolija">Mongolije</a>, <a href="/wiki/Kambod%C5%BEa" title="Kambodža">Kambodže</a> i <a href="/wiki/Ju%C5%BEni_Jemen" title="Južni Jemen">Južnog Jemena</a>. Hladni rat i sva događanja iz tog perioda ostavili su neizbrisivu ostavštinu. Na njega se često referiralo u <a href="/w/index.php?title=Kultura_tokom_Hladnog_rata&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kultura tokom Hladnog rata (stranica ne postoji)">popularnoj kulturi</a>, posebice u špijunski orijentiranim djelima (poput globalno popularnog serijala o tajnom agentu <a href="/wiki/James_Bond" title="James Bond">Jamesu Bondu</a>) i onima koja su tematizirala nuklearno ratovanje. <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Nastanak_termina">Nastanak termina</h2>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=1" title="Uredi odjeljak Nastanak termina" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=1" title="Uredi kôd odjeljka Nastanak termina">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat_(termin)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hladni rat (termin) (stranica ne postoji)">Hladni rat (termin)</a></div></dd></dl> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:404px;max-width:404px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:193px;max-width:193px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:George_Orwell_press_photo.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/George_Orwell_press_photo.jpg/191px-George_Orwell_press_photo.jpg" decoding="async" width="191" height="259" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/George_Orwell_press_photo.jpg/287px-George_Orwell_press_photo.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/George_Orwell_press_photo.jpg/382px-George_Orwell_press_photo.jpg 2x" data-file-width="1176" data-file-height="1594" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:207px;max-width:207px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Bernardbaruch.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/Bernardbaruch.jpg/205px-Bernardbaruch.jpg" decoding="async" width="205" height="259" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/Bernardbaruch.jpg/308px-Bernardbaruch.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/Bernardbaruch.jpg/410px-Bernardbaruch.jpg 2x" data-file-width="2896" data-file-height="3657" /></a></div></div></div><div class="trow" style="display:flex"><div class="thumbcaption">I dok je pisac <a href="/wiki/George_Orwell" title="George Orwell">George Orwell</a> (lijevo) zaslužan za opći termin "hladni rat", američki politički savjetnik <a href="/w/index.php?title=Bernard_Baruch&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bernard Baruch (stranica ne postoji)">Bernard Baruch</a> (desno) prvi je primijenio taj termin u kontekstu u kojem se koristi danas.</div></div></div></div> Po završetku <a href="/wiki/Drugi_svjetski_rat" title="Drugi svjetski rat">Drugog svjetskog rata</a>, <a href="/wiki/Engleska" title="Engleska">engleski</a> pisac <a href="/wiki/George_Orwell" title="George Orwell">George Orwell</a>, koji se proslavio antiutopijskim romanom <a href="/wiki/Nineteen_Eighty-Four" title="Nineteen Eighty-Four">1984.</a> i satiričnim romanom <a href="/wiki/Animal_Farm" title="Animal Farm">Životinjska farma</a>, u svom eseju "You and the Atomic Bomb" (<a href="/wiki/Srpskohrvatski" class="mw-redirect" title="Srpskohrvatski">sh.</a> "Vi i atomska bomba"), objavljenom <a href="/wiki/19._listopada" class="mw-redirect" title="19. listopada">19. listopada</a> <a href="/wiki/1945." class="mw-redirect" title="1945.">1945.</a> godine u <a href="/w/index.php?title=Tribune_(%C4%8Dasopis)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Tribune (časopis) (stranica ne postoji)">Tribuneu</a>, koristi termin hladni rat u općem smislu. Razmišljajući o svijetu koji živi u sjeni prijetnje od nuklearnog rata, Orwell se referirao na ideju o polariziranom svijetu američkog teoretičara <a href="/w/index.php?title=James_Burnham&action=edit&redlink=1" class="new" title="James Burnham (stranica ne postoji)">Jamesa Burnhama</a>, pišući: <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41558719">.mw-parser-output .templatequote{overflow:hidden;margin:1em 0;padding:0 40px}.mw-parser-output .templatequote .templatequotecite{line-height:1.5em;text-align:left;padding-left:1.6em;margin-top:0}</style><blockquote class="templatequote">Gledajući na svijet u cjelini, smjer u kojem idemo desetljećima ne vodi prema anarhiji, nego prema ponovnom nametanju ropstva.... Teorija Jamesa Burnhama je bila jako aktualna, ali samo mali broj ljudi je dosad razmatrao njezine ideološke implikacije — to jest, kakav bi pogled na svijet, kakva uvjerenja i kakva društvena struktura bi vjerojatno prevladali u državi koja bi u startu bila neosvojiva i u permanentnom stanju "hladnog rata" sa svojim susjedima.<div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/George_Orwell" title="George Orwell">George Orwell</a>, "You and the Atomic Bomb"<a href="#cite_note-1">[1]</a></cite></div></blockquote> Dana <a href="/wiki/10._o%C5%BEujka" class="mw-redirect" title="10. ožujka">10. ožujka</a> <a href="/wiki/1946." class="mw-redirect" title="1946.">1946.</a>, Orwell je u The Observeru napisao: "nakon moskovske konferencije prošlog prosinca, Rusija je započela voditi 'hladni rat' protiv Britanije i Britanskog Imperija".<a href="#cite_note-2">[2]</a> Prvo korištenje ovog termina s ciljem opisivanja specifičnog, poslijeratnog geopolitičkog sukoba između <a href="/wiki/SSSR" class="mw-redirect" title="SSSR">Sovjetskog Saveza</a> i <a href="/wiki/SAD" class="mw-redirect" title="SAD">Sjedinjenih Država</a> dogodilo se <a href="/wiki/16._travnja" class="mw-redirect" title="16. travnja">16. travnja</a> <a href="/wiki/1947." class="mw-redirect" title="1947.">1947.</a> godine u govoru <a href="/w/index.php?title=Bernard_Baruch&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bernard Baruch (stranica ne postoji)">Bernarda Barucha</a>, utjecajnog savjetnika <a href="/wiki/Demokratska_stranka_(SAD)" title="Demokratska stranka (SAD)">demokratskih</a> predsjednika.<a href="#cite_note-3">[3]</a> U govori, kojeg je napisao novinar <a href="/w/index.php?title=Herbert_Bayard_Swope&action=edit&redlink=1" class="new" title="Herbert Bayard Swope (stranica ne postoji)">Herbert Bayard Swope</a>,<a href="#cite_note-4">[4]</a> Baruch govori: "Nemojmo se zavaravati: nalazimo se usred hladnog rata".<a href="#cite_note-5">[5]</a> <a href="/wiki/Kolumna" title="Kolumna">Kolumnist</a> <a href="/w/index.php?title=Walter_Lippmann&action=edit&redlink=1" class="new" title="Walter Lippmann (stranica ne postoji)">Walter Lippmann</a> je popularizirao termin svojom knjigom, The Cold War; kada je <a href="/wiki/1947." class="mw-redirect" title="1947.">1947.</a> godine upitan za izvor termina, Lippman je rekao da ga je preuzeo iz francuskog termina, la guerre froide, koji je nastao tokom <a href="/wiki/1930-e" title="1930-e">30-ih</a> godina.<a href="#cite_note-6">[6]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Pozadina">Pozadina</h2>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=2" title="Uredi odjeljak Pozadina" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=2" title="Uredi kôd odjeljka Pozadina">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/w/index.php?title=Korijeni_Hladnog_rata&action=edit&redlink=1" class="new" title="Korijeni Hladnog rata (stranica ne postoji)">Korijeni Hladnog rata</a></div></dd></dl> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Wladiwostok_Parade_1918.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Wladiwostok_Parade_1918.jpg/280px-Wladiwostok_Parade_1918.jpg" decoding="async" width="280" height="211" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Wladiwostok_Parade_1918.jpg/420px-Wladiwostok_Parade_1918.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Wladiwostok_Parade_1918.jpg/560px-Wladiwostok_Parade_1918.jpg 2x" data-file-width="3000" data-file-height="2261" /></a><figcaption>Savezničke trupe u <a href="/wiki/Vladivostok" title="Vladivostok">Vladivostoku</a> u kolovozu <a href="/wiki/1918." class="mw-redirect" title="1918.">1918.</a> godine, tokom <a href="/w/index.php?title=Savezni%C4%8Dka_intervencija_u_Ruskom_gra%C4%91anskom_ratu&action=edit&redlink=1" class="new" title="Saveznička intervencija u Ruskom građanskom ratu (stranica ne postoji)">savezničke intervencije</a> u <a href="/wiki/Ruski_gra%C4%91anski_rat" title="Ruski građanski rat">Ruskom građanskom ratu</a>.</figcaption></figure> Postoji nesloga među historičarima oko točnog početka Hladnog rata. I dok većina njih tvrdi da je isti započeo u periodu neposredno nakon završetka <a href="/wiki/Drugi_svjetski_rat" title="Drugi svjetski rat">Drugog svjetskog rata</a>, određena skupina tvrdi kako je isti započeo još <a href="/wiki/1917." class="mw-redirect" title="1917.">1917.</a> godine, kada su <a href="/wiki/Bolj%C5%A1evici" title="Boljševici">boljševici</a> u <a href="/wiki/Oktobarska_revolucija" title="Oktobarska revolucija">Oktobarskoj revoluciji</a> preuzeli vlast u <a href="/wiki/Rusija" title="Rusija">Rusiji</a>.<a href="#cite_note-Gaddis-7">[7]</a> Vođa revolucije, <a href="/wiki/Vladimir_Lenjin" title="Vladimir Lenjin">Vladimir Lenjin</a>, izjavio je kako je novonastali <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a> okružen "neprijateljskim, kapitalističkim okruženjem", a diplomaciju je smatrao oružjem koje bi Sovjetski Savez trebao koristiti da bi stvarao podjele među svojim neprijateljima, što je započelo s osnivanjem <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_internacionala" class="mw-redirect" title="Komunistička internacionala">Kominterne</a>, koja je pozivala na revolucije diljem svijeta.<a href="#cite_note-Palmieri34-8">[8]</a> Njegov nasljednik, <a href="/wiki/Josif_Staljin" title="Josif Staljin">Josif Staljin</a>, smatrao je Sovjetski Savez "socijalističkim otokom", tvrdeći da se on mora pobrinuti da se "postojeće kapitalističko okruženje zamijeni socijalističkim okruženjem".<a href="#cite_note-tucker46-9">[9]</a> Brojni događaji prije izbijanja <a href="/wiki/Drugi_svjetski_rat" title="Drugi svjetski rat">Drugog svjetskog rata</a> demonstrirali su veliku količinu uzajamnog nepovjerenja između Zapda i Sovjetskog Saveza, a to se nije odnosilo samo na ideološku opoziciju koju je <a href="/wiki/Komunizam" title="Komunizam">komunizam</a> predstavljao u odnosu na <a href="/wiki/Kapitalizam" title="Kapitalizam">kapitalizam</a>.<a href="#cite_note-Halliday-10">[10]</a> Primjeri toga su podrška Zapada antisovjetskim <a href="/wiki/Bijela_armija" class="mw-redirect" title="Bijela armija">bjelogardejcima</a> u <a href="/wiki/Ruski_gra%C4%91anski_rat" title="Ruski građanski rat">Ruskom građanskom ratu</a>,<a href="#cite_note-Gaddis-7">[7]</a> sovjetsko financiranje <a href="/w/index.php?title=Op%C4%87i_%C5%A1trajk_u_Ujedinjenom_Kraljevstvu_1926.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Opći štrajk u Ujedinjenom Kraljevstvu 1926. (stranica ne postoji)">britanskog općeg štrajka</a> iz <a href="/wiki/1926." class="mw-redirect" title="1926.">1926.</a> godine, što je dovelo do britanskog raskida odnosa sa Sovjetima,<a href="#cite_note-tucker74-11">[11]</a> pa Staljinova objava iz <a href="/wiki/1927." class="mw-redirect" title="1927.">1927.</a> godine kako mirna koegzistencija s kapitalističkim silama "odlazi u prošlost",<a href="#cite_note-tucker75-12">[12]</a> urotničke optužbe iznesene tokom montiranog <a href="/w/index.php?title=%C5%A0ahtijski_proces&action=edit&redlink=1" class="new" title="Šahtijski proces (stranica ne postoji)">Šahtijskog procesa</a> iz <a href="/wiki/1928." class="mw-redirect" title="1928.">1928.</a> godine o navodnom britansko-francuskom planiranom puču,<a href="#cite_note-tucker98-13">[13]</a> odbijanje Sjedinjenih Država da priznaju Sovjetski Savez sve do <a href="/wiki/1933." class="mw-redirect" title="1933.">1933.</a> godine<a href="#cite_note-Lafeber_1993-14">[14]</a> te <a href="/wiki/Staljinizam" title="Staljinizam">staljinistički</a> organizirani montirani <a href="/wiki/Moskovski_procesi" title="Moskovski procesi">Moskovski procesi</a> tokom <a href="/wiki/Velika_%C4%8Distka" title="Velika čistka">Velike čistke</a>, tokom kojih su izronile optužbe o špijunaži od strane Britanije, Francuske, Japana i Trećeg Reicha.<a href="#cite_note-15">[15]</a> Međutim, i Sovjetski Savez i Sjedinjene Države su se u međuratnom periodu uglavnom držali <a href="/w/index.php?title=Izolacionizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Izolacionizam (stranica ne postoji)">izolacionističke</a> politike.<a href="#cite_note-16">[16]</a> U kolovozu <a href="/wiki/1939." class="mw-redirect" title="1939.">1939.</a> godine, Sovjetski Savez i <a href="/wiki/Tre%C4%87i_Reich" class="mw-redirect" title="Treći Reich">Treći Reich</a> potpisuju zloglasni <a href="/wiki/Pakt_Ribbentrop-Molotov" title="Pakt Ribbentrop-Molotov">pakt Ribbentrop-Molotov</a> o višegodišnjem, međusobnom nenapadanju, ali i o podjeli interesnih sfera na istoku Europe. Međutim, kada su Nijemci u lipnju <a href="/wiki/1941." class="mw-redirect" title="1941.">1941.</a> godine <a href="/wiki/Operacija_Barbarossa" title="Operacija Barbarossa">napali Sovjetski Savez</a>, a <a href="/wiki/Japan" title="Japan">Japan</a> u prosincu iste godine <a href="/wiki/Napad_na_Pearl_Harbor" title="Napad na Pearl Harbor">bombardirao luku Pearl Harbor</a>, Sovjetski Savez se pridružio <a href="/wiki/Saveznici_u_Drugom_svjetskom_ratu" title="Saveznici u Drugom svjetskom ratu">Saveznicima</a> i tako je nastao savez međusobne koristi. Britanija će ubrzo potpisati sporazum o formalnom formiranju saveza, dok će Sjedinjene Države dati neformalnu suglasnost. Tokom samog rata, Sjedinjene Države će pomagati i Britaniji i Sovjetima kroz svoj svoj <a href="/wiki/Zakon_o_zajmu_i_najmu" title="Zakon o zajmu i najmu">program zajma i najma</a>.<a href="#cite_note-17">[17]</a> Ipak, Staljin je cijelo vrijeme bio sumnjičav, vjerujući kako su se Britanija i Amerika urotile kako bi prepustile njima većinski teret borbe protiv <a href="/wiki/Adolf_Hitler" title="Adolf Hitler">Hitlera</a> u Europi. Prema ovoj teoriji, zapadni saveznici su namjerno odugovlačili s otvaranjem drugog protunjemačkog fronta kako bi uskočili u posljednjem trenutku i imali presudan utjecaj u mirovnim sporazumima. Upravo je zbog toga, još za vrijeme rata, postojala snažno, mada latentno nepovjerenje između Saveznika.<a href="#cite_note-18">[18]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Kraj_Drugog_svjetskog_rata_(1945–47)">Kraj Drugog svjetskog rata (1945–47)</h2>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=3" title="Uredi odjeljak Kraj Drugog svjetskog rata (1945–47)" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=3" title="Uredi kôd odjeljka Kraj Drugog svjetskog rata (1945–47)">uredi kod</a>]</div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Ratne_konferencije_o_poslijeratnoj_Europi">Ratne konferencije o poslijeratnoj Europi</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=4" title="Uredi odjeljak Ratne konferencije o poslijeratnoj Europi" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=4" title="Uredi kôd odjeljka Ratne konferencije o poslijeratnoj Europi">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Teheranska_konferencija" title="Teheranska konferencija">Teheranska konferencija</a> i <a href="/wiki/Konferencija_u_Jalti" title="Konferencija u Jalti">Konferencija u Jalti</a></div></dd></dl> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Yalta_Conference_1945_Churchill,_Stalin,_Roosevelt.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Yalta_Conference_1945_Churchill%2C_Stalin%2C_Roosevelt.jpg/320px-Yalta_Conference_1945_Churchill%2C_Stalin%2C_Roosevelt.jpg" decoding="async" width="320" height="254" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Yalta_Conference_1945_Churchill%2C_Stalin%2C_Roosevelt.jpg/480px-Yalta_Conference_1945_Churchill%2C_Stalin%2C_Roosevelt.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Yalta_Conference_1945_Churchill%2C_Stalin%2C_Roosevelt.jpg/640px-Yalta_Conference_1945_Churchill%2C_Stalin%2C_Roosevelt.jpg 2x" data-file-width="7474" data-file-height="5923" /></a><figcaption>"Velika trojka" na <a href="/wiki/Konferencija_u_Jalti" title="Konferencija u Jalti">konferenciji u Jalti</a>: <a href="/wiki/Winston_Churchill" title="Winston Churchill">Winston Churchill</a> (<a href="/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvo" title="Ujedinjeno Kraljevstvo">UK</a>), <a href="/wiki/Franklin_Delano_Roosevelt" title="Franklin Delano Roosevelt">Franklin Delano Roosevelt</a> (<a href="/wiki/SAD" class="mw-redirect" title="SAD">SAD</a>) i <a href="/wiki/Josif_Staljin" title="Josif Staljin">Josif Staljin</a> (<a href="/wiki/SSSR" class="mw-redirect" title="SSSR">SSSR</a>).</figcaption></figure> Saveznici se nisu mogli usuglasiti oko toga kako kako će izgladati poslijeratna <a href="/wiki/Europa" class="mw-redirect" title="Europa">Europa</a> te gdje će se i kako povlačiti granice.<a href="#cite_note-Gaddis13-23-19">[19]</a> S druge strane, sve su strane dijelile slična mišljenja oko uspostave i održavanja poslijeratne sigurnosti.<a href="#cite_note-Gaddis13-23-19">[19]</a> Zapadni saveznici su priželjkivali sigurnosni sustav koji je uključivao uspostavu demokratskih sustava na što većem području te bi dozvoljavao zemljama da mirno riješe međusobne sporove kroz međunarodne organizacije.<a href="#cite_note-20">[20]</a> S druge strane, Sovjeti su htjeli dominirati unutarnjom politikom susjednih zemalja.<a href="#cite_note-Gaddis13-23-19">[19]</a><a href="#cite_note-21">[21]</a> Još za vrijeme rata, Staljin je formirao posebne kampove za obuku za komuniste iz različitih zemalja kako bi oni kasnije mogli uspostaviti tajnu policiju lojalnu <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvi</a> čim <a href="/wiki/Crvena_armija" title="Crvena armija">Crvena armija</a> preuzme kontrolu. Sovjetski agenti su ubzro preuzeli kontrolu nad medijima, a posebice radiom; ubrzo je došlo do maltretiranja i zabrane djelovanja svim građanskim institucijama, od omladinskih organizacija do škola, preko crkava pa sve do političke opozicije.<a href="#cite_note-22">[22]</a> Staljin je također priželjkivao nastavak mira s Britanijom i Sjedinjenim Državama, nadajući se kako će se moći posvetiti internoj rekonstrukciji i ekonomskom rastu.<a href="#cite_note-23">[23]</a> Zapadni saveznici su, pak, također bili podijeljeni oko svojih vizija poslijeratne Europe. <a href="/wiki/Franklin_Delano_Roosevelt" title="Franklin Delano Roosevelt">Rooseveltovi</a> ciljevi – vojna pobjeda u Europi i Aziji, realizacija globalne američke ekonomske nadmoći nad <a href="/wiki/Britanski_Imperij" class="mw-redirect" title="Britanski Imperij">Britanskim Imperijem</a> i stvaranje svjetske mirovne organizacije – bili su globalniji od onih <a href="/wiki/Winston_Churchill" title="Winston Churchill">Churchillovih</a>, koji su se bazirali na uspostavu kontrole nad <a href="/wiki/Mediteran" class="mw-redirect" title="Mediteran">Mediteranom</a>, opstanak Britanskog Imperija te nezavisnost srednjo- i istočnoeuropskih država, koje bi figurirale kao <a href="/wiki/Tampon_dr%C5%BEava" title="Tampon država">tampon zona</a> između Sovjeta i Britanije.<a href="#cite_note-Plokhy-24">[24]</a> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Map-Germany-1945.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/Map-Germany-1945.svg/220px-Map-Germany-1945.svg.png" decoding="async" width="220" height="187" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/Map-Germany-1945.svg/330px-Map-Germany-1945.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/Map-Germany-1945.svg/440px-Map-Germany-1945.svg.png 2x" data-file-width="3492" data-file-height="2966" /></a><figcaption>Poslijeratne <a href="/w/index.php?title=Savezni%C4%8Dka_okupacija_Njema%C4%8Dke&action=edit&redlink=1" class="new" title="Saveznička okupacija Njemačke (stranica ne postoji)">okupacijske zone u Njemačkoj</a>.</figcaption></figure> Iz američke perspektive, Staljin se činio kao potencijalni saveznik u ostvarivanju njihovih ciljeva, dok su ga Britanci smatrali najvećom prijetnjom ostvarivanju svojih. Kako su Sovjeti već bili okupirali dobar dio srednje i istočne Europe, Staljin je imao ključnu prednost, što je dovelo do situacije da se Britanci i Amerikanci natječu za ostvarivanje prednosti. Razlike između Roosevelta i Churchilla dovele su do serije pojedinačnih sporazuma sa Sovjetima. Tako je, u listopadu <a href="/wiki/1944." class="mw-redirect" title="1944.">1944.</a> godine, Churchill otputovao u Moskvu i dogovorio podjelu <a href="/wiki/Balkan" title="Balkan">Balkana</a> na interesne sfere, dok je u <a href="/wiki/Jalta" title="Jalta">Jalti</a> Roosevelt potpisao identičan sporazum sa Staljinom po pitanju Azije te je odbio podržati Churchilla po pitanju <a href="/wiki/Poljska" title="Poljska">Poljske</a> i reparacija.<a href="#cite_note-Plokhy-24">[24]</a> Daljnji pregovori među Saveznicima o poslijeratnoj ravnoteži moći u Europi nastavljeni su na <a href="/wiki/Konferencija_u_Jalti" title="Konferencija u Jalti">konferenciji u Jalti</a> u veljači <a href="/wiki/1945." class="mw-redirect" title="1945.">1945.</a>, međutim Churchill, Roosevelt i Staljin ponovno nisu uspjeli postići čvrsti konsenzus oko situacije u poslijeratnoj Europi.<a href="#cite_note-Gaddis21-25">[25]</a> U travnju <a href="/wiki/1945." class="mw-redirect" title="1945.">1945.</a>, Roosevelt umire, a nasljeđuje ga <a href="/wiki/Harry_S._Truman" title="Harry S. Truman">Harry S. Truman</a>, dotadašnji potpredsjednik, koji nije vjerovao Staljinu te je odlučio potražiti savjet <a href="/w/index.php?title=The_Wise_Men&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Wise Men (stranica ne postoji)">elitne skupine</a> vanjskopolitičkih intelektualaca. Konačno pronašavši čvrstog saveznika, Churchill je zajedno s Trumanom oštro prigovarao, između ostalog, sovjetskoj odluci da podrži <a href="/w/index.php?title=Poljski_komitet_narodnog_oslobo%C4%91enja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Poljski komitet narodnog oslobođenja (stranica ne postoji)">Lublinsku vladu</a> ispred <a href="/wiki/Poljska_vlada_u_egzilu" title="Poljska vlada u egzilu">Poljske vlade u egzilu</a> u <a href="/wiki/London" title="London">Londonu</a>, koja je već ranije prekinula sve odnose sa Sovjetima.<a href="#cite_note-26">[26]</a> Nakon savezničke <a href="/w/index.php?title=Kraj_Drugog_svjetskog_rata_u_Europi&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kraj Drugog svjetskog rata u Europi (stranica ne postoji)">pobjede u Europi</a>, Sovjetski Savez je faktički izvršio okupaciju cijele srednje i istočne Europe,<a href="#cite_note-Gaddis21-25">[25]</a> dok su snažne zapadne snage ostale stacionirane u zapadnoj Europi. U <a href="/w/index.php?title=Savezni%C4%8Dka_okupacija_Njema%C4%8Dke&action=edit&redlink=1" class="new" title="Saveznička okupacija Njemačke (stranica ne postoji)">od saveznika okupiranoj Njemačkoj</a>, četiri velesile (<a href="/wiki/Francuska" title="Francuska">Francuska</a>, <a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a>, <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a> i <a href="/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvo" title="Ujedinjeno Kraljevstvo">Ujedinjeno Kraljevstvo</a>) uspostavile su okupacijske zone i dogovorile labavu podjelu vlasti na četiri dijela.<a href="#cite_note-27">[27]</a> <a href="/w/index.php?title=Konferencija_Ujedinjenih_nacija_o_me%C4%91unarodnoj_organizaciji&action=edit&redlink=1" class="new" title="Konferencija Ujedinjenih nacija o međunarodnoj organizaciji (stranica ne postoji)">Savezička konferencija u San Franciscu</a> iz <a href="/wiki/1945." class="mw-redirect" title="1945.">1945.</a> godine dovela je do formiranja međunarodne organizacije <a href="/wiki/UN" class="mw-redirect" title="UN">Ujedinjenih nacija</a>, zadužene za svjetski mir, međutim <a href="/wiki/Savet_bezbednosti_Ujedinjenih_nacija" title="Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija">Vijeće sigurnosti</a> je ubrzo ostalo bez realnog utjecaja zbog prava članica na korištenje veta.<a href="#cite_note-28">[28]</a> Sve je to, dakako, dovelo do toga da Ujedinjene nacije u jednom periodu postanu tek neaktivni forum za razmjenu polemičke retorike, na kojeg su Sovjeti gledali isključivo kao na propagandnu tribinu.<a href="#cite_note-29">[29]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Potsdamska_konferencija_i_kapitulacija_Japana">Potsdamska konferencija i kapitulacija Japana</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=5" title="Uredi odjeljak Potsdamska konferencija i kapitulacija Japana" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=5" title="Uredi kôd odjeljka Potsdamska konferencija i kapitulacija Japana">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Potsdamska_konferencija" title="Potsdamska konferencija">Potsdamska konferencija</a> i <a href="/wiki/Kapitulacija_Japana" title="Kapitulacija Japana">Kapitulacija Japana</a></div></dd></dl> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Potsdam_conference_1945-8.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Potsdam_conference_1945-8.jpg/280px-Potsdam_conference_1945-8.jpg" decoding="async" width="280" height="221" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Potsdam_conference_1945-8.jpg/420px-Potsdam_conference_1945-8.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Potsdam_conference_1945-8.jpg/560px-Potsdam_conference_1945-8.jpg 2x" data-file-width="740" data-file-height="585" /></a><figcaption>Posljednji sastav "Velike trojke" na <a href="/wiki/Potsdamska_konferencija" title="Potsdamska konferencija">Potsdamskoj konferenciji</a>: <a href="/wiki/Clement_Attlee" title="Clement Attlee">Clement Attlee</a> (<a href="/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvo" title="Ujedinjeno Kraljevstvo">UK</a>), <a href="/wiki/Harry_S._Truman" title="Harry S. Truman">Harry S. Truman</a> (<a href="/wiki/SAD" class="mw-redirect" title="SAD">SAD</a>) i <a href="/wiki/Josif_Staljin" title="Josif Staljin">Josif Staljin</a> (<a href="/wiki/SSSR" class="mw-redirect" title="SSSR">SSSR</a>). Sovjetski lider je bio jedini član "Velike trojke" koji je kontinuirano sudjelovao na svim konferencijama.</figcaption></figure> Velika trojka ponovno se sastala u srpnju <a href="/wiki/1945." class="mw-redirect" title="1945.">1945.</a> godine, nakon njemačke kapitulacije, u <a href="/wiki/Potsdam" title="Potsdam">Potsdamu</a>; Truman i Staljin su ostali za cijelog trajanja konferencije, dok je Churchilla usred iste zamijenio <a href="/wiki/Clement_Attlee" title="Clement Attlee">Clement Attlee</a>, koji je u međuvremenu postao novi britanski premijer. Na toj su se konferenciji konačno iskristalizirale ozbiljne razlike u gledištima oko budućnosti Njemačke te ostatka srednje i istočne Europe.<a href="#cite_note-Byrd-30">[30]</a> Uz sve to, rastući animozitet među sudionicima i ratoborni tonovi poslužili su kao dokaz njihovih međusobnih sumnji u neprijateljske namjere onih drugih i povod za još snažnije zauzimanje svojih stavova.<a href="#cite_note-31">[31]</a> Na ovoj je konferenciji Truman informirao Staljina kako Sjedinjene Države posjeduju <a href="/wiki/Atomska_bomba" class="mw-redirect" title="Atomska bomba">novo, moćno oružje</a>.<a href="#cite_note-Gaddis25-32">[32]</a> Staljin je, doduše, itekako bio svjestan da Amerikanci rade atomsku bombu te je, kako je i sovjetski program bio u punom pogonu, mirno reagirao na te vijesti. Čak je rekao da je zadovoljan tim vijestima te kako se nada da će bomba biti upotrebljena protiv <a href="/wiki/Japan" title="Japan">Japana</a>.<a href="#cite_note-Gaddis25-32">[32]</a> Tjedan dana nakon konferencije, Sjedinjene Države su <a href="/wiki/Atomsko_bombardiranje_Hiroshime_i_Nagasakija" title="Atomsko bombardiranje Hiroshime i Nagasakija">bacile atomsku bombu</a> na japanske gradove <a href="/wiki/Hiroshima" title="Hiroshima">Hiroshimu</a> i <a href="/wiki/Nagasaki" title="Nagasaki">Nagasaki</a>; Japan je ubrzo kapitulirao. Nedugo nakon bombardiranja, Staljin se žalio američkim dužnosnicima jer je Truman Sovjetima ponudio malo realnog utjecaja u <a href="/w/index.php?title=Okupacija_Japana&action=edit&redlink=1" class="new" title="Okupacija Japana (stranica ne postoji)">okupiranom Japanu</a>.<a href="#cite_note-33">[33]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Nastanak_Istočnog_bloka">Nastanak Istočnog bloka</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=6" title="Uredi odjeljak Nastanak Istočnog bloka" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=6" title="Uredi kôd odjeljka Nastanak Istočnog bloka">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/wiki/Isto%C4%8Dni_blok" title="Istočni blok">Istočni blok</a></div></dd></dl> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:EasternBloc_BorderChange38-48.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7b/EasternBloc_BorderChange38-48.svg/220px-EasternBloc_BorderChange38-48.svg.png" decoding="async" width="220" height="374" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7b/EasternBloc_BorderChange38-48.svg/330px-EasternBloc_BorderChange38-48.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7b/EasternBloc_BorderChange38-48.svg/440px-EasternBloc_BorderChange38-48.svg.png 2x" data-file-width="400" data-file-height="680" /></a><figcaption>Poslijeratne promjene u Europi i formiranje Istočnog bloka, odnosno prikaz tzv. <a href="/wiki/%C5%BDeljezna_zavjesa" class="mw-redirect" title="Željezna zavjesa">željezne zavjese</a>.</figcaption></figure> Još za vrijeme <a href="/wiki/Drugi_svjetski_rat" title="Drugi svjetski rat">Drugog svjetskog rata</a>, Sovjetski Savez je postavio temelje za nastanak <a href="/wiki/Isto%C4%8Dni_blok" title="Istočni blok">Istočnog bloka</a> tako što je izvršio invaziju, a onda i aneksiju nekoliko nezavisnih država (ili dijelova istih) u formi <a href="/w/index.php?title=Sovjetske_socijalisti%C4%8Dke_republike&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sovjetske socijalističke republike (stranica ne postoji)">sovjetskih socijalističkih republika</a>; sve je to bilo u skladu s kontroverznim <a href="/wiki/Pakt_Ribbentrop-Molotov" title="Pakt Ribbentrop-Molotov">paktom Ribbentrop-Molotov</a>. Među navedene države spadaju <a href="/wiki/Poljska" title="Poljska">Poljska</a> (koja je postala dio <a href="/w/index.php?title=Sovjetska_okupacija_poljskih_zemalja_(1939%E2%80%931941)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sovjetska okupacija poljskih zemalja (1939–1941) (stranica ne postoji)">dvaju SSR-ova</a>),<a href="#cite_note-stalinswars43-34">[34]</a> <a href="/wiki/Latvija" title="Latvija">Latvija</a> (koja je postala <a href="/wiki/Latvijska_SSR" class="mw-redirect" title="Latvijska SSR">Latvijska SSR</a>),<a href="#cite_note-wettig20-35">[35]</a><a href="#cite_note-senn-36">[36]</a> <a href="/wiki/Litva" class="mw-redirect" title="Litva">Litva</a> (koja je postala <a href="/wiki/Litvanska_SSR" class="mw-redirect" title="Litvanska SSR">Litvanska SSR</a>),<a href="#cite_note-wettig20-35">[35]</a><a href="#cite_note-senn-36">[36]</a> <a href="/wiki/Estonija" title="Estonija">Estonija</a> (koja je postala <a href="/wiki/Estonska_SSR" class="mw-redirect" title="Estonska SSR">Estonska SSR</a>),<a href="#cite_note-wettig20-35">[35]</a><a href="#cite_note-senn-36">[36]</a> dio istočne <a href="/wiki/Finska" title="Finska">Finske</a> (koji je postao <a href="/wiki/Karelo-Finska_SSR" class="mw-redirect" title="Karelo-Finska SSR">Karelo-Finska SSR</a>) te istočna <a href="/wiki/Rumunjska" class="mw-redirect" title="Rumunjska">Rumunjska</a> (koja je postala <a href="/wiki/Moldavska_SSR" class="mw-redirect" title="Moldavska SSR">Moldavska SSR</a>).<a href="#cite_note-stalinswars55-37">[37]</a><a href="#cite_note-shirer794-38">[38]</a> Srednjo- i istočnoeuropske države oslobođene od <a href="/wiki/Nacizam" title="Nacizam">nacista</a> i okupirane od strane sovjetskih trupa kasnije su pretvorene u <a href="/wiki/Satelitska_dr%C5%BEava" title="Satelitska država">satelitske države</a>,<a href="#cite_note-Schmitz-39">[39]</a> poput <a href="/wiki/Isto%C4%8Dna_Njema%C4%8Dka" title="Istočna Njemačka">Istočne Njemačke</a>,<a href="#cite_note-wettig96-40">[40]</a> <a href="/wiki/Narodna_Republika_Poljska" title="Narodna Republika Poljska">Narodne Republike Poljske</a>, <a href="/wiki/Narodna_Republika_Bugarska" title="Narodna Republika Bugarska">Narodne Republike Bugarske</a>, <a href="/wiki/Narodna_Republika_Ma%C4%91arska" title="Narodna Republika Mađarska">Mađarske Narodne Republike</a>,<a href="#cite_note-dijk-41">[41]</a> <a href="/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dka_Socijalisti%C4%8Dka_Republika" title="Čehoslovačka Socijalistička Republika">Čehoslovačke Socijalističke Republike</a>,<a href="#cite_note-42">[42]</a> <a href="/w/index.php?title=Narodna_Republika_Rumunjska&action=edit&redlink=1" class="new" title="Narodna Republika Rumunjska (stranica ne postoji)">Narodne Republike Rumunjske</a> i <a href="/wiki/Narodna_Republika_Albanija" title="Narodna Republika Albanija">Narodne Republike Albanije</a>.<a href="#cite_note-cook17-43">[43]</a> Prosovjetski režimi koji su se razvili u ovim zemljama nisu sami replicirali sovjetsko <a href="/wiki/Planska_ekonomija" title="Planska ekonomija">komandno gospodarstvo</a>, već su usvojile i brutalne metode koje su primjenjivali Staljin i njegova tajna policija kako bi ugušili stvarne i potencijalne protivnike.<a href="#cite_note-roht83-44">[44]</a> U Aziji, <a href="/wiki/Crvena_armija" title="Crvena armija">Crvena armija</a> je pregazila <a href="/wiki/Mand%C5%BEurija" title="Mandžurija">Mandžuriju</a> u posljednjem mjesecu rata, a ubrzo je i preuzela dobar dio <a href="/wiki/Koreja" title="Koreja">Koreje</a>, sjeverno od 38. paralele.<a href="#cite_note-45">[45]</a> U sklopu konsolidacije Staljinove moći u Istočnom bloku, <a href="/wiki/NKVD" title="NKVD">NKVD</a>, pod vodstvom <a href="/wiki/Lavrentij_Berija" title="Lavrentij Berija">Lavrentija Berije</a>, nadzirao je osnivanje prosovjetske tajne policije u zemljama Bloka, a čiji je cilj bilo gušenje antikomunističke opozicije.<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_p._34-46">[46]</a> Kada bi se u zemljama Bloka pojavio ikakav trag mogućeg zahtjeva za većom autonomijom, Staljin se s tim osobama obračunavao kao i sa svojim predratnim oponentima: bili bi uklonjeni s vlasti, bilo bi im suđeno, a nakon čega bi bili zatvoreni ili, pak, pogubljeni;<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_p._100-47">[47]</a> najeklatantniji primjer ovoga je bugarski vođa <a href="/wiki/Georgij_Dimitrov" class="mw-redirect" title="Georgij Dimitrov">Georgij Dimitrov</a>. U ovom je periodu ponovno izabrani britanski premijer, <a href="/wiki/Winston_Churchill" title="Winston Churchill">Winston Churchill</a>, imao bojazan kako Sovjetski Savez, a sve zbog velikog broja sovjetskih trupa stacioniranih diljem Europe nakon rata i percepcije o nepouzdanosti Josifa Staljina, predstavlja ozbiljnu opasnost <a href="/wiki/Zapadna_Europa" class="mw-redirect" title="Zapadna Europa">Zapadnoj Europi</a>.<a href="#cite_note-Telegraph-48">[48]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Pripreme_za_"novi_rat"">Pripreme za "novi rat"</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=7" title="Uredi odjeljak Pripreme za "novi rat"" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=7" title="Uredi kôd odjeljka Pripreme za "novi rat"">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/w/index.php?title=%C4%8Clanak_X&action=edit&redlink=1" class="new" title="Članak X (stranica ne postoji)">Članak X</a>, <a href="/wiki/%C5%BDeljezna_zavjesa" class="mw-redirect" title="Željezna zavjesa">Željezna zavjesa</a> i <a href="/w/index.php?title=Govor_nade&action=edit&redlink=1" class="new" title="Govor nade (stranica ne postoji)">Govor nade</a></div></dd></dl> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:%C4%8C%C3%AD%C5%BEov_(Zaisa)_-_preserved_part_of_Iron_curtain.JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d7/%C4%8C%C3%AD%C5%BEov_%28Zaisa%29_-_preserved_part_of_Iron_curtain.JPG/280px-%C4%8C%C3%AD%C5%BEov_%28Zaisa%29_-_preserved_part_of_Iron_curtain.JPG" decoding="async" width="280" height="187" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d7/%C4%8C%C3%AD%C5%BEov_%28Zaisa%29_-_preserved_part_of_Iron_curtain.JPG/420px-%C4%8C%C3%AD%C5%BEov_%28Zaisa%29_-_preserved_part_of_Iron_curtain.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d7/%C4%8C%C3%AD%C5%BEov_%28Zaisa%29_-_preserved_part_of_Iron_curtain.JPG/560px-%C4%8C%C3%AD%C5%BEov_%28Zaisa%29_-_preserved_part_of_Iron_curtain.JPG 2x" data-file-width="2304" data-file-height="1536" /></a><figcaption>Sačuvani ostaci <a href="/wiki/%C5%BDeljezna_zavjesa" class="mw-redirect" title="Željezna zavjesa">željezne zavjese</a> na teritoriju današnje <a href="/wiki/%C4%8Ce%C5%A1ka" title="Češka">Češke</a>.</figcaption></figure> U jeku rastućih tenzija, u veljači <a href="/wiki/1946." class="mw-redirect" title="1946.">1946.</a> godine, zamjenik <a href="/wiki/SAD" class="mw-redirect" title="SAD">američkog</a> ambasadora u <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvi</a>, <a href="/wiki/George_F._Kennan" title="George F. Kennan">George F. Kennan</a>, poslao je iz sovjetskog glavnog grada tzv. "<a href="/w/index.php?title=%C4%8Clanak_X&action=edit&redlink=1" class="new" title="Članak X (stranica ne postoji)">Dugi telegram</a>" u kojem je oštro kritizirao sovjetsku politiku i odbacio svaku mogućnost <a href="/w/index.php?title=Mirna_koegzistencija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mirna koegzistencija (stranica ne postoji)">mirne koegzistencije</a>, smatrajući kako su odnosi sa Sovjetskim Savezom "nesumnjivo najveći izazov s kojim se naša diplomacija ikad suočila i vjerojatno najveći s kojim će se ikada suočiti". Izvještaj o tobožnjoj prijetnju koju je sovjetski komunizam predstavljao američkom načinu života poslužio je Sjedinjenim Državama da jasno artikuliraju svoj snažno izraženi animozitet prema Sovjetima te je bio osnova za cjelokupnu američku politiku prema Sovjetskom Savezu za trajanja Hladnog rata.<a href="#cite_note-49">[49]</a> U rujnu iste godine, Sovjeti su naručili vlastitu inačicu telegtama, tzv. <a href="/w/index.php?title=Nikolaj_Vasiljevi%C4%8D_Novikov&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nikolaj Vasiljevič Novikov (stranica ne postoji)">Novikovljev</a> telegram, tobože poslan od strane tadašnjeg sovjetskog ambasadora u <a href="/wiki/Washington,_D.C." title="Washington, D.C.">Washingtonu</a>, a zapravo naručen i "koautoriziran" od strane <a href="/wiki/Vja%C4%8Deslav_Molotov" title="Vjačeslav Molotov">Vjačeslava Molotova</a>, sovjetskog ministra vanjskih poslova. U istom tonu kao i onaj Kennanov, Novikovljev telegram je iznosio teške i prenapuhane optužbe protiv Sjedinjenih Država, optužujući ih da su monopolistički kapitalisti koji vojnom silom žele izazvati novi rat i ostvariti dominaciju u svijetu.<a href="#cite_note-50">[50]</a> Dana <a href="/wiki/6._rujna" class="mw-redirect" title="6. rujna">6. rujna</a> <a href="/wiki/1946." class="mw-redirect" title="1946.">1946.</a> godine, američki <a href="/wiki/Dr%C5%BEavni_tajnik_SAD" class="mw-redirect" title="Državni tajnik SAD">državni tajnik</a> <a href="/w/index.php?title=James_F._Byrnes&action=edit&redlink=1" class="new" title="James F. Byrnes (stranica ne postoji)">James F. Byrnes</a> je u <a href="/wiki/Stuttgart" title="Stuttgart">Stuttgartu</a> održao <a href="/w/index.php?title=Govor_nade&action=edit&redlink=1" class="new" title="Govor nade (stranica ne postoji)">poznati govor</a> u kojemu je javno obznanio da Sjedinjene Države odustaju od ranije predloženog <a href="/w/index.php?title=Morgenthauov_plan&action=edit&redlink=1" class="new" title="Morgenthauov plan (stranica ne postoji)">Morgenthauovog plana</a> (o podjeli i deindustrijalizaciji poslijeratne Njemačke) i upozorio Sovjete da Amerika namjerava zadržavi vojnu prisusnost na tlu Europe do daljnjega.<a href="#cite_note-51">[51]</a> Da se ovdje radilo o jednom od prvih javnih napada i jednoj od prvih otvorenih eskalacija u odnosima Zapada i Istoka, potvrdio je i sam Byrnes mjesec dana kasnije, kada je rekao: "Suština našeg programa bila je pridobiti njemački narod... bila je to bitka nas i Rusa za umove...".<a href="#cite_note-52">[52]</a> Vraćajući se natrag, samo par tjedana nakon Kennanovog telegrama, britanski premijer Churchill, inače jedan od najžešćih oponenata Sovjetskog Saveza, na sveučilištu u gradu <a href="/wiki/Fulton,_Missouri" title="Fulton, Missouri">Fultonu</a>, <a href="/wiki/Missouri" title="Missouri">Missouri</a>, održao je svoj slavni govor "<a href="/w/index.php?title=Mi%C5%A1i%C4%87je_mira&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mišićje mira (stranica ne postoji)">Mišićje mira</a>", u kojem je prvi puta upotrijebio termin <a href="/wiki/%C5%BDeljezna_zavjesa" class="mw-redirect" title="Željezna zavjesa">željezna zavjesa</a>, koji će u narednim godinama postati jedan od najvažnijih političkih fenomena Hladnog rata.<a href="#cite_note-53">[53]</a> U tom je govoru Churchill pozvao na angloameričku alijansu protiv Sovjeta, koje je optužio da su uspostavili "željeznu zavjesu" od "<a href="/wiki/Szczecin" title="Szczecin">Szczecina</a> na <a href="/wiki/Baltik" title="Baltik">Baltiku</a> do <a href="/wiki/Trst" title="Trst">Trsta</a> na <a href="/wiki/Jadran" class="mw-redirect" title="Jadran">Jadranu</a>". U periodu kada su posljedice Drugog svjetskog rata bile itekako prisutne u društvenoj svijesti, ovo su bili sve otvorenije naznake novog sukoba globalne prirode.<a href="#cite_note-Schmitz-39">[39]</a><a href="#cite_note-54">[54]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Početna_faza_Hladnog_rata_(1947–53)">Početna faza Hladnog rata (1947–53)</h2>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=8" title="Uredi odjeljak Početna faza Hladnog rata (1947–53)" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=8" title="Uredi kôd odjeljka Početna faza Hladnog rata (1947–53)">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat_(1947%E2%80%931953)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hladni rat (1947–1953) (stranica ne postoji)">Hladni rat (1947–1953)</a></div></dd></dl> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Informbiro_i_raskol_Tito–Staljin">Informbiro i raskol Tito–Staljin</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=9" title="Uredi odjeljak Informbiro i raskol Tito–Staljin" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=9" title="Uredi kôd odjeljka Informbiro i raskol Tito–Staljin">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Informbiro" title="Informbiro">Informbiro</a> i <a href="/wiki/Raskol_Tito-Staljin" class="mw-redirect" title="Raskol Tito-Staljin">Raskol Tito-Staljin</a></div></dd></dl> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:292px;max-width:292px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:143px;max-width:143px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:JStalin_Secretary_general_CCCP_1942.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f1/JStalin_Secretary_general_CCCP_1942.jpg/141px-JStalin_Secretary_general_CCCP_1942.jpg" decoding="async" width="141" height="195" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f1/JStalin_Secretary_general_CCCP_1942.jpg/212px-JStalin_Secretary_general_CCCP_1942.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f1/JStalin_Secretary_general_CCCP_1942.jpg/282px-JStalin_Secretary_general_CCCP_1942.jpg 2x" data-file-width="3000" data-file-height="4151" /></a></div><div class="thumbcaption"><a href="/wiki/Josif_Staljin" title="Josif Staljin">Josif Staljin</a>, vođa <a href="/wiki/SSSR" class="mw-redirect" title="SSSR">Sovjetskog Saveza</a>, proglasio je Tita i Jugoslaviju izdajnicima komunističkih ideala nakon raskola <a href="/wiki/1948." class="mw-redirect" title="1948.">1948.</a> godine, što je dovelo do potpunog zahlađenja odnosa između dvaju komunističkih sila.</div></div><div class="tsingle" style="width:145px;max-width:145px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Josip_Broz_Tito_1949.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/68/Josip_Broz_Tito_1949.jpg/143px-Josip_Broz_Tito_1949.jpg" decoding="async" width="143" height="195" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/68/Josip_Broz_Tito_1949.jpg/215px-Josip_Broz_Tito_1949.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/68/Josip_Broz_Tito_1949.jpg/286px-Josip_Broz_Tito_1949.jpg 2x" data-file-width="346" data-file-height="473" /></a></div><div class="thumbcaption"><a href="/wiki/Josip_Broz_Tito" title="Josip Broz Tito">Josip Broz Tito</a>, vođa <a href="/wiki/SFR_Jugoslavija" class="mw-redirect" title="SFR Jugoslavija">SFR Jugoslavije</a>, bio je jedini čelnik iz Istočnog bloka koji se otvoreno i uspješno suprpostavio Staljinovom pokušaju realizacije potpune dominacije.</div></div></div></div></div> U rujnu <a href="/wiki/1947." class="mw-redirect" title="1947.">1947.</a> godine, pod utjecajem <a href="/wiki/SSSR" class="mw-redirect" title="SSSR">Sovjetskog Saveza</a>, u <a href="/wiki/Poljska" title="Poljska">Poljskoj</a> dolazi do osnivanja <a href="/wiki/Informbiro" title="Informbiro">Informbiroa</a>, međunarodne organizacije zadužene za koordinaciju rada komunističkih i radničkih partija, čije je sjedište bilo u <a href="/wiki/Beograd" title="Beograd">Beogradu</a>. Ta nasljednica <a href="/wiki/Kominterna" title="Kominterna">Kominterne</a>, čija je funkcija trebala biti koordinacija rada komunističkih partija, pretvorila se u platformu preko koje je Sovjetski Savez provodio ortodoksnost u međunarodnom komunističkom pokretu i jačao kontrolu nad svojim satelitima u Istočnom bloku.<a href="#cite_note-Gaddis32-55">[55]</a> Ipak, cjelokupna ideja Informbiroa doživjela je gotovo sramotni udarac kada se <a href="/wiki/SFRJ" class="mw-redirect" title="SFRJ">jugoslavenski</a> vođa <a href="/wiki/Josip_Broz_Tito" title="Josip Broz Tito">Josip Broz Tito</a> suprostavio Staljinovom pokušaju uspostave dominacije, što je dovelo do toga da je <a href="/wiki/SFR_Jugoslavija" class="mw-redirect" title="SFR Jugoslavija">SFR Jugoslavija</a> isključena iz Informbiroa <a href="/wiki/1948." class="mw-redirect" title="1948.">1948.</a> godine;<a href="#cite_note-56">[56]</a> sjedište je tada preseljeno u <a href="/wiki/Bukure%C5%A1t" title="Bukurešt">Bukurešt</a>. Potez kojeg su Sovjeti tumačili kao nelojalnost Jugoslavije komunističkim idealima, a u Jugoslaviji kao Titovo hrabro pokazivanje nacionlnog ponosa i suprostavljanje Staljinovoj hegemoniji, doveo je do drastičnog pogoršanja odnosa između dvaju komunističkih zemalja i približavanja Jugoslavije ideji nesvrstanosti. U pozadini priče svakako je stajao i konflikt između Jugoslavije i <a href="/w/index.php?title=NR_Bugarska&action=edit&redlink=1" class="new" title="NR Bugarska (stranica ne postoji)">Bugarske</a> oko utjecaja na Balkanu, a koji je Staljinu bio smetnja u realizaciji potpune dominacije nad Istočnim blokom;<a href="#cite_note-57">[57]</a><a href="#cite_note-books.google.com-58">[58]</a> u siječnju <a href="/wiki/1948." class="mw-redirect" title="1948.">1948.</a>, prije <a href="/wiki/Raskol_Tito-Staljin" class="mw-redirect" title="Raskol Tito-Staljin">raskola između Tita i Staljina</a>, Tito je bio pozvan u <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvu</a> zajedno s <a href="/wiki/Georgij_Dimitrov" class="mw-redirect" title="Georgij Dimitrov">Georgijem Dimitrovim</a>, bugarskim vođom, međutim odbio je poziv i poslao <a href="/wiki/Edvard_Kardelj" title="Edvard Kardelj">Edvarda Kardelja</a>. U međuvremenu je došlo do prekida odnosa, a Georgij Dimitrov je <a href="/wiki/1949." class="mw-redirect" title="1949.">1949.</a> godine naglo umro u <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvi</a> pod još uvijek nerazjašnjenim okolnostima.<a href="#cite_note-books.google.com-58">[58]</a><a href="#cite_note-google-59">[59]</a> Period rezolucije Informbiroa obilježit će jugoslavensku politiku u godinama nakon raskola <a href="/wiki/1948." class="mw-redirect" title="1948.">1948.</a>, ali i balans snaga u Istočnom bloku, odnosno jačanje Jugoslavije kao nezavisne komunističke sile, što će kasnije biti potvrđeno kroz njezinu značajnu ulogu u <a href="/wiki/Pokret_nesvrstanih" title="Pokret nesvrstanih">Pokretu nesvrstanih</a>. Odnosi sa Sovjetskim Savezom obnovljeni su <a href="/wiki/1955." class="mw-redirect" title="1955.">1955.</a> godine u jeku procesa <a href="/w/index.php?title=Destaljnizacija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Destaljnizacija (stranica ne postoji)">destaljinizacije</a>, a godinu dana kasnije je Informbiro i službeno raspušten. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Zadržavanje_i_Trumanova_doktrina">Zadržavanje i Trumanova doktrina</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=10" title="Uredi odjeljak Zadržavanje i Trumanova doktrina" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=10" title="Uredi kôd odjeljka Zadržavanje i Trumanova doktrina">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/w/index.php?title=Zadr%C5%BEavanje&action=edit&redlink=1" class="new" title="Zadržavanje (stranica ne postoji)">Zadržavanje</a> i <a href="/wiki/Trumanova_doktrina" title="Trumanova doktrina">Trumanova doktrina</a></div></dd></dl> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Special_Message_to_Congress_on_Greece_and_Turkey_The_Truman_Doctrine.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Special_Message_to_Congress_on_Greece_and_Turkey_The_Truman_Doctrine.jpg/250px-Special_Message_to_Congress_on_Greece_and_Turkey_The_Truman_Doctrine.jpg" decoding="async" width="250" height="197" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Special_Message_to_Congress_on_Greece_and_Turkey_The_Truman_Doctrine.jpg/375px-Special_Message_to_Congress_on_Greece_and_Turkey_The_Truman_Doctrine.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Special_Message_to_Congress_on_Greece_and_Turkey_The_Truman_Doctrine.jpg/500px-Special_Message_to_Congress_on_Greece_and_Turkey_The_Truman_Doctrine.jpg 2x" data-file-width="795" data-file-height="627" /></a><figcaption>Predsjednik <a href="/wiki/Harry_S._Truman" title="Harry S. Truman">Harry S. Truman</a> se <a href="/wiki/12._o%C5%BEujka" class="mw-redirect" title="12. ožujka">12. ožujka</a> <a href="/wiki/1947." class="mw-redirect" title="1947.">1947.</a> godine obratio <a href="/wiki/Kongres_SAD" title="Kongres SAD">Kongresu</a> s pozivom na dodjeljivanje financijske pomoći grčkim monarhistima i predstavio <a href="/wiki/Trumanova_doktrina" title="Trumanova doktrina">svoju doktrinu</a> o zaustavljanju širenja komunizma.</figcaption></figure> Istovremeno dok je Staljin jačao svoju vlast u <a href="/wiki/Europa" class="mw-redirect" title="Europa">Europi</a>, savjetnici <a href="/wiki/Predsjednik_SAD" class="mw-redirect" title="Predsjednik SAD">američkog predsjednika</a> <a href="/wiki/Harry_S._Truman" title="Harry S. Truman">Harryja S. Trumana</a> su ga, još tokom <a href="/wiki/1947." class="mw-redirect" title="1947.">1947.</a> godine, instruirali da poduzme konkretne korake protiv sovjetske ekspanzije, navodeći Staljinove tobožnje pokušaje (u jeku poslijeratnog kraha i konfuzije) da podrije Sjedinjene Države stvaranjem rivalstava među kapitalističkim silama, što bi moglo dovesti do novog rata.<a href="#cite_note-60">[60]</a> Posebna žarišna točka u tom periodu bila je <a href="/wiki/Gr%C4%8Dka" title="Grčka">Grčka</a>, gdje se vodio žestoki <a href="/wiki/Gr%C4%8Dki_gra%C4%91anski_rat" title="Grčki građanski rat">građanski rat</a> između prozapadnih monarhista, podržavanih od strane Sjedinjenih Država i <a href="/wiki/UK" class="mw-redirect" title="UK">Ujedinjenog Kraljevstva</a>, i komunističkih pobunjenika, podržavanih od strane Sovjeta. U veljači <a href="/wiki/1947." class="mw-redirect" title="1947.">1947.</a>, britanska je vlada objavila kako ne može više financijski pomagati monarhistima u građanskom ratu, što je dalo značajnu prednost komunistima. Američka reakcija na ovakav tijek događaja bila je tzv. politika <a href="/w/index.php?title=Zadr%C5%BEavanje&action=edit&redlink=1" class="new" title="Zadržavanje (stranica ne postoji)">zadržavanja</a>,<a href="#cite_note-Gaddis28-61">[61]</a> čiji je glavni cilj bio zaustavljanje širenja komunizma. U ožujku iste godine, Truman je održao govor u kojemu je pozvao na dodjelu ukupno <a href="/wiki/Ameri%C4%8Dki_dolar" title="Američki dolar">$</a>400,000,000 ratne pomoći Grcima te je predstavio <a href="/wiki/Trumanova_doktrina" title="Trumanova doktrina">Trumanovu doktrinu</a>, koja je grčki rat predstavila kao sukob između slobodnih ljudi i totalitarnih režima.<a href="#cite_note-Gaddis28-61">[61]</a> Iako je pobunjenicima u tom periodu pomagala i <a href="/wiki/Josip_Broz_Tito" title="Josip Broz Tito">Titova</a> <a href="/wiki/SFRJ" class="mw-redirect" title="SFRJ">Jugoslavija</a>,<a href="#cite_note-Lafeber_1993-14">[14]</a> američka politika je optužila jedino i isključivo Sovjete da su se urotili protiv grčkih monarhista s ciljem <a href="/w/index.php?title=Domino_teorija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Domino teorija (stranica ne postoji)">ekspanzije</a> svog utjecaja.<a href="#cite_note-62">[62]</a> Trumanova doktrina je označila prekretnicu u američkoj politici, a za posljedicu je imala ujedinjenje <a href="/wiki/Republikanska_stranka_(SAD)" title="Republikanska stranka (SAD)">republikanaca</a> i <a href="/wiki/Demokratska_stranka_(SAD)" title="Demokratska stranka (SAD)">demokrata</a> s ciljem vođenja zajedničke, dvostranačke obrambene i vanjske politike usmjerene na zadržavanje i <a href="/wiki/Teorija_odvra%C4%87anja" title="Teorija odvraćanja">odvraćanje</a>, koja je doduše oslabila za vrijeme <a href="/wiki/Vijetnamski_rat" title="Vijetnamski rat">Vijetnamskog rata</a>, ali je ultimativno izdržala i nakon istog.<a href="#cite_note-63">[63]</a><a href="#cite_note-64">[64]</a> Umjerenjaci i konzervativci u Europi, kao i socijaldemokrati, pružili su praktički bezuvjetnu podršku zapadnom savezu,<a href="#cite_note-65">[65]</a> dok su <a href="/wiki/Eurokomunizam" title="Eurokomunizam">europski</a> i <a href="/w/index.php?title=Ameri%C4%8Dki_komunizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Američki komunizam (stranica ne postoji)">američki</a> komunisti, financirani od strane <a href="/wiki/KGB" title="KGB">KGB</a>-a i sudionici njegovih obvještajnih operacija, podržavali <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvu</a>, iako su se <a href="/w/index.php?title=Disidenti&action=edit&redlink=1" class="new" title="Disidenti (stranica ne postoji)">disidenti</a> počeli pojavljivati već oko <a href="/wiki/1956." class="mw-redirect" title="1956.">1956.</a> godine.<a href="#cite_note-66">[66]</a> U kasnijim periodima, politika konsenzusa je naišla na kritike <a href="/w/index.php?title=Opozicija_ameri%C4%8Dkoj_intervenciji_u_Vijetnamskom_ratu&action=edit&redlink=1" class="new" title="Opozicija američkoj intervenciji u Vijetnamskom ratu (stranica ne postoji)">oponenata američke intervencije u Vijetnamu</a>, <a href="/w/index.php?title=Kampanja_za_nuklearno_razoru%C5%BEanje&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kampanja za nuklearno razoružanje (stranica ne postoji)">Kampanje za nuklearno razoružanje</a> i <a href="/w/index.php?title=Antinuklearni_pokret&action=edit&redlink=1" class="new" title="Antinuklearni pokret (stranica ne postoji)">antinuklearnog pokreta</a>.<a href="#cite_note-67">[67]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Marshallov_plan_i_puč_u_Čehoslovačkoj">Marshallov plan i puč u Čehoslovačkoj</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=11" title="Uredi odjeljak Marshallov plan i puč u Čehoslovačkoj" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=11" title="Uredi kôd odjeljka Marshallov plan i puč u Čehoslovačkoj">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Marshallov_plan" title="Marshallov plan">Marshallov plan</a>, <a href="/wiki/Zapadni_blok" title="Zapadni blok">Zapadni blok</a> i <a href="/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dki_pu%C4%8D_1948." title="Čehoslovački puč 1948.">Čehoslovački puč 1948.</a></div></dd></dl> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Marshall_Plan.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/53/Marshall_Plan.png/250px-Marshall_Plan.png" decoding="async" width="250" height="231" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/53/Marshall_Plan.png/375px-Marshall_Plan.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/53/Marshall_Plan.png 2x" data-file-width="428" data-file-height="395" /></a><figcaption>Mapa koja prikazuje odnos sredstava dodijeljenih pojedinim europskim zemljama u sklopu <a href="/wiki/Marshallov_plan" title="Marshallov plan">Marshallovog plana</a>.</figcaption></figure> Ekonomska pitanja bila su izrazito bitna u početnoj fazi Hladnoga rata. Još početkom <a href="/wiki/1947." class="mw-redirect" title="1947.">1947.</a> godine, <a href="/wiki/UK" class="mw-redirect" title="UK">Britanija</a>, <a href="/wiki/Francuska" title="Francuska">Francuska</a> i <a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a> pokušale su postići dogovor sa <a href="/wiki/SSSR" class="mw-redirect" title="SSSR">Sovjetskim Savezom</a> oko plana za ekonomski samodostatnu <a href="/wiki/Njema%C4%8Dka" title="Njemačka">Njemačku</a>, koji bi uključivao i detaljnu papirologiju o industrijskim postrojenjima, dobrima i infrastrukturu već uklonjenoj od strane Sovjeta.<a href="#cite_note-miller16-68">[68]</a> Plan je, naravno, propao. U lipnju iste godine, a sukladno ranije donesenoj <a href="/wiki/Trumanova_doktrina" title="Trumanova doktrina">Trumanovoj doktrini</a>, Sjedinjene Države su izglasale <a href="/wiki/Marshallov_plan" title="Marshallov plan">Marshallov plan</a>, plan financijske pomoći za sve europske zemlje koje su bile voljne sudjelovati, uključujući i Sovjetski Savez.<a href="#cite_note-miller16-68">[68]</a> Idejni začetnik i tvorac plana bio je general <a href="/wiki/George_Marshall" title="George Marshall">George Marshall</a>, Trumanov <a href="/wiki/Dr%C5%BEavni_tajnik_SAD" class="mw-redirect" title="Državni tajnik SAD">državni tajnik</a>, kojemu će <a href="/wiki/1953." class="mw-redirect" title="1953.">1953.</a> godine zbog tih napora biti uručena <a href="/wiki/Nobelova_nagrada_za_mir" title="Nobelova nagrada za mir">Nobelova nagrada za mir</a>. Ovaj će program kasnije dovesti do osnivanja <a href="/wiki/Organizacija_za_ekonomsku_saradnju_i_razvoj" title="Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj">Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj</a> (OECD). Glavni cilj Marshallovog plana bila je obnova demokratskih i ekonomskih sustava u Europi, ali i borba protiv presumiranih prijetnji balansu moći na kontinentu, poput komunističkih partija koje su kroz revolucije ili izbore dolazile na vlast u europskim državama.<a href="#cite_note-69">[69]</a> Plan je također navodio da europski prosperitet ovisi o ekonomskom oporavku Njemačke.<a href="#cite_note-70">[70]</a> Mjesec dana kasnije, Truman je potpisao <a href="/w/index.php?title=Zakon_o_nacionalnoj_sigurnosti_(1947.)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Zakon o nacionalnoj sigurnosti (1947.) (stranica ne postoji)">Zakon o nacionalnoj sigurnosti</a>, osnovajući tako <a href="/wiki/Ministarstvo_obrane_Sjedinjenih_Ameri%C4%8Dkih_Dr%C5%BEava" title="Ministarstvo obrane Sjedinjenih Američkih Država">Ministarstvo obrane</a>, <a href="/wiki/CIA" title="CIA">CIA</a>-ju i <a href="/w/index.php?title=Vije%C4%87e_za_nacionalnu_sigurnost_Sjedinjenih_Ameri%C4%8Dkih_Dr%C5%BEava&action=edit&redlink=1" class="new" title="Vijeće za nacionalnu sigurnost Sjedinjenih Američkih Država (stranica ne postoji)">Vijeće za nacionalnu sigurnost</a>. Ove će agencije i organizacije postati temeljma birokracija američke politike za vrijeme Hladnog rata.<a href="#cite_note-Karabell-71">[71]</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tleft"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:254px;max-width:254px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Gottwald_%26_Stalin.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Gottwald_%26_Stalin.jpg/250px-Gottwald_%26_Stalin.jpg" decoding="async" width="250" height="167" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Gottwald_%26_Stalin.jpg/375px-Gottwald_%26_Stalin.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Gottwald_%26_Stalin.jpg/500px-Gottwald_%26_Stalin.jpg 2x" data-file-width="720" data-file-height="480" /></a></div><div class="thumbcaption">Portreti <a href="/wiki/Klement_Gottwald" title="Klement Gottwald">Klementa Gottwalda</a>, čelnika čehoslovačkih komunista, i <a href="/wiki/Josif_Staljin" title="Josif Staljin">Josifa Staljina</a>, na sastanku <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_%C4%8Cehoslova%C4%8Dke" title="Komunistička partija Čehoslovačke">KP Čehoslovačke</a> iz <a href="/wiki/1947." class="mw-redirect" title="1947.">1947.</a> godine. Njih su dvojica bili ključne osobe u provedbi i realizaciji <a href="/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dki_pu%C4%8D_1948." title="Čehoslovački puč 1948.">državnog udara 1948.</a> godine.</div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Czechoslovak_Constituent_Assembly_1946.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/Czechoslovak_Constituent_Assembly_1946.jpg/250px-Czechoslovak_Constituent_Assembly_1946.jpg" decoding="async" width="250" height="167" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/Czechoslovak_Constituent_Assembly_1946.jpg/375px-Czechoslovak_Constituent_Assembly_1946.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/Czechoslovak_Constituent_Assembly_1946.jpg/500px-Czechoslovak_Constituent_Assembly_1946.jpg 2x" data-file-width="720" data-file-height="480" /></a></div><div class="thumbcaption">Ostavka nekomunističkih ministara u vladi Klementa Gottwalda u veljači <a href="/wiki/1948." class="mw-redirect" title="1948.">1948.</a> bio je jedan od ključnih događaja u padu demokratskog sustava u Čehoslovačkoj i uspostavi potpune komunističke kontrole.</div></div></div></div></div> Sovjeti su, ipak, bili spektični; Staljin je vjerovao da bi ekonomska integracija sa Zapadom omogućila zemljama <a href="/wiki/Isto%C4%8Dni_blok" title="Istočni blok">Istočnog bloka</a> da izmaknu sovjetskoj kontroli te da Sjedinjene Države pokušavaju kupiti prozapadni balans moći na kontinentu.<a href="#cite_note-Gaddis32-55">[55]</a> Zbog toga je, dakle, spriječio zemlje Istočnog bloka da primaju ikakvu pomoć u sklopu Marshallovog plana.<a href="#cite_note-Gaddis32-55">[55]</a> Naravno, ubrzo je došlo do razvoja sovjetske alternative američkom planu, koja je uključivala sovjetske subvencije i trgovinu sa srednjom i istočnom Europom, a koja je dobila naziv <a href="/w/index.php?title=Molotovljev_plan&action=edit&redlink=1" class="new" title="Molotovljev plan (stranica ne postoji)">Molotovljev plan</a>, po Staljinovom ministru vanjskih poslova, mada je nakon institucionalizacije u siječnju <a href="/wiki/1949." class="mw-redirect" title="1949.">1949.</a> godine dobila naziv <a href="/w/index.php?title=Savjet_za_uzajamnu_ekonomsku_pomo%C4%87&action=edit&redlink=1" class="new" title="Savjet za uzajamnu ekonomsku pomoć (stranica ne postoji)">Savjet za uzajamnu ekonomsku pomoć</a> (SEV).<a href="#cite_note-Lafeber_1993-14">[14]</a> Također, Staljin se izrazito bojao ekonomski obnovljene Njemačke; njegova vizija poslijeratne Europe uključivala je Njemačku koja ni na koji način ne može biti prijetnja Sovjetskom Savezu.<a href="#cite_note-72">[72]</a> Početak <a href="/wiki/1948." class="mw-redirect" title="1948.">1948.</a> godine donio je prvu značajnu političku promjenu na europskom tlu. Naime, nakon niza izvještaja o jačanju "reakcionarskih elemenata", u <a href="/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dka" title="Čehoslovačka">Čehoslovačkoj</a>, dotad jedinoj zemlji Istočnog bloka kojoj su Sovjeti dozvolili očuvanje demokratskih institucija,<a href="#cite_note-wettig86-73">[73]</a><a href="#cite_note-74">[74]</a> domaći komunisti potpomognuti sovjetskim operativcima izvode <a href="/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dki_pu%C4%8D_1948." title="Čehoslovački puč 1948.">državni udar</a>, svrgavaju demokratsku vladu <a href="/wiki/Edvard_Bene%C5%A1" title="Edvard Beneš">Edvarda Beneša</a> i uspostavljaju <a href="/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dka_Socijalisti%C4%8Dka_Republika" title="Čehoslovačka Socijalistička Republika">komunističku vlast</a> u zemlji, na čelu s <a href="/wiki/Klement_Gottwald" title="Klement Gottwald">Klementom Gottwaldom</a>. Javna brutalnost samoga puča, žrtva koje je bio i ugledni diplomat i političar <a href="/wiki/Jan_Masaryk" title="Jan Masaryk">Jan Masaryk</a>, koji je u ožujku iste godine umro pod sumnjivim okolnostima, šokirala je Zapad kao nijedan događaj do tada, izazvala kratkotraji val panike i razuvjerila čak i one malobrojne oponente Marshallovog plana o njegovoj nužnosti.<a href="#cite_note-miller19-75">[75]</a> Politika Trumanove doktrina i Marshallovog plana dovela je do slanja milijardi dolara ekonomske i vojne pomoći zemljama Zapadne Europe, ali i <a href="/wiki/Gr%C4%8Dka" title="Grčka">Grčkoj</a> i <a href="/wiki/Turska" title="Turska">Turskoj</a> te <a href="/wiki/Skandinavija" title="Skandinavija">Skandinaviji</a>, koje su također bile obuhvaćene planom. Uz američku podršku, Grci će u narednoj godini <a href="/wiki/Gr%C4%8Dki_gra%C4%91anski_rat" title="Grčki građanski rat">poraziti komunističke pobunjenike</a> u građanskom ratu.<a href="#cite_note-Karabell-71">[71]</a> U <a href="/wiki/Italija" title="Italija">Italiji</a>, <a href="/wiki/Kr%C5%A1%C4%87anska_demokracija_(Italija)" title="Kršćanska demokracija (Italija)">Kršćanska demokracija</a> <a href="/wiki/Alcide_De_Gasperi" title="Alcide De Gasperi">Alcidea De Gasperija</a> uspjela je poraziti iznimno snažnu komunističko-socijalističku koaliciju na <a href="/w/index.php?title=Op%C4%87i_izbori_u_Italiji_1948.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Opći izbori u Italiji 1948. (stranica ne postoji)">općim izborima 1948.</a> godine.<a href="#cite_note-76">[76]</a> Istovremeno, dolazi do naglašenog porasta špijunaže, <a href="/w/index.php?title=Emigracija_i_bjegovi_iz_Isto%C4%8Dnog_bloka&action=edit&redlink=1" class="new" title="Emigracija i bjegovi iz Istočnog bloka (stranica ne postoji)">bjegova iz Istočnog bloka</a> i diplomatskih incidenata.<a href="#cite_note-77">[77]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Berlinska_blokada_i_podjela_Njemačke">Berlinska blokada i podjela Njemačke</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=12" title="Uredi odjeljak Berlinska blokada i podjela Njemačke" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=12" title="Uredi kôd odjeljka Berlinska blokada i podjela Njemačke">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/wiki/Berlinska_blokada" title="Berlinska blokada">Berlinska blokada</a></div></dd></dl> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:C-54landingattemplehof.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d8/C-54landingattemplehof.jpg/250px-C-54landingattemplehof.jpg" decoding="async" width="250" height="238" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d8/C-54landingattemplehof.jpg/375px-C-54landingattemplehof.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d8/C-54landingattemplehof.jpg/500px-C-54landingattemplehof.jpg 2x" data-file-width="766" data-file-height="729" /></a><figcaption>Stanovnici <a href="/wiki/Berlin" title="Berlin">Berlina</a> promatraju slijetanje američkog aviona <a href="/w/index.php?title=Douglas_C-54_Skymaster&action=edit&redlink=1" class="new" title="Douglas C-54 Skymaster (stranica ne postoji)">Douglas C-54 Skymaster</a> na <a href="/w/index.php?title=Aerodrom_Berlin-Tempelhof&action=edit&redlink=1" class="new" title="Aerodrom Berlin-Tempelhof (stranica ne postoji)">aerodrom Tempelhof</a> u jeku <a href="/wiki/Berlinska_blokada" title="Berlinska blokada">blokade</a>.</figcaption></figure> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:254px;max-width:254px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Germany.svg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/250px-Flag_of_Germany.svg.png" decoding="async" width="250" height="150" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/375px-Flag_of_Germany.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/500px-Flag_of_Germany.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a></div><div class="thumbcaption">Prozapadna <a href="/wiki/Zapadna_Njema%C4%8Dka" title="Zapadna Njemačka">Zapadna Njemačka</a> nastala je ujedinjenjem zapadnih okupacijskih zona, a bila je temeljena na demokratskom sustavu, višestranačju i slobodnim izborima te je bila nosioc ekonomske obnove poslijeratne Njemačke. Središte je bilo u <a href="/wiki/Bonn" title="Bonn">Bonnu</a>.</div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_East_Germany.svg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Flag_of_East_Germany.svg/250px-Flag_of_East_Germany.svg.png" decoding="async" width="250" height="150" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Flag_of_East_Germany.svg/375px-Flag_of_East_Germany.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Flag_of_East_Germany.svg/500px-Flag_of_East_Germany.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a></div><div class="thumbcaption">Prosovjetska <a href="/wiki/Isto%C4%8Dna_Njema%C4%8Dka" title="Istočna Njemačka">Istočna Njemačka</a> nastala je na području sovjetske okupacijske zone i bila je jednopartijska, socijalistička država pod sovjetskom kontrolom. Iako je <a href="/w/index.php?title=SED&action=edit&redlink=1" class="new" title="SED (stranica ne postoji)">SED</a> formalno kontrolirala situaciju, ovisnost o <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvi</a> bila je gotovo potpuna. Središte je bilo u <a href="/wiki/Isto%C4%8Dni_Berlin" title="Istočni Berlin">Istočnom Berlinu</a>.</div></div></div></div></div> Kao što je bilo i za očekivati, <a href="/w/index.php?title=Savezni%C4%8Dka_okupacija_Njema%C4%8Dke&action=edit&redlink=1" class="new" title="Saveznička okupacija Njemačke (stranica ne postoji)">okupirana Njemačka</a> se pokazala kao posebno opasna žarišna točka. Tenzije su eskalirale kada su, <a href="/wiki/1._sije%C4%8Dnja" class="mw-redirect" title="1. siječnja">1. siječnja</a> <a href="/wiki/1947." class="mw-redirect" title="1947.">1947.</a> godine, Britanija i Sjedinjene Države ujedinile svoje okupacijske zone u tzv. "<a href="/w/index.php?title=Bizona&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bizona (stranica ne postoji)">Bizonu</a>", odnosno jedinstvenu zonu sastavljenu od dvaju prijašnjih, a koja će u travnju <a href="/wiki/1949." class="mw-redirect" title="1949.">1949.</a> postati "Trizona", kada je i francuska zona pripojena ovim dvjema.<a href="#cite_note-miller13-78">[78]</a> U sklopu plana za ekonomsku obnovu Njemačke, početkom <a href="/wiki/1948." class="mw-redirect" title="1948.">1948.</a> godine, predstavnici nekolicine zapadnoeuropskih vlada i Sjedinjenih Država su objavili kako planiraju objediniti zapadne okupacijske zone u jedinstveni, savezni sistem.<a href="#cite_note-miller18-79">[79]</a> Uz to, a sve sukladno <a href="/wiki/Marshallov_plan" title="Marshallov plan">Marshallovom planu</a>, započeli su proces reindustrijalizacije i obnove njemačke ekonomije, uključujući i uvođenje nove <a href="/wiki/Njema%C4%8Dka_marka" title="Njemačka marka">njemačke marke</a>, koja bi zamijenila staru, od Sovjeta devalviranu <a href="/w/index.php?title=Reichsmarka&action=edit&redlink=1" class="new" title="Reichsmarka (stranica ne postoji)">reichsmarku</a>.<a href="#cite_note-miller31-80">[80]</a> Ne gubeći vremena, Staljin je već <a href="/wiki/24._lipnja" class="mw-redirect" title="24. lipnja">24. lipnja</a> <a href="/wiki/1948." class="mw-redirect" title="1948.">1948.</a> godine uveo <a href="/wiki/Berlinska_blokada" title="Berlinska blokada">Berlinsku blokadu</a>, jednu od prvih velikih kriza Hladnoga rata, a koja je onemogućila dotok hrane, materijala i potrepština u <a href="/wiki/Zapadni_Berlin" title="Zapadni Berlin">Zapadni Berlin</a> sve do <a href="/wiki/12._svibnja" class="mw-redirect" title="12. svibnja">12. svibnja</a> <a href="/wiki/1949." class="mw-redirect" title="1949.">1949.</a> godine.<a href="#cite_note-81">[81]</a> Ta je odluka izazvala promptnu reakciju zapadnih saveznika, među kojima su bili <a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a>, <a href="/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvo" title="Ujedinjeno Kraljevstvo">Ujedinjeno Kraljevstvo</a>, <a href="/wiki/Francuska" title="Francuska">Francuska</a>, <a href="/wiki/Kanada" title="Kanada">Kanada</a>, <a href="/wiki/Australija" title="Australija">Australija</a>, <a href="/wiki/Novi_Zeland" title="Novi Zeland">Novi Zeland</a> i drugi, koji su ubrzo započeli masivni "berlinski zračni most", koji je omogućio opskrbu Zapadnog Berlina.<a href="#cite_note-82">[82]</a> Sovjeti su započeli agresivnu propagandnu kampanju protiv takve politike. Komunisti iz <a href="/wiki/Isto%C4%8Dni_Berlin" title="Istočni Berlin">Istočnog Berlina</a> su ponovno pokušali opstruirati općinske izbore (kao što su uradili <a href="/wiki/1946." class="mw-redirect" title="1946.">1946.</a> godine),<a href="#cite_note-miller13-78">[78]</a> koji su održani <a href="/wiki/5._prosinca" class="mw-redirect" title="5. prosinca">5. prosinca</a> <a href="/wiki/1948." class="mw-redirect" title="1948.">1948.</a> godine uz izlaznost od 86.3% i uvjerljivu pobjedu nekomunističkih kandidata.<a href="#cite_note-83">[83]</a> Ti su izbori efektivno podijelili grad na istočni i zapadni dio. Oko 300,000 stanovnika Berlina je prosvjedovalo i zahtijevalo nastavak provedbe "zračnog mosta",<a href="#cite_note-84">[84]</a> a američki pilot <a href="/w/index.php?title=Gail_Halvorsen&action=edit&redlink=1" class="new" title="Gail Halvorsen (stranica ne postoji)">Gail Halvorsen</a> je pokrenuo <a href="/w/index.php?title=Operacija_Vittles&action=edit&redlink=1" class="new" title="Operacija Vittles (stranica ne postoji)">Operaciju Vittles</a>, koja je uključivala transport slatkiša za njemačku djecu.<a href="#cite_note-miller26-85">[85]</a> U svibnju <a href="/wiki/1949." class="mw-redirect" title="1949.">1949.</a> godine, Staljin se konačno povukao i prekinuo blokadu.<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_p._34-46">[46]</a><a href="#cite_note-86">[86]</a> Takav rasplet događaja omogućio je Zapadu da provede ranije najavljeni plan, tako da je <a href="/wiki/23._svibnja" class="mw-redirect" title="23. svibnja">23. svibnja</a> <a href="/wiki/1949." class="mw-redirect" title="1949.">1949.</a> godine formalno osnovana <a href="/wiki/Savezna_Republika_Njema%C4%8Dka" class="mw-redirect" title="Savezna Republika Njemačka">Savezna Republika Njemačka</a> (Zapadna Njemačka), koja je nastala ujedinjenjem triju zapadnih okupacijskih zona i bila je izgrađena na demokratskim načelima; prvi kancelar postao je <a href="/wiki/Konrad_Adenauer" title="Konrad Adenauer">Konrad Adenauer</a>, dok je prvi predsjednik bio <a href="/w/index.php?title=Theodor_Heuss&action=edit&redlink=1" class="new" title="Theodor Heuss (stranica ne postoji)">Theodor Heuss</a>. Niti pola godine kasnije, kao reakciju na potez Zapada, Staljin je na teritoriju sovjetske okupacijske zone osnovao <a href="/wiki/Isto%C4%8Dna_Njema%C4%8Dka" title="Istočna Njemačka">Njemačku Demokratsku Republiku</a> (Istočna Njemačka), prosovjetsku, jednopartijsku <a href="/w/index.php?title=Socijalisti%C4%8Dka_dr%C5%BEava&action=edit&redlink=1" class="new" title="Socijalistička država (stranica ne postoji)">socijalističku državu</a>; prvi čelnik Istočne Njemačke bio je <a href="/w/index.php?title=Wilhelm_Pieck&action=edit&redlink=1" class="new" title="Wilhelm Pieck (stranica ne postoji)">Wilhelm Pieck</a>, a prvi šef vlade <a href="/w/index.php?title=Otto_Grotewohl&action=edit&redlink=1" class="new" title="Otto Grotewohl (stranica ne postoji)">Otto Grotewohl</a>. Tako je, nakon prve velike krize i već ranije najavljenih poteza od strane velikih sila, poslijeratna Njemačka i formalno podijeljena između Zapadnog i Istočnog bloka. Međutim, to je bio samo početak krize na tom području. Doduše, Staljin je <a href="/wiki/1952." class="mw-redirect" title="1952.">1952.</a> godine <a href="/wiki/Staljinova_nota" title="Staljinova nota">opetovano predlagao plan za unifikaciju Zapadne i Istočne Njemačke u jednu državu</a> s demokratski izabranom vladom i pod nadzorom <a href="/wiki/UN" class="mw-redirect" title="UN">Ujedinjenih naroda</a>, ali samo pod uvjetom da nova Njemačka ne bude član nijednog zapadnog vojnog saveza. Iako je sovjetski vođa poslao ukupno četiri note, Zapad ih je sve odbio, a neki historičari danas sumnjaju u iskrenost samog prijedloga.<a href="#cite_note-87">[87]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Počeci_NATO-a_i_Radio_Slobodna_Europa">Počeci NATO-a i Radio Slobodna Europa</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=13" title="Uredi odjeljak Počeci NATO-a i Radio Slobodna Europa" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=13" title="Uredi kôd odjeljka Počeci NATO-a i Radio Slobodna Europa">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/NATO" title="NATO">NATO</a>, <a href="/wiki/Radio_Slobodna_Europa" class="mw-redirect" title="Radio Slobodna Europa">Radio Slobodna Europa</a> i <a href="/w/index.php?title=Mediji_i_propaganda_u_Isto%C4%8Dnom_bloku&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mediji i propaganda u Istočnom bloku (stranica ne postoji)">Mediji i propaganda u Istočnom bloku</a></div></dd></dl> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tleft"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:254px;max-width:254px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Truman_signing_North_Atlantic_Treaty.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Truman_signing_North_Atlantic_Treaty.jpg/250px-Truman_signing_North_Atlantic_Treaty.jpg" decoding="async" width="250" height="199" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Truman_signing_North_Atlantic_Treaty.jpg/375px-Truman_signing_North_Atlantic_Treaty.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Truman_signing_North_Atlantic_Treaty.jpg/500px-Truman_signing_North_Atlantic_Treaty.jpg 2x" data-file-width="2968" data-file-height="2359" /></a></div><div class="thumbcaption">Predsjednik <a href="/wiki/Harry_S._Truman" title="Harry S. Truman">Harry S. Truman</a> potpisuje <a href="/w/index.php?title=Sjevernoatlantski_ugovor&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sjevernoatlantski ugovor (stranica ne postoji)">Sjevernoatlantski ugovor</a>, kojim je osnovan i danas postojeći <a href="/wiki/NATO" title="NATO">NATO</a> savez, a koji je služio kao glavna obrambena uzdanica Zapada.</div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_NATO.svg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/37/Flag_of_NATO.svg/250px-Flag_of_NATO.svg.png" decoding="async" width="250" height="188" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/37/Flag_of_NATO.svg/375px-Flag_of_NATO.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/37/Flag_of_NATO.svg/500px-Flag_of_NATO.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="768" /></a></div><div class="thumbcaption">Zastava <a href="/wiki/NATO" title="NATO">NATO</a> pakta, koji danas predstavlja najznačajniji vojni savez na svijetu.</div></div></div></div></div> Dana <a href="/wiki/4._travnja" class="mw-redirect" title="4. travnja">4. travnja</a> <a href="/wiki/1949." class="mw-redirect" title="1949.">1949.</a> godine, <a href="/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvo" title="Ujedinjeno Kraljevstvo">Ujedinjeno Kraljevstvo</a>, <a href="/wiki/Francuska" title="Francuska">Francuska</a>, <a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a>, <a href="/wiki/Kanada" title="Kanada">Kanada</a> i još osam zapadnih sila potpisale su <a href="/w/index.php?title=Sjevernoatlantski_ugovor&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sjevernoatlantski ugovor (stranica ne postoji)">Sjevernoatlantski ugovor</a>, kojim je osnovana <a href="/wiki/Organizacija_Sjevernoatlantskog_ugovora" class="mw-redirect" title="Organizacija Sjevernoatlantskog ugovora">Organizacija Sjevernoatlantskog ugovora</a> (NATO).<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_p._34-46">[46]</a> U kolovozu iste godine, <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a> detonirao je <a href="/w/index.php?title=RDS-1&action=edit&redlink=1" class="new" title="RDS-1 (stranica ne postoji)">svoju prvu nuklearnu bombu</a> nedaleko od <a href="/wiki/Semej" title="Semej">Semipalatinska</a>, u tadašnjoj <a href="/wiki/Kaza%C5%A1ka_SSR" class="mw-redirect" title="Kazaška SSR">Kazaškoj SSR</a>.<a href="#cite_note-Lafeber_1993-14">[14]</a> Detonacija je iznenadila Zapad, koji nije očekivao tako brz razvoj sovjetskog nuklearnog oružja (Amerikanci su predviđali da takvo što neće biti do <a href="/wiki/1953." class="mw-redirect" title="1953.">1953.</a>, a Britanci čak do <a href="/wiki/1954." class="mw-redirect" title="1954.">1954.</a>),<a href="#cite_note-aldrich199807-88">[88]</a> tako da je predsjednik Truman u rujnu objavio kako postoje čvrsti dokazi o tome da su Sovjeti testirali nuklearno oružje;<a href="#cite_note-Truman-89">[89]</a> ova je izjava vrlo vjerojatno iznenadila Sovjete, koji su planirali dada pokus ostane tajan, a za posljedicu je imala pojačan pritisak za što brži završetak <a href="/wiki/Hidrogenska_bomba" title="Hidrogenska bomba">hidrogenske bombe</a> i na Zapadu i na Istoku.<a href="#cite_note-Truman-89">[89]</a> Sve se ovo, zanimljivo, događalo u jeku podjele Njemačke na Zapadnu i Istočnu, tako da je bilo evidentno da tenzije između dvaju sila ubrzano rastu.<a href="#cite_note-Byrd-30">[30]</a><a href="#cite_note-miller18-79">[79]</a><a href="#cite_note-turner23-90">[90]</a><a href="#cite_note-91">[91]</a> Propagandna kampanja se u ovom periodu također zahuktavala. Situacija na <a href="/wiki/Isto%C4%8Dni_blok" title="Istočni blok">Istočnom bloku</a> je bila takva da su <a href="/w/index.php?title=Mediji_i_propaganda_u_Isto%C4%8Dnom_bloku&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mediji i propaganda u Istočnom bloku (stranica ne postoji)">mediji zapravo bili organ države, potpuno ovisni o odlukama i informacijama koje su stizale iz vladajućih komunističkih partija</a>. Radijske i televizijske organizacije bile su u vlasništvu države, dok su političke grupacije, a najčešće su to bile lokalne komunističke partije, kontrolirale tisak.<a href="#cite_note-oneil15-92">[92]</a> Sovjetska propaganda koristila je <a href="/wiki/Marksizam" title="Marksizam">marksizam</a> kako bi napadala <a href="/wiki/Kapitalizam" title="Kapitalizam">kapitalizam</a>, pozivajući se na eksploataciju radnika i ratnohuškački imperijalizam kao inherentne odlike tog sustava.<a href="#cite_note-93">[93]</a> S druge strane, najznačajniju, inicijalnu, zapadnu propagandu forsirali su <a href="/wiki/BBC" title="BBC">BBC</a> i <a href="/wiki/Glas_Amerike" title="Glas Amerike">Glas Amerike</a> za područje središnje i istočne Europe,<a href="#cite_note-94">[94]</a> međutim <a href="/wiki/1949." class="mw-redirect" title="1949.">1949.</a> godine došlo je do osnivanja <a href="/wiki/Radio_Slobodna_Europa" class="mw-redirect" title="Radio Slobodna Europa">Radija Slobodna Europa/Radija Sloboda</a>, propagandne medijske organizacije čiji je jedini cilj bilo mirno rušenje komunizma u Istočnom bloku.<a href="#cite_note-Puddington9-95">[95]</a> Radio Slobodna Europa je ovaj cilj želio ostvariti tako što je bio surogat radio stanica, odnosno alternativa partijski i državno dominiranim medijima.<a href="#cite_note-Puddington9-95">[95]</a> Bio je to projekt nekih od najznačajnijih arhitekata rane američke hladnoratovske politike, posebice onih koji su vjerovali kako će Hladni rat na koncu postati politički, ne vojni sukob, poput <a href="/wiki/George_F._Kennan" title="George F. Kennan">Georgea F. Kennana</a> i <a href="/w/index.php?title=John_Foster_Dulles&action=edit&redlink=1" class="new" title="John Foster Dulles (stranica ne postoji)">Johna Fostera Dullesa</a>.<a href="#cite_note-Puddington7-96">[96]</a> Američki političari, među kojima su bili i Kennan i Dulles, uviđali su da je Hladni rat u svojoj biti sukob ideja.<a href="#cite_note-Puddington7-96">[96]</a> Sjedinjene Države su, kroz djelovanje <a href="/wiki/CIA" title="CIA">CIA</a>-je, financirale cijelu seriju propagandnih projekata kako bi se borili protiv simpatija koje su različiti intelektualci u Europi i Trećem svijetu imali prema komunizmu.<a href="#cite_note-97">[97]</a> CIA je također pokrenula i tajnu, domaću propagandnu akciju znanu kao <a href="/w/index.php?title=Kri%C5%BEarski_pohod_za_slobodu&action=edit&redlink=1" class="new" title="Križarski pohod za slobodu (stranica ne postoji)">Križarski pohod za slobodu</a>.<a href="#cite_note-98">[98]</a> Početkom 50-ih godina, Sjedinjene Države su radile na ponovnom naoružanju Zapadne Njemačke te su, <a href="/wiki/1955." class="mw-redirect" title="1955.">1955.</a> godine, osigurale njezino primanje u <a href="/wiki/NATO" title="NATO">NATO</a>.<a href="#cite_note-Byrd-30">[30]</a> U svibnju <a href="/wiki/1953." class="mw-redirect" title="1953.">1953.</a> godine, <a href="/wiki/Lavrentij_Berija" title="Lavrentij Berija">Berija</a>, koji je tada imao visoku funkciju u vladi, ponovno je predlagao unifikaciju Njemačke u neutralnu državu, sukladno ranijoj <a href="/wiki/Staljinova_nota" title="Staljinova nota">Staljinovoj noti</a>, a sve kako bi spriječio neizbježno pristupanje Zapadne Njemačke NATO paktu.<a href="#cite_note-99">[99]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Kineski_građanski_rat_i_SEATO">Kineski građanski rat i SEATO</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=14" title="Uredi odjeljak Kineski građanski rat i SEATO" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=14" title="Uredi kôd odjeljka Kineski građanski rat i SEATO">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Kineski_gra%C4%91anski_rat" title="Kineski građanski rat">Kineski građanski rat</a>, <a href="/wiki/Kineska_revolucija_(1949)" title="Kineska revolucija (1949)">Kineska revolucija (1949)</a> i <a href="/w/index.php?title=SEATO&action=edit&redlink=1" class="new" title="SEATO (stranica ne postoji)">SEATO</a></div></dd></dl> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:254px;max-width:254px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:1945_Mao_and_Chiang.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/1945_Mao_and_Chiang.jpg/250px-1945_Mao_and_Chiang.jpg" decoding="async" width="250" height="167" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/1945_Mao_and_Chiang.jpg/375px-1945_Mao_and_Chiang.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/1945_Mao_and_Chiang.jpg/500px-1945_Mao_and_Chiang.jpg 2x" data-file-width="2048" data-file-height="1364" /></a></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:1949_Mao_and_Stalin.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/88/1949_Mao_and_Stalin.jpg/250px-1949_Mao_and_Stalin.jpg" decoding="async" width="250" height="163" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/88/1949_Mao_and_Stalin.jpg/375px-1949_Mao_and_Stalin.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/88/1949_Mao_and_Stalin.jpg/500px-1949_Mao_and_Stalin.jpg 2x" data-file-width="640" data-file-height="416" /></a></div><div class="thumbcaption">Iako su <a href="/wiki/Mao_Zedong" class="mw-redirect" title="Mao Zedong">Mao</a> (lijevo) i <a href="/wiki/Chiang_Kai-shek" title="Chiang Kai-shek">Chiang Kai-shek</a> (desno) bili saveznici u <a href="/wiki/Drugi_kinesko-japanski_rat" title="Drugi kinesko-japanski rat">ratu protiv Japana</a> (gornja slika), prvi je nakon pobjede u <a href="/wiki/Kineski_gra%C4%91anski_rat" title="Kineski građanski rat">građanskom ratu</a> ekspresno pristao na ponudu o savezništvu koja je stigla iz <a href="/wiki/SSSR" class="mw-redirect" title="SSSR">Sovjetskog Saveza</a> (donja slika).</div></div></div></div></div> U isto vrijeme kada se Europa suočavala sa sve izraženijom blokovskom podjelom, krajnji istok <a href="/wiki/Azija" title="Azija">Azije</a> je postao novo krizno žarište. Iako su tokom <a href="/wiki/Drugi_svjetski_rat" title="Drugi svjetski rat">Drugog svjetskog rata</a> sklopili savezništvo kako bi porazili <a href="/wiki/Japan" title="Japan">Japan</a>, <a href="/wiki/Mao_Zedong" class="mw-redirect" title="Mao Zedong">Mao Zedong</a> i <a href="/wiki/Chiang_Kai-shek" title="Chiang Kai-shek">Chiang Kai-shek</a> su još <a href="/wiki/1946." class="mw-redirect" title="1946.">1946.</a> godine nastavili <a href="/wiki/Kineski_gra%C4%91anski_rat" title="Kineski građanski rat">građanski rat</a>, koji je bio započeo još <a href="/wiki/1927." class="mw-redirect" title="1927.">1927.</a> godine,<a href="#cite_note-Nanchang-100">[100]</a> uz prekid <a href="/wiki/1936." class="mw-redirect" title="1936.">1936.</a> godine zbog rata s Japanom.<a href="#cite_note-101">[101]</a> Kada je sukob nastavljen nakon rata, radilo se o otvorenom konfliktu Maovih <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Kine" title="Komunistička partija Kine">komunista</a> i Chiangovih <a href="/w/index.php?title=Koumintang&action=edit&redlink=1" class="new" title="Koumintang (stranica ne postoji)">nacionalista</a> za prevlast na teritoriju <a href="/wiki/Kina" title="Kina">Kine</a>. Godine <a href="/wiki/1949." class="mw-redirect" title="1949.">1949.</a>, Maova <a href="/w/index.php?title=Narodnooslobodila%C4%8Dka_armija_Kine&action=edit&redlink=1" class="new" title="Narodnooslobodilačka armija Kine (stranica ne postoji)">Narodnooslobodilačka armija</a> nanijela je odlučujuće poraze od Sjedinjenih Država podržavanoj vladi <a href="/wiki/Kuomintang" title="Kuomintang">Kuomintanga</a> te promptno, <a href="/wiki/1._listopada" class="mw-redirect" title="1. listopada">1. listopada</a> <a href="/wiki/1949." class="mw-redirect" title="1949.">1949.</a> godine, proglasila osnivanje <a href="/wiki/NR_Kina" class="mw-redirect" title="NR Kina">Narodne Republike Kine</a>; shvativši značaj ovog poteza, <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a> je brzo reagirao i sklopio savez s novom komunističkom državom.<a href="#cite_note-102">[102]</a> Prema norveškom historičaru <a href="/w/index.php?title=Odd_Arne_Westad&action=edit&redlink=1" class="new" title="Odd Arne Westad (stranica ne postoji)">Oddu Arneu Westadu</a>, komunisti su pobijedili u građanskom ratu zato što su napravili manje vojnih pogrešaka od nacionalista i zato što je Chiang u svojoj potrazi za snažnom, centraliziranom upravom antagonizirao previše interesnih grupacija u Kini. Uz to, nacionalisti su pretrpjeli znatno više štete tokom <a href="/wiki/Drugi_kinesko-japanski_rat" title="Drugi kinesko-japanski rat">rata s Japanom</a>. S druge strane, komunisti su vješto manipulirali različitim društvenim skupinama, poput seljaka, govoreći im točno ono što su oni htjeli čuti i skrivajući se iza fasade <a href="/w/index.php?title=Kineski_nacionalizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kineski nacionalizam (stranica ne postoji)">kineskog nacionalizma</a>.<a href="#cite_note-103">[103]</a> Nakon vojnih poraza, Chiang i njegova vlada povlače se na otok <a href="/wiki/Tajvan_(otok)" title="Tajvan (otok)">Tajvan</a>, gdje uspostavljaju <a href="/wiki/Republika_Kina" class="mw-redirect" title="Republika Kina">Republiku Kinu</a>. Suočena s <a href="/wiki/Kineska_revolucija_(1949)" title="Kineska revolucija (1949)">komunističkom revolucijom u Kini</a> i <a href="/w/index.php?title=Sovjetski_atomski_projekt&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sovjetski atomski projekt (stranica ne postoji)">prekidom monopola nad atomskim oružjem</a> tokom <a href="/wiki/1949." class="mw-redirect" title="1949.">1949.</a> godine, Trumanova administracija je započela brzu ekspanziju svoje politike <a href="/w/index.php?title=Zadr%C5%BEavanje&action=edit&redlink=1" class="new" title="Zadržavanje (stranica ne postoji)">zadržavanja</a>.<a href="#cite_note-Lafeber_1993-14">[14]</a> U tajnom dokumentu iz <a href="/wiki/1950." class="mw-redirect" title="1950.">1950.</a> godine, znanom kao <a href="/w/index.php?title=NSC-68&action=edit&redlink=1" class="new" title="NSC-68 (stranica ne postoji)">NSC-68</a>,<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_p._164-104">[104]</a> Vijeće za nacionalnu sigurnost je predložilo dodatno jačanje prozapadnih savezništava i učetverostručenje troškova obrane.<a href="#cite_note-Lafeber_1993-14">[14]</a> Sjedinjene Države su tako, početkom 50-ih godina, započele s agresivnom primjenom politike zadržavanja na zemlje <a href="/wiki/Azija" title="Azija">Azije</a>, <a href="/wiki/Afrika" title="Afrika">Afrike</a> i <a href="/wiki/Latinska_Amerika" title="Latinska Amerika">Latinske Amerike</a>, s ciljem borbe protiv revolucionarnih pokreta, najčešće vođenih od strane komunističkih partija koje je financirao Sovjetski Savez, koji su se borili protiv obnove europskih kolonijalnih imperija diljem svijeta.<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_p._212-105">[105]</a> Istovremeno, Sjedinjene Države su formalizirale seriju sporazuma s <a href="/wiki/Japan" title="Japan">Japanom</a>, <a href="/wiki/Australija" title="Australija">Australijom</a>, <a href="/wiki/Novi_Zeland" title="Novi Zeland">Novim Zelandom</a>, <a href="/wiki/Tajland" title="Tajland">Tajlandom</a> i <a href="/wiki/Filipini" title="Filipini">Filipinima</a> (među kojima se posebno ističu <a href="/wiki/ANZUS" title="ANZUS">ANZUS</a> iz <a href="/wiki/1951." class="mw-redirect" title="1951.">1951.</a> i <a href="/w/index.php?title=SEATO&action=edit&redlink=1" class="new" title="SEATO (stranica ne postoji)">SEATO</a> iz <a href="/wiki/1954." class="mw-redirect" title="1954.">1954.</a>), koji su Amerikancima garantirali dugoročno korištenje brojnih vojnih baza.<a href="#cite_note-Byrd-30">[30]</a> Zbog serije sporazuma nastalih u ovom periodu, isti se često naziva "<a href="/wiki/Paktomanija" title="Paktomanija">paktomanija</a>". <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Korejski_rat">Korejski rat</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=15" title="Uredi odjeljak Korejski rat" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=15" title="Uredi kôd odjeljka Korejski rat">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/wiki/Korejski_rat" title="Korejski rat">Korejski rat</a></div></dd></dl> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Korean_war_1950-1953.gif" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/eb/Korean_war_1950-1953.gif/220px-Korean_war_1950-1953.gif" decoding="async" width="220" height="341" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/eb/Korean_war_1950-1953.gif/330px-Korean_war_1950-1953.gif 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/eb/Korean_war_1950-1953.gif/440px-Korean_war_1950-1953.gif 2x" data-file-width="562" data-file-height="871" /></a><figcaption>Teritorijalne promjene za vrijeme <a href="/wiki/Korejski_rat" title="Korejski rat">Korejskog rata</a> u periodu od <a href="/wiki/1950." class="mw-redirect" title="1950.">1950.</a> godine do primirja <a href="/wiki/1953." class="mw-redirect" title="1953.">1953.</a> godine. Kao što je vidljivo, rana faza rata donijela je brojne teritorijalne promjene, dok tokom <a href="/wiki/1951." class="mw-redirect" title="1951.">1951.</a> godine nije došlo do stabilizacije.  • Snage Sjeverne Koreje i saveznika  • Snage Južne Koreje i Ujedinjenih nacija</figcaption></figure> Posljednja velika kriza u prvoj fazi Hladnog rata, a koja je ujedno bila direktna posljedica američke politike zadržavanja, bilo je izbijanje <a href="/wiki/Korejski_rat" title="Korejski rat">Korejskog rata</a> <a href="/wiki/1950." class="mw-redirect" title="1950.">1950.</a> godine. Naime, nakon pobjede nad <a href="/wiki/Japan" title="Japan">Japanom</a> i završetka <a href="/wiki/Drugi_svjetski_rat" title="Drugi svjetski rat">Drugog svjetskog rata</a>, na teritoriju <a href="/wiki/Korejski_poluotok" title="Korejski poluotok">Korejskog poluotoka</a> uspostavljena je <a href="/wiki/Narodna_Republika_Koreja" title="Narodna Republika Koreja">Narodna Republika Koreja</a>, privremena uprava u kojoj su se za prevlast borili <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a> i <a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a>. S obzirom na takav razvoj situacije, <a href="/wiki/Ujedinjeni_narodi" class="mw-redirect" title="Ujedinjeni narodi">Ujedinjeni narodi</a> su predložili podjelu uprave nad poluotokom na sovjetski sjever i američki jug, s granicom na <a href="/wiki/38._paralela_(sjever)" title="38. paralela (sjever)">38. paraleli</a>. Nakon uspostave privremenih vlada na podijeljenom poluotoku, godine <a href="/wiki/1948." class="mw-redirect" title="1948.">1948.</a> godine došlo je do proglašenja samostalnih država; <a href="/wiki/Kim_Il-sung" title="Kim Il-sung">Kim Il-sung</a> je na sjeveru zemlje proglasio <a href="/wiki/Sjeverna_Koreja" title="Sjeverna Koreja">Demokratsku Narodnu Republiku Koreju</a> (Sjeverna Koreja), komunističku državu s izgrađenim <a href="/wiki/Kult_li%C4%8Dnosti" title="Kult ličnosti">kultom ličnosti</a> oko "vječnog vođe", dok je na jugu poluotoka proglašena <a href="/wiki/Ju%C5%BEna_Koreja" title="Južna Koreja">Republika Koreja</a> (Južna Koreja), demokratska republika pod američkom zaštitom. No, za razliku od podjele Njemačke, <a href="/wiki/Podjela_Koreje" title="Podjela Koreje">podjela Koreje</a> nije prošla bez posljedica. Niti dvije godine kasnije, Kimova <a href="/wiki/Korejska_narodna_armija" title="Korejska narodna armija">Korejska narodna armija</a> izvršila je <a href="/wiki/Operacija_Pokpoong" title="Operacija Pokpoong">invaziju na Južnu Koreju</a>, posljedica koje je bio početak <a href="/wiki/Korejski_rat" title="Korejski rat">Korejskog rata</a>.<a href="#cite_note-Stokesbury1990-106">[106]</a> Idejni začetnik invazije bio je glavni Kimov saveznik, <a href="/wiki/Josif_Staljin" title="Josif Staljin">Josif Staljin</a>, koji je "isplanirao, pripremio i inicirao" istu,<a href="#cite_note-107">[107]</a> izradivši "detaljne [ratne] planove", koji su preneseni u <a href="/wiki/Pjongjang" title="Pjongjang">Pjongjang</a>.<a href="#cite_note-108">[108]</a><a href="#cite_note-109">[109]</a><a href="#cite_note-110">[110]</a><a href="#cite_note-111">[111]</a> No, na Staljinovo iznenađenje,<a href="#cite_note-Lafeber_1993-14">[14]</a> <a href="/wiki/Ujedinjeni_narodi" class="mw-redirect" title="Ujedinjeni narodi">Ujedinjeni narodi</a> su otvoreno podržali obranu Južne Koreje, iako su Sovjeti u tom periodu bojkotirali sjednice zato što je <a href="/wiki/Tajvan" title="Tajvan">Tajvan</a>, namjesto <a href="/wiki/NR_Kina" class="mw-redirect" title="NR Kina">NR Kine</a>, imao stalno mjesto u Vijeću.<a href="#cite_note-112">[112]</a> Ubrzo je došlo do formiranja <a href="/w/index.php?title=Komanda_Ujedinjenih_nacija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Komanda Ujedinjenih nacija (stranica ne postoji)">zajedničke komande</a> u kojoj su sudjelovali časnici iz <a href="/wiki/Ju%C5%BEna_Koreja" title="Južna Koreja">Južne Koreje</a>, <a href="/wiki/SAD" class="mw-redirect" title="SAD">Sjedinjenih Država</a>, <a href="/wiki/UK" class="mw-redirect" title="UK">Ujedinjenog Kraljevstva</a>, <a href="/wiki/Turska" title="Turska">Turske</a>, <a href="/wiki/Kanada" title="Kanada">Kanade</a>, <a href="/wiki/Kolumbija" title="Kolumbija">Kolumbije</a>, <a href="/wiki/Australija" title="Australija">Australije</a>, <a href="/wiki/Francuska" title="Francuska">Francuske</a>, <a href="/wiki/Ju%C5%BEnoafri%C4%8Dka_Republika" title="Južnoafrička Republika">Južnoafričke Republike</a>, <a href="/wiki/Filipini" title="Filipini">Filipina</a>, <a href="/wiki/Nizozemska" title="Nizozemska">Nizozemske</a>, <a href="/wiki/Belgija" title="Belgija">Belgije</a> i <a href="/wiki/Novi_Zeland" title="Novi Zeland">Novog Zelanda</a>, a sve s ciljem zaustavljanja sjevernokorejske invazije.<a href="#cite_note-113">[113]</a> Na čelu zajedničke komande bio je proslavljeni američki general, <a href="/wiki/Douglas_MacArthur" title="Douglas MacArthur">Douglas MacArthur</a>. Iako su do kraja ljeta <a href="/wiki/1950." class="mw-redirect" title="1950.">1950.</a> godine Kimove trupe rapidno osvojile gotovo cijeli poluotok, uključujući i <a href="/wiki/Seoul" title="Seoul">Seoul</a>, poraz <a href="/wiki/Bitka_za_Incheon" title="Bitka za Incheon">kod Incheona</a> u rujnu iste godine označio je kraj sjevernokorejske dominacije i početak povlačenja (u jednom su trenutku i snage Ujedinjenih nacija imale kontrolu nad gotovo cijelim poluotokom). Sjeverna Koreja je, uz snažnu <a href="/wiki/NR_Kina" class="mw-redirect" title="NR Kina">kinesku</a> i pozadinsku <a href="/wiki/SSSR" class="mw-redirect" title="SSSR">sovjetsku</a> podršku, uspijevala donekle parirati Ujedinjenim nacijama do <a href="/wiki/1952." class="mw-redirect" title="1952.">1952.</a> godine, međutim ratnovanje je uzelo svoj danak i dvije azijske zemlje su već do kraja iste godine bile spremne okončati rat, međutim Staljin je inzistirao da se borbe nastave;<a href="#cite_note-Byrd-30">[30]</a> u međuvremenu je među snagama UN-a došlo do ozbiljnog raskola između generala MacArthura i predsjednika Trumana oko načina vođenja sukoba (MacArthur je predlagao žestoki napad na Kinu, što je Truman odbio, plašeći se da bi to moglo dovesti do otvorenog koflikta sa Sovjetima; Truman je kasnije čak tvrdio da je MacArthur predlagao korištenje nuklearnog oružja, što je ovaj kasnije demantirao), što je dovelo do toga da je Truman razriješio MacArthura s mjesta vrhovnog komandanta zajedničke komande. Situacija je ubrzo došla do mrtve točke, koja je potrajala sve do Staljinove smrti <a href="/wiki/1953." class="mw-redirect" title="1953.">1953.</a> godine, nakon koje su se planovi o prekidu vatre počeli ozbiljnije razmatrati.<a href="#cite_note-Byrd-30">[30]</a> Dana <a href="/wiki/27._srpnja" class="mw-redirect" title="27. srpnja">27. srpnja</a> <a href="/wiki/1953." class="mw-redirect" title="1953.">1953.</a> godine, u selu <a href="/wiki/P%27anmunj%C5%8Fm" title="P'anmunjŏm">P'anmunjŏmu</a>, potpisan je <a href="/wiki/Korejski_sporazum_o_primirju" title="Korejski sporazum o primirju">sporazum o prekidu vatre</a>, koji je faktički dokinuo Korejski rat, iako dvije strane nikada nisu formalno potpisale mirovni sporazum. Iako kratkotrajan i bez jasnih direktnih posljedica, Korejski sukob imao je dalekosežan utjecaj. Što se tiče Zapada, sukob je direktno utjecao na <a href="/wiki/NATO" title="NATO">NATO</a> da krene s razvijanjem vojne infrastrukture.<a href="#cite_note-114">[114]</a> Snažne podjele bile su i u javnosti na Zapadu, posebice u <a href="/wiki/UK" class="mw-redirect" title="UK">Ujedinjenom Kraljevstvu</a>, gdje je dobar dio javnosti bio protiv konflikta, bojeći se eskalacije rata s komunističkom Kinom te možebitnog nuklearnog rata. Britanski političari su se, stoga, zalagali za brzo razrješenje sukoba i ponovno ujedinjenje Koreje pod kontrolom Ujedinjenih nacija, uz odlazak svih stranih trupa s poluotoka.<a href="#cite_note-115">[115]</a> Ovakva situacija imala je negativne posljedice na <a href="/w/index.php?title=Odnosi_Ujedinjenog_Kraljevstva_i_Sjedinjenih_Ameri%C4%8Dkih_Dr%C5%BEava&action=edit&redlink=1" class="new" title="Odnosi Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država (stranica ne postoji)">angloameričke odnose</a>. S druge strane, Istok se našao u vrlo zanimljivoj situaciji s obzirom da je pred sam kraj rata umro Staljin, što je bio početak znakovitih promjena u politici Sovjetskog Saveza, ali i odnosima Istoka i Zapada. <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Kim_Il_Sung_Portrait-3.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cd/Kim_Il_Sung_Portrait-3.jpg/250px-Kim_Il_Sung_Portrait-3.jpg" decoding="async" width="250" height="316" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cd/Kim_Il_Sung_Portrait-3.jpg/375px-Kim_Il_Sung_Portrait-3.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cd/Kim_Il_Sung_Portrait-3.jpg/500px-Kim_Il_Sung_Portrait-3.jpg 2x" data-file-width="21600" data-file-height="27288" /></a><figcaption>Sjevernokorejski diktator <a href="/wiki/Kim_Il-sung" title="Kim Il-sung">Kim Il-sung</a> je zaslužan za nastanak i razvoj suvremene Sjeverne Koreje. Vođena njegovom ideologijom, <a href="/wiki/Juche" title="Juche">Juche</a>, Sjeverna Koreja je danas najzatvorenija zemlja svijeta, a na njezinom čelu su i dalje Kimovi potomci.</figcaption></figure> Što se same Koreje tiče, ona je nakon sporazuma o primirju ostala podijeljena na sjever i jug, uz granicu na 38. paraleli; uspostavljena je i posebna <a href="/wiki/Korejska_demilitarizirana_zona" title="Korejska demilitarizirana zona">demilitarizirana zona</a>. Sjevernom Korejom vladao je diktator <a href="/wiki/Kim_Il-sung" title="Kim Il-sung">Kim Il-sung</a>, koji je izgradio snažan <a href="/wiki/Kult_li%C4%8Dnosti" title="Kult ličnosti">kult ličnosti</a> i osigurao da njegovi potomci nastavljaju voditi državu po dinastičkom sistemu i uz neograničenu moć;<a href="#cite_note-116">[116]</a><a href="#cite_note-117">[117]</a> držeći se Kimove ideologije, <a href="/wiki/Juche" title="Juche">Juche</a>, Sjeverna Koreja je u prvim godinama Hladnog rata doživjela snažan gospodarski rast te je bila daleko ispred ratom opustošenog i gospodarski nerazvijenog juga, međutim zatvorenost prema svijetu i politika autarkije dovele su do gospodarske stagnacije u kasnijim desetljećima, posljedice koje će se osjećati godinama kasnije. S druge strane, na čelu <a href="/w/index.php?title=Prva_Korejska_Republika&action=edit&redlink=1" class="new" title="Prva Korejska Republika (stranica ne postoji)">prve republike</a> na jugu našao se <a href="/wiki/I_Seungman" title="I Seungman">I Seungman</a>, predsjednik koji je uživao veliku podršku Sjedinjenih Država i čiji je režim, iako autoritativan, bio znatno manje brutalan nego onaj na sjeveru, ali obojan korupcijom, koja će biti glavno razlog za njegovo svrgavanje <a href="/wiki/1960." class="mw-redirect" title="1960.">1960.</a> godine.<a href="#cite_note-118">[118]</a> Nakon tog incidenta, Južna Koreja je u roku od godine dana potpala pod vojnu diktaturu koja je, uz brojne promjene na vlasti i političku nestabilnost, opstala sve do kraja <a href="/wiki/1980-e" title="1980-e">80-ih</a> godina, kada je u zemlju vraćeno višestranačje. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Kriza_i_eskalacija_(1953–62)">Kriza i eskalacija (1953–62)</h2>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=16" title="Uredi odjeljak Kriza i eskalacija (1953–62)" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=16" title="Uredi kôd odjeljka Kriza i eskalacija (1953–62)">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat_(1953%E2%80%931962)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hladni rat (1953–1962) (stranica ne postoji)">Hladni rat (1953–1962)</a></div></dd></dl> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Hruščov,_Eisenhower_i_destaljinizacija">Hruščov, Eisenhower i destaljinizacija</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=17" title="Uredi odjeljak Hruščov, Eisenhower i destaljinizacija" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=17" title="Uredi kôd odjeljka Hruščov, Eisenhower i destaljinizacija">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/w/index.php?title=Destaljinizacija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Destaljinizacija (stranica ne postoji)">Destaljinizacija</a></div></dd></dl> Godina <a href="/wiki/1953." class="mw-redirect" title="1953.">1953.</a> bila je prva značajna prekretnica u tijeku Hladnog rata, početak njegove druge faze, a sve zbog promjene u dinamici odnosa dvaju blokova izazvane promjenama na čelnim pozicijama u dvama velesilama.<a href="#cite_note-autogenerated1-119">[119]</a> Naime, u siječnju iste godine, <a href="/wiki/Republikanska_stranka_(SAD)" title="Republikanska stranka (SAD)">republikanski</a> kandidat i bivši general, <a href="/wiki/Dwight_D._Eisenhower" title="Dwight D. Eisenhower">Dwight D. Eisenhower</a>, zamijenio je Trumana na mjestu <a href="/wiki/Predsjednik_SAD" class="mw-redirect" title="Predsjednik SAD">predsjednika Sjedinjenih Država</a>, što je dovelo do promjene u političkom pristupu Hladnom ratu. Naime, proračun za obranu se u posljednjih 18 mjeseci Trumanove administracije učetverostručio, što je Eisenhower smatrao pretjeranim te je želio smanjiti troškove obrane za jednu trećinu, a da pritom nastavi učinkovito voditi svoju zemlju u Hladnom ratu.<a href="#cite_note-Lafeber_1993-14">[14]</a> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Bundesarchiv_Bild_183-B0628-0015-035,_Nikita_S._Chruschtschow.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Bundesarchiv_Bild_183-B0628-0015-035%2C_Nikita_S._Chruschtschow.jpg/250px-Bundesarchiv_Bild_183-B0628-0015-035%2C_Nikita_S._Chruschtschow.jpg" decoding="async" width="250" height="336" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Bundesarchiv_Bild_183-B0628-0015-035%2C_Nikita_S._Chruschtschow.jpg/375px-Bundesarchiv_Bild_183-B0628-0015-035%2C_Nikita_S._Chruschtschow.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Bundesarchiv_Bild_183-B0628-0015-035%2C_Nikita_S._Chruschtschow.jpg/500px-Bundesarchiv_Bild_183-B0628-0015-035%2C_Nikita_S._Chruschtschow.jpg 2x" data-file-width="596" data-file-height="800" /></a><figcaption>Izašavši kao pobjednik u borbi za Staljinova nasljednika, <a href="/wiki/Nikita_Hru%C5%A1%C4%8Dov" title="Nikita Hruščov">Nikita Hruščov</a> je napravio vrlo snažan, ali raznovrstan zaokret u sovjetskoj politici. Njegovi će potezi uvelike utjecati na razvoj politike Istočnog bloka, ali i na odnos sa Sjedinjenim Državama.</figcaption></figure> S druge strane, u ožujku iste godine od posljedica teškog <a href="/wiki/Mo%C5%BEdani_udar" title="Moždani udar">moždanog udara</a> umire sovjetski vođa, <a href="/wiki/Josif_Staljin" title="Josif Staljin">Josif Staljin</a>. Ovaj je događaj ostavio dubok trag na odnose unutar Istočnog bloka, ali i na sovjetsku političku scenu, koja se suočila s novom bitkom za vlast. Iako je Staljina nakratko naslijedio <a href="/wiki/Georgij_Maljenkov" title="Georgij Maljenkov">Georgij Maljenkov</a>, na koncu je u borbi za vlast pobijedio <a href="/wiki/Nikita_Hru%C5%A1%C4%8Dov" title="Nikita Hruščov">Nikita Hruščov</a>, koji je postupku eliminirao Maljenkova, <a href="/wiki/Vja%C4%8Deslav_Molotov" title="Vjačeslav Molotov">Molotova</a> i uspješno organizirao montirani proces i pogubljenje <a href="/wiki/Lavrentij_Berija" title="Lavrentij Berija">Lavrentija Berije</a>. I iako se očekivalo da će Hruščov nastaviti sa Staljinovom politikom, dana <a href="/wiki/25._velja%C4%8De" class="mw-redirect" title="25. veljače">25. veljače</a> <a href="/wiki/1956." class="mw-redirect" title="1956.">1956.</a> godine, novokonsolidirani sovjetski vođa je iznenadio delegate na 20. kongresu <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Sovjetskog_Saveza" title="Komunistička partija Sovjetskog Saveza">KP Sovjetskog Saveza</a> održavši "tajni govor", u kojemu je <a href="/w/index.php?title=O_kultu_li%C4%8Dnosti_i_njegovim_posljedicama&action=edit&redlink=1" class="new" title="O kultu ličnosti i njegovim posljedicama (stranica ne postoji)">popisao i denuncirao Staljinove zločine</a>.<a href="#cite_note-120">[120]</a> Bilo je to prvi puta u sovjetskoj povijesti da je neki visoki partijski dužnosnik javno nazvao Staljina zločincem i osudio ga zbog toga, a što je naznačilo promjenu u smjeru sovjetske politike. Hruščov je inicirao dugotrajni i kompleksni proces <a href="/w/index.php?title=Destaljinizacija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Destaljinizacija (stranica ne postoji)">destaljinizacije</a>, tvrdeći da je jedini način da se Sovjetski Savez reformira i napreduje tako da prizna i odrekne se pogrešaka učinjenih u prošlosti.<a href="#cite_note-Karabell-71">[71]</a> Ovakva je politika imala odraza na odnose kako u Istočnom bloku, tako i prema Zapadu. Zaokret u sovjetskoj politici bio je prilično evidentan. Tako je Hruščov <a href="/wiki/18._studenog" class="mw-redirect" title="18. studenog">18. studenog</a> <a href="/wiki/1956." class="mw-redirect" title="1956.">1956.</a> godine, prilikom obraćanja zapadnim ambasadorima tokom domjenka u poljskoj ambasadi u <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvi</a>, izrekao svoju slavnu rečenicu, kojom je šokirao sve prisutne: "Sviđalo se to vama ili na, povijest je na našoj strani. Pokopat ćemo vas!"<a href="#cite_note-121">[121]</a> Kasnije je tvrdio kako nije referirao na nuklearni rat, već na povijesno predodređenu pobjedu komunizma nad kapitalizmom.<a href="#cite_note-122">[122]</a> Istovremeno, Hruščov je rehabilitirao antistaljinističke političke zatvorenike, objavljivao romane <a href="/wiki/Aleksandar_Sol%C5%BEenjicin" title="Aleksandar Solženjicin">Aleksandra Solženjicima</a> i drugih, tada, kontroverznih pisaca i obnavljao odnose sa <a href="/wiki/SFRJ" class="mw-redirect" title="SFRJ">SFR Jugoslavijom</a>, dok su tokom iste godine sovjetski tenkovi krvavo gušili <a href="/wiki/Ma%C4%91arska_revolucija_1956." class="mw-redirect" title="Mađarska revolucija 1956.">antikomunistički ustanak u Mađarskoj</a>, a Hruščov <a href="/w/index.php?title=Hru%C5%A1%C4%8Dovljevo_lupanje_cipelom&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hruščovljevo lupanje cipelom (stranica ne postoji)">lupao cipelom</a> u znak protesta na sastanku <a href="/wiki/UN" class="mw-redirect" title="UN">Ujedinjenih nacija</a> <a href="/wiki/1960." class="mw-redirect" title="1960.">1960.</a> godine. Tokom <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine, Hruščov je izjavio da će, iako su Sjedinjene Države trenutno ispred Sovjetskog Saveza, manjak stanova biti eliminiran, konzumeristička dobra postati suvišna i da će, kroz dva desetljeća, "izgradnja komunističkog društva" u Sovjetskom Savezu biti gotova "u glavnini".<a href="#cite_note-123">[123]</a> Kao odgovor na promjenu politike na Istoku, Eisenhowerov državni tajnik, <a href="/w/index.php?title=John_Foster_Dulles&action=edit&redlink=1" class="new" title="John Foster Dulles (stranica ne postoji)">John Foster Dulles</a>, inicirao je tzv. politiku "<a href="/w/index.php?title=Novi_pogled_(politika)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Novi pogled (politika) (stranica ne postoji)">Novog pogleda</a>" na Trumanovo zadržavanje, smatrajući kako se Sjedinjene Države moraju više oslanjati na nuklearno oružje u konfrontaciji s neprijateljima.<a href="#cite_note-Karabell-71">[71]</a> Dulles je predstavio i doktrinu "masovne osvete", prijeteći agresivnim američkim odgovorom na eventualnu sovjetsku agresiju. Nuklearna superiornost u tom trenutku omogućila je, primjerice, Eisenhoweru da lako riješi probleme oko sovjetske intervencije tokom <a href="/wiki/Sueska_kriza" title="Sueska kriza">Sueske krize</a> <a href="/wiki/1956." class="mw-redirect" title="1956.">1956.</a> godine.<a href="#cite_note-Lafeber_1993-14">[14]</a> Američki planovi za nuklearni rat krajem 50-ih godina uključivali su "sistemsko uništenje" čak 1,200 urbanih središta u Istočnom bloku i Kini, uključujući <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvu</a>, <a href="/wiki/Isto%C4%8Dni_Berlin" title="Istočni Berlin">Istočni Berlin</a> i <a href="/wiki/Peking" title="Peking">Peking</a>, a glavni cilj napada bilo bi civilno stanovništvo.<a href="#cite_note-124">[124]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Varšavski_pakt_i_Mađarska_revolucija">Varšavski pakt i Mađarska revolucija</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=18" title="Uredi odjeljak Varšavski pakt i Mađarska revolucija" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=18" title="Uredi kôd odjeljka Varšavski pakt i Mađarska revolucija">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Var%C5%A1avski_pakt" title="Varšavski pakt">Varšavski pakt</a>, <a href="/w/index.php?title=Poznanjski_jun&action=edit&redlink=1" class="new" title="Poznanjski jun (stranica ne postoji)">Poznanjski jun</a>, <a href="/w/index.php?title=Poljski_oktobar&action=edit&redlink=1" class="new" title="Poljski oktobar (stranica ne postoji)">Poljski oktobar</a> i <a href="/wiki/Ma%C4%91arska_revolucija_1956." class="mw-redirect" title="Mađarska revolucija 1956.">Mađarska revolucija 1956.</a></div></dd></dl> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Warsaw_Pact_Logo.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Warsaw_Pact_Logo.svg/220px-Warsaw_Pact_Logo.svg.png" decoding="async" width="220" height="262" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Warsaw_Pact_Logo.svg/330px-Warsaw_Pact_Logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Warsaw_Pact_Logo.svg/440px-Warsaw_Pact_Logo.svg.png 2x" data-file-width="721" data-file-height="860" /></a><figcaption>Nakon što je <a href="/wiki/Narodna_Socijalisti%C4%8Dka_Republika_Albanija" class="mw-redirect" title="Narodna Socijalistička Republika Albanija">NSR Albanija</a> napustila pakt <a href="/wiki/1968." class="mw-redirect" title="1968.">1968.</a>, njezina je zastava uklonjena sa službenog grba te organizacije, čije je geslo bilo "Savez mira i socijalizma".</figcaption></figure> Iako je Staljinova smrt <a href="/wiki/1953." class="mw-redirect" title="1953.">1953.</a> godine uvelike smanjila tenzije, situacija u <a href="/wiki/Europa" class="mw-redirect" title="Europa">Europi</a> je i dalje bila vrlo napeta i zapravo se radilo o vrlo neugodnom primirju,<a href="#cite_note-Palmowski-125">[125]</a> što se iskristaliziralo <a href="/wiki/1955." class="mw-redirect" title="1955.">1955.</a> godine. Naime, iako je <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a> već do <a href="/wiki/1949." class="mw-redirect" title="1949.">1949.</a> godine bio sklopio pojedinačne sporazume o međusobnoj pomoći sa svim zemljama Istočnog bloka,<a href="#cite_note-126">[126]</a> te je godine došlo do sklapanja multilateralnog Sporazuma o prijateljstvu, suradnji i međusobnoj pomoći između osam zemalja Istočnog bloka (<a href="/wiki/Albanija" title="Albanija">Albanija</a> će <a href="/wiki/1968." class="mw-redirect" title="1968.">1968.</a> godine formalno napustiti pakt); sporazum će u povijest ući kao <a href="/wiki/Var%C5%A1avski_pakt" title="Varšavski pakt">Varšavski pakt</a>.<a href="#cite_note-Byrd-30">[30]</a> Varšavski pakt figurirao je, zapravo, kao alternativa <a href="/wiki/NATO" title="NATO">NATO</a> paktu, a nastao je kao posljedica odbijanja prijedloga za reunifikaciju Njemačke te ponovnog naoružavanja i primanja <a href="/wiki/Zapadna_Njema%C4%8Dka" title="Zapadna Njemačka">Zapadne Njemačke</a> u NATO; iako je formalno imao puno širi kontekst, Varšavski pakt je faktički djelovao, primarno, kao vojni savez. Zbog činjenice da je Sovjetski Savez već imao pojedinačne sporazume sa svim članicama pakta, Zapad je njegovo sklapanje smatrao suvišnim.<a href="#cite_note-127">[127]</a> No, tokom naredne godine, unatoč promjeni politike, Istočni blok je doživio snažan udarac, za kojeg su mnogi kasniji komentatori tvrdili da je napravio nepopravljivu štetu. Prvo je u lipnju <a href="/wiki/1956." class="mw-redirect" title="1956.">1956.</a> godine došlo do <a href="/w/index.php?title=Poznanjski_jun&action=edit&redlink=1" class="new" title="Poznanjski jun (stranica ne postoji)">nasilnog radničkog ustanka</a> u <a href="/wiki/Poljska" title="Poljska">poljskom</a> <a href="/wiki/Pozna%C5%84" title="Poznań">Poznańu</a>, u kojem su ustanici tražili bolje uvjete za radnike u državi koja je i tri godine nakon njegove smrti, još uvijek provodila <a href="/wiki/Staljinizam" title="Staljinizam">staljinističku</a> politiku pod <a href="/wiki/Boles%C5%82aw_Bierut" title="Bolesław Bierut">Bolesławom Bierutom</a> i <a href="/w/index.php?title=Edward_Ochab&action=edit&redlink=1" class="new" title="Edward Ochab (stranica ne postoji)">Edwardom Ochabom</a>, koji je tokom svog kratkotrajnog mandata odobrio nasilno gušenje ustanka u kojemu je stradao velik broj ljudi.<a href="#cite_note-Paczkowski-128">[128]</a><a href="#cite_note-Z_perspektywy-129">[129]</a> Ipak, bilo je evidentno kako je u Poljskoj proces poststaljinističkog "otapanja" bio u tijeku i kako su promjene neizbježne. <a href="/wiki/W%C5%82adys%C5%82aw_Gomu%C5%82ka" title="Władysław Gomułka">Władysław Gomułka</a> se ubrzo isprofilirao kao umjerenjak koji je uspješno ispregovarao sa Hruščovim brojne povlastice za Poljsku, iskoristivši situaciju u kojoj se Sovjetski Savez nalazio (destaljinizacija i opća osuda Staljina kao vođe) kako bi uveo brojne liberalne reforme u Poljskoj. Međutim, iako je staljinizam u Poljskoj došao do svog kraja, a <a href="/w/index.php?title=Poljski_oktobar&action=edit&redlink=1" class="new" title="Poljski oktobar (stranica ne postoji)">Gomułkine reforme</a> su imale značajnog utjecaja, početkom 60-ih je upravo Gomułka zaustavio liberalizaciju i provodio znatno konzervativniju politiku, mada i dalje blažu od one svojih prethodnika. Međutim, Poljska nije bila tako znakovito krizno žarište, kao što je bila <a href="/wiki/Ma%C4%91arska" title="Mađarska">Mađarska</a>. <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tleft"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:342px;max-width:342px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:160px;max-width:160px"><div class="thumbimage" style="height:111px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:1956_a_budapesti_Szt%C3%A1lin-szobor_elgurult_feje_fortepan_93004.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/1956_a_budapesti_Szt%C3%A1lin-szobor_elgurult_feje_fortepan_93004.jpg/158px-1956_a_budapesti_Szt%C3%A1lin-szobor_elgurult_feje_fortepan_93004.jpg" decoding="async" width="158" height="112" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/1956_a_budapesti_Szt%C3%A1lin-szobor_elgurult_feje_fortepan_93004.jpg/237px-1956_a_budapesti_Szt%C3%A1lin-szobor_elgurult_feje_fortepan_93004.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/1956_a_budapesti_Szt%C3%A1lin-szobor_elgurult_feje_fortepan_93004.jpg/316px-1956_a_budapesti_Szt%C3%A1lin-szobor_elgurult_feje_fortepan_93004.jpg 2x" data-file-width="8320" data-file-height="5886" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:178px;max-width:178px"><div class="thumbimage" style="height:111px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:II._J%C3%A1nos_P%C3%A1l_p%C3%A1pa_(K%C3%B6zt%C3%A1rsas%C3%A1g)_t%C3%A9r,_a_p%C3%A1rth%C3%A1z_ostromakor_kiv%C3%A9gzett_v%C3%A9d%C5%91_holtteste._Fortepan_24462.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/II._J%C3%A1nos_P%C3%A1l_p%C3%A1pa_%28K%C3%B6zt%C3%A1rsas%C3%A1g%29_t%C3%A9r%2C_a_p%C3%A1rth%C3%A1z_ostromakor_kiv%C3%A9gzett_v%C3%A9d%C5%91_holtteste._Fortepan_24462.jpg/176px-II._J%C3%A1nos_P%C3%A1l_p%C3%A1pa_%28K%C3%B6zt%C3%A1rsas%C3%A1g%29_t%C3%A9r%2C_a_p%C3%A1rth%C3%A1z_ostromakor_kiv%C3%A9gzett_v%C3%A9d%C5%91_holtteste._Fortepan_24462.jpg" decoding="async" width="176" height="112" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/II._J%C3%A1nos_P%C3%A1l_p%C3%A1pa_%28K%C3%B6zt%C3%A1rsas%C3%A1g%29_t%C3%A9r%2C_a_p%C3%A1rth%C3%A1z_ostromakor_kiv%C3%A9gzett_v%C3%A9d%C5%91_holtteste._Fortepan_24462.jpg/264px-II._J%C3%A1nos_P%C3%A1l_p%C3%A1pa_%28K%C3%B6zt%C3%A1rsas%C3%A1g%29_t%C3%A9r%2C_a_p%C3%A1rth%C3%A1z_ostromakor_kiv%C3%A9gzett_v%C3%A9d%C5%91_holtteste._Fortepan_24462.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/II._J%C3%A1nos_P%C3%A1l_p%C3%A1pa_%28K%C3%B6zt%C3%A1rsas%C3%A1g%29_t%C3%A9r%2C_a_p%C3%A1rth%C3%A1z_ostromakor_kiv%C3%A9gzett_v%C3%A9d%C5%91_holtteste._Fortepan_24462.jpg/352px-II._J%C3%A1nos_P%C3%A1l_p%C3%A1pa_%28K%C3%B6zt%C3%A1rsas%C3%A1g%29_t%C3%A9r%2C_a_p%C3%A1rth%C3%A1z_ostromakor_kiv%C3%A9gzett_v%C3%A9d%C5%91_holtteste._Fortepan_24462.jpg 2x" data-file-width="4674" data-file-height="2974" /></a></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:340px;max-width:340px"><div class="thumbimage" style="height:253px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:II._J%C3%A1nos_P%C3%A1l_p%C3%A1pa_(K%C3%B6zt%C3%A1rsas%C3%A1g)_t%C3%A9r_a_Vay_%C3%81d%C3%A1m_utca_fel%C5%91l_a_N%C3%A9psz%C3%ADnh%C3%A1z_utca_fel%C3%A9_n%C3%A9zve._Fortepan_23577_cropped.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/II._J%C3%A1nos_P%C3%A1l_p%C3%A1pa_%28K%C3%B6zt%C3%A1rsas%C3%A1g%29_t%C3%A9r_a_Vay_%C3%81d%C3%A1m_utca_fel%C5%91l_a_N%C3%A9psz%C3%ADnh%C3%A1z_utca_fel%C3%A9_n%C3%A9zve._Fortepan_23577_cropped.jpg/338px-II._J%C3%A1nos_P%C3%A1l_p%C3%A1pa_%28K%C3%B6zt%C3%A1rsas%C3%A1g%29_t%C3%A9r_a_Vay_%C3%81d%C3%A1m_utca_fel%C5%91l_a_N%C3%A9psz%C3%ADnh%C3%A1z_utca_fel%C3%A9_n%C3%A9zve._Fortepan_23577_cropped.jpg" decoding="async" width="338" height="254" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/II._J%C3%A1nos_P%C3%A1l_p%C3%A1pa_%28K%C3%B6zt%C3%A1rsas%C3%A1g%29_t%C3%A9r_a_Vay_%C3%81d%C3%A1m_utca_fel%C5%91l_a_N%C3%A9psz%C3%ADnh%C3%A1z_utca_fel%C3%A9_n%C3%A9zve._Fortepan_23577_cropped.jpg/507px-II._J%C3%A1nos_P%C3%A1l_p%C3%A1pa_%28K%C3%B6zt%C3%A1rsas%C3%A1g%29_t%C3%A9r_a_Vay_%C3%81d%C3%A1m_utca_fel%C5%91l_a_N%C3%A9psz%C3%ADnh%C3%A1z_utca_fel%C3%A9_n%C3%A9zve._Fortepan_23577_cropped.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/II._J%C3%A1nos_P%C3%A1l_p%C3%A1pa_%28K%C3%B6zt%C3%A1rsas%C3%A1g%29_t%C3%A9r_a_Vay_%C3%81d%C3%A1m_utca_fel%C5%91l_a_N%C3%A9psz%C3%ADnh%C3%A1z_utca_fel%C3%A9_n%C3%A9zve._Fortepan_23577_cropped.jpg/676px-II._J%C3%A1nos_P%C3%A1l_p%C3%A1pa_%28K%C3%B6zt%C3%A1rsas%C3%A1g%29_t%C3%A9r_a_Vay_%C3%81d%C3%A1m_utca_fel%C5%91l_a_N%C3%A9psz%C3%ADnh%C3%A1z_utca_fel%C3%A9_n%C3%A9zve._Fortepan_23577_cropped.jpg 2x" data-file-width="3600" data-file-height="2700" /></a></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:169px;max-width:169px"><div class="thumbimage" style="height:114px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:K%C3%A1rolyi_kert,_szemben_a_Magyar_utca_-_Henszlmann_Imre_utca_sarok._Fortepan_23592.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/de/K%C3%A1rolyi_kert%2C_szemben_a_Magyar_utca_-_Henszlmann_Imre_utca_sarok._Fortepan_23592.jpg/167px-K%C3%A1rolyi_kert%2C_szemben_a_Magyar_utca_-_Henszlmann_Imre_utca_sarok._Fortepan_23592.jpg" decoding="async" width="167" height="114" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/de/K%C3%A1rolyi_kert%2C_szemben_a_Magyar_utca_-_Henszlmann_Imre_utca_sarok._Fortepan_23592.jpg/251px-K%C3%A1rolyi_kert%2C_szemben_a_Magyar_utca_-_Henszlmann_Imre_utca_sarok._Fortepan_23592.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/de/K%C3%A1rolyi_kert%2C_szemben_a_Magyar_utca_-_Henszlmann_Imre_utca_sarok._Fortepan_23592.jpg/334px-K%C3%A1rolyi_kert%2C_szemben_a_Magyar_utca_-_Henszlmann_Imre_utca_sarok._Fortepan_23592.jpg 2x" data-file-width="5433" data-file-height="3724" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:169px;max-width:169px"><div class="thumbimage" style="height:114px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Szent_Istv%C3%A1n_k%C3%B6r%C3%BAt_a_Falk_Miksa_(N%C3%A9phadsereg)_utca_fel%C5%91l_a_Honv%C3%A9d_utca_fel%C3%A9_n%C3%A9zve._A_szovjet_csapatok_ideiglenes_kivonul%C3%A1sa_1956._okt%C3%B3ber_31-%C3%A9n._Fortepan_24787.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/Szent_Istv%C3%A1n_k%C3%B6r%C3%BAt_a_Falk_Miksa_%28N%C3%A9phadsereg%29_utca_fel%C5%91l_a_Honv%C3%A9d_utca_fel%C3%A9_n%C3%A9zve._A_szovjet_csapatok_ideiglenes_kivonul%C3%A1sa_1956._okt%C3%B3ber_31-%C3%A9n._Fortepan_24787.jpg/167px-thumbnail.jpg" decoding="async" width="167" height="115" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/Szent_Istv%C3%A1n_k%C3%B6r%C3%BAt_a_Falk_Miksa_%28N%C3%A9phadsereg%29_utca_fel%C5%91l_a_Honv%C3%A9d_utca_fel%C3%A9_n%C3%A9zve._A_szovjet_csapatok_ideiglenes_kivonul%C3%A1sa_1956._okt%C3%B3ber_31-%C3%A9n._Fortepan_24787.jpg/251px-thumbnail.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/Szent_Istv%C3%A1n_k%C3%B6r%C3%BAt_a_Falk_Miksa_%28N%C3%A9phadsereg%29_utca_fel%C5%91l_a_Honv%C3%A9d_utca_fel%C3%A9_n%C3%A9zve._A_szovjet_csapatok_ideiglenes_kivonul%C3%A1sa_1956._okt%C3%B3ber_31-%C3%A9n._Fortepan_24787.jpg/334px-thumbnail.jpg 2x" data-file-width="4570" data-file-height="3146" /></a></div></div></div><div class="trow" style="display:flex"><div class="thumbcaption"><a href="/wiki/Ma%C4%91arska_revolucija_1956." class="mw-redirect" title="Mađarska revolucija 1956.">Mađarska revolucija 1956.</a> ostavila je velik trag u Istočnom bloku i pokazala do kojih granica su velesile bile spremne ići kako bi sačuvale svoj politički utjecaj. S lijeva na desno, prema redovima:  • Ostatak <a href="/w/index.php?title=Spomenik_Staljinu_(Budimpe%C5%A1ta)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Spomenik Staljinu (Budimpešta) (stranica ne postoji)">srušenog, devetmetarskog spomenika Staljinu</a> u <a href="/wiki/Budimpe%C5%A1ta" title="Budimpešta">Budimpešti</a>;  • Ubijeni stražar ispred središta Komunističke partije;  • Službene zastave mađarskih revolucionara na gradskim ulicama; iste su napravljene tako da je iz sredine izrezan komunistički grb;  • Grob poginuloj žrtvi revolucije u parku Karlovi vrtovi;  • Sovjetski <a href="/wiki/T-34" title="T-34">T-34</a> tenkovi na ulicama Budimpešte.</div></div></div></div> Nakon rata, <a href="/wiki/Ma%C4%91arska" title="Mađarska">Mađarska</a> je postala <a href="/wiki/Ma%C4%91arska_Narodna_Republika" class="mw-redirect" title="Mađarska Narodna Republika">komunistička zemlja</a><a href="#cite_note-130">[130]</a><a href="#cite_note-131">[131]</a> na čelu s <a href="/wiki/M%C3%A1ty%C3%A1s_R%C3%A1kosi" title="Mátyás Rákosi">Mátyásom Rákosijem</a>, koji je bio zloglasni diktator, lojalan staljinist i advokat sovjetske politike.<a href="#cite_note-Rao,_B._V._2006-132">[132]</a><a href="#cite_note-133">[133]</a><a href="#cite_note-134">[134]</a> Međutim, po uzoru na svog mentora (čijim se "najboljim učenikom" sam prozvao), Rákosi je provodio represivnu politiku koja je Mađarsku dovela u ozbiljne probleme, kako društvene<a href="#cite_note-135">[135]</a> tako i ekonomske,<a href="#cite_note-Pető-Szakács_1985-136">[136]</a> a situacija se, dakako, pogoršala nakon <a href="/wiki/Informbiro" title="Informbiro">rezolucije Informbiroa</a> i <a href="/wiki/Raskol_Tito-Staljin" class="mw-redirect" title="Raskol Tito-Staljin">raskola između Tita i Staljina</a>. Međutim, nakon što je Staljin umro, a Hruščov započeo s provođenjem destaljinizacije, Rákosi se ubrzo našao u nemilosti novog sovjetskog vodstva te je bio prisiljen podnijeti ostavku (službeno je napustio zemlju "zbog medicinskih razloga"); naslijedio ga je njegov zamjenik, <a href="/w/index.php?title=Ern%C5%91_Ger%C5%91&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ernő Gerő (stranica ne postoji)">Ernő Gerő</a>, koji je kratko vladao zemljom (tek par mjeseci) u periodu znanom kao Gerőv interregnum. Ponukani poljskim primjerom, Mađari su također htjeli uvesti liberalne reforme u dotadašnji staljinistički sistem i situacija je ubrzo eskalirala krajem listopada <a href="/wiki/1956." class="mw-redirect" title="1956.">1956.</a> godine, kada je došlo do <a href="/wiki/Ma%C4%91arska_revolucija_1956." class="mw-redirect" title="Mađarska revolucija 1956.">revolucionarnog ustanka</a>.<a href="#cite_note-137">[137]</a> Nedugo nakon prvih ispaljenih hitaca i znamenitog <a href="/w/index.php?title=Spomenik_Staljinu_(Budimpe%C5%A1ta)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Spomenik Staljinu (Budimpešta) (stranica ne postoji)">rušenja devetmetarskog spomenika Staljinu</a> u <a href="/wiki/Budimpe%C5%A1ta" title="Budimpešta">Budimpešti</a>, situacija je eskalirala i ubrzo je došlo do pada vlade<a href="#cite_note-138">[138]</a> - Gerő i premijer <a href="/w/index.php?title=Andr%C3%A1s_Heged%C3%BCs&action=edit&redlink=1" class="new" title="András Hegedüs (stranica ne postoji)">Hegedüs</a> pobjegli su u Sovjetski Savez, a na čelo države došli su reformist i jedan od vođa revolucije, <a href="/wiki/Imre_Nagy" title="Imre Nagy">Imre Nagy</a>, kao premijer, i <a href="/w/index.php?title=J%C3%A1nos_K%C3%A1d%C3%A1r&action=edit&redlink=1" class="new" title="János Kádár (stranica ne postoji)">János Kádár</a>, kao <a href="/wiki/Ma%C4%91arska_socijalisti%C4%8Dka_radni%C4%8Dka_partija" title="Mađarska socijalistička radnička partija">partijski</a> čelnik.<a href="#cite_note-139">[139]</a> Ponukana narodnim zahtijevanjima,<a href="#cite_note-140">[140]</a> nova mađarska vlast je raspustila tajnu policiju, izrazila kako namjerava napustiti Varšavski pakt i ponovno organizirati slobodne izbore; unatoč odobravanju poljskih liberalnih reformi, Moskva nije bila spremna pristati na ovakve zahtjeve, koji su faktički značili dokidanje sovjetskog utjecaja u toj zemlji i bili su neupitno revolucionarni u povijestnom kontekstu. Nakon što je Nagyjeva vlada izgubila podršku Moskve, <a href="/wiki/Sovjetska_armija" class="mw-redirect" title="Sovjetska armija">Sovjetska armija</a> je u kratkom periodu izvršila vojnu invaziju na Mađarsku<a href="#cite_note-troops-141">[141]</a> i tako izazvala oštru kritiku međunarodne zajednice, ali bez konkretnih poteza.<a href="#cite_note-142">[142]</a> U jeku progona revolucionara, tisuće Mađara je uhapšeno, zatvoreno i deportirano u Sovjetski Savez,<a href="#cite_note-143">[143]</a> a oko 200,000 Mađara je tokom općeg kaosa napustilo zemlju;<a href="#cite_note-Cseresneyes-144">[144]</a> Nagy i ostali revolucionarni vođe su, nakon tajnih i montiranih procesa, osuđeni za izdaju i pogubljeni u narednom periodu.<a href="#cite_note-BBCJune16-145">[145]</a> Revolucija je, tako, krvavo ugušena <a href="/wiki/10._studenog" class="mw-redirect" title="10. studenog">10. studenog</a>, nakon manje od mjesec dana, a na čelu zemlje ostao je Kádár, čiji će "<a href="/w/index.php?title=Gula%C5%A1_komunizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Gulaš komunizam (stranica ne postoji)">gulaš komunizam</a>" u naredim desetljećima ipak donijeti značajna poboljšanja, posebice na ekonomskom planu. <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:342px;max-width:342px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:166px;max-width:166px"><div class="thumbimage" style="height:203px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:R%C3%A1kosi_1962._augusztus_21.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/R%C3%A1kosi_1962._augusztus_21.jpg/164px-R%C3%A1kosi_1962._augusztus_21.jpg" decoding="async" width="164" height="204" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/R%C3%A1kosi_1962._augusztus_21.jpg/246px-R%C3%A1kosi_1962._augusztus_21.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/R%C3%A1kosi_1962._augusztus_21.jpg/328px-R%C3%A1kosi_1962._augusztus_21.jpg 2x" data-file-width="1956" data-file-height="2430" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:172px;max-width:172px"><div class="thumbimage" style="height:203px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Ger%C5%91_Ern%C5%91_1955.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Ger%C5%91_Ern%C5%91_1955.jpg/170px-Ger%C5%91_Ern%C5%91_1955.jpg" decoding="async" width="170" height="204" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Ger%C5%91_Ern%C5%91_1955.jpg/255px-Ger%C5%91_Ern%C5%91_1955.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Ger%C5%91_Ern%C5%91_1955.jpg/340px-Ger%C5%91_Ern%C5%91_1955.jpg 2x" data-file-width="1281" data-file-height="1536" /></a></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:158px;max-width:158px"><div class="thumbimage" style="height:215px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:J%C3%A1nos_K%C3%A1d%C3%A1r_1962.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/39/J%C3%A1nos_K%C3%A1d%C3%A1r_1962.jpg/156px-J%C3%A1nos_K%C3%A1d%C3%A1r_1962.jpg" decoding="async" width="156" height="216" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/39/J%C3%A1nos_K%C3%A1d%C3%A1r_1962.jpg/234px-J%C3%A1nos_K%C3%A1d%C3%A1r_1962.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/39/J%C3%A1nos_K%C3%A1d%C3%A1r_1962.jpg/312px-J%C3%A1nos_K%C3%A1d%C3%A1r_1962.jpg 2x" data-file-width="1380" data-file-height="1908" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:180px;max-width:180px"><div class="thumbimage" style="height:215px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Nagy_Imre_igazolv%C3%A1nyk%C3%A9p.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/73/Nagy_Imre_igazolv%C3%A1nyk%C3%A9p.jpg/178px-Nagy_Imre_igazolv%C3%A1nyk%C3%A9p.jpg" decoding="async" width="178" height="216" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/73/Nagy_Imre_igazolv%C3%A1nyk%C3%A9p.jpg/267px-Nagy_Imre_igazolv%C3%A1nyk%C3%A9p.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/73/Nagy_Imre_igazolv%C3%A1nyk%C3%A9p.jpg/356px-Nagy_Imre_igazolv%C3%A1nyk%C3%A9p.jpg 2x" data-file-width="479" data-file-height="581" /></a></div></div></div><div class="trow" style="display:flex"><div class="thumbcaption">Ključne ličnosti <a href="/wiki/Ma%C4%91arska_revolucija_1956." class="mw-redirect" title="Mađarska revolucija 1956.">Mađarske revolucije 1956.</a>, u smjeru kazaljke na satu: <a href="/wiki/M%C3%A1ty%C3%A1s_R%C3%A1kosi" title="Mátyás Rákosi">Mátyás Rákosi</a>, staljinistički diktator Mađarske smijenjen od strane Moskve; <a href="/w/index.php?title=Ern%C5%91_Ger%C5%91&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ernő Gerő (stranica ne postoji)">Ernő Gerő</a>, čelnik Mađarske tokom kratkog interregnuma; <a href="/wiki/Imre_Nagy" title="Imre Nagy">Imre Nagy</a>, mađarski premijer i jedan od vođa revolucije; i <a href="/w/index.php?title=J%C3%A1nos_K%C3%A1d%C3%A1r&action=edit&redlink=1" class="new" title="János Kádár (stranica ne postoji)">János Kádár</a>, postrevolucionarni čelnik Mađarske i reformator tamošnjeg komunizma.</div></div></div></div> Mađarska revolucija i posljedična sovjetska vojna intervencija izazvala je značajne ideološke podjele među europskim komunistima, posebice na Zapadu, gdje su komunističke partije naglo gubile na članstvu jer su mnogi zapadni komunisti smatrali kako su Sovjeti brutalnom vojnom intervencijom izdali svoje ideale;<a href="#cite_note-Lendvai196-146">[146]</a> značajni istupi dogodili su se u <a href="/wiki/Italija" title="Italija">Italiji</a>, <a href="/wiki/UK" class="mw-redirect" title="UK">Ujedinjenom Kraljevstvu</a> i <a href="/wiki/Francuska" title="Francuska">Francuskoj</a>, gdje su i <a href="/wiki/Albert_Camus" title="Albert Camus">Albert Camus</a> (u otvorenom pismu, nakon kojega je raskinuo s komunizmom) i <a href="/wiki/Jean-Paul_Sartre" title="Jean-Paul Sartre">Jean-Paul Sartre</a> (u posebnom članku, iako je i dalje ostao predani komunist)<a href="#cite_note-147">[147]</a> oštro kritizirali intervenciju. Zapadne komunističke partije se nikada nisu oporavile od ovog udarca i nikada nisu povratile svoje članove, što je bio proces kojeg su već tada uočili različiti komentatori, među kojima je bio i jugoslavenski komunist i kasniji disident, <a href="/wiki/Milovan_%C4%90ilas" title="Milovan Đilas">Milovan Đilas</a>, koji je rekao: "Rana koju je Mađarska revolucija nanijela komunizmu nikada neće moći potpuno zacijeliti."<a href="#cite_note-Lendvai196-146">[146]</a> Konsolidacija Hruščovljeve i Eisenhowerove vlasti u njihovim zemljama dovela je do nešto izraženijeg i otvorenijeg ideološkog sukoba krajem 50-ih i početkom 60-ih godina. U periodu od <a href="/wiki/1957." class="mw-redirect" title="1957.">1957.</a> do <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a>, Hruščov je nekoliko puta zaprijetio Americi nuklearnim uništenjem, pozivajući se na superiornost sovjetskih raketa i tvrdeći da bi one mogle potpuno izbrisati bilo koji europski ili američki grad. Međutim, isti taj Hruščov je otvoreno odbacio Staljinovu ideju o neizbježnosti rata i smatrao kako je "<a href="/w/index.php?title=Mirna_koegzistencija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mirna koegzistencija (stranica ne postoji)">mirna koegzistencija</a>" moguća i nužna.<a href="#cite_note-148">[148]</a> Ovakav stav je uvelike promijenio staljinističku ideju o klasnoj borbi koja dovodi do neizbježnog sukoba u kojem komunizam pobjeđuje u globalnom ratu; sada, mirna koegzistencija bi dozvolila kapitalizmu da se sam uruši,<a href="#cite_note-149">[149]</a> ali i dala Sovjetima vremena da se vojno ojačaju.<a href="#cite_note-150">[150]</a> Takva ideologija vladala je na Istoku sve do <a href="/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov" title="Mihail Gorbačov">Gorbačova</a>, čija je nova politika uvidjela kako je mirna koegzistencija kraj sam po sebi, a ne samo oblik klasne borbe.<a href="#cite_note-151">[151]</a> S druge strane, američka ideološka propaganda temeljila se na isticanju uspjeha liberalnog kapitalizma i jačanje američke pozicije u vanjskoj politici.<a href="#cite_note-152">[152]</a> Ipak, kao što se dogodilo i na Istoku, čak je i ta politika postepeno popuštala do kraja 60-ih godina tako da je "borba za ljudske umove", o kojoj je <a href="/wiki/John_F._Kennedy" title="John F. Kennedy">Kennedy</a> govorio još <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a>, izmađu dvaju suprostavljenih sustava uglavnom bila završila, a Hladni rat je zapravo postao bojno polje geopolitičkih interesa, a ne ideologija.<a href="#cite_note-153">[153]</a> Najžešća opozicija ovakvom raspletu u američkoj politici bio je <a href="/wiki/Makartizam" title="Makartizam">makartizam</a> (znan i kao "Druga crvena pošast"), a koji je svoj vrhunac imao u prvoj polovici 50-ih godina. Radilo se zapravo o praksi "lova na vještice", odnosno snažnom antikomunističkom sentimentu koji se odražavao na različite aspekte i stvarao nezdrav animozitet među Amerikancima prema komunistima; njezin glavni proponent, po kojemu je i dobila ime, bio je republikanski senator iz <a href="/wiki/Wisconsin" title="Wisconsin">Wisconsina</a>, <a href="/wiki/Joseph_McCarthy" title="Joseph McCarthy">Joseph McCarthy</a>. Makartizam se ogledao kroz korištenje različitih taktika, ali mahom se radilo o demagoškim i propagandnim tehnikama te zastrašivanjem nepostojećim neprijateljima, ali i lažnim optuživanjima, osuđivanjem bez dokaza i sličnim tehnikama, čiji je krajnji cilj bilo stvaranje lažne slike o nepostojećoj komunističkoj prijetnji američkom načinu života.<a href="#cite_note-authentichistory-154">[154]</a> Jedna od direktnih posljedica makartističke politike bio je i naglašeni progon (navodnih) simpatizera komunista u američkoj zabavnoj industriji te stvaranje zloglasne <a href="/wiki/Holivudska_crna_lista" title="Holivudska crna lista">Holivudske crne liste</a>. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Berlinski_ultimatum_i_europske_integracije">Berlinski ultimatum i europske integracije</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=19" title="Uredi odjeljak Berlinski ultimatum i europske integracije" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=19" title="Uredi kôd odjeljka Berlinski ultimatum i europske integracije">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/w/index.php?title=Berlinski_ultimatum&action=edit&redlink=1" class="new" title="Berlinski ultimatum (stranica ne postoji)">Berlinski ultimatum</a>, <a href="/w/index.php?title=U-2_incident_iz_1960.&action=edit&redlink=1" class="new" title="U-2 incident iz 1960. (stranica ne postoji)">U-2 incident iz 1960.</a> i <a href="/w/index.php?title=Europske_integrcije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Europske integrcije (stranica ne postoji)">Europske integrcije</a></div></dd></dl> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Francis_Gary_Powers_U2_at_Moscow.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Francis_Gary_Powers_U2_at_Moscow.jpg/320px-Francis_Gary_Powers_U2_at_Moscow.jpg" decoding="async" width="320" height="213" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Francis_Gary_Powers_U2_at_Moscow.jpg/480px-Francis_Gary_Powers_U2_at_Moscow.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Francis_Gary_Powers_U2_at_Moscow.jpg/640px-Francis_Gary_Powers_U2_at_Moscow.jpg 2x" data-file-width="1536" data-file-height="1024" /></a><figcaption>Kraj 50-ih godina donio je osjetno poboljšanje odnosa između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza. U srpnju <a href="/wiki/1959." class="mw-redirect" title="1959.">1959.</a> godine, potpredsjednik <a href="/wiki/Richard_Nixon" title="Richard Nixon">Nixon</a> posjetio je Sovjetski Savez, a u rujnu iste godine, <a href="/wiki/Nikita_Hru%C5%A1%C4%8Dov" title="Nikita Hruščov">Nikita Hruščov</a> posjetio je Sjedinjene Države, uz dogovoreni uzvratni posjet predsjednika <a href="/wiki/Dwight_Eisenhower" class="mw-redirect" title="Dwight Eisenhower">Eisenhowera</a> Moskvi sljedeće godine. Ipak, sav napredak pao je u vodu nakon <a href="/w/index.php?title=U-2_incident_iz_1960.&action=edit&redlink=1" class="new" title="U-2 incident iz 1960. (stranica ne postoji)">incidenta s obaranjem američkog špijunskog aviona</a> <a href="/wiki/1960." class="mw-redirect" title="1960.">1960.</a> iznad Sovjetskog Saveza, što je bio sramotan incident za Sjedinjene Države koji je osjetno pogoršao odnose. Na slici vidimo dijelove olupine oborenog aviona, izložene u <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvi</a>.</figcaption></figure> U studenom <a href="/wiki/1958." class="mw-redirect" title="1958.">1958.</a>, Njemačka je ponovno postala krizno žarište kada je Hruščov Zapadu dao <a href="/wiki/Ultimatum" title="Ultimatum">ultimatum</a> da u roku od šest mjeseci uklone svoje trupe iz okupacijskih sektora <a href="/wiki/Zapadni_Berlin" title="Zapadni Berlin">Zapadnog Berlina</a> ili će pristupna i komunikacijska prava na zapadni dio predati u ruke <a href="/wiki/DDR" class="mw-disambig" title="DDR">Istočnoj Njemačkoj</a>, što je značilo da će Zapad moći pristupiti gradu samo ako istočnonjemačke vlasti to dozvole. Ultimatum je bio posljedica Hruščovljeve želje da <a href="/wiki/Berlin" title="Berlin">Berlin</a> pretvori u jedinstveni, nezavisni i demilitarizirani "slobodni grad"; Hruščov je, ranije, <a href="/wiki/Mao_Zedong" class="mw-redirect" title="Mao Zedong">Mao Zedongu</a> rekao kako je "Berlin muda Zapada. Svaki put kada poželim da Zapad vrišti, samo stisnem Berlin".<a href="#cite_note-155">[155]</a> <a href="/wiki/NATO" title="NATO">NATO</a> je sredinom prosinca formalno odbio ultimatum,<a href="#cite_note-:0-156">[156]</a> a Hruščov ga je formalno povukao u svibnju <a href="/wiki/1959." class="mw-redirect" title="1959.">1959.</a> godine, pristavši na zajedničku konferenciju četiriju sila o njemačkom pitanju u <a href="/wiki/%C5%BDeneva" title="Ženeva">Ženevi</a>.<a href="#cite_note-157">[157]</a> Pregovori su tekli dobro i u rujnu iste godine, a nakon što je u srpnju <a href="/wiki/Potpredsjednik_SAD" class="mw-redirect" title="Potpredsjednik SAD">američki potpredsjednik</a> <a href="/wiki/Richard_Nixon" title="Richard Nixon">Richard Nixon</a> posjetio <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvu</a> (tokom posjeta se održala i slavna <a href="/wiki/Kuhinjska_debata" title="Kuhinjska debata">kuhinjska debata</a>, u kojoj su Nixon i Hruščov, usred montirane kuhinje na <a href="/w/index.php?title=Ameri%C4%8Dka_nacionalna_izlo%C5%BEba&action=edit&redlink=1" class="new" title="Američka nacionalna izložba (stranica ne postoji)">Američkoj izložbi</a>, žustro raspravljali o pogodnostima komunizma u odnosu na kapitalizam i vice versa),<a href="#cite_note-FOOTNOTEUPI_1959_Year_in_Review-158">[158]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEWhitman1971-159">[159]</a> Hruščov je s obitelji (što je bilo neuobičajeno u to doba)<a href="#cite_note-FOOTNOTETaubman2003421–22-160">[160]</a> posjetio <a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a> i susreo se s Eisenhowerom, s kojim je imao vrlo iskren razgovor; iako je Hruščov posjetio cijelu seriju američkih gradova,<a href="#cite_note-FOOTNOTECarlson200963-161">[161]</a> zanimljiva je anegdota kako mu je odlazak u <a href="/wiki/Disneyland" title="Disneyland">Disneyland</a> zabranjen iz sigurnosnih razloga, što je sovjetskog vođu jako naljutilo.<a href="#cite_note-FOOTNOTECarlson2009155–59-162">[162]</a> Dvojica čelnika su otvoreno razgovarali o razoružanju i njemačkom problemu, zaključivši kako ultimatumi i sukobi nisu prihvatljivo rješenje.<a href="#cite_note-:0-156">[156]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTECarlson2009226–27-163">[163]</a> Pregovori su za posljedicu imali planirani <a href="/wiki/Pariz" title="Pariz">pariški</a> samit između Eisenhowera, Hruščova, <a href="/wiki/Charles_de_Gaulle" title="Charles de Gaulle">de Gaullea</a> i <a href="/wiki/Harold_Macmillan" title="Harold Macmillan">Macmillana</a>, zakazan za svibanj <a href="/wiki/1960." class="mw-redirect" title="1960.">1960.</a> godine,<a href="#cite_note-BBC_'On_this_Day'_May_17th-164">[164]</a><a href="#cite_note-Walter_Cronkite:_History_Lessons-165">[165]</a> međutim isti je propao i prije početka zbog <a href="/w/index.php?title=U-2_incident_iz_1960.&action=edit&redlink=1" class="new" title="U-2 incident iz 1960. (stranica ne postoji)">incidenta s obaranjem američkog špijunskog aviona U-2</a> nedaleko od <a href="/wiki/Sverdlovsk" class="mw-redirect" title="Sverdlovsk">Sverdlovska</a>, u sovjetskom zračnom prostoru.<a href="#cite_note-166">[166]</a> <a href="/wiki/CIA" title="CIA">CIA</a>-jin pilot, <a href="/wiki/Francis_Gary_Powers" title="Francis Gary Powers">Francis Gary Powers</a>, prelijetao je nad sovjetskim teritorijem kako s ciljem <a href="/w/index.php?title=Zra%C4%8Dno_izvi%C4%91anje&action=edit&redlink=1" class="new" title="Zračno izviđanje (stranica ne postoji)">izrade tajnih fotografija</a>, ali je oboren i uhapšen od strane Sovjeta. Iako su Amerikanci isprva planirali prikriti pravu namjenu Powersova leta, kasnije su morali priznati istinu, što je dovelo do otkazivanja samita i velike sramote za Sjedinjene Države,<a href="#cite_note-us_news-167">[167]</a> ali i osjetnog pogoršanja sovjetsko-američkih odnosa. Powers je osuđen na tri godine zatvora i sedam godina teškog rada zbog špijunaže, ali je na kraju pušten već <a href="/wiki/1962." class="mw-redirect" title="1962.">1962.</a> godine, nakon što su obje strane uspješno ispregovarale razmjenu zatvorenika, koja se odvila u <a href="/wiki/Isto%C4%8Dni_Berlin" title="Istočni Berlin">Istočnom Berlinu</a>; Sovjeti su, u zamjenu za Powersa, dobili svog špijuna, <a href="/wiki/Rudolf_Abel" title="Rudolf Abel">Rudolfa Abela</a>, u pregovorima koje je vodio odvjetnik <a href="/w/index.php?title=James_B._Donovan&action=edit&redlink=1" class="new" title="James B. Donovan (stranica ne postoji)">James B. Donovan</a>.<a href="#cite_note-Russian_officer-168">[168]</a> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:EC-EU-enlargement_animation.gif" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/EC-EU-enlargement_animation.gif/280px-EC-EU-enlargement_animation.gif" decoding="async" width="280" height="214" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/EC-EU-enlargement_animation.gif/420px-EC-EU-enlargement_animation.gif 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/EC-EU-enlargement_animation.gif/560px-EC-EU-enlargement_animation.gif 2x" data-file-width="680" data-file-height="520" /></a><figcaption>Interaktivni prikaz širenja i razvoja <a href="/w/index.php?title=Europske_integracije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Europske integracije (stranica ne postoji)">europskih integracija</a> od početaka tokom 50-ih godina pa sve do suvremenog doba.</figcaption></figure> Još jedan važan fenomen iz 50-ih godina bile su i <a href="/w/index.php?title=Europske_integracije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Europske integracije (stranica ne postoji)">europske integracije</a>, koje su zapravo bile direktan nusprodukt Hladnoga rata i proces kojeg su Truman i Eisenhower snažno promovirali, dok su kasniji američki čelnici izražavali određenu dozu skepse, bojeći se da bi ujedinjena Europa postala toliko snažan politički faktor da bi mogla voditi samostalnu politiku prema Sovjetima, nezavisnu od Amerike.<a href="#cite_note-169">[169]</a> Ideja o integraciji započela je <a href="/wiki/1951." class="mw-redirect" title="1951.">1951.</a> godine, kada je <a href="/wiki/Pari%C5%A1ki_ugovor_(1951)" title="Pariški ugovor (1951)">Pariškim ugovorom</a> formulirano osnivanje <a href="/wiki/Evropska_zajednica_za_ugljen_i_%C4%8Delik" title="Evropska zajednica za ugljen i čelik">Europske zajednice za ugljen i čelik</a>, koja je isprva brojila tek šest članica (<a href="/wiki/Belgija" title="Belgija">Belgija</a>, <a href="/wiki/Francuska" title="Francuska">Francuska</a>, <a href="/wiki/Italija" title="Italija">Italija</a>, <a href="/wiki/Luksemburg" title="Luksemburg">Luksemburg</a>, <a href="/wiki/Nizozemska" title="Nizozemska">Nizozemska</a> i <a href="/wiki/Zapadna_Njema%C4%8Dka" title="Zapadna Njemačka">Zapadna Njemačka</a>) i bila je gospodarskog karaktera. <a href="/wiki/Rimski_ugovori" title="Rimski ugovori">Rimski ugovori</a> iz <a href="/wiki/1957." class="mw-redirect" title="1957.">1957.</a> godine doveli su do osnivanja <a href="/wiki/Evropska_ekonomska_zajednica" title="Evropska ekonomska zajednica">Europske ekonomske zajednice</a> i <a href="/w/index.php?title=Euratom&action=edit&redlink=1" class="new" title="Euratom (stranica ne postoji)">Euratoma</a>, što se smatra formalnim početkom kasnije <a href="/wiki/EU" class="mw-redirect" title="EU">Europske unije</a>. Iako isprva gospodarskog karaktera, različite europske organizacije dobivat će i na političkom, ali i mirotvornom značaju u kasnijim godinama Hladnog rata, posebice kada su započeli valovi proširenja prema ostalim zemljama Zapadne Europe. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Treći_svijet">Treći svijet</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=20" title="Uredi odjeljak Treći svijet" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=20" title="Uredi kôd odjeljka Treći svijet">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Dekolonizacija" title="Dekolonizacija">Dekolonizacija</a>, <a href="/w/index.php?title=Narodnooslobodila%C4%8Dki_ratovi&action=edit&redlink=1" class="new" title="Narodnooslobodilački ratovi (stranica ne postoji)">Narodnooslobodilački ratovi</a>, <a href="/w/index.php?title=Dr%C5%BEavni_udar_u_Iranu_1953.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Državni udar u Iranu 1953. (stranica ne postoji)">Državni udar u Iranu 1953.</a>, <a href="/w/index.php?title=Dr%C5%BEavni_udar_u_Gvatemali_1954.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Državni udar u Gvatemali 1954. (stranica ne postoji)">Državni udar u Gvatemali 1954.</a>, <a href="/w/index.php?title=Kongoanska_kriza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kongoanska kriza (stranica ne postoji)">Kongoanska kriza</a> i <a href="/w/index.php?title=Operacija_C%C3%B3ndor&action=edit&redlink=1" class="new" title="Operacija Cóndor (stranica ne postoji)">Operacija Cóndor</a></div></dd></dl> Nakon <a href="/wiki/Drugi_svjetski_rat" title="Drugi svjetski rat">Drugog svjetskog rata</a>, brojne zemlje <a href="/wiki/Tre%C4%87i_svijet" title="Treći svijet">Trećeg svijeta</a> bile su zahvaćene valom <a href="/wiki/Dekolonizacija" title="Dekolonizacija">dekolonizacije</a>, što je u narednim godinama i desetljećima dovelo do kraha velikih kolonijalnih imperija, ali i rastućim brojem nacionalističkih pokreta, koji su za cilj imali veću nezavisnost pojedinih zemalja od velikih sila. Ove su pojavnosti bile posebno evidentne u <a href="/wiki/Afrika" title="Afrika">Africi</a> (gdje se dekolonizacija odvijala u valovima kroz nekoliko desetljeća), <a href="/wiki/Azija" title="Azija">Aziji</a> (posebice <a href="/wiki/Indokina" title="Indokina">Indokini</a> i srednjoj Aziji) te <a href="/wiki/Latinska_Amerika" title="Latinska Amerika">Latinskoj Americi</a> (uz nešto izraženije pojave u <a href="/wiki/Centralna_Amerika" title="Centralna Amerika">Centralnoj Americi</a>).<a href="#cite_note-Karabell-71">[71]</a> Promatrajući te procese, dvije velike sile nastojale su ili ojačati ili zaštititi svoje interese u tim interesnim zonama.<a href="#cite_note-170">[170]</a> additionally, the Soviets saw continuing losses by imperial powers as presaging the eventual victory of their ideology.<a href="#cite_note-Edelheit,_p._382-171">[171]</a> S jedne strane, <a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a> su nacionalističke i dekolonizacijske pokrete automatski percipirale kao komuniste, ili pak komunističke simpatizere, neovisno o stvarnom stanju, dok su, s druge strane, <a href="/wiki/SSSR" class="mw-redirect" title="SSSR">Sovjeti</a> na te pokrete gledali kao na krah kapitalističke politike i dokaz pobjede komunizma, želeći to iskoristiti kako bi pojačali svoj utjecaj;<a href="#cite_note-Edelheit,_p._382-171">[171]</a> obje strane su prodavale oružje po Trećem svijetu kako bi ostvarili jači utjecaj.<a href="#cite_note-172">[172]</a> Ipak, ostaje činjenica da je realnost u velikom broju slučajeva bila potpuno drugačija i da su mnogi pokreti bili potpuno nezavisni od dvaju velikih ideoloških blokova, tako da su intervencije potonjih dovele do cijele serije kriznih situacija u daljnjem tijeku Hladnoga rata. <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tleft"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:342px;max-width:342px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:167px;max-width:167px"><div class="thumbimage" style="height:112px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Declaration_of_State_of_Israel_1948.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/Declaration_of_State_of_Israel_1948.jpg/165px-Declaration_of_State_of_Israel_1948.jpg" decoding="async" width="165" height="110" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/Declaration_of_State_of_Israel_1948.jpg/248px-Declaration_of_State_of_Israel_1948.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/Declaration_of_State_of_Israel_1948.jpg/330px-Declaration_of_State_of_Israel_1948.jpg 2x" data-file-width="3072" data-file-height="2048" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:171px;max-width:171px"><div class="thumbimage" style="height:112px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Indonesia_declaration_of_independence_17_August_1945.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f1/Indonesia_declaration_of_independence_17_August_1945.jpg/169px-Indonesia_declaration_of_independence_17_August_1945.jpg" decoding="async" width="169" height="107" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f1/Indonesia_declaration_of_independence_17_August_1945.jpg/254px-Indonesia_declaration_of_independence_17_August_1945.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f1/Indonesia_declaration_of_independence_17_August_1945.jpg/338px-Indonesia_declaration_of_independence_17_August_1945.jpg 2x" data-file-width="980" data-file-height="621" /></a></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:340px;max-width:340px"><div class="thumbimage" style="height:254px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Victory_in_Battle_of_Dien_Bien_Phu.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ae/Victory_in_Battle_of_Dien_Bien_Phu.jpg/338px-Victory_in_Battle_of_Dien_Bien_Phu.jpg" decoding="async" width="338" height="205" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ae/Victory_in_Battle_of_Dien_Bien_Phu.jpg/507px-Victory_in_Battle_of_Dien_Bien_Phu.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ae/Victory_in_Battle_of_Dien_Bien_Phu.jpg/676px-Victory_in_Battle_of_Dien_Bien_Phu.jpg 2x" data-file-width="1600" data-file-height="972" /></a></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:174px;max-width:174px"><div class="thumbimage" style="height:182px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Gandhi_and_Nehru_in_1946.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5e/Gandhi_and_Nehru_in_1946.jpg/172px-Gandhi_and_Nehru_in_1946.jpg" decoding="async" width="172" height="183" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5e/Gandhi_and_Nehru_in_1946.jpg/258px-Gandhi_and_Nehru_in_1946.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5e/Gandhi_and_Nehru_in_1946.jpg/344px-Gandhi_and_Nehru_in_1946.jpg 2x" data-file-width="1200" data-file-height="1276" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:164px;max-width:164px"><div class="thumbimage" style="height:182px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Mossadegh_Trial_28_Amordad_1332.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Mossadegh_Trial_28_Amordad_1332.jpg/162px-Mossadegh_Trial_28_Amordad_1332.jpg" decoding="async" width="162" height="183" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/56/Mossadegh_Trial_28_Amordad_1332.jpg 1.5x" data-file-width="232" data-file-height="262" /></a></div></div></div><div class="trow" style="display:flex"><div class="thumbcaption"><a href="/wiki/Azija" title="Azija">Azija</a> je tokom cijelog Hladnog rata bilo jednog od glavnih kriznih žarišta i jedna od najvažnijih lokacija na kojima su dvije blokovsle velesile demonstrirale silu. Uz to, na tlu azijskog kontinenta odvijali su se događaji koji će uvelike utjecati na kasnije događaje u Hladnom ratu. S lijeva na desno, prema redovima:  • <a href="/wiki/David_Ben_Gurion" class="mw-redirect" title="David Ben Gurion">David Ben Gurion</a>, prvi premijer <a href="/wiki/Izrael" title="Izrael">Izraela</a>, objavljuje <a href="/w/index.php?title=Deklaracija_o_nezavisnosti_Izraela&action=edit&redlink=1" class="new" title="Deklaracija o nezavisnosti Izraela (stranica ne postoji)">Izraelsku deklaraciju nezavisnosti</a> u <a href="/wiki/Tel_Aviv" title="Tel Aviv">Tel Avivu</a>, <a href="/wiki/14._svibnja" class="mw-redirect" title="14. svibnja">14. svibnja</a> <a href="/wiki/1948." class="mw-redirect" title="1948.">1948.</a> godine;  • <a href="/wiki/Sukarno" title="Sukarno">Sukarno</a> u pratnji <a href="/w/index.php?title=Mohammad_Hatta&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mohammad Hatta (stranica ne postoji)">Mohammada Hatte</a> objavljuje <a href="/w/index.php?title=Deklaracija_o_nezavisnosti_Indonezije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Deklaracija o nezavisnosti Indonezije (stranica ne postoji)">nezavisnost Indonezije</a> u <a href="/wiki/Jakarta" class="mw-redirect" title="Jakarta">Jakarti</a>, <a href="/wiki/17._kolovoza" class="mw-redirect" title="17. kolovoza">17. kolovoza</a> <a href="/wiki/1945." class="mw-redirect" title="1945.">1945.</a> godine;  • Borci <a href="/w/index.php?title=Vi%E1%BB%87t_Minh&action=edit&redlink=1" class="new" title="Việt Minh (stranica ne postoji)">Việt Minha</a> polažu svoju zastavu na osvojeno središte francuskih trupa nakon pobjede u <a href="/wiki/Bitka_za_%C4%90i%E1%BB%87n_Bi%C3%AAn_Ph%E1%BB%A7" title="Bitka za Điện Biên Phủ">bitci za Điện Biên Phủ</a>;  • <a href="/wiki/D%C5%BEavaharlal_Nehru" title="Džavaharlal Nehru">Džavaharlal Nehru</a> i <a href="/wiki/Mahatma_Gandhi" title="Mahatma Gandhi">Mahatma Gandhi</a> su bili glavni proponenti za nezavisnost <a href="/wiki/Indija" title="Indija">Indije</a> te su utjecali na njezinu, ali i svjetsku politiku u ranim fazama Hladnog rata;  • Svrgnuti <a href="/wiki/Iran" title="Iran">iranski</a> premijer <a href="/wiki/Mohamed_Mosadek" class="mw-redirect" title="Mohamed Mosadek">Mohamed Mosadek</a> tokom suđenja na kojemu ga je <a href="/wiki/Muhamed-Reza_Pahlavi" title="Muhamed-Reza Pahlavi">Pahlavijev</a> režim osudio prvo na zatvor, a onda i na doživotni kućni pritvor.</div></div></div></div> Val dekolonizacije prvo je zahvatio <a href="/wiki/Azija" title="Azija">Aziju</a>, još pred kraj 40-ih godina, i to specifično <a href="/wiki/Britanski_Imperij" class="mw-redirect" title="Britanski Imperij">britanske kolonije</a>, uz izuzetak <a href="/wiki/Nizozemske_Isto%C4%8Dne_Indije" title="Nizozemske Istočne Indije">Nizozemskih Istočnih Indija</a> <a href="/wiki/1949." class="mw-redirect" title="1949.">1949.</a> godine. Pod utjecajem <a href="/wiki/Mahatma_Gandhi" title="Mahatma Gandhi">Gandhijevog</a> aktivizma i sukladno ranijim dogovorima s <a href="/wiki/London" title="London">Londonom</a>, <a href="/wiki/Britanska_Indija" title="Britanska Indija">Britanski Radž</a> se tokom <a href="/wiki/1947." class="mw-redirect" title="1947.">1947.</a> godine raspao, pri čemu su, isprva u formi <a href="/wiki/Dominion" title="Dominion">dominiona</a>, a kasnije i kao nezavisne zemlje, nastale <a href="/wiki/Indija" title="Indija">Indija</a>, <a href="/wiki/Pakistan" title="Pakistan">Pakistan</a> i <a href="/wiki/Burma" class="mw-redirect" title="Burma">Burma</a>. Indija će pod vodstvom <a href="/wiki/D%C5%BEavaharlal_Nehru" title="Džavaharlal Nehru">Džavaharlala Nehrua</a> ubrzo nastaviti s provođenjem gandijevske politike, nakon što je ovoga u <a href="/wiki/Atentat" title="Atentat">atentatu</a> <a href="/wiki/1948." class="mw-redirect" title="1948.">1948.</a> godine ubio <a href="/w/index.php?title=Nathuram_Godse&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nathuram Godse (stranica ne postoji)">Nathuram Godse</a>, te će postati jedan od vodećih aktera u Trećem svijetu, posebice nakon Nehruova približavanja <a href="/wiki/Josip_Broz_Tito" title="Josip Broz Tito">Titu</a> i <a href="/wiki/Gamal_Abdel_Nasser" title="Gamal Abdel Nasser">Nasseru</a> te formiranja <a href="/wiki/Pokret_nesvrstanih" title="Pokret nesvrstanih">Pokreta nesvrstanih</a>. Tokom <a href="/wiki/1948." class="mw-redirect" title="1948.">1948.</a>, <a href="/wiki/Britanski_mandat_nad_Palestinom" class="mw-redirect" title="Britanski mandat nad Palestinom">mandatna Palestina</a> je rasformirana, a na njenom je mjestu uspostavljen <a href="/wiki/Izrael" title="Izrael">Izrael</a>, što će biti glavni okidač za još uvijek aktualni <a href="/wiki/Arapsko-izraelski_sukob" class="mw-redirect" title="Arapsko-izraelski sukob">Arapsko-izraelski sukob</a>, dok će iste godine kolonijalna vlast na <a href="/wiki/%C5%A0ri_Lanka" title="Šri Lanka">Cejlonu</a> također biti ukinuta. <a href="/wiki/Nizozemske_Isto%C4%8Dne_Indije" title="Nizozemske Istočne Indije">Nizozemske Istočne Indije</a> rasformirane su <a href="/wiki/1949." class="mw-redirect" title="1949.">1949.</a> godine, iako su nacionalistički vođe <a href="/w/index.php?title=Mohammad_Hatta&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mohammad Hatta (stranica ne postoji)">Mohammad Hatta</a> i <a href="/wiki/Sukarno" title="Sukarno">Sukarno</a> još <a href="/wiki/1945." class="mw-redirect" title="1945.">1945.</a> godine proglasili nezavisnost <a href="/wiki/Indonezija" title="Indonezija">Indonezije</a>. Na čelu s generalom Sukarnom, Indonezija je započela s provođenjem politike nesvrstanih te je bila jedna od inicijatora osnivanja <a href="/wiki/Pokret_nesvrstanih" title="Pokret nesvrstanih">Pokreta nesvrstanih</a>; <a href="/wiki/Bandun%C5%A1ka_konferencija" title="Bandunška konferencija">Bandunška konferencija</a> iz <a href="/wiki/1955." class="mw-redirect" title="1955.">1955.</a> godine danas se smatra ključnim okidačem za nastanak tog pokreta, koji se zalagao za "treći put" i odbijao blokovsko svrstavanje.<a href="#cite_note-Karabell-71">[71]</a><a href="#cite_note-173">[173]</a> Osim Sukarna i već spomenutih Tita, Nassera i Nehrua, važnu ulogu imao je i <a href="/wiki/Gana" title="Gana">ganski</a> predsjednik <a href="/wiki/Kwame_Nkrumah" title="Kwame Nkrumah">Kwame Nkrumah</a>. Iako je Pokret nesvrstanih po broju članica daleko premašivao oba bloka zajedno, njihov realni utjecaj na krojenje hladnoratovske politike bio je vrlo malen. Istovremeno dok su se ti temelji postavljali, Sukarnova politika nesvrstanosti naišla je na ozbiljne prijetnje unutar same Indonezije. Naime, <a href="/wiki/1956." class="mw-redirect" title="1956.">1956.</a> godine, dio regionalnih vlastodržaca je podigao ustanak, tražeći potpunu autonomiju od <a href="/wiki/Jakarta" class="mw-redirect" title="Jakarta">Jakarte</a>. Nakon što su pokušaji mirenja propali, Sukarno je poduzeo poteze kako bi uklonio pobunjenike s pozicije. Ipak, u veljači <a href="/wiki/1958." class="mw-redirect" title="1958.">1958.</a> godine, disidentski vojni zapovjednici sa <a href="/wiki/Sumatra" title="Sumatra">Sumatre</a> (Ahmad Hussein) i <a href="/wiki/Sulawesi" class="mw-redirect" title="Sulawesi">Sulawesija</a> (Ventje Sumual) proglasili su <a href="/w/index.php?title=Revolucionarna_vlada_Republike_Indonezije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Revolucionarna vlada Republike Indonezije (stranica ne postoji)">Revolucionarnu vladu Republike Indonezije</a>, koja je za cilj imala svrgnuti legitimnu vladu u Jakarti. Pobunjenicima su se ubrzo pridružili i neki civilni vođe iz stranke <a href="/w/index.php?title=Masyumi_(politi%C4%8Dka_stranka)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Masyumi (politička stranka) (stranica ne postoji)">Masyumi</a>, među kojima je bio i <a href="/w/index.php?title=Sjafruddin_Prawiranegara&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sjafruddin Prawiranegara (stranica ne postoji)">Sjafruddin Prawiranegara</a>, koji su se oštro protivili rastućem utjecaju <a href="/w/index.php?title=Komunisti%C4%8Dka_partija_Indonezije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Komunistička partija Indonezije (stranica ne postoji)">KP Indonezije</a>. S obzirom na antikomunistički karakter pobune, <a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a> su vidjele priliku te su, preko <a href="/wiki/CIA" title="CIA">CIA</a>-je, koja je igrala važnu ulogu u zakulisnim operacijama tokom Hladnog rata, slale oružuje pobunjenicima, mada je ta praksa zaključena već u travnju <a href="/wiki/1958." class="mw-redirect" title="1958.">1958.</a> godine, kada je američki pilot <a href="/w/index.php?title=Allen_Lawrence_Pope&action=edit&redlink=1" class="new" title="Allen Lawrence Pope (stranica ne postoji)">Allen Lawrence Pope</a> oboren u bombardiranju <a href="/w/index.php?title=Ambon,_Indonezija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ambon, Indonezija (stranica ne postoji)">Ambona</a>, koji je bio pod vladinom kontrolom. Vlada je odgovorila tako što je pokrenula zračne i pomorske napade na pobunjeničke baze u <a href="/w/index.php?title=Padang&action=edit&redlink=1" class="new" title="Padang (stranica ne postoji)">Padangu</a> i <a href="/w/index.php?title=Manado&action=edit&redlink=1" class="new" title="Manado (stranica ne postoji)">Manadu</a>. Pobuna je efektivno ugušena do kraja <a href="/wiki/1958." class="mw-redirect" title="1958.">1958.</a> godine, a formalna predaja posljednjih pobunjenika dogodila se u kolovozu <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine.<a href="#cite_note-174">[174]</a> Azija se pokazala kao izrazito krizno žarište u ovom periodu, mahom zato što su različite nacionalističke i nesvrstane grupacije bile trn u oku Zapadu. Sjedinjene Države su u ovom slučajevima često računale na pomoć CIA-je, koja je pokretala različite operacije s ciljem pružanja podrške njima sklonim grupacijama u zemljama Trećeg svijeta.<a href="#cite_note-Karabell-71">[71]</a> Jedan od prvih takvih slučaja bio je <a href="/wiki/Iran" title="Iran">Iran</a>, gdje je u travnju <a href="/wiki/1951." class="mw-redirect" title="1951.">1951.</a> godine za premijera postavljen demokratski izabrani kandidat <a href="/wiki/Muhamed_Mosadek" title="Muhamed Mosadek">Muhamed Mosadek</a>. Mosadek je bio strogi zagovornik politike nesvrstanosti i proveo je cijelu seriju društveno-političkih reformi koje su modernizirale Iran i unaprijedile standard građana. Ipak, kada je, kao strogi protivnik bilo kakvog stranog utjecaja na iransku politiku, Mosadek nacionalizirao <a href="/w/index.php?title=Anglo-perzijska_naftna_kompanija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Anglo-perzijska naftna kompanija (stranica ne postoji)">Anglo-iransku naftnu kompaniju</a> i odbio dozvoliti Britancima kontrolu nad iranskom naftom,<a href="#cite_note-Milani_Shah-175">[175]</a> došlo je do ozbiljnog sukoba s <a href="/wiki/UK" class="mw-redirect" title="UK">Britanijom</a>, koji je ubrzo eskalirao.<a href="#cite_note-176">[176]</a> Nedugo nakon što je <a href="/wiki/Winston_Churchill" title="Winston Churchill">Winston Churchill</a> predsjedniku Eisenhoweru rekao da se Mosadek "ozbiljno okreće prema komunizmu",<a href="#cite_note-177">[177]</a><a href="#cite_note-178">[178]</a><a href="#cite_note-179">[179]</a><a href="#cite_note-180">[180]</a> CIA je pokrenula <a href="/w/index.php?title=Operacija_Ajax&action=edit&redlink=1" class="new" title="Operacija Ajax (stranica ne postoji)">Operaciju Ajax</a> (u Britaniji znanu kao Operacija Boot),<a href="#cite_note-181">[181]</a><a href="#cite_note-CN-IC-01-182">[182]</a><a href="#cite_note-FP_2013-183">[183]</a><a href="#cite_note-184">[184]</a> čiji je glavni cilj bilo svrgavanje Mosadeka i uspostava prozapadne vlasti. Pažljivo orkestrirani državni udar zaključen je nakon pet dana i to uspješnim svrgavanjem Mosadeka u kolovozu <a href="/wiki/1953." class="mw-redirect" title="1953.">1953.</a> godine, nakon čega je <a href="/wiki/%C5%A0ah_(titula)" title="Šah (titula)">šah</a> <a href="/wiki/Muhamed-Reza_Pahlavi" title="Muhamed-Reza Pahlavi">Muhamed-Reza Pahlavi</a> preuzeo potpunu kontrolu u državi i imenovao generala <a href="/w/index.php?title=Fazlollah_Zahedi&action=edit&redlink=1" class="new" title="Fazlollah Zahedi (stranica ne postoji)">Fazlollaha Zahedija</a> novim premijerom.<a href="#cite_note-Afkhami2009-185">[185]</a><a href="#cite_note-186">[186]</a><a href="#cite_note-187">[187]</a><a href="#cite_note-188">[188]</a> Pahlavi je, kao prozapadni vladar,<a href="#cite_note-189">[189]</a> ojačao ulogu monarha u odnosu na parlament i ojačao antikomunistički sentiment, što je ubrzo dovelo do zabrane djelovanja <a href="/w/index.php?title=Tudeh_(politi%C4%8Dka_stranka)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Tudeh (politička stranka) (stranica ne postoji)">stranke Tudeh</a> i progananja disidenata od strane <a href="/w/index.php?title=SAVAK&action=edit&redlink=1" class="new" title="SAVAK (stranica ne postoji)">SAVAK</a>-a, šahove obavještajne i sigurnosne službe, formirane <a href="/wiki/1957." class="mw-redirect" title="1957.">1957.</a> godine. Ovaj događaj imao je dalekosežne političke posljedice i izazvao je oštre podjele među iranskim pukom, koje će u narednim desetljećima dovesti do nove krize. Posljednje krizno žarište na ovom kontinentu bila je <a href="/wiki/Indokina" title="Indokina">Indokina</a>, gdje se još od <a href="/wiki/1946." class="mw-redirect" title="1946.">1946.</a> godine vodio <a href="/wiki/Prvi_indokineski_rat" title="Prvi indokineski rat">rat za nezavisnost</a> nekoliko zemalja od dotadašnjeg kolonizatora, <a href="/wiki/Francuska" title="Francuska">Francuske</a>. Iako su u sukobu sudjelovali i pobunjenici iz <a href="/wiki/Laos" title="Laos">Laosa</a> te <a href="/wiki/Kambod%C5%BEa" title="Kambodža">Kambodže</a>, <a href="/wiki/Vijetnam" title="Vijetnam">vijetnamski</a> <a href="/w/index.php?title=Vi%E1%BB%87t_Minh&action=edit&redlink=1" class="new" title="Việt Minh (stranica ne postoji)">Việt Minh</a> je bio glavna okosnica u protufrancuskom ratu. I dok su <a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a> podržavale svog zapadnog saveznika, indokineski pobunjenici su uživali podršku <a href="/wiki/Isto%C4%8Dni_blok" title="Istočni blok">Istočnog bloka</a>. Više od sedam godina gerliskog ratovanja i odlučujuća pobjeda <a href="/w/index.php?title=Vi%E1%BB%87t_Minh&action=edit&redlink=1" class="new" title="Việt Minh (stranica ne postoji)">Việt Minha</a> <a href="/wiki/Bitka_za_%C4%90i%E1%BB%87n_Bi%C3%AAn_Ph%E1%BB%A7" title="Bitka za Điện Biên Phủ">u bitci za Điện Biên Phủ</a> <a href="/wiki/1954." class="mw-redirect" title="1954.">1954.</a> godine, prisilili su Francusku da pristane na pregovore o odricanju kontrole nad Indokinom. Mirovni sporazum potpisan je na <a href="/w/index.php?title=%C5%BDenevska_konferencija_(1954.)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ženevska konferencija (1954.) (stranica ne postoji)">Ženevskoj konferenciji</a> tokom iste godine, a osim formiranja <a href="/wiki/Laos" title="Laos">Laosa</a> i <a href="/wiki/Kambod%C5%BEa" title="Kambodža">Kambodže</a>, <a href="/wiki/Vijetnam" title="Vijetnam">Vijetnam</a> je službeno lišen francuske kolonijalne uprave, mada je ostao podijeljen na <a href="/wiki/Sjeverni_Vijetnam" title="Sjeverni Vijetnam">prosovjetski sjever</a> i <a href="/wiki/Ju%C5%BEni_Vijetnam" title="Južni Vijetnam">proamerički jug</a> i to po <a href="/w/index.php?title=17._paralela_(sjever)&action=edit&redlink=1" class="new" title="17. paralela (sjever) (stranica ne postoji)">17. paraleli</a>. Azija se pokazala kao strateški izrazito važno područje u početnoj fazi Hladnoga rata. I dok je Eisenhower sve do <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine slao financijsku pomoć Južnom Vijetnamu kako bi ojačao prozapadni režim i destabilizirao komunistički utjecaj,<a href="#cite_note-Lafeber_1993-14">[14]</a> Hruščov je odlučio ojačati veze s nesvrstanim zemljama, posebice <a href="/wiki/Indija" title="Indija">Indijom</a>.<a href="#cite_note-Lafeber_1993-14">[14]</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:442px;max-width:442px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:108px;max-width:108px"><div class="thumbimage" style="height:138px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Kwame_Nkrumah_1961-03-08.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Kwame_Nkrumah_1961-03-08.jpg/106px-Kwame_Nkrumah_1961-03-08.jpg" decoding="async" width="106" height="138" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Kwame_Nkrumah_1961-03-08.jpg/159px-Kwame_Nkrumah_1961-03-08.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Kwame_Nkrumah_1961-03-08.jpg/212px-Kwame_Nkrumah_1961-03-08.jpg 2x" data-file-width="269" data-file-height="349" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:97px;max-width:97px"><div class="thumbimage" style="height:138px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Anefo_910-9740_De_Congolese2.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Anefo_910-9740_De_Congolese2.jpg/95px-Anefo_910-9740_De_Congolese2.jpg" decoding="async" width="95" height="138" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Anefo_910-9740_De_Congolese2.jpg/143px-Anefo_910-9740_De_Congolese2.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Anefo_910-9740_De_Congolese2.jpg/190px-Anefo_910-9740_De_Congolese2.jpg 2x" data-file-width="1095" data-file-height="1586" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:108px;max-width:108px"><div class="thumbimage" style="height:138px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Stevan_Kragujevic,_Gamal_Abdel_Naser_u_Beogradu,_1962.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/82/Stevan_Kragujevic%2C_Gamal_Abdel_Naser_u_Beogradu%2C_1962.jpg/106px-Stevan_Kragujevic%2C_Gamal_Abdel_Naser_u_Beogradu%2C_1962.jpg" decoding="async" width="106" height="139" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/82/Stevan_Kragujevic%2C_Gamal_Abdel_Naser_u_Beogradu%2C_1962.jpg/159px-Stevan_Kragujevic%2C_Gamal_Abdel_Naser_u_Beogradu%2C_1962.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/82/Stevan_Kragujevic%2C_Gamal_Abdel_Naser_u_Beogradu%2C_1962.jpg/212px-Stevan_Kragujevic%2C_Gamal_Abdel_Naser_u_Beogradu%2C_1962.jpg 2x" data-file-width="2155" data-file-height="2818" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:121px;max-width:121px"><div class="thumbimage" style="height:138px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Sekou_Toure_usgov-83-08641.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Sekou_Toure_usgov-83-08641.jpg/119px-Sekou_Toure_usgov-83-08641.jpg" decoding="async" width="119" height="138" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Sekou_Toure_usgov-83-08641.jpg/179px-Sekou_Toure_usgov-83-08641.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Sekou_Toure_usgov-83-08641.jpg/238px-Sekou_Toure_usgov-83-08641.jpg 2x" data-file-width="1588" data-file-height="1846" /></a></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:98px;max-width:98px"><div class="thumbimage" style="height:145px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:L%C3%A9opold_Senghor,_Pic,_5.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ca/L%C3%A9opold_Senghor%2C_Pic%2C_5.jpg/96px-L%C3%A9opold_Senghor%2C_Pic%2C_5.jpg" decoding="async" width="96" height="144" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ca/L%C3%A9opold_Senghor%2C_Pic%2C_5.jpg/144px-L%C3%A9opold_Senghor%2C_Pic%2C_5.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ca/L%C3%A9opold_Senghor%2C_Pic%2C_5.jpg/192px-L%C3%A9opold_Senghor%2C_Pic%2C_5.jpg 2x" data-file-width="2394" data-file-height="3600" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:96px;max-width:96px"><div class="thumbimage" style="height:145px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Houphouet-Boigny.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/Houphouet-Boigny.jpg/94px-Houphouet-Boigny.jpg" decoding="async" width="94" height="117" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/Houphouet-Boigny.jpg/141px-Houphouet-Boigny.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/Houphouet-Boigny.jpg/188px-Houphouet-Boigny.jpg 2x" data-file-width="209" data-file-height="261" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:106px;max-width:106px"><div class="thumbimage" style="height:145px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:L%C3%A9on_M%27ba_1964.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d5/L%C3%A9on_M%27ba_1964.jpg/104px-L%C3%A9on_M%27ba_1964.jpg" decoding="async" width="104" height="145" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d5/L%C3%A9on_M%27ba_1964.jpg/156px-L%C3%A9on_M%27ba_1964.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d5/L%C3%A9on_M%27ba_1964.jpg/208px-L%C3%A9on_M%27ba_1964.jpg 2x" data-file-width="1228" data-file-height="1712" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:134px;max-width:134px"><div class="thumbimage" style="height:145px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Kenneth_David_Kaunda_detail_DF-SC-84-01864.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/52/Kenneth_David_Kaunda_detail_DF-SC-84-01864.jpg/132px-Kenneth_David_Kaunda_detail_DF-SC-84-01864.jpg" decoding="async" width="132" height="145" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/52/Kenneth_David_Kaunda_detail_DF-SC-84-01864.jpg/198px-Kenneth_David_Kaunda_detail_DF-SC-84-01864.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/52/Kenneth_David_Kaunda_detail_DF-SC-84-01864.jpg/264px-Kenneth_David_Kaunda_detail_DF-SC-84-01864.jpg 2x" data-file-width="1090" data-file-height="1200" /></a></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:97px;max-width:97px"><div class="thumbimage" style="height:142px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Julius_Nyerere_cropped.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/30/Julius_Nyerere_cropped.jpg/95px-Julius_Nyerere_cropped.jpg" decoding="async" width="95" height="143" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/30/Julius_Nyerere_cropped.jpg/143px-Julius_Nyerere_cropped.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/30/Julius_Nyerere_cropped.jpg/190px-Julius_Nyerere_cropped.jpg 2x" data-file-width="307" data-file-height="461" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:116px;max-width:116px"><div class="thumbimage" style="height:142px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Jomo_Kenyatta_1966-06-15.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/90/Jomo_Kenyatta_1966-06-15.jpg/114px-Jomo_Kenyatta_1966-06-15.jpg" decoding="async" width="114" height="142" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/90/Jomo_Kenyatta_1966-06-15.jpg/171px-Jomo_Kenyatta_1966-06-15.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/90/Jomo_Kenyatta_1966-06-15.jpg/228px-Jomo_Kenyatta_1966-06-15.jpg 2x" data-file-width="610" data-file-height="760" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:125px;max-width:125px"><div class="thumbimage" style="height:142px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Sylvanus_Olympio.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9b/Sylvanus_Olympio.jpg/123px-Sylvanus_Olympio.jpg" decoding="async" width="123" height="143" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9b/Sylvanus_Olympio.jpg/185px-Sylvanus_Olympio.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9b/Sylvanus_Olympio.jpg/246px-Sylvanus_Olympio.jpg 2x" data-file-width="444" data-file-height="516" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:96px;max-width:96px"><div class="thumbimage" style="height:142px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Portrait_officiel_de_Habib_Bourguiba.png" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Portrait_officiel_de_Habib_Bourguiba.png/94px-Portrait_officiel_de_Habib_Bourguiba.png" decoding="async" width="94" height="142" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Portrait_officiel_de_Habib_Bourguiba.png/141px-Portrait_officiel_de_Habib_Bourguiba.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Portrait_officiel_de_Habib_Bourguiba.png/188px-Portrait_officiel_de_Habib_Bourguiba.png 2x" data-file-width="340" data-file-height="514" /></a></div></div></div><div class="trow" style="display:flex"><div class="thumbcaption">Najznačajnije ličnosti prve faze <a href="/wiki/Dekolonizacija_Afrike" title="Dekolonizacija Afrike">dekolonizacije Afrike</a> i njezine rane hladnoratovske povijesti. S lijeva na desno, po redovima: <a href="/wiki/Kwame_Nkrumah" title="Kwame Nkrumah">Kwame Nkrumah</a> (<a href="/wiki/Gana" title="Gana">GAN</a>), <a href="/wiki/Patrice_Lumumba" title="Patrice Lumumba">Patrice Lumumba</a> (<a href="/wiki/DR_Kongo" class="mw-redirect" title="DR Kongo">KON</a>), <a href="/wiki/Gamal_Abdel_Nasser" title="Gamal Abdel Nasser">Gamal Abdel Nasser</a> (<a href="/wiki/Egipat" title="Egipat">EGI</a>), <a href="/wiki/Ahmed_S%C3%A9kou_Tour%C3%A9" title="Ahmed Sékou Touré">Ahmed Sékou Touré</a> (<a href="/wiki/Gvineja" title="Gvineja">GVI</a>), <a href="/wiki/L%C3%A9opold_S%C3%A9dar_Senghor" title="Léopold Sédar Senghor">Léopold Sédar Senghor</a> (<a href="/wiki/Senegal" title="Senegal">SEN</a>), <a href="/wiki/F%C3%A9lix_Houphou%C3%ABt-Boigny" title="Félix Houphouët-Boigny">Félix Houphouët-Boigny</a> (<a href="/wiki/Obala_Bjelokosti" class="mw-redirect" title="Obala Bjelokosti">CIV</a>), <a href="/w/index.php?title=L%C3%A9on_M%27ba&action=edit&redlink=1" class="new" title="Léon M'ba (stranica ne postoji)">Léon M'ba</a> (<a href="/wiki/Gabon" title="Gabon">GAB</a>), <a href="/wiki/Kenneth_Kaunda" title="Kenneth Kaunda">Kenneth Kaunda</a> (<a href="/wiki/Zambija" title="Zambija">ZAM</a>), <a href="/wiki/Julius_Nyerere" title="Julius Nyerere">Julius Nyerere</a> (<a href="/wiki/Tanzanija" title="Tanzanija">TAN</a>), <a href="/w/index.php?title=Jomo_Kenyatta&action=edit&redlink=1" class="new" title="Jomo Kenyatta (stranica ne postoji)">Jomo Kenyatta</a> (<a href="/wiki/Kenija" title="Kenija">KEN</a>), <a href="/wiki/Sylvanus_Olympio" title="Sylvanus Olympio">Sylvanus Olympio</a> (<a href="/wiki/Togo" title="Togo">TOG</a>) i <a href="/wiki/Habib_Bourguiba" title="Habib Bourguiba">Habib Bourguiba</a> (<a href="/wiki/Tunis" title="Tunis">TUN</a>). </div></div></div></div> <a href="/wiki/Afrika" title="Afrika">Afrika</a> je tokom <a href="/wiki/Dekolonizacija_Afrike" title="Dekolonizacija Afrike">procesa dekolonizacije</a> pokazala brojne specifičnosti, što zbog činjenice da je bila gotovo cijela podijeljena između velikog broja kolonijalnih sila (do <a href="/wiki/1945." class="mw-redirect" title="1945.">1945.</a> godine, tek je malen broj afričkih zemalja uživao samostalnost), što zbog činjenice da je proces stjecanja nezavisnosti bio dugotrajan i prilično turbulentan, tako da su neke zemlje morale prolaziti faze značajne političke nestabilnosti prije nego su konsolidirale situaciju. Do sredine 60-ih, velik broj afričkih zemalja stekao je nezavisnot, mada su mnoge prošle kroz nekoliko prijelaznih državnih uređenja prije nego su uspostavile stabilne režime, mada je čak i unutar takvih sustava politički kaos, izazvan čestim državnim udarima, bio gotovo svakodnevnica. Tako su, primjerice, <a href="/wiki/Libija" title="Libija">Libija</a> i <a href="/wiki/Tunis" title="Tunis">Tunis</a> prethodno prošle kroz kratkotrajno monarhijsko uređenje prije nego je došlo do uspostave republike, dok se slična situacija dogodila i u <a href="/wiki/Egipat" title="Egipat">Egiptu</a>, gdje su vojni časnici, predvođeni <a href="/w/index.php?title=Muhammad_Naguib&action=edit&redlink=1" class="new" title="Muhammad Naguib (stranica ne postoji)">Naguibom</a> i <a href="/wiki/Gamal_Abdel_Nasser" title="Gamal Abdel Nasser">Nasserom</a>, u <a href="/w/index.php?title=Egipatska_revolucija_iz_1952.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Egipatska revolucija iz 1952. (stranica ne postoji)">revoluciji 1952.</a> godine svrgnuli monarhiju (koja je postojala od <a href="/wiki/1952." class="mw-redirect" title="1952.">1952.</a> godine) i formirali republiku. Egipat će ubrzo postati jedna od predvodnica Pokreta nesvrstanih, a značajan utjecaj u pokretu imat će i <a href="/wiki/Gana" title="Gana">Gana</a> (koja je do <a href="/wiki/1957." class="mw-redirect" title="1957.">1957.</a> bila <a href="/wiki/Zlatna_Obala_(britanska_kolonija)" title="Zlatna Obala (britanska kolonija)">Zlatna Obala</a>). Iako su krize u afričkoj politici bile uglavnom internog karaktera, barem u ranom razdoblju, <a href="/w/index.php?title=Kongoanska_kriza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kongoanska kriza (stranica ne postoji)">Kongoanska kriza</a> iz <a href="/wiki/1960." class="mw-redirect" title="1960.">1960.</a> godine imala je globalne razdoblje i čak je potaknula američku intervenciju. Naime, <a href="/wiki/Belgija" title="Belgija">Belgija</a> je <a href="/wiki/1960." class="mw-redirect" title="1960.">1960.</a> godine raspustila <a href="/w/index.php?title=Belgijski_Kongo&action=edit&redlink=1" class="new" title="Belgijski Kongo (stranica ne postoji)">dotadašnju koloniju</a>, na čijem je mjestu formirana <a href="/w/index.php?title=Kongo-L%C3%A9opoldville&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kongo-Léopoldville (stranica ne postoji)">Republika Kongo</a>. Prvi predsjednik nove države bio je proamerički političar <a href="/w/index.php?title=Joseph_Kasa-Vubu&action=edit&redlink=1" class="new" title="Joseph Kasa-Vubu (stranica ne postoji)">Joseph Kasa-Vubu</a>, dok je premijer postao <a href="/wiki/Patrice_Lumumba" title="Patrice Lumumba">Patrice Lumumba</a>. Nakon što je Belgija podržala <a href="/w/index.php?title=Secesionizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Secesionizam (stranica ne postoji)">secesioniste</a> iz <a href="/w/index.php?title=Dr%C5%BEava_Katanga&action=edit&redlink=1" class="new" title="Država Katanga (stranica ne postoji)">Katange</a> i <a href="/w/index.php?title=Ju%C5%BEni_Kasa%C3%AF&action=edit&redlink=1" class="new" title="Južni Kasaï (stranica ne postoji)">Južnog Kasaïja</a>, koje su predvodili <a href="/w/index.php?title=Mo%C3%AFse_Tshombe&action=edit&redlink=1" class="new" title="Moïse Tshombe (stranica ne postoji)">Moïse Tshombe</a> i <a href="/w/index.php?title=Albert_Kalonji&action=edit&redlink=1" class="new" title="Albert Kalonji (stranica ne postoji)">Albert Kalonji</a>, došlo je do ozbiljne političke krize. Lumumba je upitio apel Sjedinjenim Državama i <a href="/wiki/UN" class="mw-redirect" title="UN">Ujedinjenim nacijama</a> za pomoć, a kada je odbijen, okrenuo se <a href="/wiki/SSSR" class="mw-redirect" title="SSSR">Sovjetskom Savezu</a>. Taj potez doveo je do raskola s Kasom-Vubuom i do još veće eskalacije ionako ozbiljne krize. U jeku međusobnih optužbi između premijera i predsjednika,<a href="#cite_note-Schraeder_1994,_57-190">[190]</a> <a href="/wiki/CIA" title="CIA">CIA</a> je tajno intervenirala i pružila podršku pukovniku <a href="/wiki/Joseph-D%C3%A9sir%C3%A9_Mobutu" class="mw-redirect" title="Joseph-Désiré Mobutu">Josephu-Désiréu Mobutuu</a>, koji je uz pomoć vojske preuzeo vlast u Kongu kao vojni diktator prozapadne afilijacije;<a href="#cite_note-Schraeder_1994,_57-190">[190]</a> Lumumba je, u međuvremenu, bio uhapšen i strijeljan od strane pobunjenika u Katangi. Sjedinjene Države su posebno promatrale situaciju u <a href="/wiki/Latinska_Amerika" title="Latinska Amerika">Latinskoj Americi</a>, mahom zbog blizine tih zemalja njihovom teritoriju. Kada je početkom 50-ih godina <a href="/w/index.php?title=Jacobo_%C3%81rbenz_Guzm%C3%A1n&action=edit&redlink=1" class="new" title="Jacobo Árbenz Guzmán (stranica ne postoji)">Jacobo Árbenz Guzmán</a> izabran za novog predsjednika <a href="/wiki/Gvatemala" title="Gvatemala">Gvatemale</a>, Sjedinjene Države su pomno pratile kapitalistički orijentiranu, reformsku politiku novog predsjednika. Ipak, kada se Árbenz Guzmán sukobio s američkom kompanijom <a href="/wiki/United_Fruit_Company" title="United Fruit Company">United Fruit Company</a> oko nacionalizacije, potonja je započela značajno lobiranje protiv njega,<a href="#cite_note-FOOTNOTESchlesingerKinzer199972–77-191">[191]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTESchlesingerKinzer199990–97-192">[192]</a> što je, konsekventno, dovelo do američke intervencije; dakako da je cjelokupna politička atmosfera Hladnoga rata kao i strah da su gvatemalsku vlast infiltrirali komunisti,<a href="#cite_note-FOOTNOTEGaddis1997177-193">[193]</a> doprinijela ovakvom raspletu, ali kriza s UFC-om je svakako bila okidač. Slično kao i u Iranu godinu ranije, <a href="/wiki/CIA" title="CIA">CIA</a> je <a href="/wiki/1954." class="mw-redirect" title="1954.">1954.</a> godine pokrenula <a href="/w/index.php?title=Dr%C5%BEavni_udar_u_Gvatemali_1954.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Državni udar u Gvatemali 1954. (stranica ne postoji)">Operaciju PBSUCCESS</a>, tokom koje je, u samo deset dana, Árbenz Guzmán svrgnut s vlasti,<a href="#cite_note-194">[194]</a> a na čelo zemlje je došla proamerička <a href="/wiki/Vojna_hunta" title="Vojna hunta">vojna hunta</a> na čijem je čelu bio <a href="/wiki/Carlos_Castillo_Armas" title="Carlos Castillo Armas">Carlos Castillo Armas</a>. Castillo Armas je zaustavio zemljišnu reformu koju je inicirao njegov prethodnik, denacionalizirao <a href="/wiki/United_Fruit_Company" title="United Fruit Company">United Fruit Company</a>, organizirao <a href="/w/index.php?title=Nacionalni_odbor_za_borbu_protiv_komunizma&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nacionalni odbor za borbu protiv komunizma (stranica ne postoji)">Nacionalni odbor za borbu protiv komunizma</a> i donio <a href="/w/index.php?title=Preventivni_kazneni_zakon_protiv_komunizma&action=edit&redlink=1" class="new" title="Preventivni kazneni zakon protiv komunizma (stranica ne postoji)">Preventivni kazneni zakon protiv komunizma</a>, sve to na direktan zahtjev Sjedinjenih Država.<a href="#cite_note-195">[195]</a> Ostale zemlje Centralne Amerike nisu bila, barem globalno gledajući, krizna žarišta; dio njih je bio izložen stalnim političkim turbulencijama i čestim smjenama vlasti (<a href="/wiki/Salvador" title="Salvador">Salvador</a>, <a href="/wiki/Honduras" title="Honduras">Honduras</a>, <a href="/wiki/Panama" title="Panama">Panama</a>), <a href="/w/index.php?title=Obitelj_Somoza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Obitelj Somoza (stranica ne postoji)">obitelj Somoza</a> je držala apsolutnu vlast u <a href="/wiki/Nikaragva" title="Nikaragva">Nikaragvi</a> uz američku podršku, <a href="/wiki/Britanski_Honduras" title="Britanski Honduras">Belize</a> je i dalje bio pod britanskom upravom, a jedino je <a href="/wiki/Kostarika" title="Kostarika">Kostarika</a>, pod <a href="/wiki/Jos%C3%A9_Figueres_Ferrer" title="José Figueres Ferrer">Joséom Figueresom Ferrerom</a>, ostvarila nekakav značajniji gospodarski i politički napredak. Svakako, sve su ove zemlje mahom provodile ili bile u skladu s američkom politikom, tako da značajnijih intervencija nije bilo. S druge strane, uvjerljiva pobjeda <a href="/w/index.php?title=Cheddi_Jagan&action=edit&redlink=1" class="new" title="Cheddi Jagan (stranica ne postoji)">Cheddija Jagana</a> i njegove <a href="/w/index.php?title=Narodna_progresivna_stranka_(Gvajana)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Narodna progresivna stranka (Gvajana) (stranica ne postoji)">Narodne progresivne stranke</a> (PPP) na kolonijalnim izborima u <a href="/w/index.php?title=Britanska_Gvajana&action=edit&redlink=1" class="new" title="Britanska Gvajana (stranica ne postoji)">Britanskoj Gvajani</a> posramila je kolonijalnu vlast u <a href="/wiki/London" title="London">Londonu</a>, koja je istoga ubrzo prisilila na ostavku, odbijajući priznati ustav još uvijek nezavisne zemlje.<a href="#cite_note-Rose_2002,_167-196">[196]</a> Kruna je na Jagana gledala kao na prosovjetskog komunista, što nije bila potpuna istina, te je ubrzo orkestrirala krah u PPP-u kako bi oslabila Jagana,<a href="#cite_note-Mars_&_Young_2004,_xviii-197">[197]</a> međutim ovaj je nanovo pobijedio na izborima <a href="/wiki/1957." class="mw-redirect" title="1957.">1957.</a> i <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine; službeni London je u to vrijeme ublažio svoj stav prema Jaganu, međutim na američki je zahtjev odlučio odgoditi priznanje nezavisnosti <a href="/wiki/Gvajana" title="Gvajana">Gvajane</a> do trenutka u kojem bi se pronašla umjerenija alternativa Jaganu.<a href="#cite_note-198">[198]</a> <a href="/wiki/Ju%C5%BEna_Amerika" title="Južna Amerika">Južna Amerika</a> je u ovom periodu bila, slično kao i većina Centralne, mala prijetnja za američku politiku, s tim da će se to u narednim desetljećima značajno promijeniti. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Kinesko–sovjetski_raskol">Kinesko–sovjetski raskol</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=21" title="Uredi odjeljak Kinesko–sovjetski raskol" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=21" title="Uredi kôd odjeljka Kinesko–sovjetski raskol">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/wiki/Kinesko-sovjetski_raskol" title="Kinesko-sovjetski raskol">Kinesko-sovjetski raskol</a></div></dd></dl> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:324px;max-width:324px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:322px;max-width:322px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Mao_Ts%C3%A9-toung,_portrait_en_buste,_assis,_faisant_face_%C3%A0_Nikita_Khrouchtchev,_pendant_la_visite_du_chef_russe_1958_%C3%A0_P%C3%A9kin.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/Mao_Ts%C3%A9-toung%2C_portrait_en_buste%2C_assis%2C_faisant_face_%C3%A0_Nikita_Khrouchtchev%2C_pendant_la_visite_du_chef_russe_1958_%C3%A0_P%C3%A9kin.jpg/320px-Mao_Ts%C3%A9-toung%2C_portrait_en_buste%2C_assis%2C_faisant_face_%C3%A0_Nikita_Khrouchtchev%2C_pendant_la_visite_du_chef_russe_1958_%C3%A0_P%C3%A9kin.jpg" decoding="async" width="320" height="204" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/Mao_Ts%C3%A9-toung%2C_portrait_en_buste%2C_assis%2C_faisant_face_%C3%A0_Nikita_Khrouchtchev%2C_pendant_la_visite_du_chef_russe_1958_%C3%A0_P%C3%A9kin.jpg/480px-Mao_Ts%C3%A9-toung%2C_portrait_en_buste%2C_assis%2C_faisant_face_%C3%A0_Nikita_Khrouchtchev%2C_pendant_la_visite_du_chef_russe_1958_%C3%A0_P%C3%A9kin.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/Mao_Ts%C3%A9-toung%2C_portrait_en_buste%2C_assis%2C_faisant_face_%C3%A0_Nikita_Khrouchtchev%2C_pendant_la_visite_du_chef_russe_1958_%C3%A0_P%C3%A9kin.jpg/640px-Mao_Ts%C3%A9-toung%2C_portrait_en_buste%2C_assis%2C_faisant_face_%C3%A0_Nikita_Khrouchtchev%2C_pendant_la_visite_du_chef_russe_1958_%C3%A0_P%C3%A9kin.jpg 2x" data-file-width="1576" data-file-height="1007" /></a></div><div class="thumbcaption">Nekadašnji saveznici, <a href="/wiki/Mao_Zedong" class="mw-redirect" title="Mao Zedong">Mao Zedong</a> i <a href="/wiki/Nikita_Hru%C5%A1%C4%8Dov" title="Nikita Hruščov">Nikita Hruščov</a> su se oštro sukobili oko nacionalnih interesa i ideoloških postavki, što je do <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine potpuno uništilo odnose njihovih zemalja. Mao je Hruščova nazvao "površnim skorojevićem", na što mu je ovaj uzvratio nazvavši ga "luđakom na tronu".</div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:322px;max-width:322px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Sino-Soviet_split_(1980).png" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ef/Sino-Soviet_split_%281980%29.png/320px-Sino-Soviet_split_%281980%29.png" decoding="async" width="320" height="140" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ef/Sino-Soviet_split_%281980%29.png/480px-Sino-Soviet_split_%281980%29.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ef/Sino-Soviet_split_%281980%29.png/640px-Sino-Soviet_split_%281980%29.png 2x" data-file-width="1425" data-file-height="625" /></a></div><div class="thumbcaption">Jedna od glavnih posljedica raskola bila je i pojačana borba dvaju sila za prevlast u komunističkom svijetu, u kojoj su Sovjeti ipak bili osjetno uspješniji: <div class="legend">  Sovjetski Savez i prosovjetske komunističke države</div> <div class="legend">  NR Kina i prokineske komunističke države</div> <div class="legend">  Neutralne komunističke države (<a href="/wiki/Sjeverna_Koreja" title="Sjeverna Koreja">Sjeverna Koreja</a> i <a href="/wiki/SFR_Jugoslavija" class="mw-redirect" title="SFR Jugoslavija">SFR Jugoslavija</a>)</div> <div class="legend">  Nekomunističke države</div></div></div></div></div></div> Iako je <a href="/wiki/Nikita_Hru%C5%A1%C4%8Dov" title="Nikita Hruščov">Hruščovljev</a> raskid sa <a href="/wiki/Staljinizam" title="Staljinizam">staljinizmom</a> načelno bio dobar potez, taj događaj iz <a href="/wiki/1956." class="mw-redirect" title="1956.">1956.</a> godine imao je ozbiljne posljedice po sovjetske odnose s <a href="/wiki/Mao_Zedong" class="mw-redirect" title="Mao Zedong">Maovom</a> <a href="/wiki/Kina" title="Kina">NR Kinom</a>; Sovjetski Savez i NR Kina su u to vrijeme bile dvije najveće komunističke zemlje na svijetu. Sam raskol započeo je u trenutku kada je Mao otvoreno stao u Staljinovu obranu, suprostavivši se tako Hruščovu i njegovom procesu destaljinizacije. Kineski vođa je optužio sovjetskog kolegu da je izgubio svoj revolucionarni duh te ga je nazvao površnim skorojevićem,<a href="#cite_note-Gaddis142-199">[199]</a> na što je ovaj Maoa opisao kao "luđaka na tronu",<a href="#cite_note-200">[200]</a> mahom se referirajući na njegov proratni stav prema Zapadnom bloku. Sam <a href="/wiki/Kinesko-sovjetski_raskol" title="Kinesko-sovjetski raskol">raskol</a> bio je posljedica dvaju velikih faktora, a to su bili nacionalni interesi obaju zemalja, ali i njihove različite interpretacije <a href="/wiki/Komunizam" title="Komunizam">komunističke ideologije</a>. Ovo potonje se najbolje manifestiralo kroz doktrinu <a href="/w/index.php?title=Mirna_koegzistencija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mirna koegzistencija (stranica ne postoji)">mirne koegzistencije</a>; dok je Maova Kina, po uzoru na Staljina, imala proratni stav prema Zapadu, odbijajući mirnu egzistenciju kao revizionizam,<a href="#cite_note-World_History_2000._p._769-201">[201]</a> jedna od osnovnih postavki Hruščovljeve vlasti bila je upravo ta doktrina. Razlike su s vremenom postajale sve očitije tako da je do <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine, kada je raskol bio potpun, postalo jasno da se dvije zemlje ideološki ne mogu približiti; <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Kine" title="Komunistička partija Kine">Komunistička partija Kine</a> je Sovjete tada nazvala "revizionističkim izdajicama".<a href="#cite_note-World_History_2000._p._769-201">[201]</a> Hruščov je u narednom periodu pokušao poboljšati odnose, međutim svaki njegov pokušaj je tvrdoglavo i bez razmišljanja odbijen od strane Kineza.<a href="#cite_note-Gaddis142-199">[199]</a> Takav rasplet doveo je do oštrog propagandnog rata između dvaju sila,<a href="#cite_note-202">[202]</a> ali i zaoštrene borbe za globalnu prevlast unutar komunističkog svijeta,<a href="#cite_note-203">[203]</a> u kojoj su Sovjeti ipak ostvarivali značajnu prednost. Također, raskol je za posljedicu imao zbližavanje Kine i Sjedinjenih Država tokom <a href="/wiki/1970e" class="mw-redirect" title="1970e">70-ih</a> godina, a odnosi između Kine i Sovjeta su ostali loši sve do samoga kraja Hladnog rata. Historičar Lorenz M. Lüthi je situaciju opisao na sljedeći način: <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote">Kinesko-sovjetski raskol je bio jedan od ključnih događaja Hladnoga rata, jednako važan kao i izgradnja Berlinskog zida, Kubanska raketna kriza, drugi Vijetnamski rat i približavanje Kine i Sjedinjenih Država. Raskol je pomogao u određivanju generalnih okvira Drugog Hladnog rata, a posebno je utjecao na tijek drugog Vijetnamskog rata.<div class="templatequotecite">– <cite><a href="/w/index.php?title=Lorenz_M._L%C3%BCthi&action=edit&redlink=1" class="new" title="Lorenz M. Lüthi (stranica ne postoji)">Lorenz M. Lüthi</a>, <a href="/w/index.php?title=The_Sino-Soviet_Split:_Cold_War_in_the_Communist_World&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Sino-Soviet Split: Cold War in the Communist World (stranica ne postoji)">The Sino-Soviet Split: Cold War in the Communist World</a><a href="#cite_note-204">[204]</a></cite></div></blockquote> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Svemirska_utrka">Svemirska utrka</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=22" title="Uredi odjeljak Svemirska utrka" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=22" title="Uredi kôd odjeljka Svemirska utrka">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/wiki/Svemirska_utrka" class="mw-redirect" title="Svemirska utrka">Svemirska utrka</a></div></dd></dl> Kao što je već rečeno, Hladni rat nije bio samo ideološko-političko-vojni sukob - bio je to sukob za prevlast u svim aspektima života, sukob dvaju velesila oko toga čiji će <a href="/w/index.php?title=Modus_vivendi&action=edit&redlink=1" class="new" title="Modus vivendi (stranica ne postoji)">modus vivendi</a> postati dominantan. Osim <a href="/w/index.php?title=Utrka_u_nuklearnom_naoru%C5%BEanju&action=edit&redlink=1" class="new" title="Utrka u nuklearnom naoružanju (stranica ne postoji)">utrke u nuklearnom naoružanju</a>,<a href="#cite_note-Byrd-30">[30]</a><a href="#cite_note-205">[205]</a> dvije sile su se u početnoj fazi natjecale i u tzv. <a href="/wiki/Svemirska_utrka" class="mw-redirect" title="Svemirska utrka">svemirskoj utrci</a>, koja je zapravo bila demonstracija sile dvaju blokova po pitanju letova u i istraživanja <a href="/wiki/Svemir" title="Svemir">svemira</a>. <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tleft"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:292px;max-width:292px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:147px;max-width:147px"><div class="thumbimage" style="height:190px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Yuri_Gagarin_in_Sweden,_1964_(cropped).jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Yuri_Gagarin_in_Sweden%2C_1964_%28cropped%29.jpg/145px-Yuri_Gagarin_in_Sweden%2C_1964_%28cropped%29.jpg" decoding="async" width="145" height="191" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Yuri_Gagarin_in_Sweden%2C_1964_%28cropped%29.jpg/218px-Yuri_Gagarin_in_Sweden%2C_1964_%28cropped%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Yuri_Gagarin_in_Sweden%2C_1964_%28cropped%29.jpg/290px-Yuri_Gagarin_in_Sweden%2C_1964_%28cropped%29.jpg 2x" data-file-width="895" data-file-height="1178" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:141px;max-width:141px"><div class="thumbimage" style="height:190px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:German_Titov.JPG" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/German_Titov.JPG/139px-German_Titov.JPG" decoding="async" width="139" height="191" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/German_Titov.JPG/209px-German_Titov.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/German_Titov.JPG/278px-German_Titov.JPG 2x" data-file-width="728" data-file-height="1000" /></a></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:129px;max-width:129px"><div class="thumbimage" style="height:158px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Aleksey_Leonov_ASTP_-_cropped.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7f/Aleksey_Leonov_ASTP_-_cropped.jpg/127px-Aleksey_Leonov_ASTP_-_cropped.jpg" decoding="async" width="127" height="158" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7f/Aleksey_Leonov_ASTP_-_cropped.jpg/191px-Aleksey_Leonov_ASTP_-_cropped.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7f/Aleksey_Leonov_ASTP_-_cropped.jpg/254px-Aleksey_Leonov_ASTP_-_cropped.jpg 2x" data-file-width="2635" data-file-height="3288" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:159px;max-width:159px"><div class="thumbimage" style="height:158px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:RIAN_archive_612748_Valentina_Tereshkova.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/RIAN_archive_612748_Valentina_Tereshkova.jpg/157px-RIAN_archive_612748_Valentina_Tereshkova.jpg" decoding="async" width="157" height="159" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/RIAN_archive_612748_Valentina_Tereshkova.jpg/236px-RIAN_archive_612748_Valentina_Tereshkova.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/RIAN_archive_612748_Valentina_Tereshkova.jpg/314px-RIAN_archive_612748_Valentina_Tereshkova.jpg 2x" data-file-width="1014" data-file-height="1024" /></a></div></div></div><div class="trow" style="display:flex"><div class="thumbcaption">Pioniri sovjetskog svemirskog programa, u smjeru kazaljke na satu: <a href="/wiki/Jurij_Gagarin" title="Jurij Gagarin">Jurij Gagarin</a>, prvi čovjek u svemiru; <a href="/wiki/German_Titov" title="German Titov">German Titov</a>, drugi kozmonaut u svemiru; <a href="/w/index.php?title=Valentina_Terje%C5%A1kova&action=edit&redlink=1" class="new" title="Valentina Terješkova (stranica ne postoji)">Valentina Terješkova</a>, prva žena u svemiru; i <a href="/wiki/Aleksej_Leonov" title="Aleksej Leonov">Aleksej Leonov</a>, prvi čovjek koji je hodao svemirom.</div></div></div></div> Svemirska utrka formalno je započela <a href="/wiki/2._kolovoza" class="mw-redirect" title="2. kolovoza">2. kolovoza</a> <a href="/wiki/1955." class="mw-redirect" title="1955.">1955.</a> godine, kada je Sovjetski Savez reagirao na američku objavu o slanju umjetnog satelita u svemir, koja je stigla četiri dana ranije, vlastitom objavom kako i oni namjeravaju lansirati umjetni satelit "u bliskoj budućnosti". Kako se ispostavilo, Sovjeti su bili brži u realizaciji svojih planova te su <a href="/wiki/4._listopada" class="mw-redirect" title="4. listopada">4. listopada</a> <a href="/wiki/1957." class="mw-redirect" title="1957.">1957.</a> godine s <a href="/wiki/Bajkonur" title="Bajkonur">kozmodroma Bajkonur</a> lansirali u svemir umjetni satelit <a href="/wiki/Sputnjik_1" title="Sputnjik 1">Sputnjik 1</a>,<a href="#cite_note-206">[206]</a> što je bio šok za Sjedinjene Države i doveo je do naglog ubrzanja svemirske utrke;<a href="#cite_note-test-207">[207]</a><a href="#cite_note-208">[208]</a> ovaj događaj izazvao je i svojevrsnu <a href="/w/index.php?title=Sputnjikova_kriza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sputnjikova kriza (stranica ne postoji)">krizu i paniku</a> u Sjedinjenim Državama zbog činjenice da su Sovjeti uspjeli u lansiranju umjetnog satelita, dok Amerikanci nisu (jedna od posljedica krize bilo je i osnivanje <a href="/wiki/NASA" title="NASA">NASA</a>-e).<a href="#cite_note-:2-209">[209]</a> Sovjeti su, doduše, bili generalno uspješniji u inicijalnoj fazi ove utrke. Nakon uspješnog slanja životinja u svemir, među kojima su naznačaniji psi <a href="/wiki/Lajka" title="Lajka">Lajka</a> te <a href="/wiki/Belka_i_Strelka" title="Belka i Strelka">Belka i Strelka</a>, Sovjetski Savez je <a href="/wiki/12._travnja" class="mw-redirect" title="12. travnja">12. travnja</a> <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine u letjelici <a href="/w/index.php?title=Vostok_1&action=edit&redlink=1" class="new" title="Vostok 1 (stranica ne postoji)">Vostok 1</a> u svemir poslao <a href="/wiki/Jurij_Gagarin" title="Jurij Gagarin">Jurija Gagarina</a>, koji je tako postao prvi čovjek u svemiru, što je bio novi šok za Amerikance.<a href="#cite_note-HallGagarin-210">[210]</a> Amerikanci su u međuvremenu uspjeli poslati <a href="/wiki/Alan_Shepard" title="Alan Shepard">Alana Sheparda</a><a href="#cite_note-211">[211]</a> i <a href="/w/index.php?title=Gus_Grissom&action=edit&redlink=1" class="new" title="Gus Grissom (stranica ne postoji)">Gusa Grissoma</a> u prvi suborbitalni let, međutim taj događaj nije imao velikog odjeka; već u kolovozu iste godine, <a href="/wiki/German_Titov" title="German Titov">German Titov</a> je postao drugi Sovjet u svemiru. Tokom <a href="/wiki/1963." class="mw-redirect" title="1963.">1963.</a>, Sovjetski Savez je u svemir poslao i prvu ženu, <a href="/w/index.php?title=Valentina_Terje%C5%A1kova&action=edit&redlink=1" class="new" title="Valentina Terješkova (stranica ne postoji)">Valentinu Terješkovu</a>,<a href="#cite_note-Hall194-218-212">[212]</a> a početkom <a href="/wiki/1965." class="mw-redirect" title="1965.">1965.</a> godine i <a href="/wiki/Aleksej_Leonov" title="Aleksej Leonov">Alekseja Leonova</a>, koji je napustio kapsulu letjelice <a href="/w/index.php?title=Voshod_2&action=edit&redlink=1" class="new" title="Voshod 2 (stranica ne postoji)">Voshod 2</a> i 12 minuta šetao svemirom.<a href="#cite_note-NYT650319-213">[213]</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:254px;max-width:254px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Apollo_11_Crew.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Apollo_11_Crew.jpg/250px-Apollo_11_Crew.jpg" decoding="async" width="250" height="196" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Apollo_11_Crew.jpg/375px-Apollo_11_Crew.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Apollo_11_Crew.jpg/500px-Apollo_11_Crew.jpg 2x" data-file-width="4200" data-file-height="3300" /></a></div><div class="thumbcaption">Posada <a href="/wiki/Apollo_11" title="Apollo 11">Apolla 11</a>, s lijeva na desno: <a href="/wiki/Neil_Armstrong" title="Neil Armstrong">Neil Armstrong</a>, <a href="/wiki/Michael_Collins_(astronaut)" title="Michael Collins (astronaut)">Michael Collins</a> i <a href="/wiki/Edwin_Aldrin" class="mw-redirect" title="Edwin Aldrin">Edwin Aldrin</a>.</div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Buzz_Aldrin_and_the_U.S._flag_on_the_Moon_-_GPN-2001-000012.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7b/Buzz_Aldrin_and_the_U.S._flag_on_the_Moon_-_GPN-2001-000012.jpg/250px-Buzz_Aldrin_and_the_U.S._flag_on_the_Moon_-_GPN-2001-000012.jpg" decoding="async" width="250" height="247" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7b/Buzz_Aldrin_and_the_U.S._flag_on_the_Moon_-_GPN-2001-000012.jpg/375px-Buzz_Aldrin_and_the_U.S._flag_on_the_Moon_-_GPN-2001-000012.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7b/Buzz_Aldrin_and_the_U.S._flag_on_the_Moon_-_GPN-2001-000012.jpg/500px-Buzz_Aldrin_and_the_U.S._flag_on_the_Moon_-_GPN-2001-000012.jpg 2x" data-file-width="3922" data-file-height="3882" /></a></div><div class="thumbcaption"><a href="/wiki/Edwin_Aldrin" class="mw-redirect" title="Edwin Aldrin">"Buzz" Aldrin</a> i <a href="/wiki/Zastava_SAD" class="mw-redirect" title="Zastava SAD">američka zastava</a> na <a href="/wiki/Mjesec" title="Mjesec">Mjesecu</a>, <a href="/wiki/1969." class="mw-redirect" title="1969.">1969.</a> godine. Fotografiju je izradio <a href="/wiki/Neil_Armstrong" title="Neil Armstrong">Neil Armstrong</a>.</div></div></div></div></div> Ipak, unatoč ranim sovjetskim uspjesima, vrhunac svemirske utrke uslijedio je <a href="/wiki/20._srpnja" class="mw-redirect" title="20. srpnja">20. srpnja</a> <a href="/wiki/1969." class="mw-redirect" title="1969.">1969.</a> godine, kada su Amerikanci u <a href="/wiki/Apollo_11" title="Apollo 11">Apollu 11</a> poslali prve ljude na <a href="/wiki/Mjesec" title="Mjesec">Mjesec</a>. Još nakon Gagarinova odlaska u svemir, američki predsjednik <a href="/wiki/John_F._Kennedy" title="John F. Kennedy">Kennedy</a> je svemursku utrku "preusmjerio" prema Mjesecu te je ubrzo uspio dobiti podršku za <a href="/wiki/Apollo_program" class="mw-redirect" title="Apollo program">program Apollo</a>; Kennedy je, ranije, čak predložio i zajednički sovjetsko-američki svemirski program, što je Hruščov bio inicijalno odbio.<a href="#cite_note-spacedaily-214">[214]</a> Tokom <a href="/wiki/1967." class="mw-redirect" title="1967.">1967.</a> godine, velik broj zemalja potpisao je <a href="/w/index.php?title=Sporazum_o_svemiru&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sporazum o svemiru (stranica ne postoji)">Sporazum o svemiru</a> u okviru djelovanja <a href="/wiki/UN" class="mw-redirect" title="UN">Ujedinjenih nacija</a>, kojim su definirana prava i obveze zemelja po pitanju svemira i njegova istraživanja. Iako Kennedy nije dočekao aktivniji razvoj lunarnog programa, krajem 60-ih su i Sovjeti i Amerikanci aktivno radili na programu slijetanja na Mjesec; sovjetski program je u jednoj fazi upao u ozbiljne probleme, što Amerikanci nisu znali.<a href="#cite_note-Cadbury318-19-215">[215]</a> Nakon nekoliko probnih letova i misija, letjelica <a href="/wiki/Apollo_11" title="Apollo 11">Apollo 11</a> je konačno trebala sletjeti na mjesec, što se i dogodilo <a href="/wiki/20._srpnja" class="mw-redirect" title="20. srpnja">20. srpnja</a> <a href="/wiki/1969." class="mw-redirect" title="1969.">1969.</a> godine. Posadu Apolla 11 sačinjavali su <a href="/wiki/Neil_Armstrong" title="Neil Armstrong">Neil Armstrong</a>, <a href="/wiki/Michael_Collins_(astronaut)" title="Michael Collins (astronaut)">Michael Collins</a> i <a href="/wiki/Edwin_Aldrin" class="mw-redirect" title="Edwin Aldrin">Edwin "Buzz" Aldrin</a>, koji su tako u povijesnom trenutku postali prvi ljudi na <a href="/wiki/Mjesec" title="Mjesec">Mjesecu</a>.<a href="#cite_note-216">[216]</a> Misija Apolla 11, koju je astronaut <a href="/w/index.php?title=Frank_Borman&action=edit&redlink=1" class="new" title="Frank Borman (stranica ne postoji)">Frank Borman</a> kasnije nazvao "samo još jednom bitkom Hladnog rata",<a href="#cite_note-217">[217]</a> bila je uspjeh, međutim, kako se ispostavilo, i vrhunac svemirske utrke. S jedne strane, Amerikanci su odnijeli pobjedu u ovoj utrci i ostvarili svoj cilj,<a href="#cite_note-218">[218]</a> što je praktički dokinulo potrebu za daljnjim, revolucionarnim potezima, čega je <a href="/wiki/NASA" title="NASA">NASA</a> bila itekako svjesna;<a href="#cite_note-219">[219]</a> s druge strane, Sovjeti su bili svjesni svog poraza te su se odlučili koncentrirati na svemirske postaje. No, unatoč daljnjim napretcima u istraživanju svemira, sama svemirska utrka je nakon američkog slijetana na Mjesec da facto završila. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Kubanska_revolucija_i_Zaljev_svinja">Kubanska revolucija i Zaljev svinja</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=23" title="Uredi odjeljak Kubanska revolucija i Zaljev svinja" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=23" title="Uredi kôd odjeljka Kubanska revolucija i Zaljev svinja">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Kubanska_revolucija" title="Kubanska revolucija">Kubanska revolucija</a> i <a href="/wiki/Invazija_u_Zaljevu_svinja" title="Invazija u Zaljevu svinja">Invazija u Zaljevu svinja</a></div></dd></dl> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:CheyFidel.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/CheyFidel.jpg/220px-CheyFidel.jpg" decoding="async" width="220" height="294" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/CheyFidel.jpg/330px-CheyFidel.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/CheyFidel.jpg/440px-CheyFidel.jpg 2x" data-file-width="1197" data-file-height="1600" /></a><figcaption><a href="/wiki/Che_Guevara" title="Che Guevara">Che Guevara</a> i <a href="/wiki/Fidel_Castro" title="Fidel Castro">Fidel Castro</a> na fotografiji <a href="/wiki/Alberto_Korda" title="Alberto Korda">Alberta Korde</a> iz <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine. Njih su dvojica bili ključne ličnosti <a href="/wiki/Kubanska_revolucija" title="Kubanska revolucija">Kubanske revolucije</a>, njezini idejni začetnici i glavni realizatori, ali i vrlo bliski prijatelji i suradnici.</figcaption></figure> Iako su Sjedinjene Države bile mahom uspješne u "tjeranju" komunizma od svoje interesne zone, krajem 50-ih godina, <a href="/wiki/Kuba" title="Kuba">Kuba</a> se pokazala kao žarište koje je komunizam dovelo, praktički, pred njihova vrata. Naime, Kubom je u tom periodu vladao <a href="/wiki/Fulgencio_Batista" title="Fulgencio Batista">Fulgencio Batista</a>, vojni diktator čija je vladavina postajala sve nepopularnija u narodu, mahom zbog njegovih veza s organiziranim kriminalom i dopuštanja Amerikancima da dominiraju kubanskim tržištem. Iako je <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Kube" title="Komunistička partija Kube">Komunistička partija Kube</a> inicijalno podržavala Batistu, <a href="/wiki/Fidel_Castro" title="Fidel Castro">Fidel Castro</a>, tada mladi odvjetnik i aktivist, već je <a href="/wiki/1952." class="mw-redirect" title="1952.">1952.</a> godine pokrenuo peticiju za njegovu smjenu; kada je shvatio da se Batista neće moći ukloniti legalnim sredstvima, Castro se odlučio za drugi put. Zajedno s bratom <a href="/wiki/Ra%C3%BAl_Castro" title="Raúl Castro">Raúlom</a>, Castro je organizirao revolucionarni <a href="/wiki/Movimiento_26_de_Julio" title="Movimiento 26 de Julio">Movimiento 26 de Julio</a>, koji je u srpnju <a href="/wiki/1953." class="mw-redirect" title="1953.">1953.</a> godine izveo iznenadni <a href="/wiki/Kasarne_Moncada" title="Kasarne Moncada">napad na kasarne Moncada</a>, koji je, doduše, završio neuspjehom, ali je potaknuo revolucionare na reorganizaciju pokreta u <a href="/wiki/Meksiko" title="Meksiko">Meksiku</a>. Uz braću Castro, pokret su predvodili ugledni revolucionar <a href="/wiki/Che_Guevara" title="Che Guevara">Che Guevara</a> te <a href="/wiki/Camilo_Cienfuegos" title="Camilo Cienfuegos">Camilo Cienfuegos</a>; nakon reorganizacije, pokret se odlučio za <a href="/wiki/Gerila" class="mw-redirect" title="Gerila">gerilsko ratovanje</a>, što se, na koncu, pokazalo uspješnim. Nakon nekoliko godina gerilskog ratovanja, tokom kojih je <a href="/wiki/Dwight_D._Eisenhower" title="Dwight D. Eisenhower">Eisenhowerova</a> administracija odbijala slati oružje Kubi, Batistina vlast postepeno je slabila i nakon kraha njegove velike ofenzive, Castro i revolucionari su krenuli u direktni napad i tokom <a href="/wiki/1959." class="mw-redirect" title="1959.">1959.</a> godine uspješno oborili Batistu s vlasti, uspostavivši tako komunistički režim vrlo blizu američkog teritorija.<a href="#cite_note-220">[220]</a> Iako su Amerikanci još neko vrijeme održavali diplomatske odnose s Castrovom Kubom, Eisenhower je namjerno napustio <a href="/wiki/Washington,_D.C." title="Washington, D.C.">Washington</a> kako bi izbjegao susret s Castrom u travnju, tako da se ovaj sastao s potpredsjednikom <a href="/wiki/Richard_Nixon" title="Richard Nixon">Nixonom</a>.<a href="#cite_note-221">[221]</a> Već u ožujku <a href="/wiki/1960." class="mw-redirect" title="1960.">1960.</a> godine, Castro je započeo pregovore o kupnji oružja sa zemljama Istočnog bloka.<a href="#cite_note-222">[222]</a> Castrovi potezi zabrinuli su Eisenhowera, koji je ubrzo, preko <a href="/wiki/CIA" title="CIA">CIA</a>-je, započeo s izradom plana za njegovo svrgavanje; netom prije napuštanja <a href="/wiki/Bijela_ku%C4%87a" title="Bijela kuća">Bijele kuće</a> u siječnju <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine, Eisenhower je prekinuo diplomatske odnose s Kubom. CIA je nastavila s izradom plana, a u travnju iste godine, novoizabrani predsjednik, <a href="/wiki/John_F._Kennedy" title="John F. Kennedy">John F. Kennedy</a>, odobrio je realizaciju plana, koji se zapravo sastojao od vojne <a href="/wiki/Invazija_u_Zaljevu_svinja" title="Invazija u Zaljevu svinja">invazije u Zaljevu svinja</a>, koja je za cilj imala svrgavanje Castra, uz dodatnu pomoć kubanskih antirevolucionara. Unatoč inicijalnom uspjehu, jer invazija je iznenadila Kubance, američke snage su ubrzo ostale bez planirane podrške jer je Kennedy odustao od zračne potpore kada je svijet saznao za invaziju;<a href="#cite_note-223">[223]</a> pod Castrovim vodstvom, kubanske snage su bez većih problema odbile invaziju, što je bio veliki neuspjeh za Amerikance. Ova pobjeda dodatno je učvrstila Castrovu poziciju i od njega učinila narodnog heroja, ali je bila i veliki udarac i nova javna sramota za Sjedinjene Države.<a href="#cite_note-Smith_1998,_95-224">[224]</a> Nakon ovoga, Castro je osjetno ojačao odnose sa Sovjetskim Savezom, koji se obvezao na dodatnu pomoć njegovu režimu,<a href="#cite_note-Smith_1998,_95-224">[224]</a> na što Amerikanci nisu gledali blagonaklono. Iako se tako činilo, Kuba nije prestala biti krizno žrtište i ubrzo će upravo ona biti okosnica jedne od najvećih hladnoratovskih kriza. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Berlinska_kriza_iz_1961.">Berlinska kriza iz 1961.</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=24" title="Uredi odjeljak Berlinska kriza iz 1961." class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=24" title="Uredi kôd odjeljka Berlinska kriza iz 1961.">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/w/index.php?title=Berlinska_kriza_(1961.)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Berlinska kriza (1961.) (stranica ne postoji)">Berlinska kriza (1961.)</a>, <a href="/wiki/Berlinski_zid" title="Berlinski zid">Berlinski zid</a> i <a href="/w/index.php?title=Emigracija_i_dezerterstvo_iz_Isto%C4%8Dnog_bloka&action=edit&redlink=1" class="new" title="Emigracija i dezerterstvo iz Istočnog bloka (stranica ne postoji)">Emigracija i dezerterstvo iz Istočnog bloka</a></div></dd></dl> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:234px;max-width:234px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:232px;max-width:232px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Berlin_Wall_1961-11-20.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Berlin_Wall_1961-11-20.jpg/230px-Berlin_Wall_1961-11-20.jpg" decoding="async" width="230" height="162" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Berlin_Wall_1961-11-20.jpg/345px-Berlin_Wall_1961-11-20.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Berlin_Wall_1961-11-20.jpg/460px-Berlin_Wall_1961-11-20.jpg 2x" data-file-width="500" data-file-height="352" /></a></div><div class="thumbcaption">Fotografija izgradnje <a href="/wiki/Berlinski_zid" title="Berlinski zid">Berlinskog zida</a>, <a href="/wiki/20._studenog" class="mw-redirect" title="20. studenog">20. studenog</a> <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine.</div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:232px;max-width:232px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:East_Berlin_Death_Strip_seen_from_Axel_Springer_Building_1984.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/db/East_Berlin_Death_Strip_seen_from_Axel_Springer_Building_1984.jpg/230px-East_Berlin_Death_Strip_seen_from_Axel_Springer_Building_1984.jpg" decoding="async" width="230" height="173" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/db/East_Berlin_Death_Strip_seen_from_Axel_Springer_Building_1984.jpg/345px-East_Berlin_Death_Strip_seen_from_Axel_Springer_Building_1984.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/db/East_Berlin_Death_Strip_seen_from_Axel_Springer_Building_1984.jpg/460px-East_Berlin_Death_Strip_seen_from_Axel_Springer_Building_1984.jpg 2x" data-file-width="2048" data-file-height="1536" /></a></div><div class="thumbcaption">Fotografija Berlinskog zida iz <a href="/wiki/1984." class="mw-redirect" title="1984.">1984.</a> godine, koja prikazuje "pojas smrti", koji je onemogućavao prijelaz preko zida.</div></div></div></div></div> Kao što je rečeno, <a href="/wiki/Berlinska_blokada" title="Berlinska blokada">Berlinska blokada</a> i podjela Njemačke na <a href="/wiki/Zapadna_Njema%C4%8Dka" title="Zapadna Njemačka">Zapadnu</a> i <a href="/wiki/Isto%C4%8Dna_Njema%C4%8Dka" title="Istočna Njemačka">Istočnu</a> te <a href="/w/index.php?title=Berlinski_ultimatum&action=edit&redlink=1" class="new" title="Berlinski ultimatum (stranica ne postoji)">Berlinski ultimatum</a> iz <a href="/wiki/1958." class="mw-redirect" title="1958.">1958.</a> godine bili su tek uvod u u veliku krizu koja je taj grad i tu podijeljenu državu zahvatila tokom <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine; ipak, to je bila posljednja velika politička kriza koja je zadesila to područje i koja se, generalno, ticala poslijeratne sudbine podijeljene Njemačke. Nova kriza bila je vezana uz <a href="/wiki/Emigracija" title="Emigracija">emigraciju</a>, a bila je direktna posljedica proširenja <a href="/w/index.php?title=Emigracija_i_dezerterstvo_iz_Isto%C4%8Dnog_bloka&action=edit&redlink=1" class="new" title="Emigracija i dezerterstvo iz Istočnog bloka (stranica ne postoji)">restriktivne sovjetske emigracijske politike</a> na ostale zemlje Istočnog bloka tokom ranih 50-ih godina.<a href="#cite_note-dowty114-225">[225]</a> Kako je <a href="/wiki/Isto%C4%8Dna_Njema%C4%8Dka" title="Istočna Njemačka">Istočna Njemačka</a> bila pod izrazito snažnim sovjetskim utjecajem zbog svoje specifične pozicije i situacije, ta se politika posebno odrazila na kontrolu kretanja ljudi iz <a href="/wiki/Isto%C4%8Dni_Berlin" title="Istočni Berlin">Istočnog</a> u <a href="/wiki/Zapadni_Berlin" title="Zapadni Berlin">Zapadni Berlin</a>, odnosno iz Istočne u Zapadnu Njemačku. Ipak, upravo je Berlin bio krizna točka, odnosno "rupa" kroz koju je stotine tisuća stanovnika Istočne Njemačke godišnje bježalo s Istoka na Zapad, a sve zbog činjenice da su čak četiri strane vojske nadzirale kretanja u gradu.<a href="#cite_note-harrison99-226">[226]</a> Nakon što je Hruščov dao i povukao ultimatum, a kriza s avionom U-2 otkazala sastanak svjetskih vođa u <a href="/wiki/Pariz" title="Pariz">Parizu</a>, Hruščov je u lipnju <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine na samitu u <a href="/wiki/Be%C4%8D" title="Beč">Beču</a> dao novi <a href="/wiki/Ultimatum" title="Ultimatum">ultimatum</a> <a href="/wiki/John_F._Kennedy" title="John F. Kennedy">Kennedyju</a>,<a href="#cite_note-227">[227]</a> koji se, za razliku od svoga prethodnika, ipak ogradio od bilo kakvog konflikta; istovremeno, Istočna Njemačka prolazila je kroz masivni "<a href="/w/index.php?title=Odljev_mozgova&action=edit&redlink=1" class="new" title="Odljev mozgova (stranica ne postoji)">odljev mozgova</a>" i do <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine, gotovo je 20% stanovnika Istočne Njemačke emigriralo na Zapad.<a href="#cite_note-dowty122-228">[228]</a> Nakon što je ultimatum odbijen, vlasti Istočne Njemačke, na čijem je čelu bio <a href="/wiki/Walter_Ulbricht" title="Walter Ulbricht">Walter Ulbricht</a>, započele su s postavljanjem visoke bodljikave žice duž granice Istočnog i Zapadnog Berlina, što je bio samo preludij za izgradnju <a href="/wiki/Zid" title="Zid">zida</a>. Iako su se radovi, kao i sakupljanje građevinskog materijala, odvijali u relativnoj tajnosti, većina tamošnjih stanovnika bila je svjesna tih zbivanja. Tokom lipnja <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine, Ulbricht je na međunarodnoj novinskoj konferenciji izjavio: "Niemand hat die Absicht, eine Mauer zu errichten!" (<a href="/wiki/Srpskohrvatski" class="mw-redirect" title="Srpskohrvatski">srpskohrvatski</a>: "Nitko nema namjeru graditi nikakav zid!"); bio je to prvi put da se termin "zid" koristio u kontekstu ograđivanja i izoliranja Istočnog Berlina od ostatka grada. Nekoliko mjeseci kasnije, točnije <a href="/wiki/12._kolovoza" class="mw-redirect" title="12. kolovoza">12. kolovoza</a> <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine, na vrtnoj zabavi čelnika Istočne Njemačke, Ulbricht je potpisao dokument kojim je odobrio izgradnju zida; do sljedećeg jutra, granica za Zapadni Berlin je zatvorena, a započela je izgradnja <a href="/wiki/Berlinski_zid" title="Berlinski zid">Berlinskog zida</a>.<a href="#cite_note-pearson75-229">[229]</a> Zid je u potpunosti ogradio Istočni Berlin i onemogućio normalan tranzit prema Zapadu, a između zida i stambenih kuća je ostavljen visoko osigurani "pojas smrti", gdje su istočnonjemački stražari strogo pazili na moguće dezertere. Kako je ova odluka direktno kršila ranije dogovore između velikih sila, Zapad nije blagonaklono gledao na ovaj potez, posebice jer je onemogućio slobodan tranzit kroz grada. Situacija je umalo eskalirala u listipadu <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine, kada su istočnonjemački granični časnici zaustavili američkog generala, koji je išao u teatar, na slavnom <a href="/w/index.php?title=Checkpoint_Charlie&action=edit&redlink=1" class="new" title="Checkpoint Charlie (stranica ne postoji)">Checkpoint Charlieju</a> te su mu onemogućili prolazak. Amerikanci su tada uperili svoje tenkove prema Istočnom Berlinu, na što su Sovjeti uzvratili istom mjerom. Ipak, do izmjene vatre nije došlo i tenkovi su se ubrzo povukli. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Kubanska_raketna_kriza_i_Hruščovljev_pad">Kubanska raketna kriza i Hruščovljev pad</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=25" title="Uredi odjeljak Kubanska raketna kriza i Hruščovljev pad" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=25" title="Uredi kôd odjeljka Kubanska raketna kriza i Hruščovljev pad">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Kubanski_projekt" class="mw-redirect" title="Kubanski projekt">Kubanski projekt</a> i <a href="/wiki/Kubanska_raketna_kriza" title="Kubanska raketna kriza">Kubanska raketna kriza</a></div></dd></dl> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:U2_Image_of_Cuban_Missile_Crisis.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0e/U2_Image_of_Cuban_Missile_Crisis.jpg/270px-U2_Image_of_Cuban_Missile_Crisis.jpg" decoding="async" width="270" height="214" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0e/U2_Image_of_Cuban_Missile_Crisis.jpg/405px-U2_Image_of_Cuban_Missile_Crisis.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0e/U2_Image_of_Cuban_Missile_Crisis.jpg/540px-U2_Image_of_Cuban_Missile_Crisis.jpg 2x" data-file-width="591" data-file-height="468" /></a><figcaption>Zračna fotografija američkog <a href="/w/index.php?title=U-2&action=edit&redlink=1" class="new" title="U-2 (stranica ne postoji)">U-2</a> špijunskog aviona iz <a href="/wiki/1962." class="mw-redirect" title="1962.">1962.</a> godine, koja prikazuje sovjetske rakete na <a href="/wiki/Kuba" title="Kuba">Kubi</a>, što je bio okidač za <a href="/wiki/Kubanska_raketna_kriza" title="Kubanska raketna kriza">raketnu krizu</a>.</figcaption></figure> Nakon neuspjeha u <a href="/w/index.php?title=Zaljev_svinja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Zaljev svinja (stranica ne postoji)">Zaljevu svinja</a>, Sjedinjene Države su nastavile svoje pokušaje da svrgnu <a href="/wiki/Fidel_Castro" title="Fidel Castro">Castra</a> s vlasti na <a href="/wiki/Kuba" title="Kuba">Kubi</a>. Kennedyjeva administracija je koristila različite metode, ovoga puta mahom subverzivne, kako bi ostvarila svoj cilj, a najviše nade se polagalo u tajni vladin plan, nazvan <a href="/wiki/Kubanski_projekt" class="mw-redirect" title="Kubanski projekt">Kubanski projekt</a> (ili <a href="/wiki/Operacija_Mongoose" title="Operacija Mongoose">Operacija Mongoose</a>), kojeg je uz odobrenje predsjednika od <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine vodila i organizirala <a href="/wiki/CIA" title="CIA">CIA</a>. Ultimativni cilj ove operacije bilo je, dakle, svrgavanje Castra, međutim preko serije tajnih operacija i poticanja Castrovih protivnika na pobunu, za razliku od ranijeg pokušaja vojne invazije; američka vojna intervencija nije, doduše, bila isključena, ali samo u slučaju realne potrebe - ona više nije bila u primarnom fokusu. U veljači <a href="/wiki/1962." class="mw-redirect" title="1962.">1962.</a>, <a href="/wiki/Nikita_Hru%C5%A1%C4%8Dov" title="Nikita Hruščov">Nikita Hruščov</a>, koji je u međuvremenu učvrstio odnose s Castrom, saznao je za ovaj američki plan kao i za još jedan od strane Kennedyja organizirani <a href="/w/index.php?title=Poku%C5%A1aji_atentata_na_Fidela_Castra&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pokušaji atentata na Fidela Castra (stranica ne postoji)">pokušaj atentata na Castra</a> (navodno ih je bilo ukupno 638).<a href="#cite_note-Zubok_1994,_158-159-230">[230]</a><a href="#cite_note-nydaily-231">[231]</a><a href="#cite_note-232">[232]</a> Svjesni rastućeg američkog utjecaja, kao i pretpostavljene američke prednosti u <a href="/w/index.php?title=Utrka_u_nuklearnom_naoru%C5%BEanju&action=edit&redlink=1" class="new" title="Utrka u nuklearnom naoružanju (stranica ne postoji)">utrci u nuklearnom naoružanju</a>, Sovjeti su izradili tajni plan, <a href="/w/index.php?title=Operacija_Andir&action=edit&redlink=1" class="new" title="Operacija Andir (stranica ne postoji)">Operaciju Anadir</a>, kako bi uspostavili balans.<a href="#cite_note-Zubok_1994,_158-159-230">[230]</a> Cilj plana bilo je slanje sovjetskih nuklearnih raketa na Kubu bez američkog znanja, međutim Sovjeti su bili informirani da Castro neće tako lako pristati na takav rasplet.<a href="#cite_note-233">[233]</a> Nakon sastanka sa sovjetskim nuklearnim stručnjacima, Castro je na koncu ipak pristao na primanje nuklearnog oružja<a href="#cite_note-gwu-234">[234]</a> i konkretan plan s Hruščovim dogovoren je u svibnju <a href="/wiki/1962." class="mw-redirect" title="1962.">1962.</a> godine. Iako su sovjeti uspjeli transportirati dio oružja do Kube, Amerikanci su ubrzo saznali za taj plan te su hitro obavijestili Kennedyja, koji je razmatrao nekoliko mogućih solucija - od potpune pasivnosti, preko vojne invazije, do blokade otoka;<a href="#cite_note-235">[235]</a> na kraju se odlučio za potonju, uz slanje ultimatuma Sovjetima. <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:494px;max-width:494px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:182px;max-width:182px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:John_F._Kennedy,_White_House_photo_portrait,_looking_up.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5e/John_F._Kennedy%2C_White_House_photo_portrait%2C_looking_up.jpg/180px-John_F._Kennedy%2C_White_House_photo_portrait%2C_looking_up.jpg" decoding="async" width="180" height="233" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5e/John_F._Kennedy%2C_White_House_photo_portrait%2C_looking_up.jpg/270px-John_F._Kennedy%2C_White_House_photo_portrait%2C_looking_up.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5e/John_F._Kennedy%2C_White_House_photo_portrait%2C_looking_up.jpg/360px-John_F._Kennedy%2C_White_House_photo_portrait%2C_looking_up.jpg 2x" data-file-width="748" data-file-height="970" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:157px;max-width:157px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Fidel_Castro_1950s.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Fidel_Castro_1950s.jpg/155px-Fidel_Castro_1950s.jpg" decoding="async" width="155" height="229" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Fidel_Castro_1950s.jpg/233px-Fidel_Castro_1950s.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Fidel_Castro_1950s.jpg/310px-Fidel_Castro_1950s.jpg 2x" data-file-width="692" data-file-height="1024" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:149px;max-width:149px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Nikita_Khrouchtchev_NASA.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Nikita_Khrouchtchev_NASA.jpg/147px-Nikita_Khrouchtchev_NASA.jpg" decoding="async" width="147" height="230" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Nikita_Khrouchtchev_NASA.jpg/221px-Nikita_Khrouchtchev_NASA.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Nikita_Khrouchtchev_NASA.jpg/294px-Nikita_Khrouchtchev_NASA.jpg 2x" data-file-width="600" data-file-height="940" /></a></div></div></div><div class="trow" style="display:flex"><div class="thumbcaption">Glavni akteri <a href="/wiki/Kubanska_raketna_kriza" title="Kubanska raketna kriza">Kubanske raketne krize</a>, s lijeva na desno: <a href="/wiki/John_F._Kennedy" title="John F. Kennedy">John F. Kennedy</a>, predsjednik Sjedinjenih Država; <a href="/wiki/Fidel_Castro" title="Fidel Castro">Fidel Castro</a>, vođa Kube; i <a href="/wiki/Nikita_Hru%C5%A1%C4%8Dov" title="Nikita Hruščov">Nikita Hruščov</a>, vođa Sovjetskog Saveza. I dok će Kennedyju popularnost nakon krize osjetno porasti, Hruščov će u mirnom puču biti uklonjen s vlasti; Castro se i nakon krize, prilično zaštićen, zadržao na vlasti na Kubi, čiji su se odnosi sa Sovjetskim Savezom osjetno pogoršali.</div></div></div></div> <a href="/wiki/Kubanska_raketna_kriza" title="Kubanska raketna kriza">Kubanska raketna kriza</a> postala je tako, do tada, najveća kriza Hladnoga rata i prvi otvoreni sukob s prijetnjom vojne eskalacije između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza. S obzirom da su u pitanju bile nuklearne sile, prijetnja je bila itekako velika, a svijet je bio bliže <a href="/wiki/Nuklearni_rat" title="Nuklearni rat">nuklearnom ratu</a> nego ikada u svojoj povijesti.<a href="#cite_note-236">[236]</a> Iako nitko nije povlačio konkretne poteze, obje strane bile su spremne na rat do uništenja, a Castro je čak, kasnije, priznao: "Ja bih pristao na korištenje nuklearnog oružja... ionako smo uzeli zdravo za gotovo da će se ovo pretvoriti u nuklearni rat i da ćemo mi potpuno nestati."<a href="#cite_note-237">[237]</a> Ipak, ni Hruščov ni Kennedy nisu bili apsolutno voljni pokrenuti takav sukob tako da su se, u jeku napetosti i neizvjesnosti, odvijali tajni pregovori u kojima je Hruščov Kennedyju ponudio potpuno povlačenje sovjetskih brodova, uz uvjet da se Amerikanci obvežu da neće izvršiti vojnu invaziju na Kubu, niti će podržati ikakvu invaziju od strane druge zemlje;<a href="#cite_note-chrono28sep26oct-238">[238]</a><a href="#cite_note-239">[239]</a> uz to, tajno je dogovoreno da će Amerikanci ukloniti svoje oružje iz <a href="/wiki/Italija" title="Italija">Italije</a> i <a href="/wiki/Turska" title="Turska">Turske</a>, ako Sovjeti uklone svoje iz Kube. Svjesni kako je to jedini način da izbjegnu potpunu katastrofu, vođe su pristali na ovaj dogovor i kriza je, tako, prekinuta, uz potpuno poštivanje javnih i tajnih stipulacija samog dogovora.<a href="#cite_note-240">[240]</a><a href="#cite_note-241">[241]</a> Kubanska raketna kriza ostavila je velikog traga na buduća zbivanja. U kontekstu utrke u nuklearom naoružanju, kriza je izrodila prve napore za ograničavanje nuklearnog naoružanja i poboljšanje međunarodnih odnosa,<a href="#cite_note-Palmowski-125">[125]</a> iako je prvi takav sporazum, <a href="/w/index.php?title=Antarkti%C4%8Dki_sporazum&action=edit&redlink=1" class="new" title="Antarktički sporazum (stranica ne postoji)">Antarktički sporazum</a>, stupio na snagu još <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine.<a href="#cite_note-242">[242]</a> Uz to, raketna kriza je dovela do uspostave <a href="/w/index.php?title=Linija_Moskva%E2%80%93Washington&action=edit&redlink=1" class="new" title="Linija Moskva–Washington (stranica ne postoji)">direktne telefonske linije između Moskve i Washingtona</a> (tzv. "crveni telefon"), s ciljem bržeg rješavanja eventualnih sporova kroz direktnu komunikaciju dvaju svjetskih vođa.<a href="#cite_note-Stone-243">[243]</a> Kriza je, također, imala snažnog utjecaja i na sudbinu Kennedyja i Hruščova, čija je "humanost" ultimativno dovela do mirnog rješavanja krize.<a href="#cite_note-FOOTNOTEKenney2000189-244">[244]</a> I dok je Kennedyju popularnost rekordno porasla,<a href="#cite_note-FOOTNOTEReeves1993425-245">[245]</a> uz mišljenje kako su se Sjedinjene Države postavile čvrsto i hrabro riješile situaciju, Hruščov je bio na izlaznim vratima. Naime, Sjedinjene Države su bile "pobjednice" u ovoj krizi, pokazavši čvrstu volju i nespremnost na popuštanje zahtjevima s Istoka, što je bio ideološki boost koji je Zapadu bio itekako koristan; s druge strane, novi Hruščovljev "poraz" je od strane <a href="/wiki/Politbiro" title="Politbiro">Politbiroa</a> i službene Moskve gledan kao međunarodna sramota neviđenih razmjera i situacija u kojoj su se Sovjeti kukavički povukli iz problema kojeg su sami zakuhali (naravno, treba istaknuti kako je uklanjanje raketa iz Turske i Italije, pri čemu je Hruščov pokazao veliku smjelost, ostalo tajno čak i za Politbiro). Uz to, Castro je na ovakav rasplet gledao kao na sovjetsku izdaju, što je dovelo do osjetnog pogoršanja sovjetsko-kubanskih odnosa u narednom periodu, unatoč činjenici da je Hruščov isposlovao i osigurao zaštitu Kube od invazije Zapada. Kada se ovomu doda i sramota kojoj je Hruščov bio izložen nakon odobrenja izgradnje <a href="/wiki/Berlinski_zid" title="Berlinski zid">Berlinskog zida</a> (kojeg se smatralo javnom sramotom cijelog komunizma),<a href="#cite_note-Gaddis119-246">[246]</a> bilo je jasno da je njegovoj karijeri na čelu Sovjetskog Saveza došao kraj. Optužen za oholost i nesposobnost, uništavanje sovjetske poljoprivrede i dovođenje svijeta na rub nuklearnog rata,<a href="#cite_note-Gaddis119-246">[246]</a> Hruščov je smijenjen u listopadu <a href="/wiki/1964." class="mw-redirect" title="1964.">1964.</a> godine u mirnom puču kojega je organizirao njegov nasljednik, <a href="/wiki/Leonid_Bre%C5%BEnjev" title="Leonid Brežnjev">Leonid Brežnjev</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTETaubman2003615-247">[247]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTETaubman2003617-248">[248]</a> Nakon što se vratio u Moskvu s putovanja, Hruščov je informiran o smjeni te je zamoljen da se ne opire, što je ovaj i prihvatio, osiguravši si tako, barem, mirno umirovljenje<a href="#cite_note-Gaddis119-246">[246]</a> dok su pučisti na čelu s Brežnjevom preuzeli vlast. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Sukobi_u_periodu_detanta_(1962–79)">Sukobi u periodu detanta (1962–79)</h2>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=26" title="Uredi odjeljak Sukobi u periodu detanta (1962–79)" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=26" title="Uredi kôd odjeljka Sukobi u periodu detanta (1962–79)">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat_(1962%E2%80%931979)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hladni rat (1962–1979) (stranica ne postoji)">Hladni rat (1962–1979)</a></div></dd></dl> Tokom <a href="/wiki/1960e" class="mw-redirect" title="1960e">60-ih</a> i <a href="/wiki/1970e" class="mw-redirect" title="1970e">70-ih</a>, sudionici Hladnoga rata nastojali su izgraditi novi, kompliciraniji sustav međunarodnih odnosa u kojem svijet više ne bi bio podijeljen na dva očito suprostavljena bloka.<a href="#cite_note-Karabell-71">[71]</a> Od kraja <a href="/wiki/Drugi_svjetski_rat" title="Drugi svjetski rat">Drugog svjetskog rata</a>, <a href="/wiki/Zapadna_Europa" class="mw-redirect" title="Zapadna Europa">Zapadna Europa</a> i <a href="/wiki/Japan" title="Japan">Japan</a> su se brzo oporavili od ratne destrukcije te su tokom 50-ih i 60-ih godina ostvarili značajan ekonomski rast (<a href="/wiki/BDP" class="mw-redirect" title="BDP">BDP</a> per capita im se čak približio onom američkom), dok su gospodarstva zemalja Istočnog Bloka stagnirala.<a href="#cite_note-Karabell-71">[71]</a><a href="#cite_note-hardt16-249">[249]</a> Zbog <a href="/w/index.php?title=Naftna_kriza_iz_1973.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Naftna kriza iz 1973. (stranica ne postoji)">naftne krize iz 1973.</a> godine, ali i rastućeg utjecaja različitih organizacija Trećeg svijeta poput <a href="/wiki/OPEC" title="OPEC">OPEC</a>-a i <a href="/wiki/Pokret_nesvrstanih" title="Pokret nesvrstanih">Pokreta nesvrstanih</a>, slabije zemlje uspjele su se izboriti za svoju nezavisnost te su se u velikom broju slučajeva pokazale potpuno otpore na pritiske s obaju strana.<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_p._212-105">[105]</a> U međuvremenu, službena <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskva</a> morala se okrenuti prema domaćoj politici, mahom zbog duboko ukorijenjenih problema u sovjetskom gospodarstvu.<a href="#cite_note-Karabell-71">[71]</a> U ovom su periodu sovjetski vođe, poput <a href="/wiki/Leonid_Bre%C5%BEnjev" title="Leonid Brežnjev">Leonida Brežnjeva</a> i <a href="/wiki/Aleksej_Kosigin" title="Aleksej Kosigin">Alekseja Kosigina</a>, prihvatili ideju <a href="/wiki/Detant" title="Detant">detanta</a>.<a href="#cite_note-Karabell-71">[71]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Francuska_napušta_NATO">Francuska napušta NATO</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=27" title="Uredi odjeljak Francuska napušta NATO" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=27" title="Uredi kôd odjeljka Francuska napušta NATO">uredi kod</a>]</div> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:De_Gaulle_1961_(cropped).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/De_Gaulle_1961_%28cropped%29.jpg/220px-De_Gaulle_1961_%28cropped%29.jpg" decoding="async" width="220" height="265" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/De_Gaulle_1961_%28cropped%29.jpg/330px-De_Gaulle_1961_%28cropped%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/De_Gaulle_1961_%28cropped%29.jpg/440px-De_Gaulle_1961_%28cropped%29.jpg 2x" data-file-width="1515" data-file-height="1822" /></a><figcaption>Želeći veći utjecaj Francuske unutar <a href="/wiki/NATO" title="NATO">NATO</a> saveza, <a href="/wiki/Charles_de_Gaulle" title="Charles de Gaulle">Charles de Gaulle</a> se otvoreno usprotivio Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu. Shvativši da dvije sile neće popustiti njegovi zahtjevima, de Gaulle je izazvao krizu tako što je povukao sve francuske trupe iz NATO-a i potjerao strane trupe s francuskog tla.</figcaption></figure> Iako se tako nije činilo, <a href="/wiki/NATO" title="NATO">NATO</a> je vrlo rano u svojoj historiji suočio s ozbiljnom krizom, čiji je uzrok bila <a href="/wiki/Francuska" title="Francuska">Francuska</a>.<a href="#cite_note-250">[250]</a> Naime, <a href="/wiki/Charles_de_Gaulle" title="Charles de Gaulle">Charles de Gaulle</a> se, otkako je <a href="/wiki/1958." class="mw-redirect" title="1958.">1958.</a> godine bio na čelu Francuske (prvo kao premijer, a onda i kao predsjednik), oštro protivio <a href="/wiki/SAD" class="mw-redirect" title="SAD">američkoj</a> dominaciji u sklopu saveza, ali i onome što je on percipirao kao poseban odnos između Sjedinjenih Država i <a href="/wiki/UK" class="mw-redirect" title="UK">Ujedinjenog Kraljevstva</a>; uz to, de Gaulle se oštro protivio da francusku vojsku i nuklearno oružje prepusti na upravljanje NATO-u. Dana <a href="/wiki/17._rujna" class="mw-redirect" title="17. rujna">17. rujna</a> <a href="/wiki/1958." class="mw-redirect" title="1958.">1958.</a>, de Gaulle je poslao memorandum američkom predsjedniku <a href="/wiki/Dwight_D._Eisenhower" title="Dwight D. Eisenhower">Eisenhoweru</a> i britanskom premijeru <a href="/wiki/Harold_Macmillan" title="Harold Macmillan">Macmillanu</a>, tražeći osnivanje tripartitnog direktorija u kojem bi Francuska bila jednaka sa Sjedinjenim Državama i Ujedinjenim Kraljevstvom, ali i širenje NATO-va djelovanja na geografske zone od francuskog interesa, primarno <a href="/wiki/Francuski_Al%C5%BEir" title="Francuski Alžir">Francuski Alžir</a>, gdje je Francuska još od <a href="/wiki/1954." class="mw-redirect" title="1954.">1954.</a> godine bila suočena sa <a href="/wiki/Al%C5%BEirski_rat" class="mw-redirect" title="Alžirski rat">sukobom</a> protiv alžirskih pobunjenika, koji su se borili za nezavisnost.<a href="#cite_note-deGuaulle-251">[251]</a> Nezadovoljan odgovorom, de Gaulle je započeo na formiranju obrambenih snaga bez sudjelovanja NATO-a; naime, francuski predsjednik je želio, u slučaju da <a href="/wiki/Isto%C4%8Dna_Njema%C4%8Dka" title="Istočna Njemačka">Istočna Njemačka</a> napadne <a href="/wiki/Zapadna_Njema%C4%8Dka" title="Zapadna Njemačka">Zapadnu</a>, imati prostor da sklopi samostalni mirovni sporazum s Istočnim blokom i izbjegne sudjelovanje u velikom ratu između NATO-a i Varšavskog pakta.<a href="#cite_note-252">[252]</a> U veljači <a href="/wiki/1959." class="mw-redirect" title="1959.">1959.</a>, de Gaulle je povukao francusku mediteransku flotu iz NATO-ve komande, a kasnije je zabranio stacioniranje stranog nuklearnog oružja na francuskom tlu. Iako je Francuska pokazala solidarnost tokom <a href="/wiki/Kubanska_raketna_kriza" title="Kubanska raketna kriza">raketne krize</a> <a href="/wiki/1962." class="mw-redirect" title="1962.">1962.</a> godine, de Gaulle je nastavio s izgradnjom nezavisne vojske tako što je i atlantsku te kanalsku flotu povukao iz NATO-ve kontrole.<a href="#cite_note-FOOTNOTEvan_der_Eyden2003104–106-253">[253]</a> Cijela situacija svoj je vrhunac dosegla <a href="/wiki/1966." class="mw-redirect" title="1966.">1966.</a> godine, kada je de Gaulle u potpunosti povukao francuske trupe iz NATO-a i potjerao sve strane trupe s francuskog teritorija.<a href="#cite_note-254">[254]</a> Francuska je, doduše, ostala članica NATO-a i ostala je pri odluci o zajedničkoj obrani u slučaju napada Varšavskog pakta, međutim povlačenje francuskih trupa bio je velik udarac za Zapad i za NATO te jedna od većih kriza u odnosima među zemljama Zapadnog bloka; Francuska je u potpunosti obnovila svoje članstvo tek <a href="/wiki/2009." class="mw-redirect" title="2009.">2009.</a> godine. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Invazija_Čehoslovačke">Invazija Čehoslovačke</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=28" title="Uredi odjeljak Invazija Čehoslovačke" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=28" title="Uredi kôd odjeljka Invazija Čehoslovačke">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Pra%C5%A1ko_prolje%C4%87e" title="Praško proljeće">Praško proljeće</a> i <a href="/wiki/Invazija_Var%C5%A1avskog_pakta_na_%C4%8Cehoslova%C4%8Dku" title="Invazija Varšavskog pakta na Čehoslovačku">Invazija Varšavskog pakta na Čehoslovačku</a></div></dd></dl> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:254px;max-width:254px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:IICCR_G539_Ceausescu_Dubcek_Svoboda.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cd/IICCR_G539_Ceausescu_Dubcek_Svoboda.jpg/250px-IICCR_G539_Ceausescu_Dubcek_Svoboda.jpg" decoding="async" width="250" height="197" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cd/IICCR_G539_Ceausescu_Dubcek_Svoboda.jpg/375px-IICCR_G539_Ceausescu_Dubcek_Svoboda.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cd/IICCR_G539_Ceausescu_Dubcek_Svoboda.jpg/500px-IICCR_G539_Ceausescu_Dubcek_Svoboda.jpg 2x" data-file-width="1500" data-file-height="1184" /></a></div><div class="thumbcaption"><a href="/wiki/Alexander_Dub%C4%8Dek" title="Alexander Dubček">Alexander Dubček</a> (lijevo) i <a href="/wiki/Ludv%C3%ADk_Svoboda" title="Ludvík Svoboda">Ludvík Svoboda</a> (u sredini) bili su glavni vođe i inicijatori reformskog pokreta znanog kao <a href="/wiki/Pra%C5%A1ko_prolje%C4%87e" title="Praško proljeće">Praško proljeće</a>, koji je Čehoslovačkoj i svijetu trebao predstaviti "<a href="/w/index.php?title=Socijalizam_s_ljudskim_licem&action=edit&redlink=1" class="new" title="Socijalizam s ljudskim licem (stranica ne postoji)">socijalizam s ljudskim licem</a>". Na fotografiji iz kolovoza <a href="/wiki/1968." class="mw-redirect" title="1968.">1968.</a> je i rumunjski diktator <a href="/wiki/Nicolae_Ceau%C8%99escu" title="Nicolae Ceaușescu">Nicolae Ceaușescu</a> (desno), koji je tokom istog mjeseca <a href="/w/index.php?title=Ceau%C8%99escuov_govor_od_21._augusta_1968.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ceaușescuov govor od 21. augusta 1968. (stranica ne postoji)">oštro osudio invaziju</a>.</div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:10_Soviet_Invasion_of_Czechoslovakia_-_Flickr_-_The_Central_Intelligence_Agency.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/10_Soviet_Invasion_of_Czechoslovakia_-_Flickr_-_The_Central_Intelligence_Agency.jpg/250px-10_Soviet_Invasion_of_Czechoslovakia_-_Flickr_-_The_Central_Intelligence_Agency.jpg" decoding="async" width="250" height="168" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/10_Soviet_Invasion_of_Czechoslovakia_-_Flickr_-_The_Central_Intelligence_Agency.jpg/375px-10_Soviet_Invasion_of_Czechoslovakia_-_Flickr_-_The_Central_Intelligence_Agency.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/10_Soviet_Invasion_of_Czechoslovakia_-_Flickr_-_The_Central_Intelligence_Agency.jpg/500px-10_Soviet_Invasion_of_Czechoslovakia_-_Flickr_-_The_Central_Intelligence_Agency.jpg 2x" data-file-width="4048" data-file-height="2720" /></a></div><div class="thumbcaption">Nenasilni otpor <a href="/wiki/Invazija_Var%C5%A1avskog_pakta_na_%C4%8Cehoslova%C4%8Dku" title="Invazija Varšavskog pakta na Čehoslovačku">vojnoj invaziji iz 1968.</a> godine bio je masovan, dok su ispadi nasilja bili sporadični i izrazito rijetki. Na slici su prikazani čehoslovački pobunjenici kako vijore <a href="/wiki/Zastava_%C4%8Cehoslova%C4%8Dke" class="mw-redirect" title="Zastava Čehoslovačke">državnu zastavu</a> na ulici, pored gorućeg sovjetskog tenka.</div></div></div></div></div> Nakon <a href="/wiki/Ma%C4%91arska" title="Mađarska">Mađarske</a> <a href="/wiki/1956." class="mw-redirect" title="1956.">1956.</a> godine, <a href="/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dka" title="Čehoslovačka">Čehoslovačka</a> je tokom <a href="/wiki/1968." class="mw-redirect" title="1968.">1968.</a> godine postala novo krizno žarište unutar <a href="/wiki/Var%C5%A1avski_pakt" title="Varšavski pakt">Varšavskog pakta</a>. Sve je započelo u siječnju te godine, kada je na čelo Čehoslovačke došao <a href="/wiki/Alexander_Dub%C4%8Dek" title="Alexander Dubček">Alexander Dubček</a>, slovački komunist koji je, uz podršku predsjednika <a href="/wiki/Ludv%C3%ADk_Svoboda" title="Ludvík Svoboda">Ludvíka Svobode</a>, za cilj imao provesti brojne reforme s ciljem liberalizacije <a href="/wiki/Komunizam" title="Komunizam">komunističkog</a> sustava u Čehoslovačkoj i davanja većih prava njezinim građanima; cijela ideja postala je poznata kao "<a href="/w/index.php?title=Socijalizam_s_ljudskim_licem&action=edit&redlink=1" class="new" title="Socijalizam s ljudskim licem (stranica ne postoji)">socijalizam s ljudskim licem</a>".<a href="#cite_note-255">[255]</a> Njegov paket reformi, "<a href="/w/index.php?title=Akcijski_plan_(1968.)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Akcijski plan (1968.) (stranica ne postoji)">Akcijski plan</a>", bio je početak događaja znanog kao <a href="/wiki/Pra%C5%A1ko_prolje%C4%87e" title="Praško proljeće">Praško proljeće</a>, a koji je snažno utjecao na čehoslovačku svakodnevnicu. Dubček je uvelike ojačao <a href="/w/index.php?title=Sloboda_medija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sloboda medija (stranica ne postoji)">slobodu medija</a>, <a href="/wiki/Sloboda_govora" title="Sloboda govora">slobodu govora</a> i <a href="/w/index.php?title=Sloboda_kretanja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sloboda kretanja (stranica ne postoji)">slobodu kretanja</a>. Uz to, provedene su i brojne upravne i gospodarske reforme, razgovaralo se o uvođenju višestranačja, ograničavanju djelovanja tajne policije,<a href="#cite_note-256">[256]</a><a href="#cite_note-257">[257]</a> a čak i o mogućem povlačenju iz <a href="/wiki/Var%C5%A1avski_pakt" title="Varšavski pakt">Varšavskog pakta</a>.<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_p._150-258">[258]</a> Naravno, vlast u Moskvi, predvođena <a href="/wiki/Leonid_Bre%C5%BEnjev" title="Leonid Brežnjev">Brežnjevom</a>, nije blagonaklono gledala na ovaj val liberalizacije, smatrajući kako je isti potencijalno opasan za cjelokupni komunistički sustav. Ubrzo su započeli pregovori između Čehoslovačke i ostalih zemalja Varšavskog pakta, koji su se ultimativno pokazali neuspješnima, što je značilo da je Sovjetski Savez morao pripremiti alternativni plan. Pred kraj kolovoza <a href="/wiki/1968." class="mw-redirect" title="1968.">1968.</a> godine, kao odgovor na Praško proljeće, Sovjetski Savez i druge zemlje Varšavskog pakta izvršavaju <a href="/wiki/Invazija_Var%C5%A1avskog_pakta_na_%C4%8Cehoslova%C4%8Dku" title="Invazija Varšavskog pakta na Čehoslovačku">vojnu invaziju Čehoslovačke</a>; oko 250,000 trupa je inicijalno krenulo prema Čehoslovačkoj. Sovjete su podržale <a href="/wiki/Narodna_Republika_Poljska" title="Narodna Republika Poljska">Poljska</a>, <a href="/wiki/Narodna_Republika_Bugarska" title="Narodna Republika Bugarska">Bugarska</a> i <a href="/wiki/Narodna_Republika_Ma%C4%91arska" title="Narodna Republika Mađarska">Mađarska</a>, dok se <a href="/wiki/Isto%C4%8Dna_Njema%C4%8Dka" title="Istočna Njemačka">Istočna Njemačka</a> povukla u posljednji trenutak; s druge strane, Čehoslovačkoj su podršku pružile <a href="/wiki/SFR_Jugoslavija" class="mw-redirect" title="SFR Jugoslavija">SFR Jugoslavija</a>, <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Republika_Rumunjska" class="mw-redirect" title="Socijalistička Republika Rumunjska">Rumunjska</a> (vidi <a href="/w/index.php?title=Ceau%C8%99escuov_govor_od_21._augusta_1968.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ceaușescuov govor od 21. augusta 1968. (stranica ne postoji)">Ceaușescuov govor iz 1968.</a>) te <a href="/wiki/Narodna_Socijalisti%C4%8Dka_Republika_Albanija" class="mw-redirect" title="Narodna Socijalistička Republika Albanija">Albanija</a>, koja je u znak protesta čak i napustila Varšavski pakt te godine. Invaziju su osudile i zapadne komunističke partije te <a href="/wiki/NR_Kina" class="mw-redirect" title="NR Kina">Kina</a>.<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_p._154-259">[259]</a> Vojno nadmoćniji, Varšavski pakt je bio očiti pobjednik u ovom konfliktu, međutim vojna invazija je imala mnogo dalekosežnije posljedice kako u Čehoslovačkoj, tako i izvan nje. S jedne strane, u Čehoslovačkoj je potaknut val emigracije koji je na svom vrhuncu obuhvatio gotovo 300,000 ljudi,<a href="#cite_note-260">[260]</a> među kojima je bio i slavni pisac, <a href="/wiki/Milan_Kundera" title="Milan Kundera">Milan Kundera</a>, čije je djelo <a href="/wiki/Nepodno%C5%A1ljiva_lako%C4%87a_postojanja" title="Nepodnošljiva lakoća postojanja">Nepodnošljiva lakoća postojanja</a> inspirirano ovim događanjima. Uz to, došlo je i do enormnog vala nenasilnih protesta u Čehoslovačkoj, koji se ogledao kroz različite diverzantske aktivnosti (poput prebojavanja ili mijenjanja prometnih znakova) i kršenja pravila; nasilje je bilo tek sporadično i iznimno rijetko, a bilo je i nekoliko istaknutih slučajeva protestnog samospaljivanja, među kojima je najpoznatiji primjer <a href="/wiki/Jan_Palach" title="Jan Palach">Jana Palacha</a> iz <a href="/wiki/1969." class="mw-redirect" title="1969.">1969.</a> godine. Invazija je formalno okončana tek u travnju <a href="/wiki/1969." class="mw-redirect" title="1969.">1969.</a> godine, što je bilo osjetno više nego što su Sovjeti planirali. Dubček je smijenjen, a zemlja je ušla u tzv. period "<a href="/w/index.php?title=Normalizacija_(%C4%8Cehoslova%C4%8Dka)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Normalizacija (Čehoslovačka) (stranica ne postoji)">normalizacije</a>", a što je zapravo bilo poništavanje svih Dubčekovih reformi i ponovna uspostava komunističke stege u Čehoslovačkoj; njegov nasljednik, <a href="/wiki/Gust%C3%A1v_Hus%C3%A1k" title="Gustáv Husák">Gustáv Husák</a>, osobno je predvodio postupak poništavanja reformi svog prethodnika. Unatoč neuspjelom pokušaju liberalizacije i činjenici da je Čehoslovačka sve do <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a> godine ostala pod sovjetskom kontrolom, Praško proljeće je imalo velik utjecaj na daljnji rasplet događaja u komunističkom svijetu. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Brežnjevljeva_doktrina">Brežnjevljeva doktrina</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=29" title="Uredi odjeljak Brežnjevljeva doktrina" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=29" title="Uredi kôd odjeljka Brežnjevljeva doktrina">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/wiki/Bre%C5%BEnjevljeva_doktrina" title="Brežnjevljeva doktrina">Brežnjevljeva doktrina</a></div></dd></dl> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Soviet_Leader_Leonid_Brezhnev_-_Flickr_-_The_Central_Intelligence_Agency.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/Soviet_Leader_Leonid_Brezhnev_-_Flickr_-_The_Central_Intelligence_Agency.jpg/230px-Soviet_Leader_Leonid_Brezhnev_-_Flickr_-_The_Central_Intelligence_Agency.jpg" decoding="async" width="230" height="190" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/Soviet_Leader_Leonid_Brezhnev_-_Flickr_-_The_Central_Intelligence_Agency.jpg/345px-Soviet_Leader_Leonid_Brezhnev_-_Flickr_-_The_Central_Intelligence_Agency.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/Soviet_Leader_Leonid_Brezhnev_-_Flickr_-_The_Central_Intelligence_Agency.jpg/460px-Soviet_Leader_Leonid_Brezhnev_-_Flickr_-_The_Central_Intelligence_Agency.jpg 2x" data-file-width="1000" data-file-height="826" /></a><figcaption><a href="/wiki/Leonid_Bre%C5%BEnjev" title="Leonid Brežnjev">Leonid Brežnjev</a> je svojom <a href="/wiki/Bre%C5%BEnjevljeva_doktrina" title="Brežnjevljeva doktrina">doktrinom</a> omogućio direktnu ugrozu suvereniteta drugih socijalističkih zemalja, međutim, kako se kasnije ispostavilo, izuzev čehoslovačkog slučaja, doktrina više neće biti direktno korištena.</figcaption></figure> Dana <a href="/wiki/26._rujna" class="mw-redirect" title="26. rujna">26. rujna</a> <a href="/wiki/1968." class="mw-redirect" title="1968.">1968.</a> godine, u sovjetskom časopisu <a href="/w/index.php?title=Pravda_(%C4%8Dasopis)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pravda (časopis) (stranica ne postoji)">Pravda</a> izašao je članak naslova "Suverenitet i međunarodne obveze socijalističkih zemalja", u kojem je javnosti prvi puta prezentirana politika koja će ubrzo dobiti naziv <a href="/wiki/Bre%C5%BEnjevljeva_doktrina" title="Brežnjevljeva doktrina">Brežnjevljeva doktrina</a>. U svom govoru na 5. kongresu <a href="/wiki/Poljska_ujedinjena_radni%C4%8Dka_partija" title="Poljska ujedinjena radnička partija">Poljske ujedinjene radničke partije</a> u studenom iste godine, Brežnjev je osobno prezentirao svoju doktrinu, kazavši:<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_p._150-258">[258]</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote">Kada sile koje su neprijateljski orijentirane prema socijalizmu pokušaju okrenuti razvoj neke socijalističke zemlje prema kapitalizmu, to postaje problem ne samo te zemlje, već zajednički problem i briga svih socijalističkih zemalja.<div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Leonid_Bre%C5%BEnjev" title="Leonid Brežnjev">Leonid Brežnjev</a>, <a href="/wiki/13._studenog" class="mw-redirect" title="13. studenog">13. studenog</a> <a href="/wiki/1968." class="mw-redirect" title="1968.">1968.</a> godine</cite></div></blockquote> Doktrina se suštinski sastojala od načela da <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a> (formalno <a href="/wiki/Var%C5%A1avski_pakt" title="Varšavski pakt">Varšavski pakt</a>) ima pravo ugroziti <a href="/wiki/Suverenitet" title="Suverenitet">suverenitet</a> bilo koje socijalističke zemlje u kojoj je socijalizam ugrožen. Svoje korijene imala je u neuspjehu socijalističkih zemalja poput <a href="/wiki/Narodna_Republika_Poljska" title="Narodna Republika Poljska">Poljske</a>, <a href="/wiki/Narodna_Republika_Ma%C4%91arska" title="Narodna Republika Mađarska">Mađarske</a> i <a href="/wiki/Isto%C4%8Dna_Njema%C4%8Dka" title="Istočna Njemačka">Istočne Njemačke</a>, koje su se suočavale s ozbiljnim siromaštvom i padom životnog standarda u odnosu na Zapad,<a href="#cite_note-261">[261]</a> međutim glavni okidač njezinog donošenja bila je <a href="/wiki/Invazija_Var%C5%A1avskog_pakta_na_%C4%8Cehoslova%C4%8Dku" title="Invazija Varšavskog pakta na Čehoslovačku">invazija Čehoslovačke</a> nekoliko mjeseci ranije, koju je ova doktrina retroaktivno opravdavala. Poučen <a href="/wiki/Ma%C4%91arska_revolucija_1956." class="mw-redirect" title="Mađarska revolucija 1956.">mađarskim incidentom</a> i <a href="/wiki/Pra%C5%A1ko_prolje%C4%87e" title="Praško proljeće">Praškim proljećem</a>, Brežnjev je shvatio da je nužna promjena u odnosu na politiku njegova prethodnika,<a href="#cite_note-262">[262]</a> a uz to si je i, barem fiktivno i nominalno, dao legitimitet za već provedenu, nelegitimnu vojnu invaziju suverene zemlje. Unatoč načelnoj snazi, Brežnjevljeva doktrina nije pretjerano zaživjela u praksi i njezina najdirektnija primjena ostala je upravo invazija Čehoslovačke, zbog koje je i donesena. Kasnije je korištena i kao opravdavanje za uplitanje u politiku <a href="/wiki/Afganistan" title="Afganistan">Afganistana</a> tokom 70-ih godina, ali i za indirektne pritiske prema Poljskoj početkom 80-ih godina.<a href="#cite_note-263">[263]</a> Politika je službeno napuštena <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a> godine, kada je <a href="/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov" title="Mihail Gorbačov">Mihail Gorbačov</a> odbio upotrijebiti vojsku kako bi spriječio slobodne izbore u Poljskoj,<a href="#cite_note-264">[264]</a> a naslijedila ju je tzv. "<a href="/wiki/Sinatrina_doktrina" title="Sinatrina doktrina">Sinatrina doktrina</a>" (aluzija na pjesmu "<a href="/w/index.php?title=My_Way&action=edit&redlink=1" class="new" title="My Way (stranica ne postoji)">My Way</a>"), koja je socijalističkim zemljama omogućavala da same izaberu svoj put.<a href="#cite_note-265">[265]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Eskalacije_u_Trećem_svijetu">Eskalacije u Trećem svijetu</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=30" title="Uredi odjeljak Eskalacije u Trećem svijetu" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=30" title="Uredi kôd odjeljka Eskalacije u Trećem svijetu">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/w/index.php?title=Dominikanski_gra%C4%91anski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Dominikanski građanski rat (stranica ne postoji)">Dominikanski građanski rat</a>, <a href="/wiki/Vijetnamski_rat" title="Vijetnamski rat">Vijetnamski rat</a>, <a href="/wiki/Dr%C5%BEavni_udar_u_%C4%8Cileu_1973." class="mw-redirect" title="Državni udar u Čileu 1973.">Državni udar u Čileu 1973.</a>, <a href="/w/index.php?title=Dr%C5%BEavni_udar_u_Argentini_1976.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Državni udar u Argentini 1976. (stranica ne postoji)">Državni udar u Argentini 1976.</a>, <a href="/wiki/%C5%A0estodnevni_rat" title="Šestodnevni rat">Šestodnevni rat</a>, <a href="/wiki/Jomkipurski_rat" title="Jomkipurski rat">Jomkipurski rat</a>, <a href="/w/index.php?title=Ogadenski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ogadenski rat (stranica ne postoji)">Ogadenski rat</a>, <a href="/wiki/Angolski_gra%C4%91anski_rat" title="Angolski građanski rat">Angolski građanski rat</a>, <a href="/wiki/Indonezijska_invazija_Isto%C4%8Dnog_Timora" class="mw-redirect" title="Indonezijska invazija Istočnog Timora">Indonezijska invazija Istočnog Timorai</a> <a href="/w/index.php?title=Paradoks_stabilnosti_i_nestabilnosti&action=edit&redlink=1" class="new" title="Paradoks stabilnosti i nestabilnosti (stranica ne postoji)">Paradoks stabilnosti i nestabilnosti</a></div></dd></dl> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Johnson_Kosygin_Glassboro_Meeting.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b5/Johnson_Kosygin_Glassboro_Meeting.jpg/250px-Johnson_Kosygin_Glassboro_Meeting.jpg" decoding="async" width="250" height="190" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b5/Johnson_Kosygin_Glassboro_Meeting.jpg 1.5x" data-file-width="350" data-file-height="266" /></a><figcaption>I dok su i <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a> (<a href="/wiki/Bre%C5%BEnjevljeva_doktrina" title="Brežnjevljeva doktrina">Brežnjevljeva doktrina</a>) i <a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a> (<a href="/w/index.php?title=Johnsonova_doktrina&action=edit&redlink=1" class="new" title="Johnsonova doktrina (stranica ne postoji)">Johnsonova doktrina</a>) provodili vlastite hegemonističke politike u svojim interesnim zonama, <a href="/wiki/Aleksej_Kosigin" title="Aleksej Kosigin">Aleksej Kosigin</a>, sovjetski premijer, i <a href="/wiki/Lyndon_B._Johnson" title="Lyndon B. Johnson">Lyndon B. Johnson</a>, američki predsjednik, <a href="/w/index.php?title=Sastanak_u_Glassborou&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sastanak u Glassborou (stranica ne postoji)">sastali</a> su se u <a href="/wiki/Glassboro,_New_Jersey" title="Glassboro, New Jersey">Glassborou</a>, <a href="/wiki/New_Jersey" title="New Jersey">NJ</a>, kako bi raspravljali o sovjetsko-američkim odnosima.</figcaption></figure> Kao što je već ranije rečeno, <a href="/wiki/Tre%C4%87i_svijet" title="Treći svijet">Treći svijet</a> je tokom kasnijeg perioda Hladnog rata postao još veće krizno žarište, ali i bojno polje na kojemu su nove administracije dvaju velesila demonstrirale svoju moć. Početkom 60-ih godina, <a href="/wiki/Leonid_Bre%C5%BEnjev" title="Leonid Brežnjev">Leonid Brežnjev</a> je u <a href="/wiki/SSSR" class="mw-redirect" title="SSSR">Sovjetskom Savezu</a> još uvijek konsolidirao svoju moć, dok je <a href="/wiki/Atentat_na_Johna_F._Kennedyja" title="Atentat na Johna F. Kennedyja">atentat na Johna F. Kennedyja</a> iz <a href="/wiki/1963." class="mw-redirect" title="1963.">1963.</a> godine donio neočekivanu promjenu vlasti u <a href="/wiki/SAD" class="mw-redirect" title="SAD">Sjedinjenim Državama</a>; iako je Kennedyjev nasljednik, <a href="/wiki/Lyndon_B._Johnson" title="Lyndon B. Johnson">Lyndon B. Johnson</a>, uživao snažnu podršku u jeku krize izazvane atentatom, demonstracija američke sile u zemljama Trećeg svijeta bila je imperativ za jačanje Johnsonove političke pozicije. S druge strane, Sovjetski Savez i Sjedinjene Države, s obzirom da su oboje posjedovali <a href="/wiki/Nuklearno_oru%C5%BEje" title="Nuklearno oružje">nuklearno oružje</a> (ali i poučeni <a href="/wiki/Kubanska_raketna_kriza" title="Kubanska raketna kriza">ranijom krizom</a>), nisu bile sklone direktnom sukobu, tako da su svoju dominaciju i moć demonstrirale kroz indirektne sukobe, pri čemu se Treći svijet pokazao kao idalno bojno polje; ova politička doktrina poznata je kao <a href="/w/index.php?title=Paradoks_stabilnosti_i_nestabilnosti&action=edit&redlink=1" class="new" title="Paradoks stabilnosti i nestabilnosti (stranica ne postoji)">paradoks stabilnosti i nestabilnosti</a>. <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Humanitarian_G.I.%27s._Firefight_where_G.I._pushes_little_kid_under_jeep_for_protection,_Santo_Domingo,_May_5.,_1965_-_NARA_-_541806_(cropped).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/Humanitarian_G.I.%27s._Firefight_where_G.I._pushes_little_kid_under_jeep_for_protection%2C_Santo_Domingo%2C_May_5.%2C_1965_-_NARA_-_541806_%28cropped%29.jpg/220px-Humanitarian_G.I.%27s._Firefight_where_G.I._pushes_little_kid_under_jeep_for_protection%2C_Santo_Domingo%2C_May_5.%2C_1965_-_NARA_-_541806_%28cropped%29.jpg" decoding="async" width="220" height="235" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/Humanitarian_G.I.%27s._Firefight_where_G.I._pushes_little_kid_under_jeep_for_protection%2C_Santo_Domingo%2C_May_5.%2C_1965_-_NARA_-_541806_%28cropped%29.jpg/330px-Humanitarian_G.I.%27s._Firefight_where_G.I._pushes_little_kid_under_jeep_for_protection%2C_Santo_Domingo%2C_May_5.%2C_1965_-_NARA_-_541806_%28cropped%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/Humanitarian_G.I.%27s._Firefight_where_G.I._pushes_little_kid_under_jeep_for_protection%2C_Santo_Domingo%2C_May_5.%2C_1965_-_NARA_-_541806_%28cropped%29.jpg/440px-Humanitarian_G.I.%27s._Firefight_where_G.I._pushes_little_kid_under_jeep_for_protection%2C_Santo_Domingo%2C_May_5.%2C_1965_-_NARA_-_541806_%28cropped%29.jpg 2x" data-file-width="1999" data-file-height="2132" /></a><figcaption>Američka intervencija na <a href="/wiki/Dominikanska_Republika" title="Dominikanska Republika">Dominikanskoj Republici</a> bila je preventivna radnja s ciljem sprečavanja ponovljenog kubanskog scenarija, ali i demonstracija sile. Na fotografiji, američki vojnici guraju dominikanskog dječaka pod džip kako bi ga zaštitili od pucnjave u <a href="/wiki/Santo_Domingo" title="Santo Domingo">Santo Domingu</a> tokom <a href="/wiki/1965." class="mw-redirect" title="1965.">1965.</a> godine.</figcaption></figure> Prva "meta" američke politike bila je, ovoga puta, <a href="/wiki/Latinska_Amerika" title="Latinska Amerika">Latinska Amerika</a>, posebice <a href="/wiki/Ju%C5%BEna_Amerika" title="Južna Amerika">Južna</a>, što je bila promjena u odnosu na preokupaciju <a href="/wiki/Centralna_Amerika" title="Centralna Amerika">centralnoameričkim</a> političkim krizama tokom 50-ih godina. Početkom ožujka <a href="/wiki/1964." class="mw-redirect" title="1964.">1964.</a> godine, američki diplomat specijaliziran za Latinsku Ameriku, <a href="/w/index.php?title=Thomas_C._Mann&action=edit&redlink=1" class="new" title="Thomas C. Mann (stranica ne postoji)">Thomas C. Mann</a>, održao je tajni govor pred visokim dužnosnicima u kojem je iznio okrive američke politike prema tom području, smatrajući kako Sjedinjene Države trebaju, prije svega, zaštititi svoje ekonomske i političke interese te pružiti podrušku čak i diktatorima koji su bili njihovi simpatizeri, a intervenirati samo u slučaju dolaska komunista na vlast u nekoj od zemalja. Nedugo nakon što je govor procurio i bio objavljen u <a href="/wiki/New_York_Times" class="mw-redirect" title="New York Times">New York Timesu</a>, isti je nazvan "<a href="/w/index.php?title=Mannova_doktrina&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mannova doktrina (stranica ne postoji)">Mannovom doktrinom</a>".<a href="#cite_note-LaFeberGoodNeighbor-266">[266]</a> Prva primjena te politike uslijedila je nedugo nakon tajnoga sastanka, kada je Johnsonova administracija podržala <a href="/wiki/Dr%C5%BEavni_udar_u_Brazilu_1964." title="Državni udar u Brazilu 1964.">desničarske pučiste u Brazilu</a>, koje su predvodili kasniji diktatori <a href="/wiki/Humberto_Castelo_Branco" title="Humberto Castelo Branco">Humberto Castelo Branco</a> i <a href="/wiki/Artur_da_Costa_e_Silva" title="Artur da Costa e Silva">Artur da Costa e Silva</a>, prilikom svrgavanja ljevičarskog predsjednika <a href="/wiki/Jo%C3%A3o_Goulart" title="João Goulart">Joãa Goularta</a>,<a href="#cite_note-LaFeberGoodNeighbor-266">[266]</a> a nedugo nakon toga i tokom intervencije na <a href="/wiki/Dominikanska_Republika" title="Dominikanska Republika">Dominikanskoj Republici</a>. Karipska država je, nakon <a href="/wiki/Atentat" title="Atentat">atentata</a> na diktatora <a href="/wiki/Rafael_Trujillo" class="mw-redirect" title="Rafael Trujillo">Rafaela Trujilla</a>, ušla u period izrazite političke nestabilnosti, koju su obilježili konstantni sukobi među različitim frakcijama. Nakon što je konstitucionalistička frakcija <a href="/wiki/1963." class="mw-redirect" title="1963.">1963.</a> uspjela u dovođenju <a href="/w/index.php?title=Juan_Bosch&action=edit&redlink=1" class="new" title="Juan Bosch (stranica ne postoji)">Juana Boscha</a> na vlast, u zemlji je došlo do iniciranja brojnih socijaldemokratskih reformi, koje nisu bile po volji konzervativnim lojalistima, ali ni Sjedinjenim Državama. Bosch je svrgnut nakon samo nekoliko mjeseci, a konzervativci su na čelo zemlje postavili pravnika <a href="/w/index.php?title=Donald_Reid_Cabral&action=edit&redlink=1" class="new" title="Donald Reid Cabral (stranica ne postoji)">Donalda Reida Cabrala</a>. Nedugo nakon tog događaja, u travnju <a href="/wiki/1965." class="mw-redirect" title="1965.">1965.</a> godine, u zemlji je izbio <a href="/w/index.php?title=Dominikanski_gra%C4%91anski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Dominikanski građanski rat (stranica ne postoji)">građanski rat</a> između lojalista i konstitucionalista; krajem travnja, Sjedinjene Države su poslale oko 22,000 svojih vojnika u pomoć lojalistima, navodeći opasnost od moguće reprize <a href="/wiki/Kubanska_revolucija" title="Kubanska revolucija">kubanske revolucije</a> i uspostave nove komunističke vlasti na njima bliskom teritoriju.<a href="#cite_note-Lafeber_1993-14">[14]</a> Trupe su poslane s ciljem izvršavanja jednogodišnje invazije zemlje, u sklopu <a href="/w/index.php?title=Operacija_Power_Pack&action=edit&redlink=1" class="new" title="Operacija Power Pack (stranica ne postoji)">Operacije Power Pack</a>, ali i uspješnog eliminiranja socijalističke prijetnje. U rujnu je na čelo zemlje, kao privremeni predsjednik, postavljen <a href="/w/index.php?title=H%C3%A9ctor_Garc%C3%ADa-Godoy&action=edit&redlink=1" class="new" title="Héctor García-Godoy (stranica ne postoji)">Héctor García-Godoy</a>, koji je tokom naredne godine prepustio vlast izabranom predsjedniku, konzervativcu <a href="/w/index.php?title=Joaqu%C3%ADn_Balaguer&action=edit&redlink=1" class="new" title="Joaquín Balaguer (stranica ne postoji)">Joaquínu Balagueru</a>; bivši predsjednik <a href="/w/index.php?title=Juan_Bosch&action=edit&redlink=1" class="new" title="Juan Bosch (stranica ne postoji)">Juan Bosch</a>, koji nije vodio nikakvu kampanju, bio je drugi kandidat.<a href="#cite_note-Itzigsohn_2000,_41-42-267">[267]</a> Uspostava konzervativne diktature bila je još jedan uspjeh za Amerikance, ali je za posljedicu imala nasilne progone i maltretiranje Boschovih pristaša na tlu Dominikanske Republike.<a href="#cite_note-Itzigsohn_2000,_41-42-267">[267]</a> Sjedinjene Države su ovom periodu pokazale izrazito strog stav prema Latinskoj Americi, iniciran "Mannovom doktrinom", a u potpunosti definiran kroz <a href="/w/index.php?title=Johnsonova_doktrina&action=edit&redlink=1" class="new" title="Johnsonova doktrina (stranica ne postoji)">Johnsonovu doktrinu</a>, koja je javnosti prezentirana s ciljem opravdavanja američke intervencije na Dominikanskoj Republici (u tom je kontekstu ona figurirala, za američku interesnu zonu, isto kao i <a href="/wiki/Bre%C5%BEnjevljeva_doktrina" title="Brežnjevljeva doktrina">Brežnjevljeva doktrina</a> za komunistički svijet). Istovremeno, u <a href="/wiki/Indonezija" title="Indonezija">Indoneziji</a>, ranijem kriznom žarištu, situacija je ponovno eskalirala kada je <a href="/wiki/Sukarno" title="Sukarno">Sukarnova</a> <a href="/w/index.php?title=Vo%C4%91ena_demokracija_u_Indoneziji&action=edit&redlink=1" class="new" title="Vođena demokracija u Indoneziji (stranica ne postoji)">vođena demokracija</a> naišla na ozbiljne probleme, posebice zbog Sukarovnih navodnih simpatija prema komunizmu. Nakon što je <a href="/w/index.php?title=Pokret_30._septembra&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pokret 30. septembra (stranica ne postoji)">Pokret 30. rujna</a> tokom <a href="/wiki/1965." class="mw-redirect" title="1965.">1965.</a> godine izveo bijedno neuspješni pokušaj <a href="/wiki/Dr%C5%BEavni_udar" class="mw-redirect" title="Državni udar">puča</a>, general <a href="/wiki/Suharto" title="Suharto">Suharto</a> je, pod izlikom obračuna s pučistima, započeo masovnu kampanju progona komunista i komunističkih simpatizera tokom <a href="/wiki/1965." class="mw-redirect" title="1965.">1965.</a> i <a href="/wiki/1966." class="mw-redirect" title="1966.">1966.</a> godine, tokom koje je <a href="/w/index.php?title=Indonezijski_genocid&action=edit&redlink=1" class="new" title="Indonezijski genocid (stranica ne postoji)">pobijeno između nekoliko stotina tisuća i par milijuna ljudi</a>.<a href="#cite_note-Farid_2007-268">[268]</a> Suharto je iskoristio trenutak i tokom <a href="/wiki/1967." class="mw-redirect" title="1967.">1967.</a> godine uspio ukloniti Sukarna s vlasti, samo da bi tokom sljedeće godine formalno prisegnuo kao njegov nasljednik. Indonezija je tako ušla u <a href="/w/index.php?title=Tranzicija_prema_Novom_poretku&action=edit&redlink=1" class="new" title="Tranzicija prema Novom poretku (stranica ne postoji)">tranzicijski period</a> prema "<a href="/w/index.php?title=Novi_poredak_(Indonezija)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Novi poredak (Indonezija) (stranica ne postoji)">Novom poretku</a>", koji će biti obilježen Suhartovom tridesetjednogodišnjom vladavinom. <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:412px;max-width:412px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:202px;max-width:202px"><div class="thumbimage" style="height:139px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Bruce_Crandall%27s_UH-1D.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/Bruce_Crandall%27s_UH-1D.jpg/200px-Bruce_Crandall%27s_UH-1D.jpg" decoding="async" width="200" height="139" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/Bruce_Crandall%27s_UH-1D.jpg/300px-Bruce_Crandall%27s_UH-1D.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/Bruce_Crandall%27s_UH-1D.jpg/400px-Bruce_Crandall%27s_UH-1D.jpg 2x" data-file-width="800" data-file-height="557" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:206px;max-width:206px"><div class="thumbimage" style="height:139px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:US-Huey-helicopter-spraying-Agent-Orange-in-Vietnam.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/US-Huey-helicopter-spraying-Agent-Orange-in-Vietnam.jpg/204px-US-Huey-helicopter-spraying-Agent-Orange-in-Vietnam.jpg" decoding="async" width="204" height="139" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/US-Huey-helicopter-spraying-Agent-Orange-in-Vietnam.jpg/306px-US-Huey-helicopter-spraying-Agent-Orange-in-Vietnam.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/US-Huey-helicopter-spraying-Agent-Orange-in-Vietnam.jpg/408px-US-Huey-helicopter-spraying-Agent-Orange-in-Vietnam.jpg 2x" data-file-width="850" data-file-height="579" /></a></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:207px;max-width:207px"><div class="thumbimage" style="height:139px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:My_Lai_massacre.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/My_Lai_massacre.jpg/205px-My_Lai_massacre.jpg" decoding="async" width="205" height="137" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/My_Lai_massacre.jpg/308px-My_Lai_massacre.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/My_Lai_massacre.jpg/410px-My_Lai_massacre.jpg 2x" data-file-width="3643" data-file-height="2429" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:201px;max-width:201px"><div class="thumbimage" style="height:139px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:CH-53_landing_at_Defense_Attach%C3%A9_Office_compound,_Operation_Frequent_Wind.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9c/CH-53_landing_at_Defense_Attach%C3%A9_Office_compound%2C_Operation_Frequent_Wind.jpg/199px-CH-53_landing_at_Defense_Attach%C3%A9_Office_compound%2C_Operation_Frequent_Wind.jpg" decoding="async" width="199" height="139" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9c/CH-53_landing_at_Defense_Attach%C3%A9_Office_compound%2C_Operation_Frequent_Wind.jpg/299px-CH-53_landing_at_Defense_Attach%C3%A9_Office_compound%2C_Operation_Frequent_Wind.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9c/CH-53_landing_at_Defense_Attach%C3%A9_Office_compound%2C_Operation_Frequent_Wind.jpg/398px-CH-53_landing_at_Defense_Attach%C3%A9_Office_compound%2C_Operation_Frequent_Wind.jpg 2x" data-file-width="616" data-file-height="431" /></a></div></div></div><div class="trow" style="display:flex"><div class="thumbcaption"><a href="/wiki/Vijetnamski_rat" title="Vijetnamski rat">Vijetnamski rat</a> je bio jedan od najvažijih vojnih sukoba Hladnoga rata i, kako se ispostavilo, velika sramota za <a href="/wiki/SAD" class="mw-redirect" title="SAD">Sjedinjene Države</a>. Slike iz rata, u smjeru kazaljke na satu:  • Američke trupe tokom važne <a href="/w/index.php?title=Bitka_za_la_Drang&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bitka za la Drang (stranica ne postoji)">bitke za la Drang</a>;  • Američki helikopter posipa <a href="/w/index.php?title=Agent_Orange&action=edit&redlink=1" class="new" title="Agent Orange (stranica ne postoji)">Agent Orange</a> tokom Vijetnamskog rata;  • Američki vojnici pružaju zaštitu svojim helikopterima tokom <a href="/w/index.php?title=Pad_Saigona&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pad Saigona (stranica ne postoji)">evakuacije iz Saigona</a>;  • Ubijeni vijetnamski civili nakon zvjerskog <a href="/wiki/Masakr_u_M%E1%BB%B9_Laiju" title="Masakr u Mỹ Laiju">masakra u Mỹ Laiju</a>.</div></div></div></div> Šezdesete u Aziji su bile obilježene i novom eskalacijom u <a href="/wiki/Vijetnamski_rat" title="Vijetnamski rat">vijetnamskom sukobu</a>, koja je <a href="/wiki/1963." class="mw-redirect" title="1963.">1963.</a> godine kulminirala <a href="/w/index.php?title=Zajedni%C4%8Dko_ratovanje_u_Ju%C5%BEnom_Vijetnamu&action=edit&redlink=1" class="new" title="Zajedničko ratovanje u Južnom Vijetnamu (stranica ne postoji)">povećanom američkom intervencijom</a> na strani politički nestabilnog <a href="/wiki/Ju%C5%BEni_Vijetnam" title="Južni Vijetnam">Južnog Vijetnama</a>, gdje je <a href="/wiki/CIA" title="CIA">CIA</a> krajem <a href="/wiki/1963." class="mw-redirect" title="1963.">1963.</a> godine pomogla u organiziranju <a href="/w/index.php?title=Dr%C5%BEavni_udar_u_Ju%C5%BEnom_Vijetnamu_1963.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Državni udar u Južnom Vijetnamu 1963. (stranica ne postoji)">puča</a> u kojemu je <a href="/w/index.php?title=Hap%C5%A1enje_i_ubojstvo_Ng%C3%B4a_%C4%90%C3%ACnha_Di%E1%BB%87ma&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hapšenje i ubojstvo Ngôa Đìnha Diệma (stranica ne postoji)">svrgnut i ubijen</a> južnovijetnamski predsjednik, <a href="/w/index.php?title=Ng%C3%B4_%C4%90%C3%ACnh_Di%E1%BB%87m&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ngô Đình Diệm (stranica ne postoji)">Ngô Đình Diệm</a>. Iako formalno samo saveznici Južnog Vijetnama u borbi protiv <a href="/wiki/H%E1%BB%93_Ch%C3%AD_Minh" title="Hồ Chí Minh">Hồ Chí Minhovog</a> <a href="/wiki/Sjeverni_Vijetnam" title="Sjeverni Vijetnam">Sjevernog Vijetnama</a> i pobunjeničkog <a href="/wiki/Vi%E1%BB%87t_C%E1%BB%99ng" class="mw-redirect" title="Việt Cộng">Việt Cộnga</a> na jugu, Amerikanci su de facto vodili ovaj rat, smatrajući to demonstracijom svoje sile i nastavkom zadržavanja širenja komunizma u svijetu. Ipak, unatoč nekoliko značajnijih operacija i borbi (<a href="/w/index.php?title=Bitka_za_la_Drang&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bitka za la Drang (stranica ne postoji)">la Drang</a>, <a href="/w/index.php?title=Operacija_Cedar_Falls&action=edit&redlink=1" class="new" title="Operacija Cedar Falls (stranica ne postoji)">Cedar Falls</a>, <a href="/w/index.php?title=Operacija_Junction_City&action=edit&redlink=1" class="new" title="Operacija Junction City (stranica ne postoji)">Junction City</a>, <a href="/w/index.php?title=Bitka_za_%C4%90%E1%BA%AFk_T%C3%B4&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bitka za Đắk Tô (stranica ne postoji)">Đắk Tô</a>), primjeni <a href="/w/index.php?title=Agent_Orange&action=edit&redlink=1" class="new" title="Agent Orange (stranica ne postoji)">toksičnog herbicida</a> (kako bi stali na kraj gerilskim metodama Vijetnamaca) i ratnim zločinima (<a href="/wiki/Masakr_u_M%E1%BB%B9_Laiju" title="Masakr u Mỹ Laiju">Mỹ Lai</a>), Amerikanci nisu uspijevali ostvariti nikakvu značajniju prednost u ratu tako da su i Johnsonova i, kasnije, <a href="/wiki/Richard_Nixon" title="Richard Nixon">Nixonova</a> administracija bili suočeni sa činjenicom sramotnog neuspjeha, ali i sve većom opozicijom u samim Sjedinjenim Državama. Godine <a href="/wiki/1973." class="mw-redirect" title="1973.">1973.</a>, sjevernovijetnamski ministar vanjskih poslova, <a href="/wiki/L%C3%AA_%C4%90%E1%BB%A9c_Th%E1%BB%8D" title="Lê Đức Thọ">Lê Đức Thọ</a>, američki državni tajnik, <a href="/wiki/Henry_Kissinger" title="Henry Kissinger">Henry Kissinger</a>, i južnovijetnamski predsjednik, <a href="/wiki/Nguy%E1%BB%85n_V%C4%83n_Thi%E1%BB%87u" title="Nguyễn Văn Thiệu">Nguyễn Văn Thiệu</a>, u <a href="/wiki/Pariz" title="Pariz">Parizu</a> potpisuju <a href="/w/index.php?title=Pari%C5%A1ki_mirovni_sporazum&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pariški mirovni sporazum (stranica ne postoji)">mirovni sporazum</a> s kojim je <a href="/wiki/Vijetnamski_rat" title="Vijetnamski rat">Vijetnamski rat</a> trebao biti okončan, međutim ratovanje je i dalje nastavljeno. Istovremeno, Nixon se <a href="/wiki/1974." class="mw-redirect" title="1974.">1974.</a> godine suočio s <a href="/wiki/Afera_Watergate" class="mw-redirect" title="Afera Watergate">aferom Watergate</a>, koja je dovela do njegove ostavke, dok je njegov nasljednik, <a href="/wiki/Gerald_Ford" title="Gerald Ford">Gerald Ford</a>, imao ozbiljnih problema s demokratskim <a href="/wiki/Kongres_SAD" title="Kongres SAD">Kongresom</a>, koji se oštro protivio ratu. Sjedinjene Države su bile u sve većim problemima, a Sjeverni Vijetnam je sve više napredovao; sve je kulminiralo u travnju <a href="/wiki/1975." class="mw-redirect" title="1975.">1975.</a> godine, kada su komunističke snage <a href="/w/index.php?title=Pad_Saigona&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pad Saigona (stranica ne postoji)">oslobodile Saigon</a>,<a href="#cite_note-269">[269]</a><a href="#cite_note-270">[270]</a> glavni grad Južnog Vijetnama, tokom čega su Amerikanci izvršili masovnu evakuaciju svojih trupa u sklopu <a href="/w/index.php?title=Operacija_Frequent_Wind&action=edit&redlink=1" class="new" title="Operacija Frequent Wind (stranica ne postoji)">Operacije Frequent Wind</a>.<a href="#cite_note-271">[271]</a> Sjeverni i Južni Vijetnam su se ubrzo ujedinili u jedinstvenu, <a href="/wiki/Vijetnam" title="Vijetnam">socijalističku državu</a>, a Sjedinjene Države su izvrgnute ruglu i sramoti zbog činjenice da su, kao supersila, pretrpjele sramotan poraz od strane jedne od najsiromašnijih zemalja svijeta.<a href="#cite_note-Lafeber_1993-14">[14]</a> Poraz u Vijetnamu je, prema mnogima, bio najveći udarac američkoj hladnoratovskoj vanjskoj politici. <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Bridge_Crossing.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Bridge_Crossing.jpg/270px-Bridge_Crossing.jpg" decoding="async" width="270" height="187" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Bridge_Crossing.jpg/405px-Bridge_Crossing.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Bridge_Crossing.jpg/540px-Bridge_Crossing.jpg 2x" data-file-width="1782" data-file-height="1235" /></a><figcaption><a href="/wiki/Egipat" title="Egipat">Egipatske</a> trupe prelaze <a href="/wiki/Sueski_kanal" title="Sueski kanal">Sueski kanal</a> tokom <a href="/wiki/Jomkipurski_rat" title="Jomkipurski rat">Jomkipurskog rata</a> <a href="/wiki/1973." class="mw-redirect" title="1973.">1973.</a> godine. <a href="/wiki/Izrael" title="Izrael">Izrael</a> je od <a href="/wiki/%C5%A0estodnevni_rat" title="Šestodnevni rat">Šestodnevnog rata</a> <a href="/wiki/1967." class="mw-redirect" title="1967.">1967.</a> godine pod okupacijom držao <a href="/wiki/Sinaj" title="Sinaj">Sinaj</a> i <a href="/wiki/Golanska_visoravan" title="Golanska visoravan">Golansku visoravan</a>, oko kojih se vodio Jomkipurski rat. Iako je vojnu pobjedu odnio Izrael, obje strane su ostvarile političke beneficije, a ultimativna posljedica rata bio je <a href="/wiki/Sporazum_iz_Camp_Davida" title="Sporazum iz Camp Davida">sporazum iz Camp Davida</a> iz <a href="/wiki/1978." class="mw-redirect" title="1978.">1978.</a> godine, kojeg su sklopili <a href="/wiki/Jimmy_Carter" title="Jimmy Carter">Jimmy Carter</a>, <a href="/wiki/Anwar_Sadat" class="mw-redirect" title="Anwar Sadat">Anwar Sadat</a> i <a href="/wiki/Menahem_Begin" title="Menahem Begin">Menahem Begin</a>, a doveo je do normalizacije odnosa između Egipta i Izraela.</figcaption></figure> U istom periodu kada su Sjedinjene Države pojačale svoju prisutnost u Vijetnamu, <a href="/wiki/Bliski_istok" title="Bliski istok">Bliski istok</a> je ponovo postao problematičan. Iako je <a href="/wiki/Sueska_kriza" title="Sueska kriza">Sueska kriza</a> iz <a href="/wiki/1956." class="mw-redirect" title="1956.">1956.</a> prošla bez većih direktnih posljedica, rastući val arapskog nacionalizma, mahom pod <a href="/wiki/Gamal_Abdel_Nasser" title="Gamal Abdel Nasser">Nasserovim</a> utjecajem, te novi sukobi arapskih zemalja s <a href="/wiki/Izrael" title="Izrael">Izraelom</a>, ponovno su potakli veći interes za tu regiju. <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a> je u tom periodu slao enormnu vojnu i ekonomsku pomoć <a href="/wiki/Egipat" title="Egipat">Egiptu</a> te je, unatoč nevoljkosti, osjećao obvezu da pomogne saveznicima tokom <a href="/wiki/%C5%A0estodnevni_rat" title="Šestodnevni rat">Šestodnevnog rata</a> i <a href="/wiki/Rat_iscrpljivanja" title="Rat iscrpljivanja">Rata iscrpljivanja</a> protiv prozapadnog <a href="/wiki/Izrael" title="Izrael">Izraela</a>.<a href="#cite_note-272">[272]</a> Nasserov utjecaj i prosovjetske afilijacije dovele su, doduše, do nenasilnog konflikta između prozapadnih arapskih zemalja (<a href="/wiki/Saudijska_Arabija" title="Saudijska Arabija">Saudijska Arabija</a>, <a href="/wiki/Libanon" title="Libanon">Libanon</a>, <a href="/wiki/Jordan" title="Jordan">Jordan</a>, <a href="/wiki/Sjeverni_Jemen" title="Sjeverni Jemen">Sjeverni Jemen</a>, ...) i onih prosovjetskih (<a href="/wiki/Egipat" title="Egipat">Egipat</a>, <a href="/wiki/Ju%C5%BEni_Jemen" title="Južni Jemen">Južni Jemen</a>, <a href="/wiki/Irak" title="Irak">Irak</a>, <a href="/wiki/Al%C5%BEir" title="Alžir">Alžir</a>, ...), znanog kao <a href="/w/index.php?title=Arapski_Hladni_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Arapski Hladni rat (stranica ne postoji)">Arapski Hladni rat</a>, a koji je postepeno jenjavao nakon Nasserove smrti <a href="/wiki/1970." class="mw-redirect" title="1970.">1970.</a> godine; dobar primjer ovoga bila je podjela na <a href="/wiki/Jemen" title="Jemen">Jemena</a> na <a href="/wiki/Sjeverni_Jemen" title="Sjeverni Jemen">Sjeverni</a> i <a href="/wiki/Ju%C5%BEni_Jemen" title="Južni Jemen">Južni</a>, koja, unatoč samoj podjeli, nije funkcionirala ni približno rigorozno kao u <a href="/wiki/Njema%C4%8Dka" title="Njemačka">Njemačkoj</a> ili <a href="/wiki/Koreja" title="Koreja">Koreji</a>. Sovjeti su, za vrijeme Nasserova mandata, uspjeli sklopiti sporazume s brojnim arapskim zemljama, poput <a href="/wiki/Al%C5%BEir" title="Alžir">Alžira</a> i <a href="/wiki/Irak" title="Irak">Iraka</a>;<a href="#cite_note-Grenville_&_Wasserstein_1987,_701-273">[273]</a> iračko priklanjanje Sovjetima (u pitanju je bio petnaestogodišnji sporazum o prijateljstvu i suradnji) bilo je izrazito problematično za Amerikance, toliko da je historičar <a href="/w/index.php?title=Charles_R._H._Tripp&action=edit&redlink=1" class="new" title="Charles R. H. Tripp (stranica ne postoji)">Charles R. H. Tripp</a> rekao da je sporazum poremetio "od strane Amerike sponzorirani sigurnosni sustav uspostavljen u sklopu Hladnog rata na Bliskom istoku. Činilo se da je svaki neprijatelj režima u <a href="/wiki/Bagdad" title="Bagdad">Bagdadu</a> potencijalni saveznik Sjedinjenih Država".<a href="#cite_note-Tripp-274">[274]</a> Sjedinjene Države su, kasnije, u tajnosti financijski pomagale <a href="/wiki/Kurdi" title="Kurdi">kurdskom</a> vođi <a href="/w/index.php?title=Mustafa_Barzani&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mustafa Barzani (stranica ne postoji)">Mustafi Barzaniju</a> tokom <a href="/w/index.php?title=Drugi_ira%C4%8Dko-kurdski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Drugi iračko-kurdski rat (stranica ne postoji)">Drugog iračkog-kurdskog rata</a>, koji je zaključen iračkom pobjedom i doveo je do prisilnog premještanja stotina tisuća kurdskih civila.<a href="#cite_note-Tripp-274">[274]</a> Međutim, kada je Nassera u Egiptu naslijedio <a href="/wiki/Anwar_Sadat" class="mw-redirect" title="Anwar Sadat">Anwar Sadat</a>, činilo se kako je dotad najjači sovjetski saveznik na Bliskom istoku promijenio svoju politiku.<a href="#cite_note-Grenville_&_Wasserstein_1987,_701-273">[273]</a> Kada je <a href="/wiki/1973." class="mw-redirect" title="1973.">1973.</a> godine izbio <a href="/wiki/Jomkipurski_rat" title="Jomkipurski rat">Jomkipurski rat</a>, glasine o mogućoj sovjetskoj intervenciji na strani Egipta dovele su do masovne mobilizacije u Sjedinjenim Državama, koja nije htjela izgubiti ovako strateški važnog saveznika, a koja je gotovo zaprijetila postojećem <a href="/wiki/Detant" title="Detant">detantu</a>;<a href="#cite_note-275">[275]</a> Jomkipurski rat je, na koncu, vođen bez direktnog uplitanja velikih sila. Značajan sovjetski utjecaj u ovom periodu bilo je i potpomaganje <a href="/wiki/Palestina" title="Palestina">Palestini</a> u borbi protiv Izraela, mahom kroz pružanja podrške <a href="/wiki/Jaser_Arafat" title="Jaser Arafat">Jaseru Arafatu</a> i njegovom <a href="/wiki/PLO" class="mw-redirect" title="PLO">PLO</a>-u.<a href="#cite_note-276">[276]</a> Val dekolonizacije u <a href="/wiki/Afrika" title="Afrika">Africi</a> nastavio se i u ovom periodu, s tim da se u zemljama koje su već ranije stekle nezavisnost političke turbulencije bile česte. Posebice u <a href="/wiki/Zapadna_Afrika" title="Zapadna Afrika">Zapadnoj Africi</a>, gdje je korupcija već bila poharala državne institucije, došlo je do serije uzastopnih vojnih udara u <a href="/wiki/Gana" title="Gana">Gani</a> i <a href="/wiki/Burkina_Faso" title="Burkina Faso">Burkini Faso</a>, dok su brojne druge afričke zemlje bile zahvaćene krvavim <a href="/wiki/Gra%C4%91anski_rat" title="Građanski rat">građanskim ratovima</a>. Tako se od <a href="/wiki/1967." class="mw-redirect" title="1967.">1967.</a> do <a href="/wiki/1970." class="mw-redirect" title="1970.">1970.</a> godine u <a href="/wiki/Nigerija" title="Nigerija">Nigeriji</a> vodio <a href="/wiki/Nigerijski_gra%C4%91anski_rat" title="Nigerijski građanski rat">građanski rat</a> između države i samoproglašene, nepriznate <a href="/wiki/Biafra" title="Biafra">Republike Biafre</a>, koju je vodio vojni časnik <a href="/w/index.php?title=C._Odumegwu_Ojukwu&action=edit&redlink=1" class="new" title="C. Odumegwu Ojukwu (stranica ne postoji)">C. Odumegwu Ojukwu</a>. Istovremeno, britanska uprava u <a href="/wiki/Rodezija" title="Rodezija">Rodeziji</a> se raspadala u jeku vala dekolonizacije, međutim, dok je <a href="/w/index.php?title=Sjeverna_Rodezija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sjeverna Rodezija (stranica ne postoji)">Sjeverna Rodezija</a> bez većih poteškoća izvršila tranziciju prema nezavisnoj <a href="/w/index.php?title=Zambiji&action=edit&redlink=1" class="new" title="Zambiji (stranica ne postoji)">Zambiji</a>,<a href="#cite_note-277">[277]</a> situacija u <a href="/w/index.php?title=Ju%C5%BEna_Rodezija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Južna Rodezija (stranica ne postoji)">Južnoj Rodeziji</a> bila je uvelike problematičnija, mahom zbog <a href="/wiki/Rodezijski_gra%C4%91anski_rat" title="Rodezijski građanski rat">internog vojnog sukoba</a> između kontroverznog premijera <a href="/wiki/Ian_Smith" title="Ian Smith">Iana Smitha</a> i nacionalističkih pobunjenika predvođenih <a href="/wiki/Robert_Mugabe" title="Robert Mugabe">Robertom Mugabeom</a> i <a href="/w/index.php?title=Joshua_Nkomo&action=edit&redlink=1" class="new" title="Joshua Nkomo (stranica ne postoji)">Joshuom Nkomom</a>; rat se uz desetke tisuća mrtvih protezao sve do <a href="/wiki/1979." class="mw-redirect" title="1979.">1979.</a>, nakon čega je ukinuta nikad priznata vladavina bjelačke manjine u Rodeziji, koja je ubrzo nakon toga izvršila tranziciju prema nezavisnom <a href="/wiki/Zimbabve" title="Zimbabve">Zimbabveu</a>. Šezdesete godine dovele su i do uspješnog zaključenja <a href="/wiki/Al%C5%BEirski_rat" class="mw-redirect" title="Alžirski rat">borbe za nezavisnost</a> u <a href="/wiki/Al%C5%BEir" title="Alžir">Alžiru</a> (<a href="/wiki/1962." class="mw-redirect" title="1962.">1962.</a>), ali i nezavisnost <a href="/wiki/Tanganjika" title="Tanganjika">Tanganjike</a> i <a href="/w/index.php?title=Narodna_Republika_Zanzibar&action=edit&redlink=1" class="new" title="Narodna Republika Zanzibar (stranica ne postoji)">Zanzibara</a>, koje će se <a href="/wiki/1964." class="mw-redirect" title="1964.">1964.</a> godine ujediniti u <a href="/wiki/Tanzanija" title="Tanzanija">Tanzaniju</a>, čiji će prvi predsjednik postati <a href="/wiki/Julius_Nyerere" title="Julius Nyerere">Julius Nyerere</a>.<a href="#cite_note-278">[278]</a> Krajem <a href="/wiki/1960e" class="mw-redirect" title="1960e">60-ih</a> godina, vojska u <a href="/wiki/Somalija" title="Somalija">Somaliji</a>, predvođena bivšim policajcem <a href="/wiki/Siad_Barre" class="mw-redirect" title="Siad Barre">Siadom Barreom</a>, izvela je državni udar i preuzela vlast u zemlji, koja je nakon toga reformirana kao <a href="/wiki/Demokratska_Republika_Somalija" title="Demokratska Republika Somalija">Demokratska Republika Somalija</a>, socijalistička diktatura kojoj je bezuvjetnu podršku obećao <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a>. <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:392px;max-width:392px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:390px;max-width:390px"><div class="thumbimage" style="height:255px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Photograph_of_Secretary_of_State_Henry_A._Kissinger_Using_the_Telephone_in_Deputy_National_Security_Advisor_Brent..._-_NARA_-_186804.tif" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Photograph_of_Secretary_of_State_Henry_A._Kissinger_Using_the_Telephone_in_Deputy_National_Security_Advisor_Brent..._-_NARA_-_186804.tif/lossy-page1-388px-Photograph_of_Secretary_of_State_Henry_A._Kissinger_Using_the_Telephone_in_Deputy_National_Security_Advisor_Brent..._-_NARA_-_186804.tif.jpg" decoding="async" width="388" height="255" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Photograph_of_Secretary_of_State_Henry_A._Kissinger_Using_the_Telephone_in_Deputy_National_Security_Advisor_Brent..._-_NARA_-_186804.tif/lossy-page1-582px-Photograph_of_Secretary_of_State_Henry_A._Kissinger_Using_the_Telephone_in_Deputy_National_Security_Advisor_Brent..._-_NARA_-_186804.tif.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Photograph_of_Secretary_of_State_Henry_A._Kissinger_Using_the_Telephone_in_Deputy_National_Security_Advisor_Brent..._-_NARA_-_186804.tif/lossy-page1-776px-Photograph_of_Secretary_of_State_Henry_A._Kissinger_Using_the_Telephone_in_Deputy_National_Security_Advisor_Brent..._-_NARA_-_186804.tif.jpg 2x" data-file-width="3000" data-file-height="1973" /></a></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:108px;max-width:108px"><div class="thumbimage" style="height:119px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Juan_Maria_Bordaberry.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5b/Juan_Maria_Bordaberry.jpg/106px-Juan_Maria_Bordaberry.jpg" decoding="async" width="106" height="119" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5b/Juan_Maria_Bordaberry.jpg/159px-Juan_Maria_Bordaberry.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5b/Juan_Maria_Bordaberry.jpg/212px-Juan_Maria_Bordaberry.jpg 2x" data-file-width="284" data-file-height="320" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:95px;max-width:95px"><div class="thumbimage" style="height:119px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Salvador_Allende_Gossens-.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Salvador_Allende_Gossens-.jpg/93px-Salvador_Allende_Gossens-.jpg" decoding="async" width="93" height="120" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Salvador_Allende_Gossens-.jpg/140px-Salvador_Allende_Gossens-.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Salvador_Allende_Gossens-.jpg/186px-Salvador_Allende_Gossens-.jpg 2x" data-file-width="325" data-file-height="421" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:88px;max-width:88px"><div class="thumbimage" style="height:119px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Augusto_Pinochet_foto_oficial.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Augusto_Pinochet_foto_oficial.jpg/86px-Augusto_Pinochet_foto_oficial.jpg" decoding="async" width="86" height="111" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Augusto_Pinochet_foto_oficial.jpg/129px-Augusto_Pinochet_foto_oficial.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Augusto_Pinochet_foto_oficial.jpg/172px-Augusto_Pinochet_foto_oficial.jpg 2x" data-file-width="2026" data-file-height="2624" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:93px;max-width:93px"><div class="thumbimage" style="height:119px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Jorge_Rafael_Videla_1976.PNG" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Jorge_Rafael_Videla_1976.PNG/91px-Jorge_Rafael_Videla_1976.PNG" decoding="async" width="91" height="120" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Jorge_Rafael_Videla_1976.PNG/137px-Jorge_Rafael_Videla_1976.PNG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Jorge_Rafael_Videla_1976.PNG/182px-Jorge_Rafael_Videla_1976.PNG 2x" data-file-width="318" data-file-height="419" /></a></div></div></div><div class="trow" style="display:flex"><div class="thumbcaption">Američki <a href="/wiki/Dr%C5%BEavni_tajnik_SAD" class="mw-redirect" title="Državni tajnik SAD">Državni tajnik</a> <a href="/wiki/Henry_Kissinger" title="Henry Kissinger">Henry Kissinger</a> bio je glavni ideolog američke vanjske politike tokom velikog dijela Hladnoga rata i gotovo sve američke vojne intervencije u stranim zemljama bile su isplaniranje od strane njega, posebice one u Južnoj Americi. U donjem redu, s lijeva na desno, su: urugvajski predsjednik i pučist <a href="/w/index.php?title=Juan_Mar%C3%ADa_Bordaberry&action=edit&redlink=1" class="new" title="Juan María Bordaberry (stranica ne postoji)">Juan María Bordaberry</a>; svrgnuti, demokratski izabrani predsjednik Čilea, <a href="/wiki/Salvador_Allende" title="Salvador Allende">Salvador Allende</a>; kasniji čileanski diktator, <a href="/wiki/Augusto_Pinochet" title="Augusto Pinochet">Augusto Pinochet</a>; i argentinski diktator <a href="/wiki/Jorge_Rafael_Videla" title="Jorge Rafael Videla">Jorge Rafael Videla</a>.</div></div></div></div> S dolaskom 70-ih godina, diljem Trećeg svijeta otvorila su se nova krizna žarišta. U <a href="/wiki/Ju%C5%BEna_Amerika" title="Južna Amerika">Južnoj Americi</a> je došlo do sve intenzivnije primjene tajne <a href="/w/index.php?title=Operacija_C%C3%B3ndor&action=edit&redlink=1" class="new" title="Operacija Cóndor (stranica ne postoji)">Operacije Cóndor</a>, koja je aktivirana još <a href="/wiki/1968." class="mw-redirect" title="1968.">1968.</a> godine, a službeno je pokrenuta <a href="/wiki/1975." class="mw-redirect" title="1975.">1975.</a> godine. Radilo se, zapravo, o seriji incidenata državnog terora te represije i ubojstava političkih oponenata i komunističkih simpatizera u južnoameričkim zemljama, koje su dobivale tajnu pomoć od <a href="/wiki/SAD" class="mw-redirect" title="SAD">Sjedinjenih Država</a>.<a href="#cite_note-Industrial_Repression-279">[279]</a><a href="#cite_note-Greg_Grandin-280">[280]</a><a href="#cite_note-p._223-281">[281]</a> Mozak operacije bio je <a href="/wiki/Henry_Kissinger" title="Henry Kissinger">Henry Kissinger</a>,<a href="#cite_note-282">[282]</a> a ista je naišla na snažnu podršku u <a href="/wiki/Argentina" title="Argentina">Argentini</a>, <a href="/wiki/Brazil" title="Brazil">Brazilu</a>, <a href="/wiki/Bolivija" title="Bolivija">Boliviji</a>, <a href="/wiki/%C4%8Cile" title="Čile">Čileu</a>, <a href="/wiki/Paragvaj" title="Paragvaj">Paragvaju</a> i <a href="/wiki/Urugvaj" title="Urugvaj">Urugvaju</a>. Suštinski, operacija se sastojala od američke podrške desničarskim vojnim diktaturama i pučevima, organiziranim s ciljem svrgavanja ili eliminacije ljevičarskih grupacija te uspostavom njima prijateljskih režima u zemljama koje su geopolitički bile izrazito važne.<a href="#cite_note-283">[283]</a> Tokom 70-ih su se dogodila tri značajna puča tokom kojih je ovakva politika bila prilično evidentna. U lipnju <a href="/wiki/1973." class="mw-redirect" title="1973.">1973.</a> godine, izabrani predsjednik <a href="/wiki/Urugvaj" title="Urugvaj">Urugvaja</a>, <a href="/w/index.php?title=Juan_Mar%C3%ADa_Bordaberry&action=edit&redlink=1" class="new" title="Juan María Bordaberry (stranica ne postoji)">Juan María Bordaberry</a>, usred značajne krize i gerilske aktivnosti ljevičarskih radikala <a href="/wiki/Tupamaros" title="Tupamaros">Tupamarosa</a>, uz pomoć vojske izvodi <a href="/w/index.php?title=Dr%C5%BEavni_udar_u_Urugvaju_1973.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Državni udar u Urugvaju 1973. (stranica ne postoji)">državni udar</a> i uvodi diktaturu. Iako je puč službeno izveden zbog suočavanja s Tupamarosima, novoformirana <a href="/w/index.php?title=Gra%C4%91ansko-vojna_diktatura_u_Urugvaju&action=edit&redlink=1" class="new" title="Građansko-vojna diktatura u Urugvaju (stranica ne postoji)">građansko-vojna diktatura</a> nastavila je vladati zemljom sve do sredine 80-ih godina i to uz američku podršku;<a href="#cite_note-estado-284">[284]</a> Bordaberry je svrgnut <a href="/wiki/1976." class="mw-redirect" title="1976.">1976.</a>, a nakon nekoliko mjeseci <a href="/w/index.php?title=Alberto_Demicheli&action=edit&redlink=1" class="new" title="Alberto Demicheli (stranica ne postoji)">Demichelijeve</a> vlasti, državu je preuzeo diktator <a href="/w/index.php?title=Aparicio_M%C3%A9ndez&action=edit&redlink=1" class="new" title="Aparicio Méndez (stranica ne postoji)">Aparicio Méndez</a>, koji je bio jedan od glavnih "operativaca" Operacije Cóndor. U rujnu <a href="/wiki/1973." class="mw-redirect" title="1973.">1973.</a>, u <a href="/wiki/%C4%8Cile" title="Čile">Čileu</a> dolazi do sličnog incidenta kada vojska predvođena <a href="/wiki/Augusto_Pinochet" title="Augusto Pinochet">Augustom Pinochetom</a>, koji je također postao jedan od predvodnika Operacije Cóndor, u <a href="/wiki/Dr%C5%BEavni_udar_u_%C4%8Cileu_1973." class="mw-redirect" title="Državni udar u Čileu 1973.">puču</a> svrgava demokratski izabranog predsjednika, socijalista <a href="/wiki/Salvador_Allende" title="Salvador Allende">Salvadora Allendea</a>;<a href="#cite_note-285">[285]</a><a href="#cite_note-286">[286]</a> Allende je <a href="/wiki/1970." class="mw-redirect" title="1970.">1970.</a> postao prvi demokratski izabrani predsjednik socijalističkog uvjerenja u Latinskoj Americi,<a href="#cite_note-BBC_Allende_Profile_2003-287">[287]</a> što je Sjedinjenim Državama bila direktna prijetnja. Kada je Allendeova politika počela ugrožavati američke interese, Nixon je pružio podršku Pinochetu i pučistima,<a href="#cite_note-288">[288]</a><a href="#cite_note-NSA-2000-9-19-289">[289]</a><a href="#cite_note-Winn_2010_239–275-290">[290]</a> koji su u jednodnevnom puču svrgnuli predsjednika i uspostavili vojnu diktaturu; Allende se tokom puča ubio,<a href="#cite_note-291">[291]</a><a href="#cite_note-292">[292]</a> mada njegova smrt i dalje ostaje kontroverzna tema. Pinochet je, uz pomoć <a href="/w/index.php?title=Vojna_hunta_u_%C4%8Cileu_(1973.)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Vojna hunta u Čileu (1973.) (stranica ne postoji)">vojne hunte</a>, vladao Čileom kao <a href="/w/index.php?title=Vojna_diktatura_u_%C4%8Cileu_(1973%E2%80%931990)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Vojna diktatura u Čileu (1973–1990) (stranica ne postoji)">diktator</a> sve do <a href="/wiki/1990." class="mw-redirect" title="1990.">1990.</a> godine,<a href="#cite_note-293">[293]</a><a href="#cite_note-294">[294]</a> prilikom čega se krvavo obračunavao s opozicijom i uvelike gušio ljudska prava. Posljednji značajni incident dogodio se <a href="/wiki/1976." class="mw-redirect" title="1976.">1976.</a> godine u <a href="/wiki/Argentina" title="Argentina">Argentini</a>, kada je vojni časnik <a href="/wiki/Jorge_Rafael_Videla" title="Jorge Rafael Videla">Jorge Rafael Videla</a>, uz američku podršku, u <a href="/w/index.php?title=Dr%C5%BEavni_udar_u_Argentini_1976.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Državni udar u Argentini 1976. (stranica ne postoji)">puču</a> svrgnuo <a href="/wiki/Isabel_Per%C3%B3n" title="Isabel Perón">Isabel Perón</a> i uspostavio vojnu diktaturu, što je bio obrazac koji se identično odvijao u svim incidentima. Isabel Perón, prva žena koja je postala predsjednica neke države, vladala je Argentinom od <a href="/wiki/1974." class="mw-redirect" title="1974.">1974.</a> godine, nakon smrti svog supruga, <a href="/wiki/Juan_Per%C3%B3n" title="Juan Perón">Juana Peróna</a>, koji je obilježio argentinsku politiku nakon Drugog svjetskog rata. Međutim, za razliku od ranijih slučajeva, politička represija pod Isabel Perón je bila stvarnost u Argentini i prije samoga puča, tako da se ovdje nije radilo o ideološki uvjetovanom puču, već o ilegalnom modusu smjene vlasti; Sjedinjene Države su se tek naknadno uključile kao podrška, dok je sam puč bio organiziran i planiran interno.<a href="#cite_note-295">[295]</a> Videlina vojna hunta započela je tzv. "<a href="/wiki/Proces_nacionalne_reorganizacije" title="Proces nacionalne reorganizacije">Proces nacionalne reorganizacije</a>", što je bio službeni naziv diktature koja je provodila snažnu represiju u narednim godinama, sve do svog pada <a href="/wiki/1983." class="mw-redirect" title="1983.">1983.</a> godine, kada su organizirani demokratski izbori na kojima je pobijedio <a href="/w/index.php?title=Ra%C3%BAl_Alfons%C3%ADn&action=edit&redlink=1" class="new" title="Raúl Alfonsín (stranica ne postoji)">Raúl Alfonsín</a>. Argentina je bila specifična i po tome što se u njoj od <a href="/wiki/1974." class="mw-redirect" title="1974.">1974.</a> godine pa sve do pada diktature vodio tzv. <a href="/wiki/Prljavi_rat" title="Prljavi rat">Prljavi rat</a>, odnosno organizirani državni terorizam koji se ogledao kroz snažnu represiju, eliminaciju političkih oponenata te organizirane nestanke i ubojstva argentinskih stanovnika. <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tleft"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:254px;max-width:254px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Th%E1%BA%A3m_s%C3%A1t.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b2/Th%E1%BA%A3m_s%C3%A1t.jpg/250px-Th%E1%BA%A3m_s%C3%A1t.jpg" decoding="async" width="250" height="188" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b2/Th%E1%BA%A3m_s%C3%A1t.jpg/375px-Th%E1%BA%A3m_s%C3%A1t.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b2/Th%E1%BA%A3m_s%C3%A1t.jpg/500px-Th%E1%BA%A3m_s%C3%A1t.jpg 2x" data-file-width="3296" data-file-height="2472" /></a></div><div class="thumbcaption">Serija fotografija koja prikazuje žrtve <a href="/wiki/Masakr_u_Ba_Ch%C3%BAcu" title="Masakr u Ba Chúcu">masakra u Ba Chúcu</a>, <a href="/wiki/18._travnja" class="mw-redirect" title="18. travnja">18. travnja</a> <a href="/wiki/1978." class="mw-redirect" title="1978.">1978.</a> godine. <a href="/wiki/Pol_Pot" title="Pol Pot">Pol Potovi</a> <a href="/wiki/Crveni_Kmeri" title="Crveni Kmeri">Crveni Kmeri</a> činili su zvjerske zločine prema pripadnicima vlastitog naroda i počinili jedan od najzloglasnijih <a href="/wiki/Genocid" title="Genocid">genocida</a> u suvremenoj historiji.</div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:252px;max-width:252px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Skulls_from_the_killing_fields.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c9/Skulls_from_the_killing_fields.jpg/250px-Skulls_from_the_killing_fields.jpg" decoding="async" width="250" height="166" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c9/Skulls_from_the_killing_fields.jpg/375px-Skulls_from_the_killing_fields.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c9/Skulls_from_the_killing_fields.jpg/500px-Skulls_from_the_killing_fields.jpg 2x" data-file-width="1760" data-file-height="1168" /></a></div><div class="thumbcaption">Lubanje žrtava Pol Potova režima pronađene na tzv. "<a href="/wiki/Kambod%C5%BEanska_polja_smrti" title="Kambodžanska polja smrti">poljima smrti</a>". Ovi zločini bili su tema kritički hvaljenog i višestruko nagrađivanog filma <a href="/wiki/The_Killing_Fields_(film)" title="The Killing Fields (film)">Polja smrti</a> iz <a href="/wiki/1984." class="mw-redirect" title="1984.">1984.</a>, sa <a href="/wiki/Sam_Waterston" title="Sam Waterston">Samom Waterstonom</a> u glavnoj ulozi.</div></div></div></div></div> Uz još uvijek aktivne ratove u <a href="/wiki/Vijetnamski_rat" title="Vijetnamski rat">Vijetnamu</a> i <a href="/wiki/Lao%C5%A1ki_gra%C4%91anski_rat" title="Laoški građanski rat">Laosu</a>, Azija se krajem 60-ih i kroz dobar dio 70-ih suočila s dvama novim konfliktima, koji su imali značajnijeg odjeka i u svijetu. Prvi od njih bio je u <a href="/wiki/Kambod%C5%BEa" title="Kambodža">Kambodži</a>, gdje se od <a href="/wiki/1967." class="mw-redirect" title="1967.">1967.</a> godine vodio žestoki <a href="/wiki/Kambod%C5%BEanski_gra%C4%91anski_rat" title="Kambodžanski građanski rat">građanski rat</a>, između državnih vlasti i pobunjeničke, komunističke gerile, <a href="/wiki/Crveni_Kmeri" title="Crveni Kmeri">Crvenih Kmera</a>. Situacija je eskalirala kada je u ožujku <a href="/wiki/1970." class="mw-redirect" title="1970.">1970.</a> godine parlament s vlasti uklonio <a href="/wiki/Norodom_Sihanouk" title="Norodom Sihanouk">Norodoma Sihanouka</a>, nakon čega si je proamerički premijer <a href="/wiki/Lon_Nol" title="Lon Nol">Lon Nol</a> dao izvanredne ovlasti i uveo diktaturu. <a href="/wiki/Dr%C5%BEavni_udar_u_Kambod%C5%BEi_1970." title="Državni udar u Kambodži 1970.">Državnim udarom</a> je ukinuta dotadađnja monarhija, a formirana je <a href="/wiki/Kmerska_Republika" title="Kmerska Republika">Kmerska Republika</a>, koja je nastavila voditi građanski rat protiv komunističke gerile. Tokom iste godine, snage <a href="/wiki/Sjeverni_Vijetnam" title="Sjeverni Vijetnam">Sjevernog Vijetnama</a> okupirale su dio vojnih baza u Kambodži, što je doprinijelo eskalaciji nasilja; dokumenti otkriveni u sovjetskim arhivima otkrili su kako je okupacija zapravo bila posljedica dogovora između Sjevernog Vijetnama i Crvenih Kmera, kojeg je ispregovarao <a href="/wiki/Nuon_Chea" title="Nuon Chea">Nuon Chea</a>.<a href="#cite_note-296">[296]</a> Amerikanci i Južni Vijetnam su odgovorili <a href="/wiki/Operacija_Menu" title="Operacija Menu">bombardiranjem</a> <a href="/wiki/Kambod%C5%BEanska_kampanja" title="Kambodžanska kampanja">kopnenom invazijom</a>, međutim ostaje upitno koliki je bio doseg tih napada.<a href="#cite_note-297">[297]</a> Sve u svemu, Crveni Kmeri su postepeno napredovali te su, nakon pada <a href="/wiki/Phnom_Penh" title="Phnom Penh">Phnom Penha</a> u travnju <a href="/wiki/1975." class="mw-redirect" title="1975.">1975.</a> godine, u siječnju <a href="/wiki/1976." class="mw-redirect" title="1976.">1976.</a> godine proglasili osnivanje <a href="/wiki/Demokratska_Kampu%C4%8Dija" class="mw-redirect" title="Demokratska Kampučija">Demokratske Kampučije</a>, komunističke diktature na čijem je čelu bio <a href="/wiki/Pol_Pot" title="Pol Pot">Pol Pot</a>. Nakon dolaska na vlast, Pol Pot je započeo brutalnu kampanju tokom koje je na tzv. <a href="/wiki/Kambod%C5%BEanska_polja_smrti" title="Kambodžanska polja smrti">poljima smrti</a> pobijeno između jednog i tri milijuna stanovnika zemlje, koja je imala otprilike 8,000,000 ljudi;<a href="#cite_note-Heuveline,_Patrick_2001-298">[298]</a><a href="#cite_note-Marek_Sliwinski_1995-299">[299]</a><a href="#cite_note-Banister,_Judith_1993-300">[300]</a> velik broj stanovnika je, također, pobjegao ili je bio protjeran. Radilo se tu o zvjerskom <a href="/wiki/Genocid" title="Genocid">genocidu</a> nad vlastitim narodom, kojega je sociolog <a href="/w/index.php?title=Martin_Shaw_(sociolog)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Martin Shaw (sociolog) (stranica ne postoji)">Martin Shaw</a> nazvao "najjasnijim genocidom Hladnoga rata".<a href="#cite_note-301">[301]</a> Otpor Pol Potovom režimu je rastao i već je tokom <a href="/wiki/1977." class="mw-redirect" title="1977.">1977.</a> godine došlo do <a href="/wiki/Vijetnam" title="Vijetnam">vijetnamske</a> invazije zemlje, koja je ubrzo prerasla u <a href="/wiki/Kambod%C5%BEansko-vijetnamski_rat" title="Kambodžansko-vijetnamski rat">novi rat</a>; Vijetnam je imao podršku prebjega Crvenih Kmera, ali i prosovjetskog <a href="/w/index.php?title=Ujedinjeni_narodni_front_za_spas_Kampu%C4%8Dije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ujedinjeni narodni front za spas Kampučije (stranica ne postoji)">Ujedinjenog narodnog fronta za spas Kampučije</a>, što ga je predvodio <a href="/w/index.php?title=Heng_Samrin&action=edit&redlink=1" class="new" title="Heng Samrin (stranica ne postoji)">Heng Samrin</a>. Iako je rat doveo do svrgavanja Pol Pota i njegovog režima, novoformirana zemlja će se boriti s međunarodnim priznanjem izvan sovjetske sfere utjecaja, unatoč činjenici da se Zapad oštro bunio protiv Pol Pota i njegovog zvjerskog režima, te će biti opstruirana od strane gerilaca smještenih uz granicu s <a href="/wiki/Tajland" title="Tajland">Tajlandom</a>. Nakon uklanjanja Crvenih Kmera, nacionalna obnova Kambodže bit će iznimno teška, a Vijetnam će ubrzo biti izložen <a href="/w/index.php?title=Kinesko-vijetnamski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kinesko-vijetnamski rat (stranica ne postoji)">kineskom napadu</a>, koji će biti zaključen tokom nekoliko mjeseci <a href="/wiki/1979." class="mw-redirect" title="1979.">1979.</a> godine.<a href="#cite_note-MSloc-302">[302]</a><a href="#cite_note-hu-huong-303">[303]</a> Drugi veći incident zbio se <a href="/wiki/1975." class="mw-redirect" title="1975.">1975.</a> godine, kada je <a href="/wiki/Suharto" title="Suharto">Suhartova</a> <a href="/wiki/Indonezija" title="Indonezija">Indonezija</a> izvršila <a href="/wiki/Indonezijska_invazija_Isto%C4%8Dnog_Timora" class="mw-redirect" title="Indonezijska invazija Istočnog Timora">invaziju</a> na <a href="/wiki/Isto%C4%8Dni_Timor" title="Istočni Timor">Istočni Timor</a>. Službeno pravdajući invaziju antikolonijalizmom, radilo se zapravo o vojnoj intervenciji protiv ljevičarske stranke <a href="/wiki/FRETILIN" class="mw-redirect" title="FRETILIN">FRETILIN</a>-a, koja je pobijedila na izborima i čiji je čelnik, <a href="/w/index.php?title=Francisco_Xavier_do_Amaral&action=edit&redlink=1" class="new" title="Francisco Xavier do Amaral (stranica ne postoji)">Francisco Xavier do Amaral</a>, postao predsjednik. Brojčano jača indonezijska vojska nije imala značajnijih problema i ubrzo je <a href="/w/index.php?title=Indonezijska_okupacija_Isto%C4%8Dnog_Timora&action=edit&redlink=1" class="new" title="Indonezijska okupacija Istočnog Timora (stranica ne postoji)">okupirala Istočni Timor</a>, pripojivši ga svom teritoriju. <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:224px;max-width:224px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:222px;max-width:222px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Angola_1978.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Angola_1978.jpg/220px-Angola_1978.jpg" decoding="async" width="220" height="226" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Angola_1978.jpg/330px-Angola_1978.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Angola_1978.jpg/440px-Angola_1978.jpg 2x" data-file-width="715" data-file-height="736" /></a></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:222px;max-width:222px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Bundesarchiv_Bild_183-1983-0303-423,_Berlin,_Margot_Honecker,_Samora_Moises_Machel.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6d/Bundesarchiv_Bild_183-1983-0303-423%2C_Berlin%2C_Margot_Honecker%2C_Samora_Moises_Machel.jpg/220px-Bundesarchiv_Bild_183-1983-0303-423%2C_Berlin%2C_Margot_Honecker%2C_Samora_Moises_Machel.jpg" decoding="async" width="220" height="229" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6d/Bundesarchiv_Bild_183-1983-0303-423%2C_Berlin%2C_Margot_Honecker%2C_Samora_Moises_Machel.jpg/330px-Bundesarchiv_Bild_183-1983-0303-423%2C_Berlin%2C_Margot_Honecker%2C_Samora_Moises_Machel.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6d/Bundesarchiv_Bild_183-1983-0303-423%2C_Berlin%2C_Margot_Honecker%2C_Samora_Moises_Machel.jpg/440px-Bundesarchiv_Bild_183-1983-0303-423%2C_Berlin%2C_Margot_Honecker%2C_Samora_Moises_Machel.jpg 2x" data-file-width="770" data-file-height="800" /></a></div></div></div><div class="trow" style="display:flex"><div class="thumbcaption">Čelnici novonastalih socijalističkih republika, <a href="/wiki/Angola" title="Angola">Angole</a> i <a href="/wiki/Mozambik" title="Mozambik">Mozambika</a>, uvelike su ovisili o stranim savezništvima u komunističkom svijetu, što je bio ključan faktor u njihovoj borbi protiv pobunjenika u dvama građanskim ratovima. Na slici gore, angolski predsjednik <a href="/wiki/Agostinho_Neto" title="Agostinho Neto">Agostinho Neto</a> sastaje se s poljskim predstavnicima, dok je na slici dolje mozambikanski predsjednik <a href="/w/index.php?title=Samora_Machel&action=edit&redlink=1" class="new" title="Samora Machel (stranica ne postoji)">Samora Machel</a> u društvu <a href="/w/index.php?title=Margot_Honecker&action=edit&redlink=1" class="new" title="Margot Honecker (stranica ne postoji)">Margot Honecker</a>, suruge <a href="/wiki/DDR" class="mw-disambig" title="DDR">istočnonjemačkog</a> čelnika <a href="/wiki/Erich_Honecker" title="Erich Honecker">Ericha Honeckera</a>.</div></div></div></div> Događaji na Istočnom Timoru bili su usko povezani s tadašnjim događanjima u <a href="/wiki/Portugal" title="Portugal">Portugalu</a>, koja će imati i značajan utjecaj na <a href="/wiki/Afrika" title="Afrika">Afriku</a>. Naime, <a href="/wiki/Portugal" title="Portugal">Portugal</a> je <a href="/wiki/1974." class="mw-redirect" title="1974.">1974.</a> godine pogodila <a href="/wiki/Revolucija_karanfila" title="Revolucija karanfila">Revolucija karanfila</a>, kojom je svrgnuta diktatorska <a href="/w/index.php?title=Estado_Novo&action=edit&redlink=1" class="new" title="Estado Novo (stranica ne postoji)">Estado Novo</a>, čiji je vođa od <a href="/wiki/1932." class="mw-redirect" title="1932.">1932.</a> do <a href="/wiki/1968." class="mw-redirect" title="1968.">1968.</a> godine bio diktator <a href="/wiki/Ant%C3%B3nio_de_Oliveira_Salazar" title="António de Oliveira Salazar">António de Oliveira Salazar</a>; državu su u vrijeme revolucije vodili premijer <a href="/w/index.php?title=Marcelo_Caetano&action=edit&redlink=1" class="new" title="Marcelo Caetano (stranica ne postoji)">Marcelo Caetano</a> i predsjednik <a href="/w/index.php?title=Am%C3%A9rico_Tom%C3%A1s&action=edit&redlink=1" class="new" title="Américo Tomás (stranica ne postoji)">Américo Tomás</a>. Međutim, svrgavanje diktatorskog režima u Portugalu bilo je izrazito važno i za dotadašnje kolonije, s obzirom da je je nova vlast u Portugalu dokinula <a href="/w/index.php?title=Portugalski_kolonijalni_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Portugalski kolonijalni rat (stranica ne postoji)">kolonijalni rat</a>, koji se vodio još od <a href="/wiki/1961." class="mw-redirect" title="1961.">1961.</a> godine, i priznala nezavisnost tadašnjih kolonija. Iako je tim procesom bio zahvaćen i <a href="/wiki/Isto%C4%8Dni_Timor" title="Istočni Timor">Istočni Timor</a>, on je imao puno većeg odjeka u <a href="/wiki/Afrika" title="Afrika">Africi</a>, gdje su tri nove zemlje ovim procesom stekle nezavisnost. Situacija je najblaža bila u <a href="/wiki/Gvineja-Bisao" class="mw-redirect" title="Gvineja-Bisao">Gvineji-Bisao</a>, dotadašnjoj <a href="/w/index.php?title=Portugalska_Gvineja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Portugalska Gvineja (stranica ne postoji)">Portugalskoj Gvineji</a>, koja je još <a href="/wiki/1973." class="mw-redirect" title="1973.">1973.</a> godine jednoglasno proglasila nezavisnost, priznatu naredne godine.<a href="#cite_note-304">[304]</a> Na čelo države došao je <a href="/w/index.php?title=Lu%C3%ADs_Cabral&action=edit&redlink=1" class="new" title="Luís Cabral (stranica ne postoji)">Luís Cabral</a>, koji je, međutim svrgnut u puču <a href="/wiki/1980." class="mw-redirect" title="1980.">1980.</a> godine, čiji je predvodnik bio <a href="/w/index.php?title=Jo%C3%A3o_Bernardo_Vieira&action=edit&redlink=1" class="new" title="João Bernardo Vieira (stranica ne postoji)">João Bernardo Vieira</a>; upravo će Vieira imati najznačajniju ulogu u razvoju politike Gvineje-Bisao u narednom periodu. S druge strane, situacija u <a href="/wiki/Portugalska_Zapadna_Afrika" title="Portugalska Zapadna Afrika">Portugalskoj Zapadnoj Africi</a> i <a href="/w/index.php?title=Portugalski_Mozambik&action=edit&redlink=1" class="new" title="Portugalski Mozambik (stranica ne postoji)">Portugalskom Mozambiku</a> bila je osjetno ozbiljnija. Naime, i <a href="/wiki/Angolski_rat_za_nezavisnost" title="Angolski rat za nezavisnost">Angola</a> i <a href="/w/index.php?title=Mozambikanski_rat_za_nezavisnost&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mozambikanski rat za nezavisnost (stranica ne postoji)">Mozambik</a> su mnogo prije nezavisnosti vodile svoje ratove za nezavisnost. Kada je ta nezavisnost konačno priznata, došlo je do internog sukoba koji je i u <a href="/wiki/Angolski_gra%C4%91anski_rat" title="Angolski građanski rat">Angoli</a> i u <a href="/w/index.php?title=Mozambikanski_gra%C4%91anski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mozambikanski građanski rat (stranica ne postoji)">Mozambiku</a> rezultirao krvavim i višegodišnjim građanskim ratovima. No, dok je u <a href="/wiki/Mozambik" title="Mozambik">Mozambiku</a>, gdje je uspostavljena prosovjetska <a href="/w/index.php?title=Narodna_Republika_Mozambik&action=edit&redlink=1" class="new" title="Narodna Republika Mozambik (stranica ne postoji)">socijalistička republika</a>, <a href="/w/index.php?title=FRELIMO&action=edit&redlink=1" class="new" title="FRELIMO (stranica ne postoji)">FRELIMO</a> samostalno predvodio borbu protiv kolonijalnog imperija, pa je bilo i očekivano da će taj pokret, kojega je predvodio <a href="/w/index.php?title=Samora_Machel&action=edit&redlink=1" class="new" title="Samora Machel (stranica ne postoji)">Samora Machel</a>, preuzeti vlast, u <a href="/wiki/Angola" title="Angola">Angoli</a> su kasnije zaraćene strane zajednički vodile borbu protiv Portugala; na koncu je komunistička <a href="/wiki/MPLA" title="MPLA">MPLA</a>, koju je predvodio <a href="/wiki/Agostinho_Neto" title="Agostinho Neto">Agostinho Neto</a>, preuzela kontrolu u državi i također uspostavila prosovjetsku <a href="/wiki/Narodna_Republika_Angola" title="Narodna Republika Angola">socijalističku republiku</a>, što je izazvalo revolt isključenih grupacija; dvije novoproglašene socijalističke republike bile su izrazito bliske.<a href="#cite_note-305">[305]</a> Ti građanski ratovi vodili su se kroz dug vremenski period, uključivali su intervencije stranih sila (značajnu participaciju u imala je <a href="/wiki/Apartheid" title="Apartheid">apartheidska</a> <a href="/wiki/Ju%C5%BEnoafri%C4%8Dka_Republika" title="Južnoafrička Republika">Južna Afrika</a>, ali i Kuba u Angoli)<a href="#cite_note-Erlich_2008,_84-86-306">[306]</a> nanijele su velik udarac novonastalim državama, a njihova rezolucija uslijedila je tek po završetku Hladnoga rata. Širenje socijalizma po Africi nastavilo se tokom 70-ih godina, kada je radikalna vojna skupina <a href="/w/index.php?title=Derg&action=edit&redlink=1" class="new" title="Derg (stranica ne postoji)">Derg</a> u državnom udaru <a href="/wiki/1974." class="mw-redirect" title="1974.">1974.</a> godine <a href="/wiki/Etiopsko_Carstvo" title="Etiopsko Carstvo">dokinula monarhiju</a> i uspostavila vojno-socijalističku vladu, koju je od <a href="/wiki/1977." class="mw-redirect" title="1977.">1977.</a> do <a href="/wiki/1987." class="mw-redirect" title="1987.">1987.</a> godine vodio <a href="/wiki/Mengistu_Haile_Mariam" title="Mengistu Haile Mariam">Mengistu Haile Mariam</a>.<a href="#cite_note-Erlich_2008,_84-86-306">[306]</a> Dotadašnji car, <a href="/wiki/Haile_Selassie" title="Haile Selassie">Haile Selassie</a>, svrgnut je s vlasti te je nedugo zatim i preminuo.<a href="#cite_note-Erlich_2008,_84-86-306">[306]</a> Privremena vojna vlada socijalističke Etiopije izgradila je dobre odnose sa <a href="/wiki/Kuba" title="Kuba">Kubom</a> i <a href="/wiki/SSSR" class="mw-redirect" title="SSSR">Sovjetskim Savezom</a>,<a href="#cite_note-Erlich_2008,_84-86-306">[306]</a> ali ne i sa susjednom <a href="/wiki/Somalija" title="Somalija">Somalijom</a>, koja je također uživala sovjetsku podršku. Kada je <a href="/wiki/1977." class="mw-redirect" title="1977.">1977.</a> godine između Somalije i Etiopije izbio <a href="/w/index.php?title=Ogadenski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ogadenski rat (stranica ne postoji)">Ogadenski rat</a>, Sovjeti i Kuba su povukli potporu Barreu i stali uz Derg;<a href="#cite_note-Erlich_2008,_84-86-306">[306]</a> Barre se tada okrenuo tzv. <a href="/w/index.php?title=Safari_klub&action=edit&redlink=1" class="new" title="Safari klub (stranica ne postoji)">Safari klubu</a>, skupini proameričkih obavještajnih službi iz arapskih zemalja, za pomoć oko oružja.<a href="#cite_note-307">[307]</a><a href="#cite_note-308">[308]</a> Ipak, podrška koju je i dobio nije bila dovoljna, tako da je Derg nakon manje od godinu dana borbe odnio pobjedu i zadržao upravu nad <a href="/wiki/Ogaden" title="Ogaden">spornom regijom</a>. Derg je nastavio vladati Etiopijom do usvajanja ustava <a href="/wiki/1987." class="mw-redirect" title="1987.">1987.</a> godine, kada je formirana kratkotrajna <a href="/w/index.php?title=Narodna_Demokratska_Republika_Etiopija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Narodna Demokratska Republika Etiopija (stranica ne postoji)">NDR Etiopija</a>, koja je <a href="/wiki/1991." class="mw-redirect" title="1991.">1991.</a> godine zahvaćena oštrim <a href="/w/index.php?title=Etiopski_gra%C4%91anski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Etiopski građanski rat (stranica ne postoji)">građanskim ratom</a>, koji će dovesti do pada socijalističkog režima. Bili su ovo posljednji, veliki incidenti u Trećem svijetu tokom Hladnoga rata. I dok će se situacije na većini kontinenata u narednom periodu smirivati, neka krizna žarišta, poput <a href="/wiki/Afrika" title="Afrika">Afrike</a> i <a href="/wiki/Bliski_Istok" class="mw-redirect" title="Bliski Istok">Bliskog Istoka</a>, zadržat će to svojstvo i u narednom periodu, a neka čak i nakon završetka Hladnoga rata. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Zbližavanje_Kine_i_Sjedinjenih_Država">Zbližavanje Kine i Sjedinjenih Država</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=31" title="Uredi odjeljak Zbližavanje Kine i Sjedinjenih Država" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=31" title="Uredi kôd odjeljka Zbližavanje Kine i Sjedinjenih Država">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/wiki/Nixonov_posjet_Kini_1972." title="Nixonov posjet Kini 1972.">Nixonov posjet Kini 1972.</a></div></dd></dl> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:President_Nixon_meets_with_China%27s_Communist_Party_Leader,_Mao_Tse-_Tung,_02-29-1972_-_NARA_-_194759.tif" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/President_Nixon_meets_with_China%27s_Communist_Party_Leader%2C_Mao_Tse-_Tung%2C_02-29-1972_-_NARA_-_194759.tif/lossy-page1-250px-President_Nixon_meets_with_China%27s_Communist_Party_Leader%2C_Mao_Tse-_Tung%2C_02-29-1972_-_NARA_-_194759.tif.jpg" decoding="async" width="250" height="195" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/President_Nixon_meets_with_China%27s_Communist_Party_Leader%2C_Mao_Tse-_Tung%2C_02-29-1972_-_NARA_-_194759.tif/lossy-page1-375px-President_Nixon_meets_with_China%27s_Communist_Party_Leader%2C_Mao_Tse-_Tung%2C_02-29-1972_-_NARA_-_194759.tif.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/President_Nixon_meets_with_China%27s_Communist_Party_Leader%2C_Mao_Tse-_Tung%2C_02-29-1972_-_NARA_-_194759.tif/lossy-page1-500px-President_Nixon_meets_with_China%27s_Communist_Party_Leader%2C_Mao_Tse-_Tung%2C_02-29-1972_-_NARA_-_194759.tif.jpg 2x" data-file-width="3000" data-file-height="2334" /></a><figcaption><a href="/wiki/Mao_Zedong" class="mw-redirect" title="Mao Zedong">Mao Zedong</a> i američki predsjednik <a href="/wiki/Richard_Nixon" title="Richard Nixon">Richard Nixon</a>, tokom posjeta potonjeg NR Kini.</figcaption></figure> Vrhunac <a href="/wiki/Kinesko-sovjetski_raskol" title="Kinesko-sovjetski raskol">kinesko-sovjetskog raskola</a> zbio se tokom <a href="/wiki/1969." class="mw-redirect" title="1969.">1969.</a> godine, kada je došlo do <a href="/wiki/Kinesko-sovjetski_grani%C4%8Dni_sukob" title="Kinesko-sovjetski granični sukob">sedmomjesečnog oružanog sukoba na granici</a> dvaju zemalja; sukob, doduše, nije bio velikih razmjera i završio je <a href="/wiki/Status_quo_ante_bellum" title="Status quo ante bellum">bez ikakvih teritorijalnih promjena</a>, s tim da je formalno zaključen tek <a href="/wiki/2004." class="mw-redirect" title="2004.">2004.</a> godine, kada su Kina i <a href="/wiki/Rusija" title="Rusija">Rusija</a> sklopile granični sporazum. Međutim, američki predsjednik <a href="/wiki/Richard_Nixon" title="Richard Nixon">Richard Nixon</a> je odlučio iskoristiti zategnute odnose i sukob među komunističkim silama kako bi balans moći okrenuo u korist Zapada;<a href="#cite_note-309">[309]</a> Kinezi su, s druge strane, također željeli poboljšati odnose sa Sjedinjenim Državama kako bi ostvarili premoć nad Sovjetskim Savezom. U srpnju <a href="/wiki/1971." class="mw-redirect" title="1971.">1971.</a>, Kissinger je, tokom puta u <a href="/wiki/Pakistan" title="Pakistan">Pakistan</a>, tajno posjetio <a href="/wiki/Peking" title="Peking">Peking</a> i dogovorio posjet američkog predsjednika Nixona, koji se službeno dogodio u veljači <a href="/wiki/1972." class="mw-redirect" title="1972.">1972.</a> godine.<a href="#cite_note-310">[310]</a> Nixon je tokom sedam dana posjetio nekoliko kineskih gradova i <a href="/wiki/Kineski_zid" class="mw-redirect" title="Kineski zid">Kineski zid</a>, a sastao se i s <a href="/wiki/Mao_Zedong" class="mw-redirect" title="Mao Zedong">Mao Zedongom</a> i <a href="/wiki/Zhou_Enlai" title="Zhou Enlai">Zhou Enlaijem</a>. U vrijeme kada je Nixon posjetio Kinu, Sovjeti su bili izjednačeni sa Sjedinjenim Državama u nuklearnoj utrci, a <a href="/wiki/Vijetnamski_rat" title="Vijetnamski rat">Vijetnamski rat</a> je bio toliki problem da je uvelike umanjio američki utjecaj u Trećem svijetu i pogoršao odnose sa zapadnim saveznicima,<a href="#cite_note-311">[311]</a> što ilustrira koliko je ovaj posjet bio značajan za američku vanjsku politiku. Mao i Nixon su raspravljali o brojnim pitanjima, među kojima će biti i status <a href="/wiki/Tajvan" title="Tajvan">Tajvana</a> (Amerikanci će do <a href="/wiki/1979." class="mw-redirect" title="1979.">1979.</a> godine nastaviti priznavati Tajvan, međutim po uspostavi punih diplomatskih odnosa s NR Kinom, Tajvan je izgubio američku podršku), a jedna od najvažnijih posljedica susreta bio je <a href="/w/index.php?title=%C5%A0angajski_communiqu%C3%A9&action=edit&redlink=1" class="new" title="Šangajski communiqué (stranica ne postoji)">šangajski communiqué</a>, koji će služiti kao temelj svih kasnijih vanjskopolitičkih odnosa Kine i Sjedinjenih Država. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Nixon,_Brežnjev_i_detant">Nixon, Brežnjev i detant</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=32" title="Uredi odjeljak Nixon, Brežnjev i detant" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=32" title="Uredi kôd odjeljka Nixon, Brežnjev i detant">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Detant" title="Detant">Detant</a>, <a href="/wiki/Ostpolitik" title="Ostpolitik">Ostpolitik</a>, <a href="/w/index.php?title=Pregovori_o_ograni%C4%8Denju_strate%C5%A1kog_naoru%C5%BEanja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pregovori o ograničenju strateškog naoružanja (stranica ne postoji)">Pregovori o ograničenju strateškog naoružanja</a>, <a href="/w/index.php?title=Vladivosto%C5%A1ki_sastanak_o_kontroli_oru%C5%BEja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Vladivostoški sastanak o kontroli oružja (stranica ne postoji)">Vladivostoški sastanak o kontroli oružja</a>, <a href="/wiki/Helsin%C5%A1ki_dogovor" title="Helsinški dogovor">Helsinški dogovor</a> i <a href="/wiki/OSCE" class="mw-redirect" title="OSCE">OSCE</a></div></dd></dl> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Bundesarchiv_B_145_Bild-F031406-0017,_Erfurt,_Treffen_Willy_Brandt_mit_Willi_Stoph.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/11/Bundesarchiv_B_145_Bild-F031406-0017%2C_Erfurt%2C_Treffen_Willy_Brandt_mit_Willi_Stoph.jpg/250px-Bundesarchiv_B_145_Bild-F031406-0017%2C_Erfurt%2C_Treffen_Willy_Brandt_mit_Willi_Stoph.jpg" decoding="async" width="250" height="181" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/11/Bundesarchiv_B_145_Bild-F031406-0017%2C_Erfurt%2C_Treffen_Willy_Brandt_mit_Willi_Stoph.jpg/375px-Bundesarchiv_B_145_Bild-F031406-0017%2C_Erfurt%2C_Treffen_Willy_Brandt_mit_Willi_Stoph.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/11/Bundesarchiv_B_145_Bild-F031406-0017%2C_Erfurt%2C_Treffen_Willy_Brandt_mit_Willi_Stoph.jpg/500px-Bundesarchiv_B_145_Bild-F031406-0017%2C_Erfurt%2C_Treffen_Willy_Brandt_mit_Willi_Stoph.jpg 2x" data-file-width="790" data-file-height="571" /></a><figcaption>Susret <a href="/wiki/Willy_Brandt" title="Willy Brandt">Willyja Brandta</a> i <a href="/w/index.php?title=Willi_Stoph&action=edit&redlink=1" class="new" title="Willi Stoph (stranica ne postoji)">Willija Stopha</a> u <a href="/wiki/Erfurt" title="Erfurt">Erfurtu</a> <a href="/wiki/1970." class="mw-redirect" title="1970.">1970.</a> godine bio je prvi susret čelnika Zapadne i Istočne Njemačke od podjele, a bio je prekretnica u provođenju Brandtove "<a href="/wiki/Ostpolitik" title="Ostpolitik">Ostpolitik</a>", koja je dovela do normalizacije odnosa između Istoka i Zapada.</figcaption></figure> Nakon svog posjeta Kini, Nixon se sastao s brojnim sovjetskim dužnosnicima, među kojima je bio i <a href="/wiki/Leonid_Bre%C5%BEnjev" title="Leonid Brežnjev">Leonid Brežnjev</a>, u <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvi</a>.<a href="#cite_note-bbc-nb-312">[312]</a> Sastanci su, zapravo, bili <a href="/w/index.php?title=Pregovori_o_ograni%C4%8Denju_strate%C5%A1kog_naoru%C5%BEanja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pregovori o ograničenju strateškog naoružanja (stranica ne postoji)">pregovori o ograničenju strateškog naoružanja</a>, koji su rezultirali dvama značajnim sporazumima o ograničavanju naoružanja: <a href="/w/index.php?title=SALT_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="SALT I (stranica ne postoji)">SALT I</a>, što je bio prvi detaljni sporazuom o ograničavanju potpisan između dvaju velesila, i <a href="/w/index.php?title=ABM_sporazum&action=edit&redlink=1" class="new" title="ABM sporazum (stranica ne postoji)">ABM</a>, koji je zabranio izradu sustava dizajniranih za presretanje nadolazećih projektila. Cilj ovih sporazuma bilo je ograničavanje izrade skupih antibalističkih projektila i nuklearnog oružja.<a href="#cite_note-Karabell-71">[71]</a> Nixon i Brežnjev su nakon sastanaka proglasili novi period "mirne koegzistencije" i uspostavili revolucionarnu politiku <a href="/wiki/Detant" title="Detant">detanta</a> između dvaju velesila. Brežnjev je, u međuvremenu, nastojao oživjeti sovjetsku ekonomiju, koja je bila u značajnim problemima zbog velikih vojnih izdataka. U periodu od <a href="/wiki/1972." class="mw-redirect" title="1972.">1972.</a> do <a href="/wiki/1974." class="mw-redirect" title="1974.">1974.</a>, dvije velesile su dogovorile bolju ekonomsku suradnju,<a href="#cite_note-Lafeber_1993-14">[14]</a> uključujući i sporazume o pojačanoj trgovini. Nakon tih značajnih susreta, detant je zamijenio dotadašnju neprijateljsku politiku dvaju zemalja i omogućio da dvije zemlje zajednički opstaju.<a href="#cite_note-313">[313]</a> Ovi događaji su se savršeno poklopili s kancelarskim mandatom <a href="/wiki/Willy_Brandt" title="Willy Brandt">Willyja Brandta</a> u <a href="/wiki/Zapadna_Njema%C4%8Dka" title="Zapadna Njemačka">Zapadnoj Njemačkoj</a>, čija je "<a href="/wiki/Ostpolitik" title="Ostpolitik">Ostpolitik</a>" dovela do normalizacije odonsa u podijeljenoj Njemačkoj;<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_p._154-259">[259]</a> Brandt se <a href="/wiki/1970." class="mw-redirect" title="1970.">1970.</a> godine u <a href="/wiki/Erfurt" title="Erfurt">Erfurtu</a> bio susreo s istočnonjemačkim kolegom, <a href="/w/index.php?title=Willi_Stoph&action=edit&redlink=1" class="new" title="Willi Stoph (stranica ne postoji)">Willijem Stophom</a>, što je bio prvi službeni susret čelnika Zapadne i Istočne Njemačke. Europa je, prativši razvoj događanja u svijetu, također radila na vlastitoj stabilizaciji, tako da je u ovom periodu postignut <a href="/wiki/Helsin%C5%A1ki_dogovor" title="Helsinški dogovor">Helsinški dogovor</a> (<a href="/wiki/1975." class="mw-redirect" title="1975.">1975.</a>), koji je za posljedicu imao formiranje <a href="/wiki/OSCE" class="mw-redirect" title="OSCE">OSCE</a>-ja.<a href="#cite_note-314">[314]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Pogoršanje_odnosa_krajem_70-ih">Pogoršanje odnosa krajem 70-ih</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=33" title="Uredi odjeljak Pogoršanje odnosa krajem 70-ih" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=33" title="Uredi kôd odjeljka Pogoršanje odnosa krajem 70-ih">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Iranska_revolucija" title="Iranska revolucija">Iranska revolucija</a> i <a href="/w/index.php?title=Nikaragvanska_revolucija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nikaragvanska revolucija (stranica ne postoji)">Nikaragvanska revolucija</a></div></dd></dl> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Imam_Khomeini_in_Mehrabad.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Imam_Khomeini_in_Mehrabad.jpg/250px-Imam_Khomeini_in_Mehrabad.jpg" decoding="async" width="250" height="329" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Imam_Khomeini_in_Mehrabad.jpg/375px-Imam_Khomeini_in_Mehrabad.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Imam_Khomeini_in_Mehrabad.jpg/500px-Imam_Khomeini_in_Mehrabad.jpg 2x" data-file-width="573" data-file-height="755" /></a><figcaption>Povratak <a href="/wiki/Ruholah_Homeini" title="Ruholah Homeini">imama Homeinija</a> u <a href="/wiki/Iran" title="Iran">Iran</a> nakon 14 godina dogodio se usred <a href="/wiki/Iranska_revolucija" title="Iranska revolucija">Iranske revolucije</a> u kojoj je svrgnuta dinastija Pahlavi i nakon koje je došlo do uspostave republike.</figcaption></figure> Iako se činilo da je <a href="/wiki/Detant" title="Detant">detant</a> doveo do značajnog poboljšanja u odnosima između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza, situacija je bila daleko od idealne. Tokom 70-ih godina, <a href="/wiki/KGB" title="KGB">KGB</a> je pod vodstvom <a href="/wiki/Jurij_Andropov" title="Jurij Andropov">Jurija Andropova</a> nastavljao s progonom istaknutih sovjetskih intelektualaca koji su bili kritični prema režimu, a među kojima su bili i nobelovci <a href="/wiki/Aleksandar_Sol%C5%BEenjicin" title="Aleksandar Solženjicin">Aleksandar Solženjicin</a> i <a href="/wiki/Andrej_Saharov" title="Andrej Saharov">Andrej Saharov</a>.<a href="#cite_note-315">[315]</a> Također, a sve unatoč detantu, dvije velesile nastavile su međusobnu konfrontaciju kroz konflikte u Trećem svijetu, kao što je ranije rečeno, a što je najevidentnije bilo na primjerima <a href="/wiki/Bliski_Istok" class="mw-redirect" title="Bliski Istok">Bliskog Istoka</a>, <a href="/wiki/%C4%8Cile" title="Čile">Čilea</a>, <a href="/wiki/Etiopija" title="Etiopija">Etiopije</a> i <a href="/wiki/Angola" title="Angola">Angole</a>.<a href="#cite_note-316">[316]</a> Iako je predsjednik <a href="/wiki/Jimmy_Carter" title="Jimmy Carter">Jimmy Carter</a> <a href="/wiki/1979." class="mw-redirect" title="1979.">1979.</a> godine potpisivanjem sporazuma <a href="/w/index.php?title=SALT_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="SALT II (stranica ne postoji)">SALT II</a> nastojao nametnuti nova ograničenja,<a href="#cite_note-317">[317]</a> njegov je trud uvelike umanjem zbog brojnih kriznih situacija u toku te godine. Najveća od njih dogodila se u <a href="/wiki/Iran" title="Iran">Iranu</a>, kada je proamerički režim <a href="/wiki/%C5%A0ah_(titula)" title="Šah (titula)">šaha</a> <a href="/wiki/Muhamed-Reza_Pahlavi" title="Muhamed-Reza Pahlavi">Muhameda-Reze Pahlavija</a> svrgnut u <a href="/wiki/Iranska_revolucija" title="Iranska revolucija">Iranskoj revoluciji</a> koju je predvodio konzervativni <a href="/wiki/Ruholah_Homeini" title="Ruholah Homeini">Ruholah Homeini</a>; nakon revolucije došlo je do uspostave <a href="/wiki/Iran" title="Iran">islamske republike</a>, čiji su odnosi sa Sjedinjenim Državama u startu bili vrlo napeti. Istovremeno, <a href="/wiki/KGB" title="KGB">KGB</a> je pružio značajnu pomoć ljevičarskim <a href="/wiki/Sandinisti%C4%8Dki_front_nacionalnog_oslobo%C4%91enja" title="Sandinistički front nacionalnog oslobođenja">sandinistima</a> u <a href="/wiki/Nikaragva" title="Nikaragva">Nikaragvi</a>,<a href="#cite_note-318">[318]</a> što je dovelo do rušenja proameričkog diktatora <a href="/wiki/Anastasio_Somoza_Debayle" title="Anastasio Somoza Debayle">Anastasija Somoze</a> u toj zemlji i dolaska na vlast prosovjetske vojne hunte, na čijem je čelu bio <a href="/wiki/Daniel_Ortega" title="Daniel Ortega">Daniel Ortega</a>; situacija u Nikaragvi se, doduše, nije smirila i ostala je turbulentna i tokom narednih godina. Posljednji veći incident desio se u prosincu <a href="/wiki/1979." class="mw-redirect" title="1979.">1979.</a>, kada je Carter oštro reagirao na početak <a href="/wiki/Afgansko-sovjetski_rat" title="Afgansko-sovjetski rat">sovjetske intervencije u Afganistanu</a> te godine.<a href="#cite_note-Lafeber_1993-14">[14]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id=""Drugi_Hladni_rat"_(1979–85)">"Drugi Hladni rat" (1979–85)</h2>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=34" title="Uredi odjeljak "Drugi Hladni rat" (1979–85)" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=34" title="Uredi kôd odjeljka "Drugi Hladni rat" (1979–85)">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat_(1979%E2%80%931985)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hladni rat (1979–1985) (stranica ne postoji)">Hladni rat (1979–1985)</a></div></dd></dl> Termin "Drugi Hladni rat" odnosi se na nagli rast hladnoratovskih tenzija i sukoba koji je zabilježen krajem 70-ih i početkom 80-ih godina. Tenzije između dvaju velesila naglo su porasle, a obje su strane postale naglašeno militarističke.<a href="#cite_note-Halliday-10">[10]</a> Profesor historije <a href="/w/index.php?title=John_Patrick_Diggins&action=edit&redlink=1" class="new" title="John Patrick Diggins (stranica ne postoji)">John Patrick Diggins</a> rekao je: "Reagan je učinio sve kako bi vodio drugi Hladni rat, podržavajući pritom kontraustanke u Trećem svijetu.";<a href="#cite_note-319">[319]</a> akademik <a href="/w/index.php?title=Michael_Cox_(akademik)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Michael Cox (akademik) (stranica ne postoji)">Michael Cox</a> je također rekao: "Intenzitet ovog 'drugog' Hladnog rata bio je toliko jak, koliko je njegovo trajanje bilo kratko."<a href="#cite_note-320">[320]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Sovjetski_rat_u_Afganistanu">Sovjetski rat u Afganistanu</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=35" title="Uredi odjeljak Sovjetski rat u Afganistanu" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=35" title="Uredi kôd odjeljka Sovjetski rat u Afganistanu">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Sukob_u_Afganistanu" title="Sukob u Afganistanu">Sukob u Afganistanu</a> i <a href="/wiki/Afganistansko-sovjetski_rat" class="mw-redirect" title="Afganistansko-sovjetski rat">Afganistansko-sovjetski rat</a></div></dd></dl> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:SovietafghanwarTanksHelicopters.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/SovietafghanwarTanksHelicopters.jpg/250px-SovietafghanwarTanksHelicopters.jpg" decoding="async" width="250" height="377" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/SovietafghanwarTanksHelicopters.jpg/375px-SovietafghanwarTanksHelicopters.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/SovietafghanwarTanksHelicopters.jpg/500px-SovietafghanwarTanksHelicopters.jpg 2x" data-file-width="1950" data-file-height="2944" /></a><figcaption>Sovjetski <a href="/wiki/Helikopter" title="Helikopter">helikopteri</a> u borbi protiv kopnenih snaga <a href="/wiki/Mud%C5%BEahedini" class="mw-redirect" title="Mudžahedini">mudžahedina</a> tokom <a href="/wiki/1984." class="mw-redirect" title="1984.">1984.</a> godine.</figcaption></figure> Ono što je za <a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a> bio <a href="/wiki/Vijetnam" title="Vijetnam">Vijetnam</a>, to će krajem 70-ih i tokom 80-ih godina <a href="/wiki/Afganistan" title="Afganistan">Afganistan</a> biti za <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a>. Za razliku od susjednih zemalja, <a href="/wiki/Afganistan" title="Afganistan">Afganistan</a> sve do kraja 70-ih nije bio toliko značajan u hladnoratovskim odnosima snaga, međutim, kada je <a href="/wiki/1978." class="mw-redirect" title="1978.">1978.</a> godine u <a href="/wiki/Saur_revolucija" title="Saur revolucija">Saur revoluciji</a>, <a href="/w/index.php?title=Narodna_demokratska_stranka_Afganistana&action=edit&redlink=1" class="new" title="Narodna demokratska stranka Afganistana (stranica ne postoji)">Narodna demokratska stranka Afganistana</a> preuzela vlast u toj zemlji i uspostavila <a href="/wiki/Demokratska_Republika_Afganistan" title="Demokratska Republika Afganistan">sovjetski satelitski režim</a>, situacija se drastično pogoršala. Samo nekoliko mjeseci nakon revolucije, protivnici komunističkog režima podigli su ustanak na istoku zemlje, koji se ubrzo pretvorio u <a href="/wiki/Sukob_u_Afganistanu" title="Sukob u Afganistanu">iscrpljujući građanski rat</a> kojeg su pobunjeni <a href="/wiki/Mud%C5%BEahedini" class="mw-redirect" title="Mudžahedini">mudžahedini</a> vodili protiv vladinih snaga diljem Afganistana. Afganistan se tako, u samo nekoliko mjeseci, pretvorio u bojno polje koje je neplanski poslužilo kao još jedan <a href="/w/index.php?title=Surogat_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Surogat rat (stranica ne postoji)">surogat rat</a> između dvaju velesila; Sovjeti su poslali tisuće vojnih savjetnika članovima vlade DR Afganistana,<a href="#cite_note-hussain-321">[321]</a> dok su mudžahedini dobili vojnu obuku i oružje iz <a href="/wiki/Pakistan" title="Pakistan">Pakistana</a> i <a href="/wiki/Kina" title="Kina">Kine</a>,<a href="#cite_note-322">[322]</a><a href="#cite_note-Warren-323">[323]</a> ali i milijarde dolara te oružje od <a href="/wiki/SAD" class="mw-redirect" title="SAD">Sjedinjenih Država</a>, <a href="/wiki/UK" class="mw-redirect" title="UK">Ujedinejnog Kraljevstva</a> i <a href="/wiki/Saudijska_Arabija" title="Saudijska Arabija">Saudijske Arabije</a>.<a href="#cite_note-Warren-323">[323]</a> Problem je bio dodatno pogoršan internim sukobom u vladi DR Afganistana između dominantnog <a href="/wiki/Halk_(partija)" title="Halk (partija)">Halka</a> i umjerenog <a href="/wiki/Par%C4%8Dam" title="Parčam">Parčama</a>, koji je rezultirao smjenom Parčamovih ministara i hapešnjem stranci lojalnih časnika pod izgovorom o postojanju lažnog plana za državni udar. Do sredine <a href="/wiki/1979." class="mw-redirect" title="1979.">1979.</a> godine, Sjedinjene Države su aktivirale tajni plan pružanja pomoći mudžahedinima.<a href="#cite_note-324">[324]</a> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:1980_USSR_stamp_Olympic_mascot.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/02/1980_USSR_stamp_Olympic_mascot.jpg/220px-1980_USSR_stamp_Olympic_mascot.jpg" decoding="async" width="220" height="307" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/02/1980_USSR_stamp_Olympic_mascot.jpg/330px-1980_USSR_stamp_Olympic_mascot.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/02/1980_USSR_stamp_Olympic_mascot.jpg/440px-1980_USSR_stamp_Olympic_mascot.jpg 2x" data-file-width="482" data-file-height="672" /></a><figcaption>Medvjedić <a href="/w/index.php?title=Mi%C5%A1a_(maskota)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Miša (maskota) (stranica ne postoji)">Miša</a> bio je maskota <a href="/wiki/Olimpijada_1980" class="mw-redirect" title="Olimpijada 1980">Olimpiskih igara 1980.</a> godine u <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvi</a>, prvih <a href="/wiki/Olimpijada" title="Olimpijada">igara</a> održanih u nekoj socijalističkoj zemlji. Igre su, osim po tome, ostale upamćene i po bojkotu zapadnih zemalja, kojega je inicirao <a href="/wiki/Jimmy_Carter" title="Jimmy Carter">Jimmy Carter</a> kao reakciju na <a href="/wiki/Afganistansko-sovjetski_rat" class="mw-redirect" title="Afganistansko-sovjetski rat">sovjetsku intervenciju u Afganistanu</a>.</figcaption></figure> U rujnu <a href="/wiki/1979." class="mw-redirect" title="1979.">1979.</a> godine, halkist <a href="/w/index.php?title=Nur_Muhammad_Taraki&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nur Muhammad Taraki (stranica ne postoji)">Nur Muhammad Taraki</a>, tadašnji čelnik DR Afganistana, ubijen je u atentatu organiziranom od strane stranačkog kolege <a href="/wiki/Hafizullah_Amin" title="Hafizullah Amin">Hafizullaha Amina</a>, koji je preuzeo vlast u zemlji. Međutim, nakon što nije uspio pridobiti povjerenje Moskve, sam Amin je ubijen u atentatu već u prosincu iste godine, nakon čega je uspostavljena parčamistička vlada na čelu s <a href="/wiki/Babrak_Karmal" title="Babrak Karmal">Babrakom Karmalom</a>; od strane Sovjeta formirana vlada uključivala je članove obavju sukobljenih frakcija. Sovjeti su ubrzo poslali i svoje trupe u državu kako bi pomogli u stabilizaciji Karmalovog režima, međutim bili su uvjereni kako će oni morati odraživati tek manjinu vojnih operacija. Međutim, direktna posljedica toga bila je da se Sovjetski Savez direktno umiješao u sukob koji je dotad bio nacionalnog karaktera.<a href="#cite_note-325">[325]</a> I dok su Sovjeti neuspješno ratovali u Afganistanu, gdje će na koncu doživjeti sramotu ravnoj onoj američkoj u Vijetnamu, Sjedinjene Države su odlučile reagirati. <a href="/wiki/Jimmy_Carter" title="Jimmy Carter">Jimmy Carter</a> je na sovjetsku intervenciju reagirao povlačenjem sporazuma <a href="/w/index.php?title=SALT_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="SALT II (stranica ne postoji)">SALT II</a> iz <a href="/wiki/Senat_SAD" title="Senat SAD">Senata</a>, nametanjem embarga na izvoz žita i tehnologije u Sovjetski Savez te traženjem osjetnog povećanja vojnog budžeta; sovjetsku intervenciju opisao je kao "najozbiljniju prijetnju miru nakon Drugog svjetskog rata".<a href="#cite_note-326">[326]</a> Ovakva politika imala je za posljedicu i <a href="/w/index.php?title=Bojkot_Olimpijade_1980.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bojkot Olimpijade 1980. (stranica ne postoji)">bojkot</a> <a href="/wiki/Olimpijada_1980" class="mw-redirect" title="Olimpijada 1980">Olimpijskih igara 1980.</a> u <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvi</a> od strane velikog broja zapadnih zemalja, a što je, zauzvrat, dovelo <a href="/w/index.php?title=Bojkot_Olimpijade_1984.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bojkot Olimpijade 1984. (stranica ne postoji)">bojkota</a> <a href="/wiki/Olimpijada_1984" class="mw-redirect" title="Olimpijada 1984">Olimpijskih igara 1984.</a> u <a href="/wiki/Los_Angeles" title="Los Angeles">Los Angelesu</a> od strane većine zemalja Varšavskog pakta. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Reagan_i_Thatcherova">Reagan i Thatcherova</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=36" title="Uredi odjeljak Reagan i Thatcherova" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=36" title="Uredi kôd odjeljka Reagan i Thatcherova">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/w/index.php?title=Reaganova_doktrina&action=edit&redlink=1" class="new" title="Reaganova doktrina (stranica ne postoji)">Reaganova doktrina</a> i <a href="/wiki/Ta%C4%8Derizam" title="Tačerizam">Tačerizam</a></div></dd></dl> U siječnju <a href="/wiki/1977." class="mw-redirect" title="1977.">1977.</a> godine, bivši guverner <a href="/wiki/Kalifornija" title="Kalifornija">Kalifornije</a> i neuspjeli kandidat na <a href="/wiki/Republikanska_stranka_(SAD)" title="Republikanska stranka (SAD)">republinskim predizborima</a> tokom <a href="/wiki/1976." class="mw-redirect" title="1976.">1976.</a> godine, <a href="/wiki/Ronald_Reagan" title="Ronald Reagan">Ronald Reagan</a>, dao je svoje mišljenje o Hladnom ratu u razgovoru s kolegom <a href="/w/index.php?title=Richard_V._Allen&action=edit&redlink=1" class="new" title="Richard V. Allen (stranica ne postoji)">Richardom V. Allenom</a>, rekavši: "Moja ideja o američkoj politici prema Sovjetskom Savezu je jednostavna, neki bi rekli i pojednostavljena. Radi se o ovome: Mi pobjeđujemo, a oni gube. Što kažete na to?"<a href="#cite_note-327">[327]</a> Tri godine kasnije, Reagan je uvjerljivo pobijedio <a href="/wiki/Jimmy_Carter" title="Jimmy Carter">Jimmyja Cartera</a> na izborima i postao novi <a href="/wiki/Predsjednik_SAD" class="mw-redirect" title="Predsjednik SAD">predsjednik Sjedinjenih Država</a>, uz obećanje da će povećati vojni budžet i suprostaviti se Sovjetima bilo gdje. Godinu dana ranije, nakon što je laburističkoj vladi <a href="/wiki/James_Callaghan" title="James Callaghan">Jamesa Callaghana</a> izglasano nepovjerenje, konzervativci su pobijedili na izborima u <a href="/wiki/UK" class="mw-redirect" title="UK">Ujedinjenom Kraljevstvu</a>, a na čelo vlade je po prvi puta došla žena, "Željezna lady" <a href="/wiki/Margaret_Thatcher" title="Margaret Thatcher">Margaret Thatcher</a>. Ideološki bliski, Reagan i Thatcherova su brzo našli zajednički jezik te su javno odbacili Sovjetski Savez i njegovu ideologiju. Reagan je Sovjetski Savez nazvao "<a href="/w/index.php?title=Carstvo_zla&action=edit&redlink=1" class="new" title="Carstvo zla (stranica ne postoji)">carstvom zla</a>" i predvidio da će komunizam završiti na "<a href="/w/index.php?title=Smetli%C5%A1te_historije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Smetlište historije (stranica ne postoji)">smetlištu historije</a>".<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_p._197-328">[328]</a> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Thatcher_Reagan_Camp_David_sofa_1984.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/Thatcher_Reagan_Camp_David_sofa_1984.jpg/300px-Thatcher_Reagan_Camp_David_sofa_1984.jpg" decoding="async" width="300" height="205" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/Thatcher_Reagan_Camp_David_sofa_1984.jpg/450px-Thatcher_Reagan_Camp_David_sofa_1984.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/Thatcher_Reagan_Camp_David_sofa_1984.jpg/600px-Thatcher_Reagan_Camp_David_sofa_1984.jpg 2x" data-file-width="2100" data-file-height="1434" /></a><figcaption><a href="/wiki/Ronald_Reagan" title="Ronald Reagan">Ronald Reagan</a> i <a href="/wiki/Margaret_Thatcher" title="Margaret Thatcher">Margaret Thatcher</a>, ovdje na sastanku u <a href="/w/index.php?title=Camp_David&action=edit&redlink=1" class="new" title="Camp David (stranica ne postoji)">Camp Davidu</a> tokom <a href="/wiki/1984." class="mw-redirect" title="1984.">1984.</a> godine, formirali su snažnu antikomunističku politiku tokom 80-ih godina, koja je dovela do novog zaoštravanja odnosa sa Sovjetskim Savezom.</figcaption></figure> Do <a href="/wiki/1985." class="mw-redirect" title="1985.">1985.</a> godine, Reaganov antikomunistički stav se formirao u politiku koja je postala poznata kao <a href="/w/index.php?title=Reaganova_doktrina&action=edit&redlink=1" class="new" title="Reaganova doktrina (stranica ne postoji)">Reaganova doktrina</a>, koja je, uz još uvijek aktualno zadržavanje, bila usmjerena prema još snažnijem rušenju postojećih komunističkih sustava.<a href="#cite_note-Graebner,_Burns_&_Siracusa_2008,_76-329">[329]</a> Osim što je nastavio s Carterovom politikom pružanja pomoći islamskim protivnicima Sovjetskog Saveza i komunističke DR Afganistan, Reagan je preko <a href="/wiki/CIA" title="CIA">CIA</a>-je istu proširio i na podržananje islamističkih pokreta u <a href="/w/index.php?title=Sovjetska_Sredi%C5%A1nja_Azija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sovjetska Središnja Azija (stranica ne postoji)">sovjetskoj Središnjoj Aziji</a>.<a href="#cite_note-Singh_1995,_130-330">[330]</a> Uz to, CIA je pružila podrušku antikomunistima u Pakistanu da treniraju muslimane diljem svijeta kako bi se borili u <a href="/wiki/D%C5%BEihad" title="Džihad">džihadu</a> protiv Sovjetskog Saveza.<a href="#cite_note-Singh_1995,_130-330">[330]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Poljska_Solidarnost_i_izvanredno_stanje">Poljska Solidarnost i izvanredno stanje</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=37" title="Uredi odjeljak Poljska Solidarnost i izvanredno stanje" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=37" title="Uredi kôd odjeljka Poljska Solidarnost i izvanredno stanje">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Solidarnost_(sindikat)" title="Solidarnost (sindikat)">Solidarnost (sindikat)</a>, <a href="/w/index.php?title=Izvanredno_stanje_u_Poljskoj&action=edit&redlink=1" class="new" title="Izvanredno stanje u Poljskoj (stranica ne postoji)">Izvanredno stanje u Poljskoj</a> i <a href="/w/index.php?title=Sovjetska_reakcija_na_krizu_u_Poljskoj_(1980%E2%80%931981)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sovjetska reakcija na krizu u Poljskoj (1980–1981) (stranica ne postoji)">Sovjetska reakcija na krizu u Poljskoj (1980–1981)</a></div></dd></dl> U listopadu <a href="/wiki/1978." class="mw-redirect" title="1978.">1978.</a> godine, kardinali su nakon preuranjene smrti <a href="/wiki/Ivan_Pavao_I." title="Ivan Pavao I.">Albina Lucianija</a>, za novog <a href="/wiki/Papa" title="Papa">papu</a> izabrali Poljaka Karola Wojtyłu, koji je uzeo ime <a href="/wiki/Ivan_Pavao_II." title="Ivan Pavao II.">Ivan Pavao II.</a>; bio je to prvi ikad izabrani slavenski papa, a njegova će moralna doktrina poslužiti kao temelj za <a href="/wiki/Antikomunizam" title="Antikomunizam">antikomunistički</a>, religiozni i nacionalistički pokret u Poljskoj, koji će značajan zamah dobiti nakon papina posjeta rodnoj zemlji u lipnju <a href="/wiki/1979." class="mw-redirect" title="1979.">1979.</a> godine. <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Solidarity_August_1980_gate_of_Gda%C5%84sk_Shipyard.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/35/Solidarity_August_1980_gate_of_Gda%C5%84sk_Shipyard.jpg/220px-Solidarity_August_1980_gate_of_Gda%C5%84sk_Shipyard.jpg" decoding="async" width="220" height="357" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/35/Solidarity_August_1980_gate_of_Gda%C5%84sk_Shipyard.jpg/330px-Solidarity_August_1980_gate_of_Gda%C5%84sk_Shipyard.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/35/Solidarity_August_1980_gate_of_Gda%C5%84sk_Shipyard.jpg/440px-Solidarity_August_1980_gate_of_Gda%C5%84sk_Shipyard.jpg 2x" data-file-width="711" data-file-height="1155" /></a><figcaption>Sindikalist <a href="/wiki/Lech_Wa%C5%82%C4%99sa" title="Lech Wałęsa">Lech Wałęsa</a>, predvodnik <a href="/wiki/Solidarnost_(sindikat)" title="Solidarnost (sindikat)">Solidarnosti</a>, drži govor tokom štrajka radnika u <a href="/w/index.php?title=Brodogradili%C5%A1te_u_Gda%C5%84sku&action=edit&redlink=1" class="new" title="Brodogradilište u Gdańsku (stranica ne postoji)">Lenjinovom brodogradilištu</a> u <a href="/wiki/Gda%C5%84sk" title="Gdańsk">Gdańsku</a>, kolovoz <a href="/wiki/1980." class="mw-redirect" title="1980.">1980.</a> godine. Ovaj će štrajk imati dalekosežne posljedice za Poljsku u narednim godinama.</figcaption></figure> <a href="/wiki/Narodna_Republika_Poljska" title="Narodna Republika Poljska">Narodna Republika Poljska</a> je u tom periodu prolazila kroz značajnu krizu, čiji su uzroci osim političke bili i ekonomske prirode - krah nacionalnog gospodarstva, stagniranje plaća i povećanje cijena hrane. Najveći bunt zbog ovakve situacije dolazio je, interesantno, iz redova radničkog pokreta i ilegalnih sindikata. Nakon serije prosvjeda <a href="/wiki/1976." class="mw-redirect" title="1976.">1976.</a> godine, situacija se donekle smirila do <a href="/wiki/1980." class="mw-redirect" title="1980.">1980.</a>, kada je sindikalna aktivistica <a href="/w/index.php?title=Anna_Walentynowicz&action=edit&redlink=1" class="new" title="Anna Walentynowicz (stranica ne postoji)">Anna Walentynowicz</a> dobila otkaz u <a href="/w/index.php?title=Brodogradili%C5%A1te_u_Gda%C5%84sku&action=edit&redlink=1" class="new" title="Brodogradilište u Gdańsku (stranica ne postoji)">Lenjinovom brodogradilištu</a> u <a href="/wiki/Gda%C5%84sk" title="Gdańsk">Gdańsku</a> zbog sudjelovanja u radu ilegalnog sindikata, samo pet mjeseci prije umirovljenja. Takva odluka potaknula je reakciju radnika, koji su ubrzo organizirali štrajk. Nakon pregovora i potpisivanja <a href="/w/index.php?title=Dogovor_iz_Gda%C5%84ska&action=edit&redlink=1" class="new" title="Dogovor iz Gdańska (stranica ne postoji)">dogovora s vlastima</a>, štrajk je prekinut, a u Poljskoj se pojavio novi, veliki sindikat <a href="/wiki/Solidarnost_(sindikat)" title="Solidarnost (sindikat)">Solidarnost</a>, koji je formalno registriran u studenom iste godine.<a href="#cite_note-Encyclopedia-331">[331]</a> Na čelu pokreta bio je inženjer <a href="/wiki/Lech_Wa%C5%82%C4%99sa" title="Lech Wałęsa">Lech Wałęsa</a>, a svoje ideološke osnove, a ujedno i naziv, isti je izvlačio iz papine enciklike <a href="/w/index.php?title=Sollicitudo_rei_socialis&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sollicitudo rei socialis (stranica ne postoji)">Sollicitudo rei socialis</a>, koja se bavila <a href="/w/index.php?title=Solidarnost_(katoli%C4%8Dka_teologija)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Solidarnost (katolička teologija) (stranica ne postoji)">solidarnošću</a> kao teološkim konceptom. Djelovanje Solidarnosti nastavilo se i izvan radničke sfere, tako da je sindikat ubrzo organizirao snažan antisovjetski pokret koji je prijetio stabilnosti tadašnjeg komunističkog režima. General <a href="/wiki/Wojciech_Jaruzelski" title="Wojciech Jaruzelski">Wojciech Jaruzelski</a> i <a href="/w/index.php?title=Vojno_vije%C4%87e_narodnog_spasa&action=edit&redlink=1" class="new" title="Vojno vijeće narodnog spasa (stranica ne postoji)">Vojno vijeće narodnog spasa</a> uveli su <a href="/w/index.php?title=Izvanredno_stanje_u_Poljskoj&action=edit&redlink=1" class="new" title="Izvanredno stanje u Poljskoj (stranica ne postoji)">izvanredno stanje</a> kako bi pokušali ugušiti političku opoziciju, tokom koje je tisuće ljudi uhapšeno, a oko stotinjak i ubijeno. <a href="/wiki/CIA" title="CIA">CIA</a> je pružala podršku sindikalistima, dok je Reagan Poljskoj nametnuo sankcije nakon uvođenja izvanrednog stanja.<a href="#cite_note-Gaddis219-332">[332]</a> Dok se Poljska borila s opozicijom unutar zemlje, u <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvi</a> je formirana posebna komisija s ciljem donošenja odluke o reakciji na poljsku krizu; komisiju su sačinjavali ideolog <a href="/wiki/Mihail_Suslov" title="Mihail Suslov">Mihail Suslov</a>, šef <a href="/wiki/KGB" title="KGB">KGB</a>-a, <a href="/wiki/Jurij_Andropov" title="Jurij Andropov">Jurij Andropov</a>, ministar vanjskih poslova, <a href="/wiki/Andrej_Gromiko" title="Andrej Gromiko">Andrej Gromiko</a>, i ministar obrane, <a href="/w/index.php?title=Dmitrij_Ustinov&action=edit&redlink=1" class="new" title="Dmitrij Ustinov (stranica ne postoji)">Dmitrij Ustinov</a>. Prisjetivši se krize iz <a href="/wiki/1970." class="mw-redirect" title="1970.">1970.</a> godine u istoj zemlji, ali i razmatrajući potencijalne sankcije koje bi uništile sovjetsko gospodarstvo, komisija je, a posebno Suslov, bila nevoljka intervenirati u Poljskoj;<a href="#cite_note-Gaddis219-332">[332]</a> s druge strane, istočnonjemački i čehoslovački čelnici, <a href="/wiki/Erich_Honecker" title="Erich Honecker">Erich Honecker</a> i <a href="/wiki/Gust%C3%A1v_Hus%C3%A1k" title="Gustáv Husák">Gustáv Husák</a>, bili su proponenti vojne intervencije, pri čemu su imali podršku već ostarjelog <a href="/wiki/Leonid_Bre%C5%BEnjev" title="Leonid Brežnjev">Brežnjeva</a>, tako da je za prosinac <a href="/wiki/1980." class="mw-redirect" title="1980.">1980.</a> godine organizirana zajednička vojna akcija, Sojuz-80, koja je trebala u Poljskoj učiniti isto što su Sovjeti ranije učinili u Mađarskoj i Čehoslovačkoj.<a href="#cite_note-mastny-333">[333]</a> Akcija, ipak, nikada nije aktivirana jer su Sovjeti odlučili podržati Jaruzelskog u uvođenju izvanrednog stanja, što je bio prvi put u historiji Hladnog rata da Sovjetski Savez nije vojno intervenirao pri direktnoj ugrozi jednog od svojih satelitskih režima;<a href="#cite_note-mastny-333">[333]</a><a href="#cite_note-kramer-334">[334]</a> bio je to efektivni kraj <a href="/wiki/Bre%C5%BEnjevljeva_doktrina" title="Brežnjevljeva doktrina">Brežnjevljeve doktrine</a>.<a href="#cite_note-335">[335]</a> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:00595309(Andropov%26Jaruzelski).jpeg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/46/00595309%28Andropov%26Jaruzelski%29.jpeg/300px-00595309%28Andropov%26Jaruzelski%29.jpeg" decoding="async" width="300" height="207" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/46/00595309%28Andropov%26Jaruzelski%29.jpeg/450px-00595309%28Andropov%26Jaruzelski%29.jpeg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/46/00595309%28Andropov%26Jaruzelski%29.jpeg 2x" data-file-width="537" data-file-height="370" /></a><figcaption><a href="/wiki/Jurij_Andropov" title="Jurij Andropov">Jurij Andropov</a> (lijevo) i <a href="/wiki/Wojciech_Jaruzelski" title="Wojciech Jaruzelski">Wojciech Jaruzelski</a> (desno) na sastanku <a href="/wiki/1982." class="mw-redirect" title="1982.">1982.</a> godine. Ne želeći vojno intervenirati, sovjetske vlasti su pružile svesrdnu podršku generalu Jaruzelskom i poduprle njegovu odluku o uvođenju <a href="/w/index.php?title=Izvanredno_stanje_u_Poljskoj&action=edit&redlink=1" class="new" title="Izvanredno stanje u Poljskoj (stranica ne postoji)">izvanrednog stanja</a> u <a href="/wiki/Poljska" title="Poljska">Poljskoj</a>.</figcaption></figure> I dok je Brežnjevljev nasljednik, <a href="/wiki/Jurij_Andropov" title="Jurij Andropov">Jurij Andropov</a>, pružio podršku Jaruzelskom, izvanredno stanje u Poljskoj ukinuto je već <a href="/wiki/1983." class="mw-redirect" title="1983.">1983.</a> godine, mada dobar dio političkih zatvorenika nije bio pušten sve do opće amnestije tri godine kasnije. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Vojni_i_ekonomski_problemi_u_Sovjetskom_Savezu_i_Sjedinjenim_Državama">Vojni i ekonomski problemi u Sovjetskom Savezu i Sjedinjenim Državama</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=38" title="Uredi odjeljak Vojni i ekonomski problemi u Sovjetskom Savezu i Sjedinjenim Državama" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=38" title="Uredi kôd odjeljka Vojni i ekonomski problemi u Sovjetskom Savezu i Sjedinjenim Državama">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/w/index.php?title=Period_stagnacije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Period stagnacije (stranica ne postoji)">Period stagnacije</a> i <a href="/wiki/Strate%C5%A1ka_obrambena_inicijativa" title="Strateška obrambena inicijativa">Strateška obrambena inicijativa</a></div></dd></dl> Tokom godina Hladnoga rata, Moskva je izgradila vojsku koja je crpila gotovo 25% sovjetskog <a href="/wiki/Bruto_dru%C5%A1tveni_proizvod" title="Bruto društveni proizvod">BDP</a>-a i to nauštrb konzumerističkih dobara i investicija u civilnim sektorima.<a href="#cite_note-LaFeber_2002,_p._332-336">[336]</a> Sovjetsko trošenje na <a href="/w/index.php?title=Utrka_u_naoru%C5%BEanju&action=edit&redlink=1" class="new" title="Utrka u naoružanju (stranica ne postoji)">utrku u naoružanju</a> i ostale hladnoratovske obveze je i uzrokovalo i pogoršalo duboko ukorijenjene strukturalne probleme u sovjetskom sustavu,<a href="#cite_note-337">[337]</a> koji su doveli do najmanje jednog desetljeća <a href="/w/index.php?title=Period_stagnacije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Period stagnacije (stranica ne postoji)">ekonomske stagnacije</a> tokom kasnih Brežnjevljevih godina. <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:U.S._girl_Samantha_Smith_in_Artek_cropped.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f6/U.S._girl_Samantha_Smith_in_Artek_cropped.jpg" decoding="async" width="186" height="318" class="mw-file-element" data-file-width="186" data-file-height="318" /></a><figcaption>Američka osnovnoškolka <a href="/w/index.php?title=Samantha_Smith&action=edit&redlink=1" class="new" title="Samantha Smith (stranica ne postoji)">Samantha Smith</a> poslala je <a href="/wiki/1982." class="mw-redirect" title="1982.">1982.</a> godine pismo novom sovjetskom vođi, <a href="/wiki/Jurij_Andropov" title="Jurij Andropov">Juriju Andropovu</a>, u kojem je izrazila svoj strah od nuklearnog rata. Andropov joj je odgovorio, naglašavajući kako nijedan čovjek u Sovjetskom Savezu ne želi rat i kako oni čine sve kako bi se izbjegao taj scenarij, te ju je čak i pozvao u Sovjetski Savez; posjet je realiziran sljedeće godine.</figcaption></figure> Sovjetska ulaganja u obrambeni sektor nisu bila uvjetovana vojnom nužnošću, već interesima <a href="/wiki/Nomenklatura_(komunizam)" title="Nomenklatura (komunizam)">masivne državne i partijske birokracije</a>, koja je ovisila o tom sektoru zbog vlastitih ciljeva i privilegija.<a href="#cite_note-338">[338]</a> <a href="/w/index.php?title=Oru%C5%BEane_snage_Sovjetskog_Saveza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Oružane snage Sovjetskog Saveza (stranica ne postoji)">Oružane snage Sovjetskog Saveza</a> su postale vodeće u svijetu u po broju i tipovima oružja koje su posjedovale, broju trupa i po čistoj veličini svoje vojno-industrijske infrastrukture.<a href="#cite_note-Odom-339">[339]</a> Ipak, te su kvantitativne prednosti često bile samo krinka koja je skrivala ona područja u kojima su vojske Istočnog bloka osjetno zaostajale za Zapadom.<a href="#cite_note-340">[340]</a> Do početka 80-ih godina, Sovjetski Savez je izgradio vojsku i arsenal koji je nadmašivao onaj Sjedinjenih Država. Ubrzo nakon sovjetske invazije <a href="/wiki/Afganistan" title="Afganistan">Afganistana</a>, predsjednik Carter je započeo na masivno jačanje američke vojske. Taj se proces dodatno pojačao tokom Reaganove administracije, kada je su vojni troškovi sa 5.3% BDP-a iz <a href="/wiki/1981." class="mw-redirect" title="1981.">1981.</a> godine skočili na 6.5% tokom <a href="/wiki/1986." class="mw-redirect" title="1986.">1986.</a> godine,<a href="#cite_note-341">[341]</a> što je bilo najveće mirnodopsko jačanje vojske u američkoj historiji.<a href="#cite_note-342">[342]</a> Tenzije su ponovno narasle početkom 80-ih, kada je Reagan obnovio od strane Cartera otkazani <a href="/wiki/B-1_Lancer" title="B-1 Lancer">B-1 Lancer</a> program, proizveo <a href="/w/index.php?title=LGM-118_Peacekeeper&action=edit&redlink=1" class="new" title="LGM-118 Peacekeeper (stranica ne postoji)">LGM-118 Peacekeeper</a> rakete,<a href="#cite_note-343">[343]</a> postavio američke projektile u Europi i najavio eksperimentalnu <a href="/w/index.php?title=Strate%C5%A1ko_obrambena_inicijativa&action=edit&redlink=1" class="new" title="Strateško obrambena inicijativa (stranica ne postoji)">strateško obrambenu inicijativu</a>, koju su mediji nazvali "Star Wars", obrambeni program koji je za cilj imao uništavanje projektila usred leta.<a href="#cite_note-ShieldSpace?-344">[344]</a> Potaknut pozadinskim poratsom tenzija na relaciji Sjedinjene Države-Sovjetski Savez, ali i postavljanjem sovjetskih <a href="/w/index.php?title=SS-20_Saber&action=edit&redlink=1" class="new" title="SS-20 Saber (stranica ne postoji)">RSD-10</a> balističkih projektila usmjerenih prema Zapadnoj Europi, <a href="/wiki/NATO" title="NATO">NATO</a> je na Carterov poticaj odlučio rasporediti <a href="/w/index.php?title=MGM-31_Pershing&action=edit&redlink=1" class="new" title="MGM-31 Pershing (stranica ne postoji)">MGM-31 Pershing</a> rakete po Europi, ponajviše Zapadnoj Njemačkoj.<a href="#cite_note-345">[345]</a> Taj čin bi značio da je NATO imao rakete koje su u manje od 10 minuta mogle pogoditi Moskvu.<a href="#cite_note-346">[346]</a> Nakon što je Reagan jačao vojsku, Sovjeti nisu odgovorili na isti način zbog velikih troškova koji su,<a href="#cite_note-347">[347]</a> zajedno s neučinkovitom <a href="/wiki/Plansko_gospodarstvo" class="mw-redirect" title="Plansko gospodarstvo">planskom ekonomijom</a> i <a href="/w/index.php?title=Kolektivizacija_u_Sovjetskom_Savezu&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kolektivizacija u Sovjetskom Savezu (stranica ne postoji)">kolektiviziranom poljoprivredom</a>, bili prevelik teret za sovjetsku ekonomiju.<a href="#cite_note-Gaidar,_Yegor-348">[348]</a> Istovremeno je <a href="/wiki/Saudijska_Arabija" title="Saudijska Arabija">Saudijska Arabija</a> povećala proizvodnju nafte,<a href="#cite_note-349">[349]</a> iako su i druge zemlje, koje nisu bile članice <a href="/wiki/OPEC" title="OPEC">OPEC</a>-a, učinile isto.<a href="#cite_note-EIA-350">[350]</a> Ovi događaji doveli su do <a href="/w/index.php?title=Naftna_kriza_1980-ih&action=edit&redlink=1" class="new" title="Naftna kriza 1980-ih (stranica ne postoji)">naftne krize</a> koja je uvelike pogodila Sovjetski Savez, čiji je najunosniji izvozni proizvod bila upravo nafta.<a href="#cite_note-LaFeber_2002,_p._332-336">[336]</a><a href="#cite_note-Gaidar,_Yegor-348">[348]</a> Problemi s komandnim gospodarstvom,<a href="#cite_note-hardt1-351">[351]</a> krah cijena nafte i veliki vojni troškovi doveli su do velike stagnacije u sovjetskoj ekonomiji.<a href="#cite_note-Gaidar,_Yegor-348">[348]</a> Dana <a href="/wiki/1._rujna" class="mw-redirect" title="1. rujna">1. rujna</a> <a href="/wiki/1983." class="mw-redirect" title="1983.">1983.</a> godine, Sovjetski Savez je srušio <a href="/wiki/Korean_Air_Lines_let_007" title="Korean Air Lines let 007">Korean Air Lines let 007</a>, <a href="/wiki/Boeing_747" title="Boeing 747">Boeing 747</a> s 269 ljudi, među kojima je bio i kongresnik <a href="/w/index.php?title=Larry_McDonald&action=edit&redlink=1" class="new" title="Larry McDonald (stranica ne postoji)">Larry McDonald</a>, nakon što je ovaj ušao u sovjetski zračni prostor nedaleko od zapadne obale <a href="/wiki/Sahalin" title="Sahalin">Sahalina</a>, u blizini <a href="/w/index.php?title=Moneron_(otok)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Moneron (otok) (stranica ne postoji)">otoka Monerona</a>; Reagan je ovaj čin opisao kao "masakr", a uzrokovao je novo pogoršavanje odnosa i još jednu veliku hladnoratovsku krizu. Incident je za posljedicu imao i porast antisovjetskog sentimenta, što je Reaganu omogućilo sticanje velike podrške za jačanje vojske, što je politika koja je ostala na snazi sve do kasnijih sporazuma između Reagana i <a href="/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov" title="Mihail Gorbačov">Gorbačova</a>.<a href="#cite_note-DoernerFive-352">[352]</a> U studenom <a href="/wiki/1983." class="mw-redirect" title="1983.">1983.</a> godine, <a href="/wiki/NATO" title="NATO">NATO</a> je organizirao vojnu vježbu <a href="/w/index.php?title=Able_Archer_83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Able Archer 83 (stranica ne postoji)">Able Archer 83</a>, realnu situaciju koordiniranog nuklearnog napada, koja je bila gotovo jednako opasna kao i <a href="/wiki/Kubanska_raketna_kriza" title="Kubanska raketna kriza">Kubanska raketna kriza</a>, a sovjetsko se vodstvo bojalo kako bi nuklearni napad mogao biti neizbježan.<a href="#cite_note-353">[353]</a> S druge strane, Reagan je imao problem pridobiti podršku javnosti za strane intervencije, s obzirom na skepsu koja je vladala još od <a href="/wiki/Vijetnamski_rat" title="Vijetnamski rat">Vijetnama</a>.<a href="#cite_note-LaFeber323-354">[354]</a> Kako bi ipak djelovali, Reagan i njegova administracija su naglašeno koristili brze i jeftine operacije kako bi intervenirale u stranim zemljama.<a href="#cite_note-LaFeber323-354">[354]</a> Tokom 80-ih godina, Reaganova administracija je intervenirala u <a href="/w/index.php?title=Libanonski_gra%C4%91anski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Libanonski građanski rat (stranica ne postoji)">Libanonskom građanskom ratu</a>, <a href="/wiki/Operacija_Urgent_Fury" class="mw-redirect" title="Operacija Urgent Fury">izvršila invaziju</a> <a href="/wiki/Grenada" title="Grenada">Grenade</a> (u kojoj je svrgnula od strane <a href="/wiki/Kuba" title="Kuba">Kube</a> podržavanog <a href="/wiki/Hudson_Austin" title="Hudson Austin">Hudsona Austina</a>, koji je formirao vojnu vlast nakon ubojstva premijera <a href="/wiki/Maurice_Bishop" title="Maurice Bishop">Mauricea Bishopa</a>), <a href="/wiki/Operacija_El_Dorado_Canyon" title="Operacija El Dorado Canyon">bombardirala</a> <a href="/wiki/Libija" title="Libija">Libiju</a> (pri čemu je došlo do ozbiljnih problema s <a href="/wiki/Muammar_Gaddafi" class="mw-redirect" title="Muammar Gaddafi">Gaddafijem</a>) i pružila podršku centralnoameričkim <a href="/w/index.php?title=Contras&action=edit&redlink=1" class="new" title="Contras (stranica ne postoji)">kontrašima</a>, antikomunističkim revolucionarima koji su htjeli svrhnuti prosovjetsku <a href="/wiki/Sandinisti" class="mw-redirect" title="Sandinisti">sandinističku</a> vlast u <a href="/wiki/Nikaragva" title="Nikaragva">Nikaragvi</a>.<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_p._212-105">[105]</a> I dok je javnost podržala intervencije na Grenadi i u Libiji, pružanje podrške kontrašima bilo je <a href="/wiki/Iran-Kontra_afera" title="Iran-Kontra afera">izrazito kontroverzno</a>.<a href="#cite_note-Reagan-355">[355]</a> Sovjeti su, istovremeno, trpjeli velike troškove zbog vlastitih intervencija. Iako je Brežnjev bio uvjeren da će <a href="/wiki/Afgansko-sovjetski_rat" title="Afgansko-sovjetski rat">intervencija u Afganistanu</a> biti kratka, muslimanski gerilci, koji su uživali veliku stranu podršku, pružali su žestoki otpor invaziji.<a href="#cite_note-LaFeber314-356">[356]</a> Moskva je u Afganistan poslala gotovo 100,000 trupa kako bi podržale satelitski režim u <a href="/wiki/Kabul" title="Kabul">Kabulu</a>, što je dovelo do toga da je sukob u medijima prozvan "sovjetskim Vijetnamom".<a href="#cite_note-LaFeber314-356">[356]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Posljednje_godine_(1985–91)">Posljednje godine (1985–91)</h2>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=39" title="Uredi odjeljak Posljednje godine (1985–91)" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=39" title="Uredi kôd odjeljka Posljednje godine (1985–91)">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat_(1985%E2%80%931991)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hladni rat (1985–1991) (stranica ne postoji)">Hladni rat (1985–1991)</a></div></dd></dl> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Gorbačovljeve_reforme">Gorbačovljeve reforme</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=40" title="Uredi odjeljak Gorbačovljeve reforme" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=40" title="Uredi kôd odjeljka Gorbačovljeve reforme">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Glasnost" title="Glasnost">Glasnost</a> i <a href="/wiki/Perestrojka" title="Perestrojka">Perestrojka</a></div></dd></dl> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:RIAN_archive_850809_General_Secretary_of_the_CPSU_CC_M._Gorbachev_(crop).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/RIAN_archive_850809_General_Secretary_of_the_CPSU_CC_M._Gorbachev_%28crop%29.jpg/250px-RIAN_archive_850809_General_Secretary_of_the_CPSU_CC_M._Gorbachev_%28crop%29.jpg" decoding="async" width="250" height="333" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/RIAN_archive_850809_General_Secretary_of_the_CPSU_CC_M._Gorbachev_%28crop%29.jpg/375px-RIAN_archive_850809_General_Secretary_of_the_CPSU_CC_M._Gorbachev_%28crop%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/57/RIAN_archive_850809_General_Secretary_of_the_CPSU_CC_M._Gorbachev_%28crop%29.jpg 2x" data-file-width="480" data-file-height="640" /></a><figcaption><a href="/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov" title="Mihail Gorbačov">Mihail Gorbačov</a> je po dolasku na vlast <a href="/wiki/1985." class="mw-redirect" title="1985.">1985.</a> godine započeo seriju reformi koje će uvelike modernizirati <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a>, ali ultimetivno dovesti do njegova kraha. <a href="/wiki/Perestrojka" title="Perestrojka">Perestrojka</a> je reformirala sovjetsko gospodarstvo, dok je <a href="/wiki/Glasnost" title="Glasnost">glasnost</a> povećala slobodu medija i transparentnost rada državnih institucija.</figcaption></figure> Nakon što je <a href="/wiki/1984." class="mw-redirect" title="1984.">1984.</a>, nakon samo dvije godine na vlasti, preminuo <a href="/wiki/Jurij_Andropov" title="Jurij Andropov">Jurij Andropov</a>, a <a href="/wiki/1985." class="mw-redirect" title="1985.">1985.</a> godine i <a href="/wiki/Konstantin_%C4%8Cernjenko" title="Konstantin Černjenko">Konstantin Černjenko</a>, koji je vlast obnašao nešto više od godine dana, na čelo <a href="/wiki/SSSR" class="mw-redirect" title="SSSR">Sovjetskog Saveza</a> došao ja, za njihove kriterije, prilično mladi <a href="/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov" title="Mihail Gorbačov">Mihail Gorbačov</a>, koji je u vrijeme preuzimanja čelne pozicije imao nešto više od 50 godina.<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_p._197-328">[328]</a> Gorbačova je po dolasku na vlast dočekala stagnirajuća ekonomija i drastičan pad prihoda u stranim valutama, što je bila direktna posljedica kraha cijene nafte u svijetu.<a href="#cite_note-LaFeber331-357">[357]</a> Shvativši težinu situacije koja je započela još za vrijeme Brežnjeva, Gorbačov je odlučio istražiti ju kako bi mogao provesti mjere koje bi oživjele propadajuće gospodarstvo Sovjetskog Saveza.<a href="#cite_note-LaFeber331-357">[357]</a> Inicijalne mjere, poput one o suzbijanju <a href="/wiki/Alkoholizam" title="Alkoholizam">alkoholizma</a>, pokazale su se prilično neefikasnima, dapače, gotovo devastirajućima, što je dovelo do zaključka da su potrebne dublje, strukturalne promjene kako bi se oživjelo sovjetsko gospodarstvo. U lipnju <a href="/wiki/1987." class="mw-redirect" title="1987.">1987.</a> godine, Mihail Gorbačov je najavio <a href="/wiki/Perestrojka" title="Perestrojka">perestrojku</a> (<a href="/wiki/Srpskohrvatski" class="mw-redirect" title="Srpskohrvatski">sh.</a> restrukturiranje), paket ekonomskih reformi koji je za cilj imao provođenje temeljitih promjena u sovjetskom gospodarstvu.<a href="#cite_note-Gaddis231-358">[358]</a> Perestrojka je dovela do olakšica u sustavu <a href="/w/index.php?title=Proizvodna_kvota&action=edit&redlink=1" class="new" title="Proizvodna kvota (stranica ne postoji)">proizvodnih kvota</a>, omogućila je privatno vlasništvo nad gospodarskim subjektima te otvorila put stranim investicijama. Krajnji rezultat ovih mjera trebalo je biti preusmjeravanje državnih resursa s velikih hladnoratovskih vojnih troškova na produktivnija područja u civilnom sektoru.<a href="#cite_note-Gaddis231-358">[358]</a> Međutim, perestrojka je bila samo dio značajnih reformi koje je Gorbačov inicirao. Naime, unatoč izvornoj skepsi Zapada, novi sovjetski vođa je istinski bio posvećen rješavanju sovjetskih gospodarskih problema, pri čemu je utkra u naoružanju sa Zapadom uvelike zanemarena.<a href="#cite_note-Palmowski-125">[125]</a><a href="#cite_note-LaFeber2002-359">[359]</a> Isto vremeno kada i perestrojku, Gorbačov je predstavio i <a href="/wiki/Glasnost" title="Glasnost">glasnost</a> (<a href="/wiki/Srpskohrvatski" class="mw-redirect" title="Srpskohrvatski">sh.</a> otvorenost), politiku koja je povećala slobodu medija i transparentnost rada državnih institucija;<a href="#cite_note-360">[360]</a> osim zbog same reformske ideje, glasnost je djelomično bila motivirana i Gorbačovljevom željom da se izbori protiv stranačke opozicije njegovim reformama. Glavni cilj glasnosti bilo je smanjivanje korumpiranosti vrha <a href="/wiki/Komunisti%C4%8Dka_partija_Sovjetskog_Saveza" title="Komunistička partija Sovjetskog Saveza">Komunističke partije</a> i kontrola nad zloporabom moći od strane <a href="/w/index.php?title=Centralni_komitet_Komunisti%C4%8Dke_partije_Sovjetskog_Saveza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Centralni komitet Komunističke partije Sovjetskog Saveza (stranica ne postoji)">Centralnog komiteta</a>.<a href="#cite_note-361">[361]</a> Uz to, glasnost je dovela i do veće otvorenosti sovjetskih građana prema Zapadu, posebice <a href="/wiki/SAD" class="mw-redirect" title="SAD">Sjedinjenim Državama</a>, što je dodatno ubrzalo novoobnovljeni <a href="/wiki/Detant" title="Detant">detant</a> između dvaju sila.<a href="#cite_note-362">[362]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Zatopljenje_odnosa">Zatopljenje odnosa</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=41" title="Uredi odjeljak Zatopljenje odnosa" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=41" title="Uredi kôd odjeljka Zatopljenje odnosa">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/w/index.php?title=Sastanak_u_Reykjav%C3%ADku&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sastanak u Reykjavíku (stranica ne postoji)">Sastanak u Reykjavíku</a>, <a href="/w/index.php?title=INF_sporazum&action=edit&redlink=1" class="new" title="INF sporazum (stranica ne postoji)">INF sporazum</a>, <a href="/w/index.php?title=START_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="START I (stranica ne postoji)">START I</a> i <a href="/w/index.php?title=Sporazum_o_kona%C4%8Dnom_dogovoru_po_pitanju_Njema%C4%8Dke&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sporazum o konačnom dogovoru po pitanju Njemačke (stranica ne postoji)">Sporazum o konačnom dogovoru po pitanju Njemačke</a></div></dd></dl> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:392px;max-width:392px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:196px;max-width:196px"><div class="thumbimage" style="height:134px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:President_Ronald_Reagan_says_goodbye_to_Soviet_General_Secretary_Mikhail_Gorbachev.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/President_Ronald_Reagan_says_goodbye_to_Soviet_General_Secretary_Mikhail_Gorbachev.jpg/194px-President_Ronald_Reagan_says_goodbye_to_Soviet_General_Secretary_Mikhail_Gorbachev.jpg" decoding="async" width="194" height="129" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/President_Ronald_Reagan_says_goodbye_to_Soviet_General_Secretary_Mikhail_Gorbachev.jpg/291px-President_Ronald_Reagan_says_goodbye_to_Soviet_General_Secretary_Mikhail_Gorbachev.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/President_Ronald_Reagan_says_goodbye_to_Soviet_General_Secretary_Mikhail_Gorbachev.jpg/388px-President_Ronald_Reagan_says_goodbye_to_Soviet_General_Secretary_Mikhail_Gorbachev.jpg 2x" data-file-width="4000" data-file-height="2651" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:192px;max-width:192px"><div class="thumbimage" style="height:134px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:President_Ronald_Reagan_making_his_Berlin_Wall_speech.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/63/President_Ronald_Reagan_making_his_Berlin_Wall_speech.jpg/190px-President_Ronald_Reagan_making_his_Berlin_Wall_speech.jpg" decoding="async" width="190" height="125" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/63/President_Ronald_Reagan_making_his_Berlin_Wall_speech.jpg/285px-President_Ronald_Reagan_making_his_Berlin_Wall_speech.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/63/President_Ronald_Reagan_making_his_Berlin_Wall_speech.jpg/380px-President_Ronald_Reagan_making_his_Berlin_Wall_speech.jpg 2x" data-file-width="4000" data-file-height="2624" /></a></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:182px;max-width:182px"><div class="thumbimage" style="height:135px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:West_and_East_Germans_at_the_Brandenburg_Gate_in_1989.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/West_and_East_Germans_at_the_Brandenburg_Gate_in_1989.jpg/180px-West_and_East_Germans_at_the_Brandenburg_Gate_in_1989.jpg" decoding="async" width="180" height="136" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/West_and_East_Germans_at_the_Brandenburg_Gate_in_1989.jpg/270px-West_and_East_Germans_at_the_Brandenburg_Gate_in_1989.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/West_and_East_Germans_at_the_Brandenburg_Gate_in_1989.jpg/360px-West_and_East_Germans_at_the_Brandenburg_Gate_in_1989.jpg 2x" data-file-width="661" data-file-height="498" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:206px;max-width:206px"><div class="thumbimage" style="height:135px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:George_Bush_and_Mikhail_Gorbachev_sign_the_START_1991.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fb/George_Bush_and_Mikhail_Gorbachev_sign_the_START_1991.jpg/204px-George_Bush_and_Mikhail_Gorbachev_sign_the_START_1991.jpg" decoding="async" width="204" height="136" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fb/George_Bush_and_Mikhail_Gorbachev_sign_the_START_1991.jpg/306px-George_Bush_and_Mikhail_Gorbachev_sign_the_START_1991.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fb/George_Bush_and_Mikhail_Gorbachev_sign_the_START_1991.jpg/408px-George_Bush_and_Mikhail_Gorbachev_sign_the_START_1991.jpg 2x" data-file-width="600" data-file-height="399" /></a></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:195px;max-width:195px"><div class="thumbimage" style="height:125px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:Tiananmen_1989.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/thumb/3/3d/Tiananmen_1989.jpg/193px-Tiananmen_1989.jpg" decoding="async" width="193" height="125" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/thumb/3/3d/Tiananmen_1989.jpg/290px-Tiananmen_1989.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/thumb/3/3d/Tiananmen_1989.jpg/386px-Tiananmen_1989.jpg 2x" data-file-width="1600" data-file-height="1039" /></a></div></div><div class="tsingle" style="width:193px;max-width:193px"><div class="thumbimage" style="height:125px;overflow:hidden"><a href="/wiki/Datoteka:RIAN_archive_644460_First_stage_in_the_Soviet_troop_withdrawal_from_Afghanistan.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/RIAN_archive_644460_First_stage_in_the_Soviet_troop_withdrawal_from_Afghanistan.jpg/191px-RIAN_archive_644460_First_stage_in_the_Soviet_troop_withdrawal_from_Afghanistan.jpg" decoding="async" width="191" height="126" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/RIAN_archive_644460_First_stage_in_the_Soviet_troop_withdrawal_from_Afghanistan.jpg/287px-RIAN_archive_644460_First_stage_in_the_Soviet_troop_withdrawal_from_Afghanistan.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/RIAN_archive_644460_First_stage_in_the_Soviet_troop_withdrawal_from_Afghanistan.jpg/382px-RIAN_archive_644460_First_stage_in_the_Soviet_troop_withdrawal_from_Afghanistan.jpg 2x" data-file-width="1024" data-file-height="674" /></a></div></div></div><div class="trow" style="display:flex"><div class="thumbcaption">Unatoč kratkom vremenskom periodu, druga polovica 80-ih bila je prepuna događanja koja će imati presudan značaj za okončanje Hladnog rata. S lijeva na desno, prema redovima:  • Iako je sam po sebi bio neuspjeh, <a href="/w/index.php?title=Sastanak_u_Reykjav%C3%ADku&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sastanak u Reykjavíku (stranica ne postoji)">sastanak</a> između <a href="/wiki/Ronald_Reagan" title="Ronald Reagan">Reagana</a> i <a href="/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov" title="Mihail Gorbačov">Gorbačova</a> u kući <a href="/w/index.php?title=H%C3%B6f%C3%B0i&action=edit&redlink=1" class="new" title="Höfði (stranica ne postoji)">Höfði</a> u <a href="/wiki/Reykjav%C3%ADk" class="mw-redirect" title="Reykjavík">Reykjavíku</a> imat će značajan utjecaj na kasnije susrete;  • Govorom "<a href="/w/index.php?title=Sru%C5%A1ite_ovaj_zid!&action=edit&redlink=1" class="new" title="Srušite ovaj zid! (stranica ne postoji)">Srušite ovaj zid!</a>" iz <a href="/wiki/1987." class="mw-redirect" title="1987.">1987.</a> godine, Reagan je izvršio dodatni pritisak na Gorbačova da prihvati ideju o <a href="/wiki/Reunifikacija_Njema%C4%8Dke" title="Reunifikacija Njemačke">reunifikaciji Njemačke</a>;  • Njemački narod okuplja se na <a href="/wiki/Berlinski_zid" title="Berlinski zid">Berlinskom zidu</a>, nekoliko dana prije njegova rušenja;  • Iako je njegova izrada trajala gotovo 10 godina, <a href="/w/index.php?title=START_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="START I (stranica ne postoji)">START I</a> pokazao se kao izrazito važan sporazum u pogledu daljnjeg ograničavanja naoružanja;  • Kinez privremeno blokira put tenkovima, koji su dan ranije prisilno uklonili <a href="/wiki/Protesti_na_trgu_Tiananmen" title="Protesti na trgu Tiananmen">prosvjednike s trga Tiananmen</a>, u jednoj od najikonskijih fotografija ovog događaja.;  • Sovjetske trupe <a href="/w/index.php?title=Sovjetsko_povla%C4%8Denje_iz_Afganistana&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sovjetsko povlačenje iz Afganistana (stranica ne postoji)">napuštaju Afganistan</a> tokom <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a> godine, nakon višegodišnjeg rata koji je gotovo uništio sovjetsku ekonomiju.</div></div></div></div> Kao odgovor na političke i vojne koncesije što ih je <a href="/wiki/Kremlj" class="mw-redirect" title="Kremlj">Kremlj</a> uradio nakon dolaska Gorbačova na vlast, Reagan je pristao ponovo pokrenuti razgovore o ekonomskim pitanjima, kao i o usporavanju utrke u naoružanju.<a href="#cite_note-Gaddis229-363">[363]</a> Prvi sastanak dvojice čelnika održan je <a href="/wiki/1985." class="mw-redirect" title="1985.">1985.</a> godine u <a href="/wiki/%C5%BDeneva" title="Ženeva">Ženevi</a>, u <a href="/wiki/%C5%A0vicarska" title="Švicarska">Švicarskoj</a>.<a href="#cite_note-Gaddis229-363">[363]</a> U jednoj fazi sastanka, njih su se dvojica, u pratnji prevoditelja, neformalno dogovorili kako će smanjiti svoje nuklearne arsenale za čak 50%.<a href="#cite_note-364">[364]</a> <a href="/w/index.php?title=Sastanak_u_Reykjav%C3%ADku&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sastanak u Reykjavíku (stranica ne postoji)">Drugi sastanak</a> dogodio se u listopadu <a href="/wiki/1986." class="mw-redirect" title="1986.">1986.</a> godine u <a href="/wiki/Reykjav%C3%ADk" class="mw-redirect" title="Reykjavík">Reykjavíku</a>, na <a href="/wiki/Island" title="Island">Islandu</a>. Razgovori su tekli iznimno dobro sve dok se kao tema nije otvorila Reaganova <a href="/wiki/Strate%C5%A1ka_obrambena_inicijativa" title="Strateška obrambena inicijativa">strateška obrambena inicijativa</a>, čije je ukidanje Gorbačov zahtijevao; Reagan je odbio.<a href="#cite_note-365">[365]</a> Sastanak je propao, međutim nova runda razgovora tokom <a href="/wiki/1987." class="mw-redirect" title="1987.">1987.</a> dovela je do velikog napretka u vidu potpisivanja <a href="/w/index.php?title=INF_sporazum&action=edit&redlink=1" class="new" title="INF sporazum (stranica ne postoji)">INF sporazuma</a>. INF je propisivao uklanjanje svih zemljanih nuklearnih balističkih i krstarećih projektila s dometom između 500 i 5,500 kilometara, kao i njihove infrastrukture.<a href="#cite_note-fas-366">[366]</a> Tenzije između Istoka i Zapada su naglo padale od sredine prema kraju 80-ih godina, a kulminirale su posljednjim susretom u <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvi</a> <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a> godine, gdje su Gorbačov i <a href="/wiki/George_H.W._Bush" class="mw-redirect" title="George H.W. Bush">George H.W. Bush</a>, Reaganov nasljednik, potpisali <a href="/w/index.php?title=START_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="START I (stranica ne postoji)">START I</a> sporazum o ograničavanju naoružanja.<a href="#cite_note-367">[367]</a> Sovjeti su tokom naredne godine shvatili da subvencije za naftu i troškovi održavanja velikog broja trupa predstavljaju crne rupe za sovjetsku ekonomiju.<a href="#cite_note-Shearman76-368">[368]</a> Uz to, sigurnosne prednosti održavanja tampon zone u Europi postale su irelevantne tako da je Moskva <a href="/wiki/Sinatrina_doktrina" title="Sinatrina doktrina">službeno objavila</a> kako nema namjeru petljati se u unutarnje odnose svojih saveznika u Centralnoj i Istočnoj Europi.<a href="#cite_note-Gaddis248-369">[369]</a> Tokom <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a>, <a href="/w/index.php?title=Sovjetsko_povla%C4%8Denje_iz_Afganistana&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sovjetsko povlačenje iz Afganistana (stranica ne postoji)">sovjetske trupe povukle su se iz Afganistana</a>,<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_pp._235–236-370">[370]</a> a Gorbačov je ubrzo <a href="/w/index.php?title=Sporazum_o_kona%C4%8Dnom_dogovoru_po_pitanju_Njema%C4%8Dke&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sporazum o konačnom dogovoru po pitanju Njemačke (stranica ne postoji)">pristao</a> i na <a href="/wiki/Reunifikacija_Njema%C4%8Dke" title="Reunifikacija Njemačke">reunifikaciju Njemačke</a>,<a href="#cite_note-Shearman76-368">[368]</a> shvativši kako bi išta drugo dovelo do scenarija sličnog onom na <a href="/wiki/Protesti_na_trgu_Tiananmen" title="Protesti na trgu Tiananmen">trgu Tiananmen</a> u <a href="/wiki/NR_Kina" class="mw-redirect" title="NR Kina">Kini</a>,<a href="#cite_note-371">[371]</a> gdje su studentski prosvjedi pretvoreni u masakr od strane države. Iako je reunifikacija Njemačke još i ranije postajala sve aktualnija tema, pritisak se u jeku poboljšanih odnosa dodatno povećao nakon Reaganovog govore u <a href="/wiki/Berlin" title="Berlin">Berlinu</a> tokom <a href="/wiki/1987." class="mw-redirect" title="1987.">1987.</a> godine, gdje je pozvao Gorbačova da "<a href="/w/index.php?title=Sru%C5%A1ute_ovaj_zid!&action=edit&redlink=1" class="new" title="Srušute ovaj zid! (stranica ne postoji)">sruši [ovaj] zid</a>". Rušenje <a href="/wiki/Berlinski_zid" title="Berlinski zid">Berlinskog zida</a>, koje je označilo simboličnu reunifikaciju, dogodilo se tokom <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a> godine, a nakon istoga je Gorbačovljeva ideja o "<a href="/w/index.php?title=Zajedni%C4%8Dki_europski_dom&action=edit&redlink=1" class="new" title="Zajednički europski dom (stranica ne postoji)">zajedničkom europskom domu</a>" postala sve aktualnijom.<a href="#cite_note-372">[372]</a> Dana <a href="/wiki/3._prosinca" class="mw-redirect" title="3. prosinca">3. prosinca</a> <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a>, Gorbačov i Bush su na <a href="/w/index.php?title=Sastanak_na_Malti&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sastanak na Malti (stranica ne postoji)">malteškom sastanku</a> službeno objavili kako je Hladni rat završen,<a href="#cite_note-373">[373]</a> mada je njegov faktički kraj uslijedio par godina kasnije. Dvije sile su tokom naredne godine bili saveznice u <a href="/wiki/Zaljevski_rat" title="Zaljevski rat">Zaljevskom ratu</a>.<a href="#cite_note-374">[374]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Jesen_naroda">Jesen naroda</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=42" title="Uredi odjeljak Jesen naroda" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=42" title="Uredi kôd odjeljka Jesen naroda">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/wiki/Jesen_naroda" class="mw-redirect" title="Jesen naroda">Jesen naroda</a></div></dd></dl> Kao što je rečeno, krajem 80-ih godina, <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a> je, u jeku zatopljenja hladnoratovskih odnosa, osjetno promijenio politiku prema zemljama <a href="/wiki/Var%C5%A1avski_pakt" title="Varšavski pakt">Varšavskog pakta</a>. Isti je zbog toga bio na rubu propasti, a komunistički čelnici Centralne i Istočne Europe su bez sovjetske vojne podrške počeli gubiti na snazi.<a href="#cite_note-Gaddis_2005,_pp._235–236-370">[370]</a> Nije to, dakako, bilo ništa novo, s obzirom da je opozicija postojala još od početka Hladnoga rata, međutim sada su okolnosti bile tako posložene da je rušenje komunizma u tim zemljama bila izgledna budućnost. Tzv. <a href="/wiki/Grassroots_inicijative" class="mw-redirect" title="Grassroots inicijative">grassroots inicijative</a>, poput <a href="/wiki/Solidarnost_(sindikat)" title="Solidarnost (sindikat)">Solidarnosti</a> u <a href="/wiki/Poljska" title="Poljska">Poljskoj</a>, počele su dobivati na snazi u svojim matičnim zemljama. <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Proclamation_of_the_Republic_of_Hungary.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/28/Proclamation_of_the_Republic_of_Hungary.jpg/220px-Proclamation_of_the_Republic_of_Hungary.jpg" decoding="async" width="220" height="313" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/28/Proclamation_of_the_Republic_of_Hungary.jpg/330px-Proclamation_of_the_Republic_of_Hungary.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/28/Proclamation_of_the_Republic_of_Hungary.jpg/440px-Proclamation_of_the_Republic_of_Hungary.jpg 2x" data-file-width="2951" data-file-height="4195" /></a><figcaption>Iako je komunistička vlast u <a href="/wiki/Narodna_Republika_Ma%C4%91arska" title="Narodna Republika Mađarska">Mađarskoj</a> bila jedna od najrigoroznijih u Varšavskom paktu, tranzicija prema demokraciji u toj zemlji izvedena je brzo i nenasilno, uz rehabilitaciju svih sudionika <a href="/wiki/Ma%C4%91arska_revolucija_1956." class="mw-redirect" title="Mađarska revolucija 1956.">revolucije iz 1956.</a> godine.</figcaption></figure> Komunističke vlasti u <a href="/wiki/Ma%C4%91arska_Narodna_Republika" class="mw-redirect" title="Mađarska Narodna Republika">Mađarskoj</a> i <a href="/wiki/Narodna_Republika_Poljska" title="Narodna Republika Poljska">Poljskoj</a> bile su prve koje su dogovorile organiziranje slobodnih izbora. Pod pritiskom Solidarnosti, komunističke vlasti u Poljskoj su početkom <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a> godine organizirale <a href="/w/index.php?title=Poljski_razgovori_za_okruglim_stolom&action=edit&redlink=1" class="new" title="Poljski razgovori za okruglim stolom (stranica ne postoji)">seriju formalnih razgovora</a> s opozicijskim strankama, koji su dovele do organiziranja <a href="/w/index.php?title=Parlamentarni_izbori_u_Poljskoj_1989.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Parlamentarni izbori u Poljskoj 1989. (stranica ne postoji)">prvih višestranačkih i djelomično slobodnih izbora</a> u toj zemlji od dolaska komunista na vlast. Iako su komunisti <a href="/wiki/Wojciech_Jaruzelski" title="Wojciech Jaruzelski">Jaruzelskog</a> osvojili tijesnu većinu, Solidarnost je ta koja je uspjela sastaviti koaliciju i organizirati vladu, na čijem je čelu bio <a href="/wiki/Tadeusz_Mazowiecki" title="Tadeusz Mazowiecki">Tadeusz Mazowiecki</a>. <a href="/w/index.php?title=Ugovorni_Sejm&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ugovorni Sejm (stranica ne postoji)">Ugovorni Sejm</a> je u prosincu iste godine formalno promijenio ustav i vratio <a href="/wiki/Demokracija" title="Demokracija">demokraciju</a> u zemlji, što je bila priprema za predsjedničke (naime, na čelu demokratske Poljske je, formalno, još uvijek bio Jaruzelski) i parlamentarne izbore. Nakon što je krajem <a href="/wiki/1990." class="mw-redirect" title="1990.">1990.</a> godine <a href="/wiki/Lech_Wa%C5%82%C4%99sa" title="Lech Wałęsa">Lech Wałęsa</a> postao prvi predsjednik postkomunističke Poljske,<a href="#cite_note-PWN_historia-375">[375]</a> sljedeće godine organizirani su <a href="/w/index.php?title=Parlamentarni_izbori_u_Poljskoj_1991.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Parlamentarni izbori u Poljskoj 1991. (stranica ne postoji)">prvi potpuno slobodni parlamentarni izbori</a>, na kojima je sudjelovalo više od stotinu stranaka; formirana je koalicijska vlada na čijem je čelu bio <a href="/w/index.php?title=Jan_Olszewski&action=edit&redlink=1" class="new" title="Jan Olszewski (stranica ne postoji)">Jan Olszewski</a>. Poljska je tako uspješno izvršila tranziciju prema demokraciji, a sljedeća zemlja bila je Mađarska. Iako su Mađari uspjeli ostvariti određeni gospodarski napredak i ograničene političke slobode, stvarne promjene dogodile su se tek nakon što je <a href="/w/index.php?title=J%C3%A1nos_K%C3%A1d%C3%A1r&action=edit&redlink=1" class="new" title="János Kádár (stranica ne postoji)">János Kádár</a> uklonjen s vlasti.<a href="#cite_note-376">[376]</a> Novi generalni sekretar postao je <a href="/w/index.php?title=K%C3%A1roly_Gr%C3%B3sz&action=edit&redlink=1" class="new" title="Károly Grósz (stranica ne postoji)">Károly Grósz</a>, a ubrzo nakon njega je za premijera imenovan <a href="/w/index.php?title=Mikl%C3%B3s_N%C3%A9meth&action=edit&redlink=1" class="new" title="Miklós Németh (stranica ne postoji)">Miklós Németh</a>. Parlament je ubrzo izglasao "demokratski paket" zakona, koji su uvelike modernizirali zemlju,<a href="#cite_note-377">[377]</a> a došlo je i do rehabilitacije sudionika <a href="/wiki/Ma%C4%91arska_revolucija_1956." class="mw-redirect" title="Mađarska revolucija 1956.">revolucije 1956.</a>, među njima i <a href="/wiki/Imre_Nagy" title="Imre Nagy">Imrea Nagyja</a>.<a href="#cite_note-378">[378]</a><a href="#cite_note-379">[379]</a><a href="#cite_note-380">[380]</a> Po uzoru na Poljsku, komunističke vlasti su ubrzo organizirale <a href="/w/index.php?title=Ma%C4%91arski_pregovori_za_okruglim_stolom&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mađarski pregovori za okruglim stolom (stranica ne postoji)">pregovore s opozicijom</a>, koji su doveli do <a href="/w/index.php?title=Parlamentarni_izbori_u_Ma%C4%91arskoj_1990.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Parlamentarni izbori u Mađarskoj 1990. (stranica ne postoji)">slobodnih izbora</a> o užujku <a href="/wiki/1990." class="mw-redirect" title="1990.">1990.</a> godine, na kojima je za premijera izabran <a href="/w/index.php?title=J%C3%B3zsef_Antall&action=edit&redlink=1" class="new" title="József Antall (stranica ne postoji)">József Antall</a>. Tranzicija prema demokraciji je tako izvedena prilično mirno, a do ljeta <a href="/wiki/1991." class="mw-redirect" title="1991.">1991.</a> godine, posljednje sovjetske trupe, koje su tamo boravile od kraja Drugog svjetskog rata, napustile su zemlju. <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Prague_November89_-_Wenceslas_Monument.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Prague_November89_-_Wenceslas_Monument.jpg/350px-Prague_November89_-_Wenceslas_Monument.jpg" decoding="async" width="350" height="192" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Prague_November89_-_Wenceslas_Monument.jpg/525px-Prague_November89_-_Wenceslas_Monument.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Prague_November89_-_Wenceslas_Monument.jpg/700px-Prague_November89_-_Wenceslas_Monument.jpg 2x" data-file-width="727" data-file-height="399" /></a><figcaption>Prosvjednici na <a href="/wiki/Prag" title="Prag">praškom</a> trgu <a href="/w/index.php?title=V%C3%A1clavsk%C3%A9_n%C3%A1m%C4%9Bst%C3%AD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Václavské náměstí (stranica ne postoji)">Václavské náměstí</a> tokom <a href="/wiki/Bar%C5%A1unasta_revolucija" title="Baršunasta revolucija">Baršunaste revolucije</a> <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a> godine. Mirni <a href="/wiki/Raspad_%C4%8Cehoslova%C4%8Dke" title="Raspad Čehoslovačke">raspad Čehoslovačke</a> ostat će zabilježen u hladnoratovskoj historiji kao jedan od najbenignijih primjera rušenja nekog komunističkog sustava u Europi.</figcaption></figure> Druga skupina zemalja obuhvaća <a href="/wiki/Isto%C4%8Dna_Njema%C4%8Dka" title="Istočna Njemačka">Istočnu Njemačku</a> i <a href="/wiki/%C4%8CSSR" class="mw-redirect" title="ČSSR">Čehoslovačku</a>, gdje su masovni narodni prosvjedi svrgnuli komunističku garnituru. Nakon što je Mađarska, u jeku demokratizacije, uklonila bodljikave žice sa svoje granice, došlo je do nastanka velike rupe u "<a href="/wiki/%C5%BDeljezna_zavjesa" class="mw-redirect" title="Željezna zavjesa">željeznoj zavjesi</a>", što je potaknulo novi val emigracije iz Istočne Njemačke i Čehoslovačke.<a href="#cite_note-381">[381]</a> Uz to, u Istočnoj Njemačkoj je <a href="/wiki/4._rujna" class="mw-redirect" title="4. rujna">4. rujna</a> <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a> godine došlo do prvog u nizu <a href="/w/index.php?title=Montagsdemonstrationen&action=edit&redlink=1" class="new" title="Montagsdemonstrationen (stranica ne postoji)">masovnih prosvjeda</a> koji su se održavali svakog ponedjeljka, a započeli su <a href="/wiki/Leipzig" title="Leipzig">Leipzigu</a>, odakle su se spontano širili prema ostalim gradovima. Broj prosvjednika je s vremenom rastao, na što je <a href="/wiki/Erich_Honecker" title="Erich Honecker">Erich Honecker</a> reagirao zakulisnom mobilizacijom koja je najavljivala masakr poput onog na Tiananmenu u Kini.<a href="#cite_note-Pritchard-382">[382]</a><a href="#cite_note-383">[383]</a> Odgovor države odgođen je nakon Gorbačovljeva posjeta Honeckeru, međutim istočnonjemački vođa je odbio popustiti te je čekao, nadajući se da će Moskva intervenirati sukladno odredbama Varšavskog pakta. Kada je u Moskvi došlo do službene <a href="/wiki/Sinatrina_doktrina" title="Sinatrina doktrina">promjene politike</a>, SED je smijenio Honeckera i postavio <a href="/wiki/Egon_Krenz" title="Egon Krenz">Egona Krenza</a> na čelnu poziciju; ipak, prosvjedi nisu jenjavali. U međuvremenu je došlo do rušenja Berlinskog zida i bilo je očito kako će "<a href="/w/index.php?title=Die_Wende&action=edit&redlink=1" class="new" title="Die Wende (stranica ne postoji)">Preokret</a>", odnosno <a href="/w/index.php?title=Mirna_revolucija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mirna revolucija (stranica ne postoji)">Mirna revolucija</a>, biti uspješna. Krajem <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a>, <a href="/w/index.php?title=Willi_Stoph&action=edit&redlink=1" class="new" title="Willi Stoph (stranica ne postoji)">Willi Stoph</a> i njegova vlada podnose ostavku, a na novi premijer postaje umjerenjak <a href="/w/index.php?title=Hans_Modrow&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hans Modrow (stranica ne postoji)">Hans Modrow</a>. Ubrzo dolazi do razgovora s opozicijom po uzoru na one u Poljskoj i Mađarskoj, a sve je kulminiralo višestranačkim izborima na kojima su komunisti doživjeli težak poraz. Izabrani premijer, <a href="/w/index.php?title=Lothar_de_Maizi%C3%A8re&action=edit&redlink=1" class="new" title="Lothar de Maizière (stranica ne postoji)">Lothar de Maizière</a>, ubrzo je postavio platformu za <a href="/wiki/Reunifikacija_Njema%C4%8Dke" title="Reunifikacija Njemačke">reunifikaciju Istoka i Zapada</a>, što je formalizirano krajem <a href="/wiki/1990." class="mw-redirect" title="1990.">1990.</a> godine. Slična situacija odvijala se i u Čehoslovačkoj, gdje je iskra koja je potaknula masovne prosvjede bilo policijsko gušenje mirnog studentskog prosvjeda u studenom <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a> godine. Narod se okupljao u narednim danima, a sve je kulminiralo kada se u <a href="/wiki/Prag" title="Prag">Pragu</a> skupilo čak 800,000 ljudi.<a href="#cite_note-384">[384]</a> Cjelokupni vrh Komunističke partije podnio je ostavku, a ubrzo je partija, potaknuta događanjima u ostalim komunističkim zemljama, objavila kako će ukinuti jednopartijski sustav i odreći se vlasti u zemlji; predsjednik <a href="/wiki/Gust%C3%A1v_Hus%C3%A1k" title="Gustáv Husák">Gustáv Husák</a> imenovao je većinski nekomunističku vladu, nakon čega je podnio ostavku. Na čelo zemlje došli su <a href="/wiki/Alexander_Dub%C4%8Dek" title="Alexander Dubček">Alexander Dubček</a>, kao predsjednik parlamenta, te <a href="/wiki/V%C3%A1clav_Havel" title="Václav Havel">Václav Havel</a>, kao predsjednik, a u lipnju <a href="/wiki/1990." class="mw-redirect" title="1990.">1990.</a> godine je došlo i do organiziranja demokratskih izbora. Iako će <a href="/wiki/Raspad_%C4%8Cehoslova%C4%8Dke" title="Raspad Čehoslovačke">raskid</a> biti formaliziran tek <a href="/wiki/1993." class="mw-redirect" title="1993.">1993.</a> godine, <a href="/wiki/Bar%C5%A1unasta_revolucija" title="Baršunasta revolucija">Baršunasta revolucija</a> je, isto kao i ona mirna u Istočnoj Njemačkoj, nenasilno dovela do pada komunističkog sustava u toj zemlji. <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Nicolae_Ceau%C8%99escu.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/01/Nicolae_Ceau%C8%99escu.jpg/220px-Nicolae_Ceau%C8%99escu.jpg" decoding="async" width="220" height="338" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/01/Nicolae_Ceau%C8%99escu.jpg/330px-Nicolae_Ceau%C8%99escu.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/01/Nicolae_Ceau%C8%99escu.jpg/440px-Nicolae_Ceau%C8%99escu.jpg 2x" data-file-width="1055" data-file-height="1622" /></a><figcaption>Vladajući zemljom kao diktator od <a href="/wiki/1965." class="mw-redirect" title="1965.">1965.</a> godine, <a href="/wiki/Nicolae_Ceau%C8%99escu" title="Nicolae Ceaușescu">Nicolae Ceaușescu</a> je osiromašio Rumunjsku i uništio njezino gospodarstvo, odnijevši tako indirektno velik broj ljudskih života. Nakon hapšenja, suđeno mu je za genocid i sabotažu rumunjske ekonomije, nakon čega ga je strjeljački vod i pogubio. Bio je to jedini slučaj da je komunistički čelnik pogubljen prilikom rušenja sistema.</figcaption></figure> Posljednju skupinu bivših sovjetskih saveznica u kojima je došlo do kraha komunizma čine <a href="/wiki/Narodna_Republika_Bugarska" title="Narodna Republika Bugarska">Bugarska</a> i <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Republika_Rumunjska" class="mw-redirect" title="Socijalistička Republika Rumunjska">Rumunjska</a>, gdje je rušenje komunizma izazvalo najviše poteškoća. U Bugarskoj je još od <a href="/wiki/1954." class="mw-redirect" title="1954.">1954.</a> godine na čelu zemlje bio <a href="/w/index.php?title=Todor_%C5%BDivkov&action=edit&redlink=1" class="new" title="Todor Živkov (stranica ne postoji)">Todor Živkov</a>, neosporivi komunistički vođa i konzervativac koji se oštro protivio Gorbačovljevim reformama u Sovjetskom Savezu. Kada su krajem <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a> godine u <a href="/wiki/Sofija" title="Sofija">Sofiji</a> izbili prosvjedi, Živkov je naredio njihovo gušenje, samo da bi ga Politbiro nakon toga smijenio u potezu koji je dobio odobrenje iz Moskve. Na čelo zemlje došao je osjetno liberalniji <a href="/w/index.php?title=Petar_Mladenov&action=edit&redlink=1" class="new" title="Petar Mladenov (stranica ne postoji)">Petar Mladenov</a>, koji je proveo seriju reformi koje su oslabile komunističku stegu u zemlji. To je dovelo do nove serije prosvjeda koji su za cilj imali potpuno ukidanje komunističkog režima. Mladenov je ubrzo pristao na ustupke i nakon što su održani razgovoru po uzoru na poljski model, u lipnju <a href="/wiki/1990." class="mw-redirect" title="1990.">1990.</a> godine održani su parlamentarni izbori, na kojima su pobijedili <a href="/wiki/Bugarska_socijalisti%C4%8Dka_partija" title="Bugarska socijalistička partija">socijalisti</a> (formalno nasljednici <a href="/w/index.php?title=Bugarska_komunisti%C4%8Dka_partija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bugarska komunistička partija (stranica ne postoji)">komunističke partije</a>). Ipak, socijalistička vlada nije se dugo zadržala tako da su već tokom <a href="/wiki/1991." class="mw-redirect" title="1991.">1991.</a> godine održani novi izbori, na kojima je pobijedio <a href="/w/index.php?title=Savez_demokratskih_sila&action=edit&redlink=1" class="new" title="Savez demokratskih sila (stranica ne postoji)">Savez demokratskih sila</a>; NR Bugarska je, u međuvremenu, službeno raspuštena u studenom <a href="/wiki/1990." class="mw-redirect" title="1990.">1990.</a> godine. Najveća kriza tokom Jeseni naroda zbila se u Rumunjskoj, koja je bila jedina zemlja u kojoj je komunistički režim svrgnut u <a href="/w/index.php?title=Rumunjska_revolucija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rumunjska revolucija (stranica ne postoji)">nasilnoj revoluciji</a>.<a href="#cite_note-385">[385]</a> <a href="/wiki/Nicolae_Ceau%C5%9Fescu" class="mw-redirect" title="Nicolae Ceauşescu">Nicolae Ceauşescu</a>, koji je zemljom vladao od <a href="/wiki/1965." class="mw-redirect" title="1965.">1965.</a> godine, u studenom <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a> godine izabran je na novi, petogodišnji mandat čelnika <a href="/w/index.php?title=Rumunjska_komuniti%C4%8Dka_partija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rumunjska komunitička partija (stranica ne postoji)">komunističke partije</a>, što je bio znak da se rumunjski diktator planira snažno oduprijeti valu antikomunizma koji je zahvatio Europu. Međutim, dok je on boravio na službenom posjetu <a href="/wiki/Iran" title="Iran">Iranu</a>, došlo je do masovnih demonstracija. Po svom povratku, Ceauşescu je pokušao organizirati skup podrške, međutim dogodilo se da da je izviždan od strane okupljene mase. Iako je vojska isprva podržala državni vrh i krenula na prosvjednike, kontroverzna smrt ministra obrane <a href="/w/index.php?title=Vasile_Milea&action=edit&redlink=1" class="new" title="Vasile Milea (stranica ne postoji)">Vasilea Milee</a> dovela je do toga da se vojska pridružila prosvjednicima.<a href="#cite_note-386">[386]</a> Nakon što su tenkovi i narod došli do prostorija Centralnog komiteta, Ceauşescu i njegova supruga <a href="/w/index.php?title=Elena_Ceau%C5%9Fescu&action=edit&redlink=1" class="new" title="Elena Ceauşescu (stranica ne postoji)">Elena</a> pobjegli su iz <a href="/wiki/Bukure%C5%A1t" title="Bukurešt">Bukurešta</a> u helikopteru, samo da bi nekoliko dana kasnije bili uhapšeni kao bjegunci. Ceauşescuovi su izvedeni pred prijeki vojni sud i osuđeni na smrt te pogubljeni <a href="/wiki/25._prosinca" class="mw-redirect" title="25. prosinca">25. prosinca</a> <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a> godine; bio je to posljednji čin jedine nasilne revolucije tokom Jeseni naroda. Na čelo zemlje je privremeno došao <a href="/w/index.php?title=Front_narodnog_spasa_(Rumunjska)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Front narodnog spasa (Rumunjska) (stranica ne postoji)">Front narodnog spasa</a> na čelu s <a href="/w/index.php?title=Ion_Iliescu&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ion Iliescu (stranica ne postoji)">Ionom Iliescuom</a>, a ubrzo su organizirani i slobodni izbori, na kojima je FNS odnio uvjerljivu pobjedu. Rumunjska revolucija odnijela je ukupno 1,104 života. Osim zemlje Varšavskog pakta, <a href="/wiki/Jesen_naroda" class="mw-redirect" title="Jesen naroda">Jesen naroda</a> zahvatila je i <a href="/wiki/SFR_Jugoslavija" class="mw-redirect" title="SFR Jugoslavija">SFR Jugoslaviju</a> te <a href="/wiki/Narodna_Socijalisti%C4%8Dka_Republika_Albanija" class="mw-redirect" title="Narodna Socijalistička Republika Albanija">Albaniju</a>. <a href="/wiki/Raspad_Jugoslavije" title="Raspad Jugoslavije">Raspad Jugoslavije</a> pokazao se kao izrazito problematičan proces tokom kojeg je došlo do nekoliko žestokih oružanih sukoba, dok je u Albaniji tranzicija iz komunizma prema demokraciji izvršena uz poneke probleme; nakon smrti <a href="/wiki/Enver_Hoxha" title="Enver Hoxha">Envera Hohxe</a> <a href="/wiki/1985." class="mw-redirect" title="1985.">1985.</a> godine, njegov nasljednik <a href="/wiki/Ramiz_Alia" title="Ramiz Alia">Ramiz Alia</a> postepeno je uvodio reforme te je u ožujku <a href="/wiki/1991." class="mw-redirect" title="1991.">1991.</a> godine organizirao demokratske izbore, na kojima su komunisti pobijedili, samo da bi u ožujku <a href="/wiki/1992." class="mw-redirect" title="1992.">1992.</a> godine bili smijenjeni na sljedećim izborima, kada je i kompletirana tranzicija prema demokraciji. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id=""Baltički_put"">"Baltički put"</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=43" title="Uredi odjeljak "Baltički put"" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=43" title="Uredi kôd odjeljka "Baltički put"">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/wiki/Raspjevana_revolucija" title="Raspjevana revolucija">Raspjevana revolucija</a> i <a href="/wiki/Balti%C4%8Dki_put" title="Baltički put">Baltički put</a></div></dd></dl> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Baltsk%C3%BD%C5%98et%C4%9Bz.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/58/Baltsk%C3%BD%C5%98et%C4%9Bz.jpg/300px-Baltsk%C3%BD%C5%98et%C4%9Bz.jpg" decoding="async" width="300" height="200" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/58/Baltsk%C3%BD%C5%98et%C4%9Bz.jpg/450px-Baltsk%C3%BD%C5%98et%C4%9Bz.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/58/Baltsk%C3%BD%C5%98et%C4%9Bz.jpg/600px-Baltsk%C3%BD%C5%98et%C4%9Bz.jpg 2x" data-file-width="3936" data-file-height="2624" /></a><figcaption>Dio tzv. "<a href="/wiki/Balti%C4%8Dki_put" title="Baltički put">Baltičkog puta</a>", preko 600 kilometara dugog ljudskog lanca koji je povezivao sve tri baltičke zemlje tokom <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a> godine. Bio je ovo najdirektniji oblik nenasilnog prosvjeda u tim zemljama, a nevoljkost Moskve da reagira omogućit će baltičkim zemljama da u kratkom periodu realiziraju svoju nezavisnost.</figcaption></figure> Kao što je bilo i za očekivati, Gorbačovljeve reforme imale su velik odjek na liberalizaciju komunističkih sustava i njihovo eventualno rušenje u zemljama Varšavskog pakta, međutim glasnost je snažno utjecala i na sovjetsku unutarnju politiku, oslabivši veze koje su držale sovjetske republike zajedno.<a href="#cite_note-Gaddis248-369">[369]</a> Sloboda medija koja je došla s glasnosti omogućila je otvaranje "nacionalnih pitanja" diljem Sovjetskog Saveza, a ista su dovela, i tu u jeku kada je <a href="/wiki/Raspad_Sovjetskog_Saveza" title="Raspad Sovjetskog Saveza">raspad Sovjetskog Saveza</a> bio praktički izvjestan, toga da se Moskva morala odreći monopola na centraliziranu vlast kojega je držala više od sedamdeset godina.<a href="#cite_note-387">[387]</a> "Nacionalna pitanja" najprije su se odrazila u <a href="/wiki/Balti%C4%8Dke_zemlje" class="mw-redirect" title="Baltičke zemlje">baltičkim zemljama</a>,<a href="#cite_note-388">[388]</a> koje su kroz tzv. "<a href="/wiki/Raspjevana_revolucija" title="Raspjevana revolucija">Raspjevanu revoliciju</a>" isticale svoje zahtjeve.<a href="#cite_note-389">[389]</a><a href="#cite_note-390">[390]</a> Termin je tokom <a href="/wiki/1988." class="mw-redirect" title="1988.">1988.</a> godine skovao <a href="/wiki/Estonija" title="Estonija">estonski</a> umjetnik i aktivist <a href="/w/index.php?title=Heinz_Valk&action=edit&redlink=1" class="new" title="Heinz Valk (stranica ne postoji)">Heinz Valk</a>, koji ga je iskoristio kako bi opisao masovna, raspjevana okupljanja koja su se još od <a href="/wiki/1987." class="mw-redirect" title="1987.">1987.</a> godine događala u <a href="/wiki/Tallinn" title="Tallinn">Tallinnu</a>.<a href="#cite_note-391">[391]</a> Fenomen se menifesitrao i u <a href="/wiki/Latvija" title="Latvija">Latviji</a> i <a href="/wiki/Litva" class="mw-redirect" title="Litva">Litvi</a>, a na repertoaru bi mahom bile protesne i domoljubne pjesme. Radilo se, zapravo, o formi nenasilnog protesta, a koji će kulminirati <a href="/wiki/1989." class="mw-redirect" title="1989.">1989.</a> godine sastavljanjem tzv. "<a href="/wiki/Balti%C4%8Dki_put" title="Baltički put">Baltičkog puta</a>" <a href="/wiki/23._kolovoza" class="mw-redirect" title="23. kolovoza">23. kolovoza</a> te godine. "Baltički put" bio je zapravo 675.5 <a href="/wiki/Kilometar" title="Kilometar">kilometara</a> dug ljudski lanac koji se protezao kroz sve tri baltičke zemlje, a bio je prvi direktni i jasni, ali i dalje nenasilni, oblik protesta za nezavisnost tih zemalja. Iako je službena Moskva reagirala snažnom retorikom,<a href="#cite_note-drei-392">[392]</a> nikakvi konkretni potezi nisu poduzeti, iako se liberalnost "Sinatrine doktrine" nije direktno primjenjivala na same sovjetske republike (Moskva je i dalje željela zadržati cjelovitost Sovjetskog Saveza); iskoristivši ovaj prosvjed, nevoljkost Moskve da reagira i revolucionarni val koji je zahvatio cijelu Europu, baltičke zemlje će u samo nekoliko mjeseci nakon "Baltičkog puta" započeti s realizacijom svoje nezavisnosti, što će biti i formalni početak raspada Sovjetskog Saveza. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Raspad_Sovjetskog_Saveza">Raspad Sovjetskog Saveza</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=44" title="Uredi odjeljak Raspad Sovjetskog Saveza" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=44" title="Uredi kôd odjeljka Raspad Sovjetskog Saveza">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/w/index.php?title=Januarska_doga%C4%91anja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Januarska događanja (stranica ne postoji)">Januarska događanja</a>, <a href="/w/index.php?title=Barikade_(Latvija)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Barikade (Latvija) (stranica ne postoji)">Barikade (Latvija)</a>, <a href="/w/index.php?title=Augustovski_pu%C4%8D&action=edit&redlink=1" class="new" title="Augustovski puč (stranica ne postoji)">Augustovski puč</a>, <a href="/wiki/Raspad_Sovjetskog_Saveza" title="Raspad Sovjetskog Saveza">Raspad Sovjetskog Saveza</a> i <a href="/wiki/Zajednica_nezavisnih_dr%C5%BEava" title="Zajednica nezavisnih država">Zajednica nezavisnih država</a></div></dd></dl> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Boris_Yeltsin_22_August_1991-1.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/de/Boris_Yeltsin_22_August_1991-1.jpg/320px-Boris_Yeltsin_22_August_1991-1.jpg" decoding="async" width="320" height="180" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/de/Boris_Yeltsin_22_August_1991-1.jpg/480px-Boris_Yeltsin_22_August_1991-1.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/de/Boris_Yeltsin_22_August_1991-1.jpg/640px-Boris_Yeltsin_22_August_1991-1.jpg 2x" data-file-width="1360" data-file-height="765" /></a><figcaption>Čelnik <a href="/wiki/Ruska_SFSR" class="mw-redirect" title="Ruska SFSR">Ruske SFSR</a> i kasniji prvi predsjednik <a href="/wiki/Rusija" title="Rusija">Ruske Federacije</a>, <a href="/wiki/Boris_Jeljcin" title="Boris Jeljcin">Boris Jeljcin</a>, slavi pobjedu demokracije na samom kraju <a href="/w/index.php?title=Augustovski_pu%C4%8D&action=edit&redlink=1" class="new" title="Augustovski puč (stranica ne postoji)">Kolovoškog puča</a>. Taj će puč biti udarac od kojega se <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a> neće oporaviti.</figcaption></figure> I dok se Gorbačovljeva "<a href="/wiki/Sinatrina_doktrina" title="Sinatrina doktrina">Sinatrina doktrina</a>" bez problema primjenjivala u zemljama Varšavskog pakta, popustljiv stav se nije odnosio i na sovjetske republike, unatoč nenasilnim prosvjedima diljem <a href="/wiki/Balti%C4%8Dke_zemlje" class="mw-redirect" title="Baltičke zemlje">Baltika</a>, gdje su tri sovjetske republike već započele s poduzimanjem konkretnih poteza prema nezavisnosti. U <a href="/wiki/Litva" class="mw-redirect" title="Litva">Litvi</a> je početkom siječnja <a href="/wiki/1990." class="mw-redirect" title="1990.">1990.</a> godine došlo do <a href="/w/index.php?title=Januarska_doga%C4%91anja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Januarska događanja (stranica ne postoji)">incidenta</a>, kada je sovjetska vojska po Gorbačovljevom naređenju vojno intervenirala u <a href="/wiki/Vilnius" title="Vilnius">Vilniusu</a> kako bi ugušila prosvjednike, pri čemu je 14 civila ubijeno, a njih 702 ozlijeđeno.<a href="#cite_note-bbc-onthisday-393">[393]</a> Shvativši da bi ih mogla očekivati ista sudbina, ljudi su u <a href="/wiki/Latvija" title="Latvija">Latviji</a> započeli s izgradnjom <a href="/w/index.php?title=Barikade_(Latvija)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Barikade (Latvija) (stranica ne postoji)">barikada</a> u glavnim gradskim središtima s ciljem sprječavanja sovjetske vojne intervencije; sovjetska vojska je na koncu intervenirala tokom druge polovice siječnja, pri čemu je ubijeno šestero ljudi. Ovi incidenti su uvelike umanjili sovjetski ugled na međunarodnoj sceni, a američki predsjednik <a href="/wiki/George_H.W._Bush" class="mw-redirect" title="George H.W. Bush">Bush</a> je čak neformalno zaprijetio zamrzavanjem ekonomskih odnosa ukoliko se nasilje nastavi.<a href="#cite_note-394">[394]</a> Situacija se nije smirivala, a nakon još jednog oružanog incidenta u <a href="/wiki/Litva" class="mw-redirect" title="Litva">Litvi</a> tokom srpnja <a href="/wiki/1991." class="mw-redirect" title="1991.">1991.</a> godine, kriza u Sovjetskom Savezu dosegla je svoj vrhunac kada je skupina konzervativnih reformirsta <a href="/wiki/19._kolovoza" class="mw-redirect" title="19. kolovoza">19. kolovoza</a> iste godine <a href="/w/index.php?title=Augustovski_pu%C4%8D&action=edit&redlink=1" class="new" title="Augustovski puč (stranica ne postoji)">pokušala preuzeti kontrolu nad državom</a> od Gorbačova, koji je ranije najavio reforme s ciljem decentralizacije državne vlasti. Gorbačov je zadržan u kućnom pritvotu na <a href="/wiki/Krim" title="Krim">Krimu</a>, a pučisti su nastojali preuzeti vlast i spriječiti reforme. Iako je dio naroda podržao puč, kritična masa bila je protiv i ubrzo je došlo do masovnih demonstracija; građani <a href="/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskve</a> su izašli pred tenkove, a među predvodnicima je bio tadašnji čelnik <a href="/wiki/Ruska_SFSR" class="mw-redirect" title="Ruska SFSR">Ruske SFSR</a>, <a href="/wiki/Boris_Jeljcin" title="Boris Jeljcin">Boris Jeljcin</a>. Loše organiziran i suočen s izostankom podrške naroda, puč je ultimativno krahirao nakon samo tri dana; Gorbačov je vraćen na vlast, mada s osjetno manje moći nego ranije, a Sovjetski Savez je pretrpio, kako se ispostavilo, udarac od kojega se nije mogao oporaviti. <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:USSR_Map_timeline.gif" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3f/USSR_Map_timeline.gif/300px-USSR_Map_timeline.gif" decoding="async" width="300" height="209" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3f/USSR_Map_timeline.gif/450px-USSR_Map_timeline.gif 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3f/USSR_Map_timeline.gif/600px-USSR_Map_timeline.gif 2x" data-file-width="958" data-file-height="667" /></a><figcaption>Interaktivna mapa s prikazom najvažnijih događaja tokom <a href="/wiki/Raspad_Sovjetskog_Saveza" title="Raspad Sovjetskog Saveza">raspada Sovjetskog Saveza</a>.</figcaption></figure> Samo nekoliko dana nakon puča, Gorbačov je raspustio Centralni komitet, a pet dana kasnije, Vrhovni sovjet je suspendirao svu aktivnost na sovjetskom teritoriju, što je značio efektivni kraj komunističke vlasti u zemlji. <a href="/wiki/Raspad_Sovjetskog_Saveza" title="Raspad Sovjetskog Saveza">Raspad Sovjetskog Saveza</a> odvijao se enormnom brzinom, pri čemu je od kolovoza do prosinca <a href="/wiki/1991." class="mw-redirect" title="1991.">1991.</a> godine čak deset zemalja proglasilo nezavisnost; Gorbačov je ostao bez efektivne vlasti izvan Moskve, a čak je i tu bio suočen s otporom u liku Borisa Jeljcina, koji je započeo preuzimanje vlasti u Rusiji. Dana <a href="/wiki/21._prosinca" class="mw-redirect" title="21. prosinca">21. prosinca</a> <a href="/wiki/1991." class="mw-redirect" title="1991.">1991.</a> godine, kreirana je <a href="/wiki/Zajednica_nezavisnih_dr%C5%BEava" title="Zajednica nezavisnih država">Zajednica nezavisnih država</a>, formalno nasljednica Sovjetskog Saveza, mada faktički, prema riječima ruskih dužnosnika, samo sredstvo koje je imalo "dozvoliti civilizirani razvod" među sovjetskim republikama; ZND je imala formu labave <a href="/wiki/Konfederacija" title="Konfederacija">konfederacije</a>.<a href="#cite_note-395">[395]</a> Samo nekoliko dana kasnije, <a href="/wiki/26._prosinca" class="mw-redirect" title="26. prosinca">26. prosinca</a>, <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a> je i formalno raspušten.<a href="#cite_note-396">[396]</a> Američki predsjednik Bush tom je prilikom izjavio: "Najveća stvar koja se dogodila u svijetu za mog života, za naših života, je ova: milošću Božjom, Amerika je pobijedila u Hladnom ratu."<a href="#cite_note-397">[397]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Posljedice">Posljedice</h2>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=45" title="Uredi odjeljak Posljedice" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=45" title="Uredi kôd odjeljka Posljedice">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članci: <a href="/w/index.php?title=Posljedice_Hladnog_rata&action=edit&redlink=1" class="new" title="Posljedice Hladnog rata (stranica ne postoji)">Posljedice Hladnog rata</a>, <a href="/wiki/Zamrznuti_sukob" title="Zamrznuti sukob">Zamrznuti sukob</a>, <a href="/wiki/Postsovjetske_dr%C5%BEave" title="Postsovjetske države">Postsovjetske države</a>, <a href="/w/index.php?title=Postsovjetski_sukobi&action=edit&redlink=1" class="new" title="Postsovjetski sukobi (stranica ne postoji)">Postsovjetski sukobi</a> i <a href="/wiki/Jugoslavenski_ratovi" class="mw-redirect" title="Jugoslavenski ratovi">Jugoslavenski ratovi</a></div></dd></dl> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Spetsnaz_troopers_during_the_1992_Tajik_war.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Spetsnaz_troopers_during_the_1992_Tajik_war.jpg/320px-Spetsnaz_troopers_during_the_1992_Tajik_war.jpg" decoding="async" width="320" height="229" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Spetsnaz_troopers_during_the_1992_Tajik_war.jpg/480px-Spetsnaz_troopers_during_the_1992_Tajik_war.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a0/Spetsnaz_troopers_during_the_1992_Tajik_war.jpg 2x" data-file-width="638" data-file-height="457" /></a><figcaption>Vojnici <a href="/wiki/Specnaz" title="Specnaz">Specnaza</a> tokom <a href="/w/index.php?title=Tad%C5%BEikistanski_gra%C4%91anski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Tadžikistanski građanski rat (stranica ne postoji)">Tadžikistanskog građanskog rata</a> <a href="/wiki/1992." class="mw-redirect" title="1992.">1992.</a> godine. Građanski rat u Tadžikistanu bio je samo jedan od brojnih sukoba u postsovjetskim državama.</figcaption></figure> Nakon <a href="/wiki/Raspad_Sovjetskog_Saveza" title="Raspad Sovjetskog Saveza">raspada Sovjetskog Saveza</a>, novonastala <a href="/wiki/Ruska_Federacija" class="mw-redirect" title="Ruska Federacija">Ruska Federacija</a> je drastično smanjila troškove vojske, a restrukturiranje ekonomije dovelo je do toga da su milijuni ljudi izgubili svoje poslove.<a href="#cite_note-Aslund-398">[398]</a> Kapitalističke reforme kroz koje je gospodarstvo prolazilo rezultirale su, tokom ranih 90-ih, snažnom <a href="/wiki/Recesija" title="Recesija">recesijom</a>, čije su se posljedice u Rusiji osjetile jače nego one <a href="/wiki/Velika_depresija" class="mw-redirect" title="Velika depresija">Velike depresije</a> u <a href="/wiki/SAD" class="mw-redirect" title="SAD">Sjedinjenim Državama</a> i <a href="/wiki/Weimarska_Republika" title="Weimarska Republika">Njemačkoj</a>.<a href="#cite_note-Nolan-399">[399]</a> Unatoč formalnom i faktičkom završetku, Hladni rat i danas ima snažan utjecaj na međunarodne odnose. Nakon njegovoga završetka, <a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a> su dugo godina držale monopol na svjetskoj političkoj sceni kao jedina preostala <a href="/wiki/Velesila" class="mw-redirect" title="Velesila">velesila</a>,<a href="#cite_note-400">[400]</a><a href="#cite_note-401">[401]</a><a href="#cite_note-402">[402]</a> mada se tokom godina koje su uslijedile postepeno uspostavljao balans. Sjedinjene Države su iskoristile krah Istočnoga bloka i sklopile vojna savezništva s čak 50 zemalja te stacionirale čak 526,000 svojih vojnika diljem svijeta.<a href="#cite_note-Frontline-403">[403]</a> S druge strane, zemlje Istočnoga bloka su, većinom, mnogo teže podnijele krah komunističkog sustava i velik dio njih je prošao kroz tranzicijski period koji je ostavio velikog traga na gospodarstvu, ali i političkim sustavima. <a href="/wiki/Postsovjetske_dr%C5%BEave" title="Postsovjetske države">Postsovjetske države</a> se nisu uspjele potpuno distancirati od hladnoratovskog etatizma, tako da su mnoge od njih tek formalno razvile <a href="/wiki/Demokracija" title="Demokracija">demokratske</a> sustave, u kojima je faktičku vlast izvršavala jedna osoba (p.e. <a href="/wiki/Aleksandar_Luka%C5%A1enko" title="Aleksandar Lukašenko">Aleksandar Lukašenko</a> u <a href="/wiki/Bjelorusija" class="mw-redirect" title="Bjelorusija">Bjelorusiji</a>, <a href="/wiki/Islam_Karimov" title="Islam Karimov">Islam Karimov</a> u <a href="/wiki/Uzbekistan" title="Uzbekistan">Uzbekistanu</a>), a dio njih je prošao i kroz interne sukobe kako bi se posthladnoratovska vlast uopće konsolidirala; ovdje se posebno ističu <a href="/wiki/Tad%C5%BEikistan" title="Tadžikistan">Tadžikistan</a> (gdje se pet godina vodio <a href="/w/index.php?title=Tad%C5%BEikistanski_gra%C4%91anski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Tadžikistanski građanski rat (stranica ne postoji)">građanski rat</a>), <a href="/wiki/Gruzija" title="Gruzija">Gruzija</a> (koja je također prošla kroz <a href="/w/index.php?title=Gruzijski_gra%C4%91anski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Gruzijski građanski rat (stranica ne postoji)">građanski rat</a>, ali i granične konflikte) te <a href="/wiki/Rusija" title="Rusija">Rusija</a> (gdje je centralna vlast u dva navrata ratovala protiv pobunjenika u <a href="/wiki/%C4%8Ce%C4%8Denija" title="Čečenija">Čečeniji</a>). Značajne posljedice dogodile su se i na području <a href="/wiki/SFRJ" class="mw-redirect" title="SFRJ">bivše SFR Jugoslavije</a>, gdje su se također vodili <a href="/wiki/Jugoslavenski_ratovi" class="mw-redirect" title="Jugoslavenski ratovi">brojni konflikti</a>. Iako se dvije hladnoratovske velesile nikada nisu direktno sukobile, Hladni rat je odnio na milijune žrtava, što profesionalnih vojnika, što civilnih žrtava koje su stradale kroz brojne <a href="/w/index.php?title=Surogat_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Surogat rat (stranica ne postoji)">surogat ratove</a>, pri čemu se posebno ističe jugoistočna Azija.<a href="#cite_note-404">[404]</a> Doduše, većina surogat ratova i sličnih lokalnih sukoba je završena zajedno s Hladnim ratom; nakon završetka globalnog sukoba, broj lokalnih, međudržavnih i etničkih sukoba je drastično opao.<a href="#cite_note-Marshall-405">[405]</a> Ipak, u konačnici, posljedice Hladnoga rata nisu još uvijek u potpunosti izbrisane, što nije niti lako postići, mahom zato što su mnoge tenzije nastale kao sredstva hladnoratovskih sukoba u zemljama Trećeg svijeta i danas aktualne. Što se europskih zemalja tiče, uz spomenutu tranziciju u brojnim zemljama na istoku kontinenta, zemlje centralne Europe su prelaskom na kapitalizam doživjele značajan ekonomski uspon; s druge strane, neke zemlje Trećeg svijeta, poput <a href="/wiki/Afganistan" title="Afganistan">Afganistana</a>, toliko su destabilizirane tokom Hladnog rata i to kao kolateralne žrtve, da se u njima razvila <a href="/wiki/Propala_dr%C5%BEava" title="Propala država">propala država</a>.<a href="#cite_note-Halliday-10">[10]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Popularna_kultura">Popularna kultura</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=46" title="Uredi odjeljak Popularna kultura" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=46" title="Uredi kôd odjeljka Popularna kultura">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/w/index.php?title=Kultura_tokom_Hladnog_rata&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kultura tokom Hladnog rata (stranica ne postoji)">Kultura tokom Hladnog rata</a></div></dd></dl> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41377543/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:224px;max-width:224px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:222px;max-width:222px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Dr._Strangelove_-_Group_Captain_Lionel_Mandrake.png" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/Dr._Strangelove_-_Group_Captain_Lionel_Mandrake.png/220px-Dr._Strangelove_-_Group_Captain_Lionel_Mandrake.png" decoding="async" width="220" height="167" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/Dr._Strangelove_-_Group_Captain_Lionel_Mandrake.png/330px-Dr._Strangelove_-_Group_Captain_Lionel_Mandrake.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/Dr._Strangelove_-_Group_Captain_Lionel_Mandrake.png/440px-Dr._Strangelove_-_Group_Captain_Lionel_Mandrake.png 2x" data-file-width="628" data-file-height="478" /></a></div><div class="thumbcaption"><div class="center" style="width:auto; margin-left:auto; margin-right:auto;">Satnik Mandrake</div></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:222px;max-width:222px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Dr._Strangelove_-_President_Merkin_Muffley.png" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Dr._Strangelove_-_President_Merkin_Muffley.png/220px-Dr._Strangelove_-_President_Merkin_Muffley.png" decoding="async" width="220" height="165" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Dr._Strangelove_-_President_Merkin_Muffley.png/330px-Dr._Strangelove_-_President_Merkin_Muffley.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Dr._Strangelove_-_President_Merkin_Muffley.png/440px-Dr._Strangelove_-_President_Merkin_Muffley.png 2x" data-file-width="623" data-file-height="467" /></a></div><div class="thumbcaption"><div class="center" style="width:auto; margin-left:auto; margin-right:auto;">Predsjednik Merkin Muffley</div></div></div></div><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:222px;max-width:222px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/Datoteka:Dr._Strangelove.png" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/Dr._Strangelove.png/220px-Dr._Strangelove.png" decoding="async" width="220" height="165" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/Dr._Strangelove.png/330px-Dr._Strangelove.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/Dr._Strangelove.png/440px-Dr._Strangelove.png 2x" data-file-width="556" data-file-height="417" /></a></div><div class="thumbcaption"><div class="center" style="width:auto; margin-left:auto; margin-right:auto;">Dr. Strangelove</div> <hr /> <a href="/wiki/Peter_Sellers" title="Peter Sellers">Peter Sellers</a> je u Kubrickovom filmu <a href="/wiki/Dr._Strangelove" class="mw-redirect" title="Dr. Strangelove">Dr. Strangelove</a> tumačio čak tri različita lika, što je ostalo zabilježeno u historiji kinematografije, isto kao i sam film, koji ostaje jedan od najupečatljivijih hladnoratovskih filmova, poznat i po tome što je bio prekretnica u karijeri <a href="/wiki/Stanley_Kubrick" title="Stanley Kubrick">Stanleyja Kubricka</a>.</div></div></div></div></div> Iako u sjeni političkih konflikata i naglašene propagande, <a href="/w/index.php?title=Kultura_tokom_Hladnog_rata&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kultura tokom Hladnog rata (stranica ne postoji)">kultura tokom Hladnog rata</a> manifestirala se kroz sva umjetnička područja i zaslužna je za nastanak nekih od najznačajnijih popkulturnih fenomena suvremenog doba. Iako je pluralitet tema bio izražen, dvije najdominantnije bile su <a href="/wiki/Nuklearni_rat" title="Nuklearni rat">nuklearni rat</a> i <a href="/wiki/%C5%A0pijuna%C5%BEa" title="Špijunaža">špijunaža</a>. Špijunaža je bila posebno česta tema u književnosti; romani i priče <a href="/wiki/Ian_Fleming" title="Ian Fleming">Iana Fleminga</a> o slavnom tajnom agentu <a href="/wiki/James_Bond" title="James Bond">Jamesu Bondu</a> često su, kao negativce, sadržavali sovjetske agente (mada to nije preneseno i na filmsko platno, gdje su isti uglavnom bili sporedni negativci), dok se temom špijunaže ekstenzivno bavio i britanski pisac <a href="/wiki/John_le_Carr%C3%A9" title="John le Carré">John le Carré</a>, posebice u romanu <a href="/wiki/The_Spy_Who_Came_in_from_the_Cold" title="The Spy Who Came in from the Cold">The Spy Who Came in from the Cold</a>, ali i u romanima o <a href="/w/index.php?title=George_Smiley&action=edit&redlink=1" class="new" title="George Smiley (stranica ne postoji)">Georgeu Smileyju</a> i njegovom sovjetskom rivalu, <a href="/w/index.php?title=Karla_(lik)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Karla (lik) (stranica ne postoji)">Karli</a>; sovjetski pandan Jamesu Bondu bio je agent <a href="/wiki/Stierlitz" title="Stierlitz">Stierlitz</a>, koji se pojavljivao u djelima <a href="/wiki/Julijan_Semjonov" title="Julijan Semjonov">Julijana Semjonova</a>. Značajan književni trag u sklopu hladnoratovske tematike ostavili su i <a href="/wiki/Kurt_Vonnegut" title="Kurt Vonnegut">Kurt Vonnegut</a>, <a href="/w/index.php?title=Frederick_Forsyth&action=edit&redlink=1" class="new" title="Frederick Forsyth (stranica ne postoji)">Frederick Forsyth</a> i <a href="/wiki/Tom_Clancy" title="Tom Clancy">Tom Clancy</a>, adaptacije čijih se djela (p.e. <a href="/w/index.php?title=The_Hunt_for_Red_October_(film)&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Hunt for Red October (film) (stranica ne postoji)">Lov na Crveni oktobar</a>) koriste u sklopu kurikuluma na fakultetima, na kolegijima u kojima se uči o Hladnom ratu.<a href="#cite_note-406">[406]</a> S obzirom na to da je u ovom periodu došlo do masovnog širenja filmske i televizijske kulture, nije neobično da su audiovizualni materijali bili jedna od okosnica hladnoratovske kulture.<a href="#cite_note-407">[407]</a> Međutim, osim očito propagandnih uradaka s obaju strana, brojni su filmovi tematizirali različite hladnoratovske teme, pristupajući im pri tom na raznovrsne načine, od didaktičke serioznosti pa do očite satire. <a href="/wiki/Stanley_Kubrick" title="Stanley Kubrick">Kubrickov</a> <a href="/wiki/Dr._Strangelove_or:_How_I_Learned_to_Stop_Worrying_and_Love_the_Bomb" title="Dr. Strangelove or: How I Learned to Stop Worrying and Love the Bomb">Dr. Strangelove</a>, koji satirizira hladnoratovske odnose i strah od nuklearnog rata, ostao je jedan od najupečatljivijih filmova iz ovog perioda, slično kao i <a href="/wiki/The_Third_Man" title="The Third Man">The Third Man</a> <a href="/wiki/Carol_Reed" title="Carol Reed">Carola Reeda</a>, kultni <a href="/wiki/Film_noir" title="Film noir">film noir</a> koji tematizira hladnoratovsku problematiku. Surogat ratovi prikazani su kroz kultrne ratne filmove <a href="/wiki/Full_Metal_Jacket" title="Full Metal Jacket">Full Metal Jacket</a> Stanleyja Kubricka i <a href="/wiki/Apocalypse_Now" title="Apocalypse Now">Apocalypse Now</a> <a href="/wiki/Francis_Ford_Coppola" title="Francis Ford Coppola">Francisa Forda Coppole</a>, dok jedna od najpoznatijih komedija o ovoj tematici ostaje film <a href="/wiki/The_Russians_Are_Coming,_the_Russians_Are_Coming" title="The Russians Are Coming, the Russians Are Coming">The Russians Are Coming, the Russians Are Coming</a>. Hladni rat kao propagandno sredstvo korišten je u filmu <a href="/wiki/Rocky_IV" title="Rocky IV">Rocky IV</a>, gdje se <a href="/w/index.php?title=Rocky_Balboa&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rocky Balboa (stranica ne postoji)">naslovni junak</a> bori protiv iznimno snažnog sovjetskog boksača, <a href="/w/index.php?title=Ivan_Drago&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ivan Drago (stranica ne postoji)">Ivana Drage</a>. Tema je bila prisutna i u brojnim televizijskim serijama, među kojima su <a href="/w/index.php?title=The_A-Team&action=edit&redlink=1" class="new" title="The A-Team (stranica ne postoji)">The A-Team</a>, <a href="/wiki/Danger_Man" title="Danger Man">Danger Man</a>, <a href="/w/index.php?title=MacGyver&action=edit&redlink=1" class="new" title="MacGyver (stranica ne postoji)">MacGyver</a> i <a href="/wiki/The_Man_from_U.N.C.L.E." title="The Man from U.N.C.L.E.">The Man from U.N.C.L.E.</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Historiografija">Historiografija</h2>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=47" title="Uredi odjeljak Historiografija" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=47" title="Uredi kôd odjeljka Historiografija">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/w/index.php?title=Historiografija_Hladnog_rata&action=edit&redlink=1" class="new" title="Historiografija Hladnog rata (stranica ne postoji)">Historiografija Hladnog rata</a></div></dd></dl> Čim je termin "Hladni rat" stekao popularnost kako bi se opisale poslijeratne tenzije između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza, interpretacija njegovih korijena i tijeka bila je izvor žustre debate među historičarima, politolozima i novinarima.<a href="#cite_note-Nashel-408">[408]</a> Konkretno, historičari su se žustro sukobljavali oko toga tko je zapravo kriv za krah odnosa između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza nakon Drugog svjetskog rata te oko toga da li je konflikt između dvije velesile bio neminovan, ili se mogao izbjeći.<a href="#cite_note-Brinkley-409">[409]</a> Nesuglasice su postojale i oko same definicije Hladnoga rata, izvora samog konflikta te kako raspetljati šablone akcija i reakcija između dvaju strana.<a href="#cite_note-Halliday-10">[10]</a> Iako su objašnjenja o uzrocima sukoba u akademskim raspravama izrazito kompleksna i raznovrsna, postoji nekoliko jasno određenih idejnih struja po tom pitanju. Historičari uglavnom govore o tri glavne struje u pristupu Hladnom ratu: "ortodoksnim" izvještajima, "revizionizmu" i "postrevizionizmu".<a href="#cite_note-Calhoun-410">[410]</a> "Ortodoksna" struja uzroke konflikta vidi u Sovjetskom Savezu i njegovoj daljnjoj ekspanziji po Europi.<a href="#cite_note-Calhoun-410">[410]</a> "Revizionisti" veći teret krivnje za izbijanje sukoba prebacuju na Sjedinjene Države, optužujući ih za pokušaj izoliranja i sukobljavanja sa Sovjetima još i prije kraja Drugog svjetskog rata.<a href="#cite_note-Calhoun-410">[410]</a> "Postervizionisti" u svom pristupu nastoje pronaći balans.<a href="#cite_note-Calhoun-410">[410]</a> Većina historiografije o Hladnom ratu kombinira dvije, čak i sve tri, navedene struje.<a href="#cite_note-Byrd-30">[30]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Povezano">Povezano</h2>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=48" title="Uredi odjeljak Povezano" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=48" title="Uredi kôd odjeljka Povezano">uredi kod</a>]</div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle">Glavni članak: <a href="/w/index.php?title=Pregled_Hladnog_rata&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pregled Hladnog rata (stranica ne postoji)">Pregled Hladnog rata</a></div></dd></dl> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41556881">.mw-parser-output .div-col{margin-top:0.3em;column-width:30em}.mw-parser-output .div-col-small{font-size:90%}.mw-parser-output .div-col-rules{column-rule:1px solid #aaa}.mw-parser-output .div-col dl,.mw-parser-output .div-col ol,.mw-parser-output .div-col ul{margin-top:0}.mw-parser-output .div-col li,.mw-parser-output .div-col dd{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .plainlist ol,.mw-parser-output .plainlist ul{line-height:inherit;list-style:none;margin:0}.mw-parser-output .plainlist ol li,.mw-parser-output .plainlist ul li{margin-bottom:0}</style><div class="div-col" style="column-width: 25em;"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Ameri%C4%8Dka_%C5%A1pijuna%C5%BEa_u_Sovjetskom_Savezu&action=edit&redlink=1" class="new" title="Američka špijunaža u Sovjetskom Savezu (stranica ne postoji)">Američka špijunaža u Sovjetskom Savezu</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Cold_War_(TV_serija)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Cold War (TV serija) (stranica ne postoji)">Cold War (TV serija)</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Dunavska_konferencija_iz_1948.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Dunavska konferencija iz 1948. (stranica ne postoji)">Dunavska konferencija iz 1948.</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Ekonomska_ekspanzija_nakon_Drugog_svjetskog_rata&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ekonomska ekspanzija nakon Drugog svjetskog rata (stranica ne postoji)">Ekonomska ekspanzija nakon Drugog svjetskog rata</a></li> <li><a href="/wiki/Hladni_rat_II" class="mw-redirect" title="Hladni rat II">Hladni rat II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Kronologija_doga%C4%91aja_Hladnog_rata&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kronologija događaja Hladnog rata (stranica ne postoji)">Kronologija događaja Hladnog rata</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Kultura_tokom_Hladnog_rata&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kultura tokom Hladnog rata (stranica ne postoji)">Kultura tokom Hladnog rata</a></li> <li><a href="/wiki/Makartizam" title="Makartizam">Makartizam</a></li> <li><a href="/wiki/Osigurano_uzajamno_uni%C5%A1tenje" title="Osigurano uzajamno uništenje">Osigurano uzajamno uništenje</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=SFR_Jugoslavija_u_Hladnom_ratu&action=edit&redlink=1" class="new" title="SFR Jugoslavija u Hladnom ratu (stranica ne postoji)">SFR Jugoslavija u Hladnom ratu</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Sovjetska_%C5%A1pijuna%C5%BEa_u_Sjedinjenim_Dr%C5%BEavama&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sovjetska špijunaža u Sjedinjenim Državama (stranica ne postoji)">Sovjetska špijunaža u Sjedinjenim Državama</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Sovjetski_Imperij&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sovjetski Imperij (stranica ne postoji)">Sovjetski Imperij</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Spisak_%C4%8Dlanaka_povezanih_uz_Sovjetski_Savez&action=edit&redlink=1" class="new" title="Spisak članaka povezanih uz Sovjetski Savez (stranica ne postoji)">Spisak članaka povezanih uz Sovjetski Savez</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Spisak_susreta_izme%C4%91u_Sjedinjenih_Dr%C5%BEava_i_Sovjetskog_Saveza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Spisak susreta između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza (stranica ne postoji)">Spisak susreta između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza</a></li> <li><a href="/wiki/Tre%C4%87i_svjetski_rat" class="mw-redirect" title="Treći svjetski rat">Treći svjetski rat</a></li></ul> </div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Reference">Reference</h2>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=49" title="Uredi odjeljak Reference" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=49" title="Uredi kôd odjeljka Reference">uredi kod</a>]</div> <div style="height: 355px; overflow: auto; padding: 3px;text-align: left; border: 1px solid #000000;"> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41556849">.mw-parser-output .reflist{font-size:90%;margin-bottom:0.5em;list-style-type:decimal}.mw-parser-output .reflist .references{font-size:100%;margin-bottom:0;list-style-type:inherit}.mw-parser-output .reflist-columns-2{column-width:30em}.mw-parser-output .reflist-columns-3{column-width:25em}.mw-parser-output .reflist-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .reflist-columns ol{margin-top:0}.mw-parser-output .reflist-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .reflist-upper-alpha{list-style-type:upper-alpha}.mw-parser-output .reflist-upper-roman{list-style-type:upper-roman}.mw-parser-output .reflist-lower-alpha{list-style-type:lower-alpha}.mw-parser-output .reflist-lower-greek{list-style-type:lower-greek}.mw-parser-output .reflist-lower-roman{list-style-type:lower-roman}</style><div class="reflist reflist-columns references-column-width" style="column-width: 20em;"> <ol class="references"> <li id="cite_note-1"><a href="#cite_ref-1">↑</a> Orwell, "<a rel="nofollow" class="external text" href="http://orwell.ru/library/articles/ABomb/english/e_abomb">You and the Atomic Bomb</a>", Tribune, 19. listopada 1945. </li> <li id="cite_note-2"><a href="#cite_ref-2">↑</a> Orwell, George, The Observer, 10. 3. 1946. </li> <li id="cite_note-3"><a href="#cite_ref-3">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 54 </li> <li id="cite_note-4"><a href="#cite_ref-4">↑</a> <a href="/w/index.php?title=William_Safire&action=edit&redlink=1" class="new" title="William Safire (stranica ne postoji)">Safire, William</a> (1 October 2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nytimes.com/2006/10/01/opinion/01iht-edsafire.2988871.html">„Islamofascism Anyone?”</a>. The New York Times.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Islamofascism+Anyone%3F&rft.jtitle=The+New+York+Times&rft.aulast=Safire&rft.aufirst=William&rft.au=Safire%2C%26%2332%3BWilliam&rft.date=1+October+2006&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F2006%2F10%2F01%2Fopinion%2F01iht-edsafire.2988871.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-5"><a href="#cite_ref-5">↑</a> History.com Staff (2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.history.com/this-day-in-history/bernard-baruch-coins-the-term-cold-war">„This Day on History - April 16, 1947: Bernard Baruch coins the term “Cold War””</a>. A+E Networks. Pristupljeno 23. 8. 2016.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=This+Day+on+History+-+April+16%2C+1947%3A+Bernard+Baruch+coins+the+term+%E2%80%9CCold+War%E2%80%9D&rft.atitle=&rft.aulast=History.com+Staff&rft.au=History.com+Staff&rft.date=2009&rft.pub=A%2BE+Networks&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.history.com%2Fthis-day-in-history%2Fbernard-baruch-coins-the-term-cold-war&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-6"><a href="#cite_ref-6">↑</a> <a href="/wiki/Strobe_Talbott" title="Strobe Talbott">Strobe Talbott</a>, The Great Experiment: The Story of Ancient Empires, Modern States, and the Quest for a Global Nation (2009) p.441 n.3; Lippmann's own book is Lippmann, Walter (1947). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/?id=Ydc3AAAAIAAJ&q=walter+lippmann+cold+war&dq=walter+lippmann+cold+war">The Cold War</a>. Harper.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Cold+War&rft.aulast=Lippmann%2C+Walter&rft.au=Lippmann%2C+Walter&rft.date=1947&rft.pub=Harper&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2F%3Fid%3DYdc3AAAAIAAJ%26q%3Dwalter%2Blippmann%2Bcold%2Bwar%26dq%3Dwalter%2Blippmann%2Bcold%2Bwar&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Gaddis-7">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis_7-0">7,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis_7-1">7,1</a> <a href="#CITEREFGaddis1990">Gaddis 1990</a>: str. 57 </li> <li id="cite_note-Palmieri34-8"><a href="#cite_ref-Palmieri34_8-0">↑</a> <a href="#CITEREFPalmieri1989">Palmieri 1989</a>: str. 62 harvnb error: no target: CITEREFPalmieri1989 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-tucker46-9"><a href="#cite_ref-tucker46_9-0">↑</a> <a href="#CITEREFTucker1992">Tucker 1992</a>: str. 46 harvnb error: no target: CITEREFTucker1992 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-Halliday-10">↑ <a href="#cite_ref-Halliday_10-0">10,0</a> <a href="#cite_ref-Halliday_10-1">10,1</a> <a href="#cite_ref-Halliday_10-2">10,2</a> <a href="#cite_ref-Halliday_10-3">10,3</a> <a href="#CITEREFHalliday2001">Halliday 2001</a>: str. 2e harvnb error: no target: CITEREFHalliday2001 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-tucker74-11"><a href="#cite_ref-tucker74_11-0">↑</a> <a href="#CITEREFTucker1992">Tucker 1992</a>: str. 74 harvnb error: no target: CITEREFTucker1992 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-tucker75-12"><a href="#cite_ref-tucker75_12-0">↑</a> <a href="#CITEREFTucker1992">Tucker 1992</a>: str. 75 harvnb error: no target: CITEREFTucker1992 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-tucker98-13"><a href="#cite_ref-tucker98_13-0">↑</a> <a href="#CITEREFTucker1992">Tucker 1992</a>: str. 98 harvnb error: no target: CITEREFTucker1992 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-Lafeber_1993-14">↑ <a href="#cite_ref-Lafeber_1993_14-0">14,00</a> <a href="#cite_ref-Lafeber_1993_14-1">14,01</a> <a href="#cite_ref-Lafeber_1993_14-2">14,02</a> <a href="#cite_ref-Lafeber_1993_14-3">14,03</a> <a href="#cite_ref-Lafeber_1993_14-4">14,04</a> <a href="#cite_ref-Lafeber_1993_14-5">14,05</a> <a href="#cite_ref-Lafeber_1993_14-6">14,06</a> <a href="#cite_ref-Lafeber_1993_14-7">14,07</a> <a href="#cite_ref-Lafeber_1993_14-8">14,08</a> <a href="#cite_ref-Lafeber_1993_14-9">14,09</a> <a href="#cite_ref-Lafeber_1993_14-10">14,10</a> <a href="#cite_ref-Lafeber_1993_14-11">14,11</a> <a href="#cite_ref-Lafeber_1993_14-12">14,12</a> <a href="#cite_ref-Lafeber_1993_14-13">14,13</a> <a href="#cite_ref-Lafeber_1993_14-14">14,14</a> <a href="#CITEREFLaFeber1993">LaFeber 1993</a>: str. 194–197 </li> <li id="cite_note-15"><a href="#cite_ref-15">↑</a> Tim Tzouliadis (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/forsakenamerican00tzou">The Forsaken</a>. The Penguin Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-1-59420-168-4" title="Posebno:Traži ISBN/978-1-59420-168-4">978-1-59420-168-4</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Forsaken&rft.aulast=Tim+Tzouliadis&rft.au=Tim+Tzouliadis&rft.date=2008&rft.pub=The+Penguin+Press&rft.isbn=978-1-59420-168-4&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fforsakenamerican00tzou&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-16"><a href="#cite_ref-16">↑</a> Heller, str. 19. "No, do <a href="/wiki/1924." class="mw-redirect" title="1924.">1924.</a> godine, Sovjetski Savez, sada pod vodstvom Josifa Staljina, napušta ovu politiku kako bi promovirao svjetsku revoluciju. Iscrpljena ratovima kako protiv unutarnjih, tako i vanjskih neprijatelja, sovjetska se vlada odlučila u bliskoj budućnosti koncentrirati na vlastitu ekonomsku obnovu i razvoj. (...) Sjedinjene Države su također bile izolacionistički nastrojene u međuratnom periodu." </li> <li id="cite_note-17"><a href="#cite_ref-17">↑</a> George C. Herring Jr., Aid to Russia, 1941–1946: Strategy, Diplomacy, the Origins of the Cold War (Columbia University Press, 1973). </li> <li id="cite_note-18"><a href="#cite_ref-18">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis1990">Gaddis 1990</a>: str. 151–153 </li> <li id="cite_note-Gaddis13-23-19">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis13-23_19-0">19,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis13-23_19-1">19,1</a> <a href="#cite_ref-Gaddis13-23_19-2">19,2</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 13–23 </li> <li id="cite_note-20"><a href="#cite_ref-20">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis1990">Gaddis 1990</a>: str. 156 </li> <li id="cite_note-21"><a href="#cite_ref-21">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis1990">Gaddis 1990</a>: str. 176 </li> <li id="cite_note-22"><a href="#cite_ref-22">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Max_Frankel&action=edit&redlink=1" class="new" title="Max Frankel (stranica ne postoji)">Max Frankel</a>, "Stalin's Shadow," <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nytimes.com/2012/11/25/books/review/iron-curtain-by-anne-applebaum.html?pagewanted=all&_r=0">New York Times, 21. studenog 2012.</a>, u kritici knjige Anne Applebaum, Iron Curtain: The Crushing of Eastern Europe, 1944–1956 (2012), vidi uvod, tekst nakon reference 26 te poglavlja 3, 7, 8 i 9 </li> <li id="cite_note-23"><a href="#cite_ref-23">↑</a> Heller, str. 27. "Iz sovjetske perspektive, poslijeratni period mira i obnove bio je neprocjenjivo važan. Stoga, nastavak suradnje i mirnih odnosa s ratnim saveznicima, Sjedinjenim Državama i Velikom Britanijom, bio je izrazito poželjan." </li> <li id="cite_note-Plokhy-24">↑ <a href="#cite_ref-Plokhy_24-0">24,0</a> <a href="#cite_ref-Plokhy_24-1">24,1</a> <a href="#CITEREFPlokhy2010">Plokhy 2010</a> harvnb error: no target: CITEREFPlokhy2010 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-Gaddis21-25">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis21_25-0">25,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis21_25-1">25,1</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 21 </li> <li id="cite_note-26"><a href="#cite_ref-26">↑</a> <a href="#CITEREFZubok1996">Zubok 1996</a>: str. 94 harvnb error: no target: CITEREFZubok1996 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-27"><a href="#cite_ref-27">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 22 </li> <li id="cite_note-28"><a href="#cite_ref-28">↑</a> <a href="#CITEREFBourantonis1996">Bourantonis 1996</a>: str. 130 harvnb error: no target: CITEREFBourantonis1996 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-29"><a href="#cite_ref-29">↑</a> <a href="#CITEREFGarthoff1994">Garthoff 1994</a>: str. 401 </li> <li id="cite_note-Byrd-30">↑ <a href="#cite_ref-Byrd_30-0">30,0</a> <a href="#cite_ref-Byrd_30-1">30,1</a> <a href="#cite_ref-Byrd_30-2">30,2</a> <a href="#cite_ref-Byrd_30-3">30,3</a> <a href="#cite_ref-Byrd_30-4">30,4</a> <a href="#cite_ref-Byrd_30-5">30,5</a> <a href="#cite_ref-Byrd_30-6">30,6</a> <a href="#cite_ref-Byrd_30-7">30,7</a> <a href="#cite_ref-Byrd_30-8">30,8</a> Byrd, Peter (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/?id=xLbEHQAACAAJ">„Cold War (entire chapter)”</a>. The concise Oxford dictionary of politics. Oxford University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-19-280276-3" title="Posebno:Traži ISBN/0-19-280276-3">0-19-280276-3</a>. Pristupljeno 16. 6. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Cold+War+%28entire+chapter%29&rft.atitle=The+concise+Oxford+dictionary+of+politics&rft.aulast=Byrd%2C+Peter&rft.au=Byrd%2C+Peter&rft.date=2003&rft.pub=Oxford+University+Press&rft.isbn=0-19-280276-3&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2F%3Fid%3DxLbEHQAACAAJ&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-31"><a href="#cite_ref-31">↑</a> Alan Wood, p. 62 </li> <li id="cite_note-Gaddis25-32">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis25_32-0">32,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis25_32-1">32,1</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 25–26 </li> <li id="cite_note-33"><a href="#cite_ref-33">↑</a> <a href="#CITEREFLaFeber2002">LaFeber 2002</a>: str. 28 </li> <li id="cite_note-stalinswars43-34"><a href="#cite_ref-stalinswars43_34-0">↑</a> <a href="#CITEREFRoberts2006">Roberts 2006</a>: str. 43 </li> <li id="cite_note-wettig20-35">↑ <a href="#cite_ref-wettig20_35-0">35,0</a> <a href="#cite_ref-wettig20_35-1">35,1</a> <a href="#cite_ref-wettig20_35-2">35,2</a> <a href="#CITEREFWettig2008">Wettig 2008</a>: str. 21 </li> <li id="cite_note-senn-36">↑ <a href="#cite_ref-senn_36-0">36,0</a> <a href="#cite_ref-senn_36-1">36,1</a> <a href="#cite_ref-senn_36-2">36,2</a> <a href="/w/index.php?title=Alfred_E._Senn&action=edit&redlink=1" class="new" title="Alfred E. Senn (stranica ne postoji)">Senn, Alfred Erich</a>, Lithuania 1940 : revolution from above, Amsterdam, New York, Rodopi, 2007 <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-90-420-2225-6" title="Posebno:Traži ISBN/978-90-420-2225-6">978-90-420-2225-6</a> </li> <li id="cite_note-stalinswars55-37"><a href="#cite_ref-stalinswars55_37-0">↑</a> <a href="#CITEREFRoberts2006">Roberts 2006</a>: str. 55 </li> <li id="cite_note-shirer794-38"><a href="#cite_ref-shirer794_38-0">↑</a> <a href="#CITEREFShirer1990">Shirer 1990</a>: str. 794 harvnb error: no target: CITEREFShirer1990 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-Schmitz-39">↑ <a href="#cite_ref-Schmitz_39-0">39,0</a> <a href="#cite_ref-Schmitz_39-1">39,1</a> <a href="/w/index.php?title=David_F._Schmitz&action=edit&redlink=1" class="new" title="David F. Schmitz (stranica ne postoji)">Schmitz, David F.</a> (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=xtMKHgAACAAJ&dq=The+Oxford+Companion+to+American+Military+History">„Cold War (1945–91): Causes [entire chapter</a>”]. u: Whiteclay Chambers, John. The Oxford Companion to American Military History. Oxford University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-19-507198-0" title="Posebno:Traži ISBN/0-19-507198-0">0-19-507198-0</a>. Pristupljeno 16. 6. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Cold+War+%281945%E2%80%9391%29%3A+Causes+%5Bentire+chapter%5D&rft.atitle=The+Oxford+Companion+to+American+Military+History&rft.aulast=Schmitz%2C+David+F.&rft.au=Schmitz%2C+David+F.&rft.date=1999&rft.pub=Oxford+University+Press&rft.isbn=0-19-507198-0&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DxtMKHgAACAAJ%26dq%3DThe%2BOxford%2BCompanion%2Bto%2BAmerican%2BMilitary%2BHistory&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-wettig96-40"><a href="#cite_ref-wettig96_40-0">↑</a> <a href="#CITEREFWettig2008">Wettig 2008</a>: str. 96–100 </li> <li id="cite_note-dijk-41"><a href="#cite_ref-dijk_41-0">↑</a> van Dijk, Ruud, Encyclopedia of the Cold War, Volume 1, p. 200. Taylor & Francis, 2008. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-415-97515-8" title="Posebno:Traži ISBN/0-415-97515-8">0-415-97515-8</a> </li> <li id="cite_note-42"><a href="#cite_ref-42">↑</a> <a href="#CITEREFGrenville2005">Grenville 2005</a>: str. 370–71 harvnb error: no target: CITEREFGrenville2005 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-cook17-43"><a href="#cite_ref-cook17_43-0">↑</a> <a href="#CITEREFCook2001">Cook 2001</a>: str. 17 harvnb error: no target: CITEREFCook2001 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-roht83-44"><a href="#cite_ref-roht83_44-0">↑</a> <a href="#CITEREFRoht-Arriaza1995">Roht-Arriaza 1995</a>: str. 83 harvnb error: no target: CITEREFRoht-Arriaza1995 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-45"><a href="#cite_ref-45">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 40 </li> <li id="cite_note-Gaddis_2005,_p._34-46">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_p._34_46-0">46,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_p._34_46-1">46,1</a> <a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_p._34_46-2">46,2</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 34 </li> <li id="cite_note-Gaddis_2005,_p._100-47"><a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_p._100_47-0">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 100 </li> <li id="cite_note-Telegraph-48"><a href="#cite_ref-Telegraph_48-0">↑</a> Fenton, Ben.<a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080528222149/http://webarchiveproject.org/26299/">„"The secret strategy to launch attack on Red Army"”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://webarchiveproject.org/26299/">originala</a> na datum 28. 5. 2008. Pristupljeno 12. 4. 2016.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=%22The+secret+strategy+to+launch+attack+on+Red+Army%22&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20080528222149%2Fhttp%3A%2F%2Fwebarchiveproject.org%2F26299%2F&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> , telegraph.co.uk, 1. 10. 1998. Pristupljeno 23. 7. 2008. </li> <li id="cite_note-49"><a href="#cite_ref-49">↑</a> <a href="#CITEREFSchecter2003">Schecter 2003</a>: str. 152–154 harvnb error: no target: CITEREFSchecter2003 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-50"><a href="#cite_ref-50">↑</a> <a href="#CITEREFKydd2005">Kydd 2005</a>: str. 107 harvnb error: no target: CITEREFKydd2005 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-51"><a href="#cite_ref-51">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 30 </li> <li id="cite_note-52"><a href="#cite_ref-52">↑</a> Morgan, Curtis F. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080705193541/http://www.daz.org/enJamesFByrnes.html">„Southern Partnership: James F. Byrnes, Lucius D. Clay and Germany, 1945–1947”</a>. James F. Byrnes Institute. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.daz.org/enJamesFByrnes.html">originala</a> na datum 2008-07-05. Pristupljeno 9. 6. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Southern+Partnership%3A+James+F.+Byrnes%2C+Lucius+D.+Clay+and+Germany%2C+1945%E2%80%931947&rft.atitle=&rft.aulast=Morgan&rft.aufirst=Curtis+F&rft.au=Morgan%2C%26%2332%3BCurtis+F&rft.pub=James+F.+Byrnes+Institute&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20080705193541%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.daz.org%2FenJamesFByrnes.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-53"><a href="#cite_ref-53">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 94 </li> <li id="cite_note-54"><a href="#cite_ref-54">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Pamela_Harriman&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pamela Harriman (stranica ne postoji)">Harriman, Pamela C.</a> (Winter 1987–1988). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20071015163941/http://winstonchurchill.org/i4a/pages/index.cfm?pageid=711">„Churchill and ... Politics: The True Meaning of the Iron Curtain Speech”</a>. Winston Churchill Centre. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.winstonchurchill.org/i4a/pages/index.cfm?pageid=711">originala</a> na datum 15 October 2007. Pristupljeno 22. 6. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Churchill+and%26nbsp%3B...+Politics%3A+The+True+Meaning+of+the+Iron+Curtain+Speech&rft.atitle=&rft.aulast=Harriman%2C+Pamela+C.&rft.au=Harriman%2C+Pamela+C.&rft.date=Winter+1987%E2%80%931988&rft.pub=Winston+Churchill+Centre&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20071015163941%2Fhttp%3A%2F%2Fwinstonchurchill.org%2Fi4a%2Fpages%2Findex.cfm%3Fpageid%3D711&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Gaddis32-55">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis32_55-0">55,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis32_55-1">55,1</a> <a href="#cite_ref-Gaddis32_55-2">55,2</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 32 </li> <li id="cite_note-56"><a href="#cite_ref-56">↑</a> <a href="#CITEREFCarabottSfikas2004">Carabott & Sfikas 2004</a>: str. 66 harvnb error: no target: CITEREFCarabottSfikas2004 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-57"><a href="#cite_ref-57">↑</a> Jeronim Perović, "The Tito–Stalin Split: A Reassessment in Light of New Evidence." Journal of Cold War Studies (proljeće 2007.) 9#2 str. 32-63 </li> <li id="cite_note-books.google.com-58">↑ <a href="#cite_ref-books.google.com_58-0">58,0</a> <a href="#cite_ref-books.google.com_58-1">58,1</a> Gallagher, T. (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.co.uk/books?id=Tu2W_Pz_jjwC&pg=PA181">Outcast Europe: The Balkans, 1789-1989, from the Ottomans to Milošević</a>. Routledge. str. 181. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/9780415270892" title="Posebno:Traži ISBN/9780415270892">9780415270892</a>. Pristupljeno 13. 9. 2015.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Outcast+Europe%3A+The+Balkans%2C+1789-1989%2C+from+the+Ottomans+to+Milo%C5%A1evi%C4%87&rft.aulast=Gallagher%2C+T.&rft.au=Gallagher%2C+T.&rft.date=2001&rft.pages=str.%26nbsp%3B181&rft.pub=Routledge&rft.isbn=9780415270892&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.co.uk%2Fbooks%3Fid%3DTu2W_Pz_jjwC%26pg%3DPA181&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-google-59"><a href="#cite_ref-google_59-0">↑</a> Chary, F.B. (2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.co.uk/books?id=ME2wkYh-qAUC&pg=PA131">The History of Bulgaria</a>. ABC-CLIO. str. 131. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/9780313384479" title="Posebno:Traži ISBN/9780313384479">9780313384479</a>. Pristupljeno 13. 9. 2015.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+History+of+Bulgaria&rft.aulast=Chary%2C+F.B.&rft.au=Chary%2C+F.B.&rft.date=2011&rft.pages=str.%26nbsp%3B131&rft.pub=ABC-CLIO&rft.isbn=9780313384479&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.co.uk%2Fbooks%3Fid%3DME2wkYh-qAUC%26pg%3DPA131&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-60"><a href="#cite_ref-60">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 27 </li> <li id="cite_note-Gaddis28-61">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis28_61-0">61,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis28_61-1">61,1</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 28–29 </li> <li id="cite_note-62"><a href="#cite_ref-62">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 38 </li> <li id="cite_note-63"><a href="#cite_ref-63">↑</a> <a href="#CITEREFHahn1993">Hahn 1993</a>: str. 6 harvnb error: no target: CITEREFHahn1993 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-64"><a href="#cite_ref-64">↑</a> <a href="#CITEREFHiggs2006">Higgs 2006</a>: str. 137 harvnb error: no target: CITEREFHiggs2006 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-65"><a href="#cite_ref-65">↑</a> <a href="#CITEREFMoschonasElliott2002">Moschonas & Elliott 2002</a>: str. 21 harvnb error: no target: CITEREFMoschonasElliott2002 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-66"><a href="#cite_ref-66">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Christopher_Andrew_(histori%C4%8Dar)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Christopher Andrew (historičar) (stranica ne postoji)">Andrew, Christopher</a>; <a href="/wiki/Vasilij_Mitrohin" title="Vasilij Mitrohin">Mitrohin, Vasilij</a> (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/swordshieldmitro0000andr_q5i4">The Sword and the Shield: The Mitrokhin Archive and the Secret History of the KGB</a>. <a href="/w/index.php?title=Basic_Books&action=edit&redlink=1" class="new" title="Basic Books (stranica ne postoji)">Basic Books</a>. str. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/swordshieldmitro0000andr_q5i4/page/276">276</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Sword+and+the+Shield%3A+The+Mitrokhin+Archive+and+the+Secret+History+of+the+KGB&rft.aulast=Andrew&rft.aufirst=Christopher&rft.au=Andrew%2C%26%2332%3BChristopher&rft.au=Mitrohin%2C+Vasilij&rft.date=2000&rft.pages=str.%26nbsp%3B%5Bhttps%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fswordshieldmitro0000andr_q5i4%2Fpage%2F276+276%5D&rft.pub=%5B%5BBasic+Books%5D%5D&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fswordshieldmitro0000andr_q5i4&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-67"><a href="#cite_ref-67">↑</a> <a href="#CITEREFCrockerHampsonAall2007">Crocker, Hampson & Aall 2007</a>: str. 55 harvnb error: no target: CITEREFCrockerHampsonAall2007 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-miller16-68">↑ <a href="#cite_ref-miller16_68-0">68,0</a> <a href="#cite_ref-miller16_68-1">68,1</a> <a href="#CITEREFMiller2000">Miller 2000</a>: str. 16 </li> <li id="cite_note-69"><a href="#cite_ref-69">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis1990">Gaddis 1990</a>: str. 186 </li> <li id="cite_note-70"><a href="#cite_ref-70">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130828025646/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,887417,00.html">„Pas de Pagaille!”</a>. <a href="/wiki/Time_(%C4%8Dasopis)" title="Time (časopis)">Time</a>. 28. 7. 1947. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,887417,00.html">originala</a> na datum 2013-08-28. Pristupljeno 2. 5. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Pas+de+Pagaille%21&rft.jtitle=%5B%5BTime+%28%C4%8Dasopis%29%7CTime%5D%5D&rft.date=28.+7.+1947&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20130828025646%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.time.com%2Ftime%2Fmagazine%2Farticle%2F0%2C9171%2C887417%2C00.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Karabell-71">↑ <a href="#cite_ref-Karabell_71-0">71,00</a> <a href="#cite_ref-Karabell_71-1">71,01</a> <a href="#cite_ref-Karabell_71-2">71,02</a> <a href="#cite_ref-Karabell_71-3">71,03</a> <a href="#cite_ref-Karabell_71-4">71,04</a> <a href="#cite_ref-Karabell_71-5">71,05</a> <a href="#cite_ref-Karabell_71-6">71,06</a> <a href="#cite_ref-Karabell_71-7">71,07</a> <a href="#cite_ref-Karabell_71-8">71,08</a> <a href="#cite_ref-Karabell_71-9">71,09</a> <a href="#cite_ref-Karabell_71-10">71,10</a> <a href="#cite_ref-Karabell_71-11">71,11</a> <a href="#CITEREFKarabell1999">Karabell 1999</a>: str. 916 harvnb error: no target: CITEREFKarabell1999 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-72"><a href="#cite_ref-72">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 105–106 </li> <li id="cite_note-wettig86-73"><a href="#cite_ref-wettig86_73-0">↑</a> <a href="#CITEREFWettig2008">Wettig 2008</a>: str. 86 </li> <li id="cite_note-74"><a href="#cite_ref-74">↑</a> <a href="#CITEREFPatterson1997">Patterson 1997</a>: str. 132 harvnb error: no target: CITEREFPatterson1997 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-miller19-75"><a href="#cite_ref-miller19_75-0">↑</a> <a href="#CITEREFMiller2000">Miller 2000</a>: str. 19 </li> <li id="cite_note-76"><a href="#cite_ref-76">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 162 </li> <li id="cite_note-77"><a href="#cite_ref-77">↑</a> <a href="#CITEREFCowley1996">Cowley 1996</a>: str. 157 harvnb error: no target: CITEREFCowley1996 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-miller13-78">↑ <a href="#cite_ref-miller13_78-0">78,0</a> <a href="#cite_ref-miller13_78-1">78,1</a> <a href="#CITEREFMiller2000">Miller 2000</a>: str. 13 </li> <li id="cite_note-miller18-79">↑ <a href="#cite_ref-miller18_79-0">79,0</a> <a href="#cite_ref-miller18_79-1">79,1</a> <a href="#CITEREFMiller2000">Miller 2000</a>: str. 18 </li> <li id="cite_note-miller31-80"><a href="#cite_ref-miller31_80-0">↑</a> <a href="#CITEREFMiller2000">Miller 2000</a>: str. 31 </li> <li id="cite_note-81"><a href="#cite_ref-81">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 33 </li> <li id="cite_note-82"><a href="#cite_ref-82">↑</a> <a href="#CITEREFMiller2000">Miller 2000</a>: str. 65–70 </li> <li id="cite_note-83"><a href="#cite_ref-83">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Henry_Ashby_Turner&action=edit&redlink=1" class="new" title="Henry Ashby Turner (stranica ne postoji)">Turner, Henry Ashby</a>, The Two Germanies Since 1945: East and West, Yale University Press, 1987., <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-300-03865-8" title="Posebno:Traži ISBN/0-300-03865-8">0-300-03865-8</a>, str. 29 </li> <li id="cite_note-84"><a href="#cite_ref-84">↑</a> Fritsch-Bournazel, Renata, Confronting the German Question: Germans on the East-West Divide, Berg Publishers, 1990., <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-85496-684-6" title="Posebno:Traži ISBN/0-85496-684-6">0-85496-684-6</a>, str. 143 </li> <li id="cite_note-miller26-85"><a href="#cite_ref-miller26_85-0">↑</a> <a href="#CITEREFMiller2000">Miller 2000</a>: str. 26 </li> <li id="cite_note-86"><a href="#cite_ref-86">↑</a> <a href="#CITEREFMiller2000">Miller 2000</a>: str. 180–81 </li> <li id="cite_note-87"><a href="#cite_ref-87">↑</a> Van Dijk, Rudd. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.wilsoncenter.org/sites/default/files/ACFB54.pdf">The 1952 Stalin Note Debate: Myth or Missed Opportunity for German Reunification?</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20190502194421/http://www.wilsoncenter.org/sites/default/files/ACFB54.pdf">Arhivirano</a> 2019-05-02 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a> Woodrow Wilson International Center for Scholars. Cold War International History Project, Radni materijal 14. 5. 1996. </li> <li id="cite_note-aldrich199807-88"><a href="#cite_ref-aldrich199807_88-0">↑</a> Aldrich, Richard J. (srpanj 1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_review-of-international-studies_1998-07_24_3/page/331">„British Intelligence and the Anglo-American 'Special Relationship' during the Cold War”</a>. Review of International Studies 24 (3): 331–351. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">DOI</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://dx.doi.org/10.1017%2FS0260210598003313">10.1017/S0260210598003313</a>. <a href="/wiki/International_Standard_Serial_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Serial Number">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0260-2105">0260-2105</a>. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.jstor.org/stable/20097530">20097530</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=British+Intelligence+and+the+Anglo-American+%27Special+Relationship%27+during+the+Cold+War&rft.jtitle=Review+of+International+Studies&rft.aulast=Aldrich&rft.aufirst=Richard+J.&rft.au=Aldrich%2C%26%2332%3BRichard+J.&rft.date=srpanj+1998&rft.volume=24&rft.issue=3&rft.pages=331%E2%80%93351&rft_id=info:doi/10.1017%2FS0260210598003313&rft.issn=0260-2105&rft.jstor=20097530&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_review-of-international-studies_1998-07_24_3%2Fpage%2F331&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Truman-89">↑ <a href="#cite_ref-Truman_89-0">89,0</a> <a href="#cite_ref-Truman_89-1">89,1</a> Geselbracht, Raymond H., ur. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20100626220210/http://www.trumanlibrary.org/chron/49chron2.htm">„The Truman Administration During 1949: A Chronology”</a>. Harry S. Truman Library. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.trumanlibrary.org/chron/49chron2.htm">originala</a> na datum 2010-06-26. Pristupljeno 13. 8. 2016.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=The+Truman+Administration+During+1949%3A+A+Chronology&rft.atitle=&rft.place=Harry+S.+Truman+Library&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20100626220210%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.trumanlibrary.org%2Fchron%2F49chron2.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-turner23-90"><a href="#cite_ref-turner23_90-0">↑</a> <a href="#CITEREFTurner1987">Turner 1987</a>: str. 23 harvnb error: no target: CITEREFTurner1987 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-91"><a href="#cite_ref-91">↑</a> Heike Bungert, "A New Perspective on French-American Relations during the Occupation of Germany, 1945–1948: Behind-the-Scenes Diplomatic Bargaining and the Zonal Merger." Diplomatic History (1994) 18#3 str: 333–352. </li> <li id="cite_note-oneil15-92"><a href="#cite_ref-oneil15_92-0">↑</a> O'Neil, Patrick (1997). Post-communism and the Media in Eastern Europe. Routledge. str. 15–25. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-7146-4765-9" title="Posebno:Traži ISBN/0-7146-4765-9">0-7146-4765-9</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Post-communism+and+the+Media+in+Eastern+Europe&rft.aulast=O%27Neil&rft.aufirst=Patrick&rft.au=O%27Neil%2C%26%2332%3BPatrick&rft.date=1997&rft.pages=str.%26nbsp%3B15%E2%80%9325&rft.pub=Routledge&rft.isbn=0-7146-4765-9&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-93"><a href="#cite_ref-93">↑</a> James Wood, str. 111 </li> <li id="cite_note-94"><a href="#cite_ref-94">↑</a> <a href="#CITEREFPuddington2003">Puddington 2003</a>: str. 131 </li> <li id="cite_note-Puddington9-95">↑ <a href="#cite_ref-Puddington9_95-0">95,0</a> <a href="#cite_ref-Puddington9_95-1">95,1</a> <a href="#CITEREFPuddington2003">Puddington 2003</a>: str. 9 </li> <li id="cite_note-Puddington7-96">↑ <a href="#cite_ref-Puddington7_96-0">96,0</a> <a href="#cite_ref-Puddington7_96-1">96,1</a> <a href="#CITEREFPuddington2003">Puddington 2003</a>: str. 7 </li> <li id="cite_note-97"><a href="#cite_ref-97">↑</a> <a href="#CITEREFPuddington2003">Puddington 2003</a>: str. 10 </li> <li id="cite_note-98"><a href="#cite_ref-98">↑</a> Cummings, Richard H. (2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=BO78hXsRebkC">Radio Free Europe's "Crusade for freedom": Rallying Americans behind Cold War Broadcasting, 1950–1960</a>. Jefferson, N.C.: McFarland & Co. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-7864-4410-6" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-7864-4410-6">978-0-7864-4410-6</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Radio+Free+Europe%27s+%22Crusade+for+freedom%22%3A+Rallying+Americans+behind+Cold+War+Broadcasting%2C+1950%E2%80%931960&rft.aulast=Cummings&rft.aufirst=Richard+H.&rft.au=Cummings%2C%26%2332%3BRichard+H.&rft.date=2010&rft.place=Jefferson%2C+N.C.&rft.pub=McFarland+%26+Co&rft.isbn=978-0-7864-4410-6&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DBO78hXsRebkC&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-99"><a href="#cite_ref-99">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 105 </li> <li id="cite_note-Nanchang-100"><a href="#cite_ref-Nanchang_100-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=jhPyvsdymU8C&pg=PA295#v=onepage&q&f=false">China at War: An Encyclopedia</a>. 2012. str. 295.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=China+at+War%3A+An+Encyclopedia&rft.date=2012&rft.pages=str.%26nbsp%3B295&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DjhPyvsdymU8C%26pg%3DPA295%23v%3Donepage%26q%26f%3Dfalse&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-101"><a href="#cite_ref-101">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.britannica.com/EBchecked/topic/111803/China">„China”</a>. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, Inc.. 15 November 2012.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=China&rft.atitle=Encyclop%C3%A6dia+Britannica&rft.date=15+November+2012&rft.pub=Encyclop%C3%A6dia+Britannica%2C+Inc.&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.britannica.com%2FEBchecked%2Ftopic%2F111803%2FChina&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-102"><a href="#cite_ref-102">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 39 </li> <li id="cite_note-103"><a href="#cite_ref-103">↑</a> <a href="#CITEREFWestad2012">Westad 2012</a>: str. 291 </li> <li id="cite_note-Gaddis_2005,_p._164-104"><a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_p._164_104-0">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 164 </li> <li id="cite_note-Gaddis_2005,_p._212-105">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_p._212_105-0">105,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_p._212_105-1">105,1</a> <a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_p._212_105-2">105,2</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 212 </li> <li id="cite_note-Stokesbury1990-106"><a href="#cite_ref-Stokesbury1990_106-0">↑</a> Stokesbury, James L (1990). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/shorthistoryofko00unse">A Short History of the Korean War</a>. New York: Harper Perennial. str. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/shorthistoryofko00unse/page/14">14</a>. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-688-09513-5" title="Posebno:Traži ISBN/0-688-09513-5">0-688-09513-5</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=A+Short+History+of+the+Korean+War&rft.aulast=Stokesbury&rft.aufirst=James+L&rft.au=Stokesbury%2C%26%2332%3BJames+L&rft.date=1990&rft.pages=str.%26nbsp%3B%5Bhttps%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fshorthistoryofko00unse%2Fpage%2F14+14%5D&rft.place=New+York&rft.pub=Harper+Perennial&rft.isbn=0-688-09513-5&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fshorthistoryofko00unse&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-107"><a href="#cite_ref-107">↑</a> <a href="/w/index.php?title=David_Dallin&action=edit&redlink=1" class="new" title="David Dallin (stranica ne postoji)">David Dallin</a>, Soviet Foreign Policy After Stalin (J. B. Lippincott, 1961), str. 60. </li> <li id="cite_note-108"><a href="#cite_ref-108">↑</a> Douglas J. Macdonald, "Communist Bloc Expansion in the Early Cold War," International Security, zima 1995–6, str. 180. </li> <li id="cite_note-109"><a href="#cite_ref-109">↑</a> John Lewis Gaddis, We Know Now: Rethinking Cold War History (Oxford University Press, 1997), str. 71. </li> <li id="cite_note-110"><a href="#cite_ref-110">↑</a> Sergej N. Gončarov, John W. Lewis i Xue Litai, Uncertain Partners: Stalin, Mao and the Korean War (Stanford University Press, 1993),str. 213 </li> <li id="cite_note-111"><a href="#cite_ref-111">↑</a> William Stueck, The Korean War: An International History (Princeton University Press, 1995), str. 69. </li> <li id="cite_note-112"><a href="#cite_ref-112">↑</a> <a href="#CITEREFMalkasian2001">Malkasian 2001</a>: str. 16 </li> <li id="cite_note-113"><a href="#cite_ref-113">↑</a> <a href="/w/index.php?title=T._R._Fehrenbach&action=edit&redlink=1" class="new" title="T. R. Fehrenbach (stranica ne postoji)">Fehrenbach, T. R.</a>, This Kind of War: The Classic Korean War History, Brasseys, 2001, <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/1-57488-334-8" title="Posebno:Traži ISBN/1-57488-334-8">1-57488-334-8</a>, str. 305 </li> <li id="cite_note-114"><a href="#cite_ref-114">↑</a> <a href="#CITEREFIsbyKamps1985">Isby & Kamps 1985</a>: str. 13–14 harvnb error: no target: CITEREFIsbyKamps1985 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-115"><a href="#cite_ref-115">↑</a> Cotton, James (1989). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/koreanwarinhisto0000unse">The Korean war in history</a>. Manchester University Press ND. str. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/koreanwarinhisto0000unse/page/100">100</a>. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-7190-2984-8" title="Posebno:Traži ISBN/0-7190-2984-8">0-7190-2984-8</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Korean+war+in+history&rft.aulast=Cotton&rft.aufirst=James&rft.au=Cotton%2C%26%2332%3BJames&rft.date=1989&rft.pages=str.%26nbsp%3B%5Bhttps%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fkoreanwarinhisto0000unse%2Fpage%2F100+100%5D&rft.pub=Manchester+University+Press+ND&rft.isbn=0-7190-2984-8&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fkoreanwarinhisto0000unse&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-116"><a href="#cite_ref-116">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Don_Oberdorfer&action=edit&redlink=1" class="new" title="Don Oberdorfer (stranica ne postoji)">Oberdorfer, Don</a>, The Two Koreas: A Contemporary History, Basic Books, 2001, <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-465-05162-6" title="Posebno:Traži ISBN/0-465-05162-6">0-465-05162-6</a>, str. 10–11 </li> <li id="cite_note-117"><a href="#cite_ref-117">↑</a> <a href="/w/index.php?title=No_Kum-sok&action=edit&redlink=1" class="new" title="No Kum-sok (stranica ne postoji)">No, Kum-Sok</a> i J. Roger Osterholm, A MiG-15 to Freedom: Memoir of the Wartime North Korean Defector who First Delivered the Secret Fighter Jet to the Americans in 1953, McFarland, 1996, <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-7864-0210-5" title="Posebno:Traži ISBN/0-7864-0210-5">0-7864-0210-5</a> </li> <li id="cite_note-118"><a href="#cite_ref-118">↑</a> <a href="/wiki/Max_Hastings" title="Max Hastings">Hastings, Max</a> (1988). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=wvOMegzEi3AC">The Korean War</a>. New York: Simon & Schuster. str. 89–90. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-671-66834-X" title="Posebno:Traži ISBN/0-671-66834-X">0-671-66834-X</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Korean+War&rft.aulast=Hastings&rft.aufirst=Max&rft.au=Hastings%2C%26%2332%3BMax&rft.date=1988&rft.pages=str.%26nbsp%3B89%E2%80%9390&rft.place=New+York&rft.pub=Simon+%26+Schuster&rft.isbn=0-671-66834-X&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DwvOMegzEi3AC&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-autogenerated1-119"><a href="#cite_ref-autogenerated1_119-0">↑</a> Karabell, str. 916 </li> <li id="cite_note-120"><a href="#cite_ref-120">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 107 </li> <li id="cite_note-121"><a href="#cite_ref-121">↑</a> "<a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,867329,00.html">We Will Bury You!</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130824033318/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,867329,00.html">Arhivirano</a> 2013-08-24 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a>", <a href="/wiki/Time_(%C4%8Dasopis)" title="Time (časopis)">Time</a>, 26. studenog 1956. Pristupljeno: 26. lipnja 2008. </li> <li id="cite_note-122"><a href="#cite_ref-122">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 84 </li> <li id="cite_note-123"><a href="#cite_ref-123">↑</a> <a href="#CITEREFTompson1997">Tompson 1997</a>: str. 237–239 harvnb error: no target: CITEREFTompson1997 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-124"><a href="#cite_ref-124">↑</a> Eric Bradner (23. prosinca 2015.). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.cnn.com/2015/12/23/politics/cold-war-u-s-nuclear-target-list/">Newly released documents reveal U.S. Cold War nuclear target list</a>. CNN. Pristupljeno: 27. prosinca 2015. Vidi i: <a rel="nofollow" class="external text" href="http://nsarchive.gwu.edu/nukevault/ebb538-Cold-War-Nuclear-Target-List-Declassified-First-Ever/">U.S. Cold War Nuclear Target Lists Declassified for First Time</a>. <a href="/w/index.php?title=National_Security_Archive&action=edit&redlink=1" class="new" title="National Security Archive (stranica ne postoji)">National Security Archive</a>. 22. prosinca 2015. </li> <li id="cite_note-Palmowski-125">↑ <a href="#cite_ref-Palmowski_125-0">125,0</a> <a href="#cite_ref-Palmowski_125-1">125,1</a> <a href="#cite_ref-Palmowski_125-2">125,2</a> <a href="#CITEREFPalmowski">Palmowski</a> harvnb error: no target: CITEREFPalmowski (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-126"><a href="#cite_ref-126">↑</a> Feldbrugge, str. 818 </li> <li id="cite_note-127"><a href="#cite_ref-127">↑</a> The Warsaw Pact Reconsidered: International Relations in Eastern Europe, 1955–1969, Laurien Crump Routledge, str. 17, 11.02.2015 </li> <li id="cite_note-Paczkowski-128"><a href="#cite_ref-Paczkowski_128-0">↑</a> (<kbd>pl</kbd>) <a href="/w/index.php?title=Andrzej_Paczkowski&action=edit&redlink=1" class="new" title="Andrzej Paczkowski (stranica ne postoji)">Andrzej Paczkowski</a>, Pół wieku dziejów Polski, Wydawnictwo Naukowe PWN, Warszawa 2005, <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/83-01-14487-4" title="Posebno:Traži ISBN/83-01-14487-4">83-01-14487-4</a>, str. 203 </li> <li id="cite_note-Z_perspektywy-129"><a href="#cite_ref-Z_perspektywy_129-0">↑</a> (<kbd>pl</kbd>) <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.tnpolonia.com/poznan56.html">"Z perspektywy historyka i w świetle dokumentów…"</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20160506121817/http://www.tnpolonia.com/poznan56.html">Arhivirano</a> 2016-05-06 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a> – dr. Łukasz Jastrząb, intervju </li> <li id="cite_note-130"><a href="#cite_ref-130">↑</a> „1949. évi XX. törvény. A Magyar Népköztársaság Alkotmánya.” (mađarski). Magyar Közlöny (Budimpešta: Állami Lapkiadó Nemzeti Vállalat) 4 (174): 1361. 20. 8. 1949.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=1949.+%C3%A9vi+XX.+t%C3%B6rv%C3%A9ny.+A+Magyar+N%C3%A9pk%C3%B6zt%C3%A1rsas%C3%A1g+Alkotm%C3%A1nya.&rft.jtitle=Magyar+K%C3%B6zl%C3%B6ny&rft.date=20.+8.+1949&rft.volume=4&rft.issue=174&rft.pages=1361&rft.place=Budimpe%C5%A1ta&rft.pub=%C3%81llami+Lapkiad%C3%B3+Nemzeti+V%C3%A1llalat&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-131"><a href="#cite_ref-131">↑</a> „1989. évi XXXI. törvény az Alkotmány módosításáról” (mađarski). Magyar Közlöny (Budimpešta: Pallas Lap- és Könyvkiadó Vállalat) 44 (74): 1219. 23. 10. 1989.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=1989.+%C3%A9vi+XXXI.+t%C3%B6rv%C3%A9ny+az+Alkotm%C3%A1ny+m%C3%B3dos%C3%ADt%C3%A1s%C3%A1r%C3%B3l&rft.jtitle=Magyar+K%C3%B6zl%C3%B6ny&rft.date=23.+10.+1989&rft.volume=44&rft.issue=74&rft.pages=1219&rft.place=Budimpe%C5%A1ta&rft.pub=Pallas+Lap-+%C3%A9s+K%C3%B6nyvkiad%C3%B3+V%C3%A1llalat&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Rao,_B._V._2006-132"><a href="#cite_ref-Rao,_B._V._2006_132-0">↑</a> Rao, B. V. (2006), History of Modern Europe Ad 1789-2002: A.D. 1789-2002, Sterling Publishers Pvt. Ltd. </li> <li id="cite_note-133"><a href="#cite_ref-133">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.britannica.com/eb/article-34819">Hungary :: The Revolution of 1956 – Britannica Online Encyclopedia</a> </li> <li id="cite_note-134"><a href="#cite_ref-134">↑</a> Gomori, George (30. 11. 2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.theguardian.com/obituaries/story/0,,1960064,00.html">„Gyorgy Litvan”</a>. The Guardian (London). Pristupljeno 12. 5. 2010.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Gyorgy+Litvan&rft.jtitle=The+Guardian&rft.aulast=Gomori&rft.aufirst=George&rft.au=Gomori%2C%26%2332%3BGeorge&rft.date=30.+11.+2006&rft.place=London&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.theguardian.com%2Fobituaries%2Fstory%2F0%2C%2C1960064%2C00.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-135"><a href="#cite_ref-135">↑</a> Johanna Granville, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.academia.edu/23951275/The_First_Domino_International_Decision_making_during_the_Hungarian_Revolution_of_1956">The First Domino: International Decision Making During the Hungarian Crisis of 1956"</a>, Texas A & M University Press, 2004. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/1-58544-298-4" title="Posebno:Traži ISBN/1-58544-298-4">1-58544-298-4</a>. </li> <li id="cite_note-Pető-Szakács_1985-136"><a href="#cite_ref-Pető-Szakács_1985_136-0">↑</a> Pető-Szakács: A hazai gazdaság négy évtizedének története 1945–1985. I. köt. Budapest, 1985, KJK </li> <li id="cite_note-137"><a href="#cite_ref-137">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/november/4/newsid_2739000/2739039.stm">„Soviet troops overrun Hungary”</a>. BBC News. 4 November 1956. Pristupljeno 11. 6. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Soviet+troops+overrun+Hungary&rft.atitle=&rft.date=4+November+1956&rft.pub=BBC+News&rft_id=http%3A%2F%2Fnews.bbc.co.uk%2Fonthisday%2Fhi%2Fdates%2Fstories%2Fnovember%2F4%2Fnewsid_2739000%2F2739039.stm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-138"><a href="#cite_ref-138">↑</a> UN General Assembly Special Committee on the Problem of Hungary (1957) <a rel="nofollow" class="external text" href="http://mek.oszk.hu/01200/01274/01274.pdf">„Chapter II.F, para 65 (str. 22)”</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Chapter+II.F%2C+para+65+%28str.+22%29&rft.atitle=&rft_id=http%3A%2F%2Fmek.oszk.hu%2F01200%2F01274%2F01274.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  (1.47 MB) </li> <li id="cite_note-139"><a href="#cite_ref-139">↑</a> UN General Assembly Special Committee on the Problem of Hungary (1957) <a rel="nofollow" class="external text" href="http://mek.oszk.hu/01200/01274/01274.pdf">„Glava XII.B, para 565 (str. 174)”</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Glava+XII.B%2C+para+565+%28str.+174%29&rft.atitle=&rft_id=http%3A%2F%2Fmek.oszk.hu%2F01200%2F01274%2F01274.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  (1.47 MB) </li> <li id="cite_note-140"><a href="#cite_ref-140">↑</a> Video: <a rel="nofollow" class="external text" href="http://files.osa.ceu.hu/holdings/selection/rip/4/av/1956-44.html">Revolt in Hungary</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20071117094223/http://files.osa.ceu.hu/holdings/selection/rip/4/av/1956-44.html">Arhivirano</a> 17 November 2007[nepoklapanje datuma] na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20071117094223/http://files.osa.ceu.hu/holdings/selection/rip/4/av/1956-44.html">Arhivirano</a> 17 November 2007[nepoklapanje datuma] na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a> Narator: <a href="/wiki/Walter_Cronkite" title="Walter Cronkite">Walter Cronkite</a>, producent: CBS (1956) – Fond 306, Audiovizualni materijali vezani uz Mađarsku revoluciju 1956., OSA Archivum, Budimpešta, Mađarska, ID: HU OSA 306-0-1:40 <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20071117094223/http://files.osa.ceu.hu/holdings/selection/rip/4/av/1956-44.html">Arhivirano</a> 17 November 2007[nepoklapanje datuma] na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a> </li> <li id="cite_note-troops-141"><a href="#cite_ref-troops_141-0">↑</a> UN General Assembly Special Committee on the Problem of Hungary (1957) <a rel="nofollow" class="external text" href="http://mek.oszk.hu/01200/01274/01274.pdf">„Chapter IV. E (Logistical deployment of new Soviet troops), para 181 (str. 56)”</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Chapter+IV.+E+%28Logistical+deployment+of+new+Soviet+troops%29%2C+para+181+%28str.+56%29&rft.atitle=&rft_id=http%3A%2F%2Fmek.oszk.hu%2F01200%2F01274%2F01274.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  (1.47 MB) </li> <li id="cite_note-142"><a href="#cite_ref-142">↑</a> Csaba Békés (proljeće 2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.rev.hu/portal/page/portal/rev/tanulmanyok/1956/hungquest">„The Hungarian Question on the UN Agenda: Secret Negotiations by the Western Great Powers 26 October–4 November 1956. (British Foreign Office Documents)”</a>. Hungarian Quarterly. Pristupljeno 7. 12. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=The+Hungarian+Question+on+the+UN+Agenda%3A+Secret+Negotiations+by+the+Western+Great+Powers+26+October%E2%80%934+November+1956.+%28British+Foreign+Office+Documents%29&rft.jtitle=Hungarian+Quarterly&rft.aulast=Csaba+B%C3%A9k%C3%A9s&rft.au=Csaba+B%C3%A9k%C3%A9s&rft.date=prolje%C4%87e+2000&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.rev.hu%2Fportal%2Fpage%2Fportal%2Frev%2Ftanulmanyok%2F1956%2Fhungquest&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-143"><a href="#cite_ref-143">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB76/doc8.pdf">„Report by Soviet Deputy Interior Minister M. N. Holodkov to Interior Minister N. P. Dudorov (15. 11. 1956)”</a> (PDF). The 1956 Hungarian Revolution, A History in Documents. George Washington University: The National Security Archive. 4. 11. 2002. Pristupljeno 2. 9. 2006.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Report+by+Soviet+Deputy+Interior+Minister+M.+N.+Holodkov+to+Interior+Minister+N.+P.+Dudorov+%2815.+11.+1956%29&rft.atitle=The+1956+Hungarian+Revolution%2C+A+History+in+Documents&rft.date=4.+11.+2002&rft.pub=George+Washington+University%3A+The+National+Security+Archive&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.gwu.edu%2F%7Ensarchiv%2FNSAEBB%2FNSAEBB76%2Fdoc8.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Cseresneyes-144"><a href="#cite_ref-Cseresneyes_144-0">↑</a> Cseresnyés, Ferenc (ljeto 1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20041127172402/http://www.hungarianquarterly.com/no154/086.html">„The '56 Exodus to Austria”</a>. The Hungarian Quarterly (Society of the Hungarian Quarterly) XL (154): 86–101. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.hungarianquarterly.com/no154/086.html">originala</a> na datum 27. 11. 2004. Pristupljeno 9. 10. 2006.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=The+%2756+Exodus+to+Austria&rft.jtitle=The+Hungarian+Quarterly&rft.aulast=Cseresny%C3%A9s&rft.aufirst=Ferenc&rft.au=Cseresny%C3%A9s%2C%26%2332%3BFerenc&rft.date=ljeto+1999&rft.volume=XL&rft.issue=154&rft.pages=86%E2%80%93101&rft.pub=Society+of+the+Hungarian+Quarterly&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20041127172402%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.hungarianquarterly.com%2Fno154%2F086.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-BBCJune16-145"><a href="#cite_ref-BBCJune16_145-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/june/16/">"Na današnji dan - 16. lipnja 1989.: Mađarska organizirala ponovni pogreb za palog heroja, Imru Nagyja"</a> British Broadcasting Corporation (BBC) izvještava o pogrebu Imrea Nagyja s punim počastima. Preuzeto: 13. listopada 2006. </li> <li id="cite_note-Lendvai196-146">↑ <a href="#cite_ref-Lendvai196_146-0">146,0</a> <a href="#cite_ref-Lendvai196_146-1">146,1</a> <a href="/w/index.php?title=Paul_Lendvai&action=edit&redlink=1" class="new" title="Paul Lendvai (stranica ne postoji)">Lendvai, Paul</a> (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/onedaythatshookc0000lend">One Day that Shook the Communist World: The 1956 Hungarian Uprising and Its Legacy</a>. Princeton University Press. str. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/onedaythatshookc0000lend/page/196">196</a>. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-691-13282-8" title="Posebno:Traži ISBN/0-691-13282-8">0-691-13282-8</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=One+Day+that+Shook+the+Communist+World%3A+The+1956+Hungarian+Uprising+and+Its+Legacy&rft.aulast=Lendvai&rft.aufirst=Paul&rft.au=Lendvai%2C%26%2332%3BPaul&rft.date=2008&rft.pages=str.%26nbsp%3B%5Bhttps%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fonedaythatshookc0000lend%2Fpage%2F196+196%5D&rft.pub=Princeton+University+Press&rft.isbn=0-691-13282-8&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fonedaythatshookc0000lend&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-147"><a href="#cite_ref-147">↑</a> Sartre, Jean-Paul (1956), <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.humanite.presse.fr/journal/2005-06-21/2005-06-21-809020">L'intellectuel et les communistes français (<kbd>fr</kbd>)</a> Le Web de l'Humanite, 21. lipnja 2005. Preuzeto: 24. listopada 2006. </li> <li id="cite_note-148"><a href="#cite_ref-148">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 70 </li> <li id="cite_note-149"><a href="#cite_ref-149">↑</a> <a href="#CITEREFPerlmutter1997">Perlmutter 1997</a>: str. 145 harvnb error: no target: CITEREFPerlmutter1997 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-150"><a href="#cite_ref-150">↑</a> <a href="#CITEREFNjolstad2004">Njolstad 2004</a>: str. 136 harvnb error: no target: CITEREFNjolstad2004 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-151"><a href="#cite_ref-151">↑</a> Breslauer, str. 72 </li> <li id="cite_note-152"><a href="#cite_ref-152">↑</a> Joshel, str. 128 </li> <li id="cite_note-153"><a href="#cite_ref-153">↑</a> Rycroft, str. 7 </li> <li id="cite_note-authentichistory-154"><a href="#cite_ref-authentichistory_154-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.authentichistory.com/1946-1960/4-cwhomefront/1-mccarthyism/">„The Cold War Home Front: McCarthyism”</a>. AuthenticHistory.com. Pristupljeno 21. 5. 2016.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=The+Cold+War+Home+Front%3A+McCarthyism&rft.atitle=&rft.pub=AuthenticHistory.com&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.authentichistory.com%2F1946-1960%2F4-cwhomefront%2F1-mccarthyism%2F&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-155"><a href="#cite_ref-155">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 71 </li> <li id="cite_note-:0-156">↑ <a href="#cite_ref-:0_156-0">156,0</a> <a href="#cite_ref-:0_156-1">156,1</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.globalsecurity.org/military/ops/berlin.htm">„Berlin Crisis”</a>. Pristupljeno 23. 9. 2016.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Berlin+Crisis&rft.atitle=&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.globalsecurity.org%2Fmilitary%2Fops%2Fberlin.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-157"><a href="#cite_ref-157">↑</a> Glees, str. 126–27 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEUPI_1959_Year_in_Review-158"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEUPI_1959_Year_in_Review_158-0">↑</a> <a href="#CITEREFUPI_1959_Year_in_Review">UPI 1959 Year in Review</a> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEWhitman1971-159"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEWhitman1971_159-0">↑</a> <a href="#CITEREFWhitman1971">Whitman 1971</a> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTETaubman2003421–22-160"><a href="#cite_ref-FOOTNOTETaubman2003421–22_160-0">↑</a> <a href="#CITEREFTaubman2003">Taubman 2003</a>: str. 421–22 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECarlson200963-161"><a href="#cite_ref-FOOTNOTECarlson200963_161-0">↑</a> <a href="#CITEREFCarlson2009">Carlson 2009</a>: str. 63 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECarlson2009155–59-162"><a href="#cite_ref-FOOTNOTECarlson2009155–59_162-0">↑</a> <a href="#CITEREFCarlson2009">Carlson 2009</a>: str. 155–59 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECarlson2009226–27-163"><a href="#cite_ref-FOOTNOTECarlson2009226–27_163-0">↑</a> <a href="#CITEREFCarlson2009">Carlson 2009</a>: str. 226–27 </li> <li id="cite_note-BBC_'On_this_Day'_May_17th-164"><a href="#cite_ref-BBC_'On_this_Day'_May_17th_164-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/may/17/newsid_2512000/2512335.stm">„1960: East-West summit in tatters after spy plane row”</a>. BBC News. 17. 5. 1960. Pristupljeno 22. 5. 2013.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=1960%3A+East-West+summit+in+tatters+after+spy+plane+row&rft.jtitle=BBC+News&rft.date=17.+5.+1960&rft_id=http%3A%2F%2Fnews.bbc.co.uk%2Fonthisday%2Fhi%2Fdates%2Fstories%2Fmay%2F17%2Fnewsid_2512000%2F2512335.stm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Walter_Cronkite:_History_Lessons-165"><a href="#cite_ref-Walter_Cronkite:_History_Lessons_165-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=4653988">„Loss of Spy Plane Sabotaged 1960 Summit”</a>. Pristupljeno 22. 5. 2013.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Loss+of+Spy+Plane+Sabotaged+1960+Summit&rft.atitle=&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.npr.org%2Ftemplates%2Fstory%2Fstory.php%3FstoryId%3D4653988&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-166"><a href="#cite_ref-166">↑</a> Samojlov, Boris (1. 2. 2012), <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200725025600/https://vpk-news.ru/articles/8590">„Загадка первомая 1960 года – часть I”</a> (ruski), Военно-промышленный курьер (VPK) (4 (421)), arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://vpk-news.ru/articles/8590">originala</a> na datum 2020-07-25, pristupljeno 21. 5. 2013<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=%D0%97%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%8F+1960+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0+%E2%80%93+%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%8C+I&rft.jtitle=%D0%92%D0%BE%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D1%8B%D1%88%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B9+%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%8C%D0%B5%D1%80+%28VPK%29&rft.aulast=Samojlov&rft.aufirst=Boris&rft.au=Samojlov%2C%26%2332%3BBoris&rft.date=1.+2.+2012&rft.issue=4+%28421%29&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20200725025600%2Fhttps%3A%2F%2Fvpk-news.ru%2Farticles%2F8590&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-us_news-167"><a href="#cite_ref-us_news_167-0">↑</a> Walsh, Kenneth T. (6. 6. 2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.usnews.com/articles/news/politics/2008/06/06/presidential-lies-and-deceptions.html">„Presidential Lies and Deceptions”</a>. US News and World Report.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Presidential+Lies+and+Deceptions&rft.atitle=&rft.aulast=Walsh&rft.aufirst=Kenneth+T.&rft.au=Walsh%2C%26%2332%3BKenneth+T.&rft.date=6.+6.+2008&rft.pub=US+News+and+World+Report&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.usnews.com%2Farticles%2Fnews%2Fpolitics%2F2008%2F06%2F06%2Fpresidential-lies-and-deceptions.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Russian_officer-168"><a href="#cite_ref-Russian_officer_168-0">↑</a> Orlov, Alexander. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.cia.gov/csi/studies/winter98_99/art02.html">„The U-2 Program: A Russian Officer Remembers”</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20060713154414/http://www.cia.gov/csi/studies/winter98_99/art02.html">Arhivirano</a> iz originala na datum 13. 7. 2006. Pristupljeno 8. 1. 2007.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=The+U-2+Program%3A+A+Russian+Officer+Remembers&rft.atitle=&rft.aulast=Orlov&rft.aufirst=Alexander&rft.au=Orlov%2C%26%2332%3BAlexander&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.cia.gov%2Fcsi%2Fstudies%2Fwinter98_99%2Fart02.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-169"><a href="#cite_ref-169">↑</a> Cameron, str. 156 </li> <li id="cite_note-170"><a href="#cite_ref-170">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 121–124 </li> <li id="cite_note-Edelheit,_p._382-171">↑ <a href="#cite_ref-Edelheit,_p._382_171-0">171,0</a> <a href="#cite_ref-Edelheit,_p._382_171-1">171,1</a> Edelheit, p. 382 </li> <li id="cite_note-172"><a href="#cite_ref-172">↑</a> Towle, Philip (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/oxfordhistoryofm00town">„Cold War”</a>. u: Charles Townshend. The Oxford History of Modern War. New York, USA: Oxford University Press. str. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/oxfordhistoryofm00town/page/160">160</a>. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-19-285373-2" title="Posebno:Traži ISBN/0-19-285373-2">0-19-285373-2</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Cold+War&rft.atitle=The+Oxford+History+of+Modern+War&rft.aulast=Towle&rft.aufirst=Philip&rft.au=Towle%2C%26%2332%3BPhilip&rft.date=2000&rft.pages=str.%26nbsp%3B%5Bhttps%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Foxfordhistoryofm00town%2Fpage%2F160+160%5D&rft.place=New+York%2C+USA&rft.pub=Oxford+University+Press&rft.isbn=0-19-285373-2&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Foxfordhistoryofm00town&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-173"><a href="#cite_ref-173">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 126 </li> <li id="cite_note-174"><a href="#cite_ref-174">↑</a> Roadnight, Andrew (2002). United States Policy towards Indonesia in the Truman and Eisenhower Years. New York: Palgrave Macmillan. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-333-79315-3" title="Posebno:Traži ISBN/0-333-79315-3">0-333-79315-3</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=United+States+Policy+towards+Indonesia+in+the+Truman+and+Eisenhower+Years&rft.aulast=Roadnight&rft.aufirst=Andrew&rft.au=Roadnight%2C%26%2332%3BAndrew&rft.date=2002&rft.place=New+York&rft.pub=Palgrave+Macmillan&rft.isbn=0-333-79315-3&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Milani_Shah-175"><a href="#cite_ref-Milani_Shah_175-0">↑</a> Milani, Abbas (2011-01-04). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books/about/The_Shah.html?id=8V1UhqWhKRwC">The Shah</a>. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/9780230115620" title="Posebno:Traži ISBN/9780230115620">9780230115620</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Shah&rft.aulast=Milani&rft.aufirst=Abbas&rft.au=Milani%2C%26%2332%3BAbbas&rft.date=2011-01-04&rft.isbn=9780230115620&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%2Fabout%2FThe_Shah.html%3Fid%3D8V1UhqWhKRwC&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-176"><a href="#cite_ref-176">↑</a> Mary Ann Heiss u knjizi Mohammad Mosaddeq and the 1953 Coup in Iran, str. 178–200 </li> <li id="cite_note-177"><a href="#cite_ref-177">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Mark_J._Gasiorowski&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mark J. Gasiorowski (stranica ne postoji)">Mark J. Gasiorowski</a> i Malcolm Byrne Mohammad Mosaddegh and the 1953 Coup in Iran, Syracuse University Press, svibanj 2004. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-8156-3018-2" title="Posebno:Traži ISBN/0-8156-3018-2">0-8156-3018-2</a>, p. 125. </li> <li id="cite_note-178"><a href="#cite_ref-178">↑</a> James S. Lay, Jr. (20. 11. 1952) (PDF). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB126/iran521120.pdf">United States policy regarding the current situation in Iran</a>. George Washington University. Pristupljeno 7. 11. 2007.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=United+States+policy+regarding+the+current+situation+in+Iran&rft.aulast=James+S.+Lay%2C+Jr.&rft.au=James+S.+Lay%2C+Jr.&rft.date=20.+11.+1952&rft.pub=George+Washington+University&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.gwu.edu%2F%7Ensarchiv%2FNSAEBB%2FNSAEBB126%2Firan521120.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  Izjava o prijedlogu Vijeća za nacionalnu sigurnost </li> <li id="cite_note-179"><a href="#cite_ref-179">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Walter_Bedell_Smith&action=edit&redlink=1" class="new" title="Walter Bedell Smith (stranica ne postoji)">Walter B. Smith</a> (20. 3. 1953) (PDF). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB126/iran530320.pdf">First Progress Report on Paragraph 5-1 of NSC 136/1, "U.S. Policy Regarding the Current Situation in Iran"</a>. George Washington University. Pristupljeno 7. 11. 2007.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=First+Progress+Report+on+Paragraph+5-1+of+NSC+136%2F1%2C+%22U.S.+Policy+Regarding+the+Current+Situation+in+Iran%22&rft.aulast=Walter+B.+Smith&rft.au=Walter+B.+Smith&rft.date=20.+3.+1953&rft.pub=George+Washington+University&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.gwu.edu%2F%7Ensarchiv%2FNSAEBB%2FNSAEBB126%2Firan530320.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-180"><a href="#cite_ref-180">↑</a> (PDF) <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB126/iran530300.pdf">Measures which the United States Government Might Take in Support of a Successor Government to Mosaddegh</a>. George Washington University. 1953. Pristupljeno 7. 11. 2007.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Measures+which+the+United+States+Government+Might+Take+in+Support+of+a+Successor+Government+to+Mosaddegh&rft.date=1953&rft.pub=George+Washington+University&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.gwu.edu%2F%7Ensarchiv%2FNSAEBB%2FNSAEBB126%2Firan530300.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-181"><a href="#cite_ref-181">↑</a> CLANDESTINE SERVICE HISTORY: OVERTHROW OF PREMIER MOSSADEQ OF IRAN, ožujak 1954: str. iii. </li> <li id="cite_note-CN-IC-01-182"><a href="#cite_ref-CN-IC-01_182-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=NQnpQNKeKKAC&pg=PA775&lpg=PA775">Ends of British Imperialism: The Scramble for Empire, Suez, and Decolonization</a>. I.B.Tauris. 2007. str. 775 of 1082. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/9781845113476" title="Posebno:Traži ISBN/9781845113476">9781845113476</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Ends+of+British+Imperialism%3A+The+Scramble+for+Empire%2C+Suez%2C+and+Decolonization&rft.date=2007&rft.pages=str.%26nbsp%3B775+of+1082&rft.pub=I.B.Tauris&rft.isbn=9781845113476&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DNQnpQNKeKKAC%26pg%3DPA775%26lpg%3DPA775&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-FP_2013-183"><a href="#cite_ref-FP_2013_183-0">↑</a> Bryne, Malcolm (18. 8. 2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://foreignpolicy.com/articles/2013/08/18/cia_admits_it_was_behind_irans_coup">„CIA Admits It Was Behind Iran's Coup”</a>. Foreign Policy.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=CIA+Admits+It+Was+Behind+Iran%27s+Coup&rft.jtitle=Foreign+Policy&rft.aulast=Bryne&rft.aufirst=Malcolm&rft.au=Bryne%2C%26%2332%3BMalcolm&rft.date=18.+8.+2013&rft_id=https%3A%2F%2Fforeignpolicy.com%2Farticles%2F2013%2F08%2F18%2Fcia_admits_it_was_behind_irans_coup&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-184"><a href="#cite_ref-184">↑</a> CIA-jina povijest Iranskog puča iz 1953. sastoji se od sljedećih dokumenata: bilješke historičara, uvoda, dugog izvještaja što ga je napisao Dr. Donald N. Wilber i, u svojstvu dodataka, pet dokumenata o planiranju koje je priložio. Objavio New York Times, 18. lipnja 2000. <a rel="nofollow" class="external free" href="https://www.nytimes.com/library/world/mideast/041600iran-cia-index.html">https://www.nytimes.com/library/world/mideast/041600iran-cia-index.html</a> </li> <li id="cite_note-Afkhami2009-185"><a href="#cite_ref-Afkhami2009_185-0">↑</a> Gholam Reza Afkhami (12 January 2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=pTVSPmyvtkAC&pg=PA161">The Life and Times of the Shah</a>. University of California Press. str. 161. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-520-94216-5" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-520-94216-5">978-0-520-94216-5</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Life+and+Times+of+the+Shah&rft.aulast=Gholam+Reza+Afkhami&rft.au=Gholam+Reza+Afkhami&rft.date=12+January+2009&rft.pages=str.%26nbsp%3B161&rft.pub=University+of+California+Press&rft.isbn=978-0-520-94216-5&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DpTVSPmyvtkAC%26pg%3DPA161&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-186"><a href="#cite_ref-186">↑</a> Watson, Cynthia A. (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=Nj2monE0y4cC">U.S. National Security: A Reference Handbook</a>. Santa Barbara, California: ABL-CLIO. str. 118. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-1-57607-598-2" title="Posebno:Traži ISBN/978-1-57607-598-2">978-1-57607-598-2</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=U.S.+National+Security%3A+A+Reference+Handbook&rft.aulast=Watson&rft.aufirst=Cynthia+A.&rft.au=Watson%2C%26%2332%3BCynthia+A.&rft.date=2002&rft.pages=str.%26nbsp%3B118&rft.place=Santa+Barbara%2C+California&rft.pub=ABL-CLIO&rft.isbn=978-1-57607-598-2&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DNj2monE0y4cC&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-187"><a href="#cite_ref-187">↑</a> Parsa, Misagh (1989). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/socialoriginsofi0000pars">Social Origins of the Iranian Revolution</a>. Rutgers University Press. str. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/socialoriginsofi0000pars/page/160">160</a>. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/9780230115620" title="Posebno:Traži ISBN/9780230115620">9780230115620</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Social+Origins+of+the+Iranian+Revolution&rft.aulast=Parsa&rft.aufirst=Misagh&rft.au=Parsa%2C%26%2332%3BMisagh&rft.date=1989&rft.pages=str.%26nbsp%3B%5Bhttps%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsocialoriginsofi0000pars%2Fpage%2F160+160%5D&rft.pub=Rutgers+University+Press&rft.isbn=9780230115620&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsocialoriginsofi0000pars&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-188"><a href="#cite_ref-188">↑</a> Samad, Yunas; Sen, Kasturi (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/isbn_9780195472516">Islam in the European Union: Transnationalism, Youth and the War on Terror</a>. Oxford University Press. str. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/isbn_9780195472516/page/86">86</a>. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0195472519" title="Posebno:Traži ISBN/0195472519">0195472519</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Islam+in+the+European+Union%3A+Transnationalism%2C+Youth+and+the+War+on+Terror&rft.aulast=Samad&rft.aufirst=Yunas&rft.au=Samad%2C%26%2332%3BYunas&rft.au=Sen%2C%26%2332%3BKasturi&rft.date=2007&rft.pages=str.%26nbsp%3B%5Bhttps%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fisbn_9780195472516%2Fpage%2F86+86%5D&rft.pub=Oxford+University+Press&rft.isbn=0195472519&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fisbn_9780195472516&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-189"><a href="#cite_ref-189">↑</a> U.S. foreign policy in perspective: clients, enemies and empire. David Sylvan, Stephen Majeski, str. 121. </li> <li id="cite_note-Schraeder_1994,_57-190">↑ <a href="#cite_ref-Schraeder_1994,_57_190-0">190,0</a> <a href="#cite_ref-Schraeder_1994,_57_190-1">190,1</a> Schraeder, Peter J. (1994). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=goKxyUia-7UC">United States Foreign Policy Toward Africa: Incrementalism, Crisis, and Change</a>. Cambridge: Cambridge University Press. str. 57. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-521-46677-6" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-521-46677-6">978-0-521-46677-6</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=United+States+Foreign+Policy+Toward+Africa%3A+Incrementalism%2C+Crisis%2C+and+Change&rft.aulast=Schraeder&rft.aufirst=Peter+J.&rft.au=Schraeder%2C%26%2332%3BPeter+J.&rft.date=1994&rft.pages=str.%26nbsp%3B57&rft.place=Cambridge&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft.isbn=978-0-521-46677-6&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DgoKxyUia-7UC&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESchlesingerKinzer199972–77-191"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESchlesingerKinzer199972–77_191-0">↑</a> <a href="#CITEREFSchlesingerKinzer1999">Schlesinger & Kinzer 1999</a>: str. 72–77 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESchlesingerKinzer199990–97-192"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESchlesingerKinzer199990–97_192-0">↑</a> <a href="#CITEREFSchlesingerKinzer1999">Schlesinger & Kinzer 1999</a>: str. 90–97 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGaddis1997177-193"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEGaddis1997177_193-0">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis1997">Gaddis 1997</a>: str. 177 sfn error: no target: CITEREFGaddis1997 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-194"><a href="#cite_ref-194">↑</a> Stone, The Atlantic and Its Enemies (2010) str. 199, 256 </li> <li id="cite_note-195"><a href="#cite_ref-195">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Victor_Bulmer-Thomas&action=edit&redlink=1" class="new" title="Victor Bulmer-Thomas (stranica ne postoji)">Bulmer-Thomas, Victor</a> (1987). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=zHE5AAAAIAAJ">The Political Economy of Central America since 1920</a>. Cambridge: Cambridge University Press. str. 142. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-521-34284-1" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-521-34284-1">978-0-521-34284-1</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Political+Economy+of+Central+America+since+1920&rft.aulast=Bulmer-Thomas&rft.aufirst=Victor&rft.au=Bulmer-Thomas%2C%26%2332%3BVictor&rft.date=1987&rft.pages=str.%26nbsp%3B142&rft.place=Cambridge&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft.isbn=978-0-521-34284-1&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DzHE5AAAAIAAJ&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Rose_2002,_167-196"><a href="#cite_ref-Rose_2002,_167_196-0">↑</a> Rose, Euclid A. (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=KkPb3-krfQgC">Dependency and Socialism in the Modern Caribbean: Superpower Intervention in Guyana, Jamaica, and Grenada, 1970–1985</a>. Lanham: Lexington Books. str. 57. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-7391-0448-4" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-7391-0448-4">978-0-7391-0448-4</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Dependency+and+Socialism+in+the+Modern+Caribbean%3A+Superpower+Intervention+in+Guyana%2C+Jamaica%2C+and+Grenada%2C+1970%E2%80%931985&rft.aulast=Rose&rft.aufirst=Euclid+A.&rft.au=Rose%2C%26%2332%3BEuclid+A.&rft.date=2002&rft.pages=str.%26nbsp%3B57&rft.place=Lanham&rft.pub=Lexington+Books&rft.isbn=978-0-7391-0448-4&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DKkPb3-krfQgC&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Mars_&_Young_2004,_xviii-197"><a href="#cite_ref-Mars_&_Young_2004,_xviii_197-0">↑</a> Mars, Perry & Alma H. Young (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=F4lJBFU-k1wC">Caribbean Labor and Politics: Legacies of Cheddi Jagan and Michael Manley</a>. Detroit: Wayne State University Press. str. xviii. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-8143-3211-5" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-8143-3211-5">978-0-8143-3211-5</a>. </li> <li id="cite_note-198"><a href="#cite_ref-198">↑</a> Palmer, Colin A. (2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=NHd1sxVg4XwC">Cheddi Jagan and the Politics of Power: British Guiana's Struggle for Independence</a>. Chapel Hill: University of North Carolina Press. str. 247–248. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-8078-3416-9" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-8078-3416-9">978-0-8078-3416-9</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Cheddi+Jagan+and+the+Politics+of+Power%3A+British+Guiana%27s+Struggle+for+Independence&rft.aulast=Palmer&rft.aufirst=Colin+A.&rft.au=Palmer%2C%26%2332%3BColin+A.&rft.date=2010&rft.pages=str.%26nbsp%3B247%E2%80%93248&rft.place=Chapel+Hill&rft.pub=University+of+North+Carolina+Press&rft.isbn=978-0-8078-3416-9&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DNHd1sxVg4XwC&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Gaddis142-199">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis142_199-0">199,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis142_199-1">199,1</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 142 </li> <li id="cite_note-200"><a href="#cite_ref-200">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Frederick_Kempe&action=edit&redlink=1" class="new" title="Frederick Kempe (stranica ne postoji)">Kempe, Frederick</a> (2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/berlin1961kenned0000kemp">Berlin 1961</a>. Penguin Group (USA). str. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/berlin1961kenned0000kemp/page/42">42</a>. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-399-15729-8" title="Posebno:Traži ISBN/0-399-15729-8">0-399-15729-8</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Berlin+1961&rft.aulast=Kempe&rft.aufirst=Frederick&rft.au=Kempe%2C%26%2332%3BFrederick&rft.date=2011&rft.pages=str.%26nbsp%3B%5Bhttps%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fberlin1961kenned0000kemp%2Fpage%2F42+42%5D&rft.pub=Penguin+Group+%28USA%29&rft.isbn=0-399-15729-8&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fberlin1961kenned0000kemp&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-World_History_2000._p._769-201">↑ <a href="#cite_ref-World_History_2000._p._769_201-0">201,0</a> <a href="#cite_ref-World_History_2000._p._769_201-1">201,1</a> Chambers Dictionary of World History, B.P. Lenman, T. Anderson editors, Chambers: Edinburgh:2000. str. 769. </li> <li id="cite_note-202"><a href="#cite_ref-202">↑</a> Lüthi, str. 273–276 </li> <li id="cite_note-203"><a href="#cite_ref-203">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 140–142 </li> <li id="cite_note-204"><a href="#cite_ref-204">↑</a> Lorenz M. Lüthi (2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=dl4TRDxqexMC">The Sino-Soviet Split: Cold War in the Communist World</a>. Princeton UP. str. 1. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/1400837626" title="Posebno:Traži ISBN/1400837626">1400837626</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Sino-Soviet+Split%3A+Cold+War+in+the+Communist+World&rft.aulast=Lorenz+M.+L%C3%BCthi&rft.au=Lorenz+M.+L%C3%BCthi&rft.date=2010&rft.pages=str.%26nbsp%3B1&rft.pub=Princeton+UP&rft.isbn=1400837626&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Ddl4TRDxqexMC&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-205"><a href="#cite_ref-205">↑</a> Lackey, str. 49 </li> <li id="cite_note-206"><a href="#cite_ref-206">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/october/4/newsid_2685000/2685115.stm">„Sputnik satellite blasts into space”</a>. BBC News. 4. 10. 1957. Pristupljeno 11. 6. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Sputnik+satellite+blasts+into+space&rft.atitle=&rft.date=4.+10.+1957&rft.pub=BBC+News&rft_id=http%3A%2F%2Fnews.bbc.co.uk%2Fonthisday%2Fhi%2Fdates%2Fstories%2Foctober%2F4%2Fnewsid_2685000%2F2685115.stm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-test-207"><a href="#cite_ref-test_207-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.americanheritage.com/articles/magazine/ah/2010/4/2010_4_88.shtml">Walter A. McDougall</a>[<a href="/wiki/Wikipedija:Mrtvi_eksterni_linkovi" title="Wikipedija:Mrtvi eksterni linkovi">mrtav link</a>] "Shooting the Moon," American Heritage, Winter 2010. </li> <li id="cite_note-208"><a href="#cite_ref-208">↑</a> Swenson, et al, str. 71. </li> <li id="cite_note-:2-209"><a href="#cite_ref-:2_209-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20070504130814/http://www.astro.uiuc.edu/department/history.shtml">„Some History of the Department of Astronomy”</a>. University of Illinois at Urbana-Champaign. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.astro.uiuc.edu/department/history.shtml">originala</a> na datum 4. 5. 2007.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Some+History+of+the+Department+of+Astronomy&rft.atitle=&rft.pub=University+of+Illinois+at+Urbana-Champaign&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20070504130814%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.astro.uiuc.edu%2Fdepartment%2Fhistory.shtml&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-HallGagarin-210"><a href="#cite_ref-HallGagarin_210-0">↑</a> Hall (2001), str. 149–157 </li> <li id="cite_note-211"><a href="#cite_ref-211">↑</a> Schefter (1999), str. 138–143 </li> <li id="cite_note-Hall194-218-212"><a href="#cite_ref-Hall194-218_212-0">↑</a> Hall (2001), str. 194–218 </li> <li id="cite_note-NYT650319-213"><a href="#cite_ref-NYT650319_213-0">↑</a> Tanner, Henry (19. 3. 1965). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/learning/general/onthisday/big/0318.html?scp=2&sq=Voskhod%202&st=cse">„Russian Floats in Space for 10 Minutes; Leaves Orbiting Craft With a Lifeline; Moscow Says Moon Trip Is 'Target Now'”</a>. <a href="/wiki/The_New_York_Times" title="The New York Times">The New York Times</a> (New York): str. 1.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Russian+Floats+in+Space+for+10+Minutes%3B+Leaves+Orbiting+Craft+With+a+Lifeline%3B+Moscow+Says+Moon+Trip+Is+%27Target+Now%27&rft.jtitle=%5B%5BThe+New+York+Times%5D%5D&rft.aulast=Tanner&rft.aufirst=Henry&rft.au=Tanner%2C%26%2332%3BHenry&rft.date=19.+3.+1965&rft.pages=str.%26nbsp%3B1&rft.place=New+York&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2Flearning%2Fgeneral%2Fonthisday%2Fbig%2F0318.html%3Fscp%3D2%26sq%3DVoskhod%25202%26st%3Dcse&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-spacedaily-214"><a href="#cite_ref-spacedaily_214-0">↑</a> Sietzen, Frank (2. 10. 1997). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.spacedaily.com/news/russia-97h.html">„Soviets Planned to Accept JFK's Joint Lunar Mission Offer”</a>. "SpaceCast News Service" Washington DC -. Pristupljeno 1. 2. 2011.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Soviets+Planned+to+Accept+JFK%27s+Joint+Lunar+Mission+Offer&rft.atitle=%22SpaceCast+News+Service%22+Washington+DC+-&rft.aulast=Sietzen&rft.aufirst=Frank&rft.au=Sietzen%2C%26%2332%3BFrank&rft.date=2.+10.+1997&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.spacedaily.com%2Fnews%2Frussia-97h.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Cadbury318-19-215"><a href="#cite_ref-Cadbury318-19_215-0">↑</a> Cadbury (2006), str. 318–319 </li> <li id="cite_note-216"><a href="#cite_ref-216">↑</a> Chaikin (1994), str. 138 </li> <li id="cite_note-217"><a href="#cite_ref-217">↑</a> Klesius, Michael (19. 12. 2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.smithsonianmag.com/air-space-magazine/to-boldly-go-133005480/">„To Boldly Go”</a>. Air & Space. Pristupljeno 5. 11. 2022.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=To+Boldly+Go&rft.atitle=Air+%26+Space&rft.aulast=Klesius%2C+Michael&rft.au=Klesius%2C+Michael&rft.date=19.+12.+2008&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.smithsonianmag.com%2Fair-space-magazine%2Fto-boldly-go-133005480%2F&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-218"><a href="#cite_ref-218">↑</a> Schefter (1999), str. 288 </li> <li id="cite_note-219"><a href="#cite_ref-219">↑</a> Hepplewhite, str. 186 </li> <li id="cite_note-220"><a href="#cite_ref-220">↑</a> Blumberg, Arnold (1995). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=nofUu5tvJ18C">Great Leaders, Great Tyrants?: Contemporary Views of World Rulers Who Made History</a>. Westport, Connecticut: Greenwood Press. str. 23–24. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-313-28751-0" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-313-28751-0">978-0-313-28751-0</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Great+Leaders%2C+Great+Tyrants%3F%3A+Contemporary+Views+of+World+Rulers+Who+Made+History&rft.aulast=Blumberg&rft.aufirst=Arnold&rft.au=Blumberg%2C%26%2332%3BArnold&rft.date=1995&rft.pages=str.%26nbsp%3B23%E2%80%9324&rft.place=Westport%2C+Connecticut&rft.pub=Greenwood+Press&rft.isbn=978-0-313-28751-0&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DnofUu5tvJ18C&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-221"><a href="#cite_ref-221">↑</a> Lechuga Hevia, Carlos (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=aKLrYxcDg2wC">Cuba and the Missile Crisis</a>. Melbourne, Australia: Ocean Press. str. 142. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-1-876175-34-4" title="Posebno:Traži ISBN/978-1-876175-34-4">978-1-876175-34-4</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Cuba+and+the+Missile+Crisis&rft.aulast=Lechuga+Hevia&rft.aufirst=Carlos&rft.au=Lechuga+Hevia%2C%26%2332%3BCarlos&rft.date=2001&rft.pages=str.%26nbsp%3B142&rft.place=Melbourne%2C+Australia&rft.pub=Ocean+Press&rft.isbn=978-1-876175-34-4&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DaKLrYxcDg2wC&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-222"><a href="#cite_ref-222">↑</a> <a href="#CITEREFDominguez1989">Dominguez 1989</a>: str. 22 </li> <li id="cite_note-223"><a href="#cite_ref-223">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/world-latin-america-13066561">„Archived copy”</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20160213152510/http://www.bbc.co.uk/news/world-latin-america-13066561">Arhivirano</a> iz originala na datum 13 February 2016. Pristupljeno 17. 5. 2016.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Archived+copy&rft.atitle=&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fworld-latin-america-13066561&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Smith_1998,_95-224">↑ <a href="#cite_ref-Smith_1998,_95_224-0">224,0</a> <a href="#cite_ref-Smith_1998,_95_224-1">224,1</a> Smith, Joseph (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=FnnF9NKMJdkC">The Cold War 1945–1991</a>. Oxford: Blackwell. str. 95. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-631-19138-4" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-631-19138-4">978-0-631-19138-4</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Cold+War+1945%E2%80%931991&rft.aulast=Smith&rft.aufirst=Joseph&rft.au=Smith%2C%26%2332%3BJoseph&rft.date=1998&rft.pages=str.%26nbsp%3B95&rft.place=Oxford&rft.pub=Blackwell&rft.isbn=978-0-631-19138-4&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DFnnF9NKMJdkC&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-dowty114-225"><a href="#cite_ref-dowty114_225-0">↑</a> <a href="#CITEREFDowty1989">Dowty 1989</a>: str. 114 harvnb error: no target: CITEREFDowty1989 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-harrison99-226"><a href="#cite_ref-harrison99_226-0">↑</a> <a href="#CITEREFHarrison2003">Harrison 2003</a>: str. 99 harvnb error: no target: CITEREFHarrison2003 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-227"><a href="#cite_ref-227">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 114 </li> <li id="cite_note-dowty122-228"><a href="#cite_ref-dowty122_228-0">↑</a> <a href="#CITEREFDowty1989">Dowty 1989</a>: str. 122 harvnb error: no target: CITEREFDowty1989 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-pearson75-229"><a href="#cite_ref-pearson75_229-0">↑</a> <a href="#CITEREFPearson1998">Pearson 1998</a>: str. 75 </li> <li id="cite_note-Zubok_1994,_158-159-230">↑ <a href="#cite_ref-Zubok_1994,_158-159_230-0">230,0</a> <a href="#cite_ref-Zubok_1994,_158-159_230-1">230,1</a> Zubok, Vladislav M. (1994). "Unwrapping the Enigma: What Was Behind the Soviet Challenge in the 1960s?". In Diane B. Kunz (Ed.), <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=SiVTA31wrzEC">The Diplomacy of the Crucial Decade: American Foreign Relations During the 1960s</a>. New York: Columbia University Press. str. 158–159. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-231-08177-1" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-231-08177-1">978-0-231-08177-1</a>. </li> <li id="cite_note-nydaily-231"><a href="#cite_ref-nydaily_231-0">↑</a> Brown, Stephen Rex (26. studenog 2016.) <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nydailynews.com/news/world/fidel-castro-survived-600-assassination-attempts-article-1.2888111">Fidel Castro survived over 600 assassination attempts, Cuban spy chief said</a>. NY Daily News </li> <li id="cite_note-232"><a href="#cite_ref-232">↑</a> Escalante Font, Fabián (2006). Executive Action: 634 Ways to Kill Fidel Castro. Melbourne: Ocean Press. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/1920888721" title="Posebno:Traži ISBN/1920888721">1920888721</a>. </li> <li id="cite_note-233"><a href="#cite_ref-233">↑</a> Aleksejev, Aleksandar. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB400/docs/Interview%20with%20Alekseev.pdf">„Intervju”</a>. Pristupljeno 30. 3. 2013.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Intervju&rft.atitle=&rft.aulast=Aleksejev&rft.aufirst=Aleksandar&rft.au=Aleksejev%2C%26%2332%3BAleksandar&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.gwu.edu%2F%7Ensarchiv%2FNSAEBB%2FNSAEBB400%2Fdocs%2FInterview%2520with%2520Alekseev.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-gwu-234"><a href="#cite_ref-gwu_234-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB393/">„The Soviet Cuban Missile Crisis: Castro, Mikoyan, Kennedy, Khruschev, and the Missiles of November”</a>. The national security archive. 2012-10-10.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=The+Soviet+Cuban+Missile+Crisis%3A+Castro%2C+Mikoyan%2C+Kennedy%2C+Khruschev%2C+and+the+Missiles+of+November&rft.atitle=&rft.date=2012-10-10&rft.pub=The+national+security+archive&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.gwu.edu%2F%7Ensarchiv%2FNSAEBB%2FNSAEBB393%2F&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-235"><a href="#cite_ref-235">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Graham_T._Allison&action=edit&redlink=1" class="new" title="Graham T. Allison (stranica ne postoji)">Allison, Graham T.</a>; Zelikow, Philip D. (1999) [1971]. <a href="/w/index.php?title=Essence_of_Decision&action=edit&redlink=1" class="new" title="Essence of Decision (stranica ne postoji)">Essence of Decision: Explaining the Cuban Missile Crisis</a> (2. izd.). New York: Addison Wesley Longman. str. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/essenceofdecisio00alli_0/page/111">111</a>–116. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-321-01349-1" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-321-01349-1">978-0-321-01349-1</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=%5B%5BEssence+of+Decision%7CEssence+of+Decision%3A+Explaining+the+Cuban+Missile+Crisis%5D%5D&rft.aulast=Allison&rft.aufirst=Graham+T.&rft.au=Allison%2C%26%2332%3BGraham+T.&rft.au=Zelikow%2C+Philip+D.&rft.date=1999&rft.pages=str.%26nbsp%3B%5Bhttps%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fessenceofdecisio00alli_0%2Fpage%2F111+111%5D%E2%80%93116&rft.edition=2.&rft.place=New+York&rft.pub=Addison+Wesley+Longman&rft.isbn=978-0-321-01349-1&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-236"><a href="#cite_ref-236">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 82 </li> <li id="cite_note-237"><a href="#cite_ref-237">↑</a> James G. Blight (2002), Cuba on the Brink: Castro, the Missile Crisis, and the Soviet Collapse, Rowman & Littlefield, str. 252. </li> <li id="cite_note-chrono28sep26oct-238"><a href="#cite_ref-chrono28sep26oct_238-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.gwu.edu/~nsarchiv/nsa/cuba_mis_cri/620928_621025%20Chronology%201.pdf">„Chronology 1: September 28, 1962 to October 26, 1962”</a>. The Cuban Missile Crisis, 1962. The National Security Archive. Pristupljeno 9. 4. 2011.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Chronology+1%3A+September+28%2C+1962+to+October+26%2C+1962&rft.atitle=The+Cuban+Missile+Crisis%2C+1962&rft.pub=The+National+Security+Archive&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.gwu.edu%2F%7Ensarchiv%2Fnsa%2Fcuba_mis_cri%2F620928_621025%2520Chronology%25201.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-239"><a href="#cite_ref-239">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://microsites.jfklibrary.org/cmc/oct26/doc4.html">„Department of State Telegram Transmitting Letter From Chairman Khrushchev to President Kennedy”</a>. The Cuban Missile Crisis, October 1962. John F. Kennedy Presidential Library and Museum. 26. 10. 1962. Pristupljeno 9. 4. 2011.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Department+of+State+Telegram+Transmitting+Letter+From+Chairman+Khrushchev+to+President+Kennedy&rft.atitle=The+Cuban+Missile+Crisis%2C+October+1962&rft.date=26.+10.+1962&rft.pub=John+F.+Kennedy+Presidential+Library+and+Museum&rft_id=http%3A%2F%2Fmicrosites.jfklibrary.org%2Fcmc%2Foct26%2Fdoc4.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-240"><a href="#cite_ref-240">↑</a> Jones, Howard (2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=WwEu5Yv9KiUC">Crucible of Power: A History of American Foreign Relations from 1945</a>. Lanham: Rowman & Littlefield. str. 122. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-7425-6454-1" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-7425-6454-1">978-0-7425-6454-1</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Crucible+of+Power%3A+A+History+of+American+Foreign+Relations+from+1945&rft.aulast=Jones&rft.aufirst=Howard&rft.au=Jones%2C%26%2332%3BHoward&rft.date=2009&rft.pages=str.%26nbsp%3B122&rft.place=Lanham&rft.pub=Rowman+%26+Littlefield&rft.isbn=978-0-7425-6454-1&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DWwEu5Yv9KiUC&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-241"><a href="#cite_ref-241">↑</a> Jim Hershberg (1995). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.gwu.edu/~nsarchiv/nsa/cuba_mis_cri/moment.htm">„Anatomy of a Controversy:Anatoly F. Dobrynin's Meeting With Robert F. Kennedy, Saturday, 27 October 1962”</a>. Pristupljeno 29. 5. 2012.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Anatomy+of+a+Controversy%3AAnatoly+F.+Dobrynin%27s+Meeting+With+Robert+F.+Kennedy%2C+Saturday%2C+27+October+1962&rft.atitle=&rft.aulast=Jim+Hershberg&rft.au=Jim+Hershberg&rft.date=1995&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.gwu.edu%2F%7Ensarchiv%2Fnsa%2Fcuba_mis_cri%2Fmoment.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-242"><a href="#cite_ref-242">↑</a> Odbor Nacionalno vijeća za istraživanje o antarktičkoj politici i nauci, str. 33 </li> <li id="cite_note-Stone-243"><a href="#cite_ref-Stone_243-0">↑</a> Stone, Webster (1988-09-18). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20171017094019/http://www.nytimes.com/1988/09/18/magazine/moscow-s-still-holding.html?pagewanted=all&pagewanted=print">„Moscow's Still Holding”</a>. <a href="/wiki/New_York_Times" class="mw-redirect" title="New York Times">New York Times</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/1988/09/18/magazine/moscow-s-still-holding.html?pagewanted=all&pagewanted=print">originala</a> na datum 2017-10-17. Pristupljeno 28. 10. 2014.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Moscow%27s+Still+Holding&rft.jtitle=%5B%5BNew+York+Times%5D%5D&rft.aulast=Stone&rft.aufirst=Webster&rft.au=Stone%2C%26%2332%3BWebster&rft.date=1988-09-18&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20171017094019%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F1988%2F09%2F18%2Fmagazine%2Fmoscow-s-still-holding.html%3Fpagewanted%3Dall%26pagewanted%3Dprint&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEKenney2000189-244"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEKenney2000189_244-0">↑</a> <a href="#CITEREFKenney2000">Kenney 2000</a>: str. 189 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEReeves1993425-245"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEReeves1993425_245-0">↑</a> <a href="#CITEREFReeves1993">Reeves 1993</a>: str. 425 </li> <li id="cite_note-Gaddis119-246">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis119_246-0">246,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis119_246-1">246,1</a> <a href="#cite_ref-Gaddis119_246-2">246,2</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 119–120 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTETaubman2003615-247"><a href="#cite_ref-FOOTNOTETaubman2003615_247-0">↑</a> <a href="#CITEREFTaubman2003">Taubman 2003</a>: str. 615 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTETaubman2003617-248"><a href="#cite_ref-FOOTNOTETaubman2003617_248-0">↑</a> <a href="#CITEREFTaubman2003">Taubman 2003</a>: str. 617 </li> <li id="cite_note-hardt16-249"><a href="#cite_ref-hardt16_249-0">↑</a> <a href="#CITEREFHardtKaufman1995">Hardt & Kaufman 1995</a>: str. 16 harvnb error: no target: CITEREFHardtKaufman1995 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-250"><a href="#cite_ref-250">↑</a> Garret Martin, "The 1967 withdrawal from NATO – a cornerstone of de Gaulle's grand strategy?" <a href="/w/index.php?title=Journal_of_Transatlantic_Studies&action=edit&redlink=1" class="new" title="Journal of Transatlantic Studies (stranica ne postoji)">Journal of Transatlantic Studies</a> (2011) 9#3 str. 232–243. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">DOI</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://dx.doi.org/10.1080%2F14794012.2011.593819">10.1080/14794012.2011.593819</a> </li> <li id="cite_note-deGuaulle-251"><a href="#cite_ref-deGuaulle_251-0">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Anand_Menon&action=edit&redlink=1" class="new" title="Anand Menon (stranica ne postoji)">Menon, Anand</a> (2000). France, NATO, and the limits of independence, 1981–97: the politics of ambivalence. Palgrave Macmillan. str. 11. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-312-22931-3" title="Posebno:Traži ISBN/0-312-22931-3">0-312-22931-3</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=France%2C+NATO%2C+and+the+limits+of+independence%2C+1981%E2%80%9397%3A+the+politics+of+ambivalence&rft.aulast=Menon&rft.aufirst=Anand&rft.au=Menon%2C%26%2332%3BAnand&rft.date=2000&rft.pages=str.%26nbsp%3B11&rft.pub=Palgrave+Macmillan&rft.isbn=0-312-22931-3&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-252"><a href="#cite_ref-252">↑</a> Dowd, Alan (22. 9. 2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.cbsnews.com/2100-215_162-3334439.html">„Not Enough NATO In Afghanistan”</a>. <a href="/w/index.php?title=CBS_News&action=edit&redlink=1" class="new" title="CBS News (stranica ne postoji)">CBS News</a>. Pristupljeno 4. 9. 2013.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Not+Enough+NATO+In+Afghanistan&rft.atitle=&rft.aulast=Dowd&rft.aufirst=Alan&rft.au=Dowd%2C%26%2332%3BAlan&rft.date=22.+9.+2009&rft.pub=%5B%5BCBS+News%5D%5D&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.cbsnews.com%2F2100-215_162-3334439.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEvan_der_Eyden2003104–106-253"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEvan_der_Eyden2003104–106_253-0">↑</a> <a href="#CITEREFvan_der_Eyden2003">van der Eyden 2003</a>: str. 104–106 </li> <li id="cite_note-254"><a href="#cite_ref-254">↑</a> Crawley str. 431 </li> <li id="cite_note-255"><a href="#cite_ref-255">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.country-studies.com/czech-republic/the-prague-spring,-1968.html">„The Prague Spring, 1968”</a>. Library of Congress. Pristupljeno 5. 1. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=The+Prague+Spring%2C+1968&rft.atitle=&rft.pub=Library+of+Congress&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.country-studies.com%2Fczech-republic%2Fthe-prague-spring%2C-1968.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-256"><a href="#cite_ref-256">↑</a> Ello (ur.), Paul (travanj 1968.). Kontrolni komitet Komunističke partije Čehoslovačke, "Akcijski plan Komunističke partije Čehoslovačke (Prag, travanj 1968.)", navedeno u djelu Dubcek's Blueprint for Freedom: His original documents leading to the invasion of Czechoslovakia. William Kimber & Co. 1968, str. 32, 54 </li> <li id="cite_note-257"><a href="#cite_ref-257">↑</a> Von Geldern, James; Siegelbaum, Lewis. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20090817200255/http://soviethistory.org/index.php?action=L2&SubjectID=1968czechoslovakia&Year=1968">„The Soviet-led Intervention in Czechoslovakia”</a>. Soviethistory.org. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://soviethistory.org/index.php?action=L2&SubjectID=1968czechoslovakia&Year=1968">originala</a> na datum 2009-08-17. Pristupljeno 7. 3. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=The+Soviet-led+Intervention+in+Czechoslovakia&rft.atitle=&rft.aulast=Von+Geldern&rft.aufirst=James&rft.au=Von+Geldern%2C%26%2332%3BJames&rft.au=Siegelbaum%2C%26%2332%3BLewis&rft.pub=Soviethistory.org&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20090817200255%2Fhttp%3A%2F%2Fsoviethistory.org%2Findex.php%3Faction%3DL2%26SubjectID%3D1968czechoslovakia%26Year%3D1968&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Gaddis_2005,_p._150-258">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_p._150_258-0">258,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_p._150_258-1">258,1</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 150 </li> <li id="cite_note-Gaddis_2005,_p._154-259">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_p._154_259-0">259,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_p._154_259-1">259,1</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 154 </li> <li id="cite_note-260"><a href="#cite_ref-260">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Jan_%C4%8Cul%C3%ADk&action=edit&redlink=1" class="new" title="Jan Čulík (stranica ne postoji)">Čulík, Jan</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.britskelisty.cz/9808/19980821h.html">„Den, kdy tanky zlikvidovaly české sny Pražského jara”</a>. Britské Listy. Pristupljeno 23. 1. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Den%2C+kdy+tanky+zlikvidovaly+%C4%8Desk%C3%A9+sny+Pra%C5%BEsk%C3%A9ho+jara&rft.atitle=&rft.aulast=%C4%8Cul%C3%ADk&rft.aufirst=Jan&rft.au=%C4%8Cul%C3%ADk%2C%26%2332%3BJan&rft.pub=Britsk%C3%A9+Listy&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.britskelisty.cz%2F9808%2F19980821h.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-261"><a href="#cite_ref-261">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 153 </li> <li id="cite_note-262"><a href="#cite_ref-262">↑</a> Ouimet, Matthew J. (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/risefallofbrezhn0000ouim">The Rise and Fall of the Brezhnev Doctrine in Soviet Foreign Policy</a>. Chapel Hill and London: The University of North Carolina Press. str. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/risefallofbrezhn0000ouim/page/60">60</a>–61. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-8078-2740-1" title="Posebno:Traži ISBN/0-8078-2740-1">0-8078-2740-1</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Rise+and+Fall+of+the+Brezhnev+Doctrine+in+Soviet+Foreign+Policy&rft.aulast=Ouimet&rft.aufirst=Matthew+J.&rft.au=Ouimet%2C%26%2332%3BMatthew+J.&rft.date=2003&rft.pages=str.%26nbsp%3B%5Bhttps%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Frisefallofbrezhn0000ouim%2Fpage%2F60+60%5D%E2%80%9361&rft.place=Chapel+Hill+and+London&rft.pub=The+University+of+North+Carolina+Press&rft.isbn=0-8078-2740-1&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Frisefallofbrezhn0000ouim&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-263"><a href="#cite_ref-263">↑</a> Ouimet, Matthew J. (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/risefallofbrezhn0000ouim">The Rise and Fall of the Brezhnev Doctrine in Soviet Foreign Policy</a>. Chapel Hill and London: The University of North Carolina Press. str. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/risefallofbrezhn0000ouim/page/88">88</a>–97. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-8078-2740-1" title="Posebno:Traži ISBN/0-8078-2740-1">0-8078-2740-1</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Rise+and+Fall+of+the+Brezhnev+Doctrine+in+Soviet+Foreign+Policy&rft.aulast=Ouimet&rft.aufirst=Matthew+J.&rft.au=Ouimet%2C%26%2332%3BMatthew+J.&rft.date=2003&rft.pages=str.%26nbsp%3B%5Bhttps%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Frisefallofbrezhn0000ouim%2Fpage%2F88+88%5D%E2%80%9397&rft.place=Chapel+Hill+and+London&rft.pub=The+University+of+North+Carolina+Press&rft.isbn=0-8078-2740-1&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Frisefallofbrezhn0000ouim&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-264"><a href="#cite_ref-264">↑</a> Hunt 2009, str. 945 </li> <li id="cite_note-265"><a href="#cite_ref-265">↑</a> LAT, "'Sinatra Doctrine' at Work in Warsaw Pact, Soviet Says", <a href="/wiki/Los_Angeles_Times" title="Los Angeles Times">Los Angeles Times</a>, 1989-10-25. </li> <li id="cite_note-LaFeberGoodNeighbor-266">↑ <a href="#cite_ref-LaFeberGoodNeighbor_266-0">266,0</a> <a href="#cite_ref-LaFeberGoodNeighbor_266-1">266,1</a> Walter LaFeber, "Thomas C. Mann and the Devolution of Latin American Policy: From the Good Neighbor to Military Intervention". In Behind the Throne: Servants of Power to Imperial Presidents, 1898–1968, ur. Thomas J. McCormick i Walter LaFeber. University of Wisconsin Press, 1993. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-299-13740-6" title="Posebno:Traži ISBN/0-299-13740-6">0-299-13740-6</a> </li> <li id="cite_note-Itzigsohn_2000,_41-42-267">↑ <a href="#cite_ref-Itzigsohn_2000,_41-42_267-0">267,0</a> <a href="#cite_ref-Itzigsohn_2000,_41-42_267-1">267,1</a> Itzigsohn, José (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=b7Jo9GtxMEcC">Developing Poverty: The State, Labor Market Deregulation, and the Informal Economy in Costa Rica and the Dominican Republic</a>. University Park, Pennsylvania: Penn State University Press. str. 41–42. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-271-02028-0" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-271-02028-0">978-0-271-02028-0</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Developing+Poverty%3A+The+State%2C+Labor+Market+Deregulation%2C+and+the+Informal+Economy+in+Costa+Rica+and+the+Dominican+Republic&rft.aulast=Itzigsohn&rft.aufirst=Jos%C3%A9&rft.au=Itzigsohn%2C%26%2332%3BJos%C3%A9&rft.date=2000&rft.pages=str.%26nbsp%3B41%E2%80%9342&rft.place=University+Park%2C+Pennsylvania&rft.pub=Penn+State+University+Press&rft.isbn=978-0-271-02028-0&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Db7Jo9GtxMEcC&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Farid_2007-268"><a href="#cite_ref-Farid_2007_268-0">↑</a> Farid, Hilmar (2007). "Mass Killings and Capitalist Expansion, 1965–1966". In Kuan-Hsing Chen & Chua Beng Huat (Ed.), [The Inter-Asia Cultural Studies Reader]. London: Routledge. pp. 207–222. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-415-43134-4" title="Posebno:Traži ISBN/0-415-43134-4">0-415-43134-4</a>. </li> <li id="cite_note-269"><a href="#cite_ref-269">↑</a> Los Angeles Times (29 April 2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.latimes.com/opinion/op-ed/la-oe-lam-vietnam-liberation-defeat-day-20150430-story.html">„Is it Liberation Day or Defeat Day in Saigon?”</a>. latimes.com. Pristupljeno 13. 2. 2016.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Is+it+Liberation+Day+or+Defeat+Day+in+Saigon%3F&rft.atitle=latimes.com&rft.aulast=Los+Angeles+Times&rft.au=Los+Angeles+Times&rft.date=29+April+2015&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.latimes.com%2Fopinion%2Fop-ed%2Fla-oe-lam-vietnam-liberation-defeat-day-20150430-story.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-270"><a href="#cite_ref-270">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.foreignaffairs.com/reviews/capsule-review/1976-10-01/giai-phong-fall-and-liberation-saigon">„Giai Phong! The Fall and Liberation of Saigon”</a>. Foreign Affairs. Pristupljeno 13. 2. 2016.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Giai+Phong%21+The+Fall+and+Liberation+of+Saigon&rft.atitle=Foreign+Affairs&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.foreignaffairs.com%2Freviews%2Fcapsule-review%2F1976-10-01%2Fgiai-phong-fall-and-liberation-saigon&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-271"><a href="#cite_ref-271">↑</a> Dunham i Quinlan, str. 202. </li> <li id="cite_note-272"><a href="#cite_ref-272">↑</a> Stone, p. 230 </li> <li id="cite_note-Grenville_&_Wasserstein_1987,_701-273">↑ <a href="#cite_ref-Grenville_&_Wasserstein_1987,_701_273-0">273,0</a> <a href="#cite_ref-Grenville_&_Wasserstein_1987,_701_273-1">273,1</a> <a href="/w/index.php?title=John_Grenville&action=edit&redlink=1" class="new" title="John Grenville (stranica ne postoji)">Grenville, J.A.S.</a> i <a href="/w/index.php?title=Bernard_Wasserstein&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bernard Wasserstein (stranica ne postoji)">Bernard Wasserstein</a> (1987). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=RYyyAAAAIAAJ">Treaties of the Twentieth Century: A History and Guide with Texts</a>, Dio 2. London i New York: Methuen. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-416-38080-4" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-416-38080-4">978-0-416-38080-4</a>. </li> <li id="cite_note-Tripp-274">↑ <a href="#cite_ref-Tripp_274-0">274,0</a> <a href="#cite_ref-Tripp_274-1">274,1</a> <a href="/w/index.php?title=Charles_R._H._Tripp&action=edit&redlink=1" class="new" title="Charles R. H. Tripp (stranica ne postoji)">Tripp, Charles R. H.</a> (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/historyofiraq0000trip_l9l3">A History of Iraq</a>. <a href="/wiki/Cambridge_University_Press" title="Cambridge University Press">Cambridge University Press</a>. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-521-87823-4" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-521-87823-4">978-0-521-87823-4</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=A+History+of+Iraq&rft.aulast=Tripp&rft.aufirst=Charles+R.+H.&rft.au=Tripp%2C%26%2332%3BCharles+R.+H.&rft.date=2002&rft.pub=%5B%5BCambridge+University+Press%5D%5D&rft.isbn=978-0-521-87823-4&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fhistoryofiraq0000trip_l9l3&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-275"><a href="#cite_ref-275">↑</a> Kumaraswamy, p. 127 </li> <li id="cite_note-276"><a href="#cite_ref-276">↑</a> Friedman, p. 330 </li> <li id="cite_note-277"><a href="#cite_ref-277">↑</a> Akt o nezavisnosti Zambije, 1964 (c. 65) </li> <li id="cite_note-278"><a href="#cite_ref-278">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.wipo.int/wipolex/en/details.jsp?id=11127">„United Republic of Tanzania; Union of Tanganyika and Zanzibar act, 1964”</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=United+Republic+of+Tanzania%3B+Union+of+Tanganyika+and+Zanzibar+act%2C+1964&rft.atitle=&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.wipo.int%2Fwipolex%2Fen%2Fdetails.jsp%3Fid%3D11127&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Industrial_Repression-279"><a href="#cite_ref-Industrial_Repression_279-0">↑</a> McSherry, J. Patrice (2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.routledge.com/State-Violence-and-Genocide-in-Latin-America-The-Cold-War-Years/Esparza-Huttenbach-Feierstein/p/book/9780415496377">„Chapter 5: "Industrial repression" and Operation Condor in Latin America”</a>. State Violence and Genocide in Latin America: The Cold War Years (Critical Terrorism Studies). <a href="/wiki/Routledge" title="Routledge">Routledge</a>. str. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=acGNAgAAQBAJ&lpg=PP1&pg=PA107#v=onepage&q&f=false">107</a>. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0415664578" title="Posebno:Traži ISBN/0415664578">0415664578</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Chapter+5%3A+%22Industrial+repression%22+and+Operation+Condor+in+Latin+America&rft.atitle=State+Violence+and+Genocide+in+Latin+America%3A+The+Cold+War+Years+%28Critical+Terrorism+Studies%29&rft.aulast=McSherry&rft.aufirst=J.+Patrice&rft.au=McSherry%2C%26%2332%3BJ.+Patrice&rft.date=2011&rft.pages=str.%26nbsp%3B%5Bhttps%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DacGNAgAAQBAJ%26lpg%3DPP1%26pg%3DPA107%23v%3Donepage%26q%26f%3Dfalse+107%5D&rft.pub=%5B%5BRoutledge%5D%5D&rft.isbn=0415664578&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.routledge.com%2FState-Violence-and-Genocide-in-Latin-America-The-Cold-War-Years%2FEsparza-Huttenbach-Feierstein%2Fp%2Fbook%2F9780415496377&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Greg_Grandin-280"><a href="#cite_ref-Greg_Grandin_280-0">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Greg_Grandin&action=edit&redlink=1" class="new" title="Greg Grandin (stranica ne postoji)">Greg Grandin</a> (2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.press.uchicago.edu/ucp/books/book/chicago/L/bo11643711.html">The Last Colonial Massacre: Latin America in the Cold War</a>. <a href="/w/index.php?title=University_of_Chicago_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="University of Chicago Press (stranica ne postoji)">University of Chicago Press</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=6FivSpNY2fkC&lpg=PP1&pg=PA75#v=onepage&q&f=false">str. 75</a>. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/9780226306902" title="Posebno:Traži ISBN/9780226306902">9780226306902</a> </li> <li id="cite_note-p._223-281"><a href="#cite_ref-p._223_281-0">↑</a> Walter L. Hixson (2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://yalepress.yale.edu/book.asp?isbn=9780300119121">The Myth of American Diplomacy: National Identity and U.S. Foreign Policy</a>. <a href="/wiki/Yale_University_Press" title="Yale University Press">Yale University Press</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=DNId6HxkzQwC&lpg=PP1&pg=PA223#v=onepage&q&f=false">str. 223</a>. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0300151314" title="Posebno:Traži ISBN/0300151314">0300151314</a> </li> <li id="cite_note-282"><a href="#cite_ref-282">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Greg_Grandin&action=edit&redlink=1" class="new" title="Greg Grandin (stranica ne postoji)">Greg Grandin</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=a0hsCgAAQBAJ&lpg=PP1&pg=PA151#v=onepage&q&f=false">Kissinger's Shadow: The Long Reach of America's Most Controversial Statesman</a> Metropolitan Books, 2015. str. 151. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/1627794492" title="Posebno:Traži ISBN/1627794492">1627794492</a> </li> <li id="cite_note-283"><a href="#cite_ref-283">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.clarin.com/suplementos/especiales/2006/03/24/l-01164353.htm">"Los secretos de la guerra sucia continental de la dictadura" (The secrets of the continental dirty war of the dictators)</a>, Clarin, 24. ožujka 2006. (<kbd>es</kbd>) </li> <li id="cite_note-estado-284"><a href="#cite_ref-estado_284-0">↑</a> Lessa, Alfonso (1996). Estado de guerra - de la gestación del golpe del 73 a la caída de Bordaberry. Editorial Fin de Siglo.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Estado+de+guerra+-+de+la+gestaci%C3%B3n+del+golpe+del+73+a+la+ca%C3%ADda+de+Bordaberry&rft.aulast=Lessa&rft.aufirst=Alfonso&rft.au=Lessa%2C%26%2332%3BAlfonso&rft.date=1996&rft.pub=Editorial+Fin+de+Siglo&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-285"><a href="#cite_ref-285">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.csmonitor.com/2006/1211/p00s01-woam.html">"Controversial legacy of former Chilean dictator Augusto Pinochet ...Gen. Augusto Pinochet, who overthrew Chile's democratically elected Communist government in a 1973 coup ..."</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080516194106/http://www.csmonitor.com/2006/1211/p00s01-woam.html">Arhivirano</a> 2008-05-16 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a>, The Christian Science Monitor, 11. prosinca 2006. </li> <li id="cite_note-286"><a href="#cite_ref-286">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,907929,00.html">"CHILE: The Bloody End of a Marxist Dream"</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080925065855/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,907929,00.html">Arhivirano</a> 2008-09-25 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a>, Time Magazine, Citat: "....Allendeov pad je imao implikacije koje su sezale daleko izvan granica Čilea. On je bio prvi direktno izabrani marksistički čelnik u Latinskoj Americi..." </li> <li id="cite_note-BBC_Allende_Profile_2003-287"><a href="#cite_ref-BBC_Allende_Profile_2003_287-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/3089846.stm">„Profile of Salvador Allende”</a>. BBC. 2003-09-08. Pristupljeno 25. 1. 2011.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Profile+of+Salvador+Allende&rft.atitle=&rft.date=2003-09-08&rft.pub=BBC&rft_id=http%3A%2F%2Fnews.bbc.co.uk%2F2%2Fhi%2Famericas%2F3089846.stm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-288"><a href="#cite_ref-288">↑</a> Peter Kornbluh. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www2.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB8/nsaebb8i.htm">„Chile and the United States: Declassified Documents Relating to the Military Coup, September 11, 1973”</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Chile+and+the+United+States%3A+Declassified+Documents+Relating+to+the+Military+Coup%2C+September+11%2C+1973&rft.atitle=&rft.aulast=Peter+Kornbluh&rft.au=Peter+Kornbluh&rft_id=http%3A%2F%2Fwww2.gwu.edu%2F%7Ensarchiv%2FNSAEBB%2FNSAEBB8%2Fnsaebb8i.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-NSA-2000-9-19-289"><a href="#cite_ref-NSA-2000-9-19_289-0">↑</a> Peter Kornbluh (2000-09-19). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.gwu.edu/~nsarchiv/news/20000919/">„CIA Acknowledges Ties to Pinochet's Repression: Report to Congress Reveals U.S. Accountability in Chile”</a>. Chile Documentation Project. National Security Archive. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20061128142216/http://www.gwu.edu/~nsarchiv/news/20000919/">Arhivirano</a> iz originala na datum 2006-11-28. Pristupljeno 2006-11-26.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=CIA+Acknowledges+Ties+to+Pinochet%27s+Repression%3A+Report+to+Congress+Reveals+U.S.+Accountability+in+Chile&rft.atitle=Chile+Documentation+Project&rft.aulast=Peter+Kornbluh&rft.au=Peter+Kornbluh&rft.date=2000-09-19&rft.pub=National+Security+Archive&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.gwu.edu%2F%7Ensarchiv%2Fnews%2F20000919%2F&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Winn_2010_239–275-290"><a href="#cite_ref-Winn_2010_239–275_290-0">↑</a> Winn, Peter (2010). „A Century of Revolution”. u: Grandin & Joseph, Greg & Gilbert. Duke University Press. pp. 239–275.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=A+Century+of+Revolution&rft.atitle=&rft.aulast=Winn&rft.aufirst=Peter&rft.au=Winn%2C%26%2332%3BPeter&rft.date=2010&rft.pages=pp.%26nbsp%3B239%E2%80%93275&rft.pub=Duke+University+Press&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-291"><a href="#cite_ref-291">↑</a> Davison, Phil (2009-06-20). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.independent.co.uk/news/obituaries/hortensia-bussi-de-allende-widow-of-salvador-allende-who-helped-lead-opposition-to-chiles-military-dictatorship-1710766.html">„Hortensia Bussi De Allende: Widow of Salvador Allende who helped lead opposition to Chile's military dictatorship”</a>. The Independent (London). Pristupljeno 20. 4. 2010.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Hortensia+Bussi+De+Allende%3A+Widow+of+Salvador+Allende+who+helped+lead+opposition+to+Chile%27s+military+dictatorship&rft.jtitle=The+Independent&rft.aulast=Davison&rft.aufirst=Phil&rft.au=Davison%2C%26%2332%3BPhil&rft.date=2009-06-20&rft.place=London&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.independent.co.uk%2Fnews%2Fobituaries%2Fhortensia-bussi-de-allende-widow-of-salvador-allende-who-helped-lead-opposition-to-chiles-military-dictatorship-1710766.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-292"><a href="#cite_ref-292">↑</a> Gott, Richard (12. 9. 2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.theguardian.com/theguardian/2009/sep/12/from-the-guardian-archive">„From the archive: Allende 'dead' as generals seize power”</a>. The Guardian (London). Pristupljeno 20. 4. 2010.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=From+the+archive%3A+Allende+%27dead%27+as+generals+seize+power&rft.jtitle=The+Guardian&rft.aulast=Gott&rft.aufirst=Richard&rft.au=Gott%2C%26%2332%3BRichard&rft.date=12.+9.+2009&rft.place=London&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.theguardian.com%2Ftheguardian%2F2009%2Fsep%2F12%2Ffrom-the-guardian-archive&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-293"><a href="#cite_ref-293">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Peter_Kornbluh&action=edit&redlink=1" class="new" title="Peter Kornbluh (stranica ne postoji)">Peter Kornbluh</a> (11. 9. 2013). <a href="/w/index.php?title=The_Pinochet_File:_A_Declassified_Dossier_on_Atrocity_and_Accountability&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Pinochet File: A Declassified Dossier on Atrocity and Accountability (stranica ne postoji)">The Pinochet File: A Declassified Dossier on Atrocity and Accountability</a>. <a href="/w/index.php?title=The_New_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="The New Press (stranica ne postoji)">The New Press</a>. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/1595589120" title="Posebno:Traži ISBN/1595589120">1595589120</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=WHYRBAAAQBAJ&lpg=PP1&pg=PR9#v=onepage&q&f=false">str. ix</a> </li> <li id="cite_note-294"><a href="#cite_ref-294">↑</a> Monte Reel i J.Y. Smith (11. prosinca 2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/12/10/AR2006121000302.html">A Chilean Dictator's Dark Legacy</a>. <a href="/wiki/The_Washington_Post" title="The Washington Post">The Washington Post</a>. Pristupljeno 20. ožujka 2015. </li> <li id="cite_note-295"><a href="#cite_ref-295">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB185/19760216%20Military%20Take%20Cognizance%20of%20Human%20Rights%20Issue%2000009FF0.pdf">„Military Take Cognizance of Human Rights Issue”</a>. <a href="/w/index.php?title=National_Security_Archive&action=edit&redlink=1" class="new" title="National Security Archive (stranica ne postoji)">National Security Archive</a>. 1976-02-16.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Military+Take+Cognizance+of+Human+Rights+Issue&rft.atitle=%5B%5BNational+Security+Archive%5D%5D&rft.date=1976-02-16&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.gwu.edu%2F%7Ensarchiv%2FNSAEBB%2FNSAEBB185%2F19760216%2520Military%2520Take%2520Cognizance%2520of%2520Human%2520Rights%2520Issue%252000009FF0.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-296"><a href="#cite_ref-296">↑</a> Dmitry Mosyakov, "The Khmer Rouge and the Vietnamese Communists: A History of Their Relations as Told in the Soviet Archives," u Susan E. Cook (ur.), Genocide in Cambodia and Rwanda (Yaleov Program studija genocida, monografija br. 1, 2004), str. 54ff. Dostupno na: www.yale.edu/gsp/publications/Mosyakov.doc "U travnju i svibnju 1970., velik broj sjevernovijetnamskih snaga ušao je u Kambodžu zbog poziva za pomoć kojeg je Vijetnamu uputio ne Pol Pot, već njegov zamjenik, Nuon Chea. Nguyễn Cơ Thạch se prisjeća: 'Nuon Chea je tražio pomoć i mi smo oslobodili pet kambodžanskih provincija u deset dana.'" </li> <li id="cite_note-297"><a href="#cite_ref-297">↑</a> <a href="/w/index.php?title=David_P._Chandler&action=edit&redlink=1" class="new" title="David P. Chandler (stranica ne postoji)">Chandler, David</a> 2000, Brother Number One: A Political Biography of Pol Pot, Revised Edition, Chiang Mai, Thailand: Silkworm Books, str. 96–7. </li> <li id="cite_note-Heuveline,_Patrick_2001-298"><a href="#cite_ref-Heuveline,_Patrick_2001_298-0">↑</a> Heuveline, Patrick (2001). "The Demographic Analysis of Mortality in Cambodia." U Forced Migration and Mortality, Holly E. Reed i Charles B. Keely (ur.) Washington, D.C.: National Academy Press. Heuveline sugerira brojku od 1.17–3.42 milijuna žrtava. </li> <li id="cite_note-Marek_Sliwinski_1995-299"><a href="#cite_ref-Marek_Sliwinski_1995_299-0">↑</a> Marek Sliwinski, Le Génocide Khmer Rouge: Une Analyse Démographique (L'Harmattan, 1995). </li> <li id="cite_note-Banister,_Judith_1993-300"><a href="#cite_ref-Banister,_Judith_1993_300-0">↑</a> Banister, Judith i Paige Johnson (1993). "After the Nightmare: The Population of Cambodia." U Genocide and Democracy in Cambodia: The Khmer Rouge, the United Nations and the International Community, Ben Kiernan (ur.). New Haven, Conn.: Yale University Southeast Asia Studies. </li> <li id="cite_note-301"><a href="#cite_ref-301">↑</a> Theory of the Global State: Globality as Unfinished Revolution, <a href="/w/index.php?title=Martin_Shaw_(sociolog)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Martin Shaw (sociolog) (stranica ne postoji)">Martin Shaw</a>, <a href="/wiki/Cambridge_University_Press" title="Cambridge University Press">Cambridge University Press</a>, 2000, str. 141, <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-521-59730-2" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-521-59730-2">978-0-521-59730-2</a> </li> <li id="cite_note-MSloc-302"><a href="#cite_ref-MSloc_302-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://journals.cambridge.org/action/displayFulltext?type=1&fid=86522&jid=SEA&volumeId=32&issueId=02&aid=86521&bodyId=&membershipNumber=&societyETOCSession=">Slocomb M. "The K5 Gamble: National Defence and Nation Building under the People's Republic of Kampuchea." Journal of Southeast Asian Studies, 2001;32(02):195–210</a> </li> <li id="cite_note-hu-huong-303"><a href="#cite_ref-hu-huong_303-0">↑</a> hu-Huong, Nguyen (1992). Khmer Viet Relations and the Third Indochina Conflict. Jefferson: McFarland. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-89950-717-0" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-89950-717-0">978-0-89950-717-0</a>, str. 139-140 </li> <li id="cite_note-304"><a href="#cite_ref-304">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130208105230/http://diplomaticandconsular.com/index.php?option=com_content&view=article&id=377&catid=123&Itemid=29&act=cp">Ambasada Republike Gvineje-Bisau – Profil države</a>. Diplomaticandconsular.com (12. travnja 2012.). Pristupljeno 22. lipnja 2013. </li> <li id="cite_note-305"><a href="#cite_ref-305">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.country-data.com/cgi-bin/query/r-648.html">Angola: Komunističke države</a> </li> <li id="cite_note-Erlich_2008,_84-86-306">↑ <a href="#cite_ref-Erlich_2008,_84-86_306-0">306,0</a> <a href="#cite_ref-Erlich_2008,_84-86_306-1">306,1</a> <a href="#cite_ref-Erlich_2008,_84-86_306-2">306,2</a> <a href="#cite_ref-Erlich_2008,_84-86_306-3">306,3</a> <a href="#cite_ref-Erlich_2008,_84-86_306-4">306,4</a> <a href="/w/index.php?title=Reese_Erlich&action=edit&redlink=1" class="new" title="Reese Erlich (stranica ne postoji)">Erlich, Reese</a> (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=7q3ibcq_vxQC">Dateline Havana: The Real Story of U.S. Policy and the Future of Cuba</a>. Sausalito, California: PoliPoint Press. str. 84–86. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-9815769-7-8" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-9815769-7-8">978-0-9815769-7-8</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Dateline+Havana%3A+The+Real+Story+of+U.S.+Policy+and+the+Future+of+Cuba&rft.aulast=Erlich&rft.aufirst=Reese&rft.au=Erlich%2C%26%2332%3BReese&rft.date=2008&rft.pages=str.%26nbsp%3B84%E2%80%9386&rft.place=Sausalito%2C+California&rft.pub=PoliPoint+Press&rft.isbn=978-0-9815769-7-8&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D7q3ibcq_vxQC&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-307"><a href="#cite_ref-307">↑</a> Bronson, Thicker than Oil (2006), str. 134. "Potaknute Saudijskom Arabijom, članice Safari kluba pistupile su somalskom predsjedniku Siadu Barreu i ponudile da će mu poslati potrebno oružje ako on prestane primati rusku pomoć. Barre je pristao. Egipat je tada Somaliji prodao svoje neželjeno sovjetsko oružje u vrijednosti $75,000,000, s tim da je isplatu obavila Saudijska Arabija." </li> <li id="cite_note-308"><a href="#cite_ref-308">↑</a> Miglietta, American Alliance Policy (2002), str. 78. "Američka vojna dobra osigurali su Egipat i Iran, koji su poslali viškove iz svojih skladišta. Govori se da su američki M-48 tenkovi prodani Iranu poslani u Somaliju preko Omana." </li> <li id="cite_note-309"><a href="#cite_ref-309">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Robert_Dallek&action=edit&redlink=1" class="new" title="Robert Dallek (stranica ne postoji)">Dallek, Robert</a> (2007), p. 144. </li> <li id="cite_note-310"><a href="#cite_ref-310">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 149–152 </li> <li id="cite_note-311"><a href="#cite_ref-311">↑</a> Buchanan, pp. 168–169 </li> <li id="cite_note-bbc-nb-312"><a href="#cite_ref-bbc-nb_312-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/may/22/newsid_4373000/4373149.stm">„President Nixon arrives in Moscow”</a>. BBC News. 22. 5. 1972. Pristupljeno 10. 6. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=President+Nixon+arrives+in+Moscow&rft.atitle=&rft.date=22.+5.+1972&rft.pub=BBC+News&rft_id=http%3A%2F%2Fnews.bbc.co.uk%2Fonthisday%2Fhi%2Fdates%2Fstories%2Fmay%2F22%2Fnewsid_4373000%2F4373149.stm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-313"><a href="#cite_ref-313">↑</a> Robert S. Litwak, Détente and the Nixon doctrine: American foreign policy and the pursuit of stability, 1969-1976 (Cambridge UP, 1986). </li> <li id="cite_note-314"><a href="#cite_ref-314">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 188 </li> <li id="cite_note-315"><a href="#cite_ref-315">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 186 </li> <li id="cite_note-316"><a href="#cite_ref-316">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 178 </li> <li id="cite_note-317"><a href="#cite_ref-317">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/june/18/newsid_4508000/4508409.stm">„Leaders agree arms reduction treaty”</a>. BBC News. 18. 6. 2008. Pristupljeno 10. 6. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Leaders+agree+arms+reduction+treaty&rft.atitle=&rft.date=18.+6.+2008&rft.pub=BBC+News&rft_id=http%3A%2F%2Fnews.bbc.co.uk%2Fonthisday%2Fhi%2Fdates%2Fstories%2Fjune%2F18%2Fnewsid_4508000%2F4508409.stm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-318"><a href="#cite_ref-318">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Christopher_Andrew_(histori%C4%8Dar)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Christopher Andrew (historičar) (stranica ne postoji)">Christopher Andrew</a> i <a href="/wiki/Vasilij_Mitrohin" title="Vasilij Mitrohin">Vasilij Mitrohin</a>, The KGB and the World: The Mitrokhin Archive II (Penguin, 2006), str. 41, 120–1. </li> <li id="cite_note-319"><a href="#cite_ref-319">↑</a> <a href="/w/index.php?title=John_Patrick_Diggins&action=edit&redlink=1" class="new" title="John Patrick Diggins (stranica ne postoji)">John P. Diggins</a> (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=N-bQtjYcy0AC&pg=PA267">Ronald Reagan: Fate, Freedom, And the Making of History</a>. W. W. Norton. str. 267. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-393-06022-5" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-393-06022-5">978-0-393-06022-5</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Ronald+Reagan%3A+Fate%2C+Freedom%2C+And+the+Making+of+History&rft.aulast=John+P.+Diggins&rft.au=John+P.+Diggins&rft.date=2007&rft.pages=str.%26nbsp%3B267&rft.pub=W.+W.+Norton&rft.isbn=978-0-393-06022-5&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DN-bQtjYcy0AC%26pg%3DPA267&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-320"><a href="#cite_ref-320">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Michael_Cox_(academic)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Michael Cox (academic) (stranica ne postoji)">Michael Cox</a> (1990). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=cUsOYWpQZbAC&pg=PR18">Beyond the Cold War: Superpowers at the Crossroads</a>. University Press of America. str. 18. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-8191-7865-7" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-8191-7865-7">978-0-8191-7865-7</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Beyond+the+Cold+War%3A+Superpowers+at+the+Crossroads&rft.aulast=Michael+Cox&rft.au=Michael+Cox&rft.date=1990&rft.pages=str.%26nbsp%3B18&rft.pub=University+Press+of+America&rft.isbn=978-0-8191-7865-7&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DcUsOYWpQZbAC%26pg%3DPR18&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-hussain-321"><a href="#cite_ref-hussain_321-0">↑</a> <a href="#CITEREFHussain2005">Hussain 2005</a>: str. 108–109 harvnb error: no target: CITEREFHussain2005 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-322"><a href="#cite_ref-322">↑</a> <a href="#CITEREFStarr2004">Starr 2004</a>: str. 157–158 </li> <li id="cite_note-Warren-323">↑ <a href="#cite_ref-Warren_323-0">323,0</a> <a href="#cite_ref-Warren_323-1">323,1</a> <a href="#CITEREFWarren1992">Warren 1992</a> harvnb error: no target: CITEREFWarren1992 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-324"><a href="#cite_ref-324">↑</a> <a href="#CITEREFMeher2004">Meher 2004</a>: str. 68–69, 94 </li> <li id="cite_note-325"><a href="#cite_ref-325">↑</a> <a href="#CITEREFKalinovsky2011">Kalinovsky 2011</a>: str. 25–28 harvnb error: no target: CITEREFKalinovsky2011 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-326"><a href="#cite_ref-326">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 211 </li> <li id="cite_note-327"><a href="#cite_ref-327">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Richard_V._Allen&action=edit&redlink=1" class="new" title="Richard V. Allen (stranica ne postoji)">Allen, Richard V.</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110501052925/http://www.hoover.org/publications/hoover-digest/article/7398">„The Man Who Won the Cold War”</a>. Hoover.org. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.hoover.org/publications/hoover-digest/article/7398">originala</a> na datum 2011-05-01. Pristupljeno 3. 11. 2011.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=The+Man+Who+Won+the+Cold+War&rft.atitle=&rft.aulast=Allen&rft.aufirst=Richard+V.&rft.au=Allen%2C%26%2332%3BRichard+V.&rft.pub=Hoover.org&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20110501052925%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.hoover.org%2Fpublications%2Fhoover-digest%2Farticle%2F7398&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Gaddis_2005,_p._197-328">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_p._197_328-0">328,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_p._197_328-1">328,1</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 197 </li> <li id="cite_note-Graebner,_Burns_&_Siracusa_2008,_76-329"><a href="#cite_ref-Graebner,_Burns_&_Siracusa_2008,_76_329-0">↑</a> Graebner, Norman A., Richard Dean Burns i Joseph M. Siracusa (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=r71u_AgE7iYC">Reagan, Bush, Gorbachev: Revisiting the End of the Cold War</a>. Westport, Connecticut: Greenwood Press. str. 76. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-313-35241-6" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-313-35241-6">978-0-313-35241-6</a>. </li> <li id="cite_note-Singh_1995,_130-330">↑ <a href="#cite_ref-Singh_1995,_130_330-0">330,0</a> <a href="#cite_ref-Singh_1995,_130_330-1">330,1</a> Singh, Bilveer (1995). "Jemaah Islamiyah". U Wilson John & Swati Parashar (ur.) <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=cAE-bxSXayMC">Terrorism in Southeast Asia: Implications for South Asia</a>. Singapore and Delhi: ORF-Pearson-Longman. str. 130. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-81-297-0998-1" title="Posebno:Traži ISBN/978-81-297-0998-1">978-81-297-0998-1</a>. </li> <li id="cite_note-Encyclopedia-331"><a href="#cite_ref-Encyclopedia_331-0">↑</a> (<kbd>pl</kbd>) <a rel="nofollow" class="external text" href="http://encyklopedia.pwn.pl/haslo/3977446/solidarnosc.html">Solidarność, wielopłaszczyznowy ruch na rzecz demokratyzacji i głębokich reform ustrojowych PRL</a> Preuzeto 7. lipnja 2011. </li> <li id="cite_note-Gaddis219-332">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis219_332-0">332,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis219_332-1">332,1</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 219–222 </li> <li id="cite_note-mastny-333">↑ <a href="#cite_ref-mastny_333-0">333,0</a> <a href="#cite_ref-mastny_333-1">333,1</a> <a href="/w/index.php?title=Vojtech_Mastny&action=edit&redlink=1" class="new" title="Vojtech Mastny (stranica ne postoji)">Vojtech Mastny</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://wilsoncenter.org/topics/pubs/ACFB35.PDF">The Soviet Non-Invasion of Poland in 1980/81 and the End of the Cold War</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20100620223330/http://wilsoncenter.org/topics/pubs/ACFB35.PDF">Arhivirano</a> 2010-06-20 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a>, Radni dokument br. 23, <a href="/w/index.php?title=Cold_War_International_History_Project&action=edit&redlink=1" class="new" title="Cold War International History Project (stranica ne postoji)">Cold War International History Project</a>, Washington, D.C., rujan 1998., objavljeno i u časopisu <a href="/wiki/Europe-Asia_Studies" title="Europe-Asia Studies">Europe-Asia Studies</a>, vol. 51, br. 2 (ožujak 1999), str. 189–211. </li> <li id="cite_note-kramer-334"><a href="#cite_ref-kramer_334-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://wilsoncenter.org/topics/pubs/ACF56F.PDF">Soviet deliberations during the Polish Crisis, 1980–1981</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20100620225230/http://wilsoncenter.org/topics/pubs/ACF56F.PDF">Arhivirano</a> 2010-06-20 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a>. Uredio, preveo i uvod napisao Mark Kramer. Posebni radni dokument br. 1, <a href="/w/index.php?title=Cold_War_International_History_Project&action=edit&redlink=1" class="new" title="Cold War International History Project (stranica ne postoji)">Cold War International History Project</a>, Washington, D.C., travanj 1999. </li> <li id="cite_note-335"><a href="#cite_ref-335">↑</a> Wilfried Lotth, "Moscow, Prague and Warsaw: Overcoming the Brezhnev Doctrine", <a href="/w/index.php?title=Cold_War_History_(%C4%8Dasopis)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Cold War History (časopis) (stranica ne postoji)">Cold War History</a> 1, br. 2 (2001): 103–118. </li> <li id="cite_note-LaFeber_2002,_p._332-336">↑ <a href="#cite_ref-LaFeber_2002,_p._332_336-0">336,0</a> <a href="#cite_ref-LaFeber_2002,_p._332_336-1">336,1</a> <a href="#CITEREFLaFeber2002">LaFeber 2002</a>: str. 332 </li> <li id="cite_note-337"><a href="#cite_ref-337">↑</a> Towle, Philip. The Oxford History of Modern War. str. 159.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Oxford+History+of+Modern+War&rft.aulast=Towle&rft.aufirst=Philip&rft.au=Towle%2C%26%2332%3BPhilip&rft.pages=str.%26nbsp%3B159&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-338"><a href="#cite_ref-338">↑</a> <a href="#CITEREFLaFeber2002">LaFeber 2002</a>: str. 335 </li> <li id="cite_note-Odom-339"><a href="#cite_ref-Odom_339-0">↑</a> <a href="#CITEREFOdom2000">Odom 2000</a>: str. 1 harvnb error: no target: CITEREFOdom2000 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-340"><a href="#cite_ref-340">↑</a> <a href="#CITEREFLaFeber2002">LaFeber 2002</a>: str. 340 </li> <li id="cite_note-341"><a href="#cite_ref-341">↑</a> Carliner, Geoffrey; Alesina, Alberto, ur. (1991). Politics and Economics in the Eighties. University of Chicago Press. str. 6. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-226-01281-6" title="Posebno:Traži ISBN/0-226-01281-6">0-226-01281-6</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Politics+and+Economics+in+the+Eighties&rft.date=1991&rft.pages=str.%26nbsp%3B6&rft.pub=University+of+Chicago+Press&rft.isbn=0-226-01281-6&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-342"><a href="#cite_ref-342">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Mark_Feeney&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mark Feeney (stranica ne postoji)">Feeney, Mark</a> (29. 3. 2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.boston.com/news/globe/obituaries/articles/2006/03/29/caspar_w_weinberger_88_architect_of_massive_pentagon_buildup/">„Caspar W. Weinberger, 88; Architect of Massive Pentagon Buildup”</a>. The Boston Globe (Boston.com). Pristupljeno 28. 5. 2014.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Caspar+W.+Weinberger%2C+88%3B+Architect+of+Massive+Pentagon+Buildup&rft.jtitle=The+Boston+Globe&rft.aulast=%5B%5BMark+Feeney%7CFeeney%2C+Mark%5D%5D&rft.au=%5B%5BMark+Feeney%7CFeeney%2C+Mark%5D%5D&rft.date=29.+3.+2006&rft.pub=Boston.com&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.boston.com%2Fnews%2Fglobe%2Fobituaries%2Farticles%2F2006%2F03%2F29%2Fcaspar_w_weinberger_88_architect_of_massive_pentagon_buildup%2F&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-343"><a href="#cite_ref-343">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://fas.org/nuke/guide/usa/icbm/lgm-118.htm">„LGM-118A Peacekeeper”</a>. Federation of American Scientists. 15. 8. 2000. Pristupljeno 10. 4. 2007.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=LGM-118A+Peacekeeper&rft.atitle=&rft.date=15.+8.+2000&rft.pub=Federation+of+American+Scientists&rft_id=https%3A%2F%2Ffas.org%2Fnuke%2Fguide%2Fusa%2Ficbm%2Flgm-118.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-ShieldSpace?-344"><a href="#cite_ref-ShieldSpace?_344-0">↑</a> Lakoff, str. 263 </li> <li id="cite_note-345"><a href="#cite_ref-345">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 202 </li> <li id="cite_note-346"><a href="#cite_ref-346">↑</a> Garthoff, str. 88 </li> <li id="cite_note-347"><a href="#cite_ref-347">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Richard_Ned_Lebow&action=edit&redlink=1" class="new" title="Richard Ned Lebow (stranica ne postoji)">Lebow, Richard Ned</a> i <a href="/w/index.php?title=Janice_Gross_Stein&action=edit&redlink=1" class="new" title="Janice Gross Stein (stranica ne postoji)">Janice Gross Stein</a> (1994). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.theatlantic.com/past/politics/foreign/reagrus.htm">„Reagan and the Russians”</a>. The Atlantic. Pristupljeno 28. 5. 2010.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Reagan+and+the+Russians&rft.jtitle=The+Atlantic&rft.aulast=%5B%5BRichard+Ned+Lebow%7CLebow%2C+Richard+Ned%5D%5D+i+%5B%5BJanice+Gross+Stein%5D%5D&rft.au=%5B%5BRichard+Ned+Lebow%7CLebow%2C+Richard+Ned%5D%5D+i+%5B%5BJanice+Gross+Stein%5D%5D&rft.date=1994&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.theatlantic.com%2Fpast%2Fpolitics%2Fforeign%2Freagrus.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Gaidar,_Yegor-348">↑ <a href="#cite_ref-Gaidar,_Yegor_348-0">348,0</a> <a href="#cite_ref-Gaidar,_Yegor_348-1">348,1</a> <a href="#cite_ref-Gaidar,_Yegor_348-2">348,2</a> Gaidar 2007, str. 190–205 </li> <li id="cite_note-349"><a href="#cite_ref-349">↑</a> <a href="/w/index.php?title=Yegor_Gaidar&action=edit&redlink=1" class="new" title="Yegor Gaidar (stranica ne postoji)">Gaidar, Yegor</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.iet.ru/files/persona/gaidar/un_en.htm">„Public Expectations and Trust towards the Government: Post-Revolution Stabilization and its Discontents”</a>. The Institute for the Economy in Transition. Pristupljeno 15. 3. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Public+Expectations+and+Trust+towards+the+Government%3A+Post-Revolution+Stabilization+and+its+Discontents&rft.atitle=&rft.aulast=Gaidar%2C+Yegor&rft.au=Gaidar%2C+Yegor&rft.pub=The+Institute+for+the+Economy+in+Transition&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.iet.ru%2Ffiles%2Fpersona%2Fgaidar%2Fun_en.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-EIA-350"><a href="#cite_ref-EIA_350-0">↑</a> "<a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.eia.doe.gov/emeu/international/contents.html">Službene energetske statistike Sjedinjenih Država</a>", EIA — IEDA. Preuzeto 4. srpnja 2008. </li> <li id="cite_note-hardt1-351"><a href="#cite_ref-hardt1_351-0">↑</a> <a href="#CITEREFHardtKaufman1995">Hardt & Kaufman 1995</a>: str. 1 harvnb error: no target: CITEREFHardtKaufman1995 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-DoernerFive-352"><a href="#cite_ref-DoernerFive_352-0">↑</a> Talbott, Strobe; Hannifin, Jerry; Magnuson, Ed; Doerner, William R.; Kane, Joseph J. (12. 9. 1983). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130521063516/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,926169-5,00.html">„Atrocity in the skies”</a>. Time. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,926169-5,00.html">originala</a> na datum 2013-05-21. Pristupljeno 8. 6. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Atrocity+in+the+skies&rft.jtitle=Time&rft.aulast=Talbott&rft.aufirst=Strobe&rft.au=Talbott%2C%26%2332%3BStrobe&rft.au=Hannifin%2C%26%2332%3BJerry&rft.au=Magnuson%2C%26%2332%3BEd&rft.au=Doerner%2C%26%2332%3BWilliam+R.&rft.au=Kane%2C%26%2332%3BJoseph+J.&rft.date=12.+9.+1983&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20130521063516%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.time.com%2Ftime%2Fmagazine%2Farticle%2F0%2C9171%2C926169-5%2C00.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-353"><a href="#cite_ref-353">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 228 </li> <li id="cite_note-LaFeber323-354">↑ <a href="#cite_ref-LaFeber323_354-0">354,0</a> <a href="#cite_ref-LaFeber323_354-1">354,1</a> <a href="#CITEREFLaFeber2002">LaFeber 2002</a>: str. 323 </li> <li id="cite_note-Reagan-355"><a href="#cite_ref-Reagan_355-0">↑</a> Reagan, Ronald (1991). <a href="/w/index.php?title=Eric_Foner&action=edit&redlink=1" class="new" title="Eric Foner (stranica ne postoji)">Foner, Eric</a>. ur. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/?id=KrWDw-_devcC">The Reader's companion to American history</a>. Houghton Mifflin Books. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-395-51372-3" title="Posebno:Traži ISBN/0-395-51372-3">0-395-51372-3</a>. Pristupljeno 16. 6. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Reader%27s+companion+to+American+history&rft.aulast=Reagan%2C+Ronald&rft.au=Reagan%2C+Ronald&rft.date=1991&rft.pub=Houghton+Mifflin+Books&rft.isbn=0-395-51372-3&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2F%3Fid%3DKrWDw-_devcC&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-LaFeber314-356">↑ <a href="#cite_ref-LaFeber314_356-0">356,0</a> <a href="#cite_ref-LaFeber314_356-1">356,1</a> <a href="#CITEREFLaFeber2002">LaFeber 2002</a>: str. 314 </li> <li id="cite_note-LaFeber331-357">↑ <a href="#cite_ref-LaFeber331_357-0">357,0</a> <a href="#cite_ref-LaFeber331_357-1">357,1</a> <a href="#CITEREFLaFeber2002">LaFeber 2002</a>: str. 331–333 </li> <li id="cite_note-Gaddis231-358">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis231_358-0">358,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis231_358-1">358,1</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 231–233 </li> <li id="cite_note-LaFeber2002-359"><a href="#cite_ref-LaFeber2002_359-0">↑</a> <a href="#CITEREFLaFeber2002">LaFeber 2002</a>: str. 300–340 </li> <li id="cite_note-360"><a href="#cite_ref-360">↑</a> <a href="#CITEREFGibbs1999">Gibbs 1999</a>: str. 7 harvnb error: no target: CITEREFGibbs1999 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-361"><a href="#cite_ref-361">↑</a> <a href="#CITEREFGibbs1999">Gibbs 1999</a>: str. 33 harvnb error: no target: CITEREFGibbs1999 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-362"><a href="#cite_ref-362">↑</a> <a href="#CITEREFGibbs1999">Gibbs 1999</a>: str. 61 harvnb error: no target: CITEREFGibbs1999 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-Gaddis229-363">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis229_363-0">363,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis229_363-1">363,1</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 229–230 </li> <li id="cite_note-364"><a href="#cite_ref-364">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/november/21/newsid_2549000/2549897.stm">1985: "Superpowers aim for 'safer world'"</a>, BBC News, 21. studenog 1985. Preuzeto 4. srpnja 2008. </li> <li id="cite_note-365"><a href="#cite_ref-365">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=940DE0DA1F3BF93AA15756C0A96E948260">„Toward the Summit; Previous Reagan-Gorbachev Summits”</a>. The New York Times. 29. 5. 1988. Pristupljeno 21. 6. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Toward+the+Summit%3B+Previous+Reagan-Gorbachev+Summits&rft.jtitle=The+New+York+Times&rft.date=29.+5.+1988&rft_id=https%3A%2F%2Fquery.nytimes.com%2Fgst%2Ffullpage.html%3Fres%3D940DE0DA1F3BF93AA15756C0A96E948260&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-fas-366"><a href="#cite_ref-fas_366-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://fas.org/nuke/control/inf/index.html">„Intermediate-Range Nuclear Forces”</a>. Federation of American Scientists. Pristupljeno 21. 6. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Intermediate-Range+Nuclear+Forces&rft.atitle=&rft.pub=Federation+of+American+Scientists&rft_id=https%3A%2F%2Ffas.org%2Fnuke%2Fcontrol%2Finf%2Findex.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-367"><a href="#cite_ref-367">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 255 </li> <li id="cite_note-Shearman76-368">↑ <a href="#cite_ref-Shearman76_368-0">368,0</a> <a href="#cite_ref-Shearman76_368-1">368,1</a> <a href="#CITEREFShearman1995">Shearman 1995</a>: str. 76 harvnb error: no target: CITEREFShearman1995 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-Gaddis248-369">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis248_369-0">369,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis248_369-1">369,1</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 248 </li> <li id="cite_note-Gaddis_2005,_pp._235–236-370">↑ <a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_pp._235–236_370-0">370,0</a> <a href="#cite_ref-Gaddis_2005,_pp._235–236_370-1">370,1</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 235–236 </li> <li id="cite_note-371"><a href="#cite_ref-371">↑</a> <a href="#CITEREFShearman1995">Shearman 1995</a>: str. 74 harvnb error: no target: CITEREFShearman1995 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-372"><a href="#cite_ref-372">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20070927220033/http://www.ena.lu/?doc=11160">„Address given by Mikhail Gorbachev to the Council of Europe”</a>. <a href="/w/index.php?title=European_NAvigator&action=edit&redlink=1" class="new" title="European NAvigator (stranica ne postoji)">Centre Virtuel de la Connaissance sur l'Europe</a>. 6. 7. 1989. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ena.lu/?doc=11160">originala</a> na datum 2007-09-27. Pristupljeno 11. 2. 2007.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Address+given+by+Mikhail+Gorbachev+to+the+Council+of+Europe&rft.atitle=&rft.date=6.+7.+1989&rft.pub=%5B%5BEuropean+NAvigator%7CCentre+Virtuel+de+la+Connaissance+sur+l%27Europe%5D%5D&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20070927220033%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.ena.lu%2F%3Fdoc%3D11160&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-373"><a href="#cite_ref-373">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/december/3/newsid_4119000/4119950.stm">Malta summit ends Cold War</a>, BBC News, 3. prosinca 1989. Preuzeto 11. lipnja 2008. </li> <li id="cite_note-374"><a href="#cite_ref-374">↑</a> Goodby, str. 26 </li> <li id="cite_note-PWN_historia-375"><a href="#cite_ref-PWN_historia_375-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://encyklopedia.pwn.pl/haslo.php?id=4575043">„Polska. Historia”</a> (pl), <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20061001084717/http://encyklopedia.pwn.pl/haslo.php?id=4575043"></a><a href="/w/index.php?title=Internetowa_encyklopedia_PWN&action=edit&redlink=1" class="new" title="Internetowa encyklopedia PWN (stranica ne postoji)">Internetowa encyklopedia PWN</a> [PWN Internet Encyklopedia], arhivirano iz originala na datum 2006-10-01, pristupljeno 11. 7. 2005<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Polska.+Historia&rft.atitle=%5B%5BInternetowa+encyklopedia+PWN%5D%5D&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20061001084717%2Fhttp%3A%2F%2Fencyklopedia.pwn.pl%2Fhaslo.php%3Fid%3D4575043&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> . </li> <li id="cite_note-376"><a href="#cite_ref-376">↑</a> Kamm, Henry (1988-05-23). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/1988/05/23/world/hungarian-party-replaces-kadar-with-his-premier.html?scp=135&sq=Hungary&st=nyt&gwh=E283E53C9144CEB5DC839A7740A35E80">„Hungarian Party replace Kadar with his premier”</a>. The New York Times.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Hungarian+Party+replace+Kadar+with+his+premier&rft.jtitle=The+New+York+Times&rft.aulast=Kamm&rft.aufirst=Henry&rft.au=Kamm%2C%26%2332%3BHenry&rft.date=1988-05-23&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F1988%2F05%2F23%2Fworld%2Fhungarian-party-replaces-kadar-with-his-premier.html%3Fscp%3D135%26sq%3DHungary%26st%3Dnyt%26gwh%3DE283E53C9144CEB5DC839A7740A35E80&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-377"><a href="#cite_ref-377">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/1989/01/12/world/hungary-eases-dissent-curbs.html?scp=432&sq=Hungary&st=nyt&gwh=92733275AEC8E1D4866E0147173B702E">„Hungary Eases Dissent Curbs”</a>. The New York Times. 1989-01-12.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Hungary+Eases+Dissent+Curbs&rft.jtitle=The+New+York+Times&rft.date=1989-01-12&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F1989%2F01%2F12%2Fworld%2Fhungary-eases-dissent-curbs.html%3Fscp%3D432%26sq%3DHungary%26st%3Dnyt%26gwh%3D92733275AEC8E1D4866E0147173B702E&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-378"><a href="#cite_ref-378">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/1989/01/29/world/hungary-in-turnabout-declares-56-rebellion-a-popular-uprising.html?scp=461&sq=Hungary&st=nyt&gwh=4FAE12DBE2835A0221C2EB3EBE50910D">„Hungary, in Turnabout, Declares '56 Rebellion a Popular Uprising”</a>. The New York Times. 1989-01-29.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Hungary%2C+in+Turnabout%2C+Declares+%2756+Rebellion+a+Popular+Uprising&rft.jtitle=The+New+York+Times&rft.date=1989-01-29&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F1989%2F01%2F29%2Fworld%2Fhungary-in-turnabout-declares-56-rebellion-a-popular-uprising.html%3Fscp%3D461%26sq%3DHungary%26st%3Dnyt%26gwh%3D4FAE12DBE2835A0221C2EB3EBE50910D&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-379"><a href="#cite_ref-379">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/1989/06/01/world/hungarian-party-assails-nagy-s-execution.html?scp=654&sq=Hungary&st=nyt&gwh=AB4FDDAFE5F0111C9B81EEA7B377A93F">„Hungarian Party Assails Nagy's Execution”</a>. The New York Times. 1989-06-01.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Hungarian+Party+Assails+Nagy%27s+Execution&rft.jtitle=The+New+York+Times&rft.date=1989-06-01&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F1989%2F06%2F01%2Fworld%2Fhungarian-party-assails-nagy-s-execution.html%3Fscp%3D654%26sq%3DHungary%26st%3Dnyt%26gwh%3DAB4FDDAFE5F0111C9B81EEA7B377A93F&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-380"><a href="#cite_ref-380">↑</a> Kamm, Henry (1989-06-17). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/1989/06/17/world/hungarian-who-led-56-revolt-is-buried-as-a-hero.html?scp=678&sq=Hungary&st=nyt&gwh=1CA5680B13F144C9AD6C2CA30484B16C">„Hungarian Who Led '56 Revolt Is Buried as a Hero”</a>. The New York Times.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Hungarian+Who+Led+%2756+Revolt+Is+Buried+as+a+Hero&rft.jtitle=The+New+York+Times&rft.aulast=Kamm&rft.aufirst=Henry&rft.au=Kamm%2C%26%2332%3BHenry&rft.date=1989-06-17&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F1989%2F06%2F17%2Fworld%2Fhungarian-who-led-56-revolt-is-buried-as-a-hero.html%3Fscp%3D678%26sq%3DHungary%26st%3Dnyt%26gwh%3D1CA5680B13F144C9AD6C2CA30484B16C&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-381"><a href="#cite_ref-381">↑</a> Stokes, G (1993), The Walls Came Tumbling Down, <a href="/wiki/Oxford_University_Press" title="Oxford University Press">Oxford University Press</a>, p. 131<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Walls+Came+Tumbling+Down&rft.aulast=Stokes&rft.aufirst=G&rft.au=Stokes%2C%26%2332%3BG&rft.date=1993&rft.pages=p.%26nbsp%3B131&rft.pub=%5B%5BOxford+University+Press%5D%5D&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> . </li> <li id="cite_note-Pritchard-382"><a href="#cite_ref-Pritchard_382-0">↑</a> Pritchard, Rosalind MO. Reconstructing education: East German schools and universities after unification. str. 10.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Reconstructing+education%3A+East+German+schools+and+universities+after+unification&rft.aulast=Pritchard&rft.aufirst=Rosalind+MO&rft.au=Pritchard%2C%26%2332%3BRosalind+MO&rft.pages=str.%26nbsp%3B10&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-383"><a href="#cite_ref-383">↑</a> Fulbrook, Mary. History of Germany, 1918–2000: the divided nation. str. 256.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=History+of+Germany%2C+1918%E2%80%932000%3A+the+divided+nation&rft.aulast=Fulbrook&rft.aufirst=Mary&rft.au=Fulbrook%2C%26%2332%3BMary&rft.pages=str.%26nbsp%3B256&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-384"><a href="#cite_ref-384">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.denik.cz/z_domova/demonstrace-na-letne-pred-25-lety-urychlily-kapitulaci-komunistu-20141123.html">„Demonstrace na letne pred 25 lety urychlily kapitulaci komunistu”</a> (cs), Denik (<a href="/w/index.php?title=Czhec&action=edit&redlink=1" class="new" title="Czhec (stranica ne postoji)">CZ</a>)<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Demonstrace+na+letne+pred+25+lety+urychlily+kapitulaci+komunistu&rft.jtitle=Denik&rft.place=%5B%5BCzhec%7CCZ%5D%5D&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.denik.cz%2Fz_domova%2Fdemonstrace-na-letne-pred-25-lety-urychlily-kapitulaci-komunistu-20141123.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> . </li> <li id="cite_note-385"><a href="#cite_ref-385">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 247 </li> <li id="cite_note-386"><a href="#cite_ref-386">↑</a> Cornel, Ban (studeni 2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://0-web.a.ebscohost.com.libraries.colorado.edu/ehost/detail/detail?sid=b54ec8d0-8831-43ba-93d1-3f55b98fb916%40sessionmgr4002&vid=0&hid=4112&bdata=JnNpdGU9ZWhvc3QtbGl2ZQ%3d%3d#db=aph&AN=83866105">Sovereign Debt, Austerity, and Regime Change: The Case of Nicolae Ceausescu’s Romania</a>. East European Politics & Societies. str. 34. Pristupljeno 23. 2. 2015.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Sovereign+Debt%2C+Austerity%2C+and+Regime+Change%3A+The+Case+of+Nicolae+Ceausescu%E2%80%99s+Romania&rft.aulast=Cornel&rft.aufirst=Ban&rft.au=Cornel%2C%26%2332%3BBan&rft.date=studeni+2012&rft.pages=str.%26nbsp%3B34&rft.pub=East+European+Politics+%26+Societies&rft_id=http%3A%2F%2F0-web.a.ebscohost.com.libraries.colorado.edu%2Fehost%2Fdetail%2Fdetail%3Fsid%3Db54ec8d0-8831-43ba-93d1-3f55b98fb916%2540sessionmgr4002%26vid%3D0%26hid%3D4112%26bdata%3DJnNpdGU9ZWhvc3QtbGl2ZQ%253d%253d%23db%3Daph%26AN%3D83866105&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-387"><a href="#cite_ref-387">↑</a> <a href="#CITEREFSakwa1999">Sakwa 1999</a>: str. 460 harvnb error: no target: CITEREFSakwa1999 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-388"><a href="#cite_ref-388">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 253 </li> <li id="cite_note-389"><a href="#cite_ref-389">↑</a> Thomson, Clare (1992). The Singing Revolution: A Political Journey through the Baltic States. London: Joseph. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-7181-3459-1" title="Posebno:Traži ISBN/0-7181-3459-1">0-7181-3459-1</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Singing+Revolution%3A+A+Political+Journey+through+the+Baltic+States&rft.aulast=Thomson&rft.aufirst=Clare&rft.au=Thomson%2C%26%2332%3BClare&rft.date=1992&rft.place=London&rft.pub=Joseph&rft.isbn=0-7181-3459-1&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-390"><a href="#cite_ref-390">↑</a> Ginkel, John (rujan 2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_nationalities-papers_2002-09_30_3/page/403">„Identity Construction in Latvia's "Singing Revolution": Why inter-ethnic conflict failed to occur”</a>. Nationalities Papers 30 (3): 403–433. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">DOI</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://dx.doi.org/10.1080%2F0090599022000011697">10.1080/0090599022000011697</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Identity+Construction+in+Latvia%27s+%22Singing+Revolution%22%3A+Why+inter-ethnic+conflict+failed+to+occur&rft.jtitle=Nationalities+Papers&rft.aulast=Ginkel&rft.aufirst=John&rft.au=Ginkel%2C%26%2332%3BJohn&rft.date=rujan+2002&rft.volume=30&rft.issue=3&rft.pages=403%E2%80%93433&rft_id=info:doi/10.1080%2F0090599022000011697&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_nationalities-papers_2002-09_30_3%2Fpage%2F403&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-391"><a href="#cite_ref-391">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=nI73PdnqQlcC&pg">Between Utopia and Disillusionment', autor Henri Vogt; str. 26</a> <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/1-57181-895-2" title="Posebno:Traži ISBN/1-57181-895-2">1-57181-895-2</a> </li> <li id="cite_note-drei-392"><a href="#cite_ref-drei_392-0">↑</a> Dreifelds, Juris (1996). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/?id=0d9svpuxozkC&pg=PA34#v=onepage&f=false">Latvia in Transition</a>. Cambridge University Press. str. 34–35. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-521-55537-X" title="Posebno:Traži ISBN/0-521-55537-X">0-521-55537-X</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Latvia+in+Transition&rft.aulast=Dreifelds&rft.aufirst=Juris&rft.au=Dreifelds%2C%26%2332%3BJuris&rft.date=1996&rft.pages=str.%26nbsp%3B34%E2%80%9335&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft.isbn=0-521-55537-X&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2F%3Fid%3D0d9svpuxozkC%26pg%3DPA34%23v%3Donepage%26f%3Dfalse&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-bbc-onthisday-393"><a href="#cite_ref-bbc-onthisday_393-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/january/13/newsid_4059000/4059959.stm">„On This Day 13 January, 1991: Bloodshed at Lithuanian TV station”</a>. <a href="/wiki/BBC_News" title="BBC News">BBC News</a>. Pristupljeno 13. 9. 2011.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=On+This+Day+13+January%2C+1991%3A+Bloodshed+at+Lithuanian+TV+station&rft.atitle=&rft.pub=%5B%5BBBC+News%5D%5D&rft_id=http%3A%2F%2Fnews.bbc.co.uk%2Fonthisday%2Fhi%2Fdates%2Fstories%2Fjanuary%2F13%2Fnewsid_4059000%2F4059959.stm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-394"><a href="#cite_ref-394">↑</a> Goldgeier, str. 27 </li> <li id="cite_note-395"><a href="#cite_ref-395">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://rferl.org/featuresarticle/2006/12/14b6b499-9eb2-4dee-b96c-784ec918969a.html">Soviet Leaders Recall 'Inevitable' Breakup Of Soviet Union</a>, <a href="/wiki/Radio_Slobodna_Europa" class="mw-redirect" title="Radio Slobodna Europa">Radio Slobodna Europa</a>, 8. prosinca 2006. Preuzeto 20. svibnja 2008. </li> <li id="cite_note-396"><a href="#cite_ref-396">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 256–257 </li> <li id="cite_note-397"><a href="#cite_ref-397">↑</a> Navedeno u djelu: Stephen E., Ambrose & Douglas G., Brinkley, Rise to Globalism: American Foreign Policy since 1938, (New York: Penguin Books, 1997), str XVI. </li> <li id="cite_note-Aslund-398"><a href="#cite_ref-Aslund_398-0">↑</a> Åslund, str. 49 </li> <li id="cite_note-Nolan-399"><a href="#cite_ref-Nolan_399-0">↑</a> Nolan, str. 17–18 </li> <li id="cite_note-400"><a href="#cite_ref-400">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/country_profiles/1217752.stm">"Country profile: United States of America"</a>. <a href="/wiki/BBC_News" title="BBC News">BBC News</a>. Preuzeto 11. ožujka 2007. </li> <li id="cite_note-401"><a href="#cite_ref-401">↑</a> Nye, str. 157 </li> <li id="cite_note-402"><a href="#cite_ref-402">↑</a> <a href="#CITEREFBlum2006">Blum 2006</a>: str. 87 harvnb error: no target: CITEREFBlum2006 (<a href="/w/index.php?title=Kategorija:Harv_and_Sfn_template_errors&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kategorija:Harv and Sfn template errors (stranica ne postoji)">help</a>) </li> <li id="cite_note-Frontline-403"><a href="#cite_ref-Frontline_403-0">↑</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/pentagon/maps/5.html">„U.S. Military Deployment 1969 to the present”</a>. <a href="/wiki/PBS" class="mw-redirect" title="PBS">PBS</a>. 2004-10-26. Pristupljeno 30. 11. 2010.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=U.S.+Military+Deployment+1969+to+the+present&rft.atitle=&rft.date=2004-10-26&rft.pub=%5B%5BPBS%5D%5D&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.pbs.org%2Fwgbh%2Fpages%2Ffrontline%2Fshows%2Fpentagon%2Fmaps%2F5.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-404"><a href="#cite_ref-404">↑</a> <a href="#CITEREFGaddis2005">Gaddis 2005</a>: str. 266 </li> <li id="cite_note-Marshall-405"><a href="#cite_ref-Marshall_405-0">↑</a> Monty G. Marshall i Ted Gurr, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080624210152/http://www.systemicpeace.org/PC2005.pdf">„Peace and Conflict”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.systemicpeace.org/PC2005.pdf">originala</a> na datum 2008-06-24. Pristupljeno 1. 6. 2016.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Peace+and+Conflict&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20080624210152%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.systemicpeace.org%2FPC2005.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> , Center for Systemic Peace (2006). Preuzeto 14. lipnja 2008. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080624210152/http://www.systemicpeace.org/PC2005.pdf">„Peace and Conflict”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.systemicpeace.org/PC2005.pdf">originala</a> na datum 2008-06-24. Pristupljeno 1. 6. 2016.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Peace+and+Conflict&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20080624210152%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.systemicpeace.org%2FPC2005.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-406"><a href="#cite_ref-406">↑</a> Gokcek, Gigi & Howard, Alison; Howard (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/15512169.2013.835561">„Movies to the Rescue: Keeping the Cold War Relevant for Twenty-First-Century Students”</a>. Journal of Political Science Education 9 (4): 436. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">DOI</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://dx.doi.org/10.1080%2F15512169.2013.835561">10.1080/15512169.2013.835561</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.atitle=Movies+to+the+Rescue%3A+Keeping+the+Cold+War+Relevant+for+Twenty-First-Century+Students&rft.jtitle=Journal+of+Political+Science+Education&rft.aulast=Gokcek%2C+Gigi+%26+Howard%2C+Alison&rft.au=Gokcek%2C+Gigi+%26+Howard%2C+Alison&rft.au=Howard&rft.date=2013&rft.volume=9&rft.issue=4&rft.pages=436&rft_id=info:doi/10.1080%2F15512169.2013.835561&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.tandfonline.com%2Fdoi%2Fabs%2F10.1080%2F15512169.2013.835561&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-407"><a href="#cite_ref-407">↑</a> Anthony Shaw i Denise Youngblood, Cinematic Cold War: The American and Soviet struggle for hearts and minds (University Press of Kansas, 2010), poglavlje 1. </li> <li id="cite_note-Nashel-408"><a href="#cite_ref-Nashel_408-0">↑</a> Nashel, Jonathan (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=xtMKHgAACAAJ&dq=The+Oxford+Companion+to+American+Military+History">„Cold War (1945–91): Changing Interpretations (cijelo poglavlje)”</a>. u: Whiteclay Chambers, John. The Oxford Companion to American Military History. Oxford University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-19-507198-0" title="Posebno:Traži ISBN/0-19-507198-0">0-19-507198-0</a>. Pristupljeno 16. 6. 2008.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Cold+War+%281945%E2%80%9391%29%3A+Changing+Interpretations+%28cijelo+poglavlje%29&rft.atitle=The+Oxford+Companion+to+American+Military+History&rft.aulast=Nashel%2C+Jonathan&rft.au=Nashel%2C+Jonathan&rft.date=1999&rft.pub=Oxford+University+Press&rft.isbn=0-19-507198-0&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DxtMKHgAACAAJ%26dq%3DThe%2BOxford%2BCompanion%2Bto%2BAmerican%2BMilitary%2BHistory&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> <li id="cite_note-Brinkley-409"><a href="#cite_ref-Brinkley_409-0">↑</a> Brinkley, str. 798–799 </li> <li id="cite_note-Calhoun-410">↑ <a href="#cite_ref-Calhoun_410-0">410,0</a> <a href="#cite_ref-Calhoun_410-1">410,1</a> <a href="#cite_ref-Calhoun_410-2">410,2</a> <a href="#cite_ref-Calhoun_410-3">410,3</a> <a href="/w/index.php?title=Craig_Calhoun&action=edit&redlink=1" class="new" title="Craig Calhoun (stranica ne postoji)">Calhoun, Craig</a> (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=SvSZHgAACAAJ&dq=Dictionary+of+the+Social+Sciences">Cold War</a>. Oxford University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-19-512371-9" title="Posebno:Traži ISBN/0-19-512371-9">0-19-512371-9</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Cold+War&rft.aulast=Calhoun%2C+Craig&rft.au=Calhoun%2C+Craig&rft.date=2002&rft.pub=Oxford+University+Press&rft.isbn=0-19-512371-9&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DSvSZHgAACAAJ%26dq%3DDictionary%2Bof%2Bthe%2BSocial%2BSciences&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat">  </li> </ol></div> </div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Literatura">Literatura</h2>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=50" title="Uredi odjeljak Literatura" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=50" title="Uredi kôd odjeljka Literatura">uredi kod</a>]</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41379810">.mw-parser-output .refbegin{font-size:90%;margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul{margin-left:0}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{margin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul li{list-style:none}@media(max-width:720px){.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{padding-left:1.6em;text-indent:-1.6em}}.mw-parser-output .refbegin-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .refbegin-columns ul{margin-top:0}.mw-parser-output .refbegin-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}</style><div class="refbegin refbegin-columns references-column-width" style="column-width: 30em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Anne_Applebaum&action=edit&redlink=1" class="new" title="Anne Applebaum (stranica ne postoji)">Applebaum, Anne</a> (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/ironcurtaincrush00appl_0">Iron Curtain: The Crushing of Eastern Europe, 1944–1956</a>. Doubleday. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-385-51569-3" title="Posebno:Traži ISBN/0-385-51569-3">0-385-51569-3</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Iron+Curtain%3A+The+Crushing+of+Eastern+Europe%2C+1944%E2%80%931956&rft.aulast=Applebaum&rft.aufirst=Anne&rft.au=Applebaum%2C%26%2332%3BAnne&rft.date=2012&rft.pub=Doubleday&rft.isbn=0-385-51569-3&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fironcurtaincrush00appl_0&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Bronson, Rachel. Thicker than Oil: Oil:America's Uneasy Partnership with Saudi Arabia. Oxford University Press, 2006. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-19-516743-6" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-19-516743-6">978-0-19-516743-6</a></li> <li>Cadbury, Deborah (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/spaceraceepicbat00cadb">Space Race: The Epic Battle Between America and the Soviet Union for Dominance of Space</a>. New York: Harper Collins Publishers. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-06-084553-7" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-06-084553-7">978-0-06-084553-7</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Space+Race%3A+The+Epic+Battle+Between+America+and+the+Soviet+Union+for+Dominance+of+Space&rft.aulast=Cadbury&rft.aufirst=Deborah&rft.au=Cadbury%2C%26%2332%3BDeborah&rft.date=2006&rft.place=New+York&rft.pub=Harper+Collins+Publishers&rft.isbn=978-0-06-084553-7&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fspaceraceepicbat00cadb&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>The Cambridge History of the Cold War (3 toma, 2010) <a rel="nofollow" class="external text" href="http://universitypublishingonline.org/cambridge/histories/subject_title_list.jsf?subjectCode=15&heading=Warfare&tSort=title+closed&aSort=author+default_list&ySort=year+default_list">online</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20160820160141/http://universitypublishingonline.org/cambridge/histories/subject_title_list.jsf?subjectCode=15&heading=Warfare&tSort=title+closed&aSort=author+default_list&ySort=year+default_list">Arhivirano</a> 2016-08-20 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a></li> <li>Carlson, Peter (2009). <a href="/w/index.php?title=K_Blows_Top&action=edit&redlink=1" class="new" title="K Blows Top (stranica ne postoji)">K Blows Top</a>: A Cold War Comic Interlude Starring Nikita Khrushchev, America's Most Unlikely Tourist. PublicAffairs. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-1-58648-497-2" title="Posebno:Traži ISBN/978-1-58648-497-2">978-1-58648-497-2</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=%5B%5BK+Blows+Top%5D%5D%3A+A+Cold+War+Comic+Interlude+Starring+Nikita+Khrushchev%2C+America%27s+Most+Unlikely+Tourist&rft.aulast=Carlson&rft.aufirst=Peter&rft.au=Carlson%2C%26%2332%3BPeter&rft.date=2009&rft.pub=PublicAffairs&rft.isbn=978-1-58648-497-2&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Chaikin, Andrew (1994). A Man on the Moon: The Triumphant Story of the Apollo Space Program. New York: <a href="/w/index.php?title=Penguin_Books&action=edit&redlink=1" class="new" title="Penguin Books (stranica ne postoji)">Penguin Books</a>. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0140272011" title="Posebno:Traži ISBN/0140272011">0140272011</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=A+Man+on+the+Moon%3A+The+Triumphant+Story+of+the+Apollo+Space+Program&rft.aulast=Chaikin&rft.aufirst=Andrew&rft.au=Chaikin%2C%26%2332%3BAndrew&rft.date=1994&rft.place=New+York&rft.pub=%5B%5BPenguin+Books%5D%5D&rft.isbn=0140272011&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Davis, Simon i Smith, Joseph, The A to Z of the Cold War (Scarecrow, 2005), enciklopedija fokusirana na vojne aspekte</li> <li><a href="/w/index.php?title=Jorge_I._Dom%C3%ADnguez&action=edit&redlink=1" class="new" title="Jorge I. Domínguez (stranica ne postoji)">Dominguez, Jorge I.</a> (1989). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/tomakeworldsafef0000domi">To Make a World Safe for Revolution: Cuba's Foreign Policy</a>. Harvard University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-674-89325-2" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-674-89325-2">978-0-674-89325-2</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=To+Make+a+World+Safe+for+Revolution%3A+Cuba%27s+Foreign+Policy&rft.aulast=Dominguez&rft.aufirst=Jorge+I.&rft.au=Dominguez%2C%26%2332%3BJorge+I.&rft.date=1989&rft.pub=Harvard+University+Press&rft.isbn=978-0-674-89325-2&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Ftomakeworldsafef0000domi&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Dunham, George R.; Quinlan, David A. (1990). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/usmarinesinvietn00geor">U.S. Marines in Vietnam: The Bitter End, 1973–1975</a>. History and Museums Division, Headquarters, U.S. Marine Corps.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=U.S.+Marines+in+Vietnam%3A+The+Bitter+End%2C+1973%E2%80%931975&rft.aulast=Dunham&rft.aufirst=George+R.&rft.au=Dunham%2C%26%2332%3BGeorge+R.&rft.au=Quinlan%2C%26%2332%3BDavid+A.&rft.date=1990&rft.pub=History+and+Museums+Division%2C+Headquarters%2C+U.S.+Marine+Corps&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fusmarinesinvietn00geor&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Fedorov, Aleksandar (2011). Russian Image on the Western Screen: Trends, Stereotypes, Myths, Illusions. Lambert Academic Publishing,. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-3-8433-9330-0" title="Posebno:Traži ISBN/978-3-8433-9330-0">978-3-8433-9330-0</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Russian+Image+on+the+Western+Screen%3A+Trends%2C+Stereotypes%2C+Myths%2C+Illusions&rft.aulast=Fedorov&rft.aufirst=Aleksandar&rft.au=Fedorov%2C%26%2332%3BAleksandar&rft.date=2011&rft.pub=Lambert+Academic+Publishing%2C&rft.isbn=978-3-8433-9330-0&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Frankel, Benjamin, The Cold War 1945-1991. Vol. 2, Leaders and other important figures in the Soviet Union, Eastern Europe, China, and the Third World (1992), 379 stranica biografija</li> <li><a href="/w/index.php?title=Norman_Friedman&action=edit&redlink=1" class="new" title="Norman Friedman (stranica ne postoji)">Friedman, Norman</a> (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/fiftyyearwarconf0000frie">The Fifty-Year War: Conflict and Strategy in the Cold War</a>. Naval Institute Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/1-59114-287-3" title="Posebno:Traži ISBN/1-59114-287-3">1-59114-287-3</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Fifty-Year+War%3A+Conflict+and+Strategy+in+the+Cold+War&rft.aulast=Friedman&rft.aufirst=Norman&rft.au=Friedman%2C%26%2332%3BNorman&rft.date=2007&rft.pub=Naval+Institute+Press&rft.isbn=1-59114-287-3&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Ffiftyyearwarconf0000frie&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=John_Lewis_Gaddis&action=edit&redlink=1" class="new" title="John Lewis Gaddis (stranica ne postoji)">Gaddis, John Lewis</a> (1990). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/russiasovietunio00gadd">Russia, the Soviet Union and the United States. An Interpretative History</a>. McGraw-Hill. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-07-557258-3" title="Posebno:Traži ISBN/0-07-557258-3">0-07-557258-3</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Russia%2C+the+Soviet+Union+and+the+United+States.+An+Interpretative+History&rft.aulast=Gaddis&rft.aufirst=John+Lewis&rft.au=Gaddis%2C%26%2332%3BJohn+Lewis&rft.date=1990&rft.pub=McGraw-Hill&rft.isbn=0-07-557258-3&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Frussiasovietunio00gadd&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Gaddis, John Lewis (1997). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/wenowknowrethink0000gadd">We Now Know: Rethinking Cold War History</a>. Oxford University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-19-878070-2" title="Posebno:Traži ISBN/0-19-878070-2">0-19-878070-2</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=We+Now+Know%3A+Rethinking+Cold+War+History&rft.aulast=Gaddis%2C+John+Lewis&rft.au=Gaddis%2C+John+Lewis&rft.date=1997&rft.pub=Oxford+University+Press&rft.isbn=0-19-878070-2&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fwenowknowrethink0000gadd&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Gaddis, John Lewis (2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/coldwarnewhistor00gadd">The Cold War: A New History</a>. Penguin Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/1-59420-062-9" title="Posebno:Traži ISBN/1-59420-062-9">1-59420-062-9</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Cold+War%3A+A+New+History&rft.aulast=Gaddis&rft.aufirst=John+Lewis&rft.au=Gaddis%2C%26%2332%3BJohn+Lewis&rft.date=2005&rft.pub=Penguin+Press&rft.isbn=1-59420-062-9&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fcoldwarnewhistor00gadd&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Raymond_L._Garthoff&action=edit&redlink=1" class="new" title="Raymond L. Garthoff (stranica ne postoji)">Garthoff, Raymond</a> (1994). Détente and Confrontation: American-Soviet Relations from Nixon to Reagan. Brookings Institution Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-8157-3041-1" title="Posebno:Traži ISBN/0-8157-3041-1">0-8157-3041-1</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=D%C3%A9tente+and+Confrontation%3A+American-Soviet+Relations+from+Nixon+to+Reagan&rft.aulast=Garthoff&rft.aufirst=Raymond&rft.au=Garthoff%2C%26%2332%3BRaymond&rft.date=1994&rft.pub=Brookings+Institution+Press&rft.isbn=0-8157-3041-1&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Gilbert, Martin (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/routledgeatlasof0000gilb_g3j0">Routledge Atlas of Russian History</a>. Routledge. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-415-39483-3" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-415-39483-3">978-0-415-39483-3</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Routledge+Atlas+of+Russian+History&rft.aulast=Gilbert&rft.aufirst=Martin&rft.au=Gilbert%2C%26%2332%3BMartin&rft.date=2007&rft.pub=Routledge&rft.isbn=978-0-415-39483-3&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Froutledgeatlasof0000gilb_g3j0&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Hall, Rex; David J. Shayler (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/?id=zndYLKa26wAC&printsec=frontcover&dq=isbn=185233391X&cd=1#v=onepage&q">The Rocket Men: Vostok & Voskhod, The First Soviet Manned Spaceflights</a>. New York: <a href="/wiki/Springer_Science%2BBusiness_Media" title="Springer Science+Business Media">Springer–Praxis Books</a>. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/1-85233-391-X" title="Posebno:Traži ISBN/1-85233-391-X">1-85233-391-X</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Rocket+Men%3A+Vostok+%26+Voskhod%2C+The+First+Soviet+Manned+Spaceflights&rft.aulast=Hall&rft.aufirst=Rex&rft.au=Hall%2C%26%2332%3BRex&rft.au=David+J.+Shayler&rft.date=2001&rft.place=New+York&rft.pub=%5B%5BSpringer+Science%2BBusiness+Media%7CSpringer%E2%80%93Praxis+Books%5D%5D&rft.isbn=1-85233-391-X&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2F%3Fid%3DzndYLKa26wAC%26printsec%3Dfrontcover%26dq%3Disbn%3D185233391X%26cd%3D1%23v%3Donepage%26q&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Fred_Halliday&action=edit&redlink=1" class="new" title="Fred Halliday (stranica ne postoji)">Halliday, Fred</a>, The Making of the Second Cold War (1983, Verso, London).</li> <li>Haslam, Jonathan, Russia's Cold War: From the October Revolution to the Fall of the Wall (Yale University Press; 2011) 512 str.</li> <li>Heller, Henry (2006), The Cold War and the New Imperialism: A Global History, 1945–2005. New York: Monthly Review Press. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/1-58367-139-0" title="Posebno:Traži ISBN/1-58367-139-0">1-58367-139-0</a></li> <li>Hepplewhite, T.A. (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://history.nasa.gov/SP-4221/sp4221.htm">The Space Shuttle Decision: NASA's Search for a Reusable Space Vehicle</a>. Washington, DC: NASA.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Space+Shuttle+Decision%3A+NASA%27s+Search+for+a+Reusable+Space+Vehicle&rft.aulast=Hepplewhite&rft.aufirst=T.A.&rft.au=Hepplewhite%2C%26%2332%3BT.A.&rft.date=1999&rft.place=Washington%2C+DC&rft.pub=NASA&rft_id=http%3A%2F%2Fhistory.nasa.gov%2FSP-4221%2Fsp4221.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=David_E._Hoffman&action=edit&redlink=1" class="new" title="David E. Hoffman (stranica ne postoji)">Hoffman, David E.</a> <a href="/w/index.php?title=The_Dead_Hand:_The_Untold_Story_of_the_Cold_War_Arms_Race_and_Its_Dangerous_Legacy&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Dead Hand: The Untold Story of the Cold War Arms Race and Its Dangerous Legacy (stranica ne postoji)">The Dead Hand: The Untold Story of the Cold War Arms Race and Its Dangerous Legacy</a> (2010)</li> <li>House, Jonathan, A Military History of the Cold War, 1944–1962 (2012)</li> <li>Hunt, Lynn, "The Making of the West: Peoples and Cultures." Bedford/St. Martin's, Boston i London. 2009.</li> <li>Immerman, Richard H. i Goode, Petra (ur.), The Oxford Handbook of the Cold War (2013) <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.amazon.com/dp/0199236968/">izvadak</a></li> <li>Judge, Edward H., The Cold War: A Global History With Documents (2012)</li> <li>Kalinovski, Artemij M. (2011). A Long Goodbye: The Soviet Withdrawal from Afghanistan. Harvard University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-674-05866-8" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-674-05866-8">978-0-674-05866-8</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=A+Long+Goodbye%3A+The+Soviet+Withdrawal+from+Afghanistan&rft.aulast=Kalinovski&rft.aufirst=Artemij+M.&rft.au=Kalinovski%2C%26%2332%3BArtemij+M.&rft.date=2011&rft.pub=Harvard+University+Press&rft.isbn=978-0-674-05866-8&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Kenney, Charles (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/johnfkennedypre00kenn">John F. Kennedy: The Presidential Portfolio</a>. PublicAffairs. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-1-891620-36-2" title="Posebno:Traži ISBN/978-1-891620-36-2">978-1-891620-36-2</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=John+F.+Kennedy%3A+The+Presidential+Portfolio&rft.aulast=Kenney&rft.aufirst=Charles&rft.au=Kenney%2C%26%2332%3BCharles&rft.date=2000&rft.pub=PublicAffairs&rft.isbn=978-1-891620-36-2&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fjohnfkennedypre00kenn&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Warren_Kinsella&action=edit&redlink=1" class="new" title="Warren Kinsella (stranica ne postoji)">Kinsella, Warren</a> (1992). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/unholyalliancest0000kins">Unholy Alliances</a>. Lester Publishing. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/1895555248" title="Posebno:Traži ISBN/1895555248">1895555248</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Unholy+Alliances&rft.aulast=Kinsella&rft.aufirst=Warren&rft.au=Kinsella%2C%26%2332%3BWarren&rft.date=1992&rft.pub=Lester+Publishing&rft.isbn=1895555248&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Funholyalliancest0000kins&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Walter_LaFeber&action=edit&redlink=1" class="new" title="Walter LaFeber (stranica ne postoji)">LaFeber, Walter</a> (1993). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/americarussiacol0000lafe_u5l4">America, Russia, and the Cold War, 1945–1992</a>. McGraw-Hill. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-07-035853-2" title="Posebno:Traži ISBN/0-07-035853-2">0-07-035853-2</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=America%2C+Russia%2C+and+the+Cold+War%2C+1945%E2%80%931992&rft.aulast=LaFeber&rft.aufirst=Walter&rft.au=LaFeber%2C%26%2332%3BWalter&rft.date=1993&rft.pub=McGraw-Hill&rft.isbn=0-07-035853-2&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Famericarussiacol0000lafe_u5l4&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>LaFeber, Walter (2002). America, Russia, and the Cold War, 1945–2002. McGraw-Hill. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-07-284903-7" title="Posebno:Traži ISBN/0-07-284903-7">0-07-284903-7</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=America%2C+Russia%2C+and+the+Cold+War%2C+1945%E2%80%932002&rft.aulast=LaFeber&rft.aufirst=Walter&rft.au=LaFeber%2C%26%2332%3BWalter&rft.date=2002&rft.pub=McGraw-Hill&rft.isbn=0-07-284903-7&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Melvyn_P._Leffler&action=edit&redlink=1" class="new" title="Melvyn P. Leffler (stranica ne postoji)">Leffler, Melvyn</a> (1992). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/preponderanceofp0000leff">A Preponderance of Power: National Security, the Truman Administration, and the Cold War</a>. Stanford University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-8047-2218-8" title="Posebno:Traži ISBN/0-8047-2218-8">0-8047-2218-8</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=A+Preponderance+of+Power%3A+National+Security%2C+the+Truman+Administration%2C+and+the+Cold+War&rft.aulast=Leffler&rft.aufirst=Melvyn&rft.au=Leffler%2C%26%2332%3BMelvyn&rft.date=1992&rft.pub=Stanford+University+Press&rft.isbn=0-8047-2218-8&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fpreponderanceofp0000leff&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Leffler, Melvyn P. i <a href="/w/index.php?title=Odd_Arne_Westad&action=edit&redlink=1" class="new" title="Odd Arne Westad (stranica ne postoji)">Westad, Odd Arne</a> (ur.), The Cambridge History of the Cold War (3 toma, 2010) 2,000 str.; zbirka eseja</li> <li>Lewkowicz, Nicolas (2010). The German Question and the International Order, 1943–48. Palgrave Macmillan. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-230-24812-0" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-230-24812-0">978-0-230-24812-0</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+German+Question+and+the+International+Order%2C+1943%E2%80%9348&rft.aulast=Lewkowicz&rft.aufirst=Nicolas&rft.au=Lewkowicz%2C%26%2332%3BNicolas&rft.date=2010&rft.pub=Palgrave+Macmillan&rft.isbn=978-0-230-24812-0&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Geir_Lundestad&action=edit&redlink=1" class="new" title="Geir Lundestad (stranica ne postoji)">Lundestad, Geir</a> (2005). East, West, North, South: Major Developments in International Politics since 1945. Oxford University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/1-4129-0748-9" title="Posebno:Traži ISBN/1-4129-0748-9">1-4129-0748-9</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=East%2C+West%2C+North%2C+South%3A+Major+Developments+in+International+Politics+since+1945&rft.aulast=%5B%5BGeir+Lundestad%7CLundestad%2C+Geir%5D%5D&rft.au=%5B%5BGeir+Lundestad%7CLundestad%2C+Geir%5D%5D&rft.date=2005&rft.pub=Oxford+University+Press&rft.isbn=1-4129-0748-9&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Lüthi, Lorenz M. (2008). The Sino-Soviet Split: Cold War in the Communist World. Princeton University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-691-13590-8" title="Posebno:Traži ISBN/0-691-13590-8">0-691-13590-8</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Sino-Soviet+Split%3A+Cold+War+in+the+Communist+World&rft.aulast=L%C3%BCthi&rft.aufirst=Lorenz+M.&rft.au=L%C3%BCthi%2C%26%2332%3BLorenz+M.&rft.date=2008&rft.pub=Princeton+University+Press&rft.isbn=0-691-13590-8&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Malkasian, Carter (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/koreanwar0000malk">The Korean War: Essential Histories</a>. Osprey Publishing. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/1-84176-282-2" title="Posebno:Traži ISBN/1-84176-282-2">1-84176-282-2</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Korean+War%3A+Essential+Histories&rft.aulast=Malkasian&rft.aufirst=Carter&rft.au=Malkasian%2C%26%2332%3BCarter&rft.date=2001&rft.pub=Osprey+Publishing&rft.isbn=1-84176-282-2&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fkoreanwar0000malk&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Vojtech_Mastny&action=edit&redlink=1" class="new" title="Vojtech Mastny (stranica ne postoji)">Mastny, Vojtech</a>. The Cold War and Soviet Insecurity: The Stalin Years (1996) <a rel="nofollow" class="external text" href="http://quod.lib.umich.edu/cgi/t/text/text-idx?c=acls;cc=acls;view=toc;idno=heb00281.0001.001">online izdanje</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Robert_J._McMahon&action=edit&redlink=1" class="new" title="Robert J. McMahon (stranica ne postoji)">McMahon, Robert</a> (2003). The Cold War: A Very Short Introduction. Oxford University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-19-280178-3" title="Posebno:Traži ISBN/0-19-280178-3">0-19-280178-3</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Cold+War%3A+A+Very+Short+Introduction&rft.aulast=McMahon&rft.aufirst=Robert&rft.au=McMahon%2C%26%2332%3BRobert&rft.date=2003&rft.pub=Oxford+University+Press&rft.isbn=0-19-280178-3&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Meher, Jagmohan (2004). America's Afghanistan War: The Success that Failed. Gyan Books. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/81-7835-262-1" title="Posebno:Traži ISBN/81-7835-262-1">81-7835-262-1</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=America%27s+Afghanistan+War%3A+The+Success+that+Failed&rft.aulast=Meher&rft.aufirst=Jagmohan&rft.au=Meher%2C%26%2332%3BJagmohan&rft.date=2004&rft.pub=Gyan+Books&rft.isbn=81-7835-262-1&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Miglietta, John P., American Alliance Policy in the Middle East, 1945–1992: Iran, Israel, and Saudi Arabia. Lanham, MD: Lexington Books, 2002. <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-7391-0304-3" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-7391-0304-3">978-0-7391-0304-3</a></li> <li>Miller, Roger Gene (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/tosavecityberlin0000mill_b0n4">To Save a City: The Berlin Airlift, 1948–1949</a>. Texas A&M University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-89096-967-1" title="Posebno:Traži ISBN/0-89096-967-1">0-89096-967-1</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=To+Save+a+City%3A+The+Berlin+Airlift%2C+1948%E2%80%931949&rft.aulast=Miller&rft.aufirst=Roger+Gene&rft.au=Miller%2C%26%2332%3BRoger+Gene&rft.date=2000&rft.pub=Texas+A%26M+University+Press&rft.isbn=0-89096-967-1&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Ftosavecityberlin0000mill_b0n4&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Olav_Nj%C3%B8lstad&action=edit&redlink=1" class="new" title="Olav Njølstad (stranica ne postoji)">Njølstad, Olav</a> (2004). The Last Decade of the Cold War. Routledge. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-7146-8371-X" title="Posebno:Traži ISBN/0-7146-8371-X">0-7146-8371-X</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Last+Decade+of+the+Cold+War&rft.aulast=Nj%C3%B8lstad&rft.aufirst=Olav&rft.au=Nj%C3%B8lstad%2C%26%2332%3BOlav&rft.date=2004&rft.pub=Routledge&rft.isbn=0-7146-8371-X&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Peter_Nolan&action=edit&redlink=1" class="new" title="Peter Nolan (stranica ne postoji)">Nolan, Peter</a> (1995). China's Rise, Russia's Fall. St. Martin's Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-312-12714-6" title="Posebno:Traži ISBN/0-312-12714-6">0-312-12714-6</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=China%27s+Rise%2C+Russia%27s+Fall&rft.aulast=Nolan&rft.aufirst=Peter&rft.au=Nolan%2C%26%2332%3BPeter&rft.date=1995&rft.pub=St.+Martin%27s+Press&rft.isbn=0-312-12714-6&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Pearson, Raymond (1998). The Rise and Fall of the Soviet Empire. Macmillan. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-312-17407-1" title="Posebno:Traži ISBN/0-312-17407-1">0-312-17407-1</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Rise+and+Fall+of+the+Soviet+Empire&rft.aulast=Pearson&rft.aufirst=Raymond&rft.au=Pearson%2C%26%2332%3BRaymond&rft.date=1998&rft.pub=Macmillan&rft.isbn=0-312-17407-1&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Porter, Bruce; Karsh, Efraim (1984). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/ussrinthirdworld0000port_d7u1">The USSR in Third World Conflicts: Soviet Arms and Diplomacy in Local Wars</a>. Cambridge University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-521-31064-4" title="Posebno:Traži ISBN/0-521-31064-4">0-521-31064-4</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+USSR+in+Third+World+Conflicts%3A+Soviet+Arms+and+Diplomacy+in+Local+Wars&rft.aulast=Porter&rft.aufirst=Bruce&rft.au=Porter%2C%26%2332%3BBruce&rft.au=Karsh%2C+Efraim&rft.date=1984&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft.isbn=0-521-31064-4&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fussrinthirdworld0000port_d7u1&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Puddington, Arch (2003). Broadcasting Freedom: The Cold War Triumph of Radio Free Europe and Radio Liberty. University Press of Kentucky. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-8131-9045-2" title="Posebno:Traži ISBN/0-8131-9045-2">0-8131-9045-2</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Broadcasting+Freedom%3A+The+Cold+War+Triumph+of+Radio+Free+Europe+and+Radio+Liberty&rft.aulast=Puddington&rft.aufirst=Arch&rft.au=Puddington%2C%26%2332%3BArch&rft.date=2003&rft.pub=University+Press+of+Kentucky&rft.isbn=0-8131-9045-2&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Richard_Reeves_(ameri%C4%8Dki_pisac)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Richard Reeves (američki pisac) (stranica ne postoji)">Reeves, Richard</a> (1993). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/presidentkennedy00reev_0">President Kennedy: Profile of Power</a>. New York: Simon & Schuster. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-671-64879-4" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-671-64879-4">978-0-671-64879-4</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=President+Kennedy%3A+Profile+of+Power&rft.aulast=Reeves&rft.aufirst=Richard&rft.au=Reeves%2C%26%2332%3BRichard&rft.date=1993&rft.place=New+York&rft.pub=Simon+%26+Schuster&rft.isbn=978-0-671-64879-4&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fpresidentkennedy00reev_0&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Geoffrey_Roberts&action=edit&redlink=1" class="new" title="Geoffrey Roberts (stranica ne postoji)">Roberts, Geoffrey</a> (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/stalinswarsfromw0000robe">Stalin's Wars: From World War to Cold War, 1939–1953</a>. Yale University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-300-11204-1" title="Posebno:Traži ISBN/0-300-11204-1">0-300-11204-1</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Stalin%27s+Wars%3A+From+World+War+to+Cold+War%2C+1939%E2%80%931953&rft.aulast=Roberts&rft.aufirst=Geoffrey&rft.au=Roberts%2C%26%2332%3BGeoffrey&rft.date=2006&rft.pub=Yale+University+Press&rft.isbn=0-300-11204-1&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fstalinswarsfromw0000robe&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Schefter, James (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/?id=Y7m6edRkG2EC&dq=isbn%3A0385492537">The Race: The uncensored story of how America beat Russia to the Moon</a>. New York: <a href="/w/index.php?title=Doubleday_(izdava%C4%8Dka_ku%C4%87a)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Doubleday (izdavačka kuća) (stranica ne postoji)">Doubleday</a>. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-385-49253-7" title="Posebno:Traži ISBN/0-385-49253-7">0-385-49253-7</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Race%3A+The+uncensored+story+of+how+America+beat+Russia+to+the+Moon&rft.aulast=Schefter&rft.aufirst=James&rft.au=Schefter%2C%26%2332%3BJames&rft.date=1999&rft.place=New+York&rft.pub=%5B%5BDoubleday+%28izdava%C4%8Dka+ku%C4%87a%29%7CDoubleday%5D%5D&rft.isbn=0-385-49253-7&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2F%3Fid%3DY7m6edRkG2EC%26dq%3Disbn%253A0385492537&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Schlesinger, Stephen; <a href="/w/index.php?title=Stephen_Kinzer&action=edit&redlink=1" class="new" title="Stephen Kinzer (stranica ne postoji)">Kinzer, Stephen</a> (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/bitterfruitstory0000schl">Bitter Fruit: The Story of the American Coup in Guatemala</a>. David Rockefeller Center series on Latin American studies, Harvard University. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-0-674-01930-0" title="Posebno:Traži ISBN/978-0-674-01930-0">978-0-674-01930-0</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Bitter+Fruit%3A+The+Story+of+the+American+Coup+in+Guatemala&rft.aulast=Schlesinger&rft.aufirst=Stephen&rft.au=Schlesinger%2C%26%2332%3BStephen&rft.au=Kinzer%2C%26%2332%3BStephen&rft.date=1999&rft.pub=David+Rockefeller+Center+series+on+Latin+American+studies%2C+Harvard+University&rft.isbn=978-0-674-01930-0&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fbitterfruitstory0000schl&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Robert_Service&action=edit&redlink=1" class="new" title="Robert Service (stranica ne postoji)">Service, Robert</a> (2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/endofcoldwar19850000serv">The End of the Cold War: 1985-1991</a>. Macmillan. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/978-1-61039-499-4" title="Posebno:Traži ISBN/978-1-61039-499-4">978-1-61039-499-4</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+End+of+the+Cold+War%3A+1985-1991&rft.aulast=Service&rft.aufirst=Robert&rft.au=Service%2C%26%2332%3BRobert&rft.date=2015&rft.pub=Macmillan&rft.isbn=978-1-61039-499-4&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fendofcoldwar19850000serv&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=S._Frederick_Starr&action=edit&redlink=1" class="new" title="S. Frederick Starr (stranica ne postoji)">Starr, S. Frederick</a> (2004). Xinjiang: China's Muslim Borderland. M E Sharpe Inc. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0765613182" title="Posebno:Traži ISBN/0765613182">0765613182</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Xinjiang%3A+China%27s+Muslim+Borderland&rft.aulast=Starr&rft.aufirst=S.+Frederick&rft.au=Starr%2C%26%2332%3BS.+Frederick&rft.date=2004&rft.pub=M+E+Sharpe+Inc&rft.isbn=0765613182&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Norman_Stone&action=edit&redlink=1" class="new" title="Norman Stone (stranica ne postoji)">Stone, Norman</a> (2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/atlanticitsenemi0000ston_z5m0">The Atlantic and Its Enemies: A History of the Cold War</a>. Basic Books Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-465-02043-7" title="Posebno:Traži ISBN/0-465-02043-7">0-465-02043-7</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Atlantic+and+Its+Enemies%3A+A+History+of+the+Cold+War&rft.aulast=Stone&rft.aufirst=Norman&rft.au=Stone%2C%26%2332%3BNorman&rft.date=2010&rft.pub=Basic+Books+Press&rft.isbn=0-465-02043-7&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fatlanticitsenemi0000ston_z5m0&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Swenson, Loyd S.; Grimwood, James M.; Alexander, Charles C. (1966). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/thisnewoceanhist0000swen">This New Ocean: A History of Project Mercury</a>. Washington, DC: National Aeronautics and Space Administration. <a href="/wiki/Online_Computer_Library_Center" class="mw-redirect" title="Online Computer Library Center">OCLC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/oclc/569889">569889</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=This+New+Ocean%3A+A+History+of+Project+Mercury&rft.aulast=Swenson&rft.aufirst=Loyd+S.&rft.au=Swenson%2C%26%2332%3BLoyd+S.&rft.au=Grimwood%2C%26%2332%3BJames+M.&rft.au=Alexander%2C%26%2332%3BCharles+C.&rft.date=1966&rft.place=Washington%2C+DC&rft.pub=National+Aeronautics+and+Space+Administration&rft_id=info:oclcnum/569889&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fthisnewoceanhist0000swen&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=William_Taubman&action=edit&redlink=1" class="new" title="William Taubman (stranica ne postoji)">Taubman, William</a> (2003). <a href="/w/index.php?title=Khrushchev:_The_Man_and_His_Era&action=edit&redlink=1" class="new" title="Khrushchev: The Man and His Era (stranica ne postoji)">Khrushchev: The Man and His Era</a>. W. W. Norton & Company. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-393-32484-2" title="Posebno:Traži ISBN/0-393-32484-2">0-393-32484-2</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=%5B%5BKhrushchev%3A+The+Man+and+His+Era%5D%5D&rft.aulast=Taubman&rft.aufirst=William&rft.au=Taubman%2C%26%2332%3BWilliam&rft.date=2003&rft.pub=W.+W.+Norton+%26+Company&rft.isbn=0-393-32484-2&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> ; Pulitzerova nagrada</li> <li><a href="/w/index.php?title=Spencer_C._Tucker&action=edit&redlink=1" class="new" title="Spencer C. Tucker (stranica ne postoji)">Tucker, Spencer</a> (ur.), Encyclopedia of the Cold War: A Political, Social, and Military History (5 tomova, 2008.)</li> <li> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.upi.com/Audio/Year_in_Review/Events-of-1959/Nixon-visits-Russia/12295509433704-7/">1959 Year in Review; Nixon visits Russia</a>, United Press International, 1959, pristupljeno 31. 12. 2011<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=1959+Year+in+Review%3B+Nixon+visits+Russia&rft.date=1959&rft.pub=United+Press+International&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.upi.com%2FAudio%2FYear_in_Review%2FEvents-of-1959%2FNixon-visits-Russia%2F12295509433704-7%2F&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>van der Eyden, Ton (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=QJyHlwgWnGQC&pg=PA104">Public management of society: rediscovering French institutional engineering in the European context</a>. 1. IOS Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/1-58603-291-7" title="Posebno:Traži ISBN/1-58603-291-7">1-58603-291-7</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Public+management+of+society%3A+rediscovering+French+institutional+engineering+in+the+European+context&rft.aulast=van+der+Eyden&rft.aufirst=Ton&rft.au=van+der+Eyden%2C%26%2332%3BTon&rft.date=2003&rft.volume=1&rft.pub=IOS+Press&rft.isbn=1-58603-291-7&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DQJyHlwgWnGQC%26pg%3DPA104&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Martin_Walker_(novinar)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Martin Walker (novinar) (stranica ne postoji)">Walker, Martin</a>, The Cold War: A History (1995), britanska perspektiva</li> <li>Westad, Odd Arne (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/restlessempirech0000west">Restless Empire: China and the World Since 1750</a>. Basic Books. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-4650-2936-1" title="Posebno:Traži ISBN/0-4650-2936-1">0-4650-2936-1</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Restless+Empire%3A+China+and+the+World+Since+1750&rft.aulast=Westad&rft.aufirst=Odd+Arne&rft.au=Westad%2C%26%2332%3BOdd+Arne&rft.date=2012&rft.pub=Basic+Books&rft.isbn=0-4650-2936-1&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Frestlessempirech0000west&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Wettig, Gerhard (2008). Stalin and the Cold War in Europe. Rowman & Littlefield. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-7425-5542-9" title="Posebno:Traži ISBN/0-7425-5542-9">0-7425-5542-9</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Stalin+and+the+Cold+War+in+Europe&rft.aulast=Wettig&rft.aufirst=Gerhard&rft.au=Wettig%2C%26%2332%3BGerhard&rft.date=2008&rft.pub=Rowman+%26+Littlefield&rft.isbn=0-7425-5542-9&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Whitman, Alden (12. 9. 1971). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F30B1FF7355B137A93C0A81782D85F458785F9">Khrushchev's human dimensions brought him to power and to his downfall</a>. Pristupljeno 25. 9. 2009.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Khrushchev%27s+human+dimensions+brought+him+to+power+and+to+his+downfall&rft.aulast=Whitman&rft.aufirst=Alden&rft.au=Whitman%2C%26%2332%3BAlden&rft.date=12.+9.+1971&rft_id=http%3A%2F%2Fselect.nytimes.com%2Fgst%2Fabstract.html%3Fres%3DF30B1FF7355B137A93C0A81782D85F458785F9&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Wilson, James Graham (2014). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.cornellpress.cornell.edu/book/?GCOI=80140100037580">The Triumph of Improvisation: Gorbachev's Adaptability, Reagan's Engagement, and the End of the Cold War</a>. Ithaca: Cornell University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0801452295" title="Posebno:Traži ISBN/0801452295">0801452295</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Triumph+of+Improvisation%3A+Gorbachev%27s+Adaptability%2C+Reagan%27s+Engagement%2C+and+the+End+of+the+Cold+War&rft.aulast=Wilson%2C+James+Graham&rft.au=Wilson%2C+James+Graham&rft.date=2014&rft.place=Ithaca&rft.pub=Cornell+University+Press&rft.isbn=0801452295&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.cornellpress.cornell.edu%2Fbook%2F%3FGCOI%3D80140100037580&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Zubok, Vladislav; Pleshakov, Constantine (1996). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/insidekremlinsco00zubo">Inside the Kremlin's Cold War: From Stalin to Khrushchev</a>. Harvard University Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-674-45531-2" title="Posebno:Traži ISBN/0-674-45531-2">0-674-45531-2</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Inside+the+Kremlin%27s+Cold+War%3A+From+Stalin+to+Khrushchev&rft.aulast=Zubok&rft.aufirst=Vladislav&rft.au=Zubok%2C%26%2332%3BVladislav&rft.au=Pleshakov%2C+Constantine&rft.date=1996&rft.pub=Harvard+University+Press&rft.isbn=0-674-45531-2&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Finsidekremlinsco00zubo&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Zubok, Vladislav M., A Failed Empire: The Soviet Union in the Cold War from Stalin to Gorbachev (2008.)</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Historiografija_i_memoari">Historiografija i memoari</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=51" title="Uredi odjeljak Historiografija i memoari" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=51" title="Uredi kôd odjeljka Historiografija i memoari">uredi kod</a>]</div> <ul><li>Hopkins, Michael F. "Continuing Debate and New Approaches in Cold War History," Historical Journal, prosinac 2007., vol. 50, br. 4, str. 913–934,</li> <li>Isaac, Joel, and Duncan Bell (ur.) Uncertain Empire: American History and the Idea of the Cold War (2012)</li> <li>Johnston, Gordon. "Revisiting the cultural Cold War," Social History, kolovoz 2010., vol. 35, br. 3, str. 290–307</li> <li>Kirkendall, Andrew J. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://networks.h-net.org/system/files/contributed-files/e119.pdf">"Cold War Latin America: The State of the Field"</a>, H-Diplo Essay No. 119: An H-Diplo State of the Field Essay (studeni 2014.)</li> <li>Nuti, Leopoldo, et al., (ur.) Europe and the End of the Cold War: A Reappraisal (2012)</li> <li>Wiener, Jon. How We Forgot the Cold War: A Historical Journey across America (2012)</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Primarni_izvori">Primarni izvori</h3>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=52" title="Uredi odjeljak Primarni izvori" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=52" title="Uredi kôd odjeljka Primarni izvori">uredi kod</a>]</div> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Christopher_Andrew_(histori%C4%8Dar)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Christopher Andrew (historičar) (stranica ne postoji)">Andrew, Christopher</a>; <a href="/wiki/Vasilij_Mitrohin" title="Vasilij Mitrohin">Mitrohin, Vasilij</a> (2000). The Sword and the Shield: The Mitrokhin Archive and the Secret History of the KGB. Basic Books. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-585-41828-4" title="Posebno:Traži ISBN/0-585-41828-4">0-585-41828-4</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Sword+and+the+Shield%3A+The+Mitrokhin+Archive+and+the+Secret+History+of+the+KGB&rft.aulast=%5B%5BChristopher+Andrew+%28histori%C4%8Dar%29%7CAndrew%2C+Christopher%5D%5D&rft.au=%5B%5BChristopher+Andrew+%28histori%C4%8Dar%29%7CAndrew%2C+Christopher%5D%5D&rft.au=Mitrohin%2C+Vasilij&rft.date=2000&rft.pub=Basic+Books&rft.isbn=0-585-41828-4&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li>Cardona, Luis (2007). Cold War KFA. Routledge.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=Cold+War+KFA&rft.aulast=Cardona%2C+Luis&rft.au=Cardona%2C+Luis&rft.date=2007&rft.pub=Routledge&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Anatolij_Dobrinin&action=edit&redlink=1" class="new" title="Anatolij Dobrinin (stranica ne postoji)">Dobrinin, Anatolij</a> (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/inconfidencemosc0000dobr_d2k5">In Confidence: Moscow's Ambassador to Six Cold War Presidents</a>. University of Washington Press. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-295-98081-8" title="Posebno:Traži ISBN/0-295-98081-8">0-295-98081-8</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=In+Confidence%3A+Moscow%27s+Ambassador+to+Six+Cold+War+Presidents&rft.aulast=Dobrinin&rft.aufirst=Anatolij&rft.au=Dobrinin%2C%26%2332%3BAnatolij&rft.date=2001&rft.pub=University+of+Washington+Press&rft.isbn=0-295-98081-8&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Finconfidencemosc0000dobr_d2k5&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a href="/w/index.php?title=Jussi_Hanhim%C3%A4ki&action=edit&redlink=1" class="new" title="Jussi Hanhimäki (stranica ne postoji)">Hanhimäki, Jussi</a> i Odd Arne Westad (ur.) The Cold War: A History in Documents and Eyewitness Accounts (Oxford University Press, 2003). <a href="/wiki/ISBN" title="ISBN">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-19-927280-8" title="Posebno:Traži ISBN/0-19-927280-8">0-19-927280-8</a>.</li> <li><a href="/w/index.php?title=Richard_Sakwa&action=edit&redlink=1" class="new" title="Richard Sakwa (stranica ne postoji)">Sakwa, Richard</a> (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/risefallofsoviet0000sakw">The Rise and Fall of the Soviet Union, 1917–1991</a>. Routledge. <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" class="mw-redirect" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi_ISBN/0-415-12290-2" title="Posebno:Traži ISBN/0-415-12290-2">0-415-12290-2</a>.<span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=book&rft.btitle=The+Rise+and+Fall+of+the+Soviet+Union%2C+1917%E2%80%931991&rft.aulast=Sakwa%2C+Richard&rft.au=Sakwa%2C+Richard&rft.date=1999&rft.pub=Routledge&rft.isbn=0-415-12290-2&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Frisefallofsoviet0000sakw&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Hladni_rat"> </li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.jfklibrary.org/Events-and-Awards/Forums.aspx?f=2009">"Predsjedništvo u nuklearnom dobu"</a>, konferencija i forum na <a href="/w/index.php?title=Predsjednik%C4%8Dka_biblioteka_i_muzej_Johna_F._Kennedyja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Predsjednikčka biblioteka i muzej Johna F. Kennedyja (stranica ne postoji)">JFK Library</a>, Boston, 12. listopada 2009. Četiri panela: "Utrka u izradi bombe i odluka o njezinom korištenju", "Kubanska raketna kriza i prvi sporazum o zabrani nuklearnog testiranja", "Hladni rat i utrka u nuklearnom naoružanju" i "Nuklearno oružje, terorizam i predsjetništvo". (<a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130117035929/http://www.jfklibrary.org/Events-and-Awards/~/media/assets/Education%20and%20Public%20Programs/Forum%20Transcripts/Cold%20War%20and%20Nuclear%20Arms%20Race.pdf">transkript panela "Hladni rat i utrka u nuklearnom naoružanju"</a>)</li></ul> </div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Vanjske_veze">Vanjske veze</h2>[<a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&veaction=edit&section=53" title="Uredi odjeljak Vanjske veze" class="mw-editsection-visualeditor">uredi</a> | <a href="/w/index.php?title=Hladni_rat&action=edit&section=53" title="Uredi kôd odjeljka Vanjske veze">uredi kod</a>]</div> <div class="infobox sisterproject" style="width: 300px"> <div style="float: left;"><figure class="mw-halign-none" typeof="mw:File"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Cold_War" title="commons:Category:Cold War"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/15px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="15" height="20" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/23px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/30px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /></a><figcaption></figcaption></figure></div> <div style="margin-left: 20px;"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Cold_War" class="extiw" title="commons:Category:Cold War">Hladni rat</a> na <a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Glavna_stranica_-_%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" class="extiw" title="commons:Glavna stranica - Главна страница">Wikimedijinoj ostavi</a> </div> </div> <dl><dt>Arhivi</dt></dl> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20081222065026/http://www.cybertrn.demon.co.uk/">Arhiv materijala britanske civilne zaštite</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://repository.library.georgetown.edu/handle/10822/552679">Posthladnoratovska svjetska ekonomija</a> na projektu <a rel="nofollow" class="external text" href="http://repository.library.georgetown.edu/handle/10822/552494">Dean Peter Krogh Foreign Affairs Digital Archives</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.conelrad.com/">CONELRAD</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200729202943/http://www.conelrad.com/">Arhivirano</a> 2020-07-29 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.cbc.ca/archives/categories/war-conflict/cold-war/cold-war-culture-the-nuclear-fear-of-the-1950s-and-1960s/topic---cold-war-culture-the-nuclear-fear-of-the-1950s-and-1960s.html">CBC Digital Archives – Kultura Hladnog rata: Nuklearni strah 1950ih i 1960ih</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.wilsoncenter.org/program/cold-war-international-history-project">CWIHP</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080918203432/http://coldwarfiles.org/">The Cold War Files</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://eisenhower.archives.gov/research/online_documents/aerial_intelligence.html">Online dostupni dokumenti o zračnoj špijunaži tokom Hladnog rata, Predsjednička biblioteka Dwighta D. Eisenhowera</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://persuasivemaps.library.cornell.edu/browse-subject">Izabrati vrijednost "Communism & Cold War" za pregledavanje mapa u periodu 1933-1982 na projektu Persuasive Cartography, The PJ Mode Collection</a>, <a href="/w/index.php?title=Cornell_University_Library&action=edit&redlink=1" class="new" title="Cornell University Library (stranica ne postoji)">Cornell University Library</a></li></ul> <dl><dt>Bibliografije</dt></dl> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://alsos.wlu.edu/qsearch.aspx?browse=issues/Arms+Race">Anotirana bibliografija za utrku u naoružanju na projektu Alsos Digital Library</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20060203121815/http://alsos.wlu.edu/qsearch.aspx?browse=issues%2FArms+Race">Arhivirano</a> 2006-02-03 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a></li></ul> <dl><dt>Vijesti</dt></dl> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/themes/world_politics/cold_war/default.stm">Video i audio reportaže iz perioda Hladnog rata</a></li></ul> <dl><dt>Edukativni izvori</dt></dl> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080503183113/http://www.nps.gov/history/nr/twhp/wwwlps/lessons/128mimi/">Minuteman Missile National Historic Site: Protecting a Legacy of the Cold War, plan predavanja u sklopu projekta National Park Service Teaching with Historic Places (TwHP)</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www2.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/">Electronic Briefing Books</a> u Arhivi nacionalne sigurnosti, Univerzitet Georgea Washintgona</li></ul> <div class="navbox-styles nomobile"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41348688">.mw-parser-output .navbox{box-sizing:border-box;border:1px solid #a2a9b1;width:100%;clear:both;font-size:88%;text-align:center;padding:1px;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .navbox .navbox{margin-top:0}.mw-parser-output .navbox+.navbox,.mw-parser-output .navbox+.navbox-styles+.navbox{margin-top:-1px}.mw-parser-output .navbox-inner,.mw-parser-output .navbox-subgroup{width:100%}.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-title,.mw-parser-output .navbox-abovebelow{padding:0.25em 1em;line-height:1.5em;text-align:center}.mw-parser-output .navbox-group{white-space:nowrap;text-align:right}.mw-parser-output .navbox,.mw-parser-output .navbox-subgroup{background-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list{line-height:1.5em;border-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list-with-group{text-align:left;border-left-width:2px;border-left-style:solid}.mw-parser-output tr+tr>.navbox-abovebelow,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-group,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-image,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-list{border-top:2px solid #fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-title{background-color:#ccf}.mw-parser-output .navbox-abovebelow,.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-title{background-color:#ddf}.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-abovebelow{background-color:#e6e6ff}.mw-parser-output .navbox-even{background-color:#f7f7f7}.mw-parser-output .navbox-odd{background-color:transparent}.mw-parser-output .navbox .hlist td dl,.mw-parser-output .navbox .hlist td ol,.mw-parser-output .navbox .hlist td ul,.mw-parser-output .navbox td.hlist dl,.mw-parser-output .navbox td.hlist ol,.mw-parser-output .navbox td.hlist ul{padding:0.125em 0}.mw-parser-output .navbox .navbar{display:block;font-size:100%}.mw-parser-output .navbox-title .navbar{float:left;text-align:left;margin-right:0.5em}</style></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Hladni_rat" style="wide;padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2" style="background:#b0c4de;"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41556979">.mw-parser-output .hlist dl,.mw-parser-output .hlist ol,.mw-parser-output .hlist ul{margin:0;padding:0}.mw-parser-output .hlist dd,.mw-parser-output .hlist dt,.mw-parser-output .hlist li{margin:0;display:inline}.mw-parser-output .hlist.inline,.mw-parser-output .hlist.inline dl,.mw-parser-output .hlist.inline ol,.mw-parser-output .hlist.inline ul,.mw-parser-output .hlist dl dl,.mw-parser-output .hlist dl ol,.mw-parser-output .hlist dl ul,.mw-parser-output .hlist ol dl,.mw-parser-output .hlist ol ol,.mw-parser-output .hlist ol ul,.mw-parser-output .hlist ul dl,.mw-parser-output .hlist ul ol,.mw-parser-output .hlist ul ul{display:inline}.mw-parser-output .hlist .mw-empty-li{display:none}.mw-parser-output .hlist dt::after{content:": "}.mw-parser-output .hlist dd::after,.mw-parser-output .hlist li::after{content:" · ";font-weight:bold}.mw-parser-output .hlist dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li:last-child::after{content:none}.mw-parser-output .hlist dd dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li li:first-child::before{content:" (";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist dd dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li li:last-child::after{content:")";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist ol{counter-reset:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li{counter-increment:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li::before{content:" "counter(listitem)"\a0 "}.mw-parser-output .hlist dd ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li ol>li:first-child::before{content:" ("counter(listitem)"\a0 "}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41556873">.mw-parser-output .navbar{display:inline;font-size:88%;font-weight:normal}.mw-parser-output .navbar-collapse{float:left;text-align:left}.mw-parser-output .navbar-boxtext{word-spacing:0}.mw-parser-output .navbar ul{display:inline-block;white-space:nowrap;line-height:inherit}.mw-parser-output .navbar-brackets::before{margin-right:-0.125em;content:"[ "}.mw-parser-output .navbar-brackets::after{margin-left:-0.125em;content:" ]"}.mw-parser-output .navbar li{word-spacing:-0.125em}.mw-parser-output .navbar a>span,.mw-parser-output .navbar a>abbr{text-decoration:inherit}.mw-parser-output .navbar-mini abbr{font-variant:small-caps;border-bottom:none;text-decoration:none;cursor:inherit}.mw-parser-output .navbar-ct-full{font-size:114%;margin:0 7em}.mw-parser-output .navbar-ct-mini{font-size:114%;margin:0 4em}</style><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-prikaži"><a href="/wiki/%C5%A0ablon:Hladni_rat" title="Šablon:Hladni rat"><abbr title="Pogledajte šablon" style=";background:#b0c4de;;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">p</abbr></a></li><li class="nv-razgovor"><a href="/w/index.php?title=Razgovor_o_%C5%A1ablonu:Hladni_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Razgovor o šablonu:Hladni rat (stranica ne postoji)"><abbr title="Razgovarajte o šablonu" style=";background:#b0c4de;;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">r</abbr></a></li><li class="nv-uredi"><a class="external text" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0ablon:Hladni_rat&action=edit"><abbr title="Uredite šablon" style=";background:#b0c4de;;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">u</abbr></a></li></ul></div><div id="Hladni_rat" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a class="mw-selflink selflink">Hladni rat</a></div></th></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="2" style="background:#DCDCDC;"><div id="*_22x20px&#124;border_&#124;alt=Sjedinjene_Američke_Države&#124;link=Sjedinjene_Američke_Države_Sjedinjene_Države_*_22x20px&#124;border_&#124;alt=Sovjetski_Savez&#124;link=Sovjetski_Savez_Sovjetski_Savez&#95;_*_ANZUS_*_NATO_*_Pokret_nesvrstanih_*_SEATO_*_Varšavski_pakt"> <ul><li><a href="/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEave" title="Sjedinjene Američke Države"><img alt="Sjedinjene Američke Države" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/22px-Flag_of_the_United_States.svg.png" decoding="async" width="22" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/33px-Flag_of_the_United_States.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/44px-Flag_of_the_United_States.svg.png 2x" data-file-width="1235" data-file-height="650" /></a> <a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a></li> <li><a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez"><img alt="Sovjetski Savez" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Flag_of_the_Soviet_Union.svg/22px-Flag_of_the_Soviet_Union.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Flag_of_the_Soviet_Union.svg/33px-Flag_of_the_Soviet_Union.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Flag_of_the_Soviet_Union.svg/44px-Flag_of_the_Soviet_Union.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a></li></ul> <ul><li><a href="/wiki/ANZUS" title="ANZUS">ANZUS</a></li> <li><a href="/wiki/NATO" title="NATO">NATO</a></li> <li><a href="/wiki/Pokret_nesvrstanih" title="Pokret nesvrstanih">Pokret nesvrstanih</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=SEATO&action=edit&redlink=1" class="new" title="SEATO (stranica ne postoji)">SEATO</a></li> <li><a href="/wiki/Var%C5%A1avski_pakt" title="Varšavski pakt">Varšavski pakt</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#DCDCDC;">1940-e</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Hukbalahapova_pobuna&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hukbalahapova pobuna (stranica ne postoji)">Hukbalahapova pobuna</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Dekemvriana&action=edit&redlink=1" class="new" title="Dekemvriana (stranica ne postoji)">Dekemvriana</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Jaltska_konferencija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Jaltska konferencija (stranica ne postoji)">Jaltska konferencija</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Gerilski_rat_u_balti%C4%8Dkim_zemljama&action=edit&redlink=1" class="new" title="Gerilski rat u baltičkim zemljama (stranica ne postoji)">Gerilski rat u baltičkim zemljama</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%C5%A0umska_bra%C4%87a&action=edit&redlink=1" class="new" title="Šumska braća (stranica ne postoji)">Šumska braća</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Operacija_Priboj&action=edit&redlink=1" class="new" title="Operacija Priboj (stranica ne postoji)">Operacija Priboj</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Operacija_Jungle&action=edit&redlink=1" class="new" title="Operacija Jungle (stranica ne postoji)">Operacija Jungle</a></li> <li><a href="/wiki/Sovjetska_aneksija_balti%C4%8Dkih_dr%C5%BEava" class="mw-redirect" title="Sovjetska aneksija baltičkih država">Okupacija baltičkih država</a></li></ul></li> <li><a href="/w/index.php?title=Ukleti_vojnici&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ukleti vojnici (stranica ne postoji)">Ukleti vojnici</a></li> <li><a href="/wiki/Operacija_Unthinkable" class="mw-redirect" title="Operacija Unthinkable">Operacija Unthinkable</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Potsdamska_konferecnija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Potsdamska konferecnija (stranica ne postoji)">Potsdamska konferecnija</a></li> <li><a href="/wiki/Igor_Guzenko" title="Igor Guzenko">Afera Guzenko</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Rat_u_Vijetnamu_(1945%E2%80%931946)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rat u Vijetnamu (1945–1946) (stranica ne postoji)">Operacija Masterdom</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Operacija_Beleaguer&action=edit&redlink=1" class="new" title="Operacija Beleaguer (stranica ne postoji)">Operacija Beleaguer</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Operacija_Blacklist_Forty&action=edit&redlink=1" class="new" title="Operacija Blacklist Forty (stranica ne postoji)">Operacija Blacklist Forty</a></li> <li><a href="/wiki/Iranska_kriza_1946." title="Iranska kriza 1946.">Iranska kriza 1946.</a></li> <li><a href="/wiki/Gr%C4%8Dki_gra%C4%91anski_rat" title="Grčki građanski rat">Grčki građanski rat</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Incident_u_Krfskom_kanalu&action=edit&redlink=1" class="new" title="Incident u Krfskom kanalu (stranica ne postoji)">Incident u Krfskom kanalu</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Turska_kriza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Turska kriza (stranica ne postoji)">Turska kriza</a></li> <li>"<a href="/w/index.php?title=Govor_nade&action=edit&redlink=1" class="new" title="Govor nade (stranica ne postoji)">Govor nade</a>"</li> <li><a href="/wiki/Prvi_indokineski_rat" title="Prvi indokineski rat">Prvi indokineski rat</a></li> <li><a href="/wiki/Trumanova_doktrina" title="Trumanova doktrina">Trumanova doktrina</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Konferencija_o_azijskim_odnosima&action=edit&redlink=1" class="new" title="Konferencija o azijskim odnosima (stranica ne postoji)">Konferencija o azijskim odnosima</a></li> <li><a href="/wiki/Marshallov_plan" title="Marshallov plan">Marshallov plan</a></li> <li><a href="/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dki_pu%C4%8D_1948." title="Čehoslovački puč 1948.">Čehoslovački puč 1948.</a></li> <li><a href="/wiki/Raskol_Tito-Staljin" class="mw-redirect" title="Raskol Tito-Staljin">Raskol Tito-Staljin</a></li> <li><a href="/wiki/Berlinska_blokada" title="Berlinska blokada">Berlinska blokada</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Zapadna_izdaja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Zapadna izdaja (stranica ne postoji)">Zapadna izdaja</a></li> <li><a href="/wiki/%C5%BDeljezna_zavjesa" class="mw-redirect" title="Željezna zavjesa">Željezna zavjesa</a></li> <li><a href="/wiki/Isto%C4%8Dni_blok" title="Istočni blok">Istočni blok</a></li> <li><a href="/wiki/Zapadni_blok" title="Zapadni blok">Zapadni blok</a></li> <li><a href="/wiki/Kineski_gra%C4%91anski_rat" title="Kineski građanski rat">Kineski građanski rat (druga faza)</a></li> <li><a href="/wiki/Malajski_ustanak" title="Malajski ustanak">Malajski ustanak</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Albanska_subverzija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Albanska subverzija (stranica ne postoji)">Albanska subverzija</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#DCDCDC;">1950-e</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Babmu%C5%A1ka_zavjesa&action=edit&redlink=1" class="new" title="Babmuška zavjesa (stranica ne postoji)">Babmuška zavjesa</a></li> <li><a href="/wiki/Korejski_rat" title="Korejski rat">Korejski rat</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Iranski_pu%C4%8D_1953.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Iranski puč 1953. (stranica ne postoji)">Iranski puč 1953.</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Narodni_ustanak_u_Isto%C4%8Dnoj_njema%C4%8Dkoj&action=edit&redlink=1" class="new" title="Narodni ustanak u Istočnoj njemačkoj (stranica ne postoji)">Narodni ustanak u Istočnoj njemačkoj</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Gvatemalski_pu%C4%8D_1954.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Gvatemalski puč 1954. (stranica ne postoji)">Gvatemalski puč 1954.</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Podjela_Vijetnama&action=edit&redlink=1" class="new" title="Podjela Vijetnama (stranica ne postoji)">Podjela Vijetnama</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Formo%C5%A1ka_kriza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Formoška kriza (stranica ne postoji)">Formoška kriza</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%C5%BDenevski_sastanak_(1955.)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ženevski sastanak (1955.) (stranica ne postoji)">Ženevski sastanak (1955.)</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Poznanjski_jun&action=edit&redlink=1" class="new" title="Poznanjski jun (stranica ne postoji)">Poznanjski jun</a></li> <li><a href="/wiki/Ma%C4%91arska_revolucija_1956." class="mw-redirect" title="Mađarska revolucija 1956.">Mađarska revolucija 1956.</a></li> <li><a href="/wiki/Sueska_kriza" title="Sueska kriza">Sueska kriza</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Sirijska_kriza_1957.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sirijska kriza 1957. (stranica ne postoji)">Sirijska kriza 1957.</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Sputnjikova_kriza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sputnjikova kriza (stranica ne postoji)">Sputnjikova kriza</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Druga_tajvanska_kriza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Druga tajvanska kriza (stranica ne postoji)">Druga tajvanska kriza</a></li> <li><a href="/wiki/Kubanska_revolucija" title="Kubanska revolucija">Kubanska revolucija</a></li> <li><a href="/wiki/Kuhinjska_debata" title="Kuhinjska debata">Kuhinjska debata</a></li> <li><a href="/wiki/Bandun%C5%A1ka_konferencija" title="Bandunška konferencija">Bandunška konferencija</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Brickerov_amandman&action=edit&redlink=1" class="new" title="Brickerov amandman (stranica ne postoji)">Brickerov amandman</a></li> <li><a href="/wiki/Makartizam" title="Makartizam">Makartizam</a></li> <li><a href="/wiki/Operacija_Gladio" title="Operacija Gladio">Operacija Gladio</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Ira%C4%8Dki_pu%C4%8D_1958.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Irački puč 1958. (stranica ne postoji)">Irački puč 1958.</a></li> <li>"<a href="/w/index.php?title=Mi_%C4%87emo_vas_pokopati&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mi ćemo vas pokopati (stranica ne postoji)">Mi ćemo vas pokopati</a>"</li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#DCDCDC;">1960-e</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Kongoanska_kriza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kongoanska kriza (stranica ne postoji)">Kongoanska kriza</a></li> <li><a href="/wiki/Kinesko-sovjetski_raskol" title="Kinesko-sovjetski raskol">Kinesko-sovjetski raskol</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=U-2_incident_iz_1960.&action=edit&redlink=1" class="new" title="U-2 incident iz 1960. (stranica ne postoji)">U-2 incident iz 1960.</a></li> <li><a href="/wiki/Invazija_u_Zaljevu_svinja" title="Invazija u Zaljevu svinja">Invazija u Zaljevu svinja</a></li> <li><a href="/wiki/Dr%C5%BEavni_udar_u_Turskoj_1960." title="Državni udar u Turskoj 1960.">Državni udar u Turskoj 1960.</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Sovjetsko-albanski_raskol&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sovjetsko-albanski raskol (stranica ne postoji)">Sovjetsko-albanski raskol</a></li> <li><a href="/wiki/Berlinski_zid" title="Berlinski zid">Berlinski zid</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Portugalski_kolonijalni_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Portugalski kolonijalni rat (stranica ne postoji)">Portugalski kolonijalni rat</a> <ul><li><a href="/wiki/Angolski_rat_za_nezavisnost" title="Angolski rat za nezavisnost">Angolski rat za nezavisnost</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Rat_za_nezavisnost_Gvineje-Bisau&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rat za nezavisnost Gvineje-Bisau (stranica ne postoji)">Rat za nezavisnost Gvineje-Bisau</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Mozambikanski_rat_za_nezavisnost&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mozambikanski rat za nezavisnost (stranica ne postoji)">Mozambikanski rat za nezavisnost</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/Kubanska_raketna_kriza" title="Kubanska raketna kriza">Kubanska raketna kriza</a></li> <li><a href="/wiki/Kinesko-indijski_rat" title="Kinesko-indijski rat">Kinesko-indijski rat</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Komunisti%C4%8Dki_ustanak_u_Sarawaku&action=edit&redlink=1" class="new" title="Komunistički ustanak u Sarawaku (stranica ne postoji)">Komunistički ustanak u Sarawaku</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Ramadanska_revolucija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ramadanska revolucija (stranica ne postoji)">Ramadanska revolucija</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Sirijski_pu%C4%8D_1963.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sirijski puč 1963. (stranica ne postoji)">Sirijski puč 1963.</a></li> <li><a href="/wiki/Vijetnamski_rat" title="Vijetnamski rat">Vijetnamski rat</a></li> <li><a href="/wiki/Dr%C5%BEavni_udar_u_Brazilu_1964." title="Državni udar u Brazilu 1964.">Državni udar u Brazilu 1964.</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Dominikanski_gra%C4%91anski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Dominikanski građanski rat (stranica ne postoji)">Američka okupacija Dominikanske Republike</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Ju%C5%BEnoafri%C4%8Dki_grani%C4%8Dni_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Južnoafrički granični rat (stranica ne postoji)">Južnoafrički granični rat</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Tranzicija_prema_Novom_poretku&action=edit&redlink=1" class="new" title="Tranzicija prema Novom poretku (stranica ne postoji)">Tranzicija prema Novom poretku</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Domino_teorija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Domino teorija (stranica ne postoji)">Domino teorija</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Banko%C5%A1ka_deklaracija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bankoška deklaracija (stranica ne postoji)">Bankoška deklaracija</a></li> <li><a href="/wiki/Lao%C5%A1ki_gra%C4%91anski_rat" title="Laoški građanski rat">Laoški građanski rat</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Sirijski_pu%C4%8D_1966.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sirijski puč 1966. (stranica ne postoji)">Sirijski puč 1966.</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Argentinska_revolucija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Argentinska revolucija (stranica ne postoji)">Argentinska revolucija</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Sukon_u_korejskoj_demilitariziranoj_zoni_(1966%E2%80%931969)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sukon u korejskoj demilitariziranoj zoni (1966–1969) (stranica ne postoji)">Sukon u korejskoj demilitariziranoj zoni</a></li> <li><a href="/wiki/Diktatura_pukovnika" title="Diktatura pukovnika">Diktatura pukovnika</a></li> <li><a href="/wiki/USS_Pueblo_(AGER-2)" title="USS Pueblo (AGER-2)">Indicent s brodom USS Pueblo</a></li> <li><a href="/wiki/%C5%A0estodnevni_rat" title="Šestodnevni rat">Šestodnevni rat</a></li> <li><a href="/wiki/Rat_iscrpljivanja" title="Rat iscrpljivanja">Rat iscrpljivanja</a></li> <li><a href="/wiki/Kulturna_revolucija" title="Kulturna revolucija">Kulturna revolucija</a></li> <li><a href="/wiki/Pra%C5%A1ko_prolje%C4%87e" title="Praško proljeće">Praško proljeće</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Komunisti%C4%8Dki_ustanak_u_Maleziji_(1968%E2%80%931989)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Komunistički ustanak u Maleziji (1968–1989) (stranica ne postoji)">Komunistički ustanak u Maleziji</a></li> <li><a href="/wiki/Invazija_Var%C5%A1avskog_pakta_na_%C4%8Cehoslova%C4%8Dku" title="Invazija Varšavskog pakta na Čehoslovačku">Invazija Čehoslovačke</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Revolucija_17._jula&action=edit&redlink=1" class="new" title="Revolucija 17. jula (stranica ne postoji)">Revolucija 17. jula</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Gula%C5%A1_komunizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Gulaš komunizam (stranica ne postoji)">Gulaš komunizam</a></li> <li><a href="/wiki/Kinesko-sovjetski_grani%C4%8Dni_sukob" title="Kinesko-sovjetski granični sukob">Kinesko-sovjetski granični sukob</a></li> <li><a href="/wiki/Fudbalski_rat" title="Fudbalski rat">Fudbalski rat</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=PKP-BHB-PDPP_pobuna&action=edit&redlink=1" class="new" title="PKP-BHB-PDPP pobuna (stranica ne postoji)">PKP-BHB-PDPP pobuna</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Korektivni_potez&action=edit&redlink=1" class="new" title="Korektivni potez (stranica ne postoji)">Korektivni potez</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#DCDCDC;">1970-e</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/Detant" title="Detant">Detant</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Sporazum_o_ne%C5%A1irenju_nuklearnog_oru%C5%BEja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (stranica ne postoji)">Sporazum o neširenju nuklearnog oružja</a></li> <li><a href="/wiki/Crni_rujan_u_Jordanu" class="mw-redirect" title="Crni rujan u Jordanu">Crni rujan u Jordanu</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Korektivni_pokret_(Sirija)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Korektivni pokret (Sirija) (stranica ne postoji)">Korektivni pokret (Sirija)</a></li> <li><a href="/wiki/Kambod%C5%BEanski_gra%C4%91anski_rat" title="Kambodžanski građanski rat">Kambodžanski građanski rat</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Realpolitik&action=edit&redlink=1" class="new" title="Realpolitik (stranica ne postoji)">Realpolitik</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Ping-pong_diplomacija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ping-pong diplomacija (stranica ne postoji)">Ping-pong diplomacija</a></li> <li><a href="/wiki/Turski_vojni_memorandum_1971." class="mw-redirect" title="Turski vojni memorandum 1971.">Turski vojni memorandum 1971.</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Korektivna_revolucija_(Egipat)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Korektivna revolucija (Egipat) (stranica ne postoji)">Korektivna revolucija (Egipat)</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Berlinski_dogovor&action=edit&redlink=1" class="new" title="Berlinski dogovor (stranica ne postoji)">Berlinski dogovor</a></li> <li><a href="/wiki/Banglade%C5%A1ki_oslobodila%C4%8Dki_rat" title="Bangladeški oslobodilački rat">Bangladeški oslobodilački rat</a></li> <li><a href="/wiki/Nixonov_posjet_Kini_1972." title="Nixonov posjet Kini 1972.">Nixonov posjet Kini 1972.</a></li> <li><a href="/wiki/Ju%C5%BEni_Jemen" title="Južni Jemen">Granični sukob između Južnog i Sjevernog Jemena</a></li> <li><a href="/wiki/%C4%8Cileanski_pu%C4%8D_1973." class="mw-redirect" title="Čileanski puč 1973.">Čileanski puč 1973.</a></li> <li><a href="/wiki/Jomkipurski_rat" title="Jomkipurski rat">Jomkipurski rat</a></li> <li><a href="/wiki/Revolucija_karanfila" title="Revolucija karanfila">Revolucija karanfila</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Pregovori_o_ograni%C4%8Denju_strate%C5%A1kog_naoru%C5%BEanja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pregovori o ograničenju strateškog naoružanja (stranica ne postoji)">Pregovori o ograničenju strateškog naoružanja</a></li> <li><a href="/wiki/Rodezijski_gra%C4%91anski_rat" title="Rodezijski građanski rat">Rodezijski građanski rat</a></li> <li><a href="/wiki/Angolski_gra%C4%91anski_rat" title="Angolski građanski rat">Angolski građanski rat</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Mozambikanski_gra%C4%91anski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mozambikanski građanski rat (stranica ne postoji)">Mozambikanski građanski rat</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Ogadenski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ogadenski rat (stranica ne postoji)">Ogadenski rat</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Etiopski_gra%C4%91anski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Etiopski građanski rat (stranica ne postoji)">Etiopski građanski rat</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Libanonski_gra%C4%91anski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Libanonski građanski rat (stranica ne postoji)">Libanonski građanski rat</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Kinesko-albanski_raskol&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kinesko-albanski raskol (stranica ne postoji)">Kinesko-albanski raskol</a></li> <li><a href="/wiki/Kambod%C5%BEansko-vijetnamski_rat" title="Kambodžansko-vijetnamski rat">Kambodžansko-vijetnamski rat</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Kinesko-vijetnamski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kinesko-vijetnamski rat (stranica ne postoji)">Kinesko-vijetnamski rat</a></li> <li><a href="/wiki/Iranska_revolucija" title="Iranska revolucija">Iranska revolucija</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Operacija_C%C3%B3ndor&action=edit&redlink=1" class="new" title="Operacija Cóndor (stranica ne postoji)">Operacija Cóndor</a></li> <li><a href="/wiki/Prljavi_rat" title="Prljavi rat">Prljavi rat</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Korean_Air_Lines_let_902&action=edit&redlink=1" class="new" title="Korean Air Lines let 902 (stranica ne postoji)">Korean Air Lines let 902</a></li> <li><a href="/wiki/Saur_revolucija" title="Saur revolucija">Saur revolucija</a></li> <li><a href="/wiki/Pokret_New_Jewel" title="Pokret New Jewel">Pokret New Jewel</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Heratski_ustanak_1979.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Heratski ustanak 1979. (stranica ne postoji)">Heratski ustanak 1979.</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Sedam_dana_do_rijeke_Rajne&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sedam dana do rijeke Rajne (stranica ne postoji)">Sedam dana do rijeke Rajne</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Borba_protiv_politi%C4%8Dke_zlouporabe_psihijatrije_u_Sovjetskom_Savezu&action=edit&redlink=1" class="new" title="Borba protiv političke zlouporabe psihijatrije u Sovjetskom Savezu (stranica ne postoji)">Borba protiv političke zlouporabe psihijatrije u Sovjetskom Savezu</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#DCDCDC;">1980-e</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/Sovjetsko-afganistanski_rat" class="mw-redirect" title="Sovjetsko-afganistanski rat">Sovjetsko-afganistanski rat</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Bojkot_Olimpijade_1980.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bojkot Olimpijade 1980. (stranica ne postoji)">Bojkot Olimpijada 1980.</a> i <a href="/w/index.php?title=Bojkot_Olimpijade_1984.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bojkot Olimpijade 1984. (stranica ne postoji)">1984.</a></li> <li><a href="/wiki/Dr%C5%BEavni_udar_u_Turskoj_1980." title="Državni udar u Turskoj 1980.">Državni udar u Turskoj 1980.</a></li> <li><a href="/wiki/Invazija_Grenade" class="mw-redirect" title="Invazija Grenade">Invazija Grenade</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Incident_u_Crnom_moru_1986.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Incident u Crnom moru 1986. (stranica ne postoji)">Incident u Crnom moru 1986.</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Incident_s_progonom_u_Crnom_moru_1988.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Incident s progonom u Crnom moru 1988. (stranica ne postoji)">Incident s progonom u Crnom moru 1988.</a></li> <li><a href="/wiki/Solidarnost_(sindikat)" title="Solidarnost (sindikat)">Solidarnost</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Sovjetska_reakcija_na_Poljsku_krizu_(1980%E2%80%931981)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sovjetska reakcija na Poljsku krizu (1980–1981) (stranica ne postoji)">Sovjetska reakcija</a></li></ul></li> <li><a href="/w/index.php?title=Kontra%C5%A1i&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kontraši (stranica ne postoji)">Kontraši</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Srednjoameri%C4%8Dka_kriza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Srednjoamerička kriza (stranica ne postoji)">Srednjoamerička kriza</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=RYAN&action=edit&redlink=1" class="new" title="RYAN (stranica ne postoji)">RYAN</a></li> <li><a href="/wiki/Korean_Air_Lines_let_007" title="Korean Air Lines let 007">Korean Air Lines let 007</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Able_Archer_83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Able Archer 83 (stranica ne postoji)">Able Archer 83</a></li> <li><a href="/wiki/Strategijska_obrambena_inicijativa" class="mw-redirect" title="Strategijska obrambena inicijativa">Ratovi zvijezda</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%C5%BDuta_revolucija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Žuta revolucija (stranica ne postoji)">Žuta revolucija</a></li> <li><a href="/wiki/Rat_za_Nagorno-Karabah" class="mw-redirect" title="Rat za Nagorno-Karabah">Rat za Nagorno-Karabah</a></li> <li><a href="/wiki/Protesti_na_trgu_Tiananmen" title="Protesti na trgu Tiananmen">Protesti na trgu Tiananmen</a></li> <li><a href="/wiki/Berlinski_zid" title="Berlinski zid">Pad Berlinskog zida</a></li> <li><a href="/wiki/Jesen_naroda" class="mw-redirect" title="Jesen naroda">Jesen naroda</a></li> <li><a href="/wiki/Glasnost" title="Glasnost">Glasnost</a></li> <li><a href="/wiki/Perestrojka" title="Perestrojka">Perestrojka</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#DCDCDC;">1990-e</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Mongolska_revolucija_1990.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mongolska revolucija 1990. (stranica ne postoji)">Mongolska revolucija 1990.</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Unifikacija_Jemena&action=edit&redlink=1" class="new" title="Unifikacija Jemena (stranica ne postoji)">Unifikacija Jemena</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Pad_komunizma_u_Albaniji&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pad komunizma u Albaniji (stranica ne postoji)">Pad komunizma u Albaniji</a></li> <li><a href="/wiki/Raspad_Jugoslavije" title="Raspad Jugoslavije">Raspad Jugoslavije</a></li> <li><a href="/wiki/Raspad_Sovjetskog_Saveza" title="Raspad Sovjetskog Saveza">Raspad Sovjetskog Saveza</a></li> <li><a href="/wiki/Raspad_%C4%8Cehoslova%C4%8Dke" title="Raspad Čehoslovačke">Raspad Čehoslovačke</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#DCDCDC;"><a href="/wiki/Zamrznuti_sukob" title="Zamrznuti sukob">Zamrznuti sukobi</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Abhasko-gruzijski_sukob&action=edit&redlink=1" class="new" title="Abhasko-gruzijski sukob (stranica ne postoji)">Abhazija</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Politi%C4%8Dki_status_Tajvana&action=edit&redlink=1" class="new" title="Politički status Tajvana (stranica ne postoji)">Kina</a></li> <li><a href="/wiki/Podjela_Koreje" title="Podjela Koreje">Koreja</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Politi%C4%8Dki_status_Nagorno-Karabaha&action=edit&redlink=1" class="new" title="Politički status Nagorno-Karabaha (stranica ne postoji)">Nagorno-Karabah</a></li> <li><a href="/wiki/Gruzijsko-osetijski_sukob" title="Gruzijsko-osetijski sukob">Južna Osetija</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Transnistrijski_rat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Transnistrijski rat (stranica ne postoji)">Transnistrija</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Kinesko-indijski_grani%C4%8Dni_spor&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kinesko-indijski granični spor (stranica ne postoji)">Kinesko-indijski granični spor</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Spor_oko_Sjevernog_Bornea&action=edit&redlink=1" class="new" title="Spor oko Sjevernog Bornea (stranica ne postoji)">Spor oko Sjevernog Bornea</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#DCDCDC;">Vanjska politika</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/Trumanova_doktrina" title="Trumanova doktrina">Trumanova doktrina</a></li> <li><a href="/wiki/Marshallov_plan" title="Marshallov plan">Marshallov plan</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Zadr%C5%BEavanje&action=edit&redlink=1" class="new" title="Zadržavanje (stranica ne postoji)">Zadržavanje</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Eisenhowerova_doktrina&action=edit&redlink=1" class="new" title="Eisenhowerova doktrina (stranica ne postoji)">Eisenhowerova doktrina</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Domino_teorija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Domino teorija (stranica ne postoji)">Domino teorija</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Hallsteinova_doktrina&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hallsteinova doktrina (stranica ne postoji)">Hallsteinova doktrina</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Kennedyjeva_doktrina&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kennedyjeva doktrina (stranica ne postoji)">Kennedyjeva doktrina</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Mirna_koegzistencija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mirna koegzistencija (stranica ne postoji)">Mirna koegzistencija</a></li> <li><a href="/wiki/Ostpolitik" title="Ostpolitik">Ostpolitik</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Johnsonova_doktrina&action=edit&redlink=1" class="new" title="Johnsonova doktrina (stranica ne postoji)">Johnsonova doktrina</a></li> <li><a href="/wiki/Bre%C5%BEnjevljeva_doktrina" title="Brežnjevljeva doktrina">Brežnjevljeva doktrina</a></li> <li><a href="/wiki/Nixonova_doktrina" title="Nixonova doktrina">Nixonova doktrina</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Ulbrichtova_doktrina&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ulbrichtova doktrina (stranica ne postoji)">Ulbrichtova doktrina</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Carterova_doktrina&action=edit&redlink=1" class="new" title="Carterova doktrina (stranica ne postoji)">Carterova doktrina</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Reaganova_doktrina&action=edit&redlink=1" class="new" title="Reaganova doktrina (stranica ne postoji)">Reaganova doktrina</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Rollback&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rollback (stranica ne postoji)">Rollback</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Suverenitet_Portorika_tokom_Hladnog_rata&action=edit&redlink=1" class="new" title="Suverenitet Portorika tokom Hladnog rata (stranica ne postoji)">Suverenitet Portorika tokom Hladnog rata</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#DCDCDC;">Ideologije</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/Kapitalizam" title="Kapitalizam">Kapitalizam</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%C4%8Cika%C5%A1ka_%C5%A1kola_ekonomije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Čikaška škola ekonomije (stranica ne postoji)">Čikaška škola</a></li> <li><a href="/wiki/Kejnzijanizam" title="Kejnzijanizam">Kejnzijanizam</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Monetarizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Monetarizam (stranica ne postoji)">Monetarizam</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Neoklasi%C4%8Dna_ekonomija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Neoklasična ekonomija (stranica ne postoji)">Neoklasična ekonomija</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Reaganomija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Reaganomija (stranica ne postoji)">Reaganomija</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Ekonomija_ponude&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ekonomija ponude (stranica ne postoji)">Ekonomija ponude</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Thatcherizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Thatcherizam (stranica ne postoji)">Thatcherizam</a></li></ul></li></ul> <ul><li><a href="/wiki/Komunizam" title="Komunizam">Komunizam</a> <ul><li><a href="/wiki/Marksizam-lenjinizam" title="Marksizam-lenjinizam">Marksizam-lenjinizam</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Kastroizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kastroizam (stranica ne postoji)">Kastroizam</a></li> <li><a href="/wiki/Eurokomunizam" title="Eurokomunizam">Eurokomunizam</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Guevarizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Guevarizam (stranica ne postoji)">Guevarizam</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Hoxhaizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hoxhaizam (stranica ne postoji)">Hoxhaizam</a></li> <li><a href="/wiki/Juche" title="Juche">Juche</a></li> <li><a href="/wiki/Maoizam" title="Maoizam">Maoizam</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Naxalizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Naxalizam (stranica ne postoji)">Naxalizam</a></li> <li><a href="/wiki/Staljinizam" title="Staljinizam">Staljinizam</a></li> <li><a href="/wiki/Titoizam" title="Titoizam">Titoizam</a></li></ul></li></ul> <ul><li><a href="/wiki/Liberalna_demokracija" title="Liberalna demokracija">Liberalna demokracija</a></li> <li><a href="/wiki/Socijaldemokracija" class="mw-redirect" title="Socijaldemokracija">Socijaldemokracija</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#DCDCDC;">Organizacije</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/ASEAN" title="ASEAN">ASEAN</a></li> <li><a href="/wiki/CIA" title="CIA">CIA</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=EEC&action=edit&redlink=1" class="new" title="EEC (stranica ne postoji)">EEC</a></li> <li><a href="/wiki/KGB" title="KGB">KGB</a></li> <li><a href="/wiki/MI6" title="MI6">MI6</a></li> <li><a href="/wiki/Pokret_nesvrstanih" title="Pokret nesvrstanih">Pokret nesvrstanih</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=SAARC&action=edit&redlink=1" class="new" title="SAARC (stranica ne postoji)">SAARC</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Safari_klub&action=edit&redlink=1" class="new" title="Safari klub (stranica ne postoji)">Safari klub</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=SEV&action=edit&redlink=1" class="new" title="SEV (stranica ne postoji)">SEV</a></li> <li><a href="/wiki/Stasi" title="Stasi">Stasi</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#DCDCDC;">Propaganda</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Aktivne_mjere&action=edit&redlink=1" class="new" title="Aktivne mjere (stranica ne postoji)">Aktivne mjere</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Izvestia&action=edit&redlink=1" class="new" title="Izvestia (stranica ne postoji)">Izvestia</a></li> <li><a href="/wiki/Pravda_(novine)" title="Pravda (novine)">Pravda</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Kri%C5%BEarski_pohod_za_slobodu&action=edit&redlink=1" class="new" title="Križarski pohod za slobodu (stranica ne postoji)">Križarski pohod za slobodu</a></li> <li><a href="/wiki/Makartizam" title="Makartizam">Makartizam</a></li> <li><a href="/wiki/Radio_Slobodna_Evropa" title="Radio Slobodna Evropa">Radio Slobodna Europa/Radio Sloboda</a></li> <li>"<a href="/wiki/Crvena_panika" title="Crvena panika">Crvena panika</a>"</li> <li><a href="/w/index.php?title=TASS&action=edit&redlink=1" class="new" title="TASS (stranica ne postoji)">TASS</a></li> <li><a href="/wiki/Glas_Amerike" title="Glas Amerike">Glas Amerike</a></li> <li><a href="/wiki/Glas_Rusije" title="Glas Rusije">Glas Rusije</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#DCDCDC;">Utrke</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Utrka_u_naoru%C5%BEanju&action=edit&redlink=1" class="new" title="Utrka u naoružanju (stranica ne postoji)">Utrka u naoružanju</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Utrka_u_nuklearnom_naoru%C5%BEanju&action=edit&redlink=1" class="new" title="Utrka u nuklearnom naoružanju (stranica ne postoji)">Utrka u nuklearnom naoružanju</a></li> <li><a href="/wiki/Svemirska_utrka" class="mw-redirect" title="Svemirska utrka">Svemirska utrka</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#DCDCDC;">Vidi i</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Brinkmanship&action=edit&redlink=1" class="new" title="Brinkmanship (stranica ne postoji)">Brinkmanship</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Odnosi_NATO-a_i_Rusije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Odnosi NATO-a i Rusije (stranica ne postoji)">Odnosi NATO-a i Rusije</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Sovjetska_%C5%A1pijuna%C5%BEa_u_Sjedinjenim_Dr%C5%BEavama&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sovjetska špijunaža u Sjedinjenim Državama (stranica ne postoji)">Sovjetska špijunaža u Sjedinjenim Državama</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Ruska_%C5%A1pijuna%C5%BEa_u_Sjedinjenim_Dr%C5%BEavama&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ruska špijunaža u Sjedinjenim Državama (stranica ne postoji)">Ruska špijunaža u Sjedinjenim Državama</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Ameri%C4%8Dka_%C5%A1pijuna%C5%BEa_u_Sovjetskom_Savezu&action=edit&redlink=1" class="new" title="Američka špijunaža u Sovjetskom Savezu (stranica ne postoji)">Američka špijunaža u Sovjetskom Savezu</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Ameri%C4%8Dka_%C5%A1pijuna%C5%BEa_u_Rusiji&action=edit&redlink=1" class="new" title="Američka špijunaža u Rusiji (stranica ne postoji)">Američka špijunaža u Rusiji</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Odnosi_Sjedinjenih_Dr%C5%BEava_i_Sovjetskog_Saveza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Odnosi Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza (stranica ne postoji)">Odnosi Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Spisak_susreta_izme%C4%91u_Sjedinjenih_Dr%C5%BEava_i_Sovjetskog_Saveza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Spisak susreta između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza (stranica ne postoji)">Američko-sovjetski susreti</a></li> <li><a href="/wiki/Hladni_rat_II" class="mw-redirect" title="Hladni rat II">Hladni rat II</a></li></ul> </div></td></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="2" style="background:#DCDCDC;"><div> <ul><li><a href="/wiki/Kategorija:Hladni_rat" title="Kategorija:Hladni rat">Kategorija</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Kronologija_doga%C4%91aja_iz_Hladnoga_rata&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kronologija događaja iz Hladnoga rata (stranica ne postoji)">Kronologija</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Spisak_sukoba_povezanih_s_Hladnim_ratom&action=edit&redlink=1" class="new" title="Spisak sukoba povezanih s Hladnim ratom (stranica ne postoji)">Spisak sukoba</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles nomobile"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41348688"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Ličnosti_Hladnog_rata" style="padding:3px"><table class="nowraplinks mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2" style="text-align:center; background-color: #cdc;"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41556979"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41556873"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-prikaži"><a href="/wiki/%C5%A0ablon:Osobe_Hladnoga_rata" title="Šablon:Osobe Hladnoga rata"><abbr title="Pogledajte šablon" style=";text-align:center; background-color: #cdc;;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">p</abbr></a></li><li class="nv-razgovor"><a href="/wiki/Razgovor_o_%C5%A1ablonu:Osobe_Hladnoga_rata" title="Razgovor o šablonu:Osobe Hladnoga rata"><abbr title="Razgovarajte o šablonu" style=";text-align:center; background-color: #cdc;;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">r</abbr></a></li><li class="nv-uredi"><a class="external text" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0ablon:Osobe_Hladnoga_rata&action=edit"><abbr title="Uredite šablon" style=";text-align:center; background-color: #cdc;;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">u</abbr></a></li></ul></div><div id="Ličnosti_Hladnog_rata" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/Kategorija:Politi%C4%8Dari_Hladnog_rata" title="Kategorija:Političari Hladnog rata">Ličnosti Hladnog rata</a></div></th></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="2" style="background-color:#ded; text-align:center"><div id="Primarni_sudionici:_NATO_•_Varšavski_pakt_•_Pokret_nesvrstanih">Primarni sudionici: <a href="/wiki/NATO" title="NATO">NATO</a>  • <a href="/wiki/Var%C5%A1avski_pakt" title="Varšavski pakt">Varšavski pakt</a>  • <a href="/wiki/Pokret_nesvrstanih" title="Pokret nesvrstanih">Pokret nesvrstanih</a></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background-color: #ded; padding-left: 2em; padding-right: 2em; text-align:center;"><a href="/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEave" title="Sjedinjene Američke Države"><img alt="Sjedinjene Američke Države" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/22px-Flag_of_the_United_States.svg.png" decoding="async" width="22" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/33px-Flag_of_the_United_States.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/44px-Flag_of_the_United_States.svg.png 2x" data-file-width="1235" data-file-height="650" /></a> <a href="/wiki/Sjedinjene_Dr%C5%BEave" class="mw-redirect" title="Sjedinjene Države">Sjedinjene Države</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0;background-color:white;"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0em;padding-right:0em;background-color:#ded"><div style="padding:0em 0.75em;"><center> Primarni vođe</center></div></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0;background-color:white;"><div style="padding:0 0.25em"> <a href="/wiki/Franklin_Delano_Roosevelt" title="Franklin Delano Roosevelt">Franklin Delano Roosevelt</a> • <a href="/wiki/Harry_S._Truman" title="Harry S. Truman">Harry S. Truman</a> • <a href="/wiki/Dwight_David_Eisenhower" class="mw-redirect" title="Dwight David Eisenhower">Dwight Eisenhower</a> • <a href="/wiki/John_Fitzgerald_Kennedy" class="mw-redirect" title="John Fitzgerald Kennedy">John F. Kennedy</a> • <a href="/wiki/Lyndon_Baines_Johnson" class="mw-redirect" title="Lyndon Baines Johnson">Lyndon B. Johnson</a> • <a href="/wiki/Richard_Nixon" title="Richard Nixon">Richard Nixon</a> • <a href="/wiki/Gerald_Ford" title="Gerald Ford">Gerald Ford</a> • <a href="/wiki/Jimmy_Carter" title="Jimmy Carter">Jimmy Carter</a> • <a href="/wiki/Ronald_Reagan" title="Ronald Reagan">Ronald Reagan</a> • <a href="/wiki/George_Herbert_Walker_Bush" class="mw-redirect" title="George Herbert Walker Bush">George H. W. Bush</a> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0em;padding-right:0em;background-color:#ded"><div style="padding:0em 0.75em;"><center>Ostali</center></div></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0;background-color:#eee;"><div style="padding:0 0.25em"> <a href="/wiki/Henry_Kissinger" title="Henry Kissinger">Henry Kissinger</a> • <a href="/wiki/George_Marshall" title="George Marshall">George Marshall</a> • <a href="/wiki/Robert_F._Kennedy" title="Robert F. Kennedy">Robert F. Kennedy</a> • <a href="/wiki/Martin_Luther_King" class="mw-redirect" title="Martin Luther King">Martin Luther King</a> • <a href="/wiki/Anna_Eleanor_Roosevelt" class="mw-redirect" title="Anna Eleanor Roosevelt">Anna Eleanor Roosevelt</a> • <a href="/wiki/Joseph_McCarthy" title="Joseph McCarthy">Joseph McCarthy</a> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background-color: #ded; padding-left: 2em; padding-right: 2em; text-align:center;"><a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez"><img alt="Sovjetski Savez" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Flag_of_the_Soviet_Union.svg/22px-Flag_of_the_Soviet_Union.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Flag_of_the_Soviet_Union.svg/33px-Flag_of_the_Soviet_Union.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Flag_of_the_Soviet_Union.svg/44px-Flag_of_the_Soviet_Union.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetski Savez</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0;background-color:#eee;"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0em;padding-right:0em;background-color:#ded"><div style="padding:0em 0.75em;"><center> Primarni vođe</center></div></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0;background-color:white;"><div style="padding:0 0.25em"> <a href="/wiki/Josif_Staljin" title="Josif Staljin">Josif Staljin</a> • <a href="/wiki/Georgij_Maljenkov" title="Georgij Maljenkov">Georgij Maljenkov</a> • <a href="/wiki/Nikita_Hru%C5%A1%C4%8Dov" title="Nikita Hruščov">Nikita Hruščov</a> • <a href="/wiki/Leonid_Bre%C5%BEnjev" title="Leonid Brežnjev">Leonid Brežnjev</a> • <a href="/wiki/Jurij_Andropov" title="Jurij Andropov">Jurij Andropov</a> • <a href="/wiki/Konstantin_%C4%8Cernjenko" title="Konstantin Černjenko">Konstantin Černjenko</a> • <a href="/wiki/Mihail_Gorba%C4%8Dov" title="Mihail Gorbačov">Mihail Gorbačov</a> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;padding-left:0em;padding-right:0em;background-color:#ded"><div style="padding:0em 0.75em;"><center>Ostali</center></div></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0;background-color:#eee;"><div style="padding:0 0.25em"> <a href="/wiki/Vja%C4%8Deslav_Molotov" title="Vjačeslav Molotov">Vjačeslav Molotov</a> • <a href="/wiki/Igor_Guzenko" title="Igor Guzenko">Igor Guzenko</a> • <a href="/wiki/Andrej_Gromijko" class="mw-redirect" title="Andrej Gromijko">Andrej Gromijko</a> • <a href="/wiki/Boris_Jeljcin" title="Boris Jeljcin">Boris Jeljcin</a> • <a href="/wiki/Vasilij_Kuznjecov" title="Vasilij Kuznjecov">Vasilij Kuznjecov</a> • <a href="/wiki/Mihail_Suslov" title="Mihail Suslov">Mihail Suslov</a> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background-color: #ded; padding-left: 2em; padding-right: 2em; text-align:center;">Evropa</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0;background-color:white;"><div style="padding:0 0.25em"> <a href="/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvo" title="Ujedinjeno Kraljevstvo"><img alt="Ujedinjeno Kraljevstvo" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/22px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/33px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/44px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Winston_Churchill" title="Winston Churchill">Winston Churchill</a> • <a href="/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvo" title="Ujedinjeno Kraljevstvo"><img alt="Ujedinjeno Kraljevstvo" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/22px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/33px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/44px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Clement_Attlee" title="Clement Attlee">Clement Attlee</a> • <a href="/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvo" title="Ujedinjeno Kraljevstvo"><img alt="Ujedinjeno Kraljevstvo" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/22px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/33px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/44px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Anthony_Eden" title="Anthony Eden">Anthony Eden</a> • <a href="/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvo" title="Ujedinjeno Kraljevstvo"><img alt="Ujedinjeno Kraljevstvo" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/22px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/33px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/44px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Harold_Macmillan" title="Harold Macmillan">Harold Macmillan</a> • <a href="/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvo" title="Ujedinjeno Kraljevstvo"><img alt="Ujedinjeno Kraljevstvo" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/22px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/33px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/44px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Harold_Wilson" title="Harold Wilson">Harold Wilson</a> • <a href="/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvo" title="Ujedinjeno Kraljevstvo"><img alt="Ujedinjeno Kraljevstvo" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/22px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/33px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg/44px-Flag_of_the_United_Kingdom_%283-5%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Margaret_Thatcher" title="Margaret Thatcher">Margaret Thatcher</a> • <a href="/wiki/Francuska" title="Francuska"><img alt="Francuska" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/22px-Flag_of_France.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/33px-Flag_of_France.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/44px-Flag_of_France.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Charles_de_Gaulle" title="Charles de Gaulle">Charles de Gaulle</a> • <a href="/wiki/Francuska" title="Francuska"><img alt="Francuska" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/22px-Flag_of_France.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/33px-Flag_of_France.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/44px-Flag_of_France.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Georges_Pompidou" title="Georges Pompidou">Georges Pompidou</a> • <a href="/wiki/Francuska" title="Francuska"><img alt="Francuska" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/22px-Flag_of_France.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/33px-Flag_of_France.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/44px-Flag_of_France.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Fran%C3%A7ois_Mitterrand" title="François Mitterrand">François Mitterrand</a> • <a href="/wiki/Francuska" title="Francuska"><img alt="Francuska" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/22px-Flag_of_France.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/33px-Flag_of_France.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/44px-Flag_of_France.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Robert_Schuman" title="Robert Schuman">Robert Schuman</a> • <a href="/wiki/Francuska" title="Francuska"><img alt="Francuska" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/22px-Flag_of_France.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/33px-Flag_of_France.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/44px-Flag_of_France.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Jean_Monnet" title="Jean Monnet">Jean Monnet</a> • <a href="/wiki/Njema%C4%8Dka" title="Njemačka"><img alt="Njemačka" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/22px-Flag_of_Germany.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/33px-Flag_of_Germany.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/44px-Flag_of_Germany.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Konrad_Adenauer" title="Konrad Adenauer">Konrad Adenauer</a> • <a href="/wiki/Njema%C4%8Dka" title="Njemačka"><img alt="Njemačka" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/22px-Flag_of_Germany.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/33px-Flag_of_Germany.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/44px-Flag_of_Germany.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Willy_Brandt" title="Willy Brandt">Willy Brandt</a> • <a href="/wiki/Njema%C4%8Dka" title="Njemačka"><img alt="Njemačka" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/22px-Flag_of_Germany.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/33px-Flag_of_Germany.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/44px-Flag_of_Germany.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Helmut_Kohl" title="Helmut Kohl">Helmut Kohl</a> • <a href="/wiki/Italija" title="Italija"><img alt="Italija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/22px-Flag_of_Italy.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/33px-Flag_of_Italy.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/44px-Flag_of_Italy.svg.png 2x" data-file-width="1500" data-file-height="1000" /></a> <a href="/wiki/Alcide_De_Gasperi" title="Alcide De Gasperi">Alcide De Gasperi</a> • <a href="/wiki/Italija" title="Italija"><img alt="Italija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/22px-Flag_of_Italy.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/33px-Flag_of_Italy.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/44px-Flag_of_Italy.svg.png 2x" data-file-width="1500" data-file-height="1000" /></a> <a href="/wiki/Aldo_Moro" title="Aldo Moro">Aldo Moro</a> • <a href="/wiki/Italija" title="Italija"><img alt="Italija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/22px-Flag_of_Italy.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/33px-Flag_of_Italy.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/44px-Flag_of_Italy.svg.png 2x" data-file-width="1500" data-file-height="1000" /></a> <a href="/wiki/Giovanni_Leone" title="Giovanni Leone">Giovanni Leone</a> • <a href="/wiki/Italija" title="Italija"><img alt="Italija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/22px-Flag_of_Italy.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/33px-Flag_of_Italy.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/44px-Flag_of_Italy.svg.png 2x" data-file-width="1500" data-file-height="1000" /></a> <a href="/wiki/Giulio_Andreotti" title="Giulio Andreotti">Giulio Andreotti</a> • <a href="/wiki/Italija" title="Italija"><img alt="Italija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/22px-Flag_of_Italy.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/33px-Flag_of_Italy.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/44px-Flag_of_Italy.svg.png 2x" data-file-width="1500" data-file-height="1000" /></a> <a href="/wiki/Sandro_Pertini" title="Sandro Pertini">Sandro Pertini</a> • <a href="/wiki/Irska" title="Irska"><img alt="Irska" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/Flag_of_Ireland.svg/22px-Flag_of_Ireland.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/Flag_of_Ireland.svg/33px-Flag_of_Ireland.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/Flag_of_Ireland.svg/44px-Flag_of_Ireland.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/%C3%89amon_de_Valera" title="Éamon de Valera">Éamon de Valera</a> • <a href="/wiki/Irska" title="Irska"><img alt="Irska" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/Flag_of_Ireland.svg/22px-Flag_of_Ireland.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/Flag_of_Ireland.svg/33px-Flag_of_Ireland.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/Flag_of_Ireland.svg/44px-Flag_of_Ireland.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Se%C3%A1n_MacBride" title="Seán MacBride">Seán MacBride</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Spain_(1945%E2%80%931977).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/33/Flag_of_Spain_%281945%E2%80%931977%29.svg/22px-Flag_of_Spain_%281945%E2%80%931977%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/33/Flag_of_Spain_%281945%E2%80%931977%29.svg/33px-Flag_of_Spain_%281945%E2%80%931977%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/33/Flag_of_Spain_%281945%E2%80%931977%29.svg/44px-Flag_of_Spain_%281945%E2%80%931977%29.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Francisco_Franco" title="Francisco Franco">Francisco Franco</a> • <a href="/wiki/Portugal" title="Portugal"><img alt="Portugal" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5c/Flag_of_Portugal.svg/22px-Flag_of_Portugal.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5c/Flag_of_Portugal.svg/33px-Flag_of_Portugal.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5c/Flag_of_Portugal.svg/44px-Flag_of_Portugal.svg.png 2x" data-file-width="600" data-file-height="400" /></a> <a href="/wiki/Ant%C3%B3nio_de_Oliveira_Salazar" title="António de Oliveira Salazar">António de Oliveira Salazar</a> • <a href="/wiki/%C5%A0vedska" title="Švedska"><img alt="Švedska" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Flag_of_Sweden.svg/22px-Flag_of_Sweden.svg.png" decoding="async" width="22" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Flag_of_Sweden.svg/33px-Flag_of_Sweden.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Flag_of_Sweden.svg/44px-Flag_of_Sweden.svg.png 2x" data-file-width="1600" data-file-height="1000" /></a> <a href="/wiki/Dag_Hammarskj%C3%B6ld" title="Dag Hammarskjöld">Dag Hammarskjöld</a> • <a href="/wiki/%C5%A0vedska" title="Švedska"><img alt="Švedska" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Flag_of_Sweden.svg/22px-Flag_of_Sweden.svg.png" decoding="async" width="22" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Flag_of_Sweden.svg/33px-Flag_of_Sweden.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Flag_of_Sweden.svg/44px-Flag_of_Sweden.svg.png 2x" data-file-width="1600" data-file-height="1000" /></a> <a href="/wiki/Olof_Palme" title="Olof Palme">Olof Palme</a> • <a href="/wiki/Norve%C5%A1ka" title="Norveška"><img alt="Norveška" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Flag_of_Norway.svg/22px-Flag_of_Norway.svg.png" decoding="async" width="22" height="16" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Flag_of_Norway.svg/33px-Flag_of_Norway.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Flag_of_Norway.svg/44px-Flag_of_Norway.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="372" /></a> <a href="/w/index.php?title=Trygve_Lie&action=edit&redlink=1" class="new" title="Trygve Lie (stranica ne postoji)">Trygve Lie</a> • <a href="/wiki/Belgija" title="Belgija"><img alt="Belgija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/Flag_of_Belgium_%28civil%29.svg/22px-Flag_of_Belgium_%28civil%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/Flag_of_Belgium_%28civil%29.svg/33px-Flag_of_Belgium_%28civil%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/Flag_of_Belgium_%28civil%29.svg/44px-Flag_of_Belgium_%28civil%29.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Paul-Henri_Spaak" title="Paul-Henri Spaak">Paul-Henri Spaak</a> • <a href="/wiki/Austrija" title="Austrija"><img alt="Austrija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_Austria.svg/22px-Flag_of_Austria.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_Austria.svg/33px-Flag_of_Austria.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_Austria.svg/44px-Flag_of_Austria.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Kurt_Waldheim" title="Kurt Waldheim">Kurt Waldheim</a> • <a href="/wiki/Vatikan" title="Vatikan"><img alt="Vatikan" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg/20px-Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg.png" decoding="async" width="20" height="20" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg/30px-Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg/40px-Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="1000" /></a> <a href="/wiki/Ivan_XXIII." title="Ivan XXIII.">Ivan XXIII.</a> • <a href="/wiki/Vatikan" title="Vatikan"><img alt="Vatikan" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg/20px-Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg.png" decoding="async" width="20" height="20" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg/30px-Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg/40px-Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="1000" /></a> <a href="/wiki/Pavao_VI." class="mw-redirect" title="Pavao VI.">Pavao VI.</a> • <a href="/wiki/Vatikan" title="Vatikan"><img alt="Vatikan" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg/20px-Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg.png" decoding="async" width="20" height="20" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg/30px-Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg/40px-Flag_of_Vatican_City_%282023%E2%80%93present%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="1000" /></a> <a href="/wiki/Ivan_Pavao_II." title="Ivan Pavao II.">Ivan Pavao II.</a> <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Federativna_Republika_Jugoslavija" title="Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija"><img alt="Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg/22px-Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg/33px-Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg/44px-Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="500" /></a> <a href="/wiki/Josip_Broz_Tito" title="Josip Broz Tito">Josip Broz Tito</a> • <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Federativna_Republika_Jugoslavija" title="Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija"><img alt="Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg/22px-Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg/33px-Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg/44px-Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="500" /></a> <a href="/wiki/Vladimir_Bakari%C4%87" title="Vladimir Bakarić">Vladimir Bakarić</a> • <a href="/wiki/Socijalisti%C4%8Dka_Federativna_Republika_Jugoslavija" title="Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija"><img alt="Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg/22px-Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg/33px-Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg/44px-Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="500" /></a> <a href="/wiki/Edvard_Kardelj" title="Edvard Kardelj">Edvard Kardelj</a> • <a href="/wiki/Isto%C4%8Dna_Njema%C4%8Dka" title="Istočna Njemačka"><img alt="Istočna Njemačka" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Flag_of_East_Germany.svg/22px-Flag_of_East_Germany.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Flag_of_East_Germany.svg/33px-Flag_of_East_Germany.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Flag_of_East_Germany.svg/44px-Flag_of_East_Germany.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Walter_Ulbricht" title="Walter Ulbricht">Walter Ulbricht</a> • <a href="/wiki/Isto%C4%8Dna_Njema%C4%8Dka" title="Istočna Njemačka"><img alt="Istočna Njemačka" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Flag_of_East_Germany.svg/22px-Flag_of_East_Germany.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Flag_of_East_Germany.svg/33px-Flag_of_East_Germany.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Flag_of_East_Germany.svg/44px-Flag_of_East_Germany.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Erich_Honecker" title="Erich Honecker">Erich Honecker</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Bulgaria_(1948%E2%80%931967).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/04/Flag_of_Bulgaria_%281948%E2%80%931967%29.svg/22px-Flag_of_Bulgaria_%281948%E2%80%931967%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/04/Flag_of_Bulgaria_%281948%E2%80%931967%29.svg/33px-Flag_of_Bulgaria_%281948%E2%80%931967%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/04/Flag_of_Bulgaria_%281948%E2%80%931967%29.svg/44px-Flag_of_Bulgaria_%281948%E2%80%931967%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=Todor_%C5%BDivkov&action=edit&redlink=1" class="new" title="Todor Živkov (stranica ne postoji)">Todor Živkov</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Hungary_(1956_revolution).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Flag_of_Hungary_%281956_revolution%29.svg/22px-Flag_of_Hungary_%281956_revolution%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Flag_of_Hungary_%281956_revolution%29.svg/33px-Flag_of_Hungary_%281956_revolution%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Flag_of_Hungary_%281956_revolution%29.svg/44px-Flag_of_Hungary_%281956_revolution%29.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Imre_Nagy" title="Imre Nagy">Imre Nagy</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Hungary_(1949-1956).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg/22px-Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg/33px-Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg/44px-Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=J%C3%A1nos_K%C3%A1d%C3%A1r&action=edit&redlink=1" class="new" title="János Kádár (stranica ne postoji)">János Kádár</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Hungary_(1949-1956).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg/22px-Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg/33px-Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg/44px-Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/M%C3%A1ty%C3%A1s_R%C3%A1kosi" title="Mátyás Rákosi">Mátyás Rákosi</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Hungary_(1949-1956).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg/22px-Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg/33px-Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg/44px-Flag_of_Hungary_%281949-1956%29.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=Mikl%C3%B3s_N%C3%A9meth&action=edit&redlink=1" class="new" title="Miklós Németh (stranica ne postoji)">Miklós Németh</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Romania_(1965%E2%80%931989).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_Romania_%281965%E2%80%931989%29.svg/22px-Flag_of_Romania_%281965%E2%80%931989%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_Romania_%281965%E2%80%931989%29.svg/33px-Flag_of_Romania_%281965%E2%80%931989%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_Romania_%281965%E2%80%931989%29.svg/44px-Flag_of_Romania_%281965%E2%80%931989%29.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Nicolae_Ceau%C5%9Fescu" class="mw-redirect" title="Nicolae Ceauşescu">Nicolae Ceauşescu</a> • <a href="/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dka" title="Čehoslovačka"><img alt="Čehoslovačka" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_the_Czech_Republic.svg/22px-Flag_of_the_Czech_Republic.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_the_Czech_Republic.svg/33px-Flag_of_the_Czech_Republic.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_the_Czech_Republic.svg/44px-Flag_of_the_Czech_Republic.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Aleksandar_Dub%C4%8Dek" class="mw-redirect" title="Aleksandar Dubček">Aleksandar Dubček</a> • <a href="/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dka" title="Čehoslovačka"><img alt="Čehoslovačka" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_the_Czech_Republic.svg/22px-Flag_of_the_Czech_Republic.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_the_Czech_Republic.svg/33px-Flag_of_the_Czech_Republic.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_the_Czech_Republic.svg/44px-Flag_of_the_Czech_Republic.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Gust%C3%A1v_Hus%C3%A1k" title="Gustáv Husák">Gustáv Husák</a> • <a href="/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dka" title="Čehoslovačka"><img alt="Čehoslovačka" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_the_Czech_Republic.svg/22px-Flag_of_the_Czech_Republic.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_the_Czech_Republic.svg/33px-Flag_of_the_Czech_Republic.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_the_Czech_Republic.svg/44px-Flag_of_the_Czech_Republic.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/V%C3%A1clav_Havel" title="Václav Havel">Václav Havel</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Albania_(1946%E2%80%931992).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/Flag_of_Albania_%281946%E2%80%931992%29.svg/22px-Flag_of_Albania_%281946%E2%80%931992%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="16" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/Flag_of_Albania_%281946%E2%80%931992%29.svg/33px-Flag_of_Albania_%281946%E2%80%931992%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/Flag_of_Albania_%281946%E2%80%931992%29.svg/44px-Flag_of_Albania_%281946%E2%80%931992%29.svg.png 2x" data-file-width="980" data-file-height="700" /></a> <a href="/wiki/Enver_Hoxha" title="Enver Hoxha">Enver Hoxha</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Poland_(with_coat_of_arms,_1955-1980).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg/22px-Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg/33px-Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg/44px-Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg.png 2x" data-file-width="1280" data-file-height="800" /></a> <a href="/wiki/Lech_Wa%C5%82%C4%99sa" title="Lech Wałęsa">Lech Wałęsa</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Poland_(with_coat_of_arms,_1955-1980).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg/22px-Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg/33px-Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg/44px-Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg.png 2x" data-file-width="1280" data-file-height="800" /></a> <a href="/wiki/Boles%C5%82aw_Bierut" title="Bolesław Bierut">Bolesław Bierut</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Poland_(with_coat_of_arms,_1955-1980).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg/22px-Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg/33px-Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg/44px-Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg.png 2x" data-file-width="1280" data-file-height="800" /></a> <a href="/wiki/W%C5%82adys%C5%82aw_Gomu%C5%82ka" title="Władysław Gomułka">Władysław Gomułka</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Poland_(with_coat_of_arms,_1955-1980).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg/22px-Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg/33px-Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg/44px-Flag_of_Poland_%28with_coat_of_arms%2C_1955-1980%29.svg.png 2x" data-file-width="1280" data-file-height="800" /></a> <a href="/wiki/Wojciech_Jaruzelski" title="Wojciech Jaruzelski">Wojciech Jaruzelski</a> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background-color: #ded; padding-left: 2em; padding-right: 2em; text-align:center;">Azija</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0;background-color:#eee;"><div style="padding:0 0.25em"> <a href="/wiki/Narodna_Republika_Kina" title="Narodna Republika Kina"><img alt="Narodna Republika Kina" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/22px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/33px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/44px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Mao_Zedong" class="mw-redirect" title="Mao Zedong">Mao Zedong</a> • <a href="/wiki/Narodna_Republika_Kina" title="Narodna Republika Kina"><img alt="Narodna Republika Kina" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/22px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/33px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/44px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Zhou_Enlai" title="Zhou Enlai">Zhou Enlai</a>  • <a href="/wiki/Narodna_Republika_Kina" title="Narodna Republika Kina"><img alt="Narodna Republika Kina" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/22px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/33px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/44px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Deng_Xiaoping" title="Deng Xiaoping">Deng Xiaoping</a> • <a href="/wiki/Sjeverna_Koreja" title="Sjeverna Koreja"><img alt="Sjeverna Koreja" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/51/Flag_of_North_Korea.svg/22px-Flag_of_North_Korea.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/51/Flag_of_North_Korea.svg/33px-Flag_of_North_Korea.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/51/Flag_of_North_Korea.svg/44px-Flag_of_North_Korea.svg.png 2x" data-file-width="1600" data-file-height="800" /></a> <a href="/wiki/Kim_Il-sung" title="Kim Il-sung">Kim Il-sung</a> • <a href="/wiki/Datoteka:FNL_Flag.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/FNL_Flag.svg/22px-FNL_Flag.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/FNL_Flag.svg/33px-FNL_Flag.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/FNL_Flag.svg/44px-FNL_Flag.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/H%E1%BB%93_Ch%C3%AD_Minh" title="Hồ Chí Minh">Hồ Chí Minh</a> • <a href="/wiki/Vijetnam" title="Vijetnam"><img alt="Vijetnam" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Vietnam.svg/22px-Flag_of_Vietnam.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Vietnam.svg/33px-Flag_of_Vietnam.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Vietnam.svg/44px-Flag_of_Vietnam.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/V%C3%B5_Nguy%C3%AAn_Gi%C3%A1p" title="Võ Nguyên Giáp">Võ Nguyên Giáp</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Democratic_Kampuchea.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Flag_of_Democratic_Kampuchea.svg/22px-Flag_of_Democratic_Kampuchea.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Flag_of_Democratic_Kampuchea.svg/33px-Flag_of_Democratic_Kampuchea.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Flag_of_Democratic_Kampuchea.svg/44px-Flag_of_Democratic_Kampuchea.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Pol_Pot" title="Pol Pot">Pol Pot</a> <a href="/wiki/Indija" title="Indija"><img alt="Indija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/22px-Flag_of_India.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/33px-Flag_of_India.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/44px-Flag_of_India.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/D%C5%BEavaharlal_Nehru" title="Džavaharlal Nehru">Džavaharlal Nehru</a> • <a href="/wiki/Indija" title="Indija"><img alt="Indija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/22px-Flag_of_India.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/33px-Flag_of_India.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/44px-Flag_of_India.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Indira_Gandhi" title="Indira Gandhi">Indira Gandhi</a> • <a href="/wiki/Indija" title="Indija"><img alt="Indija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/22px-Flag_of_India.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/33px-Flag_of_India.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/44px-Flag_of_India.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Rad%C5%BEiv_Gandhi" title="Radživ Gandhi">Radživ Gandhi</a> • <a href="/wiki/Indonezija" title="Indonezija"><img alt="Indonezija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/22px-Flag_of_Indonesia.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/33px-Flag_of_Indonesia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/44px-Flag_of_Indonesia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Sukarno" title="Sukarno">Sukarno</a> • <a href="/wiki/Indonezija" title="Indonezija"><img alt="Indonezija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/22px-Flag_of_Indonesia.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/33px-Flag_of_Indonesia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/44px-Flag_of_Indonesia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Suharto" title="Suharto">Suharto</a> • <a href="/wiki/Kambod%C5%BEa" title="Kambodža"><img alt="Kambodža" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_Cambodia.svg/22px-Flag_of_Cambodia.svg.png" decoding="async" width="22" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_Cambodia.svg/33px-Flag_of_Cambodia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Flag_of_Cambodia.svg/44px-Flag_of_Cambodia.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="640" /></a> <a href="/wiki/Norodom_Sihanouk" title="Norodom Sihanouk">Norodom Sihanouk</a> • <a href="/wiki/Kambod%C5%BEa" title="Kambodža"><img alt="Kambodža" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a8/Flag_of_the_Khmer_Republic.svg/22px-Flag_of_the_Khmer_Republic.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a8/Flag_of_the_Khmer_Republic.svg/33px-Flag_of_the_Khmer_Republic.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a8/Flag_of_the_Khmer_Republic.svg/44px-Flag_of_the_Khmer_Republic.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Lon_Nol" title="Lon Nol">Lon Nol</a> • <a href="/wiki/Mjanmar" title="Mjanmar"><img alt="Mjanmar" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/51/Flag_of_Burma_%281948%E2%80%931974%29.svg/22px-Flag_of_Burma_%281948%E2%80%931974%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/51/Flag_of_Burma_%281948%E2%80%931974%29.svg/33px-Flag_of_Burma_%281948%E2%80%931974%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/51/Flag_of_Burma_%281948%E2%80%931974%29.svg/44px-Flag_of_Burma_%281948%E2%80%931974%29.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="500" /></a> <a href="/wiki/U_Thant" title="U Thant">U Thant</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Civil_flag_of_Iran_(1933%E2%80%931964).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/Civil_flag_of_Iran_%281933%E2%80%931964%29.svg/22px-Civil_flag_of_Iran_%281933%E2%80%931964%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="7" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/Civil_flag_of_Iran_%281933%E2%80%931964%29.svg/33px-Civil_flag_of_Iran_%281933%E2%80%931964%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/Civil_flag_of_Iran_%281933%E2%80%931964%29.svg/44px-Civil_flag_of_Iran_%281933%E2%80%931964%29.svg.png 2x" data-file-width="1800" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Muhamed_Mosadek" title="Muhamed Mosadek">Muhamed Mosadek</a> • <a href="/wiki/Datoteka:State_flag_of_Iran_1964-1980.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f5/State_flag_of_Iran_1964-1980.svg/22px-State_flag_of_Iran_1964-1980.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f5/State_flag_of_Iran_1964-1980.svg/33px-State_flag_of_Iran_1964-1980.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f5/State_flag_of_Iran_1964-1980.svg/44px-State_flag_of_Iran_1964-1980.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="293" /></a> <a href="/wiki/Muhamed-Reza_Pahlavi" title="Muhamed-Reza Pahlavi">Muhamed-Reza Pahlavi</a> • <a href="/wiki/Iran" title="Iran"><img alt="Iran" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ca/Flag_of_Iran.svg/22px-Flag_of_Iran.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ca/Flag_of_Iran.svg/33px-Flag_of_Iran.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ca/Flag_of_Iran.svg/44px-Flag_of_Iran.svg.png 2x" data-file-width="630" data-file-height="360" /></a> <a href="/wiki/Ruholah_Homeini" title="Ruholah Homeini">Ruholah Homeini</a> • <a href="/wiki/Pakistan" title="Pakistan"><img alt="Pakistan" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Flag_of_Pakistan.svg/22px-Flag_of_Pakistan.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Flag_of_Pakistan.svg/33px-Flag_of_Pakistan.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Flag_of_Pakistan.svg/44px-Flag_of_Pakistan.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Muhammad_Ali_Jinnah" class="mw-redirect" title="Muhammad Ali Jinnah">Muhammad Ali Jinnah</a> • <a href="/wiki/Pakistan" title="Pakistan"><img alt="Pakistan" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Flag_of_Pakistan.svg/22px-Flag_of_Pakistan.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Flag_of_Pakistan.svg/33px-Flag_of_Pakistan.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Flag_of_Pakistan.svg/44px-Flag_of_Pakistan.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=Yahya_Khan&action=edit&redlink=1" class="new" title="Yahya Khan (stranica ne postoji)">Yahya Khan</a> • <a href="/wiki/Pakistan" title="Pakistan"><img alt="Pakistan" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Flag_of_Pakistan.svg/22px-Flag_of_Pakistan.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Flag_of_Pakistan.svg/33px-Flag_of_Pakistan.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Flag_of_Pakistan.svg/44px-Flag_of_Pakistan.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Zulfikar_Ali_Bhutto" title="Zulfikar Ali Bhutto">Zulfikar Ali Bhutto</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Iraq_(1963%E2%80%931991).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Flag_of_Iraq_%281963%E2%80%931991%29.svg/22px-Flag_of_Iraq_%281963%E2%80%931991%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Flag_of_Iraq_%281963%E2%80%931991%29.svg/33px-Flag_of_Iraq_%281963%E2%80%931991%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Flag_of_Iraq_%281963%E2%80%931991%29.svg/44px-Flag_of_Iraq_%281963%E2%80%931991%29.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Sadam_Husein" title="Sadam Husein">Sadam Husein</a> • <a href="/wiki/Saudijska_Arabija" title="Saudijska Arabija"><img alt="Saudijska Arabija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Flag_of_Saudi_Arabia.svg/22px-Flag_of_Saudi_Arabia.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Flag_of_Saudi_Arabia.svg/33px-Flag_of_Saudi_Arabia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Flag_of_Saudi_Arabia.svg/44px-Flag_of_Saudi_Arabia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Ibn_Saud" title="Ibn Saud">Ibn Saud</a> • <a href="/wiki/Saudijska_Arabija" title="Saudijska Arabija"><img alt="Saudijska Arabija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Flag_of_Saudi_Arabia.svg/22px-Flag_of_Saudi_Arabia.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Flag_of_Saudi_Arabia.svg/33px-Flag_of_Saudi_Arabia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Flag_of_Saudi_Arabia.svg/44px-Flag_of_Saudi_Arabia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Faisal_ibn_Abdulaziz_al-Saud" title="Faisal ibn Abdulaziz al-Saud">Faisal</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Syria.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/53/Flag_of_Syria.svg/22px-Flag_of_Syria.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/53/Flag_of_Syria.svg/33px-Flag_of_Syria.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/53/Flag_of_Syria.svg/44px-Flag_of_Syria.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Hafez_al-Asad" title="Hafez al-Asad">Hafez al-Asad</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Jordan.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c0/Flag_of_Jordan.svg/22px-Flag_of_Jordan.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c0/Flag_of_Jordan.svg/33px-Flag_of_Jordan.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c0/Flag_of_Jordan.svg/44px-Flag_of_Jordan.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Hussein_I.,_kralj_Jordana" class="mw-redirect" title="Hussein I., kralj Jordana">Hussein I.</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Palestine.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Flag_of_Palestine.svg/22px-Flag_of_Palestine.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Flag_of_Palestine.svg/33px-Flag_of_Palestine.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Flag_of_Palestine.svg/44px-Flag_of_Palestine.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Jaser_Arafat" title="Jaser Arafat">Jaser Arafat</a> <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_the_Republic_of_China.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/72/Flag_of_the_Republic_of_China.svg/22px-Flag_of_the_Republic_of_China.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/72/Flag_of_the_Republic_of_China.svg/33px-Flag_of_the_Republic_of_China.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/72/Flag_of_the_Republic_of_China.svg/44px-Flag_of_the_Republic_of_China.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Chiang_Kai-shek" title="Chiang Kai-shek">Chiang Kai-shek</a> • <a href="/wiki/Japan" title="Japan"><img alt="Japan" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/22px-Flag_of_Japan.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/33px-Flag_of_Japan.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/44px-Flag_of_Japan.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Eisaku_Sat%C5%8D" title="Eisaku Satō">Eisaku Satō</a> • <a href="/wiki/Japan" title="Japan"><img alt="Japan" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/22px-Flag_of_Japan.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/33px-Flag_of_Japan.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/44px-Flag_of_Japan.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Shigeru_Yoshida" title="Shigeru Yoshida">Shigeru Yoshida</a> • <a href="/wiki/Japan" title="Japan"><img alt="Japan" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/22px-Flag_of_Japan.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/33px-Flag_of_Japan.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/44px-Flag_of_Japan.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Ichir%C5%8D_Hatojama" class="mw-redirect" title="Ichirō Hatojama">Ichirō Hatojama</a> • <a href="/wiki/Japan" title="Japan"><img alt="Japan" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/22px-Flag_of_Japan.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/33px-Flag_of_Japan.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/44px-Flag_of_Japan.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Jasuhiro_Nakasone" class="mw-redirect" title="Jasuhiro Nakasone">Jasuhiro Nakasone</a> • <a href="/wiki/Ju%C5%BEna_Koreja" title="Južna Koreja"><img alt="Južna Koreja" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Flag_of_South_Korea.svg/22px-Flag_of_South_Korea.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Flag_of_South_Korea.svg/33px-Flag_of_South_Korea.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Flag_of_South_Korea.svg/44px-Flag_of_South_Korea.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Seungman_Lee" class="mw-redirect" title="Seungman Lee">Seungman Lee</a> • <a href="/wiki/Filipini" title="Filipini"><img alt="Filipini" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Flag_of_the_Philippines_%281919%E2%80%931936%29.svg/22px-Flag_of_the_Philippines_%281919%E2%80%931936%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="9" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Flag_of_the_Philippines_%281919%E2%80%931936%29.svg/33px-Flag_of_the_Philippines_%281919%E2%80%931936%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Flag_of_the_Philippines_%281919%E2%80%931936%29.svg/44px-Flag_of_the_Philippines_%281919%E2%80%931936%29.svg.png 2x" data-file-width="1064" data-file-height="450" /></a> <a href="/wiki/Ferdinand_Marcos" title="Ferdinand Marcos">Ferdinand Marcos</a> • <a href="/wiki/Filipini" title="Filipini"><img alt="Filipini" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Flag_of_the_Philippines_%281919%E2%80%931936%29.svg/22px-Flag_of_the_Philippines_%281919%E2%80%931936%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="9" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Flag_of_the_Philippines_%281919%E2%80%931936%29.svg/33px-Flag_of_the_Philippines_%281919%E2%80%931936%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Flag_of_the_Philippines_%281919%E2%80%931936%29.svg/44px-Flag_of_the_Philippines_%281919%E2%80%931936%29.svg.png 2x" data-file-width="1064" data-file-height="450" /></a> <a href="/wiki/Corazon_Aquino" title="Corazon Aquino">Corazon Aquino</a> • <a href="/wiki/Izrael" title="Izrael"><img alt="Izrael" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/22px-Flag_of_Israel.svg.png" decoding="async" width="22" height="16" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/33px-Flag_of_Israel.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/44px-Flag_of_Israel.svg.png 2x" data-file-width="1100" data-file-height="800" /></a> <a href="/wiki/Haim_Vajcman" title="Haim Vajcman">Haim Vajcman</a> • <a href="/wiki/Izrael" title="Izrael"><img alt="Izrael" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/22px-Flag_of_Israel.svg.png" decoding="async" width="22" height="16" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/33px-Flag_of_Israel.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/44px-Flag_of_Israel.svg.png 2x" data-file-width="1100" data-file-height="800" /></a> <a href="/wiki/David_Ben-Gurion" title="David Ben-Gurion">David Ben-Gurion</a> • <a href="/wiki/Izrael" title="Izrael"><img alt="Izrael" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/22px-Flag_of_Israel.svg.png" decoding="async" width="22" height="16" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/33px-Flag_of_Israel.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/44px-Flag_of_Israel.svg.png 2x" data-file-width="1100" data-file-height="800" /></a> <a href="/wiki/Golda_Meir" title="Golda Meir">Golda Meir</a> • <a href="/wiki/Izrael" title="Izrael"><img alt="Izrael" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/22px-Flag_of_Israel.svg.png" decoding="async" width="22" height="16" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/33px-Flag_of_Israel.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/44px-Flag_of_Israel.svg.png 2x" data-file-width="1100" data-file-height="800" /></a> <a href="/wiki/Menahem_Begin" title="Menahem Begin">Menahem Begin</a> • <a href="/wiki/Izrael" title="Izrael"><img alt="Izrael" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/22px-Flag_of_Israel.svg.png" decoding="async" width="22" height="16" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/33px-Flag_of_Israel.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Flag_of_Israel.svg/44px-Flag_of_Israel.svg.png 2x" data-file-width="1100" data-file-height="800" /></a> <a href="/wiki/Jichak_Rabin" title="Jichak Rabin">Jichak Rabin</a> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background-color: #ded; padding-left: 2em; padding-right: 2em; text-align:center;">Afrika</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0;background-color:white;"><div style="padding:0 0.25em"> <a href="/wiki/Egipat" title="Egipat"><img alt="Egipat" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Egypt.svg/22px-Flag_of_Egypt.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Egypt.svg/33px-Flag_of_Egypt.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Egypt.svg/44px-Flag_of_Egypt.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Gamal_Abdel_Nasser" title="Gamal Abdel Nasser">Gamal Abdel Nasser</a> • <a href="/wiki/Egipat" title="Egipat"><img alt="Egipat" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Egypt.svg/22px-Flag_of_Egypt.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Egypt.svg/33px-Flag_of_Egypt.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Egypt.svg/44px-Flag_of_Egypt.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Anvar_Sadat" title="Anvar Sadat">Anvar Sadat</a> • <a href="/wiki/Egipat" title="Egipat"><img alt="Egipat" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Egypt.svg/22px-Flag_of_Egypt.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Egypt.svg/33px-Flag_of_Egypt.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Egypt.svg/44px-Flag_of_Egypt.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Hosni_Mubarak" title="Hosni Mubarak">Hosni Mubarak</a> • <a href="/wiki/Al%C5%BEir" title="Alžir"><img alt="Alžir" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/Flag_of_Algeria.svg/22px-Flag_of_Algeria.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/Flag_of_Algeria.svg/33px-Flag_of_Algeria.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/Flag_of_Algeria.svg/44px-Flag_of_Algeria.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Houari_Boum%C3%A9dienne" class="mw-redirect" title="Houari Boumédienne">Houari Boumédienne</a> • <a href="/wiki/Tunis" title="Tunis"><img alt="Tunis" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ce/Flag_of_Tunisia.svg/22px-Flag_of_Tunisia.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ce/Flag_of_Tunisia.svg/33px-Flag_of_Tunisia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ce/Flag_of_Tunisia.svg/44px-Flag_of_Tunisia.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="800" /></a> <a href="/wiki/Habib_Bourguiba" title="Habib Bourguiba">Habib Bourguiba</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Libya_(1977%E2%80%932011).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/04/Flag_of_Libya_%281977%E2%80%932011%29.svg/22px-Flag_of_Libya_%281977%E2%80%932011%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/04/Flag_of_Libya_%281977%E2%80%932011%29.svg/33px-Flag_of_Libya_%281977%E2%80%932011%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/04/Flag_of_Libya_%281977%E2%80%932011%29.svg/44px-Flag_of_Libya_%281977%E2%80%932011%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="500" /></a> <a href="/wiki/Muammar_al_Gaddafi" class="mw-redirect" title="Muammar al Gaddafi">Muammar al Gaddafi</a> <a href="/wiki/Gana" title="Gana"><img alt="Gana" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Flag_of_Ghana.svg/22px-Flag_of_Ghana.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Flag_of_Ghana.svg/33px-Flag_of_Ghana.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Flag_of_Ghana.svg/44px-Flag_of_Ghana.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Kwame_Nkrumah" title="Kwame Nkrumah">Kwame Nkrumah</a> • <a href="/wiki/Obala_Slonova%C4%8De" title="Obala Slonovače"><img alt="Obala Slonovače" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_C%C3%B4te_d%27Ivoire.svg/22px-Flag_of_C%C3%B4te_d%27Ivoire.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_C%C3%B4te_d%27Ivoire.svg/33px-Flag_of_C%C3%B4te_d%27Ivoire.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_C%C3%B4te_d%27Ivoire.svg/44px-Flag_of_C%C3%B4te_d%27Ivoire.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/F%C3%A9lix_Houphou%C3%ABt-Boigny" title="Félix Houphouët-Boigny">Félix Houphouët-Boigny</a> • <a href="/wiki/Angola" title="Angola"><img alt="Angola" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9d/Flag_of_Angola.svg/22px-Flag_of_Angola.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9d/Flag_of_Angola.svg/33px-Flag_of_Angola.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9d/Flag_of_Angola.svg/44px-Flag_of_Angola.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Agostinho_Neto" title="Agostinho Neto">Agostinho Neto</a> • <a href="/wiki/Senegal" title="Senegal"><img alt="Senegal" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fd/Flag_of_Senegal.svg/22px-Flag_of_Senegal.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fd/Flag_of_Senegal.svg/33px-Flag_of_Senegal.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fd/Flag_of_Senegal.svg/44px-Flag_of_Senegal.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/L%C3%A9opold_S%C3%A9dar_Senghor" title="Léopold Sédar Senghor">Léopold Sédar Senghor</a> • <a href="/wiki/Gvineja" title="Gvineja"><img alt="Gvineja" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/Flag_of_Guinea.svg/22px-Flag_of_Guinea.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/Flag_of_Guinea.svg/33px-Flag_of_Guinea.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/Flag_of_Guinea.svg/44px-Flag_of_Guinea.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Ahmed_S%C3%A9kou_Tour%C3%A9" title="Ahmed Sékou Touré">Ahmed Sékou Touré</a> • <a href="/wiki/Tanzanija" title="Tanzanija"><img alt="Tanzanija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Flag_of_Tanzania.svg/22px-Flag_of_Tanzania.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Flag_of_Tanzania.svg/33px-Flag_of_Tanzania.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Flag_of_Tanzania.svg/44px-Flag_of_Tanzania.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Julius_Nyerere" title="Julius Nyerere">Julius Nyerere</a> • <a href="/wiki/Kenija" title="Kenija"><img alt="Kenija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Flag_of_Kenya.svg/22px-Flag_of_Kenya.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Flag_of_Kenya.svg/33px-Flag_of_Kenya.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Flag_of_Kenya.svg/44px-Flag_of_Kenya.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=Jomo_Kenyatta&action=edit&redlink=1" class="new" title="Jomo Kenyatta (stranica ne postoji)">Jomo Kenyatta</a> • <a href="/wiki/Nigerija" title="Nigerija"><img alt="Nigerija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Flag_of_Nigeria.svg/22px-Flag_of_Nigeria.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Flag_of_Nigeria.svg/33px-Flag_of_Nigeria.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Flag_of_Nigeria.svg/44px-Flag_of_Nigeria.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Nnamdi_Azikiwe" title="Nnamdi Azikiwe">Nnamdi Azikiwe</a> • <a href="/wiki/Demokratska_Republika_Kongo" title="Demokratska Republika Kongo"><img alt="Demokratska Republika Kongo" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_the_Republic_of_the_Congo_%28L%C3%A9opoldville%29_%281960%E2%80%931963%29.svg/22px-Flag_of_the_Republic_of_the_Congo_%28L%C3%A9opoldville%29_%281960%E2%80%931963%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_the_Republic_of_the_Congo_%28L%C3%A9opoldville%29_%281960%E2%80%931963%29.svg/33px-Flag_of_the_Republic_of_the_Congo_%28L%C3%A9opoldville%29_%281960%E2%80%931963%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_the_Republic_of_the_Congo_%28L%C3%A9opoldville%29_%281960%E2%80%931963%29.svg/44px-Flag_of_the_Republic_of_the_Congo_%28L%C3%A9opoldville%29_%281960%E2%80%931963%29.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Patrice_Lumumba" title="Patrice Lumumba">Patrice Lumumba</a> • <a href="/wiki/Etiopija" title="Etiopija"><img alt="Etiopija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/71/Flag_of_Ethiopia.svg/22px-Flag_of_Ethiopia.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/71/Flag_of_Ethiopia.svg/33px-Flag_of_Ethiopia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/71/Flag_of_Ethiopia.svg/44px-Flag_of_Ethiopia.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Haile_Selassie" title="Haile Selassie">Haile Selassie</a> • <a href="/wiki/Zambija" title="Zambija"><img alt="Zambija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Flag_of_Zambia.svg/22px-Flag_of_Zambia.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Flag_of_Zambia.svg/33px-Flag_of_Zambia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Flag_of_Zambia.svg/44px-Flag_of_Zambia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Kenneth_Kaunda" title="Kenneth Kaunda">Kenneth Kaunda</a> • <a href="/wiki/Mozambik" title="Mozambik"><img alt="Mozambik" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d0/Flag_of_Mozambique.svg/22px-Flag_of_Mozambique.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d0/Flag_of_Mozambique.svg/33px-Flag_of_Mozambique.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d0/Flag_of_Mozambique.svg/44px-Flag_of_Mozambique.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=Samora_Machel&action=edit&redlink=1" class="new" title="Samora Machel (stranica ne postoji)">Samora Machel</a> • <a href="/wiki/Uganda" title="Uganda"><img alt="Uganda" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Flag_of_Uganda.svg/22px-Flag_of_Uganda.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Flag_of_Uganda.svg/33px-Flag_of_Uganda.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Flag_of_Uganda.svg/44px-Flag_of_Uganda.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Milton_Obote" title="Milton Obote">Milton Obote</a> • <a href="/wiki/Zimbabve" title="Zimbabve"><img alt="Zimbabve" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Flag_of_Zimbabwe.svg/22px-Flag_of_Zimbabwe.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Flag_of_Zimbabwe.svg/33px-Flag_of_Zimbabwe.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Flag_of_Zimbabwe.svg/44px-Flag_of_Zimbabwe.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=Canaan_Banana&action=edit&redlink=1" class="new" title="Canaan Banana (stranica ne postoji)">Canaan Banana</a> • <a href="/wiki/Togo" title="Togo"><img alt="Togo" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7a/Flag_of_Togo_%283-2%29.svg/22px-Flag_of_Togo_%283-2%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7a/Flag_of_Togo_%283-2%29.svg/33px-Flag_of_Togo_%283-2%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7a/Flag_of_Togo_%283-2%29.svg/44px-Flag_of_Togo_%283-2%29.svg.png 2x" data-file-width="750" data-file-height="500" /></a> <a href="/wiki/Sylvanus_Olympio" title="Sylvanus Olympio">Sylvanus Olympio</a> <a href="/wiki/Ju%C5%BEnoafri%C4%8Dka_Republika" title="Južnoafrička Republika"><img alt="Južnoafrička Republika" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_South_Africa.svg/22px-Flag_of_South_Africa.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_South_Africa.svg/33px-Flag_of_South_Africa.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_South_Africa.svg/44px-Flag_of_South_Africa.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Nelson_Mandela" title="Nelson Mandela">Nelson Mandela</a> • <a href="/wiki/Ju%C5%BEnoafri%C4%8Dka_Republika" title="Južnoafrička Republika"><img alt="Južnoafrička Republika" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dc/Flag_of_South_Africa_%281928-1982%29.svg/22px-Flag_of_South_Africa_%281928-1982%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dc/Flag_of_South_Africa_%281928-1982%29.svg/33px-Flag_of_South_Africa_%281928-1982%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dc/Flag_of_South_Africa_%281928-1982%29.svg/44px-Flag_of_South_Africa_%281928-1982%29.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Frederik_Willem_de_Klerk" class="mw-redirect" title="Frederik Willem de Klerk">Frederik Willem de Klerk</a> • <a href="/wiki/Uganda" title="Uganda"><img alt="Uganda" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Flag_of_Uganda.svg/22px-Flag_of_Uganda.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Flag_of_Uganda.svg/33px-Flag_of_Uganda.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Flag_of_Uganda.svg/44px-Flag_of_Uganda.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Idi_Amin_Dada" class="mw-redirect" title="Idi Amin Dada">Idi Amin Dada</a> • <a href="/wiki/Zair" title="Zair"><img alt="Zair" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Flag_of_Zaire_%281971%E2%80%931997%29.svg/22px-Flag_of_Zaire_%281971%E2%80%931997%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Flag_of_Zaire_%281971%E2%80%931997%29.svg/33px-Flag_of_Zaire_%281971%E2%80%931997%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Flag_of_Zaire_%281971%E2%80%931997%29.svg/44px-Flag_of_Zaire_%281971%E2%80%931997%29.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="341" /></a> <a href="/wiki/Mobutu_Sese_Seko" title="Mobutu Sese Seko">Mobutu Sese Seko</a> • <a href="/wiki/Zimbabve" title="Zimbabve"><img alt="Zimbabve" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Flag_of_Zimbabwe.svg/22px-Flag_of_Zimbabwe.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Flag_of_Zimbabwe.svg/33px-Flag_of_Zimbabwe.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Flag_of_Zimbabwe.svg/44px-Flag_of_Zimbabwe.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Robert_Mugabe" title="Robert Mugabe">Robert Mugabe</a> • <a href="/wiki/Datoteka:Flag_of_Rhodesia_(1968%E2%80%931979).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/02/Flag_of_Rhodesia_%281968%E2%80%931979%29.svg/22px-Flag_of_Rhodesia_%281968%E2%80%931979%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/02/Flag_of_Rhodesia_%281968%E2%80%931979%29.svg/33px-Flag_of_Rhodesia_%281968%E2%80%931979%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/02/Flag_of_Rhodesia_%281968%E2%80%931979%29.svg/44px-Flag_of_Rhodesia_%281968%E2%80%931979%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="500" /></a> <a href="/wiki/Ian_Smith" title="Ian Smith">Ian Smith</a> • <a href="/wiki/Somalija" title="Somalija"><img alt="Somalija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Flag_of_Somalia.svg/22px-Flag_of_Somalia.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Flag_of_Somalia.svg/33px-Flag_of_Somalia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Flag_of_Somalia.svg/44px-Flag_of_Somalia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Siyaad_Barre" title="Siyaad Barre">Siyaad Barre</a> • <a href="/wiki/Liberija" title="Liberija"><img alt="Liberija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Flag_of_Liberia.svg/22px-Flag_of_Liberia.svg.png" decoding="async" width="22" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Flag_of_Liberia.svg/33px-Flag_of_Liberia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Flag_of_Liberia.svg/44px-Flag_of_Liberia.svg.png 2x" data-file-width="1140" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=Samuel_Doe&action=edit&redlink=1" class="new" title="Samuel Doe (stranica ne postoji)">Samuel Doe</a> • <a href="/wiki/Liberija" title="Liberija"><img alt="Liberija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Flag_of_Liberia.svg/22px-Flag_of_Liberia.svg.png" decoding="async" width="22" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Flag_of_Liberia.svg/33px-Flag_of_Liberia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Flag_of_Liberia.svg/44px-Flag_of_Liberia.svg.png 2x" data-file-width="1140" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=William_R._Tolbert,_Jr.&action=edit&redlink=1" class="new" title="William R. Tolbert, Jr. (stranica ne postoji)">William R. Tolbert, Jr.</a> • <a href="/wiki/Sijera_Leone" title="Sijera Leone"><img alt="Sijera Leone" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/17/Flag_of_Sierra_Leone.svg/22px-Flag_of_Sierra_Leone.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/17/Flag_of_Sierra_Leone.svg/33px-Flag_of_Sierra_Leone.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/17/Flag_of_Sierra_Leone.svg/44px-Flag_of_Sierra_Leone.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Siaka_Stevens" title="Siaka Stevens">Siaka Stevens</a> • <a href="/wiki/Gabon" title="Gabon"><img alt="Gabon" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/04/Flag_of_Gabon.svg/22px-Flag_of_Gabon.svg.png" decoding="async" width="22" height="17" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/04/Flag_of_Gabon.svg/33px-Flag_of_Gabon.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/04/Flag_of_Gabon.svg/44px-Flag_of_Gabon.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="750" /></a> <a href="/wiki/Omar_Bongo" title="Omar Bongo">Omar Bongo</a> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background-color: #ded; padding-left: 2em; padding-right: 2em; text-align:center;">Amerike</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0;background-color:#eee;"><div style="padding:0 0.25em"> <a href="/wiki/Kanada" title="Kanada"><img alt="Kanada" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Flag_of_Canada_%28Pantone%29.svg/22px-Flag_of_Canada_%28Pantone%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Flag_of_Canada_%28Pantone%29.svg/33px-Flag_of_Canada_%28Pantone%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Flag_of_Canada_%28Pantone%29.svg/44px-Flag_of_Canada_%28Pantone%29.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Lester_B._Pearson" title="Lester B. Pearson">Lester B. Pearson</a> • <a href="/wiki/Kanada" title="Kanada"><img alt="Kanada" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Flag_of_Canada_%28Pantone%29.svg/22px-Flag_of_Canada_%28Pantone%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Flag_of_Canada_%28Pantone%29.svg/33px-Flag_of_Canada_%28Pantone%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Flag_of_Canada_%28Pantone%29.svg/44px-Flag_of_Canada_%28Pantone%29.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Pierre_Trudeau" title="Pierre Trudeau">Pierre Trudeau</a> • <a href="/wiki/Kuba" title="Kuba"><img alt="Kuba" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bd/Flag_of_Cuba.svg/22px-Flag_of_Cuba.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bd/Flag_of_Cuba.svg/33px-Flag_of_Cuba.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bd/Flag_of_Cuba.svg/44px-Flag_of_Cuba.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Fulgencio_Batista" title="Fulgencio Batista">Fulgencio Batista</a> • <a href="/wiki/Kuba" title="Kuba"><img alt="Kuba" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bd/Flag_of_Cuba.svg/22px-Flag_of_Cuba.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bd/Flag_of_Cuba.svg/33px-Flag_of_Cuba.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bd/Flag_of_Cuba.svg/44px-Flag_of_Cuba.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Fidel_Castro" title="Fidel Castro">Fidel Castro</a> • <a href="/wiki/Kuba" title="Kuba"><img alt="Kuba" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bd/Flag_of_Cuba.svg/22px-Flag_of_Cuba.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bd/Flag_of_Cuba.svg/33px-Flag_of_Cuba.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bd/Flag_of_Cuba.svg/44px-Flag_of_Cuba.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Che_Guevara" title="Che Guevara">Che Guevara</a> • <a href="/wiki/Haiti" title="Haiti"><img alt="Haiti" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Flag_of_Haiti.svg/22px-Flag_of_Haiti.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Flag_of_Haiti.svg/33px-Flag_of_Haiti.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Flag_of_Haiti.svg/44px-Flag_of_Haiti.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Fran%C3%A7ois_Duvalier" title="François Duvalier">François Duvalier</a> • <a href="/wiki/Haiti" title="Haiti"><img alt="Haiti" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Flag_of_Haiti.svg/22px-Flag_of_Haiti.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Flag_of_Haiti.svg/33px-Flag_of_Haiti.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Flag_of_Haiti.svg/44px-Flag_of_Haiti.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Jean-Claude_Duvalier" title="Jean-Claude Duvalier">Jean-Claude Duvalier</a> • <a href="/wiki/Dominikanska_Republika" title="Dominikanska Republika"><img alt="Dominikanska Republika" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_the_Dominican_Republic.svg/22px-Flag_of_the_Dominican_Republic.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_the_Dominican_Republic.svg/33px-Flag_of_the_Dominican_Republic.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_the_Dominican_Republic.svg/44px-Flag_of_the_Dominican_Republic.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Rafael_Trujillo" class="mw-redirect" title="Rafael Trujillo">Rafael Trujillo</a> • <a href="/wiki/Trinidad_i_Tobago" title="Trinidad i Tobago"><img alt="Trinidad i Tobago" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/64/Flag_of_Trinidad_and_Tobago.svg/22px-Flag_of_Trinidad_and_Tobago.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/64/Flag_of_Trinidad_and_Tobago.svg/33px-Flag_of_Trinidad_and_Tobago.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/64/Flag_of_Trinidad_and_Tobago.svg/44px-Flag_of_Trinidad_and_Tobago.svg.png 2x" data-file-width="800" data-file-height="480" /></a> <a href="/w/index.php?title=Ellis_Clarke&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ellis Clarke (stranica ne postoji)">Ellis Clarke</a> • <a href="/wiki/Grenada" title="Grenada"><img alt="Grenada" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Flag_of_Grenada.svg/22px-Flag_of_Grenada.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Flag_of_Grenada.svg/33px-Flag_of_Grenada.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Flag_of_Grenada.svg/44px-Flag_of_Grenada.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Eric_Gairy" title="Eric Gairy">Eric Gairy</a> • <a href="/wiki/Grenada" title="Grenada"><img alt="Grenada" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Flag_of_Grenada.svg/22px-Flag_of_Grenada.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Flag_of_Grenada.svg/33px-Flag_of_Grenada.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Flag_of_Grenada.svg/44px-Flag_of_Grenada.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Maurice_Bishop" title="Maurice Bishop">Maurice Bishop</a> • <a href="/wiki/Kostarika" title="Kostarika"><img alt="Kostarika" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Flag_of_Costa_Rica.svg/22px-Flag_of_Costa_Rica.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Flag_of_Costa_Rica.svg/33px-Flag_of_Costa_Rica.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Flag_of_Costa_Rica.svg/44px-Flag_of_Costa_Rica.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Jos%C3%A9_Figueres_Ferrer" title="José Figueres Ferrer">José Figueres Ferrer</a> • <a href="/wiki/Kostarika" title="Kostarika"><img alt="Kostarika" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Flag_of_Costa_Rica.svg/22px-Flag_of_Costa_Rica.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Flag_of_Costa_Rica.svg/33px-Flag_of_Costa_Rica.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Flag_of_Costa_Rica.svg/44px-Flag_of_Costa_Rica.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/%C3%93scar_Arias" title="Óscar Arias">Óscar Arias</a> • <a href="/wiki/Nikaragva" title="Nikaragva"><img alt="Nikaragva" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Flag_of_Nicaragua.svg/22px-Flag_of_Nicaragua.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Flag_of_Nicaragua.svg/33px-Flag_of_Nicaragua.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Flag_of_Nicaragua.svg/44px-Flag_of_Nicaragua.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Anastasio_Somoza_Garc%C3%ADa" title="Anastasio Somoza García">Anastasio Somoza García</a> • <a href="/wiki/Nikaragva" title="Nikaragva"><img alt="Nikaragva" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Flag_of_Nicaragua.svg/22px-Flag_of_Nicaragua.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Flag_of_Nicaragua.svg/33px-Flag_of_Nicaragua.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Flag_of_Nicaragua.svg/44px-Flag_of_Nicaragua.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Anastasio_Somoza_Debayle" title="Anastasio Somoza Debayle">Anastasio Somoza Debayle</a> • <a href="/wiki/Nikaragva" title="Nikaragva"><img alt="Nikaragva" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Flag_of_Nicaragua.svg/22px-Flag_of_Nicaragua.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Flag_of_Nicaragua.svg/33px-Flag_of_Nicaragua.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Flag_of_Nicaragua.svg/44px-Flag_of_Nicaragua.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Daniel_Ortega" title="Daniel Ortega">Daniel Ortega</a> • <a href="/wiki/Honduras" title="Honduras"><img alt="Honduras" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a6/Flag_of_Honduras_%281949%E2%80%932022%29.svg/22px-Flag_of_Honduras_%281949%E2%80%932022%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a6/Flag_of_Honduras_%281949%E2%80%932022%29.svg/33px-Flag_of_Honduras_%281949%E2%80%932022%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a6/Flag_of_Honduras_%281949%E2%80%932022%29.svg/44px-Flag_of_Honduras_%281949%E2%80%932022%29.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Oswaldo_L%C3%B3pez_Arellano" title="Oswaldo López Arellano">Oswaldo López Arellano</a> • <a href="/wiki/Panama" title="Panama"><img alt="Panama" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/Flag_of_Panama.svg/22px-Flag_of_Panama.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/Flag_of_Panama.svg/33px-Flag_of_Panama.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/Flag_of_Panama.svg/44px-Flag_of_Panama.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Omar_Torrijos" title="Omar Torrijos">Omar Torrijos</a> • <a href="/wiki/Panama" title="Panama"><img alt="Panama" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/Flag_of_Panama.svg/22px-Flag_of_Panama.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/Flag_of_Panama.svg/33px-Flag_of_Panama.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/Flag_of_Panama.svg/44px-Flag_of_Panama.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Manuel_Noriega" title="Manuel Noriega">Manuel Noriega</a> • <a href="/wiki/Gvatemala" title="Gvatemala"><img alt="Gvatemala" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Flag_of_Guatemala.svg/22px-Flag_of_Guatemala.svg.png" decoding="async" width="22" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Flag_of_Guatemala.svg/33px-Flag_of_Guatemala.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Flag_of_Guatemala.svg/44px-Flag_of_Guatemala.svg.png 2x" data-file-width="960" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Jacobo_Arbenz_Guzm%C3%A1n" class="mw-redirect" title="Jacobo Arbenz Guzmán">Jacobo Arbenz Guzmán</a> <a href="/wiki/%C4%8Cile" title="Čile"><img alt="Čile" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/Flag_of_Chile.svg/22px-Flag_of_Chile.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/Flag_of_Chile.svg/33px-Flag_of_Chile.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/Flag_of_Chile.svg/44px-Flag_of_Chile.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Salvador_Allende" title="Salvador Allende">Salvador Allende</a> • <a href="/wiki/%C4%8Cile" title="Čile"><img alt="Čile" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/Flag_of_Chile.svg/22px-Flag_of_Chile.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/Flag_of_Chile.svg/33px-Flag_of_Chile.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/Flag_of_Chile.svg/44px-Flag_of_Chile.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Augusto_Pinochet" title="Augusto Pinochet">Augusto Pinochet</a> • <a href="/wiki/Argentina" title="Argentina"><img alt="Argentina" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/22px-Flag_of_Argentina.svg.png" decoding="async" width="22" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/33px-Flag_of_Argentina.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/44px-Flag_of_Argentina.svg.png 2x" data-file-width="800" data-file-height="500" /></a> <a href="/wiki/Juan_Per%C3%B3n" title="Juan Perón">Juan Perón</a> • <a href="/wiki/Argentina" title="Argentina"><img alt="Argentina" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/22px-Flag_of_Argentina.svg.png" decoding="async" width="22" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/33px-Flag_of_Argentina.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/44px-Flag_of_Argentina.svg.png 2x" data-file-width="800" data-file-height="500" /></a> <a href="/w/index.php?title=Arturo_Illia&action=edit&redlink=1" class="new" title="Arturo Illia (stranica ne postoji)">Arturo Illia</a> • <a href="/wiki/Argentina" title="Argentina"><img alt="Argentina" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/22px-Flag_of_Argentina.svg.png" decoding="async" width="22" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/33px-Flag_of_Argentina.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/44px-Flag_of_Argentina.svg.png 2x" data-file-width="800" data-file-height="500" /></a> <a href="/wiki/Isabel_Per%C3%B3n" title="Isabel Perón">Isabel Perón</a> • <a href="/wiki/Argentina" title="Argentina"><img alt="Argentina" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/22px-Flag_of_Argentina.svg.png" decoding="async" width="22" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/33px-Flag_of_Argentina.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/44px-Flag_of_Argentina.svg.png 2x" data-file-width="800" data-file-height="500" /></a> <a href="/wiki/Jorge_Rafael_Videla" title="Jorge Rafael Videla">Jorge Rafael Videla</a> • <a href="/wiki/Brazil" title="Brazil"><img alt="Brazil" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/22px-Flag_of_Brazil.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/33px-Flag_of_Brazil.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/44px-Flag_of_Brazil.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="700" /></a> <a href="/wiki/Get%C3%BAlio_Vargas" title="Getúlio Vargas">Getúlio Vargas</a> • <a href="/wiki/Brazil" title="Brazil"><img alt="Brazil" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/22px-Flag_of_Brazil.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/33px-Flag_of_Brazil.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/44px-Flag_of_Brazil.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="700" /></a> <a href="/wiki/Juscelino_Kubitschek" title="Juscelino Kubitschek">Juscelino Kubitschek</a> • <a href="/wiki/Brazil" title="Brazil"><img alt="Brazil" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/22px-Flag_of_Brazil.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/33px-Flag_of_Brazil.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/44px-Flag_of_Brazil.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="700" /></a> <a href="/wiki/Jo%C3%A3o_Goulart" title="João Goulart">João Goulart</a> • <a href="/wiki/Brazil" title="Brazil"><img alt="Brazil" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/22px-Flag_of_Brazil.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/33px-Flag_of_Brazil.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/44px-Flag_of_Brazil.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="700" /></a> <a href="/wiki/Humberto_Castelo_Branco" title="Humberto Castelo Branco">Humberto Castelo Branco</a> • <a href="/wiki/Brazil" title="Brazil"><img alt="Brazil" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/22px-Flag_of_Brazil.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/33px-Flag_of_Brazil.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/44px-Flag_of_Brazil.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="700" /></a> <a href="/wiki/Ernesto_Geisel" title="Ernesto Geisel">Ernesto Geisel</a> • <a href="/wiki/Venezuela" title="Venezuela"><img alt="Venezuela" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Flag_of_Venezuela.svg/22px-Flag_of_Venezuela.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Flag_of_Venezuela.svg/33px-Flag_of_Venezuela.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Flag_of_Venezuela.svg/44px-Flag_of_Venezuela.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/R%C3%B3mulo_Betancourt" title="Rómulo Betancourt">Rómulo Betancourt</a> • <a href="/wiki/Bolivija" title="Bolivija"><img alt="Bolivija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Flag_of_Bolivia.svg/22px-Flag_of_Bolivia.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Flag_of_Bolivia.svg/33px-Flag_of_Bolivia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Flag_of_Bolivia.svg/44px-Flag_of_Bolivia.svg.png 2x" data-file-width="1100" data-file-height="750" /></a> <a href="/w/index.php?title=Hern%C3%A1n_Siles_Zuazo&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hernán Siles Zuazo (stranica ne postoji)">Hernán Siles Zuazo</a> • <a href="/wiki/Bolivija" title="Bolivija"><img alt="Bolivija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Flag_of_Bolivia.svg/22px-Flag_of_Bolivia.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Flag_of_Bolivia.svg/33px-Flag_of_Bolivia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Flag_of_Bolivia.svg/44px-Flag_of_Bolivia.svg.png 2x" data-file-width="1100" data-file-height="750" /></a> <a href="/w/index.php?title=V%C3%ADctor_Paz_Estenssoro&action=edit&redlink=1" class="new" title="Víctor Paz Estenssoro (stranica ne postoji)">Víctor Paz Estenssoro</a> • <a href="/wiki/Bolivija" title="Bolivija"><img alt="Bolivija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Flag_of_Bolivia.svg/22px-Flag_of_Bolivia.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Flag_of_Bolivia.svg/33px-Flag_of_Bolivia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Flag_of_Bolivia.svg/44px-Flag_of_Bolivia.svg.png 2x" data-file-width="1100" data-file-height="750" /></a> <a href="/wiki/Alfredo_Ovando_Cand%C3%ADa" title="Alfredo Ovando Candía">Alfredo Ovando Candía</a> • <a href="/wiki/Ekvador" title="Ekvador"><img alt="Ekvador" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Flag_of_Ecuador.svg/22px-Flag_of_Ecuador.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Flag_of_Ecuador.svg/33px-Flag_of_Ecuador.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Flag_of_Ecuador.svg/44px-Flag_of_Ecuador.svg.png 2x" data-file-width="1440" data-file-height="960" /></a> <a href="/w/index.php?title=Jos%C3%A9_Mar%C3%ADa_Velasco_Ibarra&action=edit&redlink=1" class="new" title="José María Velasco Ibarra (stranica ne postoji)">José María Velasco Ibarra</a> • <a href="/wiki/Ekvador" title="Ekvador"><img alt="Ekvador" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Flag_of_Ecuador.svg/22px-Flag_of_Ecuador.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Flag_of_Ecuador.svg/33px-Flag_of_Ecuador.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Flag_of_Ecuador.svg/44px-Flag_of_Ecuador.svg.png 2x" data-file-width="1440" data-file-height="960" /></a> <a href="/w/index.php?title=Guillermo_Rodr%C3%ADguez_(politi%C4%8Dar)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Guillermo Rodríguez (političar) (stranica ne postoji)">Guillermo Rodríguez</a> • <a href="/wiki/Gvajana" title="Gvajana"><img alt="Gvajana" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/99/Flag_of_Guyana.svg/22px-Flag_of_Guyana.svg.png" decoding="async" width="22" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/99/Flag_of_Guyana.svg/33px-Flag_of_Guyana.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/99/Flag_of_Guyana.svg/44px-Flag_of_Guyana.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=Arthur_Chung&action=edit&redlink=1" class="new" title="Arthur Chung (stranica ne postoji)">Arthur Chung</a> • <a href="/wiki/Kolumbija" title="Kolumbija"><img alt="Kolumbija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Colombia.svg/22px-Flag_of_Colombia.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Colombia.svg/33px-Flag_of_Colombia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Colombia.svg/44px-Flag_of_Colombia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=Gustavo_Rojas_Pinilla&action=edit&redlink=1" class="new" title="Gustavo Rojas Pinilla (stranica ne postoji)">Gustavo Rojas Pinilla</a> • <a href="/wiki/Kolumbija" title="Kolumbija"><img alt="Kolumbija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Colombia.svg/22px-Flag_of_Colombia.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Colombia.svg/33px-Flag_of_Colombia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Colombia.svg/44px-Flag_of_Colombia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=Gabriel_Par%C3%ADs_Gordillo&action=edit&redlink=1" class="new" title="Gabriel París Gordillo (stranica ne postoji)">Gabriel París Gordillo</a> • <a href="/wiki/Kolumbija" title="Kolumbija"><img alt="Kolumbija" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Colombia.svg/22px-Flag_of_Colombia.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Colombia.svg/33px-Flag_of_Colombia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Colombia.svg/44px-Flag_of_Colombia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=Alfonso_L%C3%B3pez_Michelsen&action=edit&redlink=1" class="new" title="Alfonso López Michelsen (stranica ne postoji)">Alfonso López Michelsen</a> • <a href="/wiki/Peru" title="Peru"><img alt="Peru" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Peru.svg/22px-Flag_of_Peru.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Peru.svg/33px-Flag_of_Peru.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Peru.svg/44px-Flag_of_Peru.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=Manuel_Prado_y_Ugarteche&action=edit&redlink=1" class="new" title="Manuel Prado y Ugarteche (stranica ne postoji)">Manuel Prado y Ugarteche</a> • <a href="/wiki/Peru" title="Peru"><img alt="Peru" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Peru.svg/22px-Flag_of_Peru.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Peru.svg/33px-Flag_of_Peru.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Peru.svg/44px-Flag_of_Peru.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=Fernando_Bela%C3%BAnde_Terry&action=edit&redlink=1" class="new" title="Fernando Belaúnde Terry (stranica ne postoji)">Fernando Belaúnde Terry</a> • <a href="/wiki/Peru" title="Peru"><img alt="Peru" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Peru.svg/22px-Flag_of_Peru.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Peru.svg/33px-Flag_of_Peru.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Peru.svg/44px-Flag_of_Peru.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/w/index.php?title=Juan_Velasco_Alvarado&action=edit&redlink=1" class="new" title="Juan Velasco Alvarado (stranica ne postoji)">Juan Velasco Alvarado</a> • <a href="/wiki/Peru" title="Peru"><img alt="Peru" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Peru.svg/22px-Flag_of_Peru.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Peru.svg/33px-Flag_of_Peru.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Peru.svg/44px-Flag_of_Peru.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/Javier_P%C3%A9rez_de_Cu%C3%A9llar" title="Javier Pérez de Cuéllar">Javier Pérez de Cuéllar</a> • <a href="/wiki/Paragvaj" title="Paragvaj"><img alt="Paragvaj" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/27/Flag_of_Paraguay.svg/22px-Flag_of_Paraguay.svg.png" decoding="async" width="22" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/27/Flag_of_Paraguay.svg/33px-Flag_of_Paraguay.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/27/Flag_of_Paraguay.svg/44px-Flag_of_Paraguay.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="660" /></a> <a href="/wiki/Alfredo_Stroessner" title="Alfredo Stroessner">Alfredo Stroessner</a> • <a href="/wiki/Surinam" title="Surinam"><img alt="Surinam" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/60/Flag_of_Suriname.svg/22px-Flag_of_Suriname.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/60/Flag_of_Suriname.svg/33px-Flag_of_Suriname.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/60/Flag_of_Suriname.svg/44px-Flag_of_Suriname.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a> <a href="/wiki/D%C3%A9si_Bouterse" title="Dési Bouterse">Dési Bouterse</a> • <a href="/wiki/Urugvaj" title="Urugvaj"><img alt="Urugvaj" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Uruguay.svg/22px-Flag_of_Uruguay.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Uruguay.svg/33px-Flag_of_Uruguay.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Uruguay.svg/44px-Flag_of_Uruguay.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="341" /></a> <a href="/w/index.php?title=Jorge_Pacheco_Areco&action=edit&redlink=1" class="new" title="Jorge Pacheco Areco (stranica ne postoji)">Jorge Pacheco Areco</a> • <a href="/wiki/Urugvaj" title="Urugvaj"><img alt="Urugvaj" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Uruguay.svg/22px-Flag_of_Uruguay.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Uruguay.svg/33px-Flag_of_Uruguay.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Uruguay.svg/44px-Flag_of_Uruguay.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="341" /></a> <a href="/w/index.php?title=Juan_Mar%C3%ADa_Bordaberry&action=edit&redlink=1" class="new" title="Juan María Bordaberry (stranica ne postoji)">Juan María Bordaberry</a> • <a href="/wiki/Urugvaj" title="Urugvaj"><img alt="Urugvaj" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Uruguay.svg/22px-Flag_of_Uruguay.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Uruguay.svg/33px-Flag_of_Uruguay.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_Uruguay.svg/44px-Flag_of_Uruguay.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="341" /></a> <a href="/w/index.php?title=Julio_Mar%C3%ADa_Sanguinetti&action=edit&redlink=1" class="new" title="Julio María Sanguinetti (stranica ne postoji)">Julio María Sanguinetti</a> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles nomobile"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41348688"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Normativna_kontrola_frameless_&#124;text-top_&#124;10px_&#124;alt=Uredi_na_Wikidati_&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q8683#&#124;Uredi_na_Wikidati" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th id="Normativna_kontrola_frameless_&#124;text-top_&#124;10px_&#124;alt=Uredi_na_Wikidati_&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q8683#&#124;Uredi_na_Wikidati" scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/Pomo%C4%87:Normativna_kontrola" title="Pomoć:Normativna kontrola">Normativna kontrola</a> <a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q8683#" title="Uredi na Wikidati"><img alt="Uredi na Wikidati" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/10px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png" decoding="async" width="10" height="10" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/15px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/20px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 2x" data-file-width="20" data-file-height="20" /></a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/Library_of_Congress_Control_Number" class="mw-redirect" title="Library of Congress Control Number">LCCN</a>: <a rel="nofollow" class="external text" href="http://id.loc.gov/authorities/subjects/sh88005637">sh88005637</a></li> <li><a href="/wiki/Gemeinsame_Normdatei" class="mw-redirect" title="Gemeinsame Normdatei">GND</a>: <a rel="nofollow" class="external text" href="http://d-nb.info/gnd/4075770-5">4075770-5</a></li> <li><a href="/wiki/Biblioth%C3%A8que_nationale_de_France" title="Bibliothèque nationale de France">BNF</a>: <a rel="nofollow" class="external text" href="http://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb12257064r">cb12257064r</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://data.bnf.fr/ark:/12148/cb12257064r">(podaci)</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Historical_Dictionary_of_Switzerland&action=edit&redlink=1" class="new" title="Historical Dictionary of Switzerland (stranica ne postoji)">HDS</a>: <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.hls-dhs-dss.ch/textes/f/F017344.php">017344</a></li> <li><a href="/wiki/NKC" title="NKC">NKC</a>: <a rel="nofollow" class="external text" href="http://aleph.nkp.cz/F/?func=find-c&local_base=aut&ccl_term=ica=ph126165&CON_LNG=ENG">ph126165</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Biblioteca_Nacional_de_Espa%C3%B1a&action=edit&redlink=1" class="new" title="Biblioteca Nacional de España (stranica ne postoji)">BNE</a>: <a rel="nofollow" class="external text" href="http://catalogo.bne.es/uhtbin/authoritybrowse.cgi?action=display&authority_id=XX558044">XX558044</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=KulturNav&action=edit&redlink=1" class="new" title="KulturNav (stranica ne postoji)">KulturNav</a>: <a rel="nofollow" class="external text" href="http://kulturnav.org/language/en/c2ba5287-54fd-4ad8-b8ff-9925e012a8c6">id</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div>    </div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?type=1x1" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="" lang="sh-Latn" dir="ltr">Izvor: <a dir="ltr" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hladni_rat&oldid=42095843">https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hladni_rat&oldid=42095843</a></div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/Posebno:Kategorije" title="Posebno:Kategorije">Kategorije</a>: <ul><li><a href="/wiki/Kategorija:Hladni_rat" title="Kategorija:Hladni rat">Hladni rat</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:20._vijek" title="Kategorija:20. vijek">20. vijek</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Najnovije_doba" title="Kategorija:Najnovije doba">Najnovije doba</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Ratovi" title="Kategorija:Ratovi">Ratovi</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Sakrivene kategorije: <ul><li><a href="/wiki/Kategorija:Harv_and_Sfn_no-target_errors" title="Kategorija:Harv and Sfn no-target errors">Harv and Sfn no-target errors</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Webarchive_template_wayback_links" title="Kategorija:Webarchive template wayback links">Webarchive template wayback links</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Webarchive_template_warnings" title="Kategorija:Webarchive template warnings">Webarchive template warnings</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Svi_%C4%8Dlanci_s_mrtvim_eksternim_linkovima" title="Kategorija:Svi članci s mrtvim eksternim linkovima">Svi članci s mrtvim eksternim linkovima</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Pages_using_multiple_image_with_manual_scaled_images" title="Kategorija:Pages using multiple image with manual scaled images">Pages using multiple image with manual scaled images</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Wikipedijini_%C4%8Dlanci_sa_LCCN_identifikatorima" title="Kategorija:Wikipedijini članci sa LCCN identifikatorima">Wikipedijini članci sa LCCN identifikatorima</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Wikipedijini_%C4%8Dlanci_sa_GND_identifikatorima" title="Kategorija:Wikipedijini članci sa GND identifikatorima">Wikipedijini članci sa GND identifikatorima</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Wikipedijini_%C4%8Dlanci_sa_BNF_identifikatorima" title="Kategorija:Wikipedijini članci sa BNF identifikatorima">Wikipedijini članci sa BNF identifikatorima</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Istaknuti_%C4%8Dlanci" title="Kategorija:Istaknuti članci">Istaknuti članci</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Ova stranica je posljednji put izmijenjena 29. jula 2024. u 12:53.</li> <li id="footer-info-copyright">Tekst je dostupan pod licencom <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.en">Creative Commons Attribution-ShareAlike</a>; mogu se primijeniti i dodatni uslovi. Za više informacija pogledajte <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">Uslove korištenja</a>.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Pravila o privatnosti</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/Wikipedija:O_projektu">O projektu</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/Wikipedija:Op%C4%87e_odricanje_odgovornosti">Odricanje odgovornosti</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Kodeks ponašanja</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">Programeri</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sh.wikipedia.org">Statistika</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Izjava o kolačićima</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sh.m.wikipedia.org/w/index.php?title=Hladni_rat&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Mobilni prikaz</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://wikimediafoundation.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29" alt="Wikimedia Foundation" loading="lazy"></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" alt="Powered by MediaWiki" width="88" height="31" loading="lazy"></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-settings" id="p-dock-bottom"> <ul></ul> </div><script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-f69cdc8f6-gxw57","wgBackendResponseTime":289,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"3.920","walltime":"4.879","ppvisitednodes":{"value":148484,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":1119960,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":297867,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":18,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":0,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":0,"limit":20},"unstrip-size":{"value":377264,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":1,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 3100.146 1 -total"," 46.84% 1452.223 1 Šablon:Reflist"," 39.57% 1226.620 187 Šablon:Citation/core"," 19.89% 616.574 102 Šablon:Cite_book"," 18.65% 578.211 4 Šablon:Navbox"," 14.90% 461.778 1 Šablon:Osobe_Hladnoga_rata"," 12.66% 392.581 152 Šablon:Flagicon"," 10.15% 314.741 41 Šablon:Cite_web"," 6.14% 190.370 24 Šablon:Cite_news"," 5.02% 155.619 14 Šablon:Sfn"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"0.566","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":4578593,"limit":52428800},"limitreport-logs":"anchor_id_list = table#1 {\n [\"CITEREFAldrich1998\"] = 1,\n [\"CITEREFAleksejev\"] = 1,\n [\"CITEREFAllen\"] = 1,\n [\"CITEREFAllisonZelikow,_Philip_D.1999\"] = 1,\n [\"CITEREFAndrew,_ChristopherMitrohin,_Vasilij2000\"] = 1,\n [\"CITEREFAndrewMitrohin,_Vasilij2000\"] = 1,\n [\"CITEREFApplebaum2012\"] = 1,\n [\"CITEREFBlumberg1995\"] = 1,\n [\"CITEREFBryne2013\"] = 1,\n [\"CITEREFBulmer-Thomas1987\"] = 1,\n [\"CITEREFByrd,_Peter2003\"] = 1,\n [\"CITEREFCadbury2006\"] = 1,\n [\"CITEREFCalhoun,_Craig2002\"] = 1,\n [\"CITEREFCardona,_Luis2007\"] = 1,\n [\"CITEREFCarlinerAlesina1991\"] = 1,\n [\"CITEREFCarlson2009\"] = 1,\n [\"CITEREFChaikin1994\"] = 1,\n [\"CITEREFChary,_F.B.2011\"] = 1,\n [\"CITEREFCornel2012\"] = 1,\n [\"CITEREFCotton1989\"] = 1,\n [\"CITEREFCsaba_Békés2000\"] = 1,\n [\"CITEREFCseresnyés1999\"] = 1,\n [\"CITEREFCummings2010\"] = 1,\n [\"CITEREFDavison2009\"] = 1,\n [\"CITEREFDobrinin2001\"] = 1,\n [\"CITEREFDominguez1989\"] = 1,\n [\"CITEREFDowd2009\"] = 1,\n [\"CITEREFDreifelds1996\"] = 1,\n [\"CITEREFDunhamQuinlan1990\"] = 1,\n [\"CITEREFErlich2008\"] = 1,\n [\"CITEREFFedorov2011\"] = 1,\n [\"CITEREFFeeney,_Mark2006\"] = 1,\n [\"CITEREFFriedman2007\"] = 1,\n [\"CITEREFFulbrook\"] = 1,\n [\"CITEREFGaddis,_John_Lewis1997\"] = 1,\n [\"CITEREFGaddis1990\"] = 1,\n [\"CITEREFGaddis2005\"] = 1,\n [\"CITEREFGaidar,_Yegor\"] = 1,\n [\"CITEREFGallagher,_T.2001\"] = 1,\n [\"CITEREFGarthoff1994\"] = 1,\n [\"CITEREFGeselbracht\"] = 1,\n [\"CITEREFGholam_Reza_Afkhami2009\"] = 1,\n [\"CITEREFGilbert2007\"] = 1,\n [\"CITEREFGinkel2002\"] = 1,\n [\"CITEREFGokcek,_Gigi_\u0026amp;_Howard,_AlisonHoward2013\"] = 1,\n [\"CITEREFGomori2006\"] = 1,\n [\"CITEREFGott2009\"] = 1,\n [\"CITEREFHallDavid_J._Shayler2001\"] = 1,\n [\"CITEREFHarriman,_Pamela_C.1987–1988\"] = 1,\n [\"CITEREFHastings1988\"] = 1,\n [\"CITEREFHepplewhite1999\"] = 1,\n [\"CITEREFHistory.com_Staff2009\"] = 1,\n [\"CITEREFItzigsohn2000\"] = 1,\n [\"CITEREFJames_S._Lay,_Jr.1952\"] = 1,\n [\"CITEREFJim_Hershberg1995\"] = 1,\n [\"CITEREFJohn_P._Diggins2007\"] = 1,\n [\"CITEREFJones2009\"] = 1,\n [\"CITEREFKalinovski2011\"] = 1,\n [\"CITEREFKamm1988\"] = 1,\n [\"CITEREFKamm1989\"] = 1,\n [\"CITEREFKempe2011\"] = 1,\n [\"CITEREFKenney2000\"] = 1,\n [\"CITEREFKinsella1992\"] = 1,\n [\"CITEREFKlesius,_Michael2008\"] = 1,\n [\"CITEREFLaFeber1993\"] = 1,\n [\"CITEREFLaFeber2002\"] = 1,\n [\"CITEREFLebow,_Richard_Ned_i_Janice_Gross_Stein1994\"] = 1,\n [\"CITEREFLechuga_Hevia2001\"] = 1,\n [\"CITEREFLeffler1992\"] = 1,\n [\"CITEREFLendvai2008\"] = 1,\n [\"CITEREFLessa1996\"] = 1,\n [\"CITEREFLewkowicz2010\"] = 1,\n [\"CITEREFLippmann,_Walter1947\"] = 1,\n [\"CITEREFLorenz_M._Lüthi2010\"] = 1,\n [\"CITEREFLos_Angeles_Times2015\"] = 1,\n [\"CITEREFLundestad,_Geir2005\"] = 1,\n [\"CITEREFLüthi2008\"] = 1,\n [\"CITEREFMalkasian2001\"] = 1,\n [\"CITEREFMcMahon2003\"] = 1,\n [\"CITEREFMcSherry2011\"] = 1,\n [\"CITEREFMeher2004\"] = 1,\n [\"CITEREFMenon2000\"] = 1,\n [\"CITEREFMichael_Cox1990\"] = 1,\n [\"CITEREFMilani2011\"] = 1,\n [\"CITEREFMiller2000\"] = 1,\n [\"CITEREFMorgan\"] = 1,\n [\"CITEREFNashel,_Jonathan1999\"] = 1,\n [\"CITEREFNjølstad2004\"] = 1,\n [\"CITEREFNolan1995\"] = 1,\n [\"CITEREFO\u0026#039;Neil1997\"] = 1,\n [\"CITEREFOrlov\"] = 1,\n [\"CITEREFOuimet2003\"] = 2,\n [\"CITEREFPalmer2010\"] = 1,\n [\"CITEREFParsa1989\"] = 1,\n [\"CITEREFPearson1998\"] = 1,\n [\"CITEREFPeter_Kornbluh\"] = 1,\n [\"CITEREFPeter_Kornbluh2000\"] = 1,\n [\"CITEREFPorterKarsh,_Efraim1984\"] = 1,\n [\"CITEREFPritchard\"] = 1,\n [\"CITEREFPuddington2003\"] = 1,\n [\"CITEREFReagan,_Ronald1991\"] = 1,\n [\"CITEREFReeves1993\"] = 1,\n [\"CITEREFRoadnight2002\"] = 1,\n [\"CITEREFRoberts2006\"] = 1,\n [\"CITEREFRose2002\"] = 1,\n [\"CITEREFSafire2006\"] = 1,\n [\"CITEREFSakwa,_Richard1999\"] = 1,\n [\"CITEREFSamadSen2007\"] = 1,\n [\"CITEREFSamojlov2012\"] = 1,\n [\"CITEREFSchefter1999\"] = 1,\n [\"CITEREFSchlesingerKinzer1999\"] = 1,\n [\"CITEREFSchmitz,_David_F.1999\"] = 1,\n [\"CITEREFSchraeder1994\"] = 1,\n [\"CITEREFService2015\"] = 1,\n [\"CITEREFSietzen1997\"] = 1,\n [\"CITEREFSmith1998\"] = 1,\n [\"CITEREFStarr2004\"] = 1,\n [\"CITEREFStokes1993\"] = 1,\n [\"CITEREFStokesbury1990\"] = 1,\n [\"CITEREFStone1988\"] = 1,\n [\"CITEREFStone2010\"] = 1,\n [\"CITEREFSwensonGrimwoodAlexander1966\"] = 1,\n [\"CITEREFTalbottHannifinMagnusonDoerner1983\"] = 1,\n [\"CITEREFTanner1965\"] = 1,\n [\"CITEREFTaubman2003\"] = 1,\n [\"CITEREFThomson1992\"] = 1,\n [\"CITEREFTim_Tzouliadis2008\"] = 1,\n [\"CITEREFTowle\"] = 1,\n [\"CITEREFTowle2000\"] = 1,\n [\"CITEREFTripp2002\"] = 1,\n [\"CITEREFUPI_1959_Year_in_Review\"] = 1,\n [\"CITEREFVon_GeldernSiegelbaum\"] = 1,\n [\"CITEREFWalsh2008\"] = 1,\n [\"CITEREFWalter_B._Smith1953\"] = 1,\n [\"CITEREFWatson2002\"] = 1,\n [\"CITEREFWestad2012\"] = 1,\n [\"CITEREFWettig2008\"] = 1,\n [\"CITEREFWhitman1971\"] = 1,\n [\"CITEREFWilson,_James_Graham2014\"] = 1,\n [\"CITEREFWinn2010\"] = 1,\n [\"CITEREFZubokPleshakov,_Constantine1996\"] = 1,\n [\"CITEREFvan_der_Eyden2003\"] = 1,\n [\"CITEREFČulík\"] = 1,\n [\"authentichistory\"] = 1,\n}\ntemplate_list = table#1 {\n [\"Bullet\"] = 22,\n [\"Center\"] = 3,\n [\"Citation\"] = 5,\n [\"Cite book\"] = 102,\n [\"Cite encyclopedia\"] = 4,\n [\"Cite journal\"] = 11,\n [\"Cite news\"] = 24,\n [\"Cite web\"] = 41,\n [\"Commonscat\"] = 1,\n [\"Dead link\"] = 1,\n [\"Div col\"] = 1,\n [\"Div col end\"] = 1,\n [\"Doi\"] = 1,\n [\"Es icon\"] = 1,\n [\"Fr icon\"] = 1,\n [\"Harvnb\"] = 136,\n [\"Hladni rat\"] = 1,\n [\"ISBN\"] = 29,\n [\"Izabran\"] = 1,\n [\"Izdvojeni citat\"] = 3,\n [\"Legend\"] = 4,\n [\"Main\"] = 46,\n [\"Multiple image\"] = 23,\n [\"Normativna kontrola\"] = 1,\n [\"Osobe Hladnoga rata\"] = 1,\n [\"Pl icon\"] = 3,\n [\"Refbegin\"] = 1,\n [\"Refend\"] = 1,\n [\"Reflist\"] = 1,\n [\"Sfn\"] = 14,\n [\"SfnRef\"] = 1,\n [\"Small\"] = 9,\n [\"Spaced ndash\"] = 1,\n [\"Webarchive\"] = 13,\n}\narticle_whitelist = table#1 {\n}\n"},"cachereport":{"origin":"mw-web.eqiad.main-5dc468848-9dmsb","timestamp":"20241123124020","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"Hladni rat","url":"https:\/\/sh.wikipedia.org\/wiki\/Hladni_rat","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q8683","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q8683","author":{"@type":"Organization","name":"Doprinositelji Wikimedijinim projektima"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2005-10-01T14:45:26Z","dateModified":"2024-07-29T11:53:23Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/e\/e1\/John_F._Kennedy%2C_Nikita_Khruchchev_1961.jpg"}</script> </body> </html>