CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-enabled skin-theme-clientpref-day vector-sticky-header-enabled vector-toc-available" lang="sr" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Стари Рим — Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-enabled skin-theme-clientpref-day vector-sticky-header-enabled vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )srwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""],"wgDefaultDateFormat": "hh:mm d. month y.","wgMonthNames":["","јануар","фебруар","март","април","мај","јун","јул","август","септембар","октобар","новембар","децембар"],"wgRequestId":"80c2c1f2-26d1-4f6f-8d6a-89b3de8b11f7","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Стари_Рим","wgTitle":"Стари Рим","wgCurRevisionId":28881881,"wgRevisionId":28881881,"wgArticleId":142495,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Чланци којима недостају извори у тексту","Сви чланци којима недостају извори у тексту","Чланци који садрже текст на језику — латински","Сви чланци са непотврђеним изјавама","Чланци са непотврђеним изјавама од 09. 2011.", "Чланци са FAST идентификаторима","Чланци са VIAF идентификаторима","Чланци са WorldCat Entities идентификаторима","Чланци са BNE идентификаторима","Чланци са BNF идентификаторима","Чланци са BNFdata идентификаторима","Чланци са GND идентификаторима","Чланци са J9U идентификаторима","Чланци са LCCN идентификаторима","Чланци са Libris идентификаторима","Чланци са NDL идентификаторима","Чланци са NKC идентификаторима","Чланци са NSK идентификаторима","Чланци са PLWABN идентификаторима","Чланци са EBO идентификаторима","Чланци са HDS идентификаторима","Чланци са SUDOC идентификаторима", "Шаблон:Подножје/на ћирилици","Антички Рим","Цивилизације"],"wgPageViewLanguage":"sr","wgPageContentLanguage":"sr","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName":"Стари_Рим","wgRelevantArticleId":142495,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sr","wgIsProbablyEditable":true,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":true,"wgRestrictionEdit":[],"wgRestrictionMove":[],"wgRedirectedFrom":"Антички_Рим","wgNoticeProject":"wikipedia","wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sr","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks":"sr-ec"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":70000,"wgInternalRedirectTargetUrl":"/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC","wgEditSubmitButtonLabelPublish": true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty":false,"wgWikibaseItemId":"Q1747689","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGEStructuredTaskRejectionReasonTextInputEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.24"};RLSTATE={"ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready","jquery.makeCollapsible.styles":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges": "ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=["mediawiki.action.view.redirect","mediawiki.page.media","site","mediawiki.page.ready","jquery.makeCollapsible","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents","ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=ext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cjquery.makeCollapsible.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sr&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.18"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ea/Roman_Republic_Empire_map.gif"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="1141"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ea/Roman_Republic_Empire_map.gif"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="760"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="608"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Стари Рим — Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC"> <link rel="alternate" type="application/x-wiki" title="Уреди" href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Википедија (sr)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sr.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC"> <link rel="alternate" hreflang="sr" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Cyrl" href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Latn" href="https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sr"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Википедија – Atom фид" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject mw-editable page-Стари_Рим rootpage-Стари_Рим skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Пређи на садржај</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" title="Главни мени" > <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Главни мени" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-menu mw-ui-icon-wikimedia-menu"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Главни мени</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Главни мени</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" > <div class="vector-menu-heading"> Навигација </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Посетите главну страну [z]" accesskey="z"><span>Главна страна</span></a></li><li id="n-contents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Водичи за прегледање Википедије"><span>Садржај</span></a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Списак скорашњих измена на пројекту [r]" accesskey="r"><span>Скорашње измене</span></a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Посетите насумичну страницу [x]" accesskey="x"><span>Случајна страница</span></a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Пронађите информације о актуелностима"><span>Актуелности</span></a></li><li id="n-contactpage" class="mw-list-item"><a href="//sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Контакт" title="Сазнајте како да ступите у контакт с уредницима"><span>Контакт</span></a></li><li id="n-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5"><span>Посебне странице</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" > <div class="vector-menu-heading"> Интеракција </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Место где можете да се информишете"><span>Помоћ</span></a></li><li id="n-introduction" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B8"><span>Научите да уређујете</span></a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3"><span>Трг</span></a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="О пројекту, шта можете да радите и где да пронађете ствари"><span>Радионица</span></a></li><li id="n-noticeboard" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0"><span>Огласна табла</span></a></li><li id="n-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5"><span>Отпреми датотеку</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <span class="mw-logo-container skin-invert"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Википедија" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sr.svg" style="width: 7.8125em; height: 1.4375em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sr.svg" width="120" height="11" style="width: 7.5em; height: 0.6875em;"> </span> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f"><span class="vector-icon mw-ui-icon-search mw-ui-icon-wikimedia-search"></span> <span>Претрага</span> </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Претражите Википедију" aria-label="Претражите Википедију" autocapitalize="sentences" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f" id="searchInput" > <span class="cdx-text-input__icon cdx-text-input__start-icon"></span> </div> <input type="hidden" name="title" value="Посебно:Претражи"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Претражи</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Личне алатке"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Мења се приказ странице; величина фонта, ширина и боја" > <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Изглед" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-appearance mw-ui-icon-wikimedia-appearance"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Изглед</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="https://donate.wikimedia.org/?wmf_source=donate&wmf_medium=sidebar&wmf_campaign=sr.wikipedia.org&uselang=sr" class=""><span>Донације</span></a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се" class=""><span>Отвори налог</span></a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o" class=""><span>Пријави ме</span></a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Више опција" > <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Личне алатке" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-ellipsis mw-ui-icon-wikimedia-ellipsis"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Личне алатке</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Кориснички мени" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="https://donate.wikimedia.org/?wmf_source=donate&wmf_medium=sidebar&wmf_campaign=sr.wikipedia.org&uselang=sr"><span>Донације</span></a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се"><span class="vector-icon mw-ui-icon-userAdd mw-ui-icon-wikimedia-userAdd"></span> <span>Отвори налог</span></a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o"><span class="vector-icon mw-ui-icon-logIn mw-ui-icon-wikimedia-logIn"></span> <span>Пријави ме</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Eодбаци\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"sitenotice\" lang=\"sr\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #e9e3f4; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EНа расправи/гласању су: \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5\" title=\"Википедија:Добри чланци/Гласање\"\u003E3 чланка за статус доброг\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E, \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5\" title=\"Википедија:Сјајни чланци/Гласање\"\u003E6 за сјајан\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E и \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%98%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5\" title=\"Википедија:Изабрани спискови/Гласање\"\u003E21 за ИС\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #eaf3ff; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУ току је \u003Ca href=\"/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%A0%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B#Гласање_-_именовање_чланка_-_Род_Благојевич_или_Род_Благојевић\" title=\"Разговор:Род Благојевић\"\u003Eгласање о правилном именовању\u003C/a\u003E чланка \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B\" title=\"Род Благојевић\"\u003EРод Благојевић\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУчествујте у \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0\" title=\"Википедија:Такмичење у писању чланака/Медицина\"\u003Eтакмичењу у писању чланака из области медицине\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПрикључите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0_2\" title=\"Википедија:Акција писања изабраних спискова 2\"\u003Eдругој акцији писања изабраних спискова\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\" style=\"display: none;\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0_2\" title=\"Википедија:Акција писања чланака о образовним установама 2\"\u003Eдругој акцији писања чланака о образовним установама\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Садржај" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Садржај</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">сакриј</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Почетак</div> </a> </li> <li id="toc-Римско_краљевство" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Римско_краљевство"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1</span> <span>Римско краљевство</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Римско_краљевство-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Римско краљевство</span> </button> <ul id="toc-Римско_краљевство-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Легенде_и_краљеви" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Легенде_и_краљеви"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1.1</span> <span>Легенде и краљеви</span> </div> </a> <ul id="toc-Легенде_и_краљеви-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Римска_република" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Римска_република"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2</span> <span>Римска република</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Римска_република-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Римска република</span> </button> <ul id="toc-Римска_република-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Настанак_Републике_и_освајање_Апенинског_полуострва" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Настанак_Републике_и_освајање_Апенинског_полуострва"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.1</span> <span>Настанак Републике и освајање Апенинског полуострва</span> </div> </a> <ul id="toc-Настанак_Републике_и_освајање_Апенинског_полуострва-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Пир,_Пунски_ратови_и_Ханибалова_инвазија_на_Италију" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Пир,_Пунски_ратови_и_Ханибалова_инвазија_на_Италију"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.2</span> <span>Пир, Пунски ратови и Ханибалова инвазија на Италију</span> </div> </a> <ul id="toc-Пир,_Пунски_ратови_и_Ханибалова_инвазија_на_Италију-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Експанзија_у_источном_Средоземљу" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Експанзија_у_источном_Средоземљу"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.3</span> <span>Експанзија у источном Средоземљу</span> </div> </a> <ul id="toc-Експанзија_у_источном_Средоземљу-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Криза_републике_и_браћа_Грах" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Криза_републике_и_браћа_Грах"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.4</span> <span>Криза републике и браћа Грах</span> </div> </a> <ul id="toc-Криза_републике_и_браћа_Грах-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Грађански_ратови" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Грађански_ратови"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.5</span> <span>Грађански ратови</span> </div> </a> <ul id="toc-Грађански_ратови-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Царство" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Царство"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3</span> <span>Царство</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Царство-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Царство</span> </button> <ul id="toc-Царство-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Принципат" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Принципат"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.1</span> <span>Принципат</span> </div> </a> <ul id="toc-Принципат-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Врхунац_царства" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Врхунац_царства"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.2</span> <span>Врхунац царства</span> </div> </a> <ul id="toc-Врхунац_царства-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Династија_Севера_и_војнички_цареви_(193—284)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Династија_Севера_и_војнички_цареви_(193—284)"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.3</span> <span>Династија Севера и војнички цареви (193—284)</span> </div> </a> <ul id="toc-Династија_Севера_и_војнички_цареви_(193—284)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Позна_антика_(284—395)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Позна_антика_(284—395)"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.4</span> <span>Позна антика (284—395)</span> </div> </a> <ul id="toc-Позна_антика_(284—395)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Крај_античког_царства" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Крај_античког_царства"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.5</span> <span>Крај античког царства</span> </div> </a> <ul id="toc-Крај_античког_царства-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Види_још" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Види_још"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4</span> <span>Види још</span> </div> </a> <ul id="toc-Види_још-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Литература" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Литература"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5</span> <span>Литература</span> </div> </a> <ul id="toc-Литература-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Додатна_литература" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Додатна_литература"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6</span> <span>Додатна литература</span> </div> </a> <ul id="toc-Додатна_литература-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Спољашње_везе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Спољашње_везе"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7</span> <span>Спољашње везе</span> </div> </a> <ul id="toc-Спољашње_везе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Садржај" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" title="Садржај" > <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Прикажи/сакриј садржај" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-listBullet mw-ui-icon-wikimedia-listBullet"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Прикажи/сакриј садржај</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading"><span class="mw-page-title-main">Стари Рим</span></h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" > <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Чланак на другим језицима. Доступан на: 144" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-144" aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-language-progressive mw-ui-icon-wikimedia-language-progressive"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">144 језика</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-af mw-list-item"><a href="https://af.wikipedia.org/wiki/Antieke_Rome" title="Antieke Rome — африканс" lang="af" hreflang="af" data-title="Antieke Rome" data-language-autonym="Afrikaans" data-language-local-name="африканс" class="interlanguage-link-target"><span>Afrikaans</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-als mw-list-item"><a href="https://als.wikipedia.org/wiki/R%C3%B6misches_Reich" title="Römisches Reich — немачки (Швајцарска)" lang="gsw" hreflang="gsw" data-title="Römisches Reich" data-language-autonym="Alemannisch" data-language-local-name="немачки (Швајцарска)" class="interlanguage-link-target"><span>Alemannisch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-am mw-list-item"><a href="https://am.wikipedia.org/wiki/%E1%8B%A8%E1%88%AE%E1%88%9C_%E1%88%98%E1%8A%95%E1%8C%8D%E1%88%A5%E1%89%B5" title="የሮሜ መንግሥት — амхарски" lang="am" hreflang="am" data-title="የሮሜ መንግሥት" data-language-autonym="አማርኛ" data-language-local-name="амхарски" class="interlanguage-link-target"><span>አማርኛ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-smn mw-list-item"><a href="https://smn.wikipedia.org/wiki/Rooma_v%C3%A4ldikodde" title="Rooma väldikodde — инари сами" lang="smn" hreflang="smn" data-title="Rooma väldikodde" data-language-autonym="Anarâškielâ" data-language-local-name="инари сами" class="interlanguage-link-target"><span>Anarâškielâ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-anp mw-list-item"><a href="https://anp.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AA%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8_%E0%A4%B0%E0%A5%8B%E0%A4%AE_%E0%A4%B8%E0%A4%AD%E0%A5%8D%E0%A4%AF%E0%A4%A4%E0%A4%BE" title="प्राचीन रोम सभ्यता — ангика" lang="anp" hreflang="anp" data-title="प्राचीन रोम सभ्यता" data-language-autonym="अंगिका" data-language-local-name="ангика" class="interlanguage-link-target"><span>अंगिका</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ar mw-list-item"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D9%85%D8%A7_%D8%A7%D9%84%D9%82%D8%AF%D9%8A%D9%85%D8%A9" title="روما القديمة — арапски" lang="ar" hreflang="ar" data-title="روما القديمة" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="арапски" class="interlanguage-link-target"><span>العربية</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-an mw-list-item"><a href="https://an.wikipedia.org/wiki/Antiga_Roma" title="Antiga Roma — арагонски" lang="an" hreflang="an" data-title="Antiga Roma" data-language-autonym="Aragonés" data-language-local-name="арагонски" class="interlanguage-link-target"><span>Aragonés</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arc mw-list-item"><a href="https://arc.wikipedia.org/wiki/%DC%AA%DC%97%DC%98%DC%A1%DC%90_%DC%A5%DC%AC%DC%9D%DC%A9%DC%AC%DC%90" title="ܪܗܘܡܐ ܥܬܝܩܬܐ — арамејски" lang="arc" hreflang="arc" data-title="ܪܗܘܡܐ ܥܬܝܩܬܐ" data-language-autonym="ܐܪܡܝܐ" data-language-local-name="арамејски" class="interlanguage-link-target"><span>ܐܪܡܝܐ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ary mw-list-item"><a href="https://ary.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D9%85%D8%A7_%D9%84%D9%82%D8%AF%D9%8A%D9%85%D8%A9" title="روما لقديمة — Moroccan Arabic" lang="ary" hreflang="ary" data-title="روما لقديمة" data-language-autonym="الدارجة" data-language-local-name="Moroccan Arabic" class="interlanguage-link-target"><span>الدارجة</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arz mw-list-item"><a href="https://arz.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D9%85%D8%A7_%D8%A7%D9%84%D9%82%D8%AF%D9%8A%D9%85%D9%87" title="روما القديمه — Egyptian Arabic" lang="arz" hreflang="arz" data-title="روما القديمه" data-language-autonym="مصرى" data-language-local-name="Egyptian Arabic" class="interlanguage-link-target"><span>مصرى</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ast mw-list-item"><a href="https://ast.wikipedia.org/wiki/Antigua_Roma" title="Antigua Roma — астуријски" lang="ast" hreflang="ast" data-title="Antigua Roma" data-language-autonym="Asturianu" data-language-local-name="астуријски" class="interlanguage-link-target"><span>Asturianu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gn mw-list-item"><a href="https://gn.wikipedia.org/wiki/Rr%C3%B3ma_Ymaguare" title="Rróma Ymaguare — гварани" lang="gn" hreflang="gn" data-title="Rróma Ymaguare" data-language-autonym="Avañe'ẽ" data-language-local-name="гварани" class="interlanguage-link-target"><span>Avañe'ẽ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-az mw-list-item"><a href="https://az.wikipedia.org/wiki/Q%C9%99dim_Roma" title="Qədim Roma — азербејџански" lang="az" hreflang="az" data-title="Qədim Roma" data-language-autonym="Azərbaycanca" data-language-local-name="азербејџански" class="interlanguage-link-target"><span>Azərbaycanca</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-azb mw-list-item"><a href="https://azb.wikipedia.org/wiki/%D9%82%D8%AF%DB%8C%D9%85_%D8%B1%D9%88%D9%85" title="قدیم روم — South Azerbaijani" lang="azb" hreflang="azb" data-title="قدیم روم" data-language-autonym="تۆرکجه" data-language-local-name="South Azerbaijani" class="interlanguage-link-target"><span>تۆرکجه</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id mw-list-item"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Romawi_Kuno" title="Romawi Kuno — индонежански" lang="id" hreflang="id" data-title="Romawi Kuno" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="индонежански" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Indonesia</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ms mw-list-item"><a href="https://ms.wikipedia.org/wiki/Rom_kuno" title="Rom kuno — малајски" lang="ms" hreflang="ms" data-title="Rom kuno" data-language-autonym="Bahasa Melayu" data-language-local-name="малајски" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Melayu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg mw-list-item"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Древен Рим — бугарски" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Древен Рим" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="бугарски" class="interlanguage-link-target"><span>Български</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-min-nan mw-list-item"><a href="https://zh-min-nan.wikipedia.org/wiki/K%C3%B3%CD%98-t%C4%81i_L%C3%B4-m%C3%A1" title="Kó͘-tāi Lô-má — Minnan" lang="nan" hreflang="nan" data-title="Kó͘-tāi Lô-má" data-language-autonym="閩南語 / Bân-lâm-gú" data-language-local-name="Minnan" class="interlanguage-link-target"><span>閩南語 / Bân-lâm-gú</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ba mw-list-item"><a href="https://ba.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D2%93%D0%BE_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Боронғо Рим — башкирски" lang="ba" hreflang="ba" data-title="Боронғо Рим" data-language-autonym="Башҡортса" data-language-local-name="башкирски" class="interlanguage-link-target"><span>Башҡортса</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be mw-list-item"><a href="https://be.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B6%D1%8B%D1%82%D0%BD%D1%8B_%D0%A0%D1%8B%D0%BC" title="Старажытны Рым — белоруски" lang="be" hreflang="be" data-title="Старажытны Рым" data-language-autonym="Беларуская" data-language-local-name="белоруски" class="interlanguage-link-target"><span>Беларуская</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be-x-old mw-list-item"><a href="https://be-tarask.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B6%D1%8B%D1%82%D0%BD%D1%8B_%D0%A0%D1%8B%D0%BC" title="Старажытны Рым — Belarusian (Taraškievica orthography)" lang="be-tarask" hreflang="be-tarask" data-title="Старажытны Рым" data-language-autonym="Беларуская (тарашкевіца)" data-language-local-name="Belarusian (Taraškievica orthography)" class="interlanguage-link-target"><span>Беларуская (тарашкевіца)</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bn mw-list-item"><a href="https://bn.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%AA%E0%A7%8D%E0%A6%B0%E0%A6%BE%E0%A6%9A%E0%A7%80%E0%A6%A8_%E0%A6%B0%E0%A7%8B%E0%A6%AE" title="প্রাচীন রোম — бенгалски" lang="bn" hreflang="bn" data-title="প্রাচীন রোম" data-language-autonym="বাংলা" data-language-local-name="бенгалски" class="interlanguage-link-target"><span>বাংলা</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bar mw-list-item"><a href="https://bar.wikipedia.org/wiki/Remisches_Reich" title="Remisches Reich — Bavarian" lang="bar" hreflang="bar" data-title="Remisches Reich" data-language-autonym="Boarisch" data-language-local-name="Bavarian" class="interlanguage-link-target"><span>Boarisch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bs mw-list-item"><a href="https://bs.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dki_Rim" title="Antički Rim — босански" lang="bs" hreflang="bs" data-title="Antički Rim" data-language-autonym="Bosanski" data-language-local-name="босански" class="interlanguage-link-target"><span>Bosanski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-br mw-list-item"><a href="https://br.wikipedia.org/wiki/Henroma" title="Henroma — бретонски" lang="br" hreflang="br" data-title="Henroma" data-language-autonym="Brezhoneg" data-language-local-name="бретонски" class="interlanguage-link-target"><span>Brezhoneg</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/Antiga_Roma" title="Antiga Roma — каталонски" lang="ca" hreflang="ca" data-title="Antiga Roma" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="каталонски" class="interlanguage-link-target"><span>Català</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ceb mw-list-item"><a href="https://ceb.wikipedia.org/wiki/Karaang_Roma" title="Karaang Roma — себуански" lang="ceb" hreflang="ceb" data-title="Karaang Roma" data-language-autonym="Cebuano" data-language-local-name="себуански" class="interlanguage-link-target"><span>Cebuano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-co mw-list-item"><a href="https://co.wikipedia.org/wiki/Roma_antica" title="Roma antica — корзикански" lang="co" hreflang="co" data-title="Roma antica" data-language-autonym="Corsu" data-language-local-name="корзикански" class="interlanguage-link-target"><span>Corsu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cy mw-list-item"><a href="https://cy.wikipedia.org/wiki/Rhufain_hynafol" title="Rhufain hynafol — велшки" lang="cy" hreflang="cy" data-title="Rhufain hynafol" data-language-autonym="Cymraeg" data-language-local-name="велшки" class="interlanguage-link-target"><span>Cymraeg</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cv mw-list-item"><a href="https://cv.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D1%85%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Авалхи Рим — чувашки" lang="cv" hreflang="cv" data-title="Авалхи Рим" data-language-autonym="Чӑвашла" data-language-local-name="чувашки" class="interlanguage-link-target"><span>Чӑвашла</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Starov%C4%9Bk%C3%BD_%C5%98%C3%ADm" title="Starověký Řím — чешки" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Starověký Řím" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="чешки" class="interlanguage-link-target"><span>Čeština</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-da mw-list-item"><a href="https://da.wikipedia.org/wiki/Romerriget" title="Romerriget — дански" lang="da" hreflang="da" data-title="Romerriget" data-language-autonym="Dansk" data-language-local-name="дански" class="interlanguage-link-target"><span>Dansk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pdc mw-list-item"><a href="https://pdc.wikipedia.org/wiki/Altes_Rom" title="Altes Rom — Pennsylvania German" lang="pdc" hreflang="pdc" data-title="Altes Rom" data-language-autonym="Deitsch" data-language-local-name="Pennsylvania German" class="interlanguage-link-target"><span>Deitsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de mw-list-item"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/R%C3%B6misches_Reich" title="Römisches Reich — немачки" lang="de" hreflang="de" data-title="Römisches Reich" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="немачки" class="interlanguage-link-target"><span>Deutsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nv mw-list-item"><a href="https://nv.wikipedia.org/wiki/Roman_dine%CA%BC%C3%A9" title="Roman dineʼé — навахо" lang="nv" hreflang="nv" data-title="Roman dineʼé" data-language-autonym="Diné bizaad" data-language-local-name="навахо" class="interlanguage-link-target"><span>Diné bizaad</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-et mw-list-item"><a href="https://et.wikipedia.org/wiki/Rooma_riik" title="Rooma riik — естонски" lang="et" hreflang="et" data-title="Rooma riik" data-language-autonym="Eesti" data-language-local-name="естонски" class="interlanguage-link-target"><span>Eesti</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%91%CF%81%CF%87%CE%B1%CE%AF%CE%B1_%CE%A1%CF%8E%CE%BC%CE%B7" title="Αρχαία Ρώμη — грчки" lang="el" hreflang="el" data-title="Αρχαία Ρώμη" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="грчки" class="interlanguage-link-target"><span>Ελληνικά</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en mw-list-item"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Ancient_Rome" title="Ancient Rome — енглески" lang="en" hreflang="en" data-title="Ancient Rome" data-language-autonym="English" data-language-local-name="енглески" class="interlanguage-link-target"><span>English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es mw-list-item"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Antigua_Roma" title="Antigua Roma — шпански" lang="es" hreflang="es" data-title="Antigua Roma" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="шпански" class="interlanguage-link-target"><span>Español</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eo mw-list-item"><a href="https://eo.wikipedia.org/wiki/Romio" title="Romio — есперанто" lang="eo" hreflang="eo" data-title="Romio" data-language-autonym="Esperanto" data-language-local-name="есперанто" class="interlanguage-link-target"><span>Esperanto</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eu badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://eu.wikipedia.org/wiki/Antzinako_Erroma" title="Antzinako Erroma — баскијски" lang="eu" hreflang="eu" data-title="Antzinako Erroma" data-language-autonym="Euskara" data-language-local-name="баскијски" class="interlanguage-link-target"><span>Euskara</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fa mw-list-item"><a href="https://fa.wikipedia.org/wiki/%D8%B1%D9%88%D9%85_%D8%A8%D8%A7%D8%B3%D8%AA%D8%A7%D9%86" title="روم باستان — персијски" lang="fa" hreflang="fa" data-title="روم باستان" data-language-autonym="فارسی" data-language-local-name="персијски" class="interlanguage-link-target"><span>فارسی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Rome_antique" title="Rome antique — француски" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Rome antique" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="француски" class="interlanguage-link-target"><span>Français</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fur mw-list-item"><a href="https://fur.wikipedia.org/wiki/Rome_antighe" title="Rome antighe — фриулски" lang="fur" hreflang="fur" data-title="Rome antighe" data-language-autonym="Furlan" data-language-local-name="фриулски" class="interlanguage-link-target"><span>Furlan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ga mw-list-item"><a href="https://ga.wikipedia.org/wiki/An_tSean-R%C3%B3imh" title="An tSean-Róimh — ирски" lang="ga" hreflang="ga" data-title="An tSean-Róimh" data-language-autonym="Gaeilge" data-language-local-name="ирски" class="interlanguage-link-target"><span>Gaeilge</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gl mw-list-item"><a href="https://gl.wikipedia.org/wiki/Roma_antiga" title="Roma antiga — галицијски" lang="gl" hreflang="gl" data-title="Roma antiga" data-language-autonym="Galego" data-language-local-name="галицијски" class="interlanguage-link-target"><span>Galego</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ha mw-list-item"><a href="https://ha.wikipedia.org/wiki/Romawa_na_Da" title="Romawa na Da — хауса" lang="ha" hreflang="ha" data-title="Romawa na Da" data-language-autonym="Hausa" data-language-local-name="хауса" class="interlanguage-link-target"><span>Hausa</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hak mw-list-item"><a href="https://hak.wikipedia.org/wiki/K%C3%BA_L%C3%B2-m%C3%A2" title="Kú Lò-mâ — Hakka Chinese" lang="hak" hreflang="hak" data-title="Kú Lò-mâ" data-language-autonym="客家語 / Hak-kâ-ngî" data-language-local-name="Hakka Chinese" class="interlanguage-link-target"><span>客家語 / Hak-kâ-ngî</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-he mw-list-item"><a href="https://he.wikipedia.org/wiki/%D7%A8%D7%95%D7%9E%D7%90_%D7%94%D7%A2%D7%AA%D7%99%D7%A7%D7%94" title="רומא העתיקה — хебрејски" lang="he" hreflang="he" data-title="רומא העתיקה" data-language-autonym="עברית" data-language-local-name="хебрејски" class="interlanguage-link-target"><span>עברית</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hi mw-list-item"><a href="https://hi.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AA%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8_%E0%A4%B0%E0%A5%8B%E0%A4%AE" title="प्राचीन रोम — хинди" lang="hi" hreflang="hi" data-title="प्राचीन रोम" data-language-autonym="हिन्दी" data-language-local-name="хинди" class="interlanguage-link-target"><span>हिन्दी</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr mw-list-item"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dki_Rim" title="Antički Rim — хрватски" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Antički Rim" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="хрватски" class="interlanguage-link-target"><span>Hrvatski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hy mw-list-item"><a href="https://hy.wikipedia.org/wiki/%D5%80%D5%AB%D5%B6_%D5%80%D5%BC%D5%B8%D5%B4" title="Հին Հռոմ — јерменски" lang="hy" hreflang="hy" data-title="Հին Հռոմ" data-language-autonym="Հայերեն" data-language-local-name="јерменски" class="interlanguage-link-target"><span>Հայերեն</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-io mw-list-item"><a href="https://io.wikipedia.org/wiki/Antiqua_Roma" title="Antiqua Roma — идо" lang="io" hreflang="io" data-title="Antiqua Roma" data-language-autonym="Ido" data-language-local-name="идо" class="interlanguage-link-target"><span>Ido</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ia mw-list-item"><a href="https://ia.wikipedia.org/wiki/Roma_antique" title="Roma antique — интерлингва" lang="ia" hreflang="ia" data-title="Roma antique" data-language-autonym="Interlingua" data-language-local-name="интерлингва" class="interlanguage-link-target"><span>Interlingua</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ie mw-list-item"><a href="https://ie.wikipedia.org/wiki/Ancian_Roma" title="Ancian Roma — интерлингве" lang="ie" hreflang="ie" data-title="Ancian Roma" data-language-autonym="Interlingue" data-language-local-name="интерлингве" class="interlanguage-link-target"><span>Interlingue</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zu mw-list-item"><a href="https://zu.wikipedia.org/wiki/Rhomani" title="Rhomani — зулу" lang="zu" hreflang="zu" data-title="Rhomani" data-language-autonym="IsiZulu" data-language-local-name="зулу" class="interlanguage-link-target"><span>IsiZulu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-is badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://is.wikipedia.org/wiki/R%C3%B3maveldi" title="Rómaveldi — исландски" lang="is" hreflang="is" data-title="Rómaveldi" data-language-autonym="Íslenska" data-language-local-name="исландски" class="interlanguage-link-target"><span>Íslenska</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Civilt%C3%A0_romana" title="Civiltà romana — италијански" lang="it" hreflang="it" data-title="Civiltà romana" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="италијански" class="interlanguage-link-target"><span>Italiano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E5%8F%A4%E4%BB%A3%E3%83%AD%E3%83%BC%E3%83%9E" title="古代ローマ — јапански" lang="ja" hreflang="ja" data-title="古代ローマ" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="јапански" class="interlanguage-link-target"><span>日本語</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kbp mw-list-item"><a href="https://kbp.wikipedia.org/wiki/K%C9%A9b%C9%A9njaaz%C9%A9_Room" title="Kɩbɩnjaazɩ Room — Kabiye" lang="kbp" hreflang="kbp" data-title="Kɩbɩnjaazɩ Room" data-language-autonym="Kabɩyɛ" data-language-local-name="Kabiye" class="interlanguage-link-target"><span>Kabɩyɛ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ka mw-list-item"><a href="https://ka.wikipedia.org/wiki/%E1%83%AB%E1%83%95%E1%83%94%E1%83%9A%E1%83%98_%E1%83%A0%E1%83%9D%E1%83%9B%E1%83%98" title="ძველი რომი — грузијски" lang="ka" hreflang="ka" data-title="ძველი რომი" data-language-autonym="ქართული" data-language-local-name="грузијски" class="interlanguage-link-target"><span>ქართული</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kk mw-list-item"><a href="https://kk.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B3%D1%96_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Ежелгі Рим — казашки" lang="kk" hreflang="kk" data-title="Ежелгі Рим" data-language-autonym="Қазақша" data-language-local-name="казашки" class="interlanguage-link-target"><span>Қазақша</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ky mw-list-item"><a href="https://ky.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B9%D1%8B%D1%80%D0%BA%D1%8B_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Байыркы Рим — киргиски" lang="ky" hreflang="ky" data-title="Байыркы Рим" data-language-autonym="Кыргызча" data-language-local-name="киргиски" class="interlanguage-link-target"><span>Кыргызча</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sw mw-list-item"><a href="https://sw.wikipedia.org/wiki/Roma_ya_Kale" title="Roma ya Kale — свахили" lang="sw" hreflang="sw" data-title="Roma ya Kale" data-language-autonym="Kiswahili" data-language-local-name="свахили" class="interlanguage-link-target"><span>Kiswahili</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-km mw-list-item"><a href="https://km.wikipedia.org/wiki/%E1%9E%91%E1%9E%B8%E1%9E%80%E1%9F%92%E1%9E%9A%E1%9E%BB%E1%9E%84%E1%9E%9A%E1%9F%89%E1%9E%BC%E1%9E%98%E1%9E%94%E1%9E%BB%E1%9E%9A%E1%9E%B6%E1%9E%8E" title="ទីក្រុងរ៉ូមបុរាណ — кмерски" lang="km" hreflang="km" data-title="ទីក្រុងរ៉ូមបុរាណ" data-language-autonym="ភាសាខ្មែរ" data-language-local-name="кмерски" class="interlanguage-link-target"><span>ភាសាខ្មែរ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ko badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://ko.wikipedia.org/wiki/%EA%B3%A0%EB%8C%80_%EB%A1%9C%EB%A7%88" title="고대 로마 — корејски" lang="ko" hreflang="ko" data-title="고대 로마" data-language-autonym="한국어" data-language-local-name="корејски" class="interlanguage-link-target"><span>한국어</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kv mw-list-item"><a href="https://kv.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B6_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Важ Рим — коми" lang="kv" hreflang="kv" data-title="Важ Рим" data-language-autonym="Коми" data-language-local-name="коми" class="interlanguage-link-target"><span>Коми</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ht mw-list-item"><a href="https://ht.wikipedia.org/wiki/W%C3%B2m_ansyen" title="Wòm ansyen — хаићански" lang="ht" hreflang="ht" data-title="Wòm ansyen" data-language-autonym="Kreyòl ayisyen" data-language-local-name="хаићански" class="interlanguage-link-target"><span>Kreyòl ayisyen</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gcr mw-list-item"><a href="https://gcr.wikipedia.org/wiki/Rom_antik" title="Rom antik — Guianan Creole" lang="gcr" hreflang="gcr" data-title="Rom antik" data-language-autonym="Kriyòl gwiyannen" data-language-local-name="Guianan Creole" class="interlanguage-link-target"><span>Kriyòl gwiyannen</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ku mw-list-item"><a href="https://ku.wikipedia.org/wiki/Romaya_kevnare" title="Romaya kevnare — курдски" lang="ku" hreflang="ku" data-title="Romaya kevnare" data-language-autonym="Kurdî" data-language-local-name="курдски" class="interlanguage-link-target"><span>Kurdî</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lld mw-list-item"><a href="https://lld.wikipedia.org/wiki/Storia_romana" title="Storia romana — Ladin" lang="lld" hreflang="lld" data-title="Storia romana" data-language-autonym="Ladin" data-language-local-name="Ladin" class="interlanguage-link-target"><span>Ladin</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-la mw-list-item"><a href="https://la.wikipedia.org/wiki/Romani_antiqui" title="Romani antiqui — латински" lang="la" hreflang="la" data-title="Romani antiqui" data-language-autonym="Latina" data-language-local-name="латински" class="interlanguage-link-target"><span>Latina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lv mw-list-item"><a href="https://lv.wikipedia.org/wiki/Sen%C4%81_Roma" title="Senā Roma — летонски" lang="lv" hreflang="lv" data-title="Senā Roma" data-language-autonym="Latviešu" data-language-local-name="летонски" class="interlanguage-link-target"><span>Latviešu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lt mw-list-item"><a href="https://lt.wikipedia.org/wiki/Senov%C4%97s_Roma" title="Senovės Roma — литвански" lang="lt" hreflang="lt" data-title="Senovės Roma" data-language-autonym="Lietuvių" data-language-local-name="литвански" class="interlanguage-link-target"><span>Lietuvių</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lfn badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://lfn.wikipedia.org/wiki/Roma_antica" title="Roma antica — Lingua Franca Nova" lang="lfn" hreflang="lfn" data-title="Roma antica" data-language-autonym="Lingua Franca Nova" data-language-local-name="Lingua Franca Nova" class="interlanguage-link-target"><span>Lingua Franca Nova</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hu mw-list-item"><a href="https://hu.wikipedia.org/wiki/%C3%93kori_R%C3%B3ma" title="Ókori Róma — мађарски" lang="hu" hreflang="hu" data-title="Ókori Róma" data-language-autonym="Magyar" data-language-local-name="мађарски" class="interlanguage-link-target"><span>Magyar</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mk mw-list-item"><a href="https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Стар Рим — македонски" lang="mk" hreflang="mk" data-title="Стар Рим" data-language-autonym="Македонски" data-language-local-name="македонски" class="interlanguage-link-target"><span>Македонски</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mg mw-list-item"><a href="https://mg.wikipedia.org/wiki/R%C3%B4ma_Taloha" title="Rôma Taloha — малгашки" lang="mg" hreflang="mg" data-title="Rôma Taloha" data-language-autonym="Malagasy" data-language-local-name="малгашки" class="interlanguage-link-target"><span>Malagasy</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-min mw-list-item"><a href="https://min.wikipedia.org/wiki/Romawi_Kuno" title="Romawi Kuno — минангкабау" lang="min" hreflang="min" data-title="Romawi Kuno" data-language-autonym="Minangkabau" data-language-local-name="минангкабау" class="interlanguage-link-target"><span>Minangkabau</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cdo mw-list-item"><a href="https://cdo.wikipedia.org/wiki/G%C5%AB_L%C3%B2%CC%A4-m%C4%81" title="Gū Lò̤-mā — Mindong" lang="cdo" hreflang="cdo" data-title="Gū Lò̤-mā" data-language-autonym="閩東語 / Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄" data-language-local-name="Mindong" class="interlanguage-link-target"><span>閩東語 / Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mwl mw-list-item"><a href="https://mwl.wikipedia.org/wiki/Roma_Antiga" title="Roma Antiga — мирандски" lang="mwl" hreflang="mwl" data-title="Roma Antiga" data-language-autonym="Mirandés" data-language-local-name="мирандски" class="interlanguage-link-target"><span>Mirandés</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ml mw-list-item"><a href="https://ml.wikipedia.org/wiki/%E0%B4%AA%E0%B5%8D%E0%B4%B0%E0%B4%BE%E0%B4%9A%E0%B5%80%E0%B4%A8_%E0%B4%B1%E0%B5%8B%E0%B4%82" title="പ്രാചീന റോം — малајалам" lang="ml" hreflang="ml" data-title="പ്രാചീന റോം" data-language-autonym="മലയാളം" data-language-local-name="малајалам" class="interlanguage-link-target"><span>മലയാളം</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mn mw-list-item"><a href="https://mn.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%B9_%D0%A0%D0%BE%D0%BC" title="Эртний Ром — монголски" lang="mn" hreflang="mn" data-title="Эртний Ром" data-language-autonym="Монгол" data-language-local-name="монголски" class="interlanguage-link-target"><span>Монгол</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mni mw-list-item"><a href="https://mni.wikipedia.org/wiki/%EA%AF%91%EA%AF%82%EA%AF%A4%EA%AF%84_%EA%AF%94%EA%AF%A3%EA%AF%9D" title="ꯑꯂꯤꯄ ꯔꯣꯝ — манипурски" lang="mni" hreflang="mni" data-title="ꯑꯂꯤꯄ ꯔꯣꯝ" data-language-autonym="ꯃꯤꯇꯩ ꯂꯣꯟ" data-language-local-name="манипурски" class="interlanguage-link-target"><span>ꯃꯤꯇꯩ ꯂꯣꯟ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mr mw-list-item"><a href="https://mr.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AA%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8_%E0%A4%B0%E0%A5%8B%E0%A4%AE" title="प्राचीन रोम — марати" lang="mr" hreflang="mr" data-title="प्राचीन रोम" data-language-autonym="मराठी" data-language-local-name="марати" class="interlanguage-link-target"><span>मराठी</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ne mw-list-item"><a href="https://ne.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AA%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8_%E0%A4%B0%E0%A5%8B%E0%A4%AE" title="प्राचीन रोम — непалски" lang="ne" hreflang="ne" data-title="प्राचीन रोम" data-language-autonym="नेपाली" data-language-local-name="непалски" class="interlanguage-link-target"><span>नेपाली</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nl mw-list-item"><a href="https://nl.wikipedia.org/wiki/Oude_Rome" title="Oude Rome — холандски" lang="nl" hreflang="nl" data-title="Oude Rome" data-language-autonym="Nederlands" data-language-local-name="холандски" class="interlanguage-link-target"><span>Nederlands</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-new mw-list-item"><a href="https://new.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AA%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8_%E0%A4%B0%E0%A5%8B%E0%A4%AE" title="प्राचीन रोम — невари" lang="new" hreflang="new" data-title="प्राचीन रोम" data-language-autonym="नेपाल भाषा" data-language-local-name="невари" class="interlanguage-link-target"><span>नेपाल भाषा</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-frr mw-list-item"><a href="https://frr.wikipedia.org/wiki/R%C3%B6%C3%B6msk_Rik" title="Röömsk Rik — севернофризијски" lang="frr" hreflang="frr" data-title="Röömsk Rik" data-language-autonym="Nordfriisk" data-language-local-name="севернофризијски" class="interlanguage-link-target"><span>Nordfriisk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-no mw-list-item"><a href="https://no.wikipedia.org/wiki/Romerriket" title="Romerriket — норвешки букмол" lang="nb" hreflang="nb" data-title="Romerriket" data-language-autonym="Norsk bokmål" data-language-local-name="норвешки букмол" class="interlanguage-link-target"><span>Norsk bokmål</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nn mw-list-item"><a href="https://nn.wikipedia.org/wiki/Roma_i_antikken" title="Roma i antikken — норвешки нинорск" lang="nn" hreflang="nn" data-title="Roma i antikken" data-language-autonym="Norsk nynorsk" data-language-local-name="норвешки нинорск" class="interlanguage-link-target"><span>Norsk nynorsk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-oc mw-list-item"><a href="https://oc.wikipedia.org/wiki/Roma_antica" title="Roma antica — окситански" lang="oc" hreflang="oc" data-title="Roma antica" data-language-autonym="Occitan" data-language-local-name="окситански" class="interlanguage-link-target"><span>Occitan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uz mw-list-item"><a href="https://uz.wikipedia.org/wiki/Qadimgi_Rim" title="Qadimgi Rim — узбечки" lang="uz" hreflang="uz" data-title="Qadimgi Rim" data-language-autonym="Oʻzbekcha / ўзбекча" data-language-local-name="узбечки" class="interlanguage-link-target"><span>Oʻzbekcha / ўзбекча</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pa mw-list-item"><a href="https://pa.wikipedia.org/wiki/%E0%A8%AA%E0%A9%8D%E0%A8%B0%E0%A8%BE%E0%A8%9A%E0%A9%80%E0%A8%A8_%E0%A8%B0%E0%A9%8B%E0%A8%AE" title="ਪ੍ਰਾਚੀਨ ਰੋਮ — пенџапски" lang="pa" hreflang="pa" data-title="ਪ੍ਰਾਚੀਨ ਰੋਮ" data-language-autonym="ਪੰਜਾਬੀ" data-language-local-name="пенџапски" class="interlanguage-link-target"><span>ਪੰਜਾਬੀ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pap mw-list-item"><a href="https://pap.wikipedia.org/wiki/Roma_antiguo" title="Roma antiguo — папијаменто" lang="pap" hreflang="pap" data-title="Roma antiguo" data-language-autonym="Papiamentu" data-language-local-name="папијаменто" class="interlanguage-link-target"><span>Papiamentu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-koi mw-list-item"><a href="https://koi.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B6_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Важ Рим — коми-пермски" lang="koi" hreflang="koi" data-title="Важ Рим" data-language-autonym="Перем коми" data-language-local-name="коми-пермски" class="interlanguage-link-target"><span>Перем коми</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pcd mw-list-item"><a href="https://pcd.wikipedia.org/wiki/Rome_antike" title="Rome antike — Picard" lang="pcd" hreflang="pcd" data-title="Rome antike" data-language-autonym="Picard" data-language-local-name="Picard" class="interlanguage-link-target"><span>Picard</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pms mw-list-item"><a href="https://pms.wikipedia.org/wiki/Sivilt%C3%A0_roman-a" title="Siviltà roman-a — Piedmontese" lang="pms" hreflang="pms" data-title="Siviltà roman-a" data-language-autonym="Piemontèis" data-language-local-name="Piedmontese" class="interlanguage-link-target"><span>Piemontèis</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds mw-list-item"><a href="https://nds.wikipedia.org/wiki/R%C3%B6%C3%B6msch_Riek" title="Röömsch Riek — нисконемачки" lang="nds" hreflang="nds" data-title="Röömsch Riek" data-language-autonym="Plattdüütsch" data-language-local-name="нисконемачки" class="interlanguage-link-target"><span>Plattdüütsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pnb mw-list-item"><a href="https://pnb.wikipedia.org/wiki/%D9%BE%D8%B1%D8%A7%D9%86%D8%A7_%D8%B1%D9%88%D9%85" title="پرانا روم — Western Punjabi" lang="pnb" hreflang="pnb" data-title="پرانا روم" data-language-autonym="پنجابی" data-language-local-name="Western Punjabi" class="interlanguage-link-target"><span>پنجابی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Staro%C5%BCytny_Rzym" title="Starożytny Rzym — пољски" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Starożytny Rzym" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="пољски" class="interlanguage-link-target"><span>Polski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/Roma_Antiga" title="Roma Antiga — португалски" lang="pt" hreflang="pt" data-title="Roma Antiga" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="португалски" class="interlanguage-link-target"><span>Português</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jam mw-list-item"><a href="https://jam.wikipedia.org/wiki/Ienshent_Ruom" title="Ienshent Ruom — Jamaican Creole English" lang="jam" hreflang="jam" data-title="Ienshent Ruom" data-language-autonym="Patois" data-language-local-name="Jamaican Creole English" class="interlanguage-link-target"><span>Patois</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ro mw-list-item"><a href="https://ro.wikipedia.org/wiki/Roma_Antic%C4%83" title="Roma Antică — румунски" lang="ro" hreflang="ro" data-title="Roma Antică" data-language-autonym="Română" data-language-local-name="румунски" class="interlanguage-link-target"><span>Română</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rm mw-list-item"><a href="https://rm.wikipedia.org/wiki/Imperi_roman" title="Imperi roman — романш" lang="rm" hreflang="rm" data-title="Imperi roman" data-language-autonym="Rumantsch" data-language-local-name="романш" class="interlanguage-link-target"><span>Rumantsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rue mw-list-item"><a href="https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%96%D0%BA%D1%8B%D0%B9_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Старовікый Рим — Rusyn" lang="rue" hreflang="rue" data-title="Старовікый Рим" data-language-autonym="Русиньскый" data-language-local-name="Rusyn" class="interlanguage-link-target"><span>Русиньскый</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%B9_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Древний Рим — руски" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Древний Рим" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="руски" class="interlanguage-link-target"><span>Русский</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sc mw-list-item"><a href="https://sc.wikipedia.org/wiki/Tziviltade_romana" title="Tziviltade romana — сардински" lang="sc" hreflang="sc" data-title="Tziviltade romana" data-language-autonym="Sardu" data-language-local-name="сардински" class="interlanguage-link-target"><span>Sardu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sd mw-list-item"><a href="https://sd.wikipedia.org/wiki/%D8%A2%DA%B3%D8%A7%D9%BD%D9%88_%D8%B1%D9%88%D9%85" title="آڳاٽو روم — синди" lang="sd" hreflang="sd" data-title="آڳاٽو روم" data-language-autonym="سنڌي" data-language-local-name="синди" class="interlanguage-link-target"><span>سنڌي</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nso mw-list-item"><a href="https://nso.wikipedia.org/wiki/Roma_ya_kgale" title="Roma ya kgale — северни сото" lang="nso" hreflang="nso" data-title="Roma ya kgale" data-language-autonym="Sesotho sa Leboa" data-language-local-name="северни сото" class="interlanguage-link-target"><span>Sesotho sa Leboa</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sq badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://sq.wikipedia.org/wiki/Roma_e_lasht%C3%AB" title="Roma e lashtë — албански" lang="sq" hreflang="sq" data-title="Roma e lashtë" data-language-autonym="Shqip" data-language-local-name="албански" class="interlanguage-link-target"><span>Shqip</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-si badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://si.wikipedia.org/wiki/%E0%B6%B4%E0%B7%94%E0%B6%BB%E0%B7%8F%E0%B6%AD%E0%B6%B1_%E0%B6%BB%E0%B7%9D%E0%B6%B8%E0%B6%BA" title="පුරාතන රෝමය — синхалешки" lang="si" hreflang="si" data-title="පුරාතන රෝමය" data-language-autonym="සිංහල" data-language-local-name="синхалешки" class="interlanguage-link-target"><span>සිංහල</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-scn mw-list-item"><a href="https://scn.wikipedia.org/wiki/Antica_Roma" title="Antica Roma — сицилијански" lang="scn" hreflang="scn" data-title="Antica Roma" data-language-autonym="Sicilianu" data-language-local-name="сицилијански" class="interlanguage-link-target"><span>Sicilianu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-simple mw-list-item"><a href="https://simple.wikipedia.org/wiki/Ancient_Rome" title="Ancient Rome — Simple English" lang="en-simple" hreflang="en-simple" data-title="Ancient Rome" data-language-autonym="Simple English" data-language-local-name="Simple English" class="interlanguage-link-target"><span>Simple English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-skr mw-list-item"><a href="https://skr.wikipedia.org/wiki/%D8%B3%D9%84%D8%B7%D9%86%D8%AA_%D8%B1%D9%88%D9%85%D8%A7" title="سلطنت روما — Saraiki" lang="skr" hreflang="skr" data-title="سلطنت روما" data-language-autonym="سرائیکی" data-language-local-name="Saraiki" class="interlanguage-link-target"><span>سرائیکی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sk mw-list-item"><a href="https://sk.wikipedia.org/wiki/Starovek%C3%BD_R%C3%ADm" title="Staroveký Rím — словачки" lang="sk" hreflang="sk" data-title="Staroveký Rím" data-language-autonym="Slovenčina" data-language-local-name="словачки" class="interlanguage-link-target"><span>Slovenčina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sl mw-list-item"><a href="https://sl.wikipedia.org/wiki/Starorimska_civilizacija" title="Starorimska civilizacija — словеначки" lang="sl" hreflang="sl" data-title="Starorimska civilizacija" data-language-autonym="Slovenščina" data-language-local-name="словеначки" class="interlanguage-link-target"><span>Slovenščina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-szl mw-list-item"><a href="https://szl.wikipedia.org/wiki/Staro%C5%BCytny_Rzim" title="Starożytny Rzim — силежански" lang="szl" hreflang="szl" data-title="Starożytny Rzim" data-language-autonym="Ślůnski" data-language-local-name="силежански" class="interlanguage-link-target"><span>Ślůnski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ckb mw-list-item"><a href="https://ckb.wikipedia.org/wiki/%DA%95%DB%86%D9%85%D8%A7%DB%8C_%DA%A9%DB%86%D9%86" title="ڕۆمای کۆن — централни курдски" lang="ckb" hreflang="ckb" data-title="ڕۆمای کۆن" data-language-autonym="کوردی" data-language-local-name="централни курдски" class="interlanguage-link-target"><span>کوردی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sh mw-list-item"><a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dki_Rim" title="Antički Rim — српскохрватски" lang="sh" hreflang="sh" data-title="Antički Rim" data-language-autonym="Srpskohrvatski / српскохрватски" data-language-local-name="српскохрватски" class="interlanguage-link-target"><span>Srpskohrvatski / српскохрватски</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fi mw-list-item"><a href="https://fi.wikipedia.org/wiki/Rooman_valtakunta" title="Rooman valtakunta — фински" lang="fi" hreflang="fi" data-title="Rooman valtakunta" data-language-autonym="Suomi" data-language-local-name="фински" class="interlanguage-link-target"><span>Suomi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sv mw-list-item"><a href="https://sv.wikipedia.org/wiki/Romerska_riket" title="Romerska riket — шведски" lang="sv" hreflang="sv" data-title="Romerska riket" data-language-autonym="Svenska" data-language-local-name="шведски" class="interlanguage-link-target"><span>Svenska</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ta mw-list-item"><a href="https://ta.wikipedia.org/wiki/%E0%AE%AA%E0%AE%A3%E0%AF%8D%E0%AE%9F%E0%AF%88%E0%AE%AF_%E0%AE%89%E0%AE%B0%E0%AF%8B%E0%AE%AE%E0%AF%88" title="பண்டைய உரோமை — тамилски" lang="ta" hreflang="ta" data-title="பண்டைய உரோமை" data-language-autonym="தமிழ்" data-language-local-name="тамилски" class="interlanguage-link-target"><span>தமிழ்</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tl mw-list-item"><a href="https://tl.wikipedia.org/wiki/Sinaunang_Roma" title="Sinaunang Roma — тагалог" lang="tl" hreflang="tl" data-title="Sinaunang Roma" data-language-autonym="Tagalog" data-language-local-name="тагалог" class="interlanguage-link-target"><span>Tagalog</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tt badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://tt.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D1%8B%D0%BD%D0%B3%D1%8B_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Борынгы Рим — татарски" lang="tt" hreflang="tt" data-title="Борынгы Рим" data-language-autonym="Татарча / tatarça" data-language-local-name="татарски" class="interlanguage-link-target"><span>Татарча / tatarça</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-th mw-list-item"><a href="https://th.wikipedia.org/wiki/%E0%B9%82%E0%B8%A3%E0%B8%A1%E0%B9%82%E0%B8%9A%E0%B8%A3%E0%B8%B2%E0%B8%93" title="โรมโบราณ — тајски" lang="th" hreflang="th" data-title="โรมโบราณ" data-language-autonym="ไทย" data-language-local-name="тајски" class="interlanguage-link-target"><span>ไทย</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vi mw-list-item"><a href="https://vi.wikipedia.org/wiki/La_M%C3%A3_c%E1%BB%95_%C4%91%E1%BA%A1i" title="La Mã cổ đại — вијетнамски" lang="vi" hreflang="vi" data-title="La Mã cổ đại" data-language-autonym="Tiếng Việt" data-language-local-name="вијетнамски" class="interlanguage-link-target"><span>Tiếng Việt</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tg mw-list-item"><a href="https://tg.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BC%D0%B8_%D0%91%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD" title="Руми Бостон — таџички" lang="tg" hreflang="tg" data-title="Руми Бостон" data-language-autonym="Тоҷикӣ" data-language-local-name="таџички" class="interlanguage-link-target"><span>Тоҷикӣ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/Antik_Roma" title="Antik Roma — турски" lang="tr" hreflang="tr" data-title="Antik Roma" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="турски" class="interlanguage-link-target"><span>Türkçe</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kcg mw-list-item"><a href="https://kcg.wikipedia.org/wiki/Rom_gbangbang" title="Rom gbangbang — тјап" lang="kcg" hreflang="kcg" data-title="Rom gbangbang" data-language-autonym="Tyap" data-language-local-name="тјап" class="interlanguage-link-target"><span>Tyap</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-udm mw-list-item"><a href="https://udm.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Вашкала Рим — удмуртски" lang="udm" hreflang="udm" data-title="Вашкала Рим" data-language-autonym="Удмурт" data-language-local-name="удмуртски" class="interlanguage-link-target"><span>Удмурт</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%96%D0%B9_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Стародавній Рим — украјински" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Стародавній Рим" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="украјински" class="interlanguage-link-target"><span>Українська</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ur mw-list-item"><a href="https://ur.wikipedia.org/wiki/%D9%82%D8%AF%DB%8C%D9%85_%D8%B1%D9%88%D9%85" title="قدیم روم — урду" lang="ur" hreflang="ur" data-title="قدیم روم" data-language-autonym="اردو" data-language-local-name="урду" class="interlanguage-link-target"><span>اردو</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fiu-vro mw-list-item"><a href="https://fiu-vro.wikipedia.org/wiki/Vana-Rooma" title="Vana-Rooma — Võro" lang="vro" hreflang="vro" data-title="Vana-Rooma" data-language-autonym="Võro" data-language-local-name="Võro" class="interlanguage-link-target"><span>Võro</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-war mw-list-item"><a href="https://war.wikipedia.org/wiki/Hadton_Roma" title="Hadton Roma — варајски" lang="war" hreflang="war" data-title="Hadton Roma" data-language-autonym="Winaray" data-language-local-name="варајски" class="interlanguage-link-target"><span>Winaray</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wuu mw-list-item"><a href="https://wuu.wikipedia.org/wiki/%E5%8F%A4%E7%BD%97%E9%A9%AC" title="古罗马 — ву кинески" lang="wuu" hreflang="wuu" data-title="古罗马" data-language-autonym="吴语" data-language-local-name="ву кинески" class="interlanguage-link-target"><span>吴语</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-xmf mw-list-item"><a href="https://xmf.wikipedia.org/wiki/%E1%83%AF%E1%83%95%E1%83%94%E1%83%A8%E1%83%98_%E1%83%A0%E1%83%9D%E1%83%9B%E1%83%98" title="ჯვეში რომი — Mingrelian" lang="xmf" hreflang="xmf" data-title="ჯვეში რომი" data-language-autonym="მარგალური" data-language-local-name="Mingrelian" class="interlanguage-link-target"><span>მარგალური</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-yi mw-list-item"><a href="https://yi.wikipedia.org/wiki/%D7%90%D7%95%D7%A8%D7%90%D7%9C%D7%98_%D7%A8%D7%95%D7%99%D7%9D" title="אוראלט רוים — јидиш" lang="yi" hreflang="yi" data-title="אוראלט רוים" data-language-autonym="ייִדיש" data-language-local-name="јидиш" class="interlanguage-link-target"><span>ייִדיש</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-yo mw-list-item"><a href="https://yo.wikipedia.org/wiki/R%C3%B3m%C3%B9_Ay%C3%A9ij%E1%BB%8D%CC%81un" title="Rómù Ayéijọ́un — јоруба" lang="yo" hreflang="yo" data-title="Rómù Ayéijọ́un" data-language-autonym="Yorùbá" data-language-local-name="јоруба" class="interlanguage-link-target"><span>Yorùbá</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-diq mw-list-item"><a href="https://diq.wikipedia.org/wiki/Roma_Antike" title="Roma Antike — Dimli" lang="diq" hreflang="diq" data-title="Roma Antike" data-language-autonym="Zazaki" data-language-local-name="Dimli" class="interlanguage-link-target"><span>Zazaki</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh mw-list-item"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E5%8F%A4%E7%BD%97%E9%A9%AC" title="古罗马 — кинески" lang="zh" hreflang="zh" data-title="古罗马" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="кинески" class="interlanguage-link-target"><span>中文</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-classical mw-list-item"><a href="https://zh-classical.wikipedia.org/wiki/%E5%8F%A4%E7%BE%85%E9%A6%AC" title="古羅馬 — Literary Chinese" lang="lzh" hreflang="lzh" data-title="古羅馬" data-language-autonym="文言" data-language-local-name="Literary Chinese" class="interlanguage-link-target"><span>文言</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-yue mw-list-item"><a href="https://zh-yue.wikipedia.org/wiki/%E5%8F%A4%E7%BE%85%E9%A6%AC" title="古羅馬 — кантонски" lang="yue" hreflang="yue" data-title="古羅馬" data-language-autonym="粵語" data-language-local-name="кантонски" class="interlanguage-link-target"><span>粵語</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tly mw-list-item"><a href="https://tly.wikipedia.org/wiki/Rom%C9%99_Imperij%C9%99" title="Romə Imperijə — Talysh" lang="tly" hreflang="tly" data-title="Romə Imperijə" data-language-autonym="Tolışi" data-language-local-name="Talysh" class="interlanguage-link-target"><span>Tolışi</span></a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><span class="wb-langlinks-edit wb-langlinks-link"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q1747689#sitelinks-wikipedia" title="Уреди међујезичке везе" class="wbc-editpage">Уреди везе</a></span></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Именски простори"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Прочитајте овај чланак [c]" accesskey="c"><span>Чланак</span></a></li><li id="ca-talk" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" rel="discussion" title="Разговарајте о страници [t]" accesskey="t"><span>Разговор</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " > <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Промени варијанту језика" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Ћир./lat.</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sr mw-list-item"><a href="/sr/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" lang="sr" hreflang="sr"><span>Ћир./lat.</span></a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sr-Cyrl mw-list-item"><a href="/sr-ec/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" lang="sr-Cyrl" hreflang="sr-Cyrl"><span>Ћирилица</span></a></li><li id="ca-varlang-2" class="ca-variants-sr-Latn mw-list-item"><a href="/sr-el/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" lang="sr-Latn" hreflang="sr-Latn"><span>Latinica</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Погледи"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC"><span>Читај</span></a></li><li id="ca-ve-edit" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v"><span>Уреди</span></a></li><li id="ca-edit" class="collapsible vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e"><span>Уреди извор</span></a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=history" title="Историја [h]" accesskey="h"><span>Историја</span></a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" > <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Алатке" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Алатке</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Алатке</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Више опција" > <div class="vector-menu-heading"> Радње </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC"><span>Читај</span></a></li><li id="ca-more-ve-edit" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v"><span>Уреди</span></a></li><li id="ca-more-edit" class="collapsible vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e"><span>Уреди извор</span></a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=history"><span>Историја</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" > <div class="vector-menu-heading"> Опште </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8_%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%BE/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Списак свих вики страница које воде овамо [j]" accesskey="j"><span>Шта води овамо</span></a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" rel="nofollow" title="Скорашње измене страница које су повезане с овом [k]" accesskey="k"><span>Повезане измене</span></a></li><li id="t-upload" class="mw-list-item"><a href="//sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Водич_за_отпремање" title="Поставите слике и снимке [u]" accesskey="u"><span>Отпреми датотеку</span></a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&oldid=28881881" title="Трајна веза до ове измене на овој страници"><span>Трајна веза</span></a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=info" title="Више информација о овој страници"><span>Подаци о страници</span></a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98&page=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&id=28881881&wpFormIdentifier=titleform" title="Информације о томе како цитирати ову страницу"><span>Цитирај страницу</span></a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87_%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%25A1%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25B8_%25D0%25A0%25D0%25B8%25D0%25BC"><span>Кратки URL</span></a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:QrCode&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%25A1%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25B8_%25D0%25A0%25D0%25B8%25D0%25BC"><span>Преузми QR код</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" > <div class="vector-menu-heading"> Штампање/извоз </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="electron-print_pdf" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:DownloadAsPdf&page=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=show-download-screen"><span>Преузми у PDF-у</span></a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="javascript:print();" rel="alternate" title="Одштампајте ову страницу [p]" accesskey="p"><span>Одштампај</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" > <div class="vector-menu-heading"> На другим пројектима </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Ancient_Rome" hreflang="en"><span>Остава</span></a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q1747689" title="Веза ка ставци на спремишту података [g]" accesskey="g"><span>Ставка на Википодацима</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Изглед</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">сакриј</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> </div> <div id="siteSub" class="noprint">С Википедије, слободне енциклопедије</div> </div> <div id="contentSub"><div id="mw-content-subtitle"><span class="mw-redirectedfrom">(преусмерено са <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&redirect=no" class="mw-redirect" title="Антички Рим">Антички Рим</a>)</span></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sr" dir="ltr"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28855838">.mw-parser-output .ambox{border:1px solid #a2a9b1;border-left:10px solid #36c;background-color:#fbfbfb;box-sizing:border-box}.mw-parser-output .ambox+link+.ambox,.mw-parser-output .ambox+link+style+.ambox,.mw-parser-output .ambox+link+link+.ambox,.mw-parser-output .ambox+.mw-empty-elt+link+.ambox,.mw-parser-output .ambox+.mw-empty-elt+link+style+.ambox,.mw-parser-output .ambox+.mw-empty-elt+link+link+.ambox{margin-top:-1px}html body.mediawiki .mw-parser-output .ambox.mbox-small-left{margin:4px 1em 4px 0;overflow:hidden;width:238px;border-collapse:collapse;font-size:88%;line-height:1.25em}.mw-parser-output .ambox-speedy{border-left:10px solid #b32424;background-color:#fee7e6}.mw-parser-output .ambox-delete{border-left:10px solid #b32424}.mw-parser-output .ambox-content{border-left:10px solid #f28500}.mw-parser-output .ambox-style{border-left:10px solid #fc3}.mw-parser-output .ambox-move{border-left:10px solid #9932cc}.mw-parser-output .ambox-protection{border-left:10px solid #a2a9b1}.mw-parser-output .ambox .mbox-text{border:none;padding:0.25em 0.5em;width:100%}.mw-parser-output .ambox .mbox-image{border:none;padding:2px 0 2px 0.5em;text-align:center}.mw-parser-output .ambox .mbox-imageright{border:none;padding:2px 0.5em 2px 0;text-align:center}.mw-parser-output .ambox .mbox-empty-cell{border:none;padding:0;width:1px}.mw-parser-output .ambox .mbox-image-div{width:52px}@media(min-width:720px){.mw-parser-output .ambox{margin:0 10%}}@media print{body.ns-0 .mw-parser-output .ambox{display:none!important}}</style><table class="box-Без_извора_у_тексту plainlinks metadata ambox ambox-style ambox-No_footnotes" role="presentation"><tbody><tr><td class="mbox-image"><div class="mbox-image-div"><span typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Text_document_with_red_question_mark.svg/40px-Text_document_with_red_question_mark.svg.png" decoding="async" width="40" height="40" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Text_document_with_red_question_mark.svg/60px-Text_document_with_red_question_mark.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Text_document_with_red_question_mark.svg/80px-Text_document_with_red_question_mark.svg.png 2x" data-file-width="48" data-file-height="48" /></span></span></div></td><td class="mbox-text"><div class="mbox-text-span">Овај чланак садржи <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Википедија:Навођење извора">списак литературе</a>, сродне писане изворе или <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B5" title="Википедија:Спољашње везе">спољашње везе</a>, али његови извори остају нејасни, јер <b>нису <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%83_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D1%83" title="Википедија:Навођење извора у тексту">унети у сам текст</a></b>.<span class="hide-when-compact"> Помозите у <a class="external text" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit">његовом побољшавању</a> <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9A%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Википедија:Када наводити изворе">навођењем</a> прецизнијих извора.</span><span class="hide-when-compact"><i> (<small><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A3%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Помоћ:Уклањање шаблона за одржавање">детаљније о уклањању овог шаблона обавештења</a></small>)</i></span></div></td></tr></tbody></table> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24414138">.mw-parser-output .hatnote{font-style:italic}.mw-parser-output div.hatnote{padding-left:1.6em;margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .hatnote i{font-style:normal}.mw-parser-output .hatnote+link+.hatnote{margin-top:-0.5em}</style><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable"><b>Антички Римљани</b> преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Римљани">Римљани</a>.</div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Roman_Republic_Empire_map.gif" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ea/Roman_Republic_Empire_map.gif/220px-Roman_Republic_Empire_map.gif" decoding="async" width="220" height="209" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ea/Roman_Republic_Empire_map.gif/330px-Roman_Republic_Empire_map.gif 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ea/Roman_Republic_Empire_map.gif/440px-Roman_Republic_Empire_map.gif 2x" data-file-width="626" data-file-height="595" /></a><figcaption>Подручје под римском управом <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r27727075">.mw-parser-output .legend{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .legend-color{display:inline-block;min-width:1.25em;height:1.25em;line-height:1.25;margin:1px 0;text-align:center;border:1px solid black;background-color:transparent;color:black}.mw-parser-output .legend-text{}</style><div class="legend"><span class="legend-color mw-no-invert" style="background-color:#a64; color:black;"> </span> <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Римска република">Римска република</a></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27727075" /><div class="legend"><span class="legend-color mw-no-invert" style="background-color:#a6a; color:black;"> </span> <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Римско царство">Римско царство</a></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27727075" /><div class="legend"><span class="legend-color mw-no-invert" style="background-color:#48a; color:black;"> </span> <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Западно римско царство">Западно царство</a></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27727075" /><div class="legend"><span class="legend-color mw-no-invert" style="background-color:#bc4; color:black;"> </span> <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Византија">Источно царство</a></div> </figcaption></figure> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Vexilloid_of_the_Roman_Empire.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Vexilloid_of_the_Roman_Empire.svg/220px-Vexilloid_of_the_Roman_Empire.svg.png" decoding="async" width="220" height="308" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Vexilloid_of_the_Roman_Empire.svg/330px-Vexilloid_of_the_Roman_Empire.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Vexilloid_of_the_Roman_Empire.svg/440px-Vexilloid_of_the_Roman_Empire.svg.png 2x" data-file-width="245" data-file-height="343" /></a><figcaption>Вексилоид античког Рима са <a href="/wiki/%D0%90%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Аквила">аквилом</a> и натписом <a href="/wiki/SPQR" title="SPQR">SPQR</a></figcaption></figure> <p><b>Антички Рим</b> (често називан и као <b>стари</b> или <b>древни Рим</b>) је била <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Цивилизација">цивилизација</a> која је настала од <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81" title="Полис">града-државе</a> основаног на <a href="/wiki/%D0%90%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE" title="Апенинско полуострво">Апенинском полуострву</a> по традицији коју нам преноси <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%82_%D0%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Тит Ливије">Тит Ливије</a> <a href="/wiki/753._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="753. п. н. е.">753. п. н. е.</a> до огромног царства које је окруживало <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Средоземно море">Средоземно море</a>. Током свог постојања, римска цивилизација је прешла пут од <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Монархија">монархије</a>, <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Република">републике</a> са комбинацијом <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Олигархија">олигархије</a> и <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Демократија">демократије</a>, до <a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82" title="Доминат">аутократског царства</a>. Римска цивилизација је доминирала <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Западна Европа">западном Европом</a> и подручјима око Средоземног мора путем освајања и <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Културолошка асимилација">асимилације</a>. </p> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25469611">.mw-parser-output .hlist dl,.mw-parser-output .hlist ol,.mw-parser-output .hlist ul{margin:0;padding:0}.mw-parser-output .hlist dd,.mw-parser-output .hlist dt,.mw-parser-output .hlist li{margin:0;display:inline}.mw-parser-output .hlist.inline,.mw-parser-output .hlist.inline dl,.mw-parser-output .hlist.inline ol,.mw-parser-output .hlist.inline ul,.mw-parser-output .hlist dl dl,.mw-parser-output .hlist dl ol,.mw-parser-output .hlist dl ul,.mw-parser-output .hlist ol dl,.mw-parser-output .hlist ol ol,.mw-parser-output .hlist ol ul,.mw-parser-output .hlist ul dl,.mw-parser-output .hlist ul ol,.mw-parser-output .hlist ul ul{display:inline}.mw-parser-output .hlist .mw-empty-li{display:none}.mw-parser-output .hlist dt::after{content:": "}.mw-parser-output .hlist dd::after,.mw-parser-output .hlist li::after{content:" · ";font-weight:bold}.mw-parser-output .hlist dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li:last-child::after{content:none}.mw-parser-output .hlist dd dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li li:first-child::before{content:" (";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist dd dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li li:last-child::after{content:")";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist ol{counter-reset:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li{counter-increment:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li::before{content:" "counter(listitem)"\a0 "}.mw-parser-output .hlist dd ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li ol>li:first-child::before{content:" ("counter(listitem)"\a0 "}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25554968">.mw-parser-output .plainlist ol,.mw-parser-output .plainlist ul{line-height:inherit;list-style:none;margin:0;padding:0}.mw-parser-output .plainlist ol li,.mw-parser-output .plainlist ul li{margin-bottom:0}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28459536">.mw-parser-output .sidebar{width:22em;float:right;clear:right;margin:0.5em 0 1em 1em;background:var(--background-color-neutral-subtle,#f8f9fa);border:1px solid var(--border-color-base,#a2a9b1);padding:0.2em;text-align:center;line-height:1.4em;font-size:88%;border-collapse:collapse;display:table}body.skin-minerva .mw-parser-output .sidebar{display:table!important;float:right!important;margin:0.5em 0 1em 1em!important}.mw-parser-output .sidebar-subgroup{width:100%;margin:0;border-spacing:0}.mw-parser-output .sidebar-left{float:left;clear:left;margin:0.5em 1em 1em 0}.mw-parser-output .sidebar-none{float:none;clear:both;margin:0.5em 1em 1em 0}.mw-parser-output .sidebar-outer-title{padding:0 0.4em 0.2em;font-size:125%;line-height:1.2em;font-weight:bold}.mw-parser-output .sidebar-top-image{padding:0.4em}.mw-parser-output .sidebar-top-caption,.mw-parser-output .sidebar-pretitle-with-top-image,.mw-parser-output .sidebar-caption{padding:0.2em 0.4em 0;line-height:1.2em}.mw-parser-output .sidebar-pretitle{padding:0.4em 0.4em 0;line-height:1.2em}.mw-parser-output .sidebar-title,.mw-parser-output .sidebar-title-with-pretitle{padding:0.2em 0.8em;font-size:145%;line-height:1.2em}.mw-parser-output .sidebar-title-with-pretitle{padding:0.1em 0.4em}.mw-parser-output .sidebar-image{padding:0.2em 0.4em 0.4em}.mw-parser-output .sidebar-heading{padding:0.1em 0.4em}.mw-parser-output .sidebar-content{padding:0 0.5em 0.4em}.mw-parser-output .sidebar-content-with-subgroup{padding:0.1em 0.4em 0.2em}.mw-parser-output .sidebar-above,.mw-parser-output .sidebar-below{padding:0.3em 0.8em;font-weight:bold}.mw-parser-output .sidebar-collapse .sidebar-above,.mw-parser-output .sidebar-collapse .sidebar-below{border-top:1px solid #aaa;border-bottom:1px solid #aaa}.mw-parser-output .sidebar-navbar{text-align:right;font-size:115%;padding:0 0.4em 0.4em}.mw-parser-output .sidebar-list-title{padding:0 0.4em;text-align:left;font-weight:bold;line-height:1.6em;font-size:105%}.mw-parser-output .sidebar-list-title-c{padding:0 0.4em;text-align:center;margin:0 3.3em}@media(max-width:640px){body.mediawiki .mw-parser-output .sidebar{width:100%!important;clear:both;float:none!important;margin-left:0!important;margin-right:0!important}}body.skin--responsive .mw-parser-output .sidebar a>img{max-width:none!important}@media screen{html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-list-title,html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-title-with-pretitle{background:transparent!important}html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-title-with-pretitle a{color:var(--color-progressive)!important}}@media screen and (prefers-color-scheme:dark){html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-list-title,html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-title-with-pretitle{background:transparent!important}html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-title-with-pretitle a{color:var(--color-progressive)!important}}@media print{body.ns-0 .mw-parser-output .sidebar{display:none!important}}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r23532679">.mw-parser-output .div-col{margin-top:0.3em;column-width:30em}.mw-parser-output .div-col-small{font-size:90%}.mw-parser-output .div-col-rules{column-rule:1px solid #aaa}.mw-parser-output .div-col dl,.mw-parser-output .div-col ol,.mw-parser-output .div-col ul{margin-top:0}.mw-parser-output .div-col li,.mw-parser-output .div-col dd{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}</style><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23532679" /><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23532679" /><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23532679" /><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23532679" /><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23532679" /><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23532679" /><table class="sidebar nomobile vcard"><tbody><tr><th class="sidebar-title"><div class="adr" style="font-size:smaller"><span class="fn org"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" class="mw-redirect" title="Антички Рим">Антички Рим</a></span> </div></th></tr><tr><td><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Roman_SPQR_banner.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/Roman_SPQR_banner.svg/150px-Roman_SPQR_banner.svg.png" decoding="async" width="150" height="119" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/Roman_SPQR_banner.svg/225px-Roman_SPQR_banner.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/Roman_SPQR_banner.svg/300px-Roman_SPQR_banner.svg.png 2x" data-file-width="289" data-file-height="229" /></a></span></td></tr><tr><td style="border-bottom: #aaa 1px solid">Овај чланак је део серије о <br /><span style="font-weight:bold"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC_%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Политички систем Античког Рима (страница не постоји)">политичком систему Античког Рима</a></span></td></tr><tr><th class="sidebar-heading navbox-title" style="text-align:center; background:#e5d4a8;"> Периоди</th></tr><tr><td class="sidebar-content plainlist"> <ul><li><b><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Римско краљевство">Римско краљевство</a></b><br /><a href="/wiki/753._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="753. п. н. е.">753</a>—<a href="/wiki/509._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="509. п. н. е.">509. пре н. е.</a></li> <li><b><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Римска република">Римска република</a></b><br /><a href="/wiki/509._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="509. п. н. е.">509</a>—<a href="/wiki/27._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="27. п. н. е.">27. пре н. е.</a></li> <li><b><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Римско царство">Римско царство</a></b><br /><a href="/wiki/27._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="27. п. н. е.">27. пре н. е.</a>—<a href="/wiki/476" title="476">476</a>. н. е.</li></ul> <div class="div-col" style="column-width: 8em;"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82" title="Принципат">Принципат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82" title="Доминат">Доминат</a></li></ul> </div> <div class="div-col" style="column-width: 8em;"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Западно римско царство">Западно римско царство</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Византија">Источно римско царство</a></li></ul> </div></td> </tr><tr><th class="sidebar-heading navbox-title" style="text-align:center; background:#e5d4a8;"> <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2&action=edit&redlink=1" class="new" title="Римски устав (страница не постоји)">Римски устав</a></th></tr><tr><td class="sidebar-content plainlist"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Устав Римског краљевства (страница не постоји)">Устав Краљевства</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5" title="Устав Римске републике">Устав Републике</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Устав Римског царства (страница не постоји)">Устав Царства</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Устав касног Римског царства (страница не постоји)">Устав касног Царства</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82" title="Римски сенат">Сенат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Римске скупштине">Скупштине</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Магистрат">Магистрат</a></li></ul></td> </tr><tr><th class="sidebar-heading navbox-title" style="text-align:center; background:#e5d4a8;"> Редовни магистрати</th></tr><tr><td class="sidebar-content plainlist"> <div class="div-col" style="column-width: 8em;"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D1%83%D0%BB_(%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82)" title="Конзул (магистрат)">Конзул</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Претор">Претор</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Квестор">Квестор</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Промагистрат">Промагистрат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B8%D0%BB" title="Едил">Едил</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BD" title="Трибун">Трибун</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%BE%D1%80" title="Цензор">Цензор</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Римски гувернер (страница не постоји)">Гувернер</a></li></ul> </div></td> </tr><tr><th class="sidebar-heading navbox-title" style="text-align:center; background:#e5d4a8;"> Ванредни магистрати</th></tr><tr><td class="sidebar-content plainlist"> <div class="div-col" style="column-width: 8em;"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80_(%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82)" title="Диктатор (магистрат)">Диктатор</a></li> <li><a href="/wiki/Magister_equitum" title="Magister equitum">Magister equitum</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BD_%D1%81_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D1%83%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%88%D1%9B%D1%83" title="Војни трибун с конзулском влашћу">Војни трибун</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Краљ Рима">Рекс</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Тријумвират">Тријумвират</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Децемвири (страница не постоји)">Децемвири</a></li></ul> </div></td> </tr><tr><th class="sidebar-heading navbox-title" style="text-align:center; background:#e5d4a8;"> Титуле и признања</th></tr><tr><td class="sidebar-content plainlist"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%86%D0%B0%D1%80" title="Римски цар">Цар</a></li></ul> <div class="div-col" style="column-width: 8em;"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%82_(%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B0)" title="Легат (титула)">Легат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BA%D1%81" title="Дукс">Дукс</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Официјум (страница не постоји)">Официјум</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%B5%D0%BA%D1%82" title="Префект">Префект</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Vicarius&action=edit&redlink=1" class="new" title="Vicarius (страница не постоји)">Vicarius</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Вигинтисексвири (страница не постоји)">Вигинтисексвири</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Ликтор">Ликтор</a></li> <li><a href="/wiki/Magister_militum" title="Magister militum">Magister militum</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Император">Император</a></li> <li><a href="/wiki/Princeps_senatus" title="Princeps senatus">Princeps senatus</a></li> <li><a href="/wiki/Pontifex_maximus" title="Pontifex maximus">Pontifex maximus</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82_(%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B0)" title="Август (титула)">Август</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80_(%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Цезар (титула)">Цезар</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%80%D1%85" title="Тетрарх">Тетрарх</a></li></ul> </div></td> </tr><tr><th class="sidebar-heading navbox-title" style="text-align:center; background:#e5d4a8;"> Преседан и право</th></tr><tr><td class="sidebar-content plainlist"> <div class="div-col" style="column-width: 8em;"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE" title="Римско право">Право</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Империјум">Империјум</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Mos_maiorum&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mos maiorum (страница не постоји)">Mos maiorum</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Колегијалност (страница не постоји)">Колегијалност</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Auctoritas&action=edit&redlink=1" class="new" title="Auctoritas (страница не постоји)">Auctoritas</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE" title="Римско грађанско право">Грађанско право</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Cursus_honorum&action=edit&redlink=1" class="new" title="Cursus honorum (страница не постоји)">Cursus honorum</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=Senatus_consultum&action=edit&redlink=1" class="new" title="Senatus consultum (страница не постоји)">Senatus consultum</a></li></ul> </div> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Senatus_consultum_ultimum&action=edit&redlink=1" class="new" title="Senatus consultum ultimum (страница не постоји)">Senatus consultum ultimum</a></li></ul></td> </tr><tr><th class="sidebar-heading navbox-title" style="text-align:center; background:#e5d4a8;"> Скупштине</th></tr><tr><td class="sidebar-content plainlist"> <div class="div-col" style="column-width: 8em;"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Центуријска скупштина">Центуријска</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Куријска скупштина">Куријска</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Плебејски савет (страница не постоји)">Плебејска</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%83%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Трибутска скупштина">Трибутска</a></li></ul> </div></td> </tr><tr><td class="sidebar-navbar" style="text-align:center;"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611" /><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365379">.mw-parser-output .navbar{display:inline;font-size:88%;font-weight:normal}.mw-parser-output .navbar-collapse{float:left;text-align:left}.mw-parser-output .navbar-boxtext{word-spacing:0}.mw-parser-output .navbar ul{display:inline-block;white-space:nowrap;line-height:inherit}.mw-parser-output .navbar-brackets::before{margin-right:-0.125em;content:"[ "}.mw-parser-output .navbar-brackets::after{margin-left:-0.125em;content:" ]"}.mw-parser-output .navbar li{word-spacing:-0.125em}.mw-parser-output .navbar a>span,.mw-parser-output .navbar a>abbr{text-decoration:inherit}.mw-parser-output .navbar-mini abbr{font-variant:small-caps;border-bottom:none;text-decoration:none;cursor:inherit}.mw-parser-output .navbar-ct-full{font-size:114%;margin:0 7em}.mw-parser-output .navbar-ct-mini{font-size:114%;margin:0 4em}</style><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Шаблон:Политичке институције античког Рима"><abbr title="Погледајте шаблон">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Политичке институције античког Рима (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Политичке институције античког Рима"><abbr title="Уредите шаблон">у</abbr></a></li></ul></div></td></tr></tbody></table> <p><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Западно римско царство">Западни део царства</a>, укључујући <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Хиспанија">Хиспанију</a>, <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Галија">Галију</a> и <a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">Италију</a>, се у <a href="/wiki/5._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="5. век">5. веку</a> распало после <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0" title="Велика сеоба народа">сеобе народа</a> у независне краљевине. <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Византија">Источно римско царство</a>, чији је центар био <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99" title="Константинопољ">Константинопољ</a>, се обично назива <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Византија">Византијско царство</a> након <a href="/wiki/476" title="476">476</a>, традиционалног датума пада <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Рим">Рима</a> и потоњег почетка раног <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="Средњи век">средњег века</a>, такође знаног као <a href="/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0" title="Мрачно доба">мрачни век</a>. </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611" /><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25554968" /><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r28459536" /><table class="sidebar sidebar-collapse nomobile vcard plainlist"><tbody><tr><th class="sidebar-title"><div class="sidebar-pretitle" style="margin: -0.2em 0; font-size:69%; font-weight:normal;">Овај чланак је део серије о историји Италије</div></th> </tr><tr> <th class="sidebar-title-with-pretitle" style="background: none;"><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Историја Италије">Историја <span class="fn org label">Италије</span></a></th> </tr><tr><td style="padding-bottom: 0.4em; border-bottom: 1px solid #ccc;"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:1839_Monin_Map_of_Ancienne_Italy_Atlas_Universel_de_G%C3%A9ographie_Ancienne_and_Moderne.jpg" class="mw-file-description" title="Стара карта италијанског полуострва"><img alt="Стара карта италијанског полуострва" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/1839_Monin_Map_of_Ancienne_Italy_Atlas_Universel_de_G%C3%A9ographie_Ancienne_and_Moderne.jpg/100px-1839_Monin_Map_of_Ancienne_Italy_Atlas_Universel_de_G%C3%A9ographie_Ancienne_and_Moderne.jpg" decoding="async" width="100" height="137" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/1839_Monin_Map_of_Ancienne_Italy_Atlas_Universel_de_G%C3%A9ographie_Ancienne_and_Moderne.jpg/150px-1839_Monin_Map_of_Ancienne_Italy_Atlas_Universel_de_G%C3%A9ographie_Ancienne_and_Moderne.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/1839_Monin_Map_of_Ancienne_Italy_Atlas_Universel_de_G%C3%A9ographie_Ancienne_and_Moderne.jpg/200px-1839_Monin_Map_of_Ancienne_Italy_Atlas_Universel_de_G%C3%A9ographie_Ancienne_and_Moderne.jpg 2x" data-file-width="4584" data-file-height="6272" /></a></span></td></tr><tr><td class="sidebar-content"> <div class="sidebar-list mw-collapsible mw-collapsed"><div class="sidebar-list-title" style="background: #eee;color: var(--color-base)">Преисторија</div><div class="sidebar-list-content mw-collapsible-content"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%BB%D1%83_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Преисторија на тлу Италије (страница не постоји)">Преисторија на тлу Италије</a></li></ul></div></div></td> </tr><tr><td class="sidebar-content"> <div class="sidebar-list mw-collapsible mw-collapsed"><div class="sidebar-list-title" style="background: #eee;color: var(--color-base)">Антика</div><div class="sidebar-list-content mw-collapsible-content"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%95%D1%82%D1%80%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Етрурска цивилизација">Етрурска цивилизација</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Велика Грчка">Велика Грчка</a></li> <li><a class="mw-selflink selflink">Стари Рим</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Италија (римска провинција)">Италија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0" title="Краљевина Острогота">Краљевина Острогота</a></li></ul></div></div></td> </tr><tr><td class="sidebar-content"> <div class="sidebar-list mw-collapsible mw-collapsed"><div class="sidebar-list-title" style="background: #eee;color: var(--color-base)"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Средњовековна Италија">Средњи век</a></div><div class="sidebar-list-content mw-collapsible-content"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%B3%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D1%82" title="Равенски егзархат">Равенски егзархат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8" title="Лангобарди">Ломбардска доминација</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE)" title="Краљевина Италија (Свето римско царство)">Краљевина Италија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%98%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B5_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Арапско освајање јужне Италије (страница не постоји)">Арапско</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%98%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B5_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Норманско освајање јужне Италије (страница не постоји)">норманско освајање јужне Италије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Поморске републике (страница не постоји)">Поморске републике</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Италијански градови-државе">Италијански градови-државе</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D1%84%D0%B8_%D0%B8_%D0%B3%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Гвелфи и гибелини">Гвелфи и гибелини</a></li></ul></div></div></td> </tr><tr><td class="sidebar-content"> <div class="sidebar-list mw-collapsible mw-collapsed"><div class="sidebar-list-title" style="background: #eee;color: var(--color-base)">Рани нови век</div><div class="sidebar-list-content mw-collapsible-content"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0" title="Италијанска ренесанса">Италијанска ренесанса</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Италијански ратови">Италијански ратови</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%88%D1%9B%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Италија под страном влашћу (страница не постоји)">Страна власт</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Уједињење Италије">Уједињење Италије</a></li></ul></div></div></td> </tr><tr><td class="sidebar-content"> <div class="sidebar-list mw-collapsible mw-collapsed"><div class="sidebar-list-title" style="background: #eee;color: var(--color-base)">Касни нови век и савремено доба</div><div class="sidebar-list-content mw-collapsible-content"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Италија">Краљевина Италија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Војна историја Италије у Првом светском рату (страница не постоји)">Први светски рат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_(1922%E2%80%941943)" title="Фашистичка Италија (1922—1943)">Фашистичка</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Италијанска империја (страница не постоји)">колонијална</a> Италија</li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83_%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83" title="Војна историја Италије у Другом светском рату">Други светски рат</a></li> <li>Фашистичка <a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Италијанска Социјална Република">Италијанска Социјална Република</a>, <a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82_%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Италијански покрет отпора">партизани</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Италијански грађански рат (страница не постоји)">грађански рат</a>.</li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">Италијанска Република</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Године олова (страница не постоји)">Године олова</a></li></ul></div></div></td> </tr><tr><td class="sidebar-navbar"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611" /><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379" /><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Шаблон:Историја Италије"><abbr title="Погледајте шаблон">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Историја Италије (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Историја Италије"><abbr title="Уредите шаблон">у</abbr></a></li></ul></div></td></tr></tbody></table> <p>Римска цивилизација се често сврстава у „<a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Антика">класичну антику</a>“, са <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Грчка">античком Грчком</a>, цивилизацијом која је инспирисала велики део културе античког Рима. Антички Рим је значајно допринео развоју <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE" title="Право">права</a>, ратне вештине, <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Уметност">уметности</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Књижевност">књижевности</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Архитектура">архитектуре</a>, <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Технологија">технологије</a> и језика у западном свету, а његова историја још увек има утицај на данашњи свет. </p> <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Римско_краљевство"><span id=".D0.A0.D0.B8.D0.BC.D1.81.D0.BA.D0.BE_.D0.BA.D1.80.D0.B0.D1.99.D0.B5.D0.B2.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.BE"></span>Римско краљевство</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=1" title="Уредите одељак „Римско краљевство”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=1" title="Уреди извор одељка: Римско краљевство"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138" /><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Римско краљевство">Римско краљевство</a></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Легенде_и_краљеви"><span id=".D0.9B.D0.B5.D0.B3.D0.B5.D0.BD.D0.B4.D0.B5_.D0.B8_.D0.BA.D1.80.D0.B0.D1.99.D0.B5.D0.B2.D0.B8"></span>Легенде и краљеви</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=2" title="Уредите одељак „Легенде и краљеви”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=2" title="Уреди извор одељка: Легенде и краљеви"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Forum_Romanum_panorama_2.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/44/Forum_Romanum_panorama_2.jpg/200px-Forum_Romanum_panorama_2.jpg" decoding="async" width="200" height="76" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/44/Forum_Romanum_panorama_2.jpg/300px-Forum_Romanum_panorama_2.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/44/Forum_Romanum_panorama_2.jpg/400px-Forum_Romanum_panorama_2.jpg 2x" data-file-width="1311" data-file-height="500" /></a><figcaption>Форум Романум- данас</figcaption></figure> <p>На основу староримских извора <a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Оснивање Рима">оснивање Рима</a> се везује за 753. п. н. е. Већ од 10. века п. н. е. постојала су на брегу <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB" title="Капител">Капитолу</a> прва насеља. Касније су се раширила на брежуљке код реке <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="Тибар">Тибар</a> и њиховим спајањем је настао <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Град">град</a> чији је верски и политички центар био Капитол. Оснивање града у средини 8. века п. н. е. се поклапа са колонизацијом <a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">Италије</a>. </p><p>Према легенди, настанак Рима надовезао се на историју <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0" title="Троја">Троје</a>. Потомци <a href="/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Енеја">Енеје</a>, сина Анхиса и богиње <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0_(%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%9A%D0%B0)" title="Венера (богиња)">Венере</a>, браћа близанци – <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BB_%D0%B8_%D0%A0%D0%B5%D0%BC" title="Ромул и Рем">Ромул и Рем</a> били су по наређењу Амулија, краља града <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0_%D0%9B%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%B0" title="Алба Лонга">Алба Лонге</a>, одмах по рођењу бачени у Тибар. Како је близанце родила <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B5" title="Весталке">весталка</a> Реа Силвија, са богом рата <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%81_(%D0%B1%D0%BE%D0%B3)" title="Марс (бог)">Марса</a>, богови су уредили да сандук са близанцима река избаци на обалу где их је у прво време усвојила <a href="/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BA" title="Вук">вучица</a>. Браћа су касније убила краља Алба Лонге и основали су властити град на месту где их је некада вода избацила. Пошто се Рем наругао браздама којима је његов брат означио будуће <a href="/wiki/%D0%97%D0%B8%D0%B4" title="Зид">зидине</a> града, Ромул га је убио. Услед тога, град је добио име по Ромулу — Рома тј. <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Рим">Рим</a>, а Ромул је постао први од седам легендарних краљева Рима. </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:She-wolf_suckles_Romulus_and_Remus.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/She-wolf_suckles_Romulus_and_Remus.jpg/220px-She-wolf_suckles_Romulus_and_Remus.jpg" decoding="async" width="220" height="165" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/She-wolf_suckles_Romulus_and_Remus.jpg/330px-She-wolf_suckles_Romulus_and_Remus.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/She-wolf_suckles_Romulus_and_Remus.jpg/440px-She-wolf_suckles_Romulus_and_Remus.jpg 2x" data-file-width="640" data-file-height="480" /></a><figcaption>Капитолска вучица, античка статуа са представом вучице која доји Ромула и Рема.</figcaption></figure> <p>Крајем 7. века п. н. е. Рим су напали <a href="/wiki/%D0%95%D1%82%D1%80%D1%83%D1%80%D1%86%D0%B8" title="Етрурци">Етрурци</a> којима је Рим у то време био локални ривал. За време владавине етрурских краљева Рим је брзо нарастао у највећи град на Апенинском полуострву јер је контролисао значајне трговачке путеве. Краљ <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A2%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Сервије Тулије">Сервије Тулије</a> је саградио римске зидине и спровео је реформу војске. Последњег римског краља <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9E%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%B8" title="Тарквиније Охоли">Тарквинија Охолог</a> је из града истерала аристократија под вођством <a href="/wiki/%D0%9B%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%91%D1%80%D1%83%D1%82" title="Луције Јуније Брут">Луција Јунија Брута</a>. У сваком случају, после ослобођења Рима од етрурске владавине значај града је порастао. Година 509. п. н. е. која је традиционално везана за ове догађаје је додата касније и није сматрана за сигурно датирање. Културно, Римљани су били под јаком утицајем Етрураца. Њиховим посредством Рим је дошао у контакт са <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Грчка">старогрчком</a> културом чији се утицаји могу видети у употреби етрурских бројева, писма из којег се развила <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Латиница">латиница</a>, птичје перспективе у пластичним уметностима, погребни ритуали итд. </p><p>Стари Рим се простирао на седам брежуљака: Палатин, Авентин, Капитол, Квилинал, Вавинал, Есквилин и Целин. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Римска_република"><span id=".D0.A0.D0.B8.D0.BC.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D1.80.D0.B5.D0.BF.D1.83.D0.B1.D0.BB.D0.B8.D0.BA.D0.B0"></span>Римска република</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=3" title="Уредите одељак „Римска република”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=3" title="Уреди извор одељка: Римска република"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138" /><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Римска република">Римска република</a></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Настанак_Републике_и_освајање_Апенинског_полуострва"><span id=".D0.9D.D0.B0.D1.81.D1.82.D0.B0.D0.BD.D0.B0.D0.BA_.D0.A0.D0.B5.D0.BF.D1.83.D0.B1.D0.BB.D0.B8.D0.BA.D0.B5_.D0.B8_.D0.BE.D1.81.D0.B2.D0.B0.D1.98.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D0.90.D0.BF.D0.B5.D0.BD.D0.B8.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.BE.D0.B3_.D0.BF.D0.BE.D0.BB.D1.83.D0.BE.D1.81.D1.82.D1.80.D0.B2.D0.B0"></span>Настанак Републике и освајање Апенинског полуострва</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=4" title="Уредите одељак „Настанак Републике и освајање Апенинског полуострва”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=4" title="Уреди извор одељка: Настанак Републике и освајање Апенинског полуострва"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Полибије">Полибије</a>, грчки историчар, римску републику је посматрао као комбинацију монархије и демократије. Владу у држави су извршавала два <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D1%83%D0%BB_(%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82)" title="Конзул (магистрат)">конзула</a> која су имала највишу извршну моћ, били војсковође и стајали на врху магистратских уреда. Њих су сваке године бирала народна скупштина. <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82" title="Римски сенат">Римски сенат</a>, аристократско веће, играо је значајну улогу а све до доба <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82" title="Принципат">принципата</a> није имао надлежност над законодавним правом. Моћ сената је произлазила из његовог ауторитета. Поред њега је постојала и народна скупштина која је била исто тако важна јер је одлучивала о <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82" title="Рат">рату</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80" title="Мир">миру</a>, потврђивала је законе и представљала је највишу судску инстанцу. Централно место политичког живота у Риму представљао је градски форум тј. трг (<a href="/wiki/Forum_Romanum" class="mw-redirect" title="Forum Romanum">Форум Романум</a>) који је служио као место за седнице политичке, друштвене и верске прилике. </p> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Cicero_Denounces_Catiline_in_the_Roman_Senate_by_Cesare_Maccari_-_3.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/81/Cicero_Denounces_Catiline_in_the_Roman_Senate_by_Cesare_Maccari_-_3.jpg/200px-Cicero_Denounces_Catiline_in_the_Roman_Senate_by_Cesare_Maccari_-_3.jpg" decoding="async" width="200" height="125" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/81/Cicero_Denounces_Catiline_in_the_Roman_Senate_by_Cesare_Maccari_-_3.jpg/300px-Cicero_Denounces_Catiline_in_the_Roman_Senate_by_Cesare_Maccari_-_3.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/81/Cicero_Denounces_Catiline_in_the_Roman_Senate_by_Cesare_Maccari_-_3.jpg/400px-Cicero_Denounces_Catiline_in_the_Roman_Senate_by_Cesare_Maccari_-_3.jpg 2x" data-file-width="962" data-file-height="600" /></a><figcaption>Заседање сената (слика из <a href="/wiki/19._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="19. век">19. века</a>)</figcaption></figure> <p>У време краја краљевства и почетка републике створено је уређење римског друштва које је уз мање промене трајало вековима. На врху су били стари римски родови и власници земље <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Патрицији">патрицији</a> који су били најутицајнији. Највећи део становништва је био састављен од <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%86%D0%B8" title="Плебејци">плебејаца</a> и вероватно се радило о поробљеном становништву које је могло да се бави само ограниченим политичким проблемима и иступали су са партицијама као клијенти који су се заветовали партицијама на верност тражили су од њих заштиту. Најнижи на лествици били су <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BF%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ропство">робови</a> који нису имали никаква права, иако су могли да добију слободу. </p><p>Плебејци су временом добили одређена права, као на пример легализацију бракова са партицијама и приступ магистратурама. Ипак је само малом броју плебејаца омогућено да се пробију до римског владајућег слоја и тиме је дошло до стварања новог типа аристократије – <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Нобилитет (страница не постоји)">нобилитета</a>. </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Via_appia.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Via_appia.jpg/180px-Via_appia.jpg" decoding="async" width="180" height="240" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Via_appia.jpg/270px-Via_appia.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Via_appia.jpg/360px-Via_appia.jpg 2x" data-file-width="1704" data-file-height="2272" /></a><figcaption><a href="/wiki/Via_Appia" title="Via Appia">Via Appia</a> <a href="/wiki/Via_Appia" title="Via Appia">Апијев пут</a> у јужној Италији</figcaption></figure> <p>У 5. веку п. н. е. Рим је водио бројне ратове са својим суседима који су <a href="/wiki/493._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="493. п. н. е.">493. п. н. е.</a> признали његову владавину и тражили су заштиту од њега од спољних непријатеља. После уништења етрурског града <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%98%D0%B8" title="Веји">Веја</a> 396. године п. н. е., моћног римског ривала, Рим је почео да шири своју хегемонију над целим Апенинским полуострвом, мада су га једном приликом, после <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Битка на Алији">битке на Алији</a> опљачкали <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8" title="Гали">Гали</a>, што је ослабило утицај Рима на остала племена у Италији. Следећих пола века обележиле су борбе са Галима и борбом са латинским савезницима а после ратова већина Латина је добила римско држављанство. На прелазу 4. и 3. века п. н. е. у ратовима су Римљани поробили <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8" title="Самнити">Самните</a> чиме су ова племена пала под власт Рима. </p><p>Тајна релативно брзог римског напретка почива у склапању савезништва са у том времену моћним и на крају поробљеним непријатељем који је постао лојални римски савезник. Поробљену Италију је Рим покрио са великим бројем путева на чијим стратешким местима су били осниване колоније што је омогућавало контролу над земљиштем које је било освојено. Из тога доба је Рим изашао као чврста државна творевина са моћном армијом и даљим условима за напредак и даљи раст и тиме су положени темељи за његову будућност и просперитет. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Пир,_Пунски_ратови_и_Ханибалова_инвазија_на_Италију"><span id=".D0.9F.D0.B8.D1.80.2C_.D0.9F.D1.83.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.BE.D0.B2.D0.B8_.D0.B8_.D0.A5.D0.B0.D0.BD.D0.B8.D0.B1.D0.B0.D0.BB.D0.BE.D0.B2.D0.B0_.D0.B8.D0.BD.D0.B2.D0.B0.D0.B7.D0.B8.D1.98.D0.B0_.D0.BD.D0.B0_.D0.98.D1.82.D0.B0.D0.BB.D0.B8.D1.98.D1.83"></span>Пир, Пунски ратови и Ханибалова инвазија на Италију</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=5" title="Уредите одељак „Пир, Пунски ратови и Ханибалова инвазија на Италију”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=5" title="Уреди извор одељка: Пир, Пунски ратови и Ханибалова инвазија на Италију"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>У Трећем самнитском рату 298–290. п. н. е. Римљани су савладали коалицију Самнита и то им је омогућило да преузму контролу над скоро целом данашњом Италијом. Рим се 282. п. н. е. умешао у сукоб <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Грчка">грчких</a> полиса и града <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE" title="Таранто">Тарента</a> који је позвао у помоћ епирског краља <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%80" title="Пир">Пира</a>. Пир се 280. п. н. е. искрцао у Италији са великом војском и слоновима. Иако је Пир побеђивао више пута римски савезнички систем је био довољно имун и Римљани су уместо да прихвате Пирове мировне понуде, били су упорни и настављали су са борбама и онемогућили су да искористи своје „<a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B0" title="Пирова победа">Пирове победе</a>“ тако да је његов положај у Италији доведен до неиздрживости. Након пораза 275. п. н. е. Пир је отпловио натраг у Грчку чиме су Римљани стекли контролу над свим грчким градовима рачунајући и Тарент. </p><p>Рат са Пиром био је претходница за много веће ратове. Раст римске моћи довео је неизбежно до конфликта са <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Античка Картагина">Картагином</a> која је штитила своје интересе у политици и трговини. Предмет спора је била <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Сицилија">Сицилија</a> где се прожимао утицај Феничана и Грка. Захваљујући колонизацији <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Феникија">Феничана</a> западна и северозападни део острва био је под утицајем Картагине, док су на истоку и југу од 8. века п. н. е. били <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%86%D0%B8" title="Грци">Грци</a> и грчки најмоћнији град <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%B7%D0%B0" title="Сиракуза">Сиракуза</a> био је у сукобу са Картагином. </p><p>После инцидента у Месини равнотежа на Сицилији је била у корист Римљана и то је изазвало пунску флотилу на нападе италијанске обале и локални конфликт је прерастао у рат између великих сила. То је био <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BF%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први пунски рат">Први пунски рат</a> 264–241. п. н. е. На копну су побеђивали римске легије, али су Римљани на мору били беспомоћни у односу на поморску доминацију Картагине. После неколико пораза Римљани су се трајно населили на Сицилији. После ове победе Картагињани су морали да плате велике одштете по мировном уговору између Рима и њих. Рим је поробио и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Сардинија">Сардинију</a>. Убрзо затим ипак Картагина стаје на ноге на чему је умногоме допринео <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D1%80_%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0" title="Хамилкар Барка">Хамилкар Барка</a>. </p><p>Када је Хамилкарев син <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BB" title="Ханибал">Ханибал</a> напао град <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%B3%D1%83%D0%BD%D1%82%D1%83%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сагунтум (страница не постоји)">Сагунтум</a>, који је био римски савезник у данашњој Шпанији, и када су Картагињани одбили његову екстрадицију дошло је поново до <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D0%BF%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Други пунски рат">Другог пунског рата</a> 218–201. п. н. е. када је Ханибал предузео напоран пут преко Хиспаније и јужне Галије и после преласка Алпи упао на територију Италије са својом војском. После серије од неколико победа Ханибал је Римљане довео до руба пораза. Но Ханибал је ту ипак остао одсечен и није могао да Римљанима нанесе коначан пораз и морао је да се повуче. После 202. године римски војсковођа <a href="/wiki/%D0%9F%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D0%BE%D0%BD_%D0%90%D1%84%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86" title="Публије Корнелије Сципион Африканац">Сципион Африканац</a> је победио Ханибала у одлучујућој <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%97%D0%B0%D0%BC%D0%B5" title="Битка код Заме">бици код Заме</a>. </p><p>Картагина је морала да се одрекне свих својих ванафричких територија, да распусти своју поморску флоту и била је принуђена да исплати велике ратне одштете чиме је била сломљена њена моћ. У спољашњој политици је постала у потпуности зависна од воље Рима. Ипак је задржала значајне трговачке позиције, а Рим је после Другог пунског рата постао главна сила у Средоземном мору а <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Хиспанија">Хиспанија</a> је постала римска провинција. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Експанзија_у_источном_Средоземљу"><span id=".D0.95.D0.BA.D1.81.D0.BF.D0.B0.D0.BD.D0.B7.D0.B8.D1.98.D0.B0_.D1.83_.D0.B8.D1.81.D1.82.D0.BE.D1.87.D0.BD.D0.BE.D0.BC_.D0.A1.D1.80.D0.B5.D0.B4.D0.BE.D0.B7.D0.B5.D0.BC.D1.99.D1.83"></span>Експанзија у источном Средоземљу</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=6" title="Уредите одељак „Експанзија у источном Средоземљу”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=6" title="Уреди извор одељка: Експанзија у источном Средоземљу"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138" /><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Македонски ратови">Македонски ратови</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Митридатски ратови">Митридатски ратови</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Сирски рат">Сирски рат</a> и <a href="/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Илирски ратови">Илирски ратови</a></div> <p>После победе над Картагином, Рим се усмерио ка истоку. <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D1%80%D0%B0" title="Хеленистичка ера">Хеленистичке</a> државе <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Пергамска краљевина">Пергам</a> и <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81" title="Родос">Родос</a>, угрожене коалицијом <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Селеукидско царство">селеукидског</a> краља <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_III_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Антиох III Велики">Антиоха III Великог</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Македонија">македонског</a> краља <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_V_%D0%BE%D0%B4_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Филип V од Македоније">Филипа V</a>, обратиле су се за помоћ Риму и римски Сенат је искористио то што је већ у току Пунских ратова заратио са Филипом чиме је прекинуо македонску хегемонију у старој Грчкој. <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B8%D1%82_%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тит Фламиније (страница не постоји)">Тит Фламиније</a> прогласио је на <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B5" title="Истамске игре">Истамским играма</a> у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%82" title="Коринт">Коринту</a> слободу хеленских градова. Даље ангажовање на истоку допринела је експанзија селеукидског краља <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_III_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Антиох III Велики">Антиоха III</a> у <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Мала Азија">Малој Азији</a> и у Грчкој са којим је вођен рат 192–188. п. н. е. Рат се завршио победом Рима и предајом свих територија у Малој Азији, чиме је Рим постао најјача сила на источној обали Средоземног мора. </p> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Expansion_of_Rome,_2nd_century_BC.gif" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/Expansion_of_Rome%2C_2nd_century_BC.gif/220px-Expansion_of_Rome%2C_2nd_century_BC.gif" decoding="async" width="220" height="169" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/Expansion_of_Rome%2C_2nd_century_BC.gif/330px-Expansion_of_Rome%2C_2nd_century_BC.gif 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/Expansion_of_Rome%2C_2nd_century_BC.gif/440px-Expansion_of_Rome%2C_2nd_century_BC.gif 2x" data-file-width="732" data-file-height="561" /></a><figcaption>Експанзија римске републике у 2. веку п. н. е.</figcaption></figure> <p><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Македонија">Македонија</a> је после противримске побуне претворена у римску провинцију <a href="/wiki/148._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="148. п. н. е.">148. п. н. е.</a> Конфликт са <a href="/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BC%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Нумидија">нумидским</a> краљем који је био савезник Рима и који је својевољно напао Картагину довео је до <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Трећи пунски рат">Трећег пунског рата</a> после чега је Картагина била потпуно уништена и разорена. Освојена територија је била устројена у <a href="/wiki/%D0%90%D1%84%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Африка (провинција)">провинцију Африку</a>. Слично се догодило и са независношћу Хелена, а Коринт, центар грчког отпора Римљанима, такође је снашла слична судбина. Град је био разорен и опљачкан, а грађани продати у робље и депортовани у Рим. После завештања последњег пергамског краља <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BB_III" title="Атал III">Атала III</a> 133. п. н. е. територија <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Пергамска краљевина">Пергамске краљевине</a> (западни део Мале Азије) је постао римски посед и претворен је у провинцију <a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Азија (провинција)">Азију</a>. </p><p>У новим провинцијама су одређени су велики порези, а пре свега у богатим источним земљама- Њих су прикупљали патрицији који су држави давали фиксни део. Ово је доводило до учесталих устанака. Римске победе су биле величанствене, али унутар римске државе је долазило до постепеног пропадања републиканских вредности и уређења. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Криза_републике_и_браћа_Грах"><span id=".D0.9A.D1.80.D0.B8.D0.B7.D0.B0_.D1.80.D0.B5.D0.BF.D1.83.D0.B1.D0.BB.D0.B8.D0.BA.D0.B5_.D0.B8_.D0.B1.D1.80.D0.B0.D1.9B.D0.B0_.D0.93.D1.80.D0.B0.D1.85"></span>Криза републике и браћа Грах</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=7" title="Уредите одељак „Криза републике и браћа Грах”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=7" title="Уреди извор одељка: Криза републике и браћа Грах"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Унутарполитички живот Рима пратио је константан успон нобилитета. Најмоћнији аристократски родови чији су се чланови водили и били учесници у ратовима добили су монопол у приступу магистратурама а тиме и у сенат који је стално више и више постајао владајући орган. Иако су народне скупштине потврђивале законе, оне су све више губиле на значају. </p><p>Република је тако, поред напретка државе и повећања територије, дошла до унутрашње политичке кризе које је довела до грађанских ратова и на крају до краја дотадашњих државних форми. Разлог је била дубока социјална поларизација римског друштва и позив ка реформама пре свега у аграрној области. Један од последица римских војно-политичких успеха је прилив великог богатства и робова. Ситни пољопривредници и занатлије плебејског порекла били су одсутни у ратовима на великим удаљеностима од својег пребивалишта што је отежавало њихову управу поседа и привреде. Насупрот томе велики поседници су повећавали своје имовине често протеравши старе власнике што је доводило до стварања великих поседа - <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%84%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Латифундија (страница не постоји)">латифундија</a> и искориштавања робовског рада. Опадањем броја земљорадника нарастао је број људи без имовине и до ослабљивања борбене способности римских легија. Раст Рима довео је до пропасти римских широких слојева који су имали највеће заслуге за његов развој. Осиромашавање овог слоја доводило је до миграција становништва у градове, пропадање села и до нарастајућег неспокојства људства. </p><p>Нарастајући социјални немири кулминирали су када је <a href="/wiki/133._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="133. п. н. е.">133. п. н. е.</a> народни трибун <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%85" title="Тиберије Семпроније Грах">Тиберије Грах</a> покушао да предложи земљишни закон који би требало да подели и ограничи поседе великопоседника. Разлог за овакве реформе био је недостатак регрута за легије. Предлог Граха није прошао јер је други трибун уложио вето. Овим је дошло до кризе у доношењу одлука, који је резултовао Граховим убиством, а даље реформе су заустављене. Његов брат <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%98_%D0%A1%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%85" title="Гај Семпроније Грах">Гај Грах</a> је после десет година следио братовљево залагање за реформе. Ништа боље није прошао ни Гај Грај које је убијен 121. п. н. е. </p><p>Победа сенатске већине <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8" title="Оптимати">оптимата</a> над народном странком <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8" title="Популари">популара</a> у републици није донео смирење. Криза државе се стално продубљивала. Рим је потресао <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA" title="Спартаков устанак">устанак робова</a> под вођством <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA" title="Спартак">Спартака</a> у годинама 73–71. п. н. е. као и даљи конфликти на границама империје. У овој кризи је просперирао са својим реформама <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%98_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Гај Марије">Гаја Марија</a> чије реформе су се разликовале од реформи браће Грах. У легијама су могли да служе и беземљаши који су били награђивани додељивањем земље као ветерани и од тих времена војници нису осећали лојалност према држави већ према томе ко им је омогућавао да стекну посед и тако се стварају услови за почетак грађанских ратова. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Грађански_ратови"><span id=".D0.93.D1.80.D0.B0.D1.92.D0.B0.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.BE.D0.B2.D0.B8"></span>Грађански ратови</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=8" title="Уредите одељак „Грађански ратови”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=8" title="Уреди извор одељка: Грађански ратови"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Осим сукоба унутар римског друштва долазило је и на прелазу 2. и 1. века п. н. е. до конфликата између <a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">италијанских</a> савезника који су тражили права као и Римљани. После савезничких ратова у којим су савезници били поражени ипак је већина од њих добила римско грађанско право. Када се завршио савезнички рат, велика опасност се појавила на истоку. <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Понтска краљевина">Понтски</a> краљ <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82_VI_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Митридат VI Понтски">Митридат VI</a> је освојио Малу Азију и испловио за Грчку, а на његову страну прешла је и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Античка Атина">Атина</a>. </p><p>Када је <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D1%83%D0%BB%D0%B0" title="Корнелије Сула">Луције Корнелије Сула</a> одређен да води војску после победе над популарима, и када је после победоносног похода против Митритада вратио у Рим своје противнике је масакрирао и <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Проскрипције">издао је списак грађана</a> које је требало убити. Сула се брзо повукао са своје функције и омогућио је наступање двојици амбициозних појединаца Красу и Помпеју. Овај други је дефинитивно довео у ред неприлике Рима на истоку у Малој Азији. <a href="/wiki/%D0%93%D0%BD%D0%B5%D1%98_%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%98_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Гнеј Помпеј Велики">Помпеј</a> је склопио <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први тријумвират">савез</a> са <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%9B%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81" title="Марко Лициније Крас">Красом</a> и амбициозним <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%98_%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80" class="mw-redirect" title="Гај Јулије Цезар">Јулијем Цезаром</a>. </p><p><a href="/wiki/%D0%9B%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Луције Сергије Катилина">Луције Сергије Катилина</a> је 63. п. н. е. покушао насилно да сруши Римску републику, али његов план није успео. Помпеј, Крас и Цезар су <a href="/wiki/60._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="60. п. н. е.">60. п. н. е.</a> створили неформални савез у циљу властитих интереса назван <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први тријумвират">први тријумвират</a>. Цезар је уз помоћ осталих тријумвира <a href="/wiki/59._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="59. п. н. е.">59. п. н. е.</a> постао конзул и обезбедио вођство у Галији. Он је освојио Галију, чиме је стекао велику популарност. Када је Крас погинуо у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B5" title="Битка код Каре">бици код Каре</a> против <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Партско царство">Парћана</a>, непријатељство између Цезара и Помпеја је дошло до изражаја и Цезар, којем је у случају повратка претио судски процес, прешао је 49. п. н. е. реку <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD" title="Рубикон">Рубикон</a> чиме је започео <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Цезаров грађански рат">грађански рат</a>. Он је победио Помпеја следеће године који је побегао у Египат где је после био убијен а Цезар је добио власт над целим Римом. Цезаров покушај за институализацију своје владавине није успео и пао је као жртва републиканаца у сенату под водством <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%91%D1%80%D1%83%D1%82" title="Марко Јуније Брут">Марка Јунија Брута</a> и <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%98_%D0%9A%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9B%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%B8%D0%BD_(%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80)" title="Гај Касије Лонгин (сенатор)">Гаја Касија Лонгина</a>. </p><p><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2_%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85_%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Рат против Цезарових убица">Грађански рат</a> се поново распламсао. <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Марко Антоније">Марко Антоније</a> и Цезаров усвојени син <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BA%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="Октавијан Август">Гај Октавијан</a> су направили савез са <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%95%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%B4_(%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D0%B2%D0%B8%D1%80)" title="Марко Емилије Лепид (тријумвир)">Марком Емилијем Лепидом</a> и створили <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Други тријумвират">други тријумвират</a> који је био организован против следбеника републике и Цезарових убица. После победе су поделили империју. Октавијан је добио западне провинције, Марко Антоније је био на истоку са <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0_VII" title="Клеопатра VII">Клеопатром VII</a>, египатском краљицом и Цезаровом љубавницом. Оба тријумвира су дошли у сукоб и после Октавијанове победе у <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83_%D0%9E%D0%BA%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%B8_%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Грађански рат између Октавијана и Антонија">грађанском рату</a> Антоније и Клеопатра су извршили самоубиство. Тиме је завршено доба грађанских ратова и била је завршена римска република а Октавијан се одрекао свих својих права прогласивши републику, али је био једини који је владао римским царством. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Царство"><span id=".D0.A6.D0.B0.D1.80.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.BE"></span>Царство</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=9" title="Уредите одељак „Царство”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=9" title="Уреди извор одељка: Царство"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138" /><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Римско царство">Римско царство</a></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Принципат"><span id=".D0.9F.D1.80.D0.B8.D0.BD.D1.86.D0.B8.D0.BF.D0.B0.D1.82"></span>Принципат</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=10" title="Уредите одељак „Принципат”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=10" title="Уреди извор одељка: Принципат"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138" /><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82" title="Принципат">Принципат</a></div> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Statue-Augustus.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/eb/Statue-Augustus.jpg/200px-Statue-Augustus.jpg" decoding="async" width="200" height="300" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/eb/Statue-Augustus.jpg/300px-Statue-Augustus.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/eb/Statue-Augustus.jpg/400px-Statue-Augustus.jpg 2x" data-file-width="1500" data-file-height="2250" /></a><figcaption>Август, први римски цар</figcaption></figure> <p>Октавијан је слично као и Цезар стигао до власти, али за разлику од Цезара није покушао да свој положај самовладара потврди у државом уреду диктатора него је свој положај прикрио под велом републиканских институција. Формално је оставио стари устав а своју позицију је оснажио преузевши извршења неких републиканских уреда и добијањем посебних пуномоћи и пре свега контролом над кључним провинцијама са бројним римским легијама. Себе је именовао принципом („првим грађанином“) и тиме је демонстрирао да себе сматра равноправним са осталим сенаторима. Требало је да они као администратори, судије, управници провинција и војсковође заједнички владају чиме је основао нови поредак који је био назван принципат. <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82" title="Римски сенат">Сенат</a> му је поред многих <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B0" title="Списак титула">титула</a> доделио и титулу часног имена „Августус“. </p><p>Августова владавина је донела држави мир и благостање. Под принципатом је дошло до епохе спољне и унутрашње консолидације: цар је изградио мреже нових путева и улица а привреда и култура су доживеле нови полет после година ратовања. Била је подупирана урбанизација провинција уређивањем колонија ветерана и несебичним поклањањем римског држављанства. Био је бележено опадање главног града и провинцијализација римске империје у односу на понекад недавно поробљене земље. </p><p>После смрти <a href="/wiki/14" title="14">14</a>. године нове ере, наступио је на трону његов пасторак <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Тиберије">Тиберије</a> који је био компликована личност и осећао се као републиканац. Током своје владе он се старао за обезбеђење граница и пуњење благајне. Значајан догађај за време Тиберије било је разапињање на крст <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%83%D1%81" title="Исус">Исуса</a> у провинцији Јудеја. Већ трећи принципат <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BB%D0%B0" title="Калигула">Калигула</a> се показао као тиранин. Његова владавина се завршила после три године његовим убиством које су извршили <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B0" title="Преторијанска гарда">преторијанци</a>. За време цара <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Клаудије">Клаудија</a> царству је присаједињена провинција <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Британија (провинција)">Британија</a> а после и <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тракија">Тракија</a>. После Клаудија, кога је отровала његова супруга <a href="/wiki/%D0%90%D0%B3%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B0" title="Агрипина Млађа">Агрипина</a>, власт је наследио <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD" title="Нерон">Нерон</a>. Његова у почетку полетна владавина се променила у терор у току којег је убијао чланове своје породице, а спекулише се да је запалио Рим 64. године. За време његове владавине дошло је и до првих прогона <a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Хришћанство">хришћана</a>. Када су се против њега побуниле легије он је извршио самоубиство <a href="/wiki/68" title="68">68</a>. године. Од овог доба римски цареви више нису били из редова старе римске аристократије. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Врхунац_царства"><span id=".D0.92.D1.80.D1.85.D1.83.D0.BD.D0.B0.D1.86_.D1.86.D0.B0.D1.80.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.B0"></span>Врхунац царства</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=11" title="Уредите одељак „Врхунац царства”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=11" title="Уреди извор одељка: Врхунац царства"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Arch_of_Titus_(Roma).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/30/Arch_of_Titus_%28Roma%29.jpg/200px-Arch_of_Titus_%28Roma%29.jpg" decoding="async" width="200" height="204" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/30/Arch_of_Titus_%28Roma%29.jpg/300px-Arch_of_Titus_%28Roma%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/30/Arch_of_Titus_%28Roma%29.jpg/400px-Arch_of_Titus_%28Roma%29.jpg 2x" data-file-width="4959" data-file-height="5056" /></a><figcaption>Титов славолук</figcaption></figure> <p>После Нероновог самоубиства дошло је борбе за власт и као победник је изашао војсковођа <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Веспазијан">Веспазијан</a> који је основао династију <a href="/wiki/%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%86%D0%B8" title="Флавијевци">Флавијеваца</a>. Када је после успешне владавине Веспазијан умро <a href="/wiki/70" title="70">70</a>. године, цар је постао његов старији <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD" title="Син">син</a> <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%82" title="Тит">Тит</a>. Његова период владавине је познат по томе што су се десиле снажне ерупције <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%B7%D1%83%D0%B2" title="Везув">Везува</a> и епидемија <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%84%D1%83%D1%81" title="Тифус">тифуса</a>, а завршена је и изградња <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%BC" title="Колосеум">Колосеума</a>. После њега и његовог превременог краја владавине наступио је његов млађи брат <a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Домицијан">Домицијан</a> који је у изворима, најпре код историчара <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%82" title="Тацит">Тацита</a>, приказан као аутократа. Домицијан је, супротно римским традицијама, тражио да му се указују божанске почасти и користио је титулу доминома тј. господара. Сенатори су у више наврата ковали завере против Домицијана и цар је <a href="/wiki/96" title="96">96</a>. године пао као жртва атентата. </p><p>Наредни период од 96. до <a href="/wiki/193" title="193">193</a>. године познат је као период династије <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Антонини">Антонина</a> или усвојених царева, које се сматра за доба врхунца империја у погледу културног и привредног успона. <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80" title="Цар">Цареви</a> су владали у сагласности и слози са сенатом, а сенатори су заузврат постављали <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82" title="Принципат">принципата</a>. Сенат је 96. за владара изабрао <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0" title="Нерва">Нерву</a>, а овај је усвојио војсковођу <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Трајан">Трајана</a> и прогласио га тиме својим наследником. Трајан је уједно постао први цар који није био рођен у Италији, већ у провинцији Хиспанији. Захваљујући Трајановим успешним ратовима против <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Дачани">Дачана</a> на средњем <a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2" title="Дунав">Дунаву</a> и против <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Партско царство">Парћана</a> у <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Месопотамија">Месопотамији</a>, Римско царство је достигло свој територијални врхунац. </p><p>Трајанов наследник је био <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Хадријан">Хадријан</a> и његова владавина је донела консолидацију и цивилизациони, културни и технички процват државе који је помогао наступање тада младог <a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Хришћанство">хришћанства</a>. У његово време су почеле да се јављају прве тешкоће које у то време још нису захтевале посебне мере. </p><p>У првој половини <a href="/wiki/2._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="2. век">2. века</a> за цара <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%9F%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Антонин Пије">Антонина Пија</a> царство је достигло врхунац. Али већ за време „филозофа на трону“ <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%90%D1%83%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Марко Аурелије">Марка Аурелија</a> (<a href="/wiki/161" title="161">161</a>–<a href="/wiki/180" title="180">180</a>) се појављују први важни проблеми. На рубу римског света почела је сеоба бројних <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Германи">германских</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8" title="Сармати">сарматских</a> племена која су напала дунавску границу (лимес) и угрозила саму Италију. Захваљујући <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Маркомани">Маркоманима</a>, једном од ових ратоборних племена, ови ратови су названи <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Маркомански ратови">Маркомански ратови</a>. У исто време су Парћани напали источне римске провинције, а победничке римске легије су са истока донеле тифус назван „антонијанска епидемија“. Осим ових тешкоћа са спољне стране, јављају се и унутрашње тешкоће у државним финансијама. После Марка Аурелија наступио је његов син <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B4" title="Комод">Комод</a> који је остао запамћен као други Нерон и који је убијен <a href="/wiki/192" title="192">192</a>. године када сенатори и дворани више нису могли да подносе његову тиранију. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Династија_Севера_и_војнички_цареви_(193—284)"><span id=".D0.94.D0.B8.D0.BD.D0.B0.D1.81.D1.82.D0.B8.D1.98.D0.B0_.D0.A1.D0.B5.D0.B2.D0.B5.D1.80.D0.B0_.D0.B8_.D0.B2.D0.BE.D1.98.D0.BD.D0.B8.D1.87.D0.BA.D0.B8_.D1.86.D0.B0.D1.80.D0.B5.D0.B2.D0.B8_.28193.E2.80.94284.29"></span>Династија Севера и војнички цареви (193—284)</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=12" title="Уредите одељак „Династија Севера и војнички цареви (193—284)”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=12" title="Уреди извор одељка: Династија Севера и војнички цареви (193—284)"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>После грађанског рата <a href="/wiki/193" title="193">193</a>. године дошао је на власт <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80" title="Септимије Север">Септимије Север</a> који је први цар који је био пореклом из Африке. На почетку <a href="/wiki/3._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="3. век">3. века</a> је повратио стабилност империје за извесно време. У његово време је почео раст политичке моћи римске војске. </p><p>Његов син <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0" title="Каракала">Каракала</a> који је, упркос свом крутом владању према сенату и својој породици, имао подршку међу људима и војницима, пао је као жртва атентата за време похода на <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B0%D0%BD%D0%B8_(%D0%A1%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%82)" class="mw-redirect" title="Парцани (Сопот)">Парћане</a>. Следила је кратка владавина <a href="/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BB" title="Елагабал">Елагабала</a> који је покушао да уведе култ истоименог оријенталног божанства из Емесе у Сирији. Већ <a href="/wiki/222" title="222">222</a>. године је овај ексцентрични владар убијен и цар је постао његов млади рођак <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80" title="Александар Север">Александар Север</a> који је покушао да се супротстави новом источном противнику, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Сасанидско царство">Сасанидском или Новоперсијском царству</a> и германским племенима, али су га убили незадовољни војници. </p> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Map_of_Ancient_Rome_271_AD-sr.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Map_of_Ancient_Rome_271_AD-sr.svg/220px-Map_of_Ancient_Rome_271_AD-sr.svg.png" decoding="async" width="220" height="130" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Map_of_Ancient_Rome_271_AD-sr.svg/330px-Map_of_Ancient_Rome_271_AD-sr.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Map_of_Ancient_Rome_271_AD-sr.svg/440px-Map_of_Ancient_Rome_271_AD-sr.svg.png 2x" data-file-width="2050" data-file-height="1213" /></a><figcaption>Територије које нису признавале ауторитет римских императора. Зеленом бојом је приказано <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Галоримско царство">Галоримско царство</a>, а жутом <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Палмирско царство">Палмирско царство</a></figcaption></figure> <p>Убиством Александра Севера и уклањањем династије Севера <a href="/wiki/235" title="235">235</a>. године, почело је доба војничких царева познато као <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0_3._%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0" title="Криза 3. века">криза III века</a>. Непрекидна серија грађанских ратова, узурпација и убијање царева ослабила је империју која је сада била беспомоћна пред нападима њених непријатеља. Током педесет година између убиства Александера Севера и доласка <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Диоклецијан">Диоклецијана</a> на власт на трону су се сменила двадесет и један легитимни цар и безброј узурпатора. Ови цареви морали су да одбијају нападе Германа на <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0" title="Рајна">Рајни</a> и <a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2" title="Дунав">Дунаву</a>. <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%82%D0%B8" title="Готи">Готи</a>, који су настањивали северне обале <a href="/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Црно море">Црног мора</a>, вршили су разорне нападе на <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE" class="mw-redirect" title="Балканско полуострво">Балкан</a> и <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Грчка">Грчку</a> а нападали су и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Мала Азија">Малу Азију</a>. На западу су нападали <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Алемани">Алемани</a> током седме деценије 3. века Галију и Италију. Међутим, најтежи ратови су се одигравали на источној граници где је највећу опасност представљало Сасанидско царство. Велики краљ <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%80_I" title="Шапур I">Шапур I</a> упадао је неколико пута у Сирију и побеђивао римске легије. Шапур је 259. године чак заробио римског цара <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Валеријан">Валеријана</a> и одвео га у ропство где је римски владар преминуо. </p><p>За разлику од осталих религија и паганских култова <a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Хришћани">хришћани</a> нису придавали одговарајуће поштовање институцији цара. <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Трајан Деције">Деције Трајан</a> који је покушао да успостави поштовање старих божанстава прогонио је хришћане, а после њега су то чинили и Валеријан и Диоклецијан. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Позна_антика_(284—395)"><span id=".D0.9F.D0.BE.D0.B7.D0.BD.D0.B0_.D0.B0.D0.BD.D1.82.D0.B8.D0.BA.D0.B0_.28284.E2.80.94395.29"></span>Позна антика (284—395)</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=13" title="Уредите одељак „Позна антика (284—395)”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=13" title="Уреди извор одељка: Позна антика (284—395)"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Venice_%E2%80%93_The_Tetrarchs_03.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/67/Venice_%E2%80%93_The_Tetrarchs_03.jpg/220px-Venice_%E2%80%93_The_Tetrarchs_03.jpg" decoding="async" width="220" height="330" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/67/Venice_%E2%80%93_The_Tetrarchs_03.jpg/330px-Venice_%E2%80%93_The_Tetrarchs_03.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/67/Venice_%E2%80%93_The_Tetrarchs_03.jpg/440px-Venice_%E2%80%93_The_Tetrarchs_03.jpg 2x" data-file-width="2048" data-file-height="3072" /></a><figcaption>Скулптура <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тетрархија">Тетрарха</a> у Венецији, која је донета као плен из Константинопоља <a href="/wiki/1204" title="1204">1204</a>. године</figcaption></figure> <p>Долазак <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Диоклецијан">Диоклецијана</a> на трон <a href="/wiki/284" title="284">284</a>. године данас се сматра за почетак доба Позне антике које је карактерисала централизација и бирократизација империје и каснија победа хришћанства. Диоклецијан је покренуо реформе у досадашњој форми принципата са циљем да одгоди пропадање римске империје. Цар је спровео реформу државне управе у оквиру које је повећао број провинција. У свакој од њих је била одељена војничка и цивилна управа што је требало да спречава побуну против централне владе. Ка обезбеђењу граница спровео је реформе армије које је поред осталог повећала већ и тада високе порезе. </p><p>Диоклецијан је створио нови систем владавине познат као <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тетрархија">тетрархија</a> (четворовлашће). За свога колегу и другог августа је позвао <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Максимијан">Максимијана</a>, свог старог пријатеља по оружју. Оба цара су именовали по једног савладара нижег ранга који је носио титулу цезара, Диоклецијан <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Галерије">Галерија</a>, Максимијан <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_I_%D0%A5%D0%BB%D0%BE%D1%80" title="Констанције I Хлор">Констанција I Хлора</a>. Непосредни повод за ову реорганизацију био је да се спрече узурпације. Подела царске власти није била новина, али је за време Диоклецијана била реализована доследно. Рим је и даље био главни град, али су цареви померили своје резиденције ближе границама где су могли лакше са се супротставе непријатељима. </p><p>Диоклецијан је тежио да ојача ауторитет државе и личности цара и примио је име „Јовиус“ по богу <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80_(%D0%B1%D0%BE%D0%B3)" title="Јупитер (бог)">Јупитеру</a>. Хришћане који су одбијали да му пруже божанске почасти је прогонио. Слично владарима 3. века, Диоклецијан није марио за сенат и владао је као апсолутни владар тј. господар (<a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Латински језик">лат.</a> <span lang="la"><i><i><span lang="la" title="латински текст">dominus</span></i></i></span>). Због тога се данас сматра да од Диоклецијанове владавине стари систем царске управе, принципат, смењује <a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82" title="Доминат">доминат</a>. </p><p>Систем тетрархије се урушио након Диоклецијановог повлачења са престола 305. године. Без његовог ауторитета брзо су избила на површину неслагања унутар царског колегијума. Током нередних немира и грађанских ратова владар читавог царства постаје постепено <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Константин Велики">Константин I Велики</a>, син Констанција Хлора. Константин је у почетку владао северозападним делом Римског царства, али је <a href="/wiki/312" title="312">312</a>. у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0" title="Битка код Милвијског моста">бици код Милвијског моста</a>, недалеко од Рима, Константин победио и уклонио <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Максенције">Максенција</a>, Максимијановог сина. За разлику од Диоклецијана и Галерија, Константин је већ од доласка на власт 306. године био толерантан према хришћанима, а у бици код Милвијског моста његови војници су победили носећи <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%83%D1%81" title="Исус">Исусовим</a> монограмом (хирон) на штитовима и војним стеговима. Победа из 312. је инспирисала Константина да пригрли хришћанство, а наредне, 313. године, издао је <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D1%82" title="Милански едикт">Милански едикт</a> заједно са зетом и савладаром <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Лициније">Лицинијем</a>. <a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Хришћанство">Хришћанство</a> постаје једна од званичних религија Римског царства, а после <a href="/wiki/324" title="324">324</a>. године, када је Константин ујединио царство под својом влашћу, престају сви прогони хришћанског клера. </p><p>Црква је са својом сложеном хијерархијом у почетку подражавала римску провинцијску управу. Поред тога, Константин и чланови његове породице су започели традицију ктиторства зидајући цркве широм царства. Такође, Константин је епископима дао и световна овлашћења да суде у споровима међу самим хришћанима, а клер је ослободио пореза. Осим признавања хришћанства цар Константин Велики је познат по још једном догађају а то је било оснивање <i>Новог Рима</i> - <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Константинопоља (страница не постоји)">Константинопоља</a>. Тежиште империје се тиме преселило у богатији и стабилнији део источне половине. Константин је наставио са реформама Диоклецијана и империја је била подељена на четири префектуре које су се даље делили на тринаест дијецеза. Диоклецијанове и Константинове реформе допринели су стабилности империје, додале су нова финансијска средства које су дозволила да се повећа армија и да се учврсти одбрана империје. </p><p>Убрзо после смрти Константина I Великог између његових три сина се развила борба за власт. <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_II" title="Констанције II">Констанције II</a> је надживео своју браћу и до <a href="/wiki/353" title="353">353</a>. године уклонио узурпаторе <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Ветранион">Ветраниона</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Магненције">Магненција</a>. Констанције је са успехом бранио царство од Персијанаца, а предузео је и поход против Сармата на средњем Дунаву. Како би спречио нове узурпације на Западу, Констанције је произвео свог брата од стрица <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Јулијан Флавије Клаудије">Јулијана</a> у савладара-цезара. Нови грађански рат је избегнут Констанцијевом изненадном смрћу <a href="/wiki/361" title="361">361</a>, а <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Јулијан Флавије Клаудије">Јулијан Апостата</a> (Отпадник) је покушао да оснажи традиционално паганства. Царев покушај није било дугог века и после похода на Персију и смрти овог владара <a href="/wiki/363" title="363">363</a>. угасила се <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Константинова династија">Константинова династија</a>. Нову царску династију утемељио је <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_I" title="Валентинијан I">Валентинијан I</a> који је за свог источног савладара именовао брата <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81" title="Валенс">Валенса</a>. </p><p>Нови цар Теодосије био је принуђен да успостави мир са Готима којим је било дозвољено да населе ове земље као „федерате“ од када потиче као трајна појава присуство варвара на римској територији. <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_I" title="Теодосије I">Теодосије I</a> је био последњи сверимски цар након што је савладао последњу узурпацију. За време његове владавине хришћанство је било установљено као једина државна религија. После Теодосијеве смрти царством су владали његови синови <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Хонорије">Хонорије</a> на западу и <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Аркадије">Аркадије</a> на истоку. Иако је ова подела касније постала као дефинитивна мисао о јединству трајала је и даље. Тако су закони који су проглашени од једног цара били важећи и на другој страни. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Крај_античког_царства"><span id=".D0.9A.D1.80.D0.B0.D1.98_.D0.B0.D0.BD.D1.82.D0.B8.D1.87.D0.BA.D0.BE.D0.B3_.D1.86.D0.B0.D1.80.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.B0"></span>Крај античког царства</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=14" title="Уредите одељак „Крај античког царства”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=14" title="Уреди извор одељка: Крај античког царства"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Heinrich_Leutemann,_Pl%C3%BCnderung_Roms_durch_die_Vandalen_(c._1860%E2%80%931880).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Heinrich_Leutemann%2C_Pl%C3%BCnderung_Roms_durch_die_Vandalen_%28c._1860%E2%80%931880%29.jpg/200px-Heinrich_Leutemann%2C_Pl%C3%BCnderung_Roms_durch_die_Vandalen_%28c._1860%E2%80%931880%29.jpg" decoding="async" width="200" height="251" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Heinrich_Leutemann%2C_Pl%C3%BCnderung_Roms_durch_die_Vandalen_%28c._1860%E2%80%931880%29.jpg/300px-Heinrich_Leutemann%2C_Pl%C3%BCnderung_Roms_durch_die_Vandalen_%28c._1860%E2%80%931880%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Heinrich_Leutemann%2C_Pl%C3%BCnderung_Roms_durch_die_Vandalen_%28c._1860%E2%80%931880%29.jpg/400px-Heinrich_Leutemann%2C_Pl%C3%BCnderung_Roms_durch_die_Vandalen_%28c._1860%E2%80%931880%29.jpg 2x" data-file-width="628" data-file-height="787" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8" title="Вандали">Вандали</a> пљачкају Рим г. <a href="/wiki/455" title="455">455</a>.</figcaption></figure> <p>Источно римско царство било је економски консолидованије и гушће настањени део империје који је без већих последица преживело сеобе народа. Насупрот Источном, Западно римско царство у току <a href="/wiki/5._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="5. век">5. века</a> полако тоне. Упад Хуна у Европу покренуо је домино ефекат и покрете племена који су у потпуности променили лик целог континента. Да би спречили упаде Германа у Италију, Западно римско царство је повукло легије са границе на Рајни. После тога <a href="/wiki/406" title="406">406</a>. године <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA_%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5_406." title="Прелазак Рајне 406.">Рајну су прешла</a> варварска племена која су срушила управу Рима у Галији и Хиспанији, док је Британија остављена својој судбини. <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B8" title="Визиготи">Визиготи</a> су <a href="/wiki/410" title="410">410</a>. године под вођством <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%85_I" title="Аларих I">Аларика I</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B0_410." title="Пљачка Рима 410.">опљачкали Рим</a> што је имало велики одјек. Они су после неког времена отишли у Галију, али су и даље били велика опасност за Рим. Затим су <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8" title="Вандали">Вандали</a> прешли у Африку, важну провинцију за римску империју после пада Картагине 438. године, а 455. им је успело да поново <a href="/wiki/%D0%9F%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B0_455." title="Пљачка Рима 455.">опљачкају Рим</a> и из тих разлога се њихово име употребљава као погрдно. </p><p>Иако је <a href="/wiki/451" title="451">451</a>. године у јединству са Визиготима Рим савладао <a href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%BD%D0%B8" title="Хуни">Хуне</a> под вођством <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Атила">Атиле</a> у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Битка на Каталаунским пољима">бици на Каталаунским пољима</a> римска империја се незадрживо кретала ка своме крају јер су цареви били слаби и лутке у рукама војсковођа. Одоакар је <a href="/wiki/476" title="476">476</a>. године сменио цара <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BB_%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BB" title="Ромул Августул">Ромула Августула</a> што се сматра крајем Западног царства иако се Одокар сматрао за „Германа у римској служби“ и своју владавину је тумачио као управљање Италијом у име цара у Константинопољу. Чисто формално је Италија стално део империје и тако је и наступник <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80" title="Одоакар">Одоакара</a> остроготски краљ <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Теодорих Велики">Теодорих Велики</a> тежио да добије признање источнога цара. </p><p>За разлику од Западног, Источно римско царство није било тако разарајуће погођено германским најездама, а поред тога она је имала много већа финансијска средства и способну дипломатију. Имало је и бољи географски положај и природне границе који су створиле природне препреке надирању непријатеља. </p> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Sanvitale03.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2c/Sanvitale03.jpg/220px-Sanvitale03.jpg" decoding="async" width="220" height="137" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2c/Sanvitale03.jpg/330px-Sanvitale03.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2c/Sanvitale03.jpg/440px-Sanvitale03.jpg 2x" data-file-width="9228" data-file-height="5752" /></a><figcaption>мозаик - цар Јустинијан са пратњом у цркви-базилици <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B5_%D1%83_%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сан Витале у Равени (страница не постоји)">Сан Витале у Равени</a></figcaption></figure> <p>За владе <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_I" title="Јустинијан I">Јустинијана I</a> последњег цара чији је језик као матерњи (Јустинијан је био по неким тумачима словенског, односно српског порекла) био <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Латински језик">латински</a>,<sup class="noprint Inline-Template Template-Fact" style="white-space:nowrap;">[<i><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Википедија:Навођење извора"><span title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора (септембар 2011)">тражи се извор</span></a></i>]</sup> његов војсковођа <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%80_(%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0)" title="Велизар (војсковођа)">Велизар</a> је повратио велике делове западног царства (северну Африку, Италију и јужну Шпанију). Јустинијан, који је ратовао и са Персијанцима који су после пада Западног царства осећали своју шансу, ипак је постао најјачи владар у Средоземљу и при томе је контролисао све земље које су од давнине били римска империја (са изузетком Британије, Галије и Хиспаније). После Јустинијанове смрти западне земље се показују као дуготрајно неодрживе. </p><p>Источно царство је током <a href="/wiki/7._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="7. век">7. века</a> постепено изгубило свој римски карактер. Источна римска империја са својим главним градом Константинопољем трајала је све до <a href="/wiki/15._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="15. век">15. века</a> и њено се становништво сматрало за Римљане, а у унутрашњим структурама империје дошло је после године <a href="/wiki/640" title="640">640</a>. до велике трансформације тако да се од тога датума говори о источном римском царству као о Византијском царству. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Види_још"><span id=".D0.92.D0.B8.D0.B4.D0.B8_.D1.98.D0.BE.D1.88"></span>Види још</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=15" title="Уредите одељак „Види још”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=15" title="Уреди извор одељка: Види још"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Хронологија античког Рима">Хронологија античког Рима</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0" title="Римска имена">Латинска имена</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Византија">Византија</a></li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Литература"><span id=".D0.9B.D0.B8.D1.82.D0.B5.D1.80.D0.B0.D1.82.D1.83.D1.80.D0.B0"></span>Литература</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=16" title="Уредите одељак „Литература”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=16" title="Уреди извор одељка: Литература"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li><cite id="CITEREFЖан-Ноел2009" class="citation book">Жан-Ноел, Роберт (2009). <i>Стари Рим</i>. Београд: Clio. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-86-7102-358-0" title="Посебно:Штампани извори/978-86-7102-358-0">978-86-7102-358-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D0%A0%D0%B8%D0%BC&rft.aufirst=%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82&rft.aulast=%D0%96%D0%B0%D0%BD-%D0%9D%D0%BE%D0%B5%D0%BB&rft.btitle=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D0%A0%D0%B8%D0%BC&rft.date=2009&rft.genre=book&rft.isbn=978-86-7102-358-0&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=Clio&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Додатна_литература"><span id=".D0.94.D0.BE.D0.B4.D0.B0.D1.82.D0.BD.D0.B0_.D0.BB.D0.B8.D1.82.D0.B5.D1.80.D0.B0.D1.82.D1.83.D1.80.D0.B0"></span>Додатна литература</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=17" title="Уредите одељак „Додатна литература”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=17" title="Уреди извор одељка: Додатна литература"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li>Ливије, Историја Рима од оснивања града, i-v (превод М. Мирковић), Београд 1991.</li> <li>Полибије, Историје, iii, iv (превод М. Рицл) Нови Сад 1988.</li> <li>Салустије, Југуртин рат, (превод Л. Перовић), Београд 1913.</li> <li>Цицерон, Беседа за Милона (превод В. Недељковића), Нови Сад 1988.</li> <li>Цицерон, Закони III (превод Б. Маневић-Шијачки), Београд 2002.</li> <li>Цицерон, Држава II (превод Б. Маневић-Шијачки), Београд 2002.</li> <li>Цезар, Галски рат и Грађански рат (превод А. Тузлић). Ове Цезарове коментар превео је и Т. Смердл (Cezar, Moji ratovi, Zagreb 1972).</li> <li>Апијан, Римски грађански ратови, (превод Б. Стевановић), Београд 1967.</li> <li>Plutarh, Usporedni životopisi: Gaj i Tiberije Grah, Marije, Pompej, Ciceron, Cezar, Antonije (prevod Z. Dukat), Zagreb 1989. Неке од ових биографија могу се прочитати и у преводу М. Ђурића (Плутарх, Славни ликови антике, Нови Сад 1978)</li> <li>Dela božanskog Avgusta (prevod S. Ferjančić), Beograd 2000.</li> <li>Енејида Публија Вергилија Марона (превод Н. Вулића) Београд 1907-1908 (у два тома). Постоји и превод М. Атанасијевића, Вергилије, Енеида, Београд 1964.</li> <li>Svetonije, Povijest dvanaest rimskih careva: Cezar, Avgust, Klaudije, Vespazijan i Domicijan (prevod S. Hosu), Rijeka 1975.</li> <li>Тита Макција Плаута Одабране комедије: Хвалисави војник (превод В. Чајкановић), Београд 1923.</li> <li>Тацит, Анали (превод Љ. Црепајац), Београд 1964.</li> <li>Tacit, Historije (prevod J. Miklić), Zagreb 1987.</li> <li>Јосиф Флавије, Јудејски рат i, vii (превод Д. Глумца), Београд 1967.</li> <li>Плиније Млађи, Писма i 20, iii 8, x 1-121 (превод А. Вихлар), Београд 1998.</li> <li>Амијан Марцелин, Историја xx-xxv (превод М. Милин), Београд 1998.</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Спољашње_везе"><span id=".D0.A1.D0.BF.D0.BE.D1.99.D0.B0.D1.88.D1.9A.D0.B5_.D0.B2.D0.B5.D0.B7.D0.B5"></span>Спољашње везе</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&veaction=edit&section=18" title="Уредите одељак „Спољашње везе”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&action=edit&section=18" title="Уреди извор одељка: Спољашње везе"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/03/13/rimsko-osvajanje-italije/">Предности и ране римског освајања Италије</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/04/04/rim-republika-vlast/">Подела власти у римској републици</a></li></ul> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611" /><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365370">.mw-parser-output .navbox{box-sizing:border-box;border:1px solid #a2a9b1;width:100%;clear:both;font-size:88%;text-align:center;padding:1px;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .navbox .navbox{margin-top:0}.mw-parser-output .navbox+.navbox,.mw-parser-output .navbox+.navbox-styles+.navbox{margin-top:-1px}.mw-parser-output .navbox-inner,.mw-parser-output .navbox-subgroup{width:100%}.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-title,.mw-parser-output .navbox-abovebelow{padding:0.25em 1em;line-height:1.5em;text-align:center}.mw-parser-output .navbox-group{white-space:nowrap;text-align:right}.mw-parser-output .navbox,.mw-parser-output .navbox-subgroup{background-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list{line-height:1.5em;border-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list-with-group{text-align:left;border-left-width:2px;border-left-style:solid}.mw-parser-output tr+tr>.navbox-abovebelow,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-group,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-image,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-list{border-top:2px solid #fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-title{background-color:#ccf}.mw-parser-output .navbox-abovebelow,.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-title{background-color:#ddf}.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-abovebelow{background-color:#e6e6ff}.mw-parser-output .navbox-even{background-color:#f7f7f7}.mw-parser-output .navbox-odd{background-color:transparent}.mw-parser-output .navbox .hlist td dl,.mw-parser-output .navbox .hlist td ol,.mw-parser-output .navbox .hlist td ul,.mw-parser-output .navbox td.hlist dl,.mw-parser-output .navbox td.hlist ol,.mw-parser-output .navbox td.hlist ul{padding:0.125em 0}.mw-parser-output .navbox .navbar{display:block;font-size:100%}.mw-parser-output .navbox-title .navbar{float:left;text-align:left;margin-right:0.5em}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25743416">.mw-parser-output .tooltip-dotted{border-bottom:1px dotted;cursor:help}</style><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416" /><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416" /><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416" /><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416" /></div><div role="navigation" class="navbox authority-control" aria-labelledby="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q1747689#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><div id="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q1747689#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Помоћ:Нормативна контрола">Нормативна контрола</a> <span class="mw-valign-text-top noprint" typeof="mw:File"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q1747689#identifiers" title="Уреди на Википодацима"><img alt="Уреди на Википодацима" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/10px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png" decoding="async" width="10" height="10" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/15px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/20px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 2x" data-file-width="20" data-file-height="20" /></a></span></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Међународне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><span class="rt-commentedText tooltip tooltip-dotted" title="Rome (Empire)"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://id.worldcat.org/fast/1204885/">FAST</a></span></span> <ul><li><span class="uid"><span class="rt-commentedText tooltip tooltip-dotted" title="Rome"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://id.worldcat.org/fast/1754964/">2</a></span></span></li></ul></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/244992873">VIAF</a></span> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/145348938">2</a></span></li></ul></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.oclc.org/worldcat/entity/E39PBJckTx6xBdhCmCxBTJTfv3">WorldCat</a></span></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Државне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://catalogo.bne.es/uhtbin/authoritybrowse.cgi?action=display&authority_id=XX450599">Шпанија</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb119328036">Француска</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://data.bnf.fr/ark:/12148/cb119328036">BnF подаци</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://d-nb.info/gnd/4076778-4">Немачка</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://uli.nli.org.il/F/?func=find-b&local_base=NLX10&find_code=UID&request=987007559656005171">Израел</a></span></li> <li><span class="uid"><span class="rt-commentedText tooltip tooltip-dotted" title="Rome"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.loc.gov/authorities/n79039816">Сједињене Државе</a></span></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://libris.kb.se/dbqsrrsx1l8h7mq">Шведска</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.ndl.go.jp/auth/ndlna/00569665">Јапан</a></span></li> <li><span class="uid"><span class="rt-commentedText tooltip tooltip-dotted" title="starověký Řím"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://aleph.nkp.cz/F/?func=find-c&local_base=aut&ccl_term=ica=ge131512&CON_LNG=ENG">Чешка</a></span></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://katalog.nsk.hr/F/?func=direct&doc_number=000195596&local_base=nsk10">Хрватска</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://dbn.bn.org.pl/descriptor-details/9810569243105606">Пољска</a></span></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Остале</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><span class="rt-commentedText tooltip tooltip-dotted" title="ancient Rome"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.britannica.com/place/ancient-Rome">Енциклопедија Британика</a></span></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://hls-dhs-dss.ch/fr/articles/008248">Историјски речник Швајцарске</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.idref.fr/027243001">IdRef</a></span></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r26481770">.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;justify-content:center;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-bordered{padding:0 2em;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;justify-content:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-unbordered{padding:0 1.7em;margin-left:0}.mw-parser-output .portal-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;flex:0 0 auto;min-height:24px}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;padding:0.15em 0;column-gap:1em;align-items:baseline;margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-item{display:inline-block;margin:0.15em 0.2em;min-height:24px;line-height:24px}@media screen and (max-width:768px){.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;flex-flow:column wrap;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-header{text-align:center;flex:0;padding-left:0.5em;margin:0 auto}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;align-items:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;align-items:center;flex:0;column-gap:1em;border-top:1px solid #a2a9b1;margin:0 auto;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{border-top:none;margin:0;list-style:none}}.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .sister-bar+link+.portal-bar,.mw-parser-output .sister-bar+style+.portal-bar,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.sister-bar{margin-top:-1px}</style><div class="portal-bar noprint metadata noviewer portal-bar-bordered" role="navigation" aria-label="Portals"><span class="portal-bar-header"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB" title="Википедија:Портал">Портал</a>:</span><ul class="portal-bar-content"><li class="portal-bar-item"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:P_history.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/P_history.svg/21px-P_history.svg.png" decoding="async" width="21" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/P_history.svg/32px-P_history.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/P_history.svg/42px-P_history.svg.png 2x" data-file-width="400" data-file-height="360" /></a></span> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Портал:Историја">Историја</a></li></ul></div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25171006">.mw-parser-output .sister-bar{display:flex;justify-content:center;align-items:baseline;font-size:88%;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em 0 0;padding:0 2em}.mw-parser-output .sister-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;padding:0.2em 0;flex:0 0 auto;min-height:24px;line-height:22px}.mw-parser-output .sister-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;align-items:baseline;padding:0.2em 0;column-gap:1em}.mw-parser-output .sister-bar-item{display:flex;align-items:baseline;margin:0.15em 0;min-height:24px;text-align:left}.mw-parser-output .sister-bar-logo{width:22px;line-height:22px;margin:0 0.2em;text-align:right}.mw-parser-output .sister-bar-link{margin:0 0.2em;text-align:left}@media screen and (max-width:960px){.mw-parser-output .sister-bar{flex-flow:column wrap;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .sister-bar-header{flex:0 1}.mw-parser-output .sister-bar-content{flex:1;border-top:1px solid #a2a9b1}.mw-parser-output .sister-bar-item{flex:0 0 20em;min-width:20em}}.mw-parser-output .navbox+link+.sister-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.sister-bar,.mw-parser-output .portal-bar+link+.sister-bar,.mw-parser-output .portal-bar+style+.sister-bar,.mw-parser-output .sister-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .sister-bar+.navbox-styles+.portal-bar{margin-top:-1px}</style><div class="noprint metadata sister-bar" role="navigation" aria-label="sister-projects"><div class="sister-bar-header"><b>Стари Рим</b> на <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8" title="Википедија:Братски пројекти"><span id="sister-projects" style="white-space:nowrap;">сродним пројектима</span></a> Википедије:</div><div class="sister-bar-content"><div class="sister-bar-item"><span class="sister-bar-logo"><span typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/14px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="14" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/21px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/28px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /></span></span></span><span class="sister-bar-link"><b><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Ancient_Rome" class="extiw" title="c:Category:Ancient Rome">Медији</a></b> на Остави</span></div><div class="sister-bar-item"><span class="sister-bar-logo"><span typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/21px-Wikidata-logo.svg.png" decoding="async" width="21" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/32px-Wikidata-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/42px-Wikidata-logo.svg.png 2x" data-file-width="1050" data-file-height="590" /></span></span></span><span class="sister-bar-link"><b><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q1747689" class="extiw" title="d:Q1747689">Подаци</a></b> на Википодацима</span></div></div></div>    </div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?useformat=desktop&type=1x1&usesul3=0" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="">Преузето из „<a dir="ltr" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стари_Рим&oldid=28881881">https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стари_Рим&oldid=28881881</a>”</div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Посебно:Категорије">Категорије</a>: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Категорија:Антички Рим">Антички Рим</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A6%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Категорија:Цивилизације">Цивилизације</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Сакривене категорије: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%83_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D1%83" title="Категорија:Чланци којима недостају извори у тексту">Чланци којима недостају извори у тексту</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B2%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%83_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D1%83" title="Категорија:Сви чланци којима недостају извори у тексту">Сви чланци којима недостају извори у тексту</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Чланци који садрже текст на језику — латински">Чланци који садрже текст на језику — латински</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B2%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B8%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Сви чланци са непотврђеним изјавама">Сви чланци са непотврђеним изјавама</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B8%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_09._2011." title="Категорија:Чланци са непотврђеним изјавама од 09. 2011.">Чланци са непотврђеним изјавама од 09. 2011.</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_FAST_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са FAST идентификаторима">Чланци са FAST идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_VIAF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са VIAF идентификаторима">Чланци са VIAF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_WorldCat_Entities_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са WorldCat Entities идентификаторима">Чланци са WorldCat Entities идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNE_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNE идентификаторима">Чланци са BNE идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNF идентификаторима">Чланци са BNF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNFdata_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNFdata идентификаторима">Чланци са BNFdata идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_GND_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са GND идентификаторима">Чланци са GND идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_J9U_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са J9U идентификаторима">Чланци са J9U идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_LCCN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са LCCN идентификаторима">Чланци са LCCN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_Libris_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са Libris идентификаторима">Чланци са Libris идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NDL_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NDL идентификаторима">Чланци са NDL идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NKC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NKC идентификаторима">Чланци са NKC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NSK_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NSK идентификаторима">Чланци са NSK идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_PLWABN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са PLWABN идентификаторима">Чланци са PLWABN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_EBO_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са EBO идентификаторима">Чланци са EBO идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_HDS_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са HDS идентификаторима">Чланци са HDS идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_SUDOC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са SUDOC идентификаторима">Чланци са SUDOC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5/%D0%BD%D0%B0_%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Категорија:Шаблон:Подножје/на ћирилици">Шаблон:Подножје/на ћирилици</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" > <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Датум и време последње измене странице: 28. новембар 2024. у 17:19.</li> <li id="footer-info-copyright">Текст је доступан под лиценцом <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/">Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима</a>; могући су и додатни услови. Погледајте <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">услове коришћења</a> за детаље.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Политика приватности</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E_%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0">О Википедији</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8">Одрицање одговорности</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Кодекс понашања</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">За програмере</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sr.wikipedia.org">Статистика</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Изјава о колачићима</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Мобилни приказ</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://wikimediafoundation.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><picture><source media="(min-width: 500px)" srcset="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29"><img src="/static/images/footer/wikimedia.svg" width="25" height="25" alt="Wikimedia Foundation" lang="en" loading="lazy"></picture></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><picture><source media="(min-width: 500px)" srcset="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" width="88" height="31"><img src="/w/resources/assets/mediawiki_compact.svg" alt="Powered by MediaWiki" lang="en" width="25" height="25" loading="lazy"></picture></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-header-container vector-sticky-header-container"> <div id="vector-sticky-header" class="vector-sticky-header"> <div class="vector-sticky-header-start"> <div class="vector-sticky-header-icon-start vector-button-flush-left vector-button-flush-right" aria-hidden="true"> <button class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-sticky-header-search-toggle" tabindex="-1" data-event-name="ui.vector-sticky-search-form.icon"><span class="vector-icon mw-ui-icon-search mw-ui-icon-wikimedia-search"></span> <span>Претрага</span> </button> </div> <div role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box"> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail"> <form action="/w/index.php" id="vector-sticky-search-form" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Претражите Википедију"> <span class="cdx-text-input__icon cdx-text-input__start-icon"></span> </div> <input type="hidden" name="title" value="Посебно:Претражи"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Претражи</button> </form> </div> </div> </div> <div class="vector-sticky-header-context-bar"> <nav aria-label="Садржај" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-sticky-header-toc" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-sticky-header-toc vector-sticky-header-toc vector-button-flush-left" > <input type="checkbox" id="vector-sticky-header-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-sticky-header-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Прикажи/сакриј садржај" > <label id="vector-sticky-header-toc-label" for="vector-sticky-header-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-listBullet mw-ui-icon-wikimedia-listBullet"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Прикажи/сакриј садржај</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-sticky-header-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div class="vector-sticky-header-context-bar-primary" aria-hidden="true" ><span class="mw-page-title-main">Стари Рим</span></div> </div> </div> <div class="vector-sticky-header-end" aria-hidden="true"> <div class="vector-sticky-header-icons"> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-talk-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="talk-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-speechBubbles mw-ui-icon-wikimedia-speechBubbles"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-subject-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="subject-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-article mw-ui-icon-wikimedia-article"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-history-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="history-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-history mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-history"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only mw-watchlink" id="ca-watchstar-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="watch-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-star mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-star"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-ve-edit-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="ve-edit-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-edit mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-edit"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-edit-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="wikitext-edit-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-wikiText mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-wikiText"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-viewsource-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="ve-edit-protected-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-editLock mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-editLock"></span> <span></span> </a> </div> <div class="vector-sticky-header-buttons"> <button class="cdx-button cdx-button--weight-quiet mw-interlanguage-selector" id="p-lang-btn-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-language mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-language"></span> <span>144 језика</span> </button> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive" id="ca-addsection-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="addsection-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-speechBubbleAdd-progressive mw-ui-icon-wikimedia-speechBubbleAdd-progressive"></span> <span>Додај тему</span> </a> </div> <div class="vector-sticky-header-icon-end"> <div class="vector-user-links"> </div> </div> </div> </div> </div> <div class="mw-portlet mw-portlet-dock-bottom emptyPortlet" id="p-dock-bottom"> <ul> </ul> </div> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-76d4c66f66-kfzbz","wgBackendResponseTime":178,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"0.696","walltime":"0.983","ppvisitednodes":{"value":3579,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":84568,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":4744,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":26,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":28,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":0,"limit":20},"unstrip-size":{"value":36102,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":1,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 806.938 1 -total"," 31.31% 252.656 1 Шаблон:Подножје"," 18.78% 151.524 1 Шаблон:Јез-лат"," 17.10% 137.976 1 Шаблон:Lang"," 15.44% 124.554 1 Шаблон:Нормативна_контрола"," 15.13% 122.130 1 Шаблон:Subject_bar"," 14.93% 120.486 1 Шаблон:Политичке_институције_античког_Рима"," 14.49% 116.948 1 Шаблон:Sidebar"," 11.66% 94.121 1 Шаблон:Без_инлајн_референци"," 8.23% 66.424 1 Шаблон:Ambox"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"0.438","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":14752486,"limit":52428800}},"cachereport":{"origin":"mw-web.eqiad.main-868759585b-92lb9","timestamp":"20250217074206","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"\u0421\u0442\u0430\u0440\u0438 \u0420\u0438\u043c","url":"https:\/\/sr.wikipedia.org\/wiki\/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q1747689","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q1747689","author":{"@type":"Organization","name":"\u0421\u0430\u0440\u0430\u0434\u043d\u0438\u0446\u0438 \u043f\u0440\u043e\u0458\u0435\u043a\u0430\u0442\u0430 \u0412\u0438\u043a\u0438\u043c\u0435\u0434\u0438\u0458\u0435"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2007-03-08T05:47:13Z","dateModified":"2024-11-28T16:19:02Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/e\/ea\/Roman_Republic_Empire_map.gif","headline":"\u0446\u0438\u0432\u0438\u043b\u0438\u0437\u0430\u0446\u0438\u0458\u0430 \u043a\u043e\u0458\u0430 \u0458\u0435 \u043d\u0430\u0441\u0442\u0430\u043b\u0430 \u043e\u0434 \u0433\u0440\u0430\u0434\u0430-\u0434\u0440\u0436\u0430\u0432\u0435 \u043e\u0441\u043d\u043e\u0432\u0430\u043d\u043e\u0433 \u043d\u0430 \u0410\u043f\u0435\u043d\u0438\u043d\u0441\u043a\u043e\u043c \u043f\u043e\u043b\u0443\u043e\u0441\u0442\u0440\u0432\u0443"}</script> </body> </html>