CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available" lang="sr" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Теодор Анђел Дука Комнин — Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )srwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""], "wgDefaultDateFormat":"hh:mm d. month y.","wgMonthNames":["","јануар","фебруар","март","април","мај","јун","јул","август","септембар","октобар","новембар","децембар"],"wgRequestId":"cc8c6f4c-0490-4fc1-a838-3c4731dfd665","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Теодор_Анђел_Дука_Комнин","wgTitle":"Теодор Анђел Дука Комнин","wgCurRevisionId":28439947,"wgRevisionId":28439947,"wgArticleId":591092,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Harv and Sfn no-target errors","Породично стабло","Cite journal","Чланци са Родовид идентификаторима","Чланци са EBO идентификаторима", "Шаблон:Категорија на Остави/параметар/ненаведен/име странице различито од Википодатака","Шаблон:Категорија на Остави/именски простор/главни","Умрли 1253.","Епирски деспоти","Династија Анђела"],"wgPageViewLanguage":"sr","wgPageContentLanguage":"sr","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName":"Теодор_Анђел_Дука_Комнин","wgRelevantArticleId":591092,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sr","wgIsProbablyEditable":true,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":true,"wgRestrictionEdit":[],"wgRestrictionMove":[],"wgNoticeProject":"wikipedia","wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sr","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks":"sr-ec"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist": true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":100000,"wgRelatedArticlesCompat":[],"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty":false,"wgWikibaseItemId":"Q371668","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGEStructuredTaskRejectionReasonTextInputEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.24"};RLSTATE={"ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","ext.cite.styles":"ready","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready","jquery.makeCollapsible.styles": "ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=["ext.cite.ux-enhancements","mediawiki.page.media","ext.scribunto.logs","site","mediawiki.page.ready","jquery.makeCollapsible","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents","ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession","wikibase.sidebar.tracking","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=ext.cite.styles%7Cext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cjquery.makeCollapsible.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sr&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.5"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/7f/Theodor_I._Despot_von_Epirus.jpg"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="1163"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/7f/Theodor_I._Despot_von_Epirus.jpg"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="775"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="620"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Теодор Анђел Дука Комнин — Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD"> <link rel="alternate" type="application/x-wiki" title="Уреди" href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Википедија (sr)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sr.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD"> <link rel="alternate" hreflang="sr" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Cyrl" href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Latn" href="https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sr"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Википедија – Atom фид" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="//login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject mw-editable page-Теодор_Анђел_Дука_Комнин rootpage-Теодор_Анђел_Дука_Комнин skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Пређи на садржај</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" > <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Главни мени" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-menu mw-ui-icon-wikimedia-menu"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Главни мени</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Главни мени</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" > <div class="vector-menu-heading"> Навигација </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Посетите главну страну [z]" accesskey="z"><span>Главна страна</span></a></li><li id="n-contents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Водичи за прегледање Википедије"><span>Садржај</span></a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Списак скорашњих измена на пројекту [r]" accesskey="r"><span>Скорашње измене</span></a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Посетите насумичну страницу [x]" accesskey="x"><span>Случајна страница</span></a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Пронађите информације о актуелностима"><span>Актуелности</span></a></li><li id="n-contactpage" class="mw-list-item"><a href="//sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Контакт" title="Сазнајте како да ступите у контакт с уредницима"><span>Контакт</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" > <div class="vector-menu-heading"> Интеракција </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Место где можете да се информишете"><span>Помоћ</span></a></li><li id="n-introduction" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B8"><span>Научите да уређујете</span></a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3"><span>Трг</span></a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="О пројекту, шта можете да радите и где да пронађете ствари"><span>Радионица</span></a></li><li id="n-noticeboard" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0"><span>Огласна табла</span></a></li><li id="n-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5"><span>Отпреми датотеку</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <span class="mw-logo-container skin-invert"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Википедија" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sr.svg" style="width: 7.8125em; height: 1.4375em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sr.svg" width="120" height="11" style="width: 7.5em; height: 0.6875em;"> </span> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f"><span class="vector-icon mw-ui-icon-search mw-ui-icon-wikimedia-search"></span> <span>Претрага</span> </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Претражите Википедију" aria-label="Претражите Википедију" autocapitalize="sentences" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f" id="searchInput" > <span class="cdx-text-input__icon cdx-text-input__start-icon"></span> </div> <input type="hidden" name="title" value="Посебно:Претражи"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Претражи</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Личне алатке"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Мења се приказ странице; величина фонта, ширина и боја" > <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Изглед" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-appearance mw-ui-icon-wikimedia-appearance"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Изглед</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="https://donate.wikimedia.org/?wmf_source=donate&wmf_medium=sidebar&wmf_campaign=sr.wikipedia.org&uselang=sr" class=""><span>Донације</span></a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80+%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB+%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се" class=""><span>Отвори налог</span></a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80+%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB+%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o" class=""><span>Пријави ме</span></a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Више опција" > <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Личне алатке" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-ellipsis mw-ui-icon-wikimedia-ellipsis"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Личне алатке</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Кориснички мени" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="https://donate.wikimedia.org/?wmf_source=donate&wmf_medium=sidebar&wmf_campaign=sr.wikipedia.org&uselang=sr"><span>Донације</span></a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80+%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB+%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се"><span class="vector-icon mw-ui-icon-userAdd mw-ui-icon-wikimedia-userAdd"></span> <span>Отвори налог</span></a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80+%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB+%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o"><span class="vector-icon mw-ui-icon-logIn mw-ui-icon-wikimedia-logIn"></span> <span>Пријави ме</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Eодбаци\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"sitenotice\" lang=\"sr\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #f0f0f0; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПрикључите се гласању на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%A0%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%BD_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5,_%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B5\" title=\"Википедија:Гласање/Редизајн страница за добре, сјајне и изабране спискове\"\u003Eредизајна страница за добре, сјајне и ИС\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПокренут је \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли споменике 2024.\"\u003EУређивачки маратон Вики воли споменике 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУ току је такмичење у писању чланака на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A3_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83_%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B5_%D0%B8_%D0%A4%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%B5\" title=\"Википедија:Такмичење у писању чланака/У свету Флоре и Фауне\"\u003EФлоре и фауне\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B0_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024.\"\u003EУређивачком маратону Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУчествујте у \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2024\" class=\"extiw\" title=\"q:Викицитат:Кампања SheSaid 2024\"\u003Eкампањи писања цитата значајних жена\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E на Викицитату.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0\" title=\"Википедија:Акција проширивања клица\"\u003Eакцији проширивања клица\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Садржај" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Садржај</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">сакриј</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Почетак</div> </a> </li> <li id="toc-Младост_и_каријера" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Младост_и_каријера"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1</span> <span>Младост и каријера</span> </div> </a> <ul id="toc-Младост_и_каријера-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Владар_Епира" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Владар_Епира"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2</span> <span>Владар Епира</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Владар_Епира-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Владар Епира</span> </button> <ul id="toc-Владар_Епира-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Односи_са_Србијом_и_Никејом" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Односи_са_Србијом_и_Никејом"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.1</span> <span>Односи са Србијом и Никејом</span> </div> </a> <ul id="toc-Односи_са_Србијом_и_Никејом-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Заробљавање_цара_Петра_II_Куртенеа" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Заробљавање_цара_Петра_II_Куртенеа"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.2</span> <span>Заробљавање цара Петра II Куртенеа</span> </div> </a> <ul id="toc-Заробљавање_цара_Петра_II_Куртенеа-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Ратови_са_Латинима_и_заузимање_Солуна" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Ратови_са_Латинима_и_заузимање_Солуна"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.3</span> <span>Ратови са Латинима и заузимање Солуна</span> </div> </a> <ul id="toc-Ратови_са_Латинима_и_заузимање_Солуна-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Цар_Солуна" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Цар_Солуна"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3</span> <span>Цар Солуна</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Цар_Солуна-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Цар Солуна</span> </button> <ul id="toc-Цар_Солуна-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Контроверза_око_крунисања_са_Никејом" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Контроверза_око_крунисања_са_Никејом"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.1</span> <span>Контроверза око крунисања са Никејом</span> </div> </a> <ul id="toc-Контроверза_око_крунисања_са_Никејом-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Проширење_у_Тракију" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Проширење_у_Тракију"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.2</span> <span>Проширење у Тракију</span> </div> </a> <ul id="toc-Проширење_у_Тракију-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Клокотница_и_бугарско_заточеништво" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Клокотница_и_бугарско_заточеништво"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4</span> <span>Клокотница и бугарско заточеништво</span> </div> </a> <ul id="toc-Клокотница_и_бугарско_заточеништво-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Повратак_у_Солун_и_последње_године" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Повратак_у_Солун_и_последње_године"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5</span> <span>Повратак у Солун и последње године</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Повратак_у_Солун_и_последње_године-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Повратак у Солун и последње године</span> </button> <ul id="toc-Повратак_у_Солун_и_последње_године-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Опоравак_Солуна" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Опоравак_Солуна"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.1</span> <span>Опоравак Солуна</span> </div> </a> <ul id="toc-Опоравак_Солуна-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Потчињавање_Солуна_Никејском_царству" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Потчињавање_Солуна_Никејском_царству"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.2</span> <span>Потчињавање Солуна Никејском царству</span> </div> </a> <ul id="toc-Потчињавање_Солуна_Никејском_царству-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Последње_бацање_коцке_и_смрт" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Последње_бацање_коцке_и_смрт"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.3</span> <span>Последње бацање коцке и смрт</span> </div> </a> <ul id="toc-Последње_бацање_коцке_и_смрт-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Процена" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Процена"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.4</span> <span>Процена</span> </div> </a> <ul id="toc-Процена-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Породица" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Породица"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6</span> <span>Породица</span> </div> </a> <ul id="toc-Породица-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Породично_стабло" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Породично_стабло"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7</span> <span>Породично стабло</span> </div> </a> <ul id="toc-Породично_стабло-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Референце" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Референце"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">8</span> <span>Референце</span> </div> </a> <ul id="toc-Референце-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Литература" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Литература"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">9</span> <span>Литература</span> </div> </a> <ul id="toc-Литература-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Садржај" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" > <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Прикажи/сакриј садржај" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-listBullet mw-ui-icon-wikimedia-listBullet"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Прикажи/сакриј садржај</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading"><span class="mw-page-title-main">Теодор Анђел Дука Комнин</span></h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" > <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Чланак на другим језицима. Доступан на: 26" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-26" aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-language-progressive mw-ui-icon-wikimedia-language-progressive"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">26 језика</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-ar mw-list-item"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D8%AB%D9%8A%D9%88%D8%AF%D9%88%D8%B1_%D9%83%D9%88%D9%85%D9%86%D9%8A%D9%88%D8%B3_%D8%AF%D9%88%D9%83%D8%A7%D8%B3" title="ثيودور كومنيوس دوكاس — арапски" lang="ar" hreflang="ar" data-title="ثيودور كومنيوس دوكاس" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="арапски" class="interlanguage-link-target"><span>العربية</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg mw-list-item"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD" title="Теодор Комнин — бугарски" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Теодор Комнин" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="бугарски" class="interlanguage-link-target"><span>Български</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be mw-list-item"><a href="https://be.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D1%96%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Феадор Камнін Дука — белоруски" lang="be" hreflang="be" data-title="Феадор Камнін Дука" data-language-autonym="Беларуская" data-language-local-name="белоруски" class="interlanguage-link-target"><span>Беларуская</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/Teodor_I_%C3%80ngel-Comn%C3%A8_Ducas" title="Teodor I Àngel-Comnè Ducas — каталонски" lang="ca" hreflang="ca" data-title="Teodor I Àngel-Comnè Ducas" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="каталонски" class="interlanguage-link-target"><span>Català</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Theodoros_Komnenos_Dukas" title="Theodoros Komnenos Dukas — чешки" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Theodoros Komnenos Dukas" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="чешки" class="interlanguage-link-target"><span>Čeština</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de mw-list-item"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Theodoros_I._Komnenos_Dukas" title="Theodoros I. Komnenos Dukas — немачки" lang="de" hreflang="de" data-title="Theodoros I. Komnenos Dukas" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="немачки" class="interlanguage-link-target"><span>Deutsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el mw-list-item"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%98%CE%B5%CF%8C%CE%B4%CF%89%CF%81%CE%BF%CF%82_%CE%9A%CE%BF%CE%BC%CE%BD%CE%B7%CE%BD%CF%8C%CF%82_%CE%94%CE%BF%CF%8D%CE%BA%CE%B1%CF%82" title="Θεόδωρος Κομνηνός Δούκας — грчки" lang="el" hreflang="el" data-title="Θεόδωρος Κομνηνός Δούκας" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="грчки" class="interlanguage-link-target"><span>Ελληνικά</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Theodore_Komnenos_Doukas" title="Theodore Komnenos Doukas — енглески" lang="en" hreflang="en" data-title="Theodore Komnenos Doukas" data-language-autonym="English" data-language-local-name="енглески" class="interlanguage-link-target"><span>English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Teodoro_Comneno_Ducas" title="Teodoro Comneno Ducas — шпански" lang="es" hreflang="es" data-title="Teodoro Comneno Ducas" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="шпански" class="interlanguage-link-target"><span>Español</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr mw-list-item"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Th%C3%A9odore_Ier_Ange_Doukas_Comn%C3%A8ne" title="Théodore Ier Ange Doukas Comnène — француски" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Théodore Ier Ange Doukas Comnène" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="француски" class="interlanguage-link-target"><span>Français</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gl mw-list-item"><a href="https://gl.wikipedia.org/wiki/Teodoro_Comneno_Ducas" title="Teodoro Comneno Ducas — галицијски" lang="gl" hreflang="gl" data-title="Teodoro Comneno Ducas" data-language-autonym="Galego" data-language-local-name="галицијски" class="interlanguage-link-target"><span>Galego</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Teodoro_I_d%27Epiro" title="Teodoro I d'Epiro — италијански" lang="it" hreflang="it" data-title="Teodoro I d'Epiro" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="италијански" class="interlanguage-link-target"><span>Italiano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E3%83%86%E3%82%AA%E3%83%89%E3%83%AD%E3%82%B91%E4%B8%96%E3%82%B3%E3%83%A0%E3%83%8D%E3%83%8E%E3%82%B9%E3%83%BB%E3%83%89%E3%82%A5%E3%83%BC%E3%82%AB%E3%82%B9" title="テオドロス1世コムネノス・ドゥーカス — јапански" lang="ja" hreflang="ja" data-title="テオドロス1世コムネノス・ドゥーカス" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="јапански" class="interlanguage-link-target"><span>日本語</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-la mw-list-item"><a href="https://la.wikipedia.org/wiki/Theodorus_Comnenus_Ducas" title="Theodorus Comnenus Ducas — латински" lang="la" hreflang="la" data-title="Theodorus Comnenus Ducas" data-language-autonym="Latina" data-language-local-name="латински" class="interlanguage-link-target"><span>Latina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hu mw-list-item"><a href="https://hu.wikipedia.org/wiki/I._Theod%C3%B3rosz_epiruszi_despota" title="I. Theodórosz epiruszi despota — мађарски" lang="hu" hreflang="hu" data-title="I. Theodórosz epiruszi despota" data-language-autonym="Magyar" data-language-local-name="мађарски" class="interlanguage-link-target"><span>Magyar</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mk mw-list-item"><a href="https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B5%D0%BD" title="Теодор Комнен — македонски" lang="mk" hreflang="mk" data-title="Теодор Комнен" data-language-autonym="Македонски" data-language-local-name="македонски" class="interlanguage-link-target"><span>Македонски</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-no mw-list-item"><a href="https://no.wikipedia.org/wiki/Teodoros_Komnenos_Dukas" title="Teodoros Komnenos Dukas — норвешки букмол" lang="nb" hreflang="nb" data-title="Teodoros Komnenos Dukas" data-language-autonym="Norsk bokmål" data-language-local-name="норвешки букмол" class="interlanguage-link-target"><span>Norsk bokmål</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Teodor_Angelos_Dukas_Komnen" title="Teodor Angelos Dukas Komnen — пољски" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Teodor Angelos Dukas Komnen" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="пољски" class="interlanguage-link-target"><span>Polski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt mw-list-item"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/Teodoro_Comneno_Ducas" title="Teodoro Comneno Ducas — португалски" lang="pt" hreflang="pt" data-title="Teodoro Comneno Ducas" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="португалски" class="interlanguage-link-target"><span>Português</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ro mw-list-item"><a href="https://ro.wikipedia.org/wiki/Teodor_Comnen_Dukas" title="Teodor Comnen Dukas — румунски" lang="ro" hreflang="ro" data-title="Teodor Comnen Dukas" data-language-autonym="Română" data-language-local-name="румунски" class="interlanguage-link-target"><span>Română</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Феодор Комнин Дука — руски" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Феодор Комнин Дука" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="руски" class="interlanguage-link-target"><span>Русский</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sh mw-list-item"><a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Teodor_Komnin_Duka" title="Teodor Komnin Duka — српскохрватски" lang="sh" hreflang="sh" data-title="Teodor Komnin Duka" data-language-autonym="Srpskohrvatski / српскохрватски" data-language-local-name="српскохрватски" class="interlanguage-link-target"><span>Srpskohrvatski / српскохрватски</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sv mw-list-item"><a href="https://sv.wikipedia.org/wiki/Theodore_Komnenos_Doukas" title="Theodore Komnenos Doukas — шведски" lang="sv" hreflang="sv" data-title="Theodore Komnenos Doukas" data-language-autonym="Svenska" data-language-local-name="шведски" class="interlanguage-link-target"><span>Svenska</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/Theodoros_Komnenos_Dukas" title="Theodoros Komnenos Dukas — турски" lang="tr" hreflang="tr" data-title="Theodoros Komnenos Dukas" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="турски" class="interlanguage-link-target"><span>Türkçe</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D1%96%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Феодор Комнін Дука — украјински" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Феодор Комнін Дука" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="украјински" class="interlanguage-link-target"><span>Українська</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E7%8B%84%E5%A5%A5%E5%A4%9A%E5%B0%94%C2%B7%E7%A7%91%E7%A9%86%E5%AE%81%C2%B7%E6%9D%9C%E5%8D%A1%E6%96%AF" title="狄奥多尔·科穆宁·杜卡斯 — кинески" lang="zh" hreflang="zh" data-title="狄奥多尔·科穆宁·杜卡斯" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="кинески" class="interlanguage-link-target"><span>中文</span></a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><span class="wb-langlinks-edit wb-langlinks-link"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q371668#sitelinks-wikipedia" title="Уреди међујезичке везе" class="wbc-editpage">Уреди везе</a></span></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Именски простори"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD" title="Прочитајте овај чланак [c]" accesskey="c"><span>Чланак</span></a></li><li id="ca-talk" class="new vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1" rel="discussion" class="new" title="Разговарајте о страници (страница не постоји) [t]" accesskey="t"><span>Разговор</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " > <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Промени варијанту језика" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Ћир./lat.</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sr mw-list-item"><a href="/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD" lang="sr" hreflang="sr"><span>Ћир./lat.</span></a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sr-Cyrl mw-list-item"><a href="/sr-ec/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD" lang="sr-Cyrl" hreflang="sr-Cyrl"><span>Ћирилица</span></a></li><li id="ca-varlang-2" class="ca-variants-sr-Latn mw-list-item"><a href="/sr-el/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD" lang="sr-Latn" hreflang="sr-Latn"><span>Latinica</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Погледи"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD"><span>Читај</span></a></li><li id="ca-ve-edit" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v"><span>Уреди</span></a></li><li id="ca-edit" class="collapsible vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e"><span>Уреди извор</span></a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=history" title="Историја [h]" accesskey="h"><span>Историја</span></a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" > <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Алатке" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Алатке</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Алатке</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Више опција" > <div class="vector-menu-heading"> Радње </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD"><span>Читај</span></a></li><li id="ca-more-ve-edit" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v"><span>Уреди</span></a></li><li id="ca-more-edit" class="collapsible vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e"><span>Уреди извор</span></a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=history"><span>Историја</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" > <div class="vector-menu-heading"> Опште </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8_%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%BE/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD" title="Списак свих вики страница које воде овамо [j]" accesskey="j"><span>Шта води овамо</span></a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD" rel="nofollow" title="Скорашње измене страница које су повезане с овом [k]" accesskey="k"><span>Повезане измене</span></a></li><li id="t-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Википедија:Водич_за_отпремање" title="Поставите слике и снимке [u]" accesskey="u"><span>Отпреми датотеку</span></a></li><li id="t-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Списак свих посебних страница [q]" accesskey="q"><span>Посебне странице</span></a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&oldid=28439947" title="Трајна веза до ове измене на овој страници"><span>Трајна веза</span></a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=info" title="Више информација о овој страници"><span>Подаци о страници</span></a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98&page=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&id=28439947&wpFormIdentifier=titleform" title="Информације о томе како цитирати ову страницу"><span>Цитирај страницу</span></a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87_%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%25A2%25D0%25B5%25D0%25BE%25D0%25B4%25D0%25BE%25D1%2580_%25D0%2590%25D0%25BD%25D1%2592%25D0%25B5%25D0%25BB_%25D0%2594%25D1%2583%25D0%25BA%25D0%25B0_%25D0%259A%25D0%25BE%25D0%25BC%25D0%25BD%25D0%25B8%25D0%25BD"><span>Кратки URL</span></a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:QrCode&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%25A2%25D0%25B5%25D0%25BE%25D0%25B4%25D0%25BE%25D1%2580_%25D0%2590%25D0%25BD%25D1%2592%25D0%25B5%25D0%25BB_%25D0%2594%25D1%2583%25D0%25BA%25D0%25B0_%25D0%259A%25D0%25BE%25D0%25BC%25D0%25BD%25D0%25B8%25D0%25BD"><span>Преузми QR код</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" > <div class="vector-menu-heading"> Штампање/извоз </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="electron-print_pdf" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:DownloadAsPdf&page=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=show-download-screen"><span>Преузми у PDF-у</span></a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="javascript:print();" rel="alternate" title="Одштампајте ову страницу [p]" accesskey="p"><span>Одштампај</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" > <div class="vector-menu-heading"> На другим пројектима </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Theodore_Komnenos_Doukas" hreflang="en"><span>Викиостава</span></a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q371668" title="Веза ка ставци на спремишту података [g]" accesskey="g"><span>Ставка на Википодацима</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Изглед</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">сакриј</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> </div> <div id="siteSub" class="noprint">С Википедије, слободне енциклопедије</div> </div> <div id="contentSub"><div id="mw-content-subtitle"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sr" dir="ltr"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440203">.mw-parser-output .infobox-subbox{padding:0;border:none;margin:-3px;width:auto;min-width:100%;font-size:100%;clear:none;float:none;background-color:transparent}.mw-parser-output .infobox-3cols-child{margin:auto}.mw-parser-output .infobox .navbar{font-size:100%}body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-header,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-subheader,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-above,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-title,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-image,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-full-data,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-below{text-align:center}@media screen{html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme)>div:not(.notheme)[style]{background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media screen and (prefers-color-scheme:dark){html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme) div:not(.notheme){background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media(min-width:640px){body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table{display:table!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>caption{display:table-caption!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>tbody{display:table-row-group}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table tr{display:table-row!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table th,body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table td{padding-left:inherit;padding-right:inherit}}</style><table class="infobox vcard"><tbody><tr><th colspan="2" class="infobox-above fn" style="background-color: #cbe;">Теодор Анђел Дука Комнин</th></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-image photo"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Theodor_I._Despot_von_Epirus.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7f/Theodor_I._Despot_von_Epirus.jpg/250px-Theodor_I._Despot_von_Epirus.jpg" decoding="async" width="250" height="242" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/7f/Theodor_I._Despot_von_Epirus.jpg 1.5x" data-file-width="289" data-file-height="280" /></a></span></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header navbox-title" style="background-color: #cbe">Лични подаци</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Датум рођења</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/1180" title="1180">1180</a>.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Датум смрти</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/1253" title="1253">1253</a>.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Место смрти</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD" title="Солун">Солун</a>,</td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header navbox-title" style="background-color: #cbe">Породица</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em"><span class="nowrap">Супружник</span></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%84%D0%B5%D0%BD%D0%B0" title="Марија Петралифена">Марија Петралифена</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Потомство</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Ирина Комнина Дукина">Ирина Комнина Дукина</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Ана Анђелина Комнина Дукина">Ана Анђелина Комнина Дукина</a>, <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Јован Комнин Дука">Јован Комнин Дука</a>, <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Димитрије Комнин Дука">Димитрије Комнин Дука</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Родитељи</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_(%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80)" title="Јован Дука (севастократор)">Јован Дука</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Династија</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Династија Дука">Дука</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Претходник</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE_I_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Михајло I Комнин Дука">Михајло I Комнин Дука</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Наследник</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE_II_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Михајло II Комнин Дука">Михајло II Комнин Дука</a></td></tr></tbody></table> <p><b>Теодор Анђел Дука Комнин</b> је био владар <a href="/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Епирска деспотовина">Епира</a> <a href="/wiki/1215" title="1215">1215</a>—<a href="/wiki/1230" title="1230">1230</a>. и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD" title="Солун">Солуна</a> <a href="/wiki/1224" title="1224">1224</a>—1230. Рођен <a href="/wiki/1180" title="1180">1180</a>/<a href="/wiki/1185" title="1185">1185</a>. године као син севастократора Јована Дуке. Био је први рођак царева Исака II Анђела и Алексија III Анђела, као и полубрат оснивача Епирске деспотовине Михајла I Комнине. У почетку је био у служби Никејског цара Теодора Ласкариса али је <a href="/wiki/1210" title="1210">1210</a>. отишао у Епир код Михајла Комнине. </p> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Epiro1230-1251.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/Epiro1230-1251.png/300px-Epiro1230-1251.png" decoding="async" width="300" height="283" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/Epiro1230-1251.png/450px-Epiro1230-1251.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/Epiro1230-1251.png/600px-Epiro1230-1251.png 2x" data-file-width="637" data-file-height="600" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Епирска деспотовина">Епирска деспотовина</a> од 1230 до 1251</figcaption></figure> <p>Након убиства Михајла, Теодор преузима власт и склапа савез са <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8" title="Срби">Србима</a>. Искористивши слабост Солунске краљевине и Бугарске, заузео је Македонију (са <a href="/wiki/%D0%9E%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4" title="Охрид">Охридом</a>) и <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тесалија">Тесалију</a> <a href="/wiki/1216" title="1216">1216</a>. Следеће године поразио је и заробио Латинског цара. <a href="/wiki/1221" title="1221">1221</a>. заузео је Сер, а 1224. срушио Солунску краљевину. </p><p>Између <a href="/wiki/1225" title="1225">1225</a>/<a href="/wiki/1227" title="1227">1227</a>. крунисао се за цара. Након заузећа <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Једрене">Једрена</a> 1225. уплашен савезом Бугарског и Латинског цара сакупља војску и 1230. напада Бугарску. Ту бива поражен и заробљен у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Битка код Клокотнице">бици код Клокотнице</a> <a href="/wiki/9._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82" title="9. март">9. марта</a> 1230. године. Након битке Теодорове земље су подељене између Асена II (Тракија, Македонија и Албанија), његовог брата <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BB%D0%BE_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Манојло Дука">Манојла</a> (Солун) и његовог нећака Михајла (<a href="/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%80" title="Епир">Епир</a>). </p><p>Теодор је пуштен из заробљеништва <a href="/wiki/1237" title="1237">1237</a>. године након чега побеђује брата Манојла и заузима Солун који предаје свом сину Јовану Комнину, али већ <a href="/wiki/1246" title="1246">1246</a>. године Никејски цар Јован Ватац заузима Солун. Теодора одводи у Никеју где умире <a href="/wiki/1253" title="1253">1253</a>. године. </p><p><b>Теодор Комнин Дука</b> (грчки: Θεοδωρος Κομνηνος Δουκας,<i>Theodōros Komnēnos Doukas</i>, латинизован као Теодор Комнин Дука, умро око 1253.), био је владар <a href="/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Епирска деспотовина">Епира</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Периферија Тесалија">Тесалије</a> од 1215. до 1230. и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Солунско царство">Солуна</a> и већег дела <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Македонија">Македоније</a> и <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Западна Тракија">западне Тракије</a> од 1224. до 1230. Он је такође владар из сенке током владавине својих синова <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Јован Комнин Дука">Јована</a> и <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BE_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Димитрије Анђео Дука">Димитрија</a> над Солуном 1237–1246. године. </p><p>Теодор је био потомак угледне <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Византија">византијске</a> аристократске породице сродне царским династијама <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Комнини">Комнина</a>, <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Династија Дука">Дука</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8_(%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Анђели (династија)">Анђела</a>. Ипак, ништа се не зна о Теодоровом животу пре <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B4_%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(1204)" title="Пад Цариграда (1204)">освајања</a> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99" title="Константинопољ">Константинопоља</a> и распада Византијског царства <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Четврти крсташки рат">Четвртим крсташким ратом</a> 1204. године. После пада Цариграда, био је у служби код цара <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_I_%D0%9B%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%81" title="Теодор I Ласкарис">Теодора I Ласкариса</a>, оснивача <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Никејско царство">Никејског царства</a>, неколико година пре него што је позван у Епир, где је његов полубрат <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_I_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Михаило I Комнин Дука">Михаило I Комнин Дука</a> основао независну деспотовину. Када је Михаило I умро 1215. године, Теодор је избацио малолетног и ванбрачног сина свог брата <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_II_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Михаило II Комнин Дука">Михаила II</a> и преузео управљање епирском државом. Теодор је наставио братовљеву политику територијалног проширења. У савезу са <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D1%83" title="Историја Србије у средњем веку">Србијом</a>, проширио се на Македонију, претећи Латинској <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Солунска краљевина">краљевини Солун</a>. Заробљавање латинског цара <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_II_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Петар II Куртене">Петра II од Куртенеа</a> 1217. године, отворило је пут постепеном покоравању Солуна, што је кулминирало падом града 1224. године. </p><p>Као владар Солуна, Теодор се убрзо прогласи за цара, оспоривши претензије никејског цара <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_III_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%92%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%86" title="Јован III Дука Ватац">Јована III Дуке Ватаца</a> на <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0" title="Списак византијских царева">византијски царски престо</a>. Године 1225. напредовао је до предграђа Цариграда, али је његов последњи напад на седиште знатно смањеног Латинског царства одложен до 1230. године. Цар Теодор је те године окупио војску да опседа Цариград, али је потом преусмерио на <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE_%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Друго бугарско царство">Бугарску</a>, амбивалентног савезника који је претио његовом северном крилу. Цар Теодор је поражен и заробљен у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Битка код Клокотнице">бици код Клокотнице</a>, а наредних седам година, провео је у заточеништву. У међувремену га је наследио брат деспот <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BB%D0%BE_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Манојло Дука">Манојло</a>. Деспот Манојло је брзо изгубио <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тракија">Тракију</a>, већи део Македоније и Албанију од бугарског цара <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%90%D1%81%D0%B5%D0%BD_II" title="Јован Асен II">Јована Асена II.</a> Сам Солун је постао бугарски <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Вазална држава">вазал</a>, док је у Епиру праву власт заузео деспот Михаило II, враћајући се из изгнанства. </p><p>Теодор је ослобођен 1237. године, када се његова ћерка <a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Ирина Комнина Дукина">Ирина</a> удала за цара Јована Асена II и брзо је успео да поврати контролу над Солуном, збацивши деспота Манојла. Пошто је током заточеништва био ослепљен и тиме дисквалификован од поновног заузимања престола, поставио је свог најстаријег сина Јована за цара, али је остао де факто намесник државе. Деспот Манојло је покушао да поврати Солун уз подршку Никеје, али је постигнуто споразумно решење којим је добио Тесалију и препустио Солун и околину Теодору и цару Јовану. Године 1241. цар Јован III Дука Ватац је позвао Теодора да посети Никеју. Био је дочекан и третиран са великом чашћу, али је тамо био практично затворен до пролећа следеће године, када је цар Јован III Дука Ватац кренуо на Солун са Теодором у пратњи. Теодор је послат да преговара са својим сином и убеди га да прихвати деградацију у чин <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82" title="Деспот">деспота</a> и да <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Сизеренство">призна власт</a> над Никејом. Цар Јован Анђел је умро 1244. године, а наследио га је Теодоров млађи син Димитрије. Цар Јован III Дука Ватац је 1246. године, збацио непопуларног Димитрија и припојио Солун. Теодор је утицао на свог синовца деспота Михаила II да крене у напад на Солун 1251. године, али је 1252. године, цар Јован III Дука Ватац кренуо у поход против њих и приморао деспота Михаила II на мири. Теодор је био заробљен и послат у изгнанство у Никеју, где је умро око 1253. године. </p> <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Младост_и_каријера"><span id=".D0.9C.D0.BB.D0.B0.D0.B4.D0.BE.D1.81.D1.82_.D0.B8_.D0.BA.D0.B0.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B5.D1.80.D0.B0"></span>Младост и каријера</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=1" title="Уредите одељак „Младост и каријера”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=1" title="Уреди извор одељка: Младост и каријера"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Рођен између 1180. и 1185. године, Теодор је био син <i><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Севастократор">севастократора</a></i> <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_(%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80)" title="Јован Дука (севастократор)">Јована Дуке</a> и Зоје Дука.<sup id="cite_ref-Именован-20240420180054_1-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован-20240420180054-1"><span class="cite-bracket">[</span>1<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Његови баба и деда по оцу били су <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB" title="Константин Анђел">Константин Анђел</a> и принцеза Теодора, ћерка византијског цара <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_I_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD" title="Алексије I Комнин">Алексија I Комнина</a> (1081–1118). Теодоров стриц, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB" title="Андроник Дука Анђел">Андроник</a>, био је отац царева <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D0%B0%D0%BA_II_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB" title="Исак II Анђел">Исака II Анђела</a> (1185–1195, 1203–1204) и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_III_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB" title="Алексије III Анђел">Алексија III Анђела</a> (1195–1203), који су били Теодорови блиски рођаци.<sup id="cite_ref-2" class="reference"><a href="#cite_note-2"><span class="cite-bracket">[</span>2<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Као и код већине чланова његове породице, више је волео да користи презиме „<a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Династија Дука">Дука</a>“ или „Комнин Дука“ (Κομνηνος ο Δουκας); савременици су га на различите начине називали „Дука“, „<a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Комнини">Комнин</a>“, или чак „Велики Комнин“ (μεγας Κομνηνος), назив који се чешће користи међу владајућом породицом <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D0%B7%D1%83%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Трапезунтско царство">Трапезунтског царства</a>.<sup id="cite_ref-Именован_2-20240420180054_3-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_2-20240420180054-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-4" class="reference"><a href="#cite_note-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Теодор је очигледно више волео да буде повезан са успешнијим династијама Дука и Комнина, него са катастрофалном владавином <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8_(%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Анђели (династија)">Анђела</a>; заиста, једини средњовековни писци који су га назвали „Анђел“ били су каснији, непријатељски расположени про-<a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B8" title="Палеолози">палеолошки</a> историчари <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%9B%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80_%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Нићифор Григора">Нићифор Григора</a> и <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%A1%D0%BA%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D1%82" title="Теодор Скутариот">Теодор Скутариот</a>, док га <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%90%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82" title="Георгије Акрополит">Георгије Акрополит</a> назива „Комнином“ до његовог пораза код Клокотнице 1230. и „Анђелом“ после.<sup id="cite_ref-Именован_2-20240420180054_3-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_2-20240420180054-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-5" class="reference"><a href="#cite_note-5"><span class="cite-bracket">[</span>5<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-6" class="reference"><a href="#cite_note-6"><span class="cite-bracket">[</span>6<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Теодоров рани живот је нејасан.<sup id="cite_ref-7" class="reference"><a href="#cite_note-7"><span class="cite-bracket">[</span>7<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Након што су крсташи <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Четврти крсташки рат">Четвртог крсташког рата</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B4_%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(1204)" title="Пад Цариграда (1204)">заузели</a> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99" title="Константинопољ">Константинопољ</a> 1204. године, кренуо је за <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_I_%D0%9B%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%81" title="Теодор I Ласкарис">Теодором Ласкарисом</a> у <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Анадолија">Малу Азију</a>, где је Ласкарис основао <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Никејско царство">Никејско царство</a>. Теодорова служба под Ласкарисом је релативно непозната осим кратке референце у писму митрополита Крфа Јоргоса Барданеса, једног од Теодорових <a href="/wiki/%D0%90%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Апологетика">апологета</a>. Барданес пише да је Теодор „преузео многе опасности за себе и отео многе тврђаве од непријатеља и потчинио их Ласкарисовој власти“, истакао се својом храброшћу и примио многе награде од никејског владара.<sup id="cite_ref-8" class="reference"><a href="#cite_note-8"><span class="cite-bracket">[</span>8<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Неки савремени научници, као што су <a href="/wiki/Karl_Hopf" title="Karl Hopf">Карл Хопф</a> и Антоан Бон, идентификовали су извесног Теодора, који се појављује као „господар <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%BE%D1%81" title="Аргос">Аргоса</a>“ и који је био наследник <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2_%D0%97%D0%B3%D1%83%D1%80" title="Лав Згур">Лава Згура</a> у вођењу отпора против крсташа на северозападном <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B7" title="Пелопонез">Пелопонезу</a> након Згурове смрти 1208, са Теодором Комнином Дуком. Рејмонд Џозеф Лонерц је довео у питање ово гледиште, који тврди да не постоје докази за такву претпоставку, и да је, обрнуто, добро утврђено да је Теодор у то време био у Никејској служби.<sup id="cite_ref-9" class="reference"><a href="#cite_note-9"><span class="cite-bracket">[</span>9<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-10" class="reference"><a href="#cite_note-10"><span class="cite-bracket">[</span>10<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Око 1210. године, Теодора је позвао његов полубрат <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_I_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Михаило I Комнин Дука">Михаило I Комнин Дука</a> у <a href="/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Епирска деспотовина">Епир</a>, где је Михаило основао независну грчку кнежевину.<sup id="cite_ref-Именован-20240420180054_1-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован-20240420180054-1"><span class="cite-bracket">[</span>1<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Михаило I је желео Теодорову помоћ, јер је његов једини син, будући <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_II_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Михаило II Комнин Дука">Михаило II Комнин Дука</a>, био малолетан и ванбрачан, док се сматрало да остала Маихаилова полубраћа немају способност владања. Ласкарис је дозволио Теодору да оде, али га је обавезао заклетвом на верност себи и својим наследницима.<sup id="cite_ref-11" class="reference"><a href="#cite_note-11"><span class="cite-bracket">[</span>11<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Пре одласка у Епир, Теодор се оженио <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%84%D0%B5%D0%BD%D0%B0" title="Марија Петралифена">Маријом Петралифеном</a>, са којом је имао четворо деце.<sup id="cite_ref-12" class="reference"><a href="#cite_note-12"><span class="cite-bracket">[</span>12<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Владар_Епира"><span id=".D0.92.D0.BB.D0.B0.D0.B4.D0.B0.D1.80_.D0.95.D0.BF.D0.B8.D1.80.D0.B0"></span>Владар Епира</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=2" title="Уредите одељак „Владар Епира”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=2" title="Уреди извор одељка: Владар Епира"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Epirus_1205-1230-en.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Epirus_1205-1230-en.svg/220px-Epirus_1205-1230-en.svg.png" decoding="async" width="220" height="180" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Epirus_1205-1230-en.svg/330px-Epirus_1205-1230-en.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Epirus_1205-1230-en.svg/440px-Epirus_1205-1230-en.svg.png 2x" data-file-width="2002" data-file-height="1636" /></a><figcaption>Проширење епирске државе за време владавине Михаила I и Теодора Комнина Дуке</figcaption></figure> <p>Од 1210. године, Михаило I Комнин Дука се бавио територијалним проширењем, углавном на рачун латинског <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Солунска краљевина">Солунског краљевства</a> на свом истоку; након почетних преокрета, велики део <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Периферија Тесалија">Тесалије</a> је освојен. До 1214. године, <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D1%87" title="Драч">Драч</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D1%84" title="Крф">Крф</a> су такође враћени од Латина.<sup id="cite_ref-13" class="reference"><a href="#cite_note-13"><span class="cite-bracket">[</span>13<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-14" class="reference"><a href="#cite_note-14"><span class="cite-bracket">[</span>14<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Традиционално гледиште историчара је да су ови догађаји означили одрицање Михаила I од верности на коју се заклео <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Латинско царство">Латинском царству</a>, али историчар Филип Ван Трихт тврди да су и Михаило I и касније <a class="mw-selflink selflink">Теодор</a> остали, барем у теорији, вазали Латинског царства до 1217.<sup id="cite_ref-15" class="reference"><a href="#cite_note-15"><span class="cite-bracket">[</span>15<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Михаила I је убио слуга крајем 1214. или 1215. године.<sup id="cite_ref-16" class="reference"><a href="#cite_note-16"><span class="cite-bracket">[</span>16<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-17" class="reference"><a href="#cite_note-17"><span class="cite-bracket">[</span>17<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Пошто је Михаило II био ванбрачан и премлад, Теодор није имао проблема да дечака ос потави страни. Према хагиографији свете <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%84%D0%B5%D0%BD%D0%B0" title="Теодора Петралифена">Теодоре од Арте</a>, дечак и његова мајка провели су време Теодорове владавине у прогонству на Пелопонезу.<sup id="cite_ref-18" class="reference"><a href="#cite_note-18"><span class="cite-bracket">[</span>18<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Односи_са_Србијом_и_Никејом"><span id=".D0.9E.D0.B4.D0.BD.D0.BE.D1.81.D0.B8_.D1.81.D0.B0_.D0.A1.D1.80.D0.B1.D0.B8.D1.98.D0.BE.D0.BC_.D0.B8_.D0.9D.D0.B8.D0.BA.D0.B5.D1.98.D0.BE.D0.BC"></span>Односи са Србијом и Никејом</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=3" title="Уредите одељак „Односи са Србијом и Никејом”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=3" title="Уреди извор одељка: Односи са Србијом и Никејом"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Теодор је био способан и изузетно амбициозан. Без обзира на своју заклетву Ласкарису, он је тежио не само да прошири своју државу на рачун Солуна, већ да на крају поврати Цариград и оживи <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Византија">Византијско царство</a> са собом као владаром.<sup id="cite_ref-19" class="reference"><a href="#cite_note-19"><span class="cite-bracket">[</span>19<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Да би обезбедио свој северни бок, Теодор се удружио са <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D1%83" title="Историја Србије у средњем веку">Србијом</a> и албанским родовима. <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D1%80%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD" title="Кнежевина Арбанон">Кнежевина Арбанон</a> је већ дошла у политичку орбиту Епира под Михаилом I, а ближе везе су се развиле када је њен владар кнез <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BD" title="Димитрије Прогон">Димитрије</a> умро 1215. године, остављајући своју кнежевину својој удовици, која се одмах следеће године поново удала за грчког <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D1%82" title="Магнат">магната</a> <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B3%D1%83%D1%80_%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0" title="Гргур Камона">Григорија Камона</a>.<sup id="cite_ref-20" class="reference"><a href="#cite_note-20"><span class="cite-bracket">[</span>20<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Против Срба, Теодор је одустао од покушаја Михаила I да настави са експанзијом према северу у <a href="/wiki/%D0%97%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D1%83_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B%D0%B0" title="Зета у доба Немањића">Зету</a>,<sup id="cite_ref-Именован_3-20240420180054_21-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_3-20240420180054-21"><span class="cite-bracket">[</span>21<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> и уместо тога наставио је да склапа савез са српским великим жупаном <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B" title="Стефан Немањић">Стефаном Немањићем</a> (1196–1228) који је био усмерен на држање <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE_%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Друго бугарско царство">Бугара</a> под контролом. Везе између Епира и Србије учвршћене су женидбом Теодоровог брата <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BB%D0%BE_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Манојло Дука">Манојла Комнина Дуке</a> за једну од сестара великог жупана Стефана 1216.<sup id="cite_ref-Именован_4-20240420180054_22-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_4-20240420180054-22"><span class="cite-bracket">[</span>22<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Велики жупан Стефан је тада покушао да ожени једног од својих синова — по свој прилици свог најстаријег сина и наследника <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2" title="Стефан Радослав">Стефана Радослава</a> — за другу ћерку Михаила I Теодору. <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Списак охридских архиепископа">Охридски архиепископ</a> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Димитрије Хоматијан">Димитрије Хоматијан</a> је одбио да одобри брак због крвног сродства — Теодора је била рођака мајке Стефана Радослава, <a href="/wiki/Evdokija_An%C4%91el" title="Evdokija Anđel">Евдокије Анђел</a>, ћерке цара Алексија III Анђела. Године 1217. Стефан је покушао да заобиђе ово тако што је себе предложио као младожењу Теодориној полусестри Марији, али је Хоматијан такође ставио забрану на овај предлог из сличних разлога.<sup id="cite_ref-Именован_4-20240420180054_22-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_4-20240420180054-22"><span class="cite-bracket">[</span>22<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Најзад, Стефан Радослав се оженио Теодоровом прворођеном кћерком <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Ана Анђелина Комнина Дукина">Аном</a> у зиму 1219/20.<sup id="cite_ref-23" class="reference"><a href="#cite_note-23"><span class="cite-bracket">[</span>23<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Peter_2_of_Courtenay.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3f/Peter_2_of_Courtenay.jpg/220px-Peter_2_of_Courtenay.jpg" decoding="async" width="220" height="259" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3f/Peter_2_of_Courtenay.jpg/330px-Peter_2_of_Courtenay.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/3f/Peter_2_of_Courtenay.jpg 2x" data-file-width="337" data-file-height="397" /></a><figcaption>Печат цара Петра од Куртенеа</figcaption></figure> <p>Својим тако ојачаним положајем, Теодор је проширио своју територију на северну <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Македонија">Македонију</a>, иако је могуће да је бар део ове области већ заузео Михаило I после смрти локалног бугарског владара <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B7" title="Стрез">Стреза</a> 1214. Нејасно је у којој мери Теодорово ширење укључивало је директан сукоб са бугарским царем <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BB" title="Борил">Борилом</a> (1207–1218), али је до 1217. држао <a href="/wiki/%D0%9E%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4" title="Охрид">Охрид</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BF" title="Прилеп">Прилеп</a> и већи део равнице <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Пелагонија">Пелагоније</a>, барем до Стрезове старе престонице у <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BA_(%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" title="Просек (тврђава)">Просеку</a>, а вероватно и даље, приближавајући се реци <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Струма">Стримон</a>.<sup id="cite_ref-Именован_5-20240420180054_24-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_5-20240420180054-24"><span class="cite-bracket">[</span>24<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Како је приметио грчки историчар Константин Варзос, заузимање Охрида, седишта истоимене архиепископије, било је посебно важно за положај Епирске државе и Теодорове тежње. Теодор је спонзорисао избор истакнутог <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE" title="Канонско право">канонисте</a> Хоматијана на архиепископски престо 1217. године, а Хоматијан ће узвратити ту подршку својим упорним залагањем за Епирске претензије на византијско царско наслеђе у односу на ривалске захтеве Никеје.<sup id="cite_ref-25" class="reference"><a href="#cite_note-25"><span class="cite-bracket">[</span>25<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>После Четвртог крсташког рата, православно свештенство у две главне грчке државе, Епиру и Никеји, практично се раздвојило. Године 1208. Никејци су сазвали синод и изабрали Михаила Ауторијата за наследника упражњене столице <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85" title="Васељенски патријарх">цариградског патријарха</a>. Избори су били неканонски и самим тим сумњивог легитимитета. То је заузврат значило да је Ласкарисова царска титула такође била отворена за оспоравање, пошто га је крунисао исти патријарх Михаило Ауторијат.<sup id="cite_ref-26" class="reference"><a href="#cite_note-26"><span class="cite-bracket">[</span>26<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Већ под Михаилом I, појавила су се два помесна епископска сабора у Епирским областима који су вршили управу Црквом, у великој мери независно од Патријарха, један у <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%81" title="Нафпактос">Наупакту</a> под митрополитом Јованом Апокавком и један у Охриду под епископом Хоматијаном. Амбициознији Хоматијан је убрзо постао истакнути „западни“ епископ, и настојао је да ојача де факто епирску аутономију у црквеним пословима, укључујући и постављање епископа за локална седишта без Патријарховог мешања. Ова политика, која је била у складу са Теодоровим сопственим амбицијама независности и ривалства према Никеји, довела је две гране Грчке цркве до отворене свађе, пошто је патријарх из Никеје <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BB%D0%BE_I_%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Манојло I Цариградски">Манојло I Сарантен</a> почео да поставља своје епископе у Епиру, које су Епирци одбили да прихвате.<sup id="cite_ref-27" class="reference"><a href="#cite_note-27"><span class="cite-bracket">[</span>27<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Упркос својим блиским везама са Епиром, велики жупан Стефан Немањић је искористио ривалство Епира и Никеје у своју корист да обезбеди <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="Аутокефална црква">аутокефалност</a> <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="Српска православна црква">Српске цркве</a>, која је традиционално била под јурисдикцијом охридског архиепископа. Одбацујући Хоматијанове жестоке приговоре, велики жупан Стефан је успео да свог брата Растка, у монаштву <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Свети Сава">Саву</a>, посвети патријарх Манојло I Сарантен за аутокефалног архиепископа Србије 1219. године.<sup id="cite_ref-28" class="reference"><a href="#cite_note-28"><span class="cite-bracket">[</span>28<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-29" class="reference"><a href="#cite_note-29"><span class="cite-bracket">[</span>29<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Теодор се старао да свађе црквењака не утичу на његове срдачне односе са српским владаром.<sup id="cite_ref-Именован_6-20240420180054_30-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_6-20240420180054-30"><span class="cite-bracket">[</span>30<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Теодоров продор у Македонију узнемирио је још једног локалног моћника, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD" title="Алексије Словен">Алексија Слава</a>, владара <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Мелник">Мелника</a>. Заклети Борилов непријатељ, Алексија је напустио његов некадашњи савезник, латински цар <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BD%D1%80%D0%B8%D0%BA_I_%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Хенрик I Фландријски">Хенрик Фландријски</a> (1205–1216), који се 1213. године, удружио са Бугарском. Суочен са могућим нападом од стране Теодора, Алексије је сада више волео да направи заједнички циљ са њим и оженио се нећаком Теодорове жене.<sup id="cite_ref-31" class="reference"><a href="#cite_note-31"><span class="cite-bracket">[</span>31<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-32" class="reference"><a href="#cite_note-32"><span class="cite-bracket">[</span>32<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Заробљавање_цара_Петра_II_Куртенеа"><span id=".D0.97.D0.B0.D1.80.D0.BE.D0.B1.D1.99.D0.B0.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D1.86.D0.B0.D1.80.D0.B0_.D0.9F.D0.B5.D1.82.D1.80.D0.B0_II_.D0.9A.D1.83.D1.80.D1.82.D0.B5.D0.BD.D0.B5.D0.B0"></span>Заробљавање цара Петра II Куртенеа</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=4" title="Уредите одељак „Заробљавање цара Петра II Куртенеа”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=4" title="Уреди извор одељка: Заробљавање цара Петра II Куртенеа"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Епирски успеси у Македонији забринули су Латине, јер су отворили пут новом нападу на Солун. Солунско краљевство је било знатно ослабљено након смрти свог оснивача, <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%84%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BE%D0%B4_%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0" title="Бонифације од Монферата">Бонифација од Монферата</a>, 1207. године, од тада је њоме владало намесништво његовог малолетног сина <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Димитрије Монфератски">Димитрија</a> (1207–1224). Прекинувши поход против Никејаца у Малој Азији, цар Хенрик Фландријски је пожурио у Солун. Ступио је у контакт са царем Борилом и спремао се да крене у поход на Теодора када је изненада умро 11. јуна 1216, вероватно од <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Маларија">маларије</a>, иако се такође наговештава тровање од стране његове друге жене царице Марије Бугарске. Смрт ратоборног цара Хенрика, праћена смрћу папе <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0_%D0%98%D0%BD%D0%BE%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_III" title="Папа Иноћентије III">Иноћентија III</a>, покретача Четвртог крсташког рата, месец дана касније, била је велика срећа за Теодора јер је уклонила два његова најеминентнија и најспособнија противника.<sup id="cite_ref-33" class="reference"><a href="#cite_note-33"><span class="cite-bracket">[</span>33<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Барони Латинског царства су тада изабрали <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_II_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Петар II Куртене">Петра II од Куртенеа</a>, рођака француског краља <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_II_%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="Филип II Август">Филипа II Августа</a>, за новог латинског цара. Примивши вест о свом избору, Петар II је окупио малу војску од 160 витезова и 5500 пешака и коња и кренуо из Француске. Након што га је папа <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0_%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_III" title="Папа Хонорије III">Хонорије III</a> крунисао у <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC" title="Рим">Риму</a>, отпловио је из <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B8" title="Бриндизи">Бриндизија</a> у априлу 1217. године.<sup id="cite_ref-Именован_3-20240420180054_21-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_3-20240420180054-21"><span class="cite-bracket">[</span>21<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-34" class="reference"><a href="#cite_note-34"><span class="cite-bracket">[</span>34<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Цар Петар II се искрцао у Драчу, који је обећао да ће освојити и вратити Венецији, док је његова супруга царица Јоланда Фландријска отпловила даље за Цариград. Као иу <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Нормани">норманској</a> инвазији краља <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC_II_%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Вилијам II Сицилијански">Вилијама II од Сицилије</a> (1166–1189) 1185. године, цар Петар II је намеравао (након што је заузео Драч) да прати древну <a href="/wiki/Via_Egnatia" title="Via Egnatia">Виа Егнатиа</a> до Солуна, отргнувши Албанију и Македонију од епирске контроле у том процесу.<sup id="cite_ref-35" class="reference"><a href="#cite_note-35"><span class="cite-bracket">[</span>35<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-36" class="reference"><a href="#cite_note-36"><span class="cite-bracket">[</span>36<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Општеприхваћена верзија догађаја је да је Драч успешно одолео, а како су се његове жртве повећавале, цар Петар II је био приморан да прекине опсаду и почне свој поход према Солуну. Марш се показао тешким, како због суровог терена, тако и због отвореног непријатељства локалног становништва — западни извори (Аналес Цеццаненсес, Ричард од Сан Германа, Филипе Моускес и настављач Роберта од Оксера) такође наглашавају лојалност локалног албанског становништва Теодору.<sup id="cite_ref-37" class="reference"><a href="#cite_note-37"><span class="cite-bracket">[</span>37<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> После неколико дана Теодор се са својом војском супротставио цару Петру II. Теодор је затражио преговоре са папским легатом Ђованијем Колоном, кога је уверавао у његову добру вољу и подршку. Западни извори тврде да је Теодор понудио да призна примат <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="Католичка црква">Католичке цркве</a> и суверенитет Латинског царства — као и да подржи цара Петра II у његовом планираном учешћу у <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Пети крсташки рат">Петом крсташком рату</a><sup id="cite_ref-38" class="reference"><a href="#cite_note-38"><span class="cite-bracket">[</span>38<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> — и понудио Латинима храну и водиче кроз планине. Цару Петру II је било драго што је примио ову неочекивану помоћ и споразум између њих двојице је склопљен. Чим су Латини спустили стражу, Теодор их је напао. Цар Петар II Куртене, Колона, латински бискуп Салоне, гроф Вилијам I од Сансира и многи латински племићи су били заробљени, док се Петрова војска распршила у мале лутајуће групе које су покушавале да преживе.<sup id="cite_ref-39" class="reference"><a href="#cite_note-39"><span class="cite-bracket">[</span>39<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Акрополити, хроничар Јефрем и неки западни извори, с друге стране, тврде да је Драч освојен, а прате их неки савремени научници, укључујући Грка И. Д. Романа и Француза Алена Дуселијеа. Према овом мишљењу, Теодор је понудио да призна Петрову власт након пада града, само да би га издајнички напао у заседи и победио. Као што примећује историчар <a href="/wiki/%D0%8F%D0%BE%D0%BD_%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BF_%D0%A4%D0%B0%D1%98%D0%BD" title="Џон ван Антверп Фајн">Џон Ван Антверпен Фајн</a>, „није важно која је верзија тачна“; исход је био исти, а ако се изгуби, Драч је брзо поново заузет након Петровог заробљавања.<sup id="cite_ref-Именован_5-20240420180054_24-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_5-20240420180054-24"><span class="cite-bracket">[</span>24<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-40" class="reference"><a href="#cite_note-40"><span class="cite-bracket">[</span>40<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Према Филипу Ван Трихту, Теодорови поступци били су мотивисани са неколико фактора, који су га навели да сматра цара Петра II претњом за себе и своју кнежевину. Петров покушај да врати Драч Венецији, чак и ако је у овом тренутку пропао, слутио је лоше за будућност. Петрово признање права Димитријевог полубрата маркиза Вилијама VI од Монферата над Солуном отворило је пут маркизу Вилијаму VI да преузме власт у Солуну, а Теодор није желео да види како Солун — чији су владари и даље тврдили да им припада власт над Епиром — ојачао, посебно имајући у виду присуство његовог прогнаног синовца Михаила II на двору латинске <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%B0" title="Кнежевина Ахаја">кнежевине Ахеје</a>. У исто време, Теодор и његов двор негодовали су због повећаног папског мешања у грчка питања, посебно после мисије кардинала <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Пелагије Галвани">Пелагија</a>, претходног папског легата у Цариграду, чији су поступци додатно продубили јаз између Грка и Латина.<sup id="cite_ref-41" class="reference"><a href="#cite_note-41"><span class="cite-bracket">[</span>41<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Ратови_са_Латинима_и_заузимање_Солуна"><span id=".D0.A0.D0.B0.D1.82.D0.BE.D0.B2.D0.B8_.D1.81.D0.B0_.D0.9B.D0.B0.D1.82.D0.B8.D0.BD.D0.B8.D0.BC.D0.B0_.D0.B8_.D0.B7.D0.B0.D1.83.D0.B7.D0.B8.D0.BC.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D0.A1.D0.BE.D0.BB.D1.83.D0.BD.D0.B0"></span>Ратови са Латинима и заузимање Солуна</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=5" title="Уредите одељак „Ратови са Латинима и заузимање Солуна”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=5" title="Уреди извор одељка: Ратови са Латинима и заузимање Солуна"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Какав год да је био прави ток догађаја, Теодорова неочекивана победа одјекнула је у целом грчком свету и увелико је побољшала његов положај; чак је и обично непријатељски расположени Акрополит био принуђен да призна у својој историји да је овај подвиг био „од велике помоћи Римљанима“.<sup id="cite_ref-42" class="reference"><a href="#cite_note-42"><span class="cite-bracket">[</span>42<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Насупрот томе, то је узнемирило папу Хонорија III, који је послао писма латинским принчевима Грчке, као и дужду Венеције и зету цара Петра II од Куртенеа, угарском краљу <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_II_%D0%90%D1%80%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Андрија II Арпадовић">Андрији II</a> (1205–1235), позивајући их да се ангажују и обезбеде ослобађање цара Петра II и Колоне. Чак је писао краљу Андрији II и француским епископима да позову на крсташки рат против Теодора, чиме је и Теодору претио у писму. Са првим контингентима за крсташки рат који су се окупили у <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0" title="Анкона">Анкони</a> крајем 1217, и Млечанима жељним да извуку профит из крсташког рата да поврате Драч, притисак је уродио плодом: марта 1218. Колона је ослобођен, а Теодор се извинио и уверио у лојалност папи. Папа Хонорије III је тада променио своју политику до те мере да је забранио дужду Венеције да и најмање повреди Теодора, надајући се да ће тиме обезбедити ослобађање још затвореника. Иако су неки од нижих барона ослобођени, цар Петар II и многи од највиших лордова остали су у заточеништву до своје смрти. Није познато када је цар Петар II од Куртенеа умро, али је то вероватно било пре септембра 1219. године.<sup id="cite_ref-43" class="reference"><a href="#cite_note-43"><span class="cite-bracket">[</span>43<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-44" class="reference"><a href="#cite_note-44"><span class="cite-bracket">[</span>44<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Заробљавање цара Петра II Куртенеа оставило је обе велике латинске државе у северној Грчкој, Солун и Константинопољ, у рукама жена намесница. Пре него што је стигла у Цариград, где је родила Петровог постхумног сина, <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D1%83%D0%B8%D0%BD_II_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Балдуин II Куртене">Балдуина II</a> (1228–1261), царица Јоланда се зауставила на Пелопонезу. Тамо је брзо почела да цени богатство и снагу Кнежевине Ахеје и договорила је удају своје ћерке Агнезе за наследника кнежевине, <a href="/wiki/%D0%96%D0%BE%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%B0_II_%D0%92%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD" title="Жофроа II Вилерден">Жофрија II од Вилардуена</a> (1229—1246). Политички проницљива владарка, царица Јоланда је такође обезбедила своју источну границу тако што је своју ћерку Марију од Куртенеа удала за цара Теодора I Ласкариса, који је управо постао удовац по други пут.<sup id="cite_ref-45" class="reference"><a href="#cite_note-45"><span class="cite-bracket">[</span>45<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Пре него што је извео последњи ударац против Солуна, Теодор се такође побринуо да обезбеди свој јужни бок, тако што је свог брата <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Константин Комнин Дука">Константина Комнина Дуку</a> именовао за гувернера Етолије и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Акарнанија">Акарнаније</a>. Енергичан гувернер, Константин не само да је ефикасно заштитио Епирце од претње <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Атинско војводство">Атинског војводства</a>, већ је убрзо повратио и Неопатру и <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Ламија">Ламију</a>.<sup id="cite_ref-46" class="reference"><a href="#cite_note-46"><span class="cite-bracket">[</span>46<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Сам Теодор је скренуо пажњу на чишћење Тесалије од било каквог преосталог латинског присуства, што је кулминирало предајом великог <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BA" title="Платамонски замак">Платамонског замка</a> 1218. Током наредних неколико година, Теодор је, једну по једну, заузео тврђаве око самог Солуна. Платамон је контролисао улаз у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B2" title="Солунски залив">Термаички залив</a>, а предајом <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%80_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Сер (град)">Сера</a> крајем 1221. године, Теодор је пресекао и копнену везу између Константинопоља и Солуна. Солун је тиме остављен, по речима Џона Фајна, „мање-више острво усред Теодорових поседа“.<sup id="cite_ref-47" class="reference"><a href="#cite_note-47"><span class="cite-bracket">[</span>47<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-48" class="reference"><a href="#cite_note-48"><span class="cite-bracket">[</span>48<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Пошто је пад Солуна изгледао неминован, папа Хонорије III је <a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5" title="Изопштење">екскомуницирао</a> Теодора, наредио ембарго на коње, трупе и залихе из <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Јадранско море">јадранских</a> лука и послао писма у Цариград тражећи помоћ за краља Димитрија. Сам краљ Димитрије је отишао у Италију да тражи помоћ, а примио га је папа у Риму марта 1222. и убрзо потом цар <a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85_II,_%D1%86%D0%B0%D1%80_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0" title="Фридрих II, цар Светог римског царства">Фридрих II</a> (1220–1250). Против Теодора је проглашен крсташки рат, а трупе су почеле да се окупљају у Италији.<sup id="cite_ref-49" class="reference"><a href="#cite_note-49"><span class="cite-bracket">[</span>49<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> У међувремену, Латинско царство, сада под царем <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82_I_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Роберт I Куртене">Робертом од Куртенеа</a> (221–1228), поново је било уплетено у рат са Никејом јер је подржавало браћу цара Теодора I против новог никејског цара <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_III_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%92%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%86" title="Јован III Дука Ватац">Јована III Дуке Ватаца</a> (1222–1254).<sup id="cite_ref-Именован_6-20240420180054_30-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_6-20240420180054-30"><span class="cite-bracket">[</span>30<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Први одреди сабраног крсташког похода, под командом грофа <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0" title="Оберто II од Бијандрата">Оберта II од Бијандрaтеа</a>, стигли су у Солун у лето 1222. и придружили се де факто намеснику, Гију Палавичинију. Теодор је сада убрзао свој напад против Солуна. После прелиминарних операција крајем 1222. године, почетком 1223. године он је опсео град.<sup id="cite_ref-50" class="reference"><a href="#cite_note-50"><span class="cite-bracket">[</span>50<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Папа Хонорије III га је поново екскомуницирао и удвостручио своје напоре да промовише крсташки рат, који је у међувремену стао. На папин наговор, Венеција и цар Фридрих II обећали су помоћ. Цар Роберт од Куртенеа такође је обећао да ће помоћи, док је папа Хонорије III позвао латинске принчеве јужне Грчке да се придруже у борби против Теодора Анђела од Епира. Крсташки рат се коначно окупио у Бриндизију у марту 1224. године, У својим упутствима свом легату, папа Хонорије III, међутим, није искључио могућност да Теодора приволе на помирења са крсташима.<sup id="cite_ref-51" class="reference"><a href="#cite_note-51"><span class="cite-bracket">[</span>51<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Веран својој речи, у априлу 1224. године, цар Роберт Куртене послао је војску да опседне Сер. Током опсаде, латински генерали су сазнали за катастрофалан пораз главне латинске војске од стране цара Јована III Дуке Ватаца у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B0" title="Битка код Поиманенона">бици код Поиманенона</a>. Подигли су опсаду и пожурили назад у Цариград, да би их Теодорови људи пресрели; већина латинске војске је убијена или заробљена.<sup id="cite_ref-Именован_7-20240420180054_52-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_7-20240420180054-52"><span class="cite-bracket">[</span>52<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Ова двострука несрећа уништила је папине планове за крсташки рат, јер је он предвидео да се спусти у Теодорову позадину док је био ангажован са Робертовом војском. У исто време се разболео потенцијални вођа крсташког рата маркиз Вилијам VI од Монферата. У новембру, папа је био принуђен да одложи полазак крсташког похода за следеће пролеће.<sup id="cite_ref-Именован_7-20240420180054_52-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_7-20240420180054-52"><span class="cite-bracket">[</span>52<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Са вестима о латинским поразима и одлагању крсташког рата, исцрпљени браниоци Солуна предали су град Теодору негде у децембру 1224. године.<sup id="cite_ref-53" class="reference"><a href="#cite_note-53"><span class="cite-bracket">[</span>53<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-54" class="reference"><a href="#cite_note-54"><span class="cite-bracket">[</span>54<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Крсташи да би га ослободили отпловили су у марту 1225. године, и пристао у Тесалији код <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81" title="Алмирос">Халмироса</a>. Убрзо је крсташка војска била десеткована дизентеријом, наводно зато што су Грци затровали локални водовод. Сам маркиз Вилијам VI од Монферата јој је подлегао, а остаци војске су напустили Грчку. Краљ Димитрије од Монферата се и даље надао да ће повратити своје краљевство уз помоћ цара Фридриха II, али је умро 1227. године.<sup id="cite_ref-55" class="reference"><a href="#cite_note-55"><span class="cite-bracket">[</span>55<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-56" class="reference"><a href="#cite_note-56"><span class="cite-bracket">[</span>56<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Цар_Солуна"><span id=".D0.A6.D0.B0.D1.80_.D0.A1.D0.BE.D0.BB.D1.83.D0.BD.D0.B0"></span>Цар Солуна</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=6" title="Уредите одељак „Цар Солуна”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=6" title="Уреди извор одељка: Цар Солуна"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Trachy_of_Theodore_Komnenos_Doukas.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Trachy_of_Theodore_Komnenos_Doukas.jpg/220px-Trachy_of_Theodore_Komnenos_Doukas.jpg" decoding="async" width="220" height="113" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Trachy_of_Theodore_Komnenos_Doukas.jpg/330px-Trachy_of_Theodore_Komnenos_Doukas.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Trachy_of_Theodore_Komnenos_Doukas.jpg/440px-Trachy_of_Theodore_Komnenos_Doukas.jpg 2x" data-file-width="500" data-file-height="256" /></a><figcaption>Биљонски трахијски новац Теодора као цара Солуна.</figcaption></figure> <p>Заузимање Солуна, традиционално другог града Византијског царства после Константинопоља, било је велики удар против Латина и увелико је ојачало Теодоров углед, толико да је он себе сада сматрао супериорнијим од цара Јована III Дуке Ватаца, и отворено је тражио византијску царску титулу, почео је да носи пурпурне чизме резервисане за цара.<sup id="cite_ref-57" class="reference"><a href="#cite_note-57"><span class="cite-bracket">[</span>57<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-Именован_8-20240420180054_58-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_8-20240420180054-58"><span class="cite-bracket">[</span>58<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Заиста, један од његових главних присталица, угледни митрополит Наупакта, Јован Апокавк, у писму патријарху 1222. године, изјавио је да Епирци већ сматрају Теодора својим „Богом посланим намесником и царем“, а касније је писао Теодоровој жени, у писму наводи да би желео да помогне у њиховом царском крунисању у Солуну.<sup id="cite_ref-59" class="reference"><a href="#cite_note-59"><span class="cite-bracket">[</span>59<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Контроверза_око_крунисања_са_Никејом"><span id=".D0.9A.D0.BE.D0.BD.D1.82.D1.80.D0.BE.D0.B2.D0.B5.D1.80.D0.B7.D0.B0_.D0.BE.D0.BA.D0.BE_.D0.BA.D1.80.D1.83.D0.BD.D0.B8.D1.81.D0.B0.D1.9A.D0.B0_.D1.81.D0.B0_.D0.9D.D0.B8.D0.BA.D0.B5.D1.98.D0.BE.D0.BC"></span>Контроверза око крунисања са Никејом</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=7" title="Уредите одељак „Контроверза око крунисања са Никејом”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=7" title="Уреди извор одељка: Контроверза око крунисања са Никејом"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>По византијском обичају, крунисање цара је могло да се обави само у Цариграду и да га изврши Патријарх; ипак је Константинопољ још увек био у латинским рукама, а патријарх (сада Герман II, 1223–1240) боравио је у Никеји. Теодор се тако обратио солунском митрополиту Константину Месопотамику, којег је управо вратио на његов положај пошто је уклонио латинског прелата. Међутим, Митрополит Месопотамит је признао патријарха у Никеји као легитимног и одлучно је одбијао да изврши обред, упркос притиску Теодора, његовог брата Константина и митрополита Јована Апокавка. Уместо да се покори, више је волео да се врати у прогонство.<sup id="cite_ref-Именован_8-20240420180054_58-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_8-20240420180054-58"><span class="cite-bracket">[</span>58<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-60" class="reference"><a href="#cite_note-60"><span class="cite-bracket">[</span>60<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Као одговор, Теодор је у марту 1225. сазвао сабор епископа својих домена у <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B0" title="Арта">Арти</a>, којим је председавао митрополит Апокавк. Сабор је усвојио декларацију коју је саставио Апокавк, у којој се величају Теодорова достигнућа против Латина и Бугара, његово ослобођење грчких земаља, исељавање католичких свештеника и враћање православних епископа и његово царско порекло, и изјављује да сабор признаје само њега као цара. Наоружан овом изјавом, Теодор је наредио крунисање које ће обавити њему одани охридског архиепископ Димитрије Хоматијан.<sup id="cite_ref-Именован_8-20240420180054_58-2" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_8-20240420180054-58"><span class="cite-bracket">[</span>58<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-61" class="reference"><a href="#cite_note-61"><span class="cite-bracket">[</span>61<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Иако се чини да је Теодор преузео царску титулу скоро одмах након заузимања Солуна, датум његовог правог крунисања није познат.<sup id="cite_ref-62" class="reference"><a href="#cite_note-62"><span class="cite-bracket">[</span>62<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Француски научник Луциен Стиернон га ставља у период између јуна 1227. и априла 1228. године,<sup id="cite_ref-63" class="reference"><a href="#cite_note-63"><span class="cite-bracket">[</span>63<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> али грчки Апостолос Д. Карпозилос то одбацује, образлажући да Теодор није имао очигледног разлога да тако дуго одлаже своје крунисање, и сугерише да је крунисан 1225. године, одмах после сабора у Арти.<sup id="cite_ref-64" class="reference"><a href="#cite_note-64"><span class="cite-bracket">[</span>64<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Елени Беес-Сеферли, с друге стране, на основу Апокавкових писама, предлаже датум између 3. априла и августа 1227,<sup id="cite_ref-65" class="reference"><a href="#cite_note-65"><span class="cite-bracket">[</span>65<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> док је Алкмини Ставриду-Зафрака сузио датум на 29. мај 1227.<sup id="cite_ref-66" class="reference"><a href="#cite_note-66"><span class="cite-bracket">[</span>66<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Као што је и приличило византијском цару, Теодор је почео да успоставља двор у својој новој престоници и поделио уобичајене дворске титуле својим рођацима и следбеницима. Не зна се много о људима који су чинили Теодоров режим; већина доступних информација потиче из архиепископа Хоматијана. Теодорова браћа Манојло и Константин су добили <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82" title="Деспот">деспотске</a> титуле, дугогодишњи сарадник Јован Плитос је постао <i><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Паниперсеваст">паниперсеваст</a></i> и месазон (главни министар), а за гувернере су постављени бројни потомци старих византијских аристократских породица, који су потражили уточиште у Епиру, поред припадника локалне аристократије. Коришћена је титула <i><a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BA%D1%81" title="Дукс">дукс</a></i>, али за разлику од ранијих времена то су углавном били цивилни гувернери са мало војних овлашћења. Цар Теодор је додељивао титуле са таквом великодушношћу да су раније ексклузивне титуле као што су <i><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Севаст">севаст</a></i> или мегалодоксотатос биле обезвређене и да су их држали градски угледници. Његови никејски ривали, посебно Акрополит, исмевали су га због случајног начина на који су титуле коришћене и додељиване, игноришући старе цариградске обичаје, као да је „Бугарин или боље речено варварин“.<sup id="cite_ref-67" class="reference"><a href="#cite_note-67"><span class="cite-bracket">[</span>67<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Да би обезбедио своју нову престоницу, цар Теодор је успоставио стражу „Цаконеса“ под кастрофилаксом.<sup id="cite_ref-68" class="reference"><a href="#cite_note-68"><span class="cite-bracket">[</span>68<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:John_III_Doukas_Vatatzes.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/John_III_Doukas_Vatatzes.jpg/220px-John_III_Doukas_Vatatzes.jpg" decoding="async" width="220" height="274" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/John_III_Doukas_Vatatzes.jpg/330px-John_III_Doukas_Vatatzes.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/John_III_Doukas_Vatatzes.jpg/440px-John_III_Doukas_Vatatzes.jpg 2x" data-file-width="710" data-file-height="884" /></a><figcaption>Цар Јован III Дука Ватац, цар Никеје, из рукописа Извода историје Јована Зонаре из 15. века.</figcaption></figure> <p>Цар Јован III Дука Ватац је у почетку реаговао на Теодорово проглашење за цара нудећи му да га призна као неку врсту намесника у својим земљама, али је цар Теодор то одбио и јавно преузео пуну титулу византијских царева, као „<a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D1%81" title="Василевс">базилеуса</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Автократор">аутократора</a> Римљана“.<sup id="cite_ref-69" class="reference"><a href="#cite_note-69"><span class="cite-bracket">[</span>69<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Теодоровим крунисањем продубљен је јаз између западних Грка и Никеје, који је још једном дошао до изражаја у црквеној сфери. Никејци су у почетку покушавали да ограниче кривицу на архиепископа Хоматијана: иако је писао с поштовањем према самом цару Теодору, патријарх Герман II је изразио огорчење због предузетности архиепископа Хоматијана да узурпира патријархалну привилегију крунисања за цара, док је архиепископ Хоматијан тврдио да је, као наследник <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%88%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Архиепископија Јустинијана Прима">древне столице</a> <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Царичин град">Јустинијане Приме</a>, био је независни прелат и имао је овлашћење да то чини.<sup id="cite_ref-Именован_8-20240420180054_58-3" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_8-20240420180054-58"><span class="cite-bracket">[</span>58<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-70" class="reference"><a href="#cite_note-70"><span class="cite-bracket">[</span>70<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Синод епирских епископа у Арти је 1227. године, покушао да пронађе компромис, признајући целокупну власт патријарха у Никеји, али је захтевао административну аутономију, односно право цара Теодора да поставља епископе у своје области. Патријарху су дали три месеца да одговори и предложили да, ако не послуша њихове предлоге, можда буду приморани да признају папину супремацију. Патријарх Герман II је одговорио тако што је патријаршијски синод осудио Теодорово преузимање царске титуле. Сукоб је ескалирао када је патријарх Герман II именовао свог кандидата на упражњену столицу у Драчу. Цар Теодор је протерао епископа, а епирски синод је уместо тога изабрао за епископа пријатеља архиепископа Хоматијана, Константина Кавасилу. Патријарх Герман II је сада директно напао цара Теодора. Као одговор, Ђорђе Бардан је написао писмо патријарху Герману II, у којем је инсистирао на епирској црквеној аутономији и оспорио саму законитост Германових захтева на патријаршијски чин. Резултат је био потпуни раскол између никејске и епирске цркве који је трајао до 1232/33. године.<sup id="cite_ref-71" class="reference"><a href="#cite_note-71"><span class="cite-bracket">[</span>71<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-72" class="reference"><a href="#cite_note-72"><span class="cite-bracket">[</span>72<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Проширење_у_Тракију"><span id=".D0.9F.D1.80.D0.BE.D1.88.D0.B8.D1.80.D0.B5.D1.9A.D0.B5_.D1.83_.D0.A2.D1.80.D0.B0.D0.BA.D0.B8.D1.98.D1.83"></span>Проширење у Тракију</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=8" title="Уредите одељак „Проширење у Тракију”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=8" title="Уреди извор одељка: Проширење у Тракију"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Након Теодоровог крунисања, петорица владара су полагала право на царску титулу и борила се за контролу над Константинопољем: <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D0%B7%D1%83%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Трапезунтско царство">трапезунтски цар</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA_I_%D0%93%D0%B8%D0%B4" title="Андроник I Гид">Андроник I Гид</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Солунско царство">солунски цар</a> <b>Теодор Анђел</b>, <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Латинско царство">латински цар</a>, <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82_I_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Роберт I Куртене">Роберт Куртене</a>, цар <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_III_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%92%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%86" title="Јован III Дука Ватац">Јован III Дука Ватац</a> од <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Никејско царство">Никеје</a> и млади, али амбициозни цар <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%90%D1%81%D0%B5%D0%BD_II" title="Јован Асен II">Јован Асен II</a> (1218– 1241) од <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE_%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Друго бугарско царство">Бугарске</a>. Латинско царство је било сенка своје некадашње снаге: после Поиманенона, Латини су изгубили већину својих територија у Азији, док је у Европи оно убрзо сведено на околину самог Константинопоља.<sup id="cite_ref-Именован_9-20240420180054_73-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_9-20240420180054-73"><span class="cite-bracket">[</span>73<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-74" class="reference"><a href="#cite_note-74"><span class="cite-bracket">[</span>74<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Већ 1224, или бар 1225. године, цар Теодор је заузео <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Халкидики">Халкидики</a> са <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Света Гора">Светом Гором</a>,<sup id="cite_ref-Именован_9-20240420180054_73-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_9-20240420180054-73"><span class="cite-bracket">[</span>73<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> а у пролеће 1225. је напредовао кроз источну Македонију и западну <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тракија">Тракију</a>, заузевши <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0" title="Кавала">Христопољ</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8" title="Ксанти">Ксанти</a>, Грацијанопољ, Мосинопољ и <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Дидимотика">Дидимотику</a>.<sup id="cite_ref-75" class="reference"><a href="#cite_note-75"><span class="cite-bracket">[</span>75<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> У покушају да га предухитре и блокирају његово напредовање ка Цариграду, Никејци су се одазвали позиву становника <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Једрене">Хадријанопоља</a> и преузели град од Латина. Цар Теодор је међутим прешао реку <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Марица">Еврос</a> и блокирао град, све док није пристао да се преда. Никејској војсци, под вођством <i><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Протостратор">протостратора</a></i> Јована Исеса и Јована Камица, било је дозвољено да се неометано повуче у Азију са бродовима које је обезбедио цар Теодор.<sup id="cite_ref-Именован_9-20240420180054_73-2" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_9-20240420180054-73"><span class="cite-bracket">[</span>73<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-76" class="reference"><a href="#cite_note-76"><span class="cite-bracket">[</span>76<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Заузимање Хадријанопоља отворило је Теодору пут за Цариград. Да би обезбедио свој северни бок, закључио је савез са царем Јованом Асеном II, запечаћен (другим) браком његовог брата деспота Манојла са Маријом, ванбрачном ћерком цара Јована II Асена.<sup id="cite_ref-77" class="reference"><a href="#cite_note-77"><span class="cite-bracket">[</span>77<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-Именован_10-20240420180054_78-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_10-20240420180054-78"><span class="cite-bracket">[</span>78<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> У исто време, Латини су се окренули Никеји и закључили мировни уговор у замену за даље територијалне уступке. И овај пакт је запечаћен браком ћерке цара Теодора I Ласкариса, Евдокије са латинским бароном <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%81%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%98%D0%BE" title="Ансо де Кајо">Ансо де Кајеом</a>.<sup id="cite_ref-Именован_10-20240420180054_78-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_10-20240420180054-78"><span class="cite-bracket">[</span>78<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Истог лета 1225. цар Теодор је повео своју војску у околину Цариграда, стигавши до градова Бизије и Врисиса. Ансеу де Кајо, који је предводио латинску војску, био је тешко рањен у сукобима, али сам Константинопољ није нападнут. Не само да је цар Теодор био неспреман за опсаду моћних <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8" title="Цариградски бедеми">Теодосијевих зидина</a>, већ су га вести о искрцавању маркиза Вилијама VI од Монтферата у Тесалији приморале да прекине операције и врати се на запад.<sup id="cite_ref-79" class="reference"><a href="#cite_note-79"><span class="cite-bracket">[</span>79<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Из непознатих разлога, Теодор није обновио напад на Цариград 1226. године, или годинама након тога.<sup id="cite_ref-80" class="reference"><a href="#cite_note-80"><span class="cite-bracket">[</span>80<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Уместо тога, изгледа да се бавио домаћим пословима, као и старањем да побољша односе са царем Фридрихом II током његовог заустављања на Крфу и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Кефалонија">Кефалонији</a> да би предводио <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Шести крсташки рат">Шести крсташки рат</a> 1228. године. Године 1229. чак је послао чету Грчких трупа да служе под царем Фридрихом II у Италији. У исто време, цар Теодор је прекинуо односа са Венецијом, након што је његов гувернер на <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Кефалонија">Крфу</a> запленио товар једног венецијанског брода који се насукао услед бродолома. Цар Теодор је 19. августа 1228. гдоине, издао едикт којим је млетачким трговцима забранио да се баве трговином у његовом царству.<sup id="cite_ref-81" class="reference"><a href="#cite_note-81"><span class="cite-bracket">[</span>81<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> У јануару исте године, цар Роберт Куртене умире, остављајући престо Латинског царства свом једанаестогодишњем брату цару Балдуину II. Са намесништвом које је преузело управљање државом, Латинско царство је било додатно ослабљено. У овом тренутку, цар Јован Асен II је понудио савез Латинском царству. Цар Балдуин II ће се оженити његовом ћерком Хеленом, док ће цар Јован II Асен преузети намесништво и помоћи му да одбије Теодорове нападе. Латински барони су на понуду гледали са неповерењем, јер би цару Јовану II Асену пружила сваку прилику да сам преузме Цариград; уместо тога, започели су преговоре и на крају изабрали 80-годишњег, али енергичног <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD" title="Јован Бријен">Јована од Бријена</a> (1229–1237) за намесника.<sup id="cite_ref-82" class="reference"><a href="#cite_note-82"><span class="cite-bracket">[</span>82<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-83" class="reference"><a href="#cite_note-83"><span class="cite-bracket">[</span>83<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Иако бугарска понуда није успела, послужила је за отварање раздора између цара Теодора и његовог номиналног савезника. У потезу који је био јасно усмерен против цара Јована Асена II, цар Теодор је у септембру 1228. године, пристао на једногодишње примирје са намесником Латинског царства, Нарјотом од Тусија, при чему је граница између два царства ишла дуж линије од <a href="/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%BE%D1%81" title="Енос">Аиноса</a> до Врисиса.<sup id="cite_ref-84" class="reference"><a href="#cite_note-84"><span class="cite-bracket">[</span>84<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-85" class="reference"><a href="#cite_note-85"><span class="cite-bracket">[</span>85<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Клокотница_и_бугарско_заточеништво"><span id=".D0.9A.D0.BB.D0.BE.D0.BA.D0.BE.D1.82.D0.BD.D0.B8.D1.86.D0.B0_.D0.B8_.D0.B1.D1.83.D0.B3.D0.B0.D1.80.D1.81.D0.BA.D0.BE_.D0.B7.D0.B0.D1.82.D0.BE.D1.87.D0.B5.D0.BD.D0.B8.D1.88.D1.82.D0.B2.D0.BE"></span>Клокотница и бугарско заточеништво</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=9" title="Уредите одељак „Клокотница и бугарско заточеништво”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=9" title="Уреди извор одељка: Клокотница и бугарско заточеништво"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Коначно, крајем 1229, цар Теодор је почео да окупља своје снаге у Солуну — укључујући и контингент трупа које је послао цар Фридрих II — за пројектовани коначни напад на Константинопољ. Док су његове трупе марширале на исток у пролеће 1230. године, он је неочекивано окренуо своју војску на север и пратио долину Евроса у Бугарску. Расправља се о Теодоровим мотивима за ову изненадну промену. Савремени и каснији историчари попут Акрополита осудили су ово као знак Теодорове дволичности и издаје. Вероватнија сугестија је да је цар Теодор, до сада непоражен у бици, желео да обузда бугарску моћ и избегне могућност да му Бугари ударе у позадину док је био ангажован у опсади Цариграда.<sup id="cite_ref-86" class="reference"><a href="#cite_note-86"><span class="cite-bracket">[</span>86<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-Именован_11-20240420180054_87-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_11-20240420180054-87"><span class="cite-bracket">[</span>87<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Иако изненађен, цар Јован Асен II је брзо реаговао. Наводно прикачивши текст прекинутог уговора на једно од својих копља као заставу, он је окупио своје трупе и срео цара Теодора у бици у априлу 1230. године. <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Битка код Клокотнице">Битка код Клокотнице</a> која је уследила била је победа за бугарског владара, који је одвео цара Теодора и многе његове официре у заробљеништво.<sup id="cite_ref-Именован_11-20240420180054_87-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_11-20240420180054-87"><span class="cite-bracket">[</span>87<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-88" class="reference"><a href="#cite_note-88"><span class="cite-bracket">[</span>88<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Tsar_Ivan_Asen_II_cropped.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Tsar_Ivan_Asen_II_cropped.png/220px-Tsar_Ivan_Asen_II_cropped.png" decoding="async" width="220" height="268" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Tsar_Ivan_Asen_II_cropped.png/330px-Tsar_Ivan_Asen_II_cropped.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1a/Tsar_Ivan_Asen_II_cropped.png 2x" data-file-width="366" data-file-height="446" /></a><figcaption>Савремена представа бугарског цара Јована Асена II.</figcaption></figure> <p>Након Клокотнице, Бугарска се појавила као најмоћнија сила на Балкану. Лишено свог енергичног владара, Теодорово царство је пропало: за неколико месеци Тракија, већи део Македоније и Албанија пали су под бугарску власт. Како се цар Јован Асен II хвалио у натпису у <a href="/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85_%D0%A7%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82_%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%A2%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%83" title="Црква Светих Четрдесет мученика у Трнову">цркви Светих четрдесет мученика</a> у својој престоници <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE_%D0%A2%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE" title="Велико Трново">Тарнову</a>, он је „заузео сву земљу од Хадријанопоља до Драча, подједнако грчку, српску и албанску“, иако је сам Драч очигледно остао у грчким рукама. Прикључено је и латинско војводство Филипопољ, а кнежевина Алексија Словена на <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D0%B8_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0)" title="Родопи (планина)">Родопима</a> је у том процесу угашена, при чему је Алексије провео остатак живота на Асеновом двору.<sup id="cite_ref-Именован_11-20240420180054_87-2" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_11-20240420180054-87"><span class="cite-bracket">[</span>87<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-89" class="reference"><a href="#cite_note-89"><span class="cite-bracket">[</span>89<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Теодоров брат деспот Манојло, који је успео да побегне из Клокотнице, сада је преузео престо у Солуну. Његов посед сведен је на околину града и централне територије његове породице у Епиру и Тесалији, као и на Драч и Крф, док је његов брат деспот Константин у Етолији и Акарнанији признао његову власт. Као зет цара Јована Асена II, деспоту Манојлу је било дозвољено да задржи унутрашњу аутономију, али је у свим намерама и циљевима био вазал бугарског цара.<sup id="cite_ref-90" class="reference"><a href="#cite_note-90"><span class="cite-bracket">[</span>90<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-91" class="reference"><a href="#cite_note-91"><span class="cite-bracket">[</span>91<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Отприлике у исто време, ванбрачни син Михаила I, Михаило II вратио се из изгнанства и брзо успео, очигледно уз подршку локалног становништва, да преузме контролу над Епиром. Деспот Манојло је био приморан да призна свршени чин под изговором да је Михаило II признао његову власт, због тога му је деспот Манојло доделио титулу деспота. У стварности, деспот Михаило II је био потпуно независан и врло брзо је престао да признаје Манојлову власт; до 1236. године, заузео је Крф.<sup id="cite_ref-92" class="reference"><a href="#cite_note-92"><span class="cite-bracket">[</span>92<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Да би сачувао слободу маневрисања и супротставио се Асеновим покушајима да Епирску цркву потчини Бугарској цркви у Трнову, Деспот Манојло се окренуо некадашњим ривалима свог брата у Никеји и окончао црквени раскол признавањем легитимитета и супериорности Никеје. - односно патријарха.<sup id="cite_ref-93" class="reference"><a href="#cite_note-93"><span class="cite-bracket">[</span>93<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-94" class="reference"><a href="#cite_note-94"><span class="cite-bracket">[</span>94<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Сам Теодор је остао седам година у заточеништву у Тарнову.<sup id="cite_ref-Именован_12-20240420180054_95-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_12-20240420180054-95"><span class="cite-bracket">[</span>95<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> У почетку су га третирали часно, али је у неком тренутку током заточеништва оптужен за заверу против цара Јована Асена II и због тога је ослепљен.<sup id="cite_ref-96" class="reference"><a href="#cite_note-96"><span class="cite-bracket">[</span>96<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Ово је била уобичајена византијска казна за издају и средство за онемогућавање потенцијалних политичких ривала са стране.<sup id="cite_ref-97" class="reference"><a href="#cite_note-97"><span class="cite-bracket">[</span>97<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Према савременом писму написаном на хебрејском, цар Јован II Асен је у почетку наредио двојици Јевреја да изврше то дело, јер је Теодор прогонио Јевреје на својој територији и конфисковао њихово богатство да би финансирао своје кампање. Теодор је молио да га поштеде, а они су одбили да изврше ослепљивање, након чега их је разбеснели цар бацио са литице.<sup id="cite_ref-98" class="reference"><a href="#cite_note-98"><span class="cite-bracket">[</span>98<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Коначно, 1237. године Теодор је пуштен када се цар Јован II Асен, од недавно удовац, заљубио у Теодорову једину неудату ћерку, <a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Ирина Комнина Дукина">Ирену</a>. Одмах по венчању, Теодор је пуштен и дозвољено му је да оде из Трнова куда је желео.<sup id="cite_ref-Именован_12-20240420180054_95-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_12-20240420180054-95"><span class="cite-bracket">[</span>95<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-Именован_13-20240420180054_99-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_13-20240420180054-99"><span class="cite-bracket">[</span>99<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Повратак_у_Солун_и_последње_године"><span id=".D0.9F.D0.BE.D0.B2.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.B0.D0.BA_.D1.83_.D0.A1.D0.BE.D0.BB.D1.83.D0.BD_.D0.B8_.D0.BF.D0.BE.D1.81.D0.BB.D0.B5.D0.B4.D1.9A.D0.B5_.D0.B3.D0.BE.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D0.B5"></span>Повратак у Солун и последње године</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=10" title="Уредите одељак „Повратак у Солун и последње године”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=10" title="Уреди извор одељка: Повратак у Солун и последње године"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Опоравак_Солуна"><span id=".D0.9E.D0.BF.D0.BE.D1.80.D0.B0.D0.B2.D0.B0.D0.BA_.D0.A1.D0.BE.D0.BB.D1.83.D0.BD.D0.B0"></span>Опоравак Солуна</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=11" title="Уредите одељак „Опоравак Солуна”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=11" title="Уреди извор одељка: Опоравак Солуна"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Trachy_of_John_Komnenos_Doukas.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Trachy_of_John_Komnenos_Doukas.jpg/220px-Trachy_of_John_Komnenos_Doukas.jpg" decoding="async" width="220" height="96" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Trachy_of_John_Komnenos_Doukas.jpg/330px-Trachy_of_John_Komnenos_Doukas.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Trachy_of_John_Komnenos_Doukas.jpg/440px-Trachy_of_John_Komnenos_Doukas.jpg 2x" data-file-width="500" data-file-height="219" /></a><figcaption>Билона <i>трахија</i> Јована Комнина Дуке као цара Солуна</figcaption></figure> <p>Тек што је ослобођен, Теодор се вратио у Солун. У недостатку пратње или следбеника, прерушио се у просјака да би тајно ушао у град. Тамо је контактирао старе присталице и фаворите и организовао заверу у којој је убрзо збачен деспот Манојло а Теодор је заузео град. Како му је византијски обичај забрањивао да поново преузме царску функцију због ослепљења, Теодор је поставио свог сина <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Јован Комнин Дука">Јована Комнина Дуку</a> (1237–1244) за цара (без церемоније крунисања), али је остао прави владар царства у име сина.<sup id="cite_ref-Именован_13-20240420180054_99-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_13-20240420180054-99"><span class="cite-bracket">[</span>99<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-Именован_14-20240420180054_100-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_14-20240420180054-100"><span class="cite-bracket">[</span>100<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Чини се да је сам цар Јован био углавном заинтересован за религију, и више је био склон да оде у манастир него да постане цар. Теодор је морао да га убеди да је именовање за цара богомдани дар, и да је он заиста био законити цар Римљана због свог царског порекла.<sup id="cite_ref-Именован_15-20240420180054_101-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_15-20240420180054-101"><span class="cite-bracket">[</span>101<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Свргнути деспот Манојло је послат у изгнанство у <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Анталија">Аталеју</a> у Малој Азији, док је његовој жени Марији дозвољено да се врати свом оцу. Упркос Теодоровим поступцима и свргавању његове ћерке и зета, Акрополит извештава да је цар Јован Асен II остао благонаклон према Теодору због његове страсне љубави према Ирини.<sup id="cite_ref-Именован_14-20240420180054_100-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_14-20240420180054-100"><span class="cite-bracket">[</span>100<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Деспот Манојло није остао миран у изгнанству; решен да се освети, из Аталеје је обезбедио пролаз кроз турске земље до Никеје. Тамо га је цар Јован III Дука Ватац дочекао и пристао да га подржи, али не пре него што је од деспота Манојла обезбедио заклетве на лојалност самом себи. Тако је почетком 1239. деспот Манојло са шест никејских бродова отпловио за Грчку, искрцавши се код Деметрије у Тесалији.<sup id="cite_ref-Именован_13-20240420180054_99-2" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_13-20240420180054-99"><span class="cite-bracket">[</span>99<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-102" class="reference"><a href="#cite_note-102"><span class="cite-bracket">[</span>102<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Добио је широку подршку у провинцији, можда чак и од локалног гувернера, зета Михаила I, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BD" title="Константин Мелисен">Константина Мeлисена</a>, што му је омогућило да подигне војску и за кратко време заузме <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B0" title="Фарсала">Фарсалу</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0" title="Лариса">Ларису</a> и Платамон. Суочени са опцијом отвореног грађанског рата, деспот Манојло и Теодор су се на крају помирили тако што су међу собом поделили територије Солуна. Деспот Манојло се одрекао оданости цару Јовану III Дуки Ватацу и добио је Тесалију, цар Јован и Теодор су задржали Солун и преостале делове Македоније све до <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD_(%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0)" title="Воден (Грчка)">Водене</a> и Острова, а деспоту Константину су потврђени његови поседи Етолије и Акарнаније.<sup id="cite_ref-Именован_13-20240420180054_99-3" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_13-20240420180054-99"><span class="cite-bracket">[</span>99<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-Именован_16-20240420180054_103-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_16-20240420180054-103"><span class="cite-bracket">[</span>103<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Да би додатно осигурали своју позицију, и Теодор и деспот Михаило II су закључили уговоре са моћним кнезом од Ахаје, Жофријем II од Вилардуена.<sup id="cite_ref-Именован_16-20240420180054_103-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_16-20240420180054-103"><span class="cite-bracket">[</span>103<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Потчињавање_Солуна_Никејском_царству"><span id=".D0.9F.D0.BE.D1.82.D1.87.D0.B8.D1.9A.D0.B0.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D0.A1.D0.BE.D0.BB.D1.83.D0.BD.D0.B0_.D0.9D.D0.B8.D0.BA.D0.B5.D1.98.D1.81.D0.BA.D0.BE.D0.BC_.D1.86.D0.B0.D1.80.D1.81.D1.82.D0.B2.D1.83"></span>Потчињавање Солуна Никејском царству</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=12" title="Уредите одељак „Потчињавање Солуна Никејском царству”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=12" title="Уреди извор одељка: Потчињавање Солуна Никејском царству"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Деспот Михаило II у Епиру није био укључен у споразум браће, и наставио је да води сопствену политику независно од својих стричева. Године 1241, када је деспот Манојло умро, деспот Михаило II је брзо кренуо да заузме Тесалију.<sup id="cite_ref-104" class="reference"><a href="#cite_note-104"><span class="cite-bracket">[</span>104<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-Именован_17-20240420180054_105-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_17-20240420180054-105"><span class="cite-bracket">[</span>105<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> У јуну исте године умире цар Јован Асен II, остављајући престо свом седмогодишњем сину <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD_I_%D0%90%D1%81%D0%B5%D0%BD" title="Коломан I Асен">Калиману</a> (1241–1246). Заједно са све лошијом ситуацијом у Латинском царству, овај развој је оставио цара Јована III Дуку Ватаца од Никеје као истакнутог владара региона и очигледног кандидата за заузимање Константинопоља.<sup id="cite_ref-Именован_17-20240420180054_105-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_17-20240420180054-105"><span class="cite-bracket">[</span>105<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-106" class="reference"><a href="#cite_note-106"><span class="cite-bracket">[</span>106<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Пре него што је предузео било какве потезе против Константинопоља, цар Јован III Дука Ватац је схватио да је потребно да реши послове са Солуном, а посебно са Теодором, чије се амбиције, способности и махинације плашио. Због тога је 1240. или 1241. године упутио позив Теодору да посети Никеју, уз уверавања о безбедности. Теодор је прихватио, и цар Јован III Дука Ватац га је третирао са великим почастима, који га је сматрао својим „стрицем“ и вечерао са њим за истим столом. У стварности, Теодор је био затвореник у Никеји; није смео да оде, а све време његовог боравка на никејском двору, припреме су биле у пуном јеку за поход на Солун.<sup id="cite_ref-Именован_18-20240420180054_107-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_18-20240420180054-107"><span class="cite-bracket">[</span>107<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-Именован_15-20240420180054_101-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_15-20240420180054-101"><span class="cite-bracket">[</span>101<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> У пролеће 1242. цар Јован III Дука Ватац је прешао у Европу на челу своје војске, а Теодор га је пратио као почасни затвореник. Без отпора, никејска војска и флота стигле су пред Солун. Гарнизон и становници града су се успешно одупирали и никејска војска, у недостатку тешке опреме за опсаду, морала је да се задовољи дуготрајном блокадом. Убрзо су, међутим, стигле вести о инвазији <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B8" title="Монголи">Монгола</a> на Малу Азију, што је приморало цара Јована III Дуку Ватаца да прекине поход и врати се у Никеју. Ипак, никејски цар је ову вест сакрио, и послао Теодора свом сину на преговоре. Сам цар Јован Анђел је наводно био спреман да потпуно преда град, али га је отац убедио да издржи за боље услове. На крају, после 40 дана преговора, цару Јовану Анђелу је дозвољено да задржи контролу над Солуном, али се одрекао царске титуле и прихватио никејску власт и титулу деспота. Теодору је такође било дозвољено да остане у Солуну уз свог сина.<sup id="cite_ref-Именован_18-20240420180054_107-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_18-20240420180054-107"><span class="cite-bracket">[</span>107<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-108" class="reference"><a href="#cite_note-108"><span class="cite-bracket">[</span>108<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Јован је као деспот владао у Солуну две године, све до своје смрти 1244. Сам Теодор се повукао у Водену, одакле је надгледао државне послове. Након Јованове смрти, он је поставио за владара свог млађег сина <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BE_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Димитрије Анђео Дука">Димитрија Анђела Дуку</a> (244–1246) уместо њега и послао посланство у Никеју да објави наследство, како је и пристајало условима вазалности договореним 1242. године.<sup id="cite_ref-109" class="reference"><a href="#cite_note-109"><span class="cite-bracket">[</span>109<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Ако је деспот Јован био религиозни аскета, деспот Димитрије је био раскалашен младић који је уживао у забави са својим миљеницима и завођењу удатих жена. Иако је Теодор остао задужен за управљање, деспот Димитрије је брзо постао толико непопуларан да су многи водећи грађани почели да гледају на директну никејску власт са наклоношћу.<sup id="cite_ref-110" class="reference"><a href="#cite_note-110"><span class="cite-bracket">[</span>110<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-Именован_19-20240420180054_111-0" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_19-20240420180054-111"><span class="cite-bracket">[</span>111<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Ствари су дошле до врхунца у јесен 1246. године, када је цар Калиман од Бугарске умро, остављајући земљу у рукама намесништва за свог млађег брата цара <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_II_%D0%90%D1%81%D0%B5%D0%BD" title="Михаило II Асен">Михаила II Асена</a> (1246–1257). Цар Јован III Дука Ватац је брзо напао Бугарску и за три месеца заузео већи део Тракије и целу источну и северну Македонију, док је деспот Михаило II Епирски такође искористио прилику да се прошири на Албанију и северозападну Македонију.<sup id="cite_ref-112" class="reference"><a href="#cite_note-112"><span class="cite-bracket">[</span>112<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-113" class="reference"><a href="#cite_note-113"><span class="cite-bracket">[</span>113<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> На крају ове кампање у новембру, док се цар Јован III Дука Ватац био улогорио у Мелнику, био је обавештен о завери да се свргне деспот Димитрије и преда му се Солун у замену за <i><a href="/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0" title="Златна була">хрисовуљу</a></i> која је гарантовала традиционална права и привилегије града. Цар Јован III Дука Ватац је то спремно прихватио и послао изасланике деспоту Димитрију позивајући га да се лично појави у његовом логору. Деспот Димитрије, сумњичав у Ватацове намере, одбио је, а Никејци су кренули на Солун. После неколико дана, завереници су отворили једну од капија никејској војсци и град је брзо заузет. Деспот Димитрије је ухваћен и прогнан у Лентијану у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Битинија">Битинији</a>, док су Солун и цела Македонија стављени под управу <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B3%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA" title="Мега доместик">Великог Доместика</a> <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3" title="Андроник Комнин Палеолог">Андроника Палеолога</a>.<sup id="cite_ref-Именован_19-20240420180054_111-1" class="reference"><a href="#cite_note-Именован_19-20240420180054-111"><span class="cite-bracket">[</span>111<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-114" class="reference"><a href="#cite_note-114"><span class="cite-bracket">[</span>114<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Сам Теодор, изолован и без моћи у свом уточишту у Водену, очигледно није био умешан у ове догађаје.<sup id="cite_ref-115" class="reference"><a href="#cite_note-115"><span class="cite-bracket">[</span>115<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Последње_бацање_коцке_и_смрт"><span id=".D0.9F.D0.BE.D1.81.D0.BB.D0.B5.D0.B4.D1.9A.D0.B5_.D0.B1.D0.B0.D1.86.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D0.BA.D0.BE.D1.86.D0.BA.D0.B5_.D0.B8_.D1.81.D0.BC.D1.80.D1.82"></span>Последње бацање коцке и смрт</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=13" title="Уредите одељак „Последње бацање коцке и смрт”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=13" title="Уреди извор одељка: Последње бацање коцке и смрт"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Пошто је Солун био обезбеђен, цар Јован III Дука Ватац се окренуо Епиру, нудећи деспоту Михаилу II брачни савез између Михаиловог најстаријег сина <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%9B%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80_I_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Нићифор I Комнин Дука">Нићифора</a> и његове унуке Марије. Понуду је са одушевљењем прихватила Михаилова жена, деспина <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%84%D0%B5%D0%BD%D0%B0" title="Теодора Петралифена">Теодора Петралифена</a> (нећака Теодорове жене), а млади пар је био верен у Пегама.<sup id="cite_ref-116" class="reference"><a href="#cite_note-116"><span class="cite-bracket">[</span>116<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Деспот Михаило II, који није напустио породичне амбиције, остао је амбивалентан према Никејском савезу, а Теодор је искористио свој утицај на свог синовца да га окрене против њега. Тако је у пролеће 1251. године, деспот Михаило II кренуо изненадно у напад на Солун. Град је успешно одолео, а у пролеће следеће године цар Јован III Дука Вата је поново прешао у Европу у поход на Комнино Дуке. Теодор са деспотом Михаилом II се окренуо на север, заузевши Прилеп и <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%81" title="Велес">Велес</a>, а када су добили вест о Ватацовом доласку, повукли су се у Епир преко <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Костур (град)">Касторије</a>. Цар Јован III Дука Ватац је опсео и заузео Теодорово упориште Воден, али је убрзо заустављен у окршајима у области Касторије. Застој је прекинут када су двојица епирских војсковођа, Јован Глаба и Теодор Петралиф, пребегли Никејцима, а убрзо потом и владар <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0" title="Кроја">Кроје</a>, Голем. То је приморало деспота Михаила II да се помири са царем Јованом III Дуком Ватацем, уступивши тврђаве које је заузео, као и своје преостале поседе у Македонији, и поново потврдивши брачни савез са Никејом. Надаље, цар Јован III Дука Ватац је изричито захтевао предају Теодора. Епирски посланици су срели цара Јована III Дуку Ватаца у Водену, где су понудили Теодора и младог Нићифора као таоце. Овај последњи је добио титулу деспота и убрзо му је дозвољено да се врати у Епир, али је Теодор као заробљеник премештен у Малу Азију. Умро је убрзо након тога, око 1253. године.<sup id="cite_ref-117" class="reference"><a href="#cite_note-117"><span class="cite-bracket">[</span>117<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-118" class="reference"><a href="#cite_note-118"><span class="cite-bracket">[</span>118<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Процена"><span id=".D0.9F.D1.80.D0.BE.D1.86.D0.B5.D0.BD.D0.B0"></span>Процена</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=14" title="Уредите одељак „Процена”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=14" title="Уреди извор одељка: Процена"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Савремени биограф Комнина, Константин Варзос, описао је цара Теодора Анђела као „енергичног, сналажљивог и изузетно амбициозног државника, који је од свог претка цара Алексија I Комнина наследио његову издржљивост и упорност, али не и интелигенцију, дипломатску вештину и способност да се прилагоди“ . Варзос даље истиче да су, упркос његовој великој способности, Теодорова амбиција да буде тај који ће повратити Цариград и његово непомирљиво ривалство са Никејом заправо омели и одложили обнову Византијског царства за неколико деценија.<sup id="cite_ref-119" class="reference"><a href="#cite_note-119"><span class="cite-bracket">[</span>119<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Теодорово наслеђе оставило је трајни траг у политичком погледу на свет западних Грка: Византиниста <a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B4_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB" title="Доналд Никол">Доналд Никол</a> примећује да је „сећање на победе Теодора Дуке и на његову титулу на византијску круну дуго година живело у северној Грчкој и у срцима његових потомака“.<sup id="cite_ref-120" class="reference"><a href="#cite_note-120"><span class="cite-bracket">[</span>120<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Деспот Михаило II је наставио ривалство свог стрица са Никејом, додатно одлажући освајање Константинопоља,<sup id="cite_ref-121" class="reference"><a href="#cite_note-121"><span class="cite-bracket">[</span>121<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> па чак и након обнављања Византијског царства од стране Никеје 1261. године, владари Епира ће наставити да изазивају оживљено царство и подржавају сопствене претензије на византијски престо.<sup id="cite_ref-122" class="reference"><a href="#cite_note-122"><span class="cite-bracket">[</span>122<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Породица"><span id=".D0.9F.D0.BE.D1.80.D0.BE.D0.B4.D0.B8.D1.86.D0.B0"></span>Породица</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=15" title="Уредите одељак „Породица”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=15" title="Уреди извор одељка: Породица"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Цар Теодор Анђел и царица Марија Петралифена су имали четворо деце:<sup id="cite_ref-123" class="reference"><a href="#cite_note-123"><span class="cite-bracket">[</span>123<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Ана Анђелина Комнина Дукина">Ана Анђелина Комнина Дукаина</a>, која се удала за краља <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2" title="Стефан Радослав">Стефана Радослава Немањића</a> од Србије;</li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Јован Комнин Дука">Јован Комнин Дука</a>, који је постао цар Солуна 1237. године;</li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Ирина Комнина Дукина">Ирене Комнина Дукаина</a>, која се удала за цара <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%90%D1%81%D0%B5%D0%BD_II" title="Јован Асен II">Јована Асена II</a>;</li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BE_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Димитрије Анђео Дука">Димитрије Анђел Дука</a>, који је наследио Солуном 1244. године.</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Породично_стабло"><span id=".D0.9F.D0.BE.D1.80.D0.BE.D0.B4.D0.B8.D1.87.D0.BD.D0.BE_.D1.81.D1.82.D0.B0.D0.B1.D0.BB.D0.BE"></span>Породично стабло</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=16" title="Уредите одељак „Породично стабло”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=16" title="Уреди извор одељка: Породично стабло"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <table style="margin:auto; border-spacing: 0px; font-size: 90%; line-height: 110%;"> <tbody><tr style="text-align: center;"><td rowspan="62" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="62"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="62"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #fb9;">2. <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_(%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80)" title="Јован Дука (севастократор)">Јован Дука</a></td><td rowspan="2" colspan="9"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-top: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="30" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #fcc;">1. <b>Теодор Анђел Дука Комнин</b></td><td rowspan="2" colspan="12"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="62" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="62"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="62"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30" style="border-left: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"><td style="border-left: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="2" colspan="4" style="border:1px solid black;padding:0 0.2em;padding-top: 0; padding-bottom: 0;;background-color: #fb9;">3. <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%84%D0%B5%D0%BD%D0%B0" title="Марија Петралифена">Марија Петралифена</a></td><td rowspan="2" colspan="9"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"><td rowspan="30" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30" style=""><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td><td rowspan="30"><div style="width: 0.5em; height: 0.5em;"><span style="font: 1px/1px serif;"> </span></div></td></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> <tr style="text-align: center;"></tr> </tbody></table> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Референце"><span id=".D0.A0.D0.B5.D1.84.D0.B5.D1.80.D0.B5.D0.BD.D1.86.D0.B5"></span>Референце</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=17" title="Уредите одељак „Референце”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=17" title="Уреди извор одељка: Референце"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440201">.mw-parser-output .reflist{margin-bottom:0.5em;list-style-type:decimal}@media screen{.mw-parser-output .reflist{font-size:90%}}.mw-parser-output .reflist .references{font-size:100%;margin-bottom:0;list-style-type:inherit}.mw-parser-output .reflist-columns-2{column-width:30em}.mw-parser-output .reflist-columns-3{column-width:25em}.mw-parser-output .reflist-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .reflist-columns ol{margin-top:0}.mw-parser-output .reflist-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .reflist-upper-alpha{list-style-type:upper-alpha}.mw-parser-output .reflist-upper-roman{list-style-type:upper-roman}.mw-parser-output .reflist-lower-alpha{list-style-type:lower-alpha}.mw-parser-output .reflist-lower-greek{list-style-type:lower-greek}.mw-parser-output .reflist-lower-roman{list-style-type:lower-roman}</style><div class="reflist reflist-columns references-column-width" style="column-width: 30em;"> <ol class="references"> <li id="cite_note-Именован-20240420180054-1"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован-20240420180054_1-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован-20240420180054_1-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 548<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-2"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-2">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFLoenertz1973">Loenertz 1973</a>, стр. 362<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFLoenertz1973 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_2-20240420180054-3"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_2-20240420180054_3-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_2-20240420180054_3-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text">Polemis 1968, p. 89 (note 2).</span> </li> <li id="cite_note-4"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-4">^</a></b></span> <span class="reference-text">Varzos 1984, pp. 548–551 (notes 2, 3).</span> </li> <li id="cite_note-5"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-5">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFNicol1984">Nicol 1984</a>, стр. 3</span> </li> <li id="cite_note-6"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-6">^</a></b></span> <span class="reference-text">Varzos 1984, pp. 549–551 (notes 3, 4).</span> </li> <li id="cite_note-7"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-7">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFPolemis1968">Polemis 1968</a>, стр. 89<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFPolemis1968 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-8"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-8">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 553–554<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-9"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-9">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFLoenertz1973">Loenertz 1973</a>, стр. 374, 390–391<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFLoenertz1973 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-10"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-10">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 67<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-11"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-11">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 553<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-12"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-12">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFPolemis1968">Polemis 1968</a>, стр. 90<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFPolemis1968 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-13"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-13">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 68<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-14"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-14">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 682–686<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-15"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-15">^</a></b></span> <span class="reference-text">Van Tricht 2011, p. 242.</span> </li> <li id="cite_note-16"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-16">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 68, 112<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-17"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-17">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 686<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-18"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-18">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 552, 553<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-19"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-19">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 553–555<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-20"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-20">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 555–556<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_3-20240420180054-21"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_3-20240420180054_21-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_3-20240420180054_21-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 112<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_4-20240420180054-22"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_4-20240420180054_22-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_4-20240420180054_22-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 556<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-23"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-23">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 569–570<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_5-20240420180054-24"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_5-20240420180054_24-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_5-20240420180054_24-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 113<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-25"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-25">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 557<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-26"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-26">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 114–115<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-27"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-27">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 115–116<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-28"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-28">^</a></b></span> <span class="reference-text">Varzos 1984, p. 569 (esp. note 61).</span> </li> <li id="cite_note-29"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-29">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 116–119<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_6-20240420180054-30"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_6-20240420180054_30-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_6-20240420180054_30-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 570<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-31"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-31">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 113–114<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-32"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-32">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 568–569<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-33"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-33">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 555, 557–558<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-34"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-34">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 558–559<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-35"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-35">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 112–113<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-36"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-36">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 559–560<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-37"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-37">^</a></b></span> <span class="reference-text">Varzos 1984, p. 560).</span> </li> <li id="cite_note-38"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-38">^</a></b></span> <span class="reference-text">Van Tricht 2011, pp. 187, 243.</span> </li> <li id="cite_note-39"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-39">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 560–561<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-40"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-40">^</a></b></span> <span class="reference-text">Varzos 1984, p. 560 (note 40).</span> </li> <li id="cite_note-41"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-41">^</a></b></span> <span class="reference-text">Van Tricht 2011, pp. 242–244.</span> </li> <li id="cite_note-42"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-42">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 561–562<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-43"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-43">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 562–563<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-44"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-44">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFNicol1988">Nicol 1988</a>, стр. 162–163<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFNicol1988 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-45"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-45">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 563–564<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-46"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-46">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 565–566<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-47"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-47">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 114<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-48"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-48">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 566–568<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-49"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-49">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 571<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-50"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-50">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 571–572<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-51"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-51">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 572–573<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_7-20240420180054-52"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_7-20240420180054_52-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_7-20240420180054_52-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 573<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-53"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-53">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 573–574<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-54"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-54">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFLognon1950">Lognon 1950</a>, стр. 141–146<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFLognon1950 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-55"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-55">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 574–575<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-56"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-56">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFNicol1988">Nicol 1988</a>, стр. 166–167<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFNicol1988 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-57"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-57">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 573–576<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_8-20240420180054-58"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_8-20240420180054_58-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_8-20240420180054_58-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_8-20240420180054_58-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_8-20240420180054_58-3"><sup><i><b>г</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 120<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-59"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-59">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 582<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-60"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-60">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 576–578<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-61"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-61">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 578–581<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-62"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-62">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 581–582<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-63"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-63">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFStiernon1964">Stiernon 1964</a>, стр. 197–202<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFStiernon1964 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-64"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-64">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFKarpozilos1973">Karpozilos 1973</a>, стр. 74–75<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFKarpozilos1973 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-65"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-65">^</a></b></span> <span class="reference-text">Bees-Seferli 1971–1974, pp. 272–279.</span> </li> <li id="cite_note-66"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-66">^</a></b></span> <span class="reference-text">Stavridou-Zafraka 1988, p. 44.</span> </li> <li id="cite_note-67"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-67">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 584–589<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-68"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-68">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 589<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-69"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-69">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 583–584<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-70"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-70">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 579–580, 590–595<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-71"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-71">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 120–121<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-72"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-72">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 592–600<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_9-20240420180054-73"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_9-20240420180054_73-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_9-20240420180054_73-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_9-20240420180054_73-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 122<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-74"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-74">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 601–603<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-75"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-75">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 603<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-76"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-76">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 603–604<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-77"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-77">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 122–123<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_10-20240420180054-78"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_10-20240420180054_78-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_10-20240420180054_78-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 604<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-79"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-79">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 604–605<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-80"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-80">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 123<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-81"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-81">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 605–608<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-82"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-82">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 608–610<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-83"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-83">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 123–124<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-84"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-84">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 610–611<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-85"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-85">^</a></b></span> <span class="reference-text">Van Tricht 2011, p. 385.</span> </li> <li id="cite_note-86"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-86">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 611–612<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_11-20240420180054-87"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_11-20240420180054_87-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_11-20240420180054_87-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_11-20240420180054_87-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 124<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-88"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-88">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 612–613<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-89"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-89">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 614, 616<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-90"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-90">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 126<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-91"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-91">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 616–617, 639–642<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-92"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-92">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 128<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-93"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-93">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 126–128<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-94"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-94">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 642–652<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_12-20240420180054-95"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_12-20240420180054_95-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_12-20240420180054_95-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 617<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-96"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-96">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 613<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-97"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-97">^</a></b></span> <span class="reference-text">ODB, "Blinding" (A. Kazhdan), pp. 297–298.</span> </li> <li id="cite_note-98"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-98">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 124–125<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_13-20240420180054-99"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_13-20240420180054_99-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_13-20240420180054_99-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_13-20240420180054_99-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_13-20240420180054_99-3"><sup><i><b>г</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 133<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_14-20240420180054-100"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_14-20240420180054_100-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_14-20240420180054_100-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 618<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_15-20240420180054-101"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_15-20240420180054_101-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_15-20240420180054_101-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 622<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-102"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-102">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 618–619<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_16-20240420180054-103"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_16-20240420180054_103-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_16-20240420180054_103-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 619<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-104"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-104">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 133–134<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_17-20240420180054-105"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_17-20240420180054_105-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_17-20240420180054_105-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 620–621<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-106"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-106">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 135<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_18-20240420180054-107"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_18-20240420180054_107-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_18-20240420180054_107-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 134<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-108"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-108">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 622–625<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-109"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-109">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 625–626<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-110"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-110">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 626<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-Именован_19-20240420180054-111"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Именован_19-20240420180054_111-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Именован_19-20240420180054_111-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 157<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-112"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-112">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 626–628<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-113"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-113">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 156–157<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-114"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-114">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 628–630<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-115"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-115">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 630<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-116"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-116">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 630–631<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-117"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-117">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 631–635<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-118"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-118">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFFine1994">Fine 1994</a>, стр. 157–158<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFFine1994 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-119"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-119">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 636<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-120"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-120">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFNicol1993">Nicol 1993</a>, стр. 20–21<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFNicol1993 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-121"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-121">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFNicol1988">Nicol 1988</a>, стр. 171<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFNicol1988 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-122"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-122">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFNicol1993">Nicol 1993</a>, стр. 16<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFNicol1993 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-123"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-123">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVarzos1984">Varzos 1984</a>, стр. 637<span class="error harv-error" style="display: none; font-size:100%"> harvnb грешка: no target: CITEREFVarzos1984 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>)</span></span> </li> </ol></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Литература"><span id=".D0.9B.D0.B8.D1.82.D0.B5.D1.80.D0.B0.D1.82.D1.83.D1.80.D0.B0"></span>Литература</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&veaction=edit&section=18" title="Уредите одељак „Литература”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&action=edit&section=18" title="Уреди извор одељка: Литература"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li><cite class="citation book"><a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B4_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB" title="Доналд Никол">Nicol, Donald M.</a> (1984). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=XIj0FfKto9AC"><i>The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages</i></a> (2. проширено изд.). Cambridge University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-26190-6" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-26190-6">978-0-521-26190-6</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80+%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB+%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&rft.aufirst=Donald+M.&rft.aulast=Nicol&rft.btitle=The+Despotate+of+Epiros+1267-1479%3A+A+Contribution+to+the+History+of+Greece+in+the+Middle+Ages&rft.date=1984&rft.edition=2.+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-521-26190-6&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DXIj0FfKto9AC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></li> <li><cite class="citation book"><a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Георгије Острогорски">Острогорски, Георгије</a> (1969). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=glVoAAAAMAAJ"><i>Историја Византије</i></a>. Београд: Просвета.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80+%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB+%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&rft.aufirst=%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5&rft.aulast=%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5&rft.date=1969&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DglVoAAAAMAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></li> <li>K. Varzos, <i>Ē genealogia tōn Komnēnōn</i> (Thessalonica, 1984) vol. 2 pp. 548–637.</li> <li>Bees-Seferli, Eleni (1971–1974). "Ὁ χρόνος στέψεως τοῦ Θεοδώρου Δούκα ὡς προσδιορίζεται ἐξ ἀνεκδότων γραμμάτων τοῦ Ἰωάννου Ἀποκαύκου" [The time of the coronation of Theodore Doukas as determined by unpublished letters of John Apokaukos]. Byzantinisch-Neugriechische Jahrbücher (in Greek). Athens. <b>21</b>  272–279.</li> <li>Fine, John V. A. Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-472-08260-4" title="Посебно:Штампани извори/0-472-08260-4">0-472-08260-4</a>.</li> <li>Karpozilos, Apostolos D. (1973). The Ecclesiastical Controversy between the Kingdom of Nicaea and the Principality of Epiros (1217–1233). Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies.</li> <li><cite id="CITEREFODB" class="citation encyclopaedia"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%B0%D0%B6%D0%B4%D0%B0%D0%BD" title="Александар Каждан">Kazhdan, Alexander</a>, ур. (1991). <i><a href="/wiki/The_Oxford_Dictionary_of_Byzantium" title="The Oxford Dictionary of Byzantium">The Oxford Dictionary of Byzantium</a></i>. Oxford and New York: Oxford University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-19-504652-8" title="Посебно:Штампани извори/0-19-504652-8">0-19-504652-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80+%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB+%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&rft.btitle=The+Oxford+Dictionary+of+Byzantium&rft.date=1991&rft.genre=book&rft.isbn=0-19-504652-8&rft.place=Oxford+and+New+York&rft.pub=Oxford+University+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span></li> <li>Loenertz, Raymond-Joseph (1973). "Aux origines du despotat d'Épire et de la principauté d'Achaïe" [On the origins of the Despotate of Epirus and the Principality of Achaea]. Byzantion (in French). <b>43</b>  360–394.</li> <li>Lognon, Jean (1950). "La reprise de Salonique par les Grecs en 1224" [The recovery of Salonica by the Greeks in 1224]. Actes du VI Congrès international des études byzantines (Paris 1948). I: 141–146.</li> <li>Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros, 1267–1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages. Cambridge: Cambridge University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-13089-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-13089-9">978-0-521-13089-9</a>.</li> <li>Nicol, Donald M. (1988). Byzantium and Venice: A Study in Diplomatic and Cultural Relations. Cambridge: Cambridge University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-521-34157-4" title="Посебно:Штампани извори/0-521-34157-4">0-521-34157-4</a>.</li> <li>Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261–1453 (Second ed.). Cambridge: Cambridge University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-43991-6" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-43991-6">978-0-521-43991-6</a>.</li> <li>Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press. <a href="/wiki/OCLC" title="OCLC">OCLC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.worldcat.org/oclc/299868377">299868377</a>.</li> <li>Stavridou-Zafraka, Alkmini (1988). "Συμβολή στο ζήτημα της αναγόρευσης του Θεοδώρου Δούκα" [Contribution to the question of the imperial proclamation of Theodore Doukas]. Αφιέρωμα στον Εμμανουήλ Κριαρά (in Greek). Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies. pp. 37–62.</li> <li><cite class="citation journal">Stiernon, Lucien (1959). „Les origines du despotat d'Épire. À propos d'un livre récent”. <i>Revue des Études Byzantines</i>. <b>17</b>: 90—126. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.3406%2Frebyz.1959.1200">10.3406/rebyz.1959.1200</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80+%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB+%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&rft.atitle=Les+origines+du+despotat+d%27%C3%89pire.+%C3%80+propos+d%27un+livre+r%C3%A9cent&rft.aufirst=Lucien&rft.aulast=Stiernon&rft.date=1959&rft.genre=article&rft.jtitle=Revue+des+%C3%89tudes+Byzantines&rft.pages=90-126&rft.volume=17&rft_id=info%3Adoi%2F10.3406%2Frebyz.1959.1200&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;"> </span></span>.</li> <li>Stiernon, Lucien (1964). "Les origines du despotat d'Épire. La date du couronnement de Théodore Doukas" [The origins of the Despotate of Epirus. The date of the coronation of Theodore Doukas]. Actes du XII Congrès international des études byzantines (in French). Belgrade. II: 197–202.</li> <li>Van Tricht, Filip (2011). The Latin Renovatio of Byzantium: The Empire of Constantinople (1204–1228). Leiden: Brill. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-90-04-20323-5" title="Посебно:Штампани извори/978-90-04-20323-5">978-90-04-20323-5</a>.</li> <li>Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (in Greek). Vol. B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. <a href="/wiki/OCLC" title="OCLC">OCLC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.worldcat.org/oclc/834784665">834784665</a>.</li></ul> <div class="navbox-styles"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25469611">.mw-parser-output .hlist dl,.mw-parser-output .hlist ol,.mw-parser-output .hlist ul{margin:0;padding:0}.mw-parser-output .hlist dd,.mw-parser-output .hlist dt,.mw-parser-output .hlist li{margin:0;display:inline}.mw-parser-output .hlist.inline,.mw-parser-output .hlist.inline dl,.mw-parser-output .hlist.inline ol,.mw-parser-output .hlist.inline ul,.mw-parser-output .hlist dl dl,.mw-parser-output .hlist dl ol,.mw-parser-output .hlist dl ul,.mw-parser-output .hlist ol dl,.mw-parser-output .hlist ol ol,.mw-parser-output .hlist ol ul,.mw-parser-output .hlist ul dl,.mw-parser-output .hlist ul ol,.mw-parser-output .hlist ul ul{display:inline}.mw-parser-output .hlist .mw-empty-li{display:none}.mw-parser-output .hlist dt::after{content:": "}.mw-parser-output .hlist dd::after,.mw-parser-output .hlist li::after{content:" · ";font-weight:bold}.mw-parser-output .hlist dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li:last-child::after{content:none}.mw-parser-output .hlist dd dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li li:first-child::before{content:" (";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist dd dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li li:last-child::after{content:")";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist ol{counter-reset:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li{counter-increment:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li::before{content:" "counter(listitem)"\a0 "}.mw-parser-output .hlist dd ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li ol>li:first-child::before{content:" ("counter(listitem)"\a0 "}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365370">.mw-parser-output .navbox{box-sizing:border-box;border:1px solid #a2a9b1;width:100%;clear:both;font-size:88%;text-align:center;padding:1px;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .navbox .navbox{margin-top:0}.mw-parser-output .navbox+.navbox,.mw-parser-output .navbox+.navbox-styles+.navbox{margin-top:-1px}.mw-parser-output .navbox-inner,.mw-parser-output .navbox-subgroup{width:100%}.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-title,.mw-parser-output .navbox-abovebelow{padding:0.25em 1em;line-height:1.5em;text-align:center}.mw-parser-output .navbox-group{white-space:nowrap;text-align:right}.mw-parser-output .navbox,.mw-parser-output .navbox-subgroup{background-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list{line-height:1.5em;border-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list-with-group{text-align:left;border-left-width:2px;border-left-style:solid}.mw-parser-output tr+tr>.navbox-abovebelow,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-group,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-image,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-list{border-top:2px solid #fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-title{background-color:#ccf}.mw-parser-output .navbox-abovebelow,.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-title{background-color:#ddf}.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-abovebelow{background-color:#e6e6ff}.mw-parser-output .navbox-even{background-color:#f7f7f7}.mw-parser-output .navbox-odd{background-color:transparent}.mw-parser-output .navbox .hlist td dl,.mw-parser-output .navbox .hlist td ol,.mw-parser-output .navbox .hlist td ul,.mw-parser-output .navbox td.hlist dl,.mw-parser-output .navbox td.hlist ol,.mw-parser-output .navbox td.hlist ul{padding:0.125em 0}.mw-parser-output .navbox .navbar{display:block;font-size:100%}.mw-parser-output .navbox-title .navbar{float:left;text-align:left;margin-right:0.5em}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25743416">.mw-parser-output .tooltip-dotted{border-bottom:1px dotted;cursor:help}</style></div><div role="navigation" class="navbox authority-control" aria-labelledby="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q371668#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><div id="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q371668#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Помоћ:Нормативна контрола">Нормативна контрола</a> <span class="mw-valign-text-top noprint" typeof="mw:File"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q371668#identifiers" title="Уреди на Википодацима"><img alt="Уреди на Википодацима" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/10px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png" decoding="async" width="10" height="10" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/15px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/20px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 2x" data-file-width="20" data-file-height="20" /></a></span></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Људи</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://en.rodovid.org/wk/Person:910556">Родовид</a></span></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Остале</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><span class="rt-commentedText tooltip tooltip-dotted" title="Theodore Ducas"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.britannica.com/biography/Theodore-Ducas">Енциклопедија Британика</a></span></span></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25554621">.mw-parser-output .side-box{margin:4px 0;box-sizing:border-box;border:1px solid #aaa;font-size:88%;line-height:1.25em;background-color:#f9f9f9;display:flow-root}.mw-parser-output .side-box-abovebelow,.mw-parser-output .side-box-text{padding:0.25em 0.9em}.mw-parser-output .side-box-image{padding:2px 0 2px 0.9em;text-align:center}.mw-parser-output .side-box-imageright{padding:2px 0.9em 2px 0;text-align:center}@media(min-width:500px){.mw-parser-output .side-box-flex{display:flex;align-items:center}.mw-parser-output .side-box-text{flex:1}}@media(min-width:720px){.mw-parser-output .side-box{width:238px}.mw-parser-output .side-box-right{clear:right;float:right;margin-left:1em}.mw-parser-output .side-box-left{margin-right:1em}}</style><div class="side-box side-box-right plainlinks sistersitebox"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25554968">.mw-parser-output .plainlist ol,.mw-parser-output .plainlist ul{line-height:inherit;list-style:none;margin:0;padding:0}.mw-parser-output .plainlist ol li,.mw-parser-output .plainlist ul li{margin-bottom:0}</style> <div class="side-box-flex"> <div class="side-box-image"><span class="noviewer" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/30px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="30" height="40" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/45px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/59px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /></span></span></div> <div class="side-box-text plainlist"><span style="font-weight:bold; font-style: italic;"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Theodore_Komnenos_Doukas" class="extiw" title="commons:Category:Theodore Komnenos Doukas">Теодор Анђел Дука Комнин</a></span> на <a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="extiw" title="commons:Главна страна">Викимедијиној остави</a>.</div></div> </div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r26481770">.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;justify-content:center;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-bordered{padding:0 2em;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;justify-content:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-unbordered{padding:0 1.7em;margin-left:0}.mw-parser-output .portal-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;flex:0 0 auto;min-height:24px}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;padding:0.15em 0;column-gap:1em;align-items:baseline;margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-item{display:inline-block;margin:0.15em 0.2em;min-height:24px;line-height:24px}@media screen and (max-width:768px){.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;flex-flow:column wrap;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-header{text-align:center;flex:0;padding-left:0.5em;margin:0 auto}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;align-items:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;align-items:center;flex:0;column-gap:1em;border-top:1px solid #a2a9b1;margin:0 auto;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{border-top:none;margin:0;list-style:none}}.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .sister-bar+link+.portal-bar,.mw-parser-output .sister-bar+style+.portal-bar,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.sister-bar{margin-top:-1px}</style><div class="portal-bar noprint metadata noviewer portal-bar-bordered" role="navigation" aria-label="Portals"><span class="portal-bar-header"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB" title="Википедија:Портал">Портали</a>:</span><ul class="portal-bar-content"><li class="portal-bar-item"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:P_vip.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/P_vip.svg/19px-P_vip.svg.png" decoding="async" width="19" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/P_vip.svg/28px-P_vip.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/P_vip.svg/37px-P_vip.svg.png 2x" data-file-width="1911" data-file-height="1944" /></a></span> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Портал:Биографија">Биографија</a></li><li class="portal-bar-item"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:P_history.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/P_history.svg/21px-P_history.svg.png" decoding="async" width="21" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/P_history.svg/32px-P_history.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/P_history.svg/42px-P_history.svg.png 2x" data-file-width="400" data-file-height="360" /></a></span> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Портал:Историја">Историја</a></li></ul></div>    </div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?type=1x1&useformat=desktop" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="">Преузето из „<a dir="ltr" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теодор_Анђел_Дука_Комнин&oldid=28439947">https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теодор_Анђел_Дука_Комнин&oldid=28439947</a>”</div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Посебно:Категорије">Категорије</a>: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8_1253." title="Категорија:Умрли 1253.">Умрли 1253.</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B8" title="Категорија:Епирски деспоти">Епирски деспоти</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B0" title="Категорија:Династија Анђела">Династија Анђела</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Сакривене категорије: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_no-target_errors" title="Категорија:Harv and Sfn no-target errors">Harv and Sfn no-target errors</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE" title="Категорија:Породично стабло">Породично стабло</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Cite_journal" title="Категорија:Cite journal">Cite journal</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%B4_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са Родовид идентификаторима">Чланци са Родовид идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_EBO_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са EBO идентификаторима">Чланци са EBO идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8/%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80/%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD/%D0%B8%D0%BC%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%BE_%D0%BE%D0%B4_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0" title="Категорија:Шаблон:Категорија на Остави/параметар/ненаведен/име странице различито од Википодатака">Шаблон:Категорија на Остави/параметар/ненаведен/име странице различито од Википодатака</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8/%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80/%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8" title="Категорија:Шаблон:Категорија на Остави/именски простор/главни">Шаблон:Категорија на Остави/именски простор/главни</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" > <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Датум и време последње измене странице: 13. септембар 2024. у 22:53.</li> <li id="footer-info-copyright">Текст је доступан под лиценцом <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/">Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима</a>; могући су и додатни услови. Погледајте <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">услове коришћења</a> за детаље.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Политика приватности</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E_%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0">О Википедији</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8">Одрицање одговорности</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Кодекс понашања</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">За програмере</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sr.wikipedia.org">Статистика</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Изјава о колачићима</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Мобилни приказ</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://wikimediafoundation.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29" alt="Wikimedia Foundation" loading="lazy"></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" alt="Powered by MediaWiki" width="88" height="31" loading="lazy"></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-settings" id="p-dock-bottom"> <ul></ul> </div><script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-7fc47fc68d-6f7bz","wgBackendResponseTime":288,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"0.834","walltime":"0.957","ppvisitednodes":{"value":5882,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":108724,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":5331,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":13,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":4,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":0,"limit":20},"unstrip-size":{"value":81085,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":1,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 736.218 1 -total"," 29.83% 219.581 1 Шаблон:Reflist"," 20.27% 149.242 110 Шаблон:Harvnb"," 17.55% 129.172 1 Шаблон:Нормативна_контрола"," 13.38% 98.477 1 Шаблон:Инфокутија_владар"," 12.68% 93.388 1 Шаблон:Infobox"," 7.83% 57.642 2 Шаблон:Cite_book"," 6.62% 48.773 1 Шаблон:Commonscat"," 4.43% 32.581 1 Шаблон:Портал_бар"," 3.39% 24.937 1 Шаблон:Commons"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"0.360","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":5315449,"limit":52428800},"limitreport-logs":"anchor_id_list = table#1 {\n [\"CITEREFNicol1984\"] = 1,\n [\"CITEREFStiernon1959\"] = 1,\n [\"CITEREFОстрогорски1969\"] = 1,\n}\ntemplate_list = table#1 {\n [\"Cite book\"] = 2,\n [\"Cite journal\"] = 1,\n [\"Commonscat\"] = 1,\n [\"Harvnb\"] = 110,\n [\"ISBN\"] = 5,\n [\"OCLC\"] = 2,\n [\"ODB\"] = 1,\n [\"Page2\"] = 2,\n [\"Reflist\"] = 1,\n [\"Инфокутија владар\"] = 1,\n [\"Нормативна контрола\"] = 1,\n [\"Породично стабло\"] = 1,\n [\"Портал бар\"] = 1,\n}\narticle_whitelist = table#1 {\n}\n"},"cachereport":{"origin":"mw-api-int.codfw.main-849f99967d-v8kc4","timestamp":"20241122031456","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"\u0422\u0435\u043e\u0434\u043e\u0440 \u0410\u043d\u0452\u0435\u043b \u0414\u0443\u043a\u0430 \u041a\u043e\u043c\u043d\u0438\u043d","url":"https:\/\/sr.wikipedia.org\/wiki\/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%90%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BD","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q371668","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q371668","author":{"@type":"Organization","name":"\u0421\u0430\u0440\u0430\u0434\u043d\u0438\u0446\u0438 \u043f\u0440\u043e\u0458\u0435\u043a\u0430\u0442\u0430 \u0412\u0438\u043a\u0438\u043c\u0435\u0434\u0438\u0458\u0435"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2012-03-25T10:00:05Z","dateModified":"2024-09-13T21:53:27Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/7\/7f\/Theodor_I._Despot_von_Epirus.jpg"}</script> </body> </html>