CINXE.COM

<!DOCTYPE html PUBLIC "-//W3C//DTD XHTML 1.0 Transitional//EN" "http://www.w3.org/TR/xhtml1/DTD/xhtml1-transitional.dtd"> <html xmlns="http://www.w3.org/1999/xhtml"> <head> <title>Пројекат Растко : Мачевање</title> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8"> <link rel="stylesheet" href="style.css" type="text/css" media="all"> </head> <body id="home"> <div id="headwrap"> <ul id="headnav"> <li id="rastko-net"><a href="http://www.rastko.net/" title="Rastko.net">RASTKO.NET</a></li> <li id="rastko-org"><a href="http://www.rastko.rs/" title="Пројекат Растко">ПРОЈЕКАТ РАСТКО</a></li> </ul> </div> <div id="wrapper"> <div id="header"><a href="/projekti/macevanje/" title="Библиотека Мачевање"><img src="/projekti/macevanje/img/gl_macevanje.jpg" alt="Мачевање" width="780" height="180" border="0"></a></div> <ul id="nav"> <li id="nav-home"><a href="index.php" title="Насловна страна библиотеке">Почетна страна</a></li> <li id="nav-cont"><a href="sadrzaj.php" title="Садржај библиотеке">Садржај библиотеке</a></li> <li id="nav-auth"><a href="autori.php" title="Ауторски индекс">Ауторски индекс</a></li> <li id="nav-news"><a href="novo.php" title="Ново у библиотеци">Новости</a></li> </ul> <div id="main"> <div id="content-wrapper"> <div id="container"> <div id="content"> <iframe width="560" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/Y3zKaXbyGaA" title="YouTube video player" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen></iframe> <h1>Мачевање</h1> <h2>На трагу разоткривања једне заборављене заоставштине предака</h2> <blockquote> <p>„<em>Историја човечанства је историја борбе а историја борбе је највећим делом историја мача</em>.“</p> <p>Ричард Бартон</p> </blockquote> <p> </p> <p>Мач није само пуко оружје намењено крвавој борби. Он је у свим развијенијим културама одувек био и знак достојанства, одличје части, сакрални предмет који има мистичну моћ живота и смрти, раскршће између добра и зла, овостраног и оностраног, царства профаног и светог. Он је симболизовао и богињу правде која раздваја кривицу од невиности, моћ и снагу, светлост и мудрост... Мач је био и главни атрибут витештва и храбрости али и злочина и слабости. Мачем се кроз векове убијало али и благосиљало, рашчињавало али и инаугурисало, над њим се заклињало али и њим изводио крвнички чин. Мач је имао и архетипски значај светлосне симболике – бљесак Арханђела Михаила који као огањ и зрак светлости расеца мрак, зло и незнање. О интелектуалној димензији мача говори и чувена јапанска изрека: „<em>Бумбу но иши</em>“ („Перо и мач су у складу“). Пресецање Гордијевог чвора мачем не симболише само моћ силе већ и просветљење којим се радикално решавају и највећи проблеми. Мач је, такође, одувек коришћен и у магијским и обредним ритуалима, он је предмет обожавања, елемент древних плесова и део позоришне уметности. Мач је за историчаре незаобилазни сведок и говорник историје, један од најлепших и најцењенијих предмета примењене уметности, основни покретач металуршке технологије, надметачки реквизит...</p> <p>Но, као што је мач одувек био више од пуког оружја тако је и мачевалачка вештина одувек била више од пуког умећа намењеног једино ефикасности у крвавој борби или куртоазном надметању. У Европи од 16-19. века, дакле у времену ренесансе ове вештине, готово све школе мачевања су у склопу свог имена имале и префиксе „art“, „kunst“, „science“, „philosophia“.</p> <p>Учење најраспрострањеније и најдуговечније школе европског нововековног мачевања – <em>шпанске школе</em> је претпостављало познавање геометрије, механике, психологије, философије, уметности и мистике. Мач и мачевање су, дакле, у цивилизованих народа и људи одувек носили у себи више од пуке утилитарне и вулгарне предметне сврхе па су због тога у историји Европе увек били незаобилазни елемент и нематеријалне – духовне културе.</p> <p>Већина европских народа своје прве књиге о вештини мачевања, култури ратовања и борилачкој традицији је поседовала још од средњег века. Врло је вероватно да су неку (или неке)такву књигу борилачке културе поседовали и Срби јер су српске кнежевине, краљевине и на крају царевина у то време поседовале све што и друге европске кнежевине, краљевине и малобројне царевине – а често чак и по нешто више.</p> <p>За очекивати је да та књига негде постоји не само јер је средњевековна Србија имала најтесније породичне, политичке, војне и културне везе са Византијом и најразвијенијим земљама Западне Европе - одакле нису долазили само војници плаћеници већ и њихово оружје и технике мачевања, већ и јер је мало простора на свету који је током историје доживео више мачевања и видео више врхова оштрица мачева (само Београд је током својих 7000 година постојања преживео 40 опсада и 137 рушења).</p> <p>Те књиге данас, међутим, НЕМА. Ако је и написана она је нестала са мноштвом других књига у мору освајачких ратова који су непрекидно харали по Србији у периоду од 14. до 21. века рушећи, палећи и пљачкајући све, а најрадије прво библиотеке. Тако је нестала и писмена заоставштина једне традиционалне вештине наших предака а уместо ње се устоличило мноштво савремених<em>сурогата</em> који су чедо владајућегпостмодерног света и његовог <em>антидуха</em>.</p> <p>Но, јер „<em>Кроз живот се не може проћи без мачевати се</em>“ (Антонио Маћадо) било је неизбежно и да време поново роди дух који посвећено ради у свим областима на трагу разоткривања заоставштине његове укупне традиције (јер „<em>Култура почива на памћењу</em>“ - Хајдегер и„<em>Први и основни процес у култури јесте </em><em><strong>традиција</strong></em>“ - Уго Фабијети), па и једне заборављене вештине предака – <em>вештине мачевања</em>.</p> <p><em>Александар Станковић</em>,<br />професор мачевања Школе мачевања <br />„Свети Ђорђе“ у Београду<br /><a href="http://www.macevanje.org/">www.macevanje.org/</a></p> <p> </p> <hr> <h3 align="center"><a href="sadrzaj.php">Садржај</a> • <a href="autori.php">Аутори</a> • <a href="novo.php">Новости</a> • <a href="#">Насловни екран</a> </h3> </div> </div> </div> <div id="sidebar-wrapper"> <div id="sidebar"> <p>Електронска библиотека „Мачевање: Заборављена заоставштина предака“ отворена је 26. фебруара 2022. на празник Св. Симеона–Немање Мироточивог.</p> <h3>Импресум</h3> <p><strong>Аутор и главни уредник: </strong><br />Александар Станковић</p> <p><strong>Издавач и извршни уредник:<br /></strong>Зоран Стефановић</p> <p><strong>Ликовно обликовање и техничка припрема: </strong><br />Ненад Петровић</p> <p><strong>Информатички развој: </strong><br />Михаило Стефановић</p> <p><strong>Продукција: </strong><br />Културна мрежа „Пројекат Растко“</p> <p><strong>Извршна продукција: </strong><br /><a href="http://www.signet.rs/" target="_blank" rel="noreferrer">Signet CS</a>, Београд</p> <h3>Партнер</h3> <p><a href="http://www.macevanje.org/" target="_blank" rel="noreferrer">Школа мачевања „Свети Ђорђе“, Београд </a></p> <p> </p> </div> </div> </div> <div class="clear"> </div> </div> <div id="footnav"> <p><a href="/">Пројекат Растко</a> / <a href="/projekti/macevanje/">Мачевање</a> </p> </div> <div id="footer"> <div id="footer-contents"> <p>© 1997-2022 Пројекат Растко и појединачни носиоци ауторских права. Сва права задржана.</p> </div> </div> </div> </body> </html>