CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-enabled skin-theme-clientpref-day vector-sticky-header-enabled vector-toc-available" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Eneida – Wikipedija/Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-enabled skin-theme-clientpref-day vector-sticky-header-enabled vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )shwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""],"wgDefaultDateFormat":"dmy sh-latn","wgMonthNames":["","januar","februar","mart","april","maj","juni","juli","august","septembar","oktobar","novembar","decembar"],"wgRequestId":"89fce6d1-4d87-4535-8c63-8ae0932a8551","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Eneida","wgTitle":"Eneida","wgCurRevisionId":42445499,"wgRevisionId":42445499,"wgArticleId":23371,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Webarchive template wayback links","Eneida","Rimska književnost","Epovi"],"wgPageViewLanguage":"sh-latn","wgPageContentLanguage":"sh-latn","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName":"Eneida","wgRelevantArticleId":23371,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sh-latn","wgIsProbablyEditable":true,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":true,"wgRestrictionEdit":[],"wgRestrictionMove":[],"wgNoticeProject":"wikipedia","wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sh","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks":"sh-latn"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":40000,"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty":false,"wgWikibaseItemId":"Q60220","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.15"}; RLSTATE={"ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=["mediawiki.page.media","site","mediawiki.page.ready","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.gadget.Tabs","ext.gadget.charinsert","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents","ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"});mw.user.options.set({"language":"sh-latn"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sh-latn&modules=ext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sh-latn&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sh-latn&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.22"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/15/RomanVirgilFolio014rVergilPortrait.jpg"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="1126"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/15/RomanVirgilFolio014rVergilPortrait.jpg/800px-RomanVirgilFolio014rVergilPortrait.jpg"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="751"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/15/RomanVirgilFolio014rVergilPortrait.jpg/640px-RomanVirgilFolio014rVergilPortrait.jpg"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="601"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Eneida – Wikipedija/Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sh.m.wikipedia.org/wiki/Eneida"> <link rel="alternate" type="application/x-wiki" title="Uredi" href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Wikipedija (sh)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sh.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Eneida"> <link rel="alternate" hreflang="sh" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Eneida"> <link rel="alternate" hreflang="sh-Cyrl" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Eneida&variant=sh-cyrl"> <link rel="alternate" hreflang="sh-Latn" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Eneida&variant=sh-latn"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Eneida"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sh"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Wikipedija Atom fid" href="/w/index.php?title=Posebno:Nedavne_izmjene&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject mw-editable page-Eneida rootpage-Eneida skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Prijeđi na sadržaj</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Sajt"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" title="Glavni meni" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Glavni meni" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-menu mw-ui-icon-wikimedia-menu"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Glavni meni</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Glavni meni</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">sakrij</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Navigacija </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage-description" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Glavna_stranica" title="Posjetite glavnu stranicu [z]" accesskey="z"><span>Glavna stranica</span></a></li><li id="n-featuredcontent" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Istaknuti_%C4%8Dlanci" title="Pronađite najkvalitetnije članke"><span>Istaknuti članci</span></a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Nedavne_izmjene" title="Prelistajte nove izmjene [r]" accesskey="r"><span>Nedavne izmjene</span></a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Slu%C4%8Dajna_stranica" title="Otvorite slučajan članak [x]" accesskey="x"><span>Nasumičan članak</span></a></li><li id="n-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Posebne_stranice"><span>Posebne stranice</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Interakcija </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Pomo%C4%87:Sadr%C5%BEaj" title="Saznajte više o upotrebi i uređivanju Wikipedije"><span>Pomoć</span></a></li><li id="n-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Pijaca" title="Razgovarajte s drugim urednicima"><span>Pijaca</span></a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Portal_zajednice" title="Pronađite aktualne zadatke i akcije"><span>Radionica</span></a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Novosti" title="Pogledajte aktualnosti na Wikipediji"><span>Novosti</span></a></li><li id="n-discord" class="mw-list-item"><a href="https://discord.gg/khcKdUUxYY" rel="nofollow" title="Pridružite se našem serveru na Discordu"><span>Discord</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/Glavna_stranica" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <span class="mw-logo-container skin-invert"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Wikipedija" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sh-latn.svg" style="width: 7.5em; height: 2em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sh-latn.svg" width="120" height="18" style="width: 7.5em; height: 1.125em;"> </span> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Pretražite Wikipediju [f]" accesskey="f"><span class="vector-icon mw-ui-icon-search mw-ui-icon-wikimedia-search"></span> <span>Pretraga</span> </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Pretražite Wikipediju" aria-label="Pretražite Wikipediju" autocapitalize="sentences" title="Pretražite Wikipediju [f]" accesskey="f" id="searchInput" > <span class="cdx-text-input__icon cdx-text-input__start-icon"></span> </div> <input type="hidden" name="title" value="Posebno:Traži"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Pretraži</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Osobne alatke"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Izgled"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Change the appearance of the page's font size, width, and color" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Izgled" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-appearance mw-ui-icon-wikimedia-appearance"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Izgled</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="https://donate.wikimedia.org/?wmf_source=donate&wmf_medium=sidebar&wmf_campaign=sh.wikipedia.org&uselang=sh-latn" class=""><span>Doniranje</span></a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=Posebno:Stvori_ra%C4%8Dun&returnto=Eneida" title="Preporučujemo da izradite račun i prijavite se, ali to nije obavezno" class=""><span>Izrada računa</span></a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=Posebno:Korisni%C4%8Dka_prijava&returnto=Eneida" title="Preporučujemo da se prijavite, ali to nije obavezno [o]" accesskey="o" class=""><span>Prijava</span></a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Više mogućnosti" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Osobne alatke" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-ellipsis mw-ui-icon-wikimedia-ellipsis"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Osobne alatke</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Korisnički meni" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="https://donate.wikimedia.org/?wmf_source=donate&wmf_medium=sidebar&wmf_campaign=sh.wikipedia.org&uselang=sh-latn"><span>Doniranje</span></a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Stvori_ra%C4%8Dun&returnto=Eneida" title="Preporučujemo da izradite račun i prijavite se, ali to nije obavezno"><span class="vector-icon mw-ui-icon-userAdd mw-ui-icon-wikimedia-userAdd"></span> <span>Izrada računa</span></a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Korisni%C4%8Dka_prijava&returnto=Eneida" title="Preporučujemo da se prijavite, ali to nije obavezno [o]" accesskey="o"><span class="vector-icon mw-ui-icon-logIn mw-ui-icon-wikimedia-logIn"></span> <span>Prijava</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Ezatvori\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"anonnotice\" lang=\"sh\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Cstyle data-mw-deduplicate=\"TemplateStyles:r42423318\"\u003E.mw-parser-output .fmbox{clear:both;margin:0.2em 0;width:100%;border:1px solid #a2a9b1;background-color:var(--background-color-interactive-subtle,#f8f9fa);box-sizing:border-box;color:var(--color-base,#202122)}.mw-parser-output .fmbox-warning{border:1px solid #bb7070;background-color:#ffdbdb}.mw-parser-output .fmbox-editnotice{background-color:transparent}.mw-parser-output .fmbox .mbox-text{border:none;padding:0.25em 0.9em;width:100%}.mw-parser-output .fmbox .mbox-image{border:none;padding:2px 0 2px 0.9em;text-align:center}.mw-parser-output .fmbox .mbox-imageright{border:none;padding:2px 0.9em 2px 0;text-align:center}.mw-parser-output .fmbox .mbox-invalid-type{text-align:center}@media screen{html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .fmbox-warning{background-color:#300}}@media screen and (prefers-color-scheme:dark){html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .fmbox-warning{background-color:#300}}\u003C/style\u003E\u003Ctable class=\"plainlinks fmbox fmbox-system\" role=\"presentation\" style=\"border:1px solid #e05600; width:100%; background-color:var(--background-color-neutral-subtle,#f8f9fa)\"\u003E\u003Ctbody\u003E\u003Ctr\u003E\u003Ctd class=\"mbox-image\"\u003E\u003Cspan class=\"mw-default-size\" typeof=\"mw:File/Frameless\"\u003E\u003Ca href=\"/wiki/Datoteka:Orange_Template_icon.svg\" class=\"mw-file-description\"\u003E\u003Cimg src=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Orange_Template_icon.svg/40px-Orange_Template_icon.svg.png\" decoding=\"async\" width=\"40\" height=\"40\" class=\"mw-file-element\" srcset=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Orange_Template_icon.svg/60px-Orange_Template_icon.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Orange_Template_icon.svg/120px-Orange_Template_icon.svg.png 2x\" data-file-width=\"128\" data-file-height=\"128\" /\u003E\u003C/a\u003E\u003C/span\u003E\u003C/td\u003E\u003Ctd class=\"mbox-text\"\u003EU toku je \u003Ca href=\"/wiki/Wikipedija:Akcija_sre%C4%91ivanja_%C5%A1ablona\" title=\"Wikipedija:Akcija sređivanja šablona\"\u003E\u003Cspan style=\"color:#e05600;\"\u003EAkcija sređivanja šablona\u003C/span\u003E\u003C/a\u003E. Pozivamo vas da joj se priključite.\u003C/td\u003E\u003C/tr\u003E\u003C/tbody\u003E\u003C/table\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Sajt"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Sadržaj" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Sadržaj</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">sakrij</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Početak</div> </a> </li> <li id="toc-Knjige_I–VI:_put_u_Italiju" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Knjige_I–VI:_put_u_Italiju"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1</span> <span>Knjige I–VI: put u Italiju</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Knjige_I–VI:_put_u_Italiju-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Knjige I–VI: put u Italiju</span> </button> <ul id="toc-Knjige_I–VI:_put_u_Italiju-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Knjiga_I" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Knjiga_I"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1.1</span> <span>Knjiga I</span> </div> </a> <ul id="toc-Knjiga_I-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Knjiga_II" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Knjiga_II"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1.2</span> <span>Knjiga II</span> </div> </a> <ul id="toc-Knjiga_II-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Knjiga_III" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Knjiga_III"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1.3</span> <span>Knjiga III</span> </div> </a> <ul id="toc-Knjiga_III-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Knjiga_IV" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Knjiga_IV"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1.4</span> <span>Knjiga IV</span> </div> </a> <ul id="toc-Knjiga_IV-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Knjiga_V" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Knjiga_V"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1.5</span> <span>Knjiga V</span> </div> </a> <ul id="toc-Knjiga_V-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Knjiga_VI" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Knjiga_VI"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1.6</span> <span>Knjiga VI</span> </div> </a> <ul id="toc-Knjiga_VI-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Knjige_VII–XII:_rat_u_Italiji" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Knjige_VII–XII:_rat_u_Italiji"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2</span> <span>Knjige VII–XII: rat u Italiji</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Knjige_VII–XII:_rat_u_Italiji-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Knjige VII–XII: rat u Italiji</span> </button> <ul id="toc-Knjige_VII–XII:_rat_u_Italiji-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Knjiga_VII" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Knjiga_VII"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.1</span> <span>Knjiga VII</span> </div> </a> <ul id="toc-Knjiga_VII-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Knjiga_VIII" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Knjiga_VIII"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.2</span> <span>Knjiga VIII</span> </div> </a> <ul id="toc-Knjiga_VIII-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Knjiga_IX" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Knjiga_IX"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.3</span> <span>Knjiga IX</span> </div> </a> <ul id="toc-Knjiga_IX-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Knjiga_X" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Knjiga_X"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.4</span> <span>Knjiga X</span> </div> </a> <ul id="toc-Knjiga_X-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Knjiga_XI" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Knjiga_XI"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.5</span> <span>Knjiga XI</span> </div> </a> <ul id="toc-Knjiga_XI-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Knjiga_XII" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Knjiga_XII"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.6</span> <span>Knjiga XII</span> </div> </a> <ul id="toc-Knjiga_XII-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Društveni_i_književni_kontekst" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Društveni_i_književni_kontekst"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3</span> <span>Društveni i književni kontekst</span> </div> </a> <ul id="toc-Društveni_i_književni_kontekst-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Značaj_i_uticaj" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Značaj_i_uticaj"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4</span> <span>Značaj i uticaj</span> </div> </a> <ul id="toc-Značaj_i_uticaj-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Vanjske_veze" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Vanjske_veze"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5</span> <span>Vanjske veze</span> </div> </a> <ul id="toc-Vanjske_veze-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Sadržaj" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" title="Sadržaj" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Prikaži/sakrij sadržaj" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-listBullet mw-ui-icon-wikimedia-listBullet"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Prikaži/sakrij sadržaj</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading" lang="sh-Latn" dir="ltr"><i>Eneida</i></h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Prijedi na druge jezične varijante članka. Dostupno je na 90 jezika" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-90" aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-language-progressive mw-ui-icon-wikimedia-language-progressive"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">90 jezika</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-af mw-list-item"><a href="https://af.wikipedia.org/wiki/Ene%C3%AFde" title="Eneïde — Afrikanerski" lang="af" hreflang="af" data-title="Eneïde" data-language-autonym="Afrikaans" data-language-local-name="Afrikanerski" class="interlanguage-link-target"><span>Afrikaans</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-an mw-list-item"><a href="https://an.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Aragonežanski" lang="an" hreflang="an" data-title="Eneida" data-language-autonym="Aragonés" data-language-local-name="Aragonežanski" class="interlanguage-link-target"><span>Aragonés</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ang mw-list-item"><a href="https://ang.wikipedia.org/wiki/%C3%86neid" title="Æneid — Staroengleski" lang="ang" hreflang="ang" data-title="Æneid" data-language-autonym="Ænglisc" data-language-local-name="Staroengleski" class="interlanguage-link-target"><span>Ænglisc</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ar mw-list-item"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D9%84%D8%A5%D9%86%D9%8A%D8%A7%D8%AF%D8%A9" title="الإنيادة — Arapski" lang="ar" hreflang="ar" data-title="الإنيادة" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="Arapski" class="interlanguage-link-target"><span>العربية</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arz mw-list-item"><a href="https://arz.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D9%86%D9%8A%D8%A7%D8%AF%D9%87" title="انياده — Egyptian Arabic" lang="arz" hreflang="arz" data-title="انياده" data-language-autonym="مصرى" data-language-local-name="Egyptian Arabic" class="interlanguage-link-target"><span>مصرى</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ast mw-list-item"><a href="https://ast.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Asturijski" lang="ast" hreflang="ast" data-title="Eneida" data-language-autonym="Asturianu" data-language-local-name="Asturijski" class="interlanguage-link-target"><span>Asturianu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-az mw-list-item"><a href="https://az.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Azerbejdžanski" lang="az" hreflang="az" data-title="Eneida" data-language-autonym="Azərbaycanca" data-language-local-name="Azerbejdžanski" class="interlanguage-link-target"><span>Azərbaycanca</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ba mw-list-item"><a href="https://ba.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B4%D0%B0" title="Энеида — Baškir" lang="ba" hreflang="ba" data-title="Энеида" data-language-autonym="Башҡортса" data-language-local-name="Baškir" class="interlanguage-link-target"><span>Башҡортса</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be mw-list-item"><a href="https://be.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D0%B5%D1%96%D0%B4%D0%B0" title="Энеіда — Beloruski" lang="be" hreflang="be" data-title="Энеіда" data-language-autonym="Беларуская" data-language-local-name="Beloruski" class="interlanguage-link-target"><span>Беларуская</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be-x-old mw-list-item"><a href="https://be-tarask.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D1%8D%D1%96%D0%B4%D0%B0" title="Энэіда — Belarusian (Taraškievica orthography)" lang="be-tarask" hreflang="be-tarask" data-title="Энэіда" data-language-autonym="Беларуская (тарашкевіца)" data-language-local-name="Belarusian (Taraškievica orthography)" class="interlanguage-link-target"><span>Беларуская (тарашкевіца)</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg mw-list-item"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B4%D0%B0" title="Енеида — Bugarski" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Енеида" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="Bugarski" class="interlanguage-link-target"><span>Български</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bn mw-list-item"><a href="https://bn.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%87%E0%A6%A8%E0%A6%BF%E0%A6%A1" title="ইনিড — Bengalski" lang="bn" hreflang="bn" data-title="ইনিড" data-language-autonym="বাংলা" data-language-local-name="Bengalski" class="interlanguage-link-target"><span>বাংলা</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bo mw-list-item"><a href="https://bo.wikipedia.org/wiki/%E0%BC%84%E0%BC%85%E0%BC%8D%E0%BC%8D_%E0%BD%A8%E0%BD%BA%E0%BC%8B%E0%BD%93%E0%BD%BA%E0%BC%8B%E0%BD%A2%E0%BE%A1%E0%BD%B2%E0%BC%8D" title="༄༅།། ཨེ་ནེ་རྡི། — Tibetanski" lang="bo" hreflang="bo" data-title="༄༅།། ཨེ་ནེ་རྡི།" data-language-autonym="བོད་ཡིག" data-language-local-name="Tibetanski" class="interlanguage-link-target"><span>བོད་ཡིག</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-br mw-list-item"><a href="https://br.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Bretonski" lang="br" hreflang="br" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Brezhoneg" data-language-local-name="Bretonski" class="interlanguage-link-target"><span>Brezhoneg</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bs mw-list-item"><a href="https://bs.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Bosanski" lang="bs" hreflang="bs" data-title="Eneida" data-language-autonym="Bosanski" data-language-local-name="Bosanski" class="interlanguage-link-target"><span>Bosanski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Katalonski" lang="ca" hreflang="ca" data-title="Eneida" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="Katalonski" class="interlanguage-link-target"><span>Català</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Češki" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="Češki" class="interlanguage-link-target"><span>Čeština</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cy mw-list-item"><a href="https://cy.wikipedia.org/wiki/Aenid" title="Aenid — Velški" lang="cy" hreflang="cy" data-title="Aenid" data-language-autonym="Cymraeg" data-language-local-name="Velški" class="interlanguage-link-target"><span>Cymraeg</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-da mw-list-item"><a href="https://da.wikipedia.org/wiki/%C3%86neiden" title="Æneiden — Danski" lang="da" hreflang="da" data-title="Æneiden" data-language-autonym="Dansk" data-language-local-name="Danski" class="interlanguage-link-target"><span>Dansk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="dobar članak"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Nemački" lang="de" hreflang="de" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="Nemački" class="interlanguage-link-target"><span>Deutsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el mw-list-item"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%91%CE%B9%CE%BD%CE%B5%CE%B9%CE%AC%CE%B4%CE%B1" title="Αινειάδα — Grčki" lang="el" hreflang="el" data-title="Αινειάδα" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="Grčki" class="interlanguage-link-target"><span>Ελληνικά</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en mw-list-item"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Aeneid" title="Aeneid — Engleski" lang="en" hreflang="en" data-title="Aeneid" data-language-autonym="English" data-language-local-name="Engleski" class="interlanguage-link-target"><span>English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eo mw-list-item"><a href="https://eo.wikipedia.org/wiki/Eneado" title="Eneado — Esperanto" lang="eo" hreflang="eo" data-title="Eneado" data-language-autonym="Esperanto" data-language-local-name="Esperanto" class="interlanguage-link-target"><span>Esperanto</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es mw-list-item"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Španski" lang="es" hreflang="es" data-title="Eneida" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="Španski" class="interlanguage-link-target"><span>Español</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-et mw-list-item"><a href="https://et.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Estonski" lang="et" hreflang="et" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Eesti" data-language-local-name="Estonski" class="interlanguage-link-target"><span>Eesti</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eu mw-list-item"><a href="https://eu.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Baskijski" lang="eu" hreflang="eu" data-title="Eneida" data-language-autonym="Euskara" data-language-local-name="Baskijski" class="interlanguage-link-target"><span>Euskara</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fa mw-list-item"><a href="https://fa.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D9%86%D8%A6%DB%8C%D8%AF" title="انئید — Persijski" lang="fa" hreflang="fa" data-title="انئید" data-language-autonym="فارسی" data-language-local-name="Persijski" class="interlanguage-link-target"><span>فارسی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fi mw-list-item"><a href="https://fi.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Finski" lang="fi" hreflang="fi" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Suomi" data-language-local-name="Finski" class="interlanguage-link-target"><span>Suomi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr mw-list-item"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/%C3%89n%C3%A9ide" title="Énéide — Francuski" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Énéide" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="Francuski" class="interlanguage-link-target"><span>Français</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-frp mw-list-item"><a href="https://frp.wikipedia.org/wiki/%C3%88n%C3%A8ida" title="Ènèida — Arpitan" lang="frp" hreflang="frp" data-title="Ènèida" data-language-autonym="Arpetan" data-language-local-name="Arpitan" class="interlanguage-link-target"><span>Arpetan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fur mw-list-item"><a href="https://fur.wikipedia.org/wiki/Eneide" title="Eneide — Friulijski" lang="fur" hreflang="fur" data-title="Eneide" data-language-autonym="Furlan" data-language-local-name="Friulijski" class="interlanguage-link-target"><span>Furlan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ga mw-list-item"><a href="https://ga.wikipedia.org/wiki/An_Aein%C3%A9id" title="An Aeinéid — Irski" lang="ga" hreflang="ga" data-title="An Aeinéid" data-language-autonym="Gaeilge" data-language-local-name="Irski" class="interlanguage-link-target"><span>Gaeilge</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gl mw-list-item"><a href="https://gl.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Galski" lang="gl" hreflang="gl" data-title="Eneida" data-language-autonym="Galego" data-language-local-name="Galski" class="interlanguage-link-target"><span>Galego</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gom mw-list-item"><a href="https://gom.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%88%E0%A4%A8%E0%A4%BF%E0%A4%A1" title="ईनिड — Goan Konkani" lang="gom" hreflang="gom" data-title="ईनिड" data-language-autonym="गोंयची कोंकणी / Gõychi Konknni" data-language-local-name="Goan Konkani" class="interlanguage-link-target"><span>गोंयची कोंकणी / Gõychi Konknni</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-he mw-list-item"><a href="https://he.wikipedia.org/wiki/%D7%90%D7%99%D7%A0%D7%90%D7%99%D7%A1" title="אינאיס — Hebrejski" lang="he" hreflang="he" data-title="אינאיס" data-language-autonym="עברית" data-language-local-name="Hebrejski" class="interlanguage-link-target"><span>עברית</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr mw-list-item"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Hrvatski" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Eneida" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="Hrvatski" class="interlanguage-link-target"><span>Hrvatski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hu mw-list-item"><a href="https://hu.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Mađarski" lang="hu" hreflang="hu" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Magyar" data-language-local-name="Mađarski" class="interlanguage-link-target"><span>Magyar</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hy mw-list-item"><a href="https://hy.wikipedia.org/wiki/%D4%B7%D5%B6%D5%A5%D5%A1%D5%AF%D5%A1%D5%B6" title="Էնեական — Jermenski" lang="hy" hreflang="hy" data-title="Էնեական" data-language-autonym="Հայերեն" data-language-local-name="Jermenski" class="interlanguage-link-target"><span>Հայերեն</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ia mw-list-item"><a href="https://ia.wikipedia.org/wiki/Eneide" title="Eneide — Interlingva" lang="ia" hreflang="ia" data-title="Eneide" data-language-autonym="Interlingua" data-language-local-name="Interlingva" class="interlanguage-link-target"><span>Interlingua</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id mw-list-item"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Indonezijski" lang="id" hreflang="id" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="Indonezijski" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Indonesia</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ie mw-list-item"><a href="https://ie.wikipedia.org/wiki/Eneide" title="Eneide — Interlingve" lang="ie" hreflang="ie" data-title="Eneide" data-language-autonym="Interlingue" data-language-local-name="Interlingve" class="interlanguage-link-target"><span>Interlingue</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ilo mw-list-item"><a href="https://ilo.wikipedia.org/wiki/Aeneid" title="Aeneid — Iloko" lang="ilo" hreflang="ilo" data-title="Aeneid" data-language-autonym="Ilokano" data-language-local-name="Iloko" class="interlanguage-link-target"><span>Ilokano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-io mw-list-item"><a href="https://io.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Ido" lang="io" hreflang="io" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Ido" data-language-local-name="Ido" class="interlanguage-link-target"><span>Ido</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-is mw-list-item"><a href="https://is.wikipedia.org/wiki/Eneasarkvi%C3%B0a" title="Eneasarkviða — Islandski" lang="is" hreflang="is" data-title="Eneasarkviða" data-language-autonym="Íslenska" data-language-local-name="Islandski" class="interlanguage-link-target"><span>Íslenska</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Eneide" title="Eneide — Italijanski" lang="it" hreflang="it" data-title="Eneide" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="Italijanski" class="interlanguage-link-target"><span>Italiano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E3%82%A2%E3%82%A8%E3%83%8D%E3%83%BC%E3%82%A4%E3%82%B9" title="アエネーイス — Japanski" lang="ja" hreflang="ja" data-title="アエネーイス" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="Japanski" class="interlanguage-link-target"><span>日本語</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jam mw-list-item"><a href="https://jam.wikipedia.org/wiki/Eniyid" title="Eniyid — Jamaican Creole English" lang="jam" hreflang="jam" data-title="Eniyid" data-language-autonym="Patois" data-language-local-name="Jamaican Creole English" class="interlanguage-link-target"><span>Patois</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ka mw-list-item"><a href="https://ka.wikipedia.org/wiki/%E1%83%94%E1%83%9C%E1%83%94%E1%83%98%E1%83%93%E1%83%90_(%E1%83%95%E1%83%98%E1%83%A0%E1%83%92%E1%83%98%E1%83%9A%E1%83%98%E1%83%A3%E1%83%A1%E1%83%98)" title="ენეიდა (ვირგილიუსი) — Gruzijski" lang="ka" hreflang="ka" data-title="ენეიდა (ვირგილიუსი)" data-language-autonym="ქართული" data-language-local-name="Gruzijski" class="interlanguage-link-target"><span>ქართული</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kk mw-list-item"><a href="https://kk.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B4%D0%B0" title="Энеида — Kozački" lang="kk" hreflang="kk" data-title="Энеида" data-language-autonym="Қазақша" data-language-local-name="Kozački" class="interlanguage-link-target"><span>Қазақша</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kn mw-list-item"><a href="https://kn.wikipedia.org/wiki/%E0%B2%88%E0%B2%A8%E0%B2%BF%E0%B2%AF%E0%B2%A1%E0%B3%8D" title="ಈನಿಯಡ್ — Kanada" lang="kn" hreflang="kn" data-title="ಈನಿಯಡ್" data-language-autonym="ಕನ್ನಡ" data-language-local-name="Kanada" class="interlanguage-link-target"><span>ಕನ್ನಡ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ko mw-list-item"><a href="https://ko.wikipedia.org/wiki/%EC%95%84%EC%9D%B4%EB%84%A4%EC%9D%B4%EC%8A%A4" title="아이네이스 — Korejski" lang="ko" hreflang="ko" data-title="아이네이스" data-language-autonym="한국어" data-language-local-name="Korejski" class="interlanguage-link-target"><span>한국어</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ku mw-list-item"><a href="https://ku.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Kurdski" lang="ku" hreflang="ku" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Kurdî" data-language-local-name="Kurdski" class="interlanguage-link-target"><span>Kurdî</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-la mw-list-item"><a href="https://la.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Latinski" lang="la" hreflang="la" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Latina" data-language-local-name="Latinski" class="interlanguage-link-target"><span>Latina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lfn mw-list-item"><a href="https://lfn.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Lingua Franca Nova" lang="lfn" hreflang="lfn" data-title="Eneida" data-language-autonym="Lingua Franca Nova" data-language-local-name="Lingua Franca Nova" class="interlanguage-link-target"><span>Lingua Franca Nova</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lij mw-list-item"><a href="https://lij.wikipedia.org/wiki/En%C3%A9ide" title="Enéide — ligurski" lang="lij" hreflang="lij" data-title="Enéide" data-language-autonym="Ligure" data-language-local-name="ligurski" class="interlanguage-link-target"><span>Ligure</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lt mw-list-item"><a href="https://lt.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Litvanski" lang="lt" hreflang="lt" data-title="Eneida" data-language-autonym="Lietuvių" data-language-local-name="Litvanski" class="interlanguage-link-target"><span>Lietuvių</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lv mw-list-item"><a href="https://lv.wikipedia.org/wiki/Ene%C4%ABda" title="Eneīda — Letonski" lang="lv" hreflang="lv" data-title="Eneīda" data-language-autonym="Latviešu" data-language-local-name="Letonski" class="interlanguage-link-target"><span>Latviešu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ml mw-list-item"><a href="https://ml.wikipedia.org/wiki/%E0%B4%88%E0%B4%A8%E0%B4%BF%E0%B4%A1%E0%B5%8D" title="ഈനിഡ് — Malajalam" lang="ml" hreflang="ml" data-title="ഈനിഡ്" data-language-autonym="മലയാളം" data-language-local-name="Malajalam" class="interlanguage-link-target"><span>മലയാളം</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mn mw-list-item"><a href="https://mn.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D0%B5%D0%B9%D0%BD_%D0%B4%D1%83%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%BB" title="Энейн дуулал — Mongolski" lang="mn" hreflang="mn" data-title="Энейн дуулал" data-language-autonym="Монгол" data-language-local-name="Mongolski" class="interlanguage-link-target"><span>Монгол</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ms mw-list-item"><a href="https://ms.wikipedia.org/wiki/Aeneid" title="Aeneid — Malajski" lang="ms" hreflang="ms" data-title="Aeneid" data-language-autonym="Bahasa Melayu" data-language-local-name="Malajski" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Melayu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mt mw-list-item"><a href="https://mt.wikipedia.org/wiki/Enejide" title="Enejide — Melteški" lang="mt" hreflang="mt" data-title="Enejide" data-language-autonym="Malti" data-language-local-name="Melteški" class="interlanguage-link-target"><span>Malti</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-my mw-list-item"><a href="https://my.wikipedia.org/wiki/%E1%80%A1%E1%80%85%E1%80%BA%E1%80%94%E1%80%AE%E1%80%B8%E1%80%9A%E1%80%85%E1%80%BA" title="အစ်နီးယစ် — Burmanski" lang="my" hreflang="my" data-title="အစ်နီးယစ်" data-language-autonym="မြန်မာဘာသာ" data-language-local-name="Burmanski" class="interlanguage-link-target"><span>မြန်မာဘာသာ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-new mw-list-item"><a href="https://new.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%8F%E0%A4%A8%E0%A4%BF%E0%A4%A6" title="एनिद — Nevari" lang="new" hreflang="new" data-title="एनिद" data-language-autonym="नेपाल भाषा" data-language-local-name="Nevari" class="interlanguage-link-target"><span>नेपाल भाषा</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nl mw-list-item"><a href="https://nl.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Holandski" lang="nl" hreflang="nl" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Nederlands" data-language-local-name="Holandski" class="interlanguage-link-target"><span>Nederlands</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-no mw-list-item"><a href="https://no.wikipedia.org/wiki/%C3%86neiden" title="Æneiden — Norveški bokmål" lang="nb" hreflang="nb" data-title="Æneiden" data-language-autonym="Norsk bokmål" data-language-local-name="Norveški bokmål" class="interlanguage-link-target"><span>Norsk bokmål</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-oc mw-list-item"><a href="https://oc.wikipedia.org/wiki/Ene%C3%AFda" title="Eneïda — Provansalski" lang="oc" hreflang="oc" data-title="Eneïda" data-language-autonym="Occitan" data-language-local-name="Provansalski" class="interlanguage-link-target"><span>Occitan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pa mw-list-item"><a href="https://pa.wikipedia.org/wiki/%E0%A8%85%E0%A8%A8%E0%A9%80%E0%A8%85%E0%A8%A1" title="ਅਨੀਅਡ — Pandžabski" lang="pa" hreflang="pa" data-title="ਅਨੀਅਡ" data-language-autonym="ਪੰਜਾਬੀ" data-language-local-name="Pandžabski" class="interlanguage-link-target"><span>ਪੰਜਾਬੀ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Poljski" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Eneida" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="Poljski" class="interlanguage-link-target"><span>Polski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt mw-list-item"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Portugalski" lang="pt" hreflang="pt" data-title="Eneida" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="Portugalski" class="interlanguage-link-target"><span>Português</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ro mw-list-item"><a href="https://ro.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Rumunski" lang="ro" hreflang="ro" data-title="Eneida" data-language-autonym="Română" data-language-local-name="Rumunski" class="interlanguage-link-target"><span>Română</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%B4%D0%B0" title="Энеида — Ruski" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Энеида" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="Ruski" class="interlanguage-link-target"><span>Русский</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-scn mw-list-item"><a href="https://scn.wikipedia.org/wiki/Eneidi" title="Eneidi — Sicilijanski" lang="scn" hreflang="scn" data-title="Eneidi" data-language-autonym="Sicilianu" data-language-local-name="Sicilijanski" class="interlanguage-link-target"><span>Sicilianu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sco mw-list-item"><a href="https://sco.wikipedia.org/wiki/Eneados" title="Eneados — Škotski" lang="sco" hreflang="sco" data-title="Eneados" data-language-autonym="Scots" data-language-local-name="Škotski" class="interlanguage-link-target"><span>Scots</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-simple mw-list-item"><a href="https://simple.wikipedia.org/wiki/Aeneid" title="Aeneid — Simple English" lang="en-simple" hreflang="en-simple" data-title="Aeneid" data-language-autonym="Simple English" data-language-local-name="Simple English" class="interlanguage-link-target"><span>Simple English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sk mw-list-item"><a href="https://sk.wikipedia.org/wiki/Eneida_(Verg%C3%ADlius)" title="Eneida (Vergílius) — Slovački" lang="sk" hreflang="sk" data-title="Eneida (Vergílius)" data-language-autonym="Slovenčina" data-language-local-name="Slovački" class="interlanguage-link-target"><span>Slovenčina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sl mw-list-item"><a href="https://sl.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Slovenački" lang="sl" hreflang="sl" data-title="Eneida" data-language-autonym="Slovenščina" data-language-local-name="Slovenački" class="interlanguage-link-target"><span>Slovenščina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sq mw-list-item"><a href="https://sq.wikipedia.org/wiki/Eneida" title="Eneida — Albanski" lang="sq" hreflang="sq" data-title="Eneida" data-language-autonym="Shqip" data-language-local-name="Albanski" class="interlanguage-link-target"><span>Shqip</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sr mw-list-item"><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%B8%D0%B4%D0%B0" title="Енејида — Srpski" lang="sr" hreflang="sr" data-title="Енејида" data-language-autonym="Српски / srpski" data-language-local-name="Srpski" class="interlanguage-link-target"><span>Српски / srpski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sv mw-list-item"><a href="https://sv.wikipedia.org/wiki/Aeneiden" title="Aeneiden — Švedski" lang="sv" hreflang="sv" data-title="Aeneiden" data-language-autonym="Svenska" data-language-local-name="Švedski" class="interlanguage-link-target"><span>Svenska</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-th mw-list-item"><a href="https://th.wikipedia.org/wiki/%E0%B8%AD%E0%B8%B5%E0%B8%99%E0%B8%B5%E0%B8%AD%E0%B8%B4%E0%B8%94" title="อีนีอิด — Tajlandski" lang="th" hreflang="th" data-title="อีนีอิด" data-language-autonym="ไทย" data-language-local-name="Tajlandski" class="interlanguage-link-target"><span>ไทย</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tl mw-list-item"><a href="https://tl.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Tagalski" lang="tl" hreflang="tl" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Tagalog" data-language-local-name="Tagalski" class="interlanguage-link-target"><span>Tagalog</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tpi mw-list-item"><a href="https://tpi.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Tok pisin" lang="tpi" hreflang="tpi" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Tok Pisin" data-language-local-name="Tok pisin" class="interlanguage-link-target"><span>Tok Pisin</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Turski" lang="tr" hreflang="tr" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="Turski" class="interlanguage-link-target"><span>Türkçe</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%97%D0%B4%D0%B0" title="Енеїда — Ukrajinski" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Енеїда" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="Ukrajinski" class="interlanguage-link-target"><span>Українська</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ur mw-list-item"><a href="https://ur.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%DB%8C%D9%86%DB%8C%DA%88" title="اینیڈ — Urdu" lang="ur" hreflang="ur" data-title="اینیڈ" data-language-autonym="اردو" data-language-local-name="Urdu" class="interlanguage-link-target"><span>اردو</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vi mw-list-item"><a href="https://vi.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Vijetnamski" lang="vi" hreflang="vi" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Tiếng Việt" data-language-local-name="Vijetnamski" class="interlanguage-link-target"><span>Tiếng Việt</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-war mw-list-item"><a href="https://war.wikipedia.org/wiki/Aeneis" title="Aeneis — Varej" lang="war" hreflang="war" data-title="Aeneis" data-language-autonym="Winaray" data-language-local-name="Varej" class="interlanguage-link-target"><span>Winaray</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wuu mw-list-item"><a href="https://wuu.wikipedia.org/wiki/%E5%9F%83%E6%B6%85%E9%98%BF%E6%96%AF%E7%BA%AA" title="埃涅阿斯纪 — Wu kineski" lang="wuu" hreflang="wuu" data-title="埃涅阿斯纪" data-language-autonym="吴语" data-language-local-name="Wu kineski" class="interlanguage-link-target"><span>吴语</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh mw-list-item"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E5%9F%83%E6%B6%85%E9%98%BF%E6%96%AF%E7%BA%AA" title="埃涅阿斯纪 — Kineski" lang="zh" hreflang="zh" data-title="埃涅阿斯纪" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="Kineski" class="interlanguage-link-target"><span>中文</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-yue mw-list-item"><a href="https://zh-yue.wikipedia.org/wiki/%E8%89%BE%E5%B0%BC%E4%BA%9E%E6%96%AF%E7%B4%80" title="艾尼亞斯紀 — kantonski" lang="yue" hreflang="yue" data-title="艾尼亞斯紀" data-language-autonym="粵語" data-language-local-name="kantonski" class="interlanguage-link-target"><span>粵語</span></a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><span class="wb-langlinks-edit wb-langlinks-link"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q60220#sitelinks-wikipedia" title="Uredite jezičke veze" class="wbc-editpage">Uredi veze</a></span></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Imenski prostori"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/Eneida" title="Vidi stranicu sadržaja [c]" accesskey="c"><span>Stranica</span></a></li><li id="ca-talk" class="new vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Razgovor:Eneida&action=edit&redlink=1" rel="discussion" class="new" title="Razgovarajte o sadržini ove stranice (stranica ne postoji) [t]" accesskey="t"><span>Razgovor</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Promijeni jezičnu varijantu" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Latinica</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sh-Latn mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Eneida&variant=sh-latn" lang="sh-Latn" hreflang="sh-Latn"><span>Latinica</span></a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sh-Cyrl mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Eneida&variant=sh-cyrl" lang="sh-Cyrl" hreflang="sh-Cyrl"><span>Ћирилица</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Teme"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/Eneida"><span>Prikaži</span></a></li><li id="ca-ve-edit" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit" title="Uredite ovu stranicu [v]" accesskey="v"><span>Uredi</span></a></li><li id="ca-edit" class="collapsible vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit" title="Uredite izvorni kod ove stranice [e]" accesskey="e"><span>Uredi kod</span></a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=history" title="Pogledajte prethodne verzije ove stranice [h]" accesskey="h"><span>Historija</span></a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Pomagala"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Alatke" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Alatke</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Alati</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">sakrij</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Više mogućnosti" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Radnje </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/Eneida"><span>Prikaži</span></a></li><li id="ca-more-ve-edit" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit" title="Uredite ovu stranicu [v]" accesskey="v"><span>Uredi</span></a></li><li id="ca-more-edit" class="collapsible vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit" title="Uredite izvorni kod ove stranice [e]" accesskey="e"><span>Uredi kod</span></a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=history"><span>Historija</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Opšte </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:%C5%A0to_vodi_ovdje/Eneida" title="Pogledajte listu svih stranica koje vode ovamo [j]" accesskey="j"><span>Šta vodi ovamo</span></a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Povezane_izmjene/Eneida" rel="nofollow" title="Prelistajte nedavne izmjene stranica koje su povezane s ovom [k]" accesskey="k"><span>Povezane izmjene</span></a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Eneida&oldid=42445499" title="Nabavite trajnu vezu do ove verzije stranice"><span>Trajna veza</span></a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=info" title="Pronađite više informacija o ovoj stranici"><span>Podaci o stranici</span></a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Citiraj&page=Eneida&id=42445499&wpFormIdentifier=titleform" title="Saznajte kako da citirate ovu stranicu"><span>Citiraj stranicu</span></a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Skra%C4%87iva%C4%8D_adresa&url=https%3A%2F%2Fsh.wikipedia.org%2Fwiki%2FEneida"><span>Skrati URL</span></a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:QrCode&url=https%3A%2F%2Fsh.wikipedia.org%2Fwiki%2FEneida"><span>Preuzmi QR kod</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-coll-print_export" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-coll-print_export" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Štampanje/izvoz </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="coll-create_a_book" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Kolekcija&bookcmd=book_creator&referer=Eneida"><span>Napravi knjigu</span></a></li><li id="coll-download-as-rl" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:DownloadAsPdf&page=Eneida&action=show-download-screen"><span>Preuzmi kao PDF</span></a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Eneida&printable=yes" title="Odštampajte ovu stranicu [p]" accesskey="p"><span>Odštampaj</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Na drugim projektima </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Aeneid" hreflang="en"><span>Wikimedia Commons</span></a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q60220" title="Pogledajte povezanu stavku u skladištu podataka [g]" accesskey="g"><span>Stavka na Wikipodacima</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Pomagala"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Izgled"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Izgled</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">sakrij</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> </div> <div id="siteSub" class="noprint">Izvor: Wikipedija</div> </div> <div id="contentSub" lang="sh-Latn" dir="ltr"><div id="mw-content-subtitle" lang="sh-Latn" dir="ltr"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sh-Latn" dir="ltr"><figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:RomanVirgilFolio014rVergilPortrait.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/15/RomanVirgilFolio014rVergilPortrait.jpg/250px-RomanVirgilFolio014rVergilPortrait.jpg" decoding="async" width="250" height="235" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/15/RomanVirgilFolio014rVergilPortrait.jpg/375px-RomanVirgilFolio014rVergilPortrait.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/15/RomanVirgilFolio014rVergilPortrait.jpg/500px-RomanVirgilFolio014rVergilPortrait.jpg 2x" data-file-width="1136" data-file-height="1066" /></a><figcaption>Vergiljev portret u rukopisu <i>Vergilius Romanus</i></figcaption></figure> <p><i><b>Eneida</b></i> (<a href="/wiki/Latinski_jezik" title="Latinski jezik">lat</a>. <i>Aeneis</i>) je latinska <a href="/wiki/Epika" title="Epika">epska</a> <a href="/wiki/Poezija" title="Poezija">pesma</a> koju je napisao <a href="/wiki/Rimska_knji%C5%BEevnost" title="Rimska književnost">rimski pisac</a> <a href="/wiki/Vergilije" title="Vergilije">Vergilije</a> tokom poslednjih deset godina svoga života, od 29. do 19. godine stare ere, nakon što se <a href="/wiki/August_(rimski_car)" title="August (rimski car)">Oktavijan Avgust</a> posle <a href="/wiki/Bitka_kod_Akcija" title="Bitka kod Akcija">bitke kod Akcija</a> (31. god. st. e.) konačno učvrstio kao samovladar <a href="/wiki/Anti%C4%8Dki_Rim" title="Antički Rim">rimske države</a>. Osnovna svrha epa je da proslavi poreklo i razvitak <a href="/wiki/Rimsko_Carstvo" title="Rimsko Carstvo">Rimskog carstva</a> te dostignuća kako Rima tako i samog Avgusta. Temeljna ideja epa jeste <a href="/wiki/Legenda" title="Legenda">legenda</a> o <a href="/wiki/Eneja" title="Eneja">Eneju</a>, <a href="/wiki/Troja" title="Troja">trojanskom</a> junaku koji je preživeo osvajanje i pustošenje Troje te je, nakon dugih lutanja, osnovao u <a href="/wiki/Italija" title="Italija">italskoj</a> pokrajini <a href="/wiki/Lacij" title="Lacij">Laciju</a> trojansko naselje <a href="/w/index.php?title=Lavinij&action=edit&redlink=1" class="new" title="Lavinij (stranica ne postoji)">Lavinij</a>, nazvano po njegovoj italskoj supruzi Laviniji. Time je Eneja, preko svoga sina <a href="/w/index.php?title=Jul_(mitologija)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Jul (mitologija) (stranica ne postoji)">Jula</a> predak roda <a href="/wiki/Julijevci-Klaudijevci" title="Julijevci-Klaudijevci">Julijevaca</a>, osnivač grada <a href="/wiki/Alba_Longa" title="Alba Longa">Albe Longe</a>, a u krajnjoj liniji i samoga grada <a href="/wiki/Rim" title="Rim">Rima</a>. </p><p>Ep se sastoji od dvanaest knjiga i ima ukupno 9.896 <a href="/w/index.php?title=Heksametar&action=edit&redlink=1" class="new" title="Heksametar (stranica ne postoji)">heksametara</a>. Najvažniji Vergilijev uzor bio je <a href="/wiki/Homer" title="Homer">Homer</a>. Od <i><a href="/wiki/Ilijada" title="Ilijada">Ilijade</a></i> i <i><a href="/wiki/Odiseja" title="Odiseja">Odiseje</a></i> zavisna je <i>Eneida</i> i u sadržini i u kompoziciji. Prvih šest pevanja <i>Eneide</i> – u kojima se opisuju Enejina lutanja – odgovaraju sadržini <i>Odiseje</i>, a drugih šest pevaja – gde se opisuju bojevi u <a href="/wiki/Lacij" title="Lacij">Laciju</a> – odgovaraju sadržini <i>Ilijade</i>. Od Homera uzeo je Vergilije i ideju da otpočne sa poslednjim događajem iz Enejinih lutanja, a da prethodne događaje naknadno ispriča kao epizodu (u <i>Odiseji</i> se tako na dvoru <a href="/w/index.php?title=Fea%C4%8Dani&action=edit&redlink=1" class="new" title="Feačani (stranica ne postoji)">feačkoga</a> kralja <a href="/wiki/Alkinoj" title="Alkinoj">Alkinoja</a> pripovedaju <a href="/wiki/Odisej" title="Odisej">Odisejeva</a> lutanja). Šesta pesma <i>Eneide</i> – silazak u <a href="/wiki/Podzemni_svijet" title="Podzemni svijet">podzemni svet</a> – odgovara XI knjizi <i>Odiseje</i>, gde Odisej silazi u <a href="/wiki/Had" title="Had">Had</a>. I u <i>Eneidi</i> imamo igre na grobu Anhizovom (kojima odgovaraju posmrtne igre u <a href="/wiki/Patroklo" title="Patroklo">Patroklovu</a> čast u <i>Ilijadi</i>), zatim opis Enejinog štita (kome odgovara opis <a href="/wiki/Ahilej" title="Ahilej">Ahilejevog</a> štita u <i>Ilijadi</i>) itd. U izrazu i <a href="/wiki/Stilske_figure" class="mw-redirect" title="Stilske figure">stilskim figurama</a> takođe se Vergilije veoma mnogo ugledao na Homera. </p><p>Vergilija je smrt prekinula u radu na ovom epu; da je pesma ostala nedovršena dokazuje nekih 60 nepotpunih <a href="/w/index.php?title=Heksametar&action=edit&redlink=1" class="new" title="Heksametar (stranica ne postoji)">heksametara</a> koji se nalaze raštrkani po celom epu i koje je pesnik sigurno nameravao popraviti. S druge strane, malo je verovatno da je pesnik nameravao dodavati pesmi bilo šta što bi suštinski promenilo, produžilo ili skratilo sadržaj speva. <i>Eneidu</i> su za objavljivanje nakon pesnikove smrti pripremili njegovi prijatelji <a href="/w/index.php?title=Varije_Ruf&action=edit&redlink=1" class="new" title="Varije Ruf (stranica ne postoji)">Varije Ruf</a> i <a href="/w/index.php?title=Plocije_Tuka&action=edit&redlink=1" class="new" title="Plocije Tuka (stranica ne postoji)">Plocije Tuka</a>. </p> <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Knjige_I–VI:_put_u_Italiju"><span id="Knjige_I.E2.80.93VI:_put_u_Italiju"></span>Knjige I–VI: put u Italiju</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=1" title="Uredi odjeljak Knjige I–VI: put u Italiju" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=1" title="Uredi kôd odjeljka Knjige I–VI: put u Italiju"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Aeneas%27_Flight_from_Troy_by_Federico_Barocci.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Aeneas%27_Flight_from_Troy_by_Federico_Barocci.jpg/220px-Aeneas%27_Flight_from_Troy_by_Federico_Barocci.jpg" decoding="async" width="220" height="153" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Aeneas%27_Flight_from_Troy_by_Federico_Barocci.jpg/330px-Aeneas%27_Flight_from_Troy_by_Federico_Barocci.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Aeneas%27_Flight_from_Troy_by_Federico_Barocci.jpg/440px-Aeneas%27_Flight_from_Troy_by_Federico_Barocci.jpg 2x" data-file-width="1050" data-file-height="729" /></a><figcaption><i>Eneja beži dok Troja Gori</i>, <a href="/w/index.php?title=Federico_Barocci&action=edit&redlink=1" class="new" title="Federico Barocci (stranica ne postoji)">Federico Barocci</a>, 1598, Galleria Borghese, Rim</figcaption></figure> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Knjiga_I">Knjiga I</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=2" title="Uredi odjeljak Knjiga I" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=2" title="Uredi kôd odjeljka Knjiga I"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p><a href="/wiki/Eneja" title="Eneja">Eneja</a>, koji već sedam godina nakon pada <a href="/wiki/Troja" title="Troja">Troje</a> putuje ka <a href="/wiki/Lacij" title="Lacij">Laciju</a> u <a href="/wiki/Italija" title="Italija">Italiji</a>, upravo napušta <a href="/wiki/Sicilija" title="Sicilija">Siciliju</a>. Boginja <a href="/wiki/Junona" title="Junona">Junona</a>, neprijateljica Trojanaca i zaštitnica <a href="/wiki/Kartaga" title="Kartaga">Kartagine</a> (za koju zna da joj je suđeno da jednoga dana bude uništena od strane naroda trojanskoga porekla), naređuje bogu vjetrova]] <a href="/wiki/Eol" class="mw-redirect mw-disambig" title="Eol">Eolu</a> da pošalje oluju na Enejine <a href="/wiki/Brod" title="Brod">brodove</a>. Tada stradaju neki od brodova, ali bog <a href="/wiki/Neptun_(planeta)" title="Neptun (planeta)">Neptun</a> umiruje oluju, te Eneja s preostalim brodovima pristaje na obalu <a href="/wiki/Afrika" title="Afrika">Afrike</a>. Trojance srdačno prima <a href="/wiki/Didona" title="Didona">Didona</a>, kraljica tek osnovane Kartagine. Didona je nedavno pobegla iz grada <a href="/wiki/Tir" title="Tir">Tira</a>, gde je kralj <a href="/wiki/Pigmalion" title="Pigmalion">Pigmalion</a> ubio svoga brata i Didoninog supruga Siheja. Boginja <a href="/wiki/Venera_(planeta)" class="mw-redirect" title="Venera (planeta)">Venera</a>, Enejina majka, plašeći se i Junone i Tirijaca, udesi da se Diodona zaljubi u Eneju. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Knjiga_II">Knjiga II</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=3" title="Uredi odjeljak Knjiga II" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=3" title="Uredi kôd odjeljka Knjiga II"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Na Didoninu molbu, Eneja priča o propasti Troje i događajima koji su usledili nakon pada: o gradnji <a href="/wiki/Trojanski_konj" title="Trojanski konj">trojanskog konja</a> i Sinonovom lukavstvu, o <a href="/wiki/Laokont" title="Laokont">Laokontovoj</a> smrti, paljenju grada, očajničkom ali neuspešnom otporu Trojanaca, <a href="/wiki/Prijam" title="Prijam">Prijamovoj</a> pogibiji i Enejinom vlastitom bekstvu na Venerin podsticaj. Priča o tome kako je svoga oca <a href="/w/index.php?title=Anhiz&action=edit&redlink=1" class="new" title="Anhiz (stranica ne postoji)">Anhiza</a> na ramenima izneo iz grada, svoga sina Askanija (Jula) uzeo za ruku, kako je izgubio svoju ženu <a href="/wiki/Kreuza" class="mw-redirect" title="Kreuza">Kreuzu</a> koja ih je sledila, te kako mu je njen duh otkrio sudbinu koja mu je namenjena. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Knjiga_III">Knjiga III</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=4" title="Uredi odjeljak Knjiga III" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=4" title="Uredi kôd odjeljka Knjiga III"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Eneja nastavlja svoje pričanje. On i njegovi drugovi koji su s njim izašli iz Troje grade brodove i isplovljavaju. Pristaju u <a href="/wiki/Trakija" title="Trakija">Trakiji</a>, ali odlaze nakon što je Eneja tamo pronašao grob svog ubijenog rođaka <a href="/wiki/Polidor" title="Polidor">Polidora</a> i čuo njegov glas. Zatim otplove na ostrvo <a href="/wiki/Delos" title="Delos">Delos</a>, gde im <a href="/wiki/Apolon" title="Apolon">Apolonovo</a> proročište kazuje da treba da traže zemlju koja je prva iznedrila trojanski narod. Oni pogrešno zaključe da je to <a href="/wiki/Krit" title="Krit">Krit</a>, te pristanu na tom ostrvu, ali odatle pobegnu zbog neke <a href="/wiki/Kuga" title="Kuga">kuge</a> koja izbije na ostrvu. Eneja sad shvati da treba da plove ka Italiji. Na svom putu ka Italiji oni pristanu na ostrvo na kome su živele <a href="/wiki/Harpija" title="Harpija">Harpije</a> te ih napadnu. Harpija Kelena im proriče da neće osnovati nikakav grad sve dok ne budu tako izgladneli da moraju "jesti svoje stolove" (v. dalje Knjiga VII). U gradu Butrotu u <a href="/w/index.php?title=Haonija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Haonija (stranica ne postoji)">Haoniji</a> sretnu <a href="/wiki/Prijam" title="Prijam">Prijamovog</a> sina <a href="/w/index.php?title=Helen_(Trojanac)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Helen (Trojanac) (stranica ne postoji)">Helena</a> i <a href="/wiki/Andromaha" title="Andromaha">Andromahu</a>. Helen kazuje Eneji kojim putem treba da ide, da treba da poseti <a href="/wiki/Sibila" title="Sibila">Sibilu</a> u <a href="/w/index.php?title=Kuma&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kuma (stranica ne postoji)">Kumi</a> i da svoj novi grad treba da osnuje tamo gde pored jednog osamljenog potoka nađe belu <a href="/wiki/Svinja" title="Svinja">krmaču</a> i njenih trideset prasića. Krenuvši dalje Eneja posećuje zemlju <a href="/wiki/Kiklopi" title="Kiklopi">Kiklopa</a> na Siciliji. Njegov otac umire u <a href="/w/index.php?title=Drepanon&action=edit&redlink=1" class="new" title="Drepanon (stranica ne postoji)">Drepanonu</a>. Sa Sicilije stiže u Afriku. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Knjiga_IV">Knjiga IV</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=5" title="Uredi odjeljak Knjiga IV" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=5" title="Uredi kôd odjeljka Knjiga IV"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Meister_des_Vergilius_Vaticanus_001.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Meister_des_Vergilius_Vaticanus_001.jpg/200px-Meister_des_Vergilius_Vaticanus_001.jpg" decoding="async" width="200" height="199" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Meister_des_Vergilius_Vaticanus_001.jpg/300px-Meister_des_Vergilius_Vaticanus_001.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Meister_des_Vergilius_Vaticanus_001.jpg/400px-Meister_des_Vergilius_Vaticanus_001.jpg 2x" data-file-width="2024" data-file-height="2012" /></a><figcaption>Didonina smrt, ilustracija iz jednog rukopisa <i>Eneide</i>, oko <a href="/wiki/400" class="mw-redirect" title="400">400</a>.</figcaption></figure> <p>Didona, premda se svome pokojnom mužu bila zaklela na doživotnu vernost, priznaje svojoj sestri Ani da se zaljubila u Eneju. Junona i Venera odrede da će se ljubav Didone i Eneje zapečatiti tako što će voditi ljubav nakon što jedan njihov pohod u <a href="/wiki/Lov" title="Lov">lov</a> bude prekinut olujom pa budu morali da se sklone u istu <a href="/wiki/Spilja" class="mw-redirect" title="Spilja">pećinu</a>. Glasina o njihovoj ljubavi stiže do Jarbasa, kralja susednog <a href="/w/index.php?title=Getuli&action=edit&redlink=1" class="new" title="Getuli (stranica ne postoji)">getulskog</a> kraljevstva, koga je Didona odbila kada ju je prosio i koji sada u svom gnevu upućuje molbe <a href="/wiki/Jupiter_(planeta)" class="mw-redirect" title="Jupiter (planeta)">Jupiteru</a>. Jupiter određuje da Eneja mora napustiti Kartaginu. Kada Didona shvati da se Enejini brodovi spremaju da isplove, preklinje Eneju da ostane s njom. On joj odgovara da nema izbora jer mu <a href="/wiki/Bog" title="Bog">bogovi</a> zapovedaju da krene u Italiju, čak i protiv njegove volje. Didonin bes ne zaustavlja pripreme Trojanaca za pokret, i čak ni njena poslednja molba ne menja Enejinu odluku. Ona se sada priprema na <a href="/wiki/Samoubistvo" class="mw-redirect" title="Samoubistvo">samoubistvo</a> i, kada je videla isplovljavanje trojanskih brodova, pali vlastitu lomaču i proklinje Eneju i celo njegovo potomstvo. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Knjiga_V">Knjiga V</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=6" title="Uredi odjeljak Knjiga V" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=6" title="Uredi kôd odjeljka Knjiga V"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Trojanci ponovo pristaju u Siciliji, gde ih ljubazno dočekuje njihov zemljak <a href="/w/index.php?title=Acest&action=edit&redlink=1" class="new" title="Acest (stranica ne postoji)">Acest</a>. Prošlo je godinu dana od Anhizove smrti na tom mestu, te se obeležava godišnjica uz prinošenje žrtava i održavanje nadmetanja. Prvo nadmetanje je trka izm,eđu četiri broda. Gijant, zapovednik broda <i><a href="/wiki/Himera" title="Himera">Himera</a></i> <i>(Chimaera)</i>, ljutito baci svoga krmanoša preko palube kada je izgubio vođstvo od broda <i><a href="/wiki/Skila" title="Skila">Scila</a></i> <i>(Scylla)</i> kojim zapoveda Kloant; Sergestov brod <i><a href="/wiki/Kentaur" title="Kentaur">Kentaur</a></i> <i>(Centaurus)</i> se nasuče; Mnestej u brodu <i>Pristis</i> prestigna Gijanta, ali ne uspe da stigne Kloanta. Zatim sledi takmičenje u trčanju, tokom kojega <a href="/w/index.php?title=Nis&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nis (stranica ne postoji)">Nis</a>, nakon što se sapleo i pao, namerno saplete Salija da bi osigurao pobedu svome prijatelju <a href="/wiki/Eurijal" title="Eurijal">Eurijalu</a>. U <a href="/wiki/Boks" title="Boks">bokserskom</a> meču između Trojanca Daresa i Sicilijanca Entela, Eneja prekine borbu nakon što Sicilijanac okrutno nasrne na Daresa. Zatim sledi nadmetanje s <a href="/w/index.php?title=Luk_i_strela&action=edit&redlink=1" class="new" title="Luk i strela (stranica ne postoji)">lukom i strelom</a>, te na kraju procesija 36 mladih konjanika predvođenih <a href="/w/index.php?title=Askanije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Askanije (stranica ne postoji)">Askanijem</a>, što će kasnije postati tradicijom u Rimu tokom <a href="/w/index.php?title=Trojanske_igre&action=edit&redlink=1" class="new" title="Trojanske igre (stranica ne postoji)">Trojanskih igara</a>. U međuvremenu Trojanke, umorne od dugih lutanja, podstakne Junona da zapale brodove. Međutim, uništene su samo četiri lađe jer na Enejinu molbu počne pljusak koji ugasi požar. Kasnije Trojanci ponovo otplove, ali neki ostaju na Siciliji da bi tu osnovali grad po imenu Acest (kasnije <a href="/wiki/Segesta" title="Segesta">Segesta</a>). Krmanoš Palinur zaspi i padne preko palube. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Knjiga_VI">Knjiga VI</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=7" title="Uredi odjeljak Knjiga VI" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=7" title="Uredi kôd odjeljka Knjiga VI"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Wilson-avernus.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/29/Wilson-avernus.jpg/250px-Wilson-avernus.jpg" decoding="async" width="250" height="194" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/29/Wilson-avernus.jpg/375px-Wilson-avernus.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/29/Wilson-avernus.jpg/500px-Wilson-avernus.jpg 2x" data-file-width="1161" data-file-height="900" /></a><figcaption><i>Avernsko jezero I</i>, <a href="/w/index.php?title=Richard_Wilson_(slikar)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Richard Wilson (slikar) (stranica ne postoji)">Richard Wilson</a>, oko <a href="/wiki/1765" class="mw-redirect" title="1765">1765</a>.</figcaption></figure> <p>Eneja posećuje <a href="/wiki/Sibila" title="Sibila">Sibilu</a> u <a href="/w/index.php?title=Kuma&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kuma (stranica ne postoji)">Kumi</a>, koja mu predskazuje muke koje ga čekaju u <a href="/wiki/Lacij" title="Lacij">Laciju</a>. Po njenom uputstvu, Eneja otkine <a href="/wiki/Zlatna_grana" class="mw-redirect" title="Zlatna grana">zlatnu granu</a> i zatim sa Sibilom kroz <a href="/w/index.php?title=Avernijska_pe%C4%87ina&action=edit&redlink=1" class="new" title="Avernijska pećina (stranica ne postoji)">Avernijsku pećinu</a> blizu <a href="/w/index.php?title=Avernijsko_jezero&action=edit&redlink=1" class="new" title="Avernijsko jezero (stranica ne postoji)">Avernijskog jezera</a> silazi u <a href="/wiki/Had_(podzemni_svijet)" title="Had (podzemni svijet)">podzemni svet</a>. Stigavši do reke <a href="/wiki/Stiks" title="Stiks">Stiks</a> ugledaju duhove nesahranjenih ljudi koji ne mogu preći reku, a među njima je i krmanoš Palinur, koji im priča o svojoj sudbini i moli ih da mu prirede pokop. Videvši zlatnu granu, <a href="/w/index.php?title=Haron&action=edit&redlink=1" class="new" title="Haron (stranica ne postoji)">Haron</a> im dopušta da pređu Stiks, a zatim njih dvoje uspavaju <a href="/wiki/Kerber" title="Kerber">Kerbera</a> nekim kolačem u koji su umešali sredstvo za spavanje. Iza Kerberove pećine Eneja i Sibila nalaze različite grupe pokojnika: tu su deca, nepravedno osuđeni na smrt, oni koji su umrli od neuzvraćene ljubavi (među njima je i Didona, koja ostaje nedirnuta Enejinim izvinjenima i molbama za oproštaj), te oni koji su poginuli u bitkama. Eneja i Sibila zatim stižu pred ulaz u <a href="/wiki/Tartar" title="Tartar">Tartar</a>, gde najgori grešnici trpe ogromne muke i patnje, a onda nastavljaju put sve dok ne stignu do <a href="/w/index.php?title=Elizij&action=edit&redlink=1" class="new" title="Elizij (stranica ne postoji)">Elizija</a>, gde u blaženstvu žive <a href="/wiki/Du%C5%A1a" title="Duša">duše</a> pravednika. Tu Eneja sreće svoga oca Anhiza te uzalud pokušava da ga zagrli. Eneja ugleda duše kako piju vodu iz reke <a href="/wiki/Leta_(rijeka)" title="Leta (rijeka)">Lete</a>, te Anhiz objašnjava da su to one duše koje će se <a href="/wiki/Reinkarnacija" title="Reinkarnacija">ponovo roditi</a>: tokom dugog boravka u podzemnom svetu te su se duše očistile od svojih pređašnjih <a href="/wiki/Grijeh" title="Grijeh">grehova</a> i sada iz reke Lete piju vodu kako bi izgubili sve svoje dosadašnje <a href="/wiki/Se%C4%87anje" class="mw-redirect" title="Sećanje">sećanje</a>. Ovu teoriju o reinkarnaciji Vergilije je možda preuzeo od <a href="/wiki/Platon" title="Platon">Platona</a> ili od <a href="/wiki/Orfej" title="Orfej">orfičkih</a> i <a href="/wiki/Pitagorejci" title="Pitagorejci">pitagorejskih</a> učenja. Anhiz pokazuje Eneji duše onih ljudi kojima je preodređeno da dostignu veliku slavu u rimskoj istoriji, a to su: <a href="/wiki/Romul_i_Rem" title="Romul i Rem">Romul</a>, <a href="/wiki/Rimsko_kraljevstvo" class="mw-redirect" title="Rimsko kraljevstvo">rimski kraljevi</a>, veliki rimski vojskovođe, sam <a href="/wiki/August_(rimski_car)" title="August (rimski car)">Oktavijan Avgust</a> i njegov nećak <a href="/wiki/Marko_Klaudije_Marcel" title="Marko Klaudije Marcel">Marko Klaudije Marcel</a> (o čijem kratkom životu Vergilije pravi dirljivu <a href="/w/index.php?title=Aluziju&action=edit&redlink=1" class="new" title="Aluziju (stranica ne postoji)">aluziju</a>). Nakon toga Eneja i Sibila napuštaju podzemni svet kroz "vrata od slonovače", putem kojih se ljudima šalju lažne vizije (o značaju ovih vrata kod Vergilija mnogo se i dugo raspravljalo, ali bez konačnog zaključka). U ovoj knjizi nalaze se stihovi koji se mogu smatrati središnjim za ceo ep (VI, 851–853): </p> <dl><dd><i>Tu regere imperio populos, Romane, memento:</i></dd> <dd><i>hae tibi erunt artes: pacisque imponere morem,</i></dd> <dd><i>parcere subiectis et debellare superbos.</i></dd></dl> <dl><dd><i>Tvoje će, Rimljanine, biti da narod'ma vladaš:</i></dd> <dd><i>tvoja umeća će biti: da namećeš vladu mira,</i></dd> <dd><i>pokorene da štediš, nemirne snažno da lomiš</i>.</dd></dl> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Knjige_VII–XII:_rat_u_Italiji"><span id="Knjige_VII.E2.80.93XII:_rat_u_Italiji"></span>Knjige VII–XII: rat u Italiji</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=8" title="Uredi odjeljak Knjige VII–XII: rat u Italiji" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=8" title="Uredi kôd odjeljka Knjige VII–XII: rat u Italiji"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Knjiga_VII">Knjiga VII</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=9" title="Uredi odjeljak Knjiga VII" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=9" title="Uredi kôd odjeljka Knjiga VII"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Eneja i Trojanci stižu do ušća reke <a href="/wiki/Tibar" title="Tibar">Tibar</a> i pristanu u <a href="/wiki/Lacij" title="Lacij">Laciju</a>. Tu se ispunjava proročanstvo <a href="/wiki/Harpija" title="Harpija">Harpije</a> Kelene (v. gore, Knjiga III), jer jedu kolače od <a href="/wiki/Hljeb" title="Hljeb">hleba</a> koji su im služili kao kakve zdele. <a href="/w/index.php?title=Lavinija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Lavinija (stranica ne postoji)">Lavinija</a>, kćerka kralja <a href="/wiki/Latin" class="mw-redirect" title="Latin">Latina</a>, koji vlada Lacijem, ima mnogo prosaca od kojih najviše šansi ima <a href="/wiki/Turno" title="Turno">Turno</a>, kralj <a href="/w/index.php?title=Rutuli&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rutuli (stranica ne postoji)">Rutula</a>. Međutim, Latinu je njegov otac prorekao da se Lavinija ne sme udati ni za jednog od <a href="/wiki/Latini" title="Latini">Latina</a> nego za stranca koji će sa strane doći u Lacij. Latin ljubazno prima izaslanike Trojanaca, a zatim Eneji nudi savez i ruku svoje kćerke. Junona vidi da se Trojanci spremaju tu nastaniti te poziva <a href="/wiki/Erinije" title="Erinije">Furiju</a> Alektu, koja u dušama Lavinijine majke Amate i Turna podstiče besno neprijateljstvo i mržnju prema Trojancima. Alekta udesi da Askanije, koji je otišao u lov, tom prilikom rani <a href="/wiki/Obi%C4%8Dni_jelen" title="Obični jelen">jelena</a> koji je držan kao ljubimac kraljevskog domaćinstva. To izazove borbu. Latin je nemoćan u svojim pokušajima da zaustavi pripreme za rat, i <a href="/wiki/Italski_narodi" title="Italski narodi">italska plemena</a> se okupljaju pod vodstvo svojih vođa, među kojima se, osim Turna, nalaze Mezencije, mrzitelj bogova i omraženi <a href="/wiki/Tiranin" class="mw-redirect" title="Tiranin">tiranin</a>, zatim <a href="/w/index.php?title=Mesap&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mesap (stranica ne postoji)">Mesap</a>, Viribije (<a href="/wiki/Hipolit_Rimski" title="Hipolit Rimski">Hipolitov</a> sin) te <a href="/wiki/Volsci" title="Volsci">volščanska</a> ratnica <a href="/wiki/Kamila_(mitologija)" title="Kamila (mitologija)">Kamila</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Knjiga_VIII">Knjiga VIII</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=10" title="Uredi odjeljak Knjiga VIII" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=10" title="Uredi kôd odjeljka Knjiga VIII"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Bog reke Tibar hrabri Eneju govoreći mu da traži savezništvo s <a href="/wiki/Arkadija" title="Arkadija">Arkađanima</a> i njihovim vođom <a href="/w/index.php?title=Evandar&action=edit&redlink=1" class="new" title="Evandar (stranica ne postoji)">Evandrom</a>, koji je osnovao grad na <a href="/wiki/Palatin" title="Palatin">Palatinu</a>, koji će kasnije postati delom grada <a href="/wiki/Rim" title="Rim">Rima</a>. Veslajući uz Tibar, Eneja vidi na obali belu krmaču s njenim prasićima, upravo kako je i bilo predskazano. Evandar obećava svoju pomoć trojanskom junaku. Bog <a href="/wiki/Vulkan_(mitologija)" title="Vulkan (mitologija)">Vulkan</a>, na <a href="/wiki/Venera_(planeta)" class="mw-redirect" title="Venera (planeta)">Venerinu</a> molbu, kuje za Eneju <a href="/wiki/Oklop" title="Oklop">oklop</a>. Evandar, koji je Eneji pokazao različita mesta u svom gradu, koja će kasnije biti znamenitosti Rima, savetuje da se sklopi savez s <a href="/wiki/Etrurci" title="Etrurci">Etrurcima</a>. Venera donosi Eneji njegov novi oklop, koji uključuje i štit na kome se nalaze prikazi različitih događaja iz rimske budućnosti, sve do bitke kod Akcija. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Knjiga_IX">Knjiga IX</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=11" title="Uredi odjeljak Knjiga IX" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=11" title="Uredi kôd odjeljka Knjiga IX"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Eneja je svojim Trojancima rekao da se u njegovoj odsutnosti drže tabora, te oni odbijaju da prihvate bitku čak i kada ih okruže Turno i njegova vojska. Kada Turno pokuša da zapali trojanske lađe, <a href="/wiki/Neptun_(planeta)" title="Neptun (planeta)">Neptun</a> pretvara lađe u morske <a href="/wiki/Nimfe" title="Nimfe">nimfe</a>. Kada je pala noć, <a href="/w/index.php?title=Nis&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nis (stranica ne postoji)">Nis</a> i <a href="/wiki/Eurijal" title="Eurijal">Eurijal</a> izlaze iz tabora kako bi pronašli Eneju. Tom prilikom ubiju nekoliko neprijateljskih vojnika koji su bili pijani zaspali, ali ih potom spazi kolona <a href="/wiki/Konjica" title="Konjica">konjanika</a>, od čije ruke obojica i ginu, ali tek nakon što je Nis pokušao da spasi svoga prijatelja. Rutuli napadaju trojanski tabor, a Askanije, kome je ovo prva bitka, ubija jednog Rutula koji je uzvikivao uvrede. Turno je odsečen u unutrašnjosti tabora i ubija mnoštvo Trojanaca, a zatim skoči u reku kao bi pobegao. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Knjiga_X">Knjiga X</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=12" title="Uredi odjeljak Knjiga X" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=12" title="Uredi kôd odjeljka Knjiga X"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Na <a href="/wiki/Olimp" title="Olimp">Olimpu</a> bogovi raspravljaju o sukobu na zemlji. Eneja sklapa savez sa <a href="/w/index.php?title=Tarhon&action=edit&redlink=1" class="new" title="Tarhon (stranica ne postoji)">Tarhonom</a>, etrurskim kraljem, te s njim i Evandrovim sinom Palasom kreće natrag ka Trojancima. Turno ih napada čim su njihovi brodovi došli do obale: dođe do bitke u kojoj gine Palas. Junona stvori ukazanje Eneje, te Turno stane da goni tu prikazu, misleći da je to pravi Eneja: Turno sledi prikazu na jedan brod koji ga odvozi. Eneja rani Mezencija i nevoljno ubija Mezencijevog sina <a href="/w/index.php?title=Laus&action=edit&redlink=1" class="new" title="Laus (stranica ne postoji)">Lausa</a> koji je pokušao da zaštiti svoga oca. Mezencije uzjaše svoga vernog konja Reba <i>(Rhaebus)</i> i krene u poslednji napad na Eneju, ali Trojanac ubija i Mezencija i njegovog konja. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Knjiga_XI">Knjiga XI</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=13" title="Uredi odjeljak Knjiga XI" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=13" title="Uredi kôd odjeljka Knjiga XI"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Eneja prsolavlja trojansku pobedu i oplakuje Palasovu smrt. <a href="/wiki/Latini" title="Latini">Latini</a> šalju izaslanike i sklapa se primirje. Kralj Latin i italski vođe se sreću i raspravljaju; pada predlog da Turno, koji nosi najveću odgovornost za izbijanje rata, treba i da završi taj rat tako što će se ogledati u dvoboju s Enejom. Turno prihvata taj izazov. Latini sada čuju da Trojanci i Etrurci kreću protiv njih, a napadače dočekuju <a href="/wiki/Kamila_(mitologija)" title="Kamila (mitologija)">Kamila</a> i njena volščanska konjica. U bici koja je usledila Tarahon svuče Venula s konja, Aruns ubija Kamilu, ali nju osveti <a href="/wiki/Opis" title="Opis">Opis</a>, glasnik boginje <a href="/wiki/Dijana_(mitologija)" title="Dijana (mitologija)">Dijane</a>. Volščani najzad budu poraženi. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Knjiga_XII">Knjiga XII</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=14" title="Uredi odjeljak Knjiga XII" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=14" title="Uredi kôd odjeljka Knjiga XII"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p><a href="/wiki/Latini" title="Latini">Latini</a> su obeshrabreni i Turno odlučuje da se sam sukobi s Enejom, uprkos tome što kralj Latin i Amata pokušavaju da ga od toga odgovore. Sprovode se pripreme za <a href="/w/index.php?title=Dvoboj&action=edit&redlink=1" class="new" title="Dvoboj (stranica ne postoji)">dvoboj</a>, ali Turnova sestra <a href="/w/index.php?title=Juturna&action=edit&redlink=1" class="new" title="Juturna (stranica ne postoji)">Juturna</a> podstakne Rutule, koji su ionako već zabrinuti za ishod dvoboja, da se umešaju. Tako se dve vojske ponovo sukobljavaju. Eneju pogodi i rani jedna strela, ali Venera ga izlečuje te on stane da goni Turna. Tada Eneja spazi da je grad Latina nebranjen te povede trojansku vojsku na grad. Amata iz očajanja izvrši samoubistvo. Zatim Turno izaziva Eneju na dvoboj i dve vojske stoje po strani dok se dvojica vođa međusobno bore. Eneja kopljem rani Turna i konačno, kada vidi da njegov neprijatelj na sebi nosi oružje skinuto s mrtvog Palasovog tela, mačem probada i ubija Turna. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Društveni_i_književni_kontekst"><span id="Dru.C5.A1tveni_i_knji.C5.BEevni_kontekst"></span>Društveni i književni kontekst</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=15" title="Uredi odjeljak Društveni i književni kontekst" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=15" title="Uredi kôd odjeljka Društveni i književni kontekst"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Giovanni_Battista_Tiepolo_046.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Giovanni_Battista_Tiepolo_046.jpg/250px-Giovanni_Battista_Tiepolo_046.jpg" decoding="async" width="250" height="367" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Giovanni_Battista_Tiepolo_046.jpg/375px-Giovanni_Battista_Tiepolo_046.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Giovanni_Battista_Tiepolo_046.jpg/500px-Giovanni_Battista_Tiepolo_046.jpg 2x" data-file-width="1576" data-file-height="2316" /></a><figcaption><i>Merkur naređuje Eneji da napusti Kartaginu</i>, <a href="/w/index.php?title=Giambattista_Tiepolo&action=edit&redlink=1" class="new" title="Giambattista Tiepolo (stranica ne postoji)">Giambattista Tiepolo</a>, <a href="/wiki/1757" class="mw-redirect" title="1757">1757</a>, <a href="/w/index.php?title=Villa_Valmarana&action=edit&redlink=1" class="new" title="Villa Valmarana (stranica ne postoji)">Villa Valmarana</a> <a href="/wiki/Vicenza" title="Vicenza">Vicenza</a></figcaption></figure> <p>Pobedivši <a href="/wiki/Marko_Antonije" title="Marko Antonije">Marka Antonija</a> u bici kod Akcija 31. godine st. e. Oktavijan je zavladao i <a href="/wiki/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka" title="Antička Grčka">grčkim</a> istokom, postavši <a href="/wiki/Autokracija" class="mw-redirect" title="Autokracija">samovladar</a>, ali ne <a href="/wiki/Monarhija" title="Monarhija">monarh</a> <a href="/wiki/Helenizam" title="Helenizam">helenističkog</a> tipa, nego oslanjajući se, barem formalno, na rimske <a href="/wiki/Republika" title="Republika">republikanske</a> tradicije. Voleo je da ga nazivaju <i>princeps</i>, tradicionalnim nazivom za prvaka senata u doba republike <i>(princeps senatus)</i>: stoga je i <a href="/wiki/Oblik_vladavine" title="Oblik vladavine">državno uređenje</a> koje je zaveo nazvano <a href="/wiki/Principat" title="Principat">principatom</a>. Time su završene decenije krvavih <a href="/wiki/Rimski_gra%C4%91anski_ratovi" title="Rimski građanski ratovi">građanskih ratova</a>, ali je time nestalo i <a href="/wiki/Rimska_Republika" title="Rimska Republika">Rimske republike</a>. Za tradicionalni datum utemeljenja principata uzima se 13. januar 27. godine st. e., čime je započelo i viševekovno razdoblje <a href="/wiki/Rimsko_Carstvo" title="Rimsko Carstvo">Rimskog carstva</a>. Tri dana nakon toga Oktavijan je od <a href="/wiki/Rimski_Senat" title="Rimski Senat">senata</a> dobio naziv <i>Augustus</i> (grčki <i>Sebastós</i> = Uzvišeni), što će otada i on sam i njegovi naslednici isticati kao deo svojega imena: <i>Imperator Caesar Augustus</i>. Koncentrisavši u svojim rukama sve najvažnije časti, od <a href="/wiki/Konzul" title="Konzul">konzulskog</a> naziva i vrhovnog zapovedništva nad <a href="/wiki/Rimska_vojska" title="Rimska vojska">vojskom</a> do časti <a href="/wiki/Tribun" title="Tribun">narodnog tribuna</a>, Avgust je postao samovladar, a u Rimu uspostavio <a href="/wiki/Mir" title="Mir">mir</a>, nazvan po njemu <i>pax Augusta</i>. Najjasniju ocenu prilika toga doba sažeo je <a href="/wiki/Tacit" title="Tacit">Tacit</a> u drugom poglavlju na početku svojih <i><a href="/wiki/Anali_(Tacit)" title="Anali (Tacit)">Anala</a></i>: "Kada nakon Antonijeve nasilne smrti ni <a href="/wiki/Gaj_Julije_Cezar" class="mw-redirect" title="Gaj Julije Cezar">julijevskoj</a> stranci nije preostalo drugih vođa do Cezara, ovaj se odrekne <a href="/wiki/Drugi_trijumvirat" title="Drugi trijumvirat">trijumvirskog</a> položaja, stade se nazivati <a href="/wiki/Konzul" title="Konzul">konzulom</a> i navodno se zadovolji <a href="/wiki/Tribun" title="Tribun">tribunskim</a> pravom da zaštiti narod. Pošto pridobije vojnike darovima, narod obiljem žita, sve pak sladošću mira, stade se postepeno izdizati i sebi prisvajati prava senata, <a href="/wiki/Magistrat" title="Magistrat">magistrata</a> i <a href="/wiki/Zakon" title="Zakon">zakona</a>. I niko mu se nije protivio, jer najodvažniji bejahu pali u bitkama ili <a href="/wiki/Proskripcije" title="Proskripcije">proskripcijama</a> i jer su se ostali <a href="/w/index.php?title=Nobilitet&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nobilitet (stranica ne postoji)">nobili</a> toliko više uzdizali u bogatstvu i častima koliko je ko bio spremniji na ropsku poslušnost, a kako su u novome poretku bili na dobitku, više su voleli sigurnu sadašnjost nego pogubnu prošlost". </p><p>Avgust, pravim imenom Gaj Oktavije, a otkad ga je <a href="/wiki/Gaj_Julije_Cezar" class="mw-redirect" title="Gaj Julije Cezar">Julije Cezar</a> usinio – Gaj Julije Cezar Oktavijan, vladao je kao car punih četrdeset godina tokom kojih je Rim izrastao u milionski velegrad. Ako mu je glavni cilj i bio da mnogobrojnim građevinama uveliča sjaj svoje vladavine, ipak je time i stanovništvu prestonice dao posla, a besposleni je gradski <a href="/wiki/Proletarijat" title="Proletarijat">proletarijat</a> smanjio i time što je vojničke <a href="/w/index.php?title=Veterani&action=edit&redlink=1" class="new" title="Veterani (stranica ne postoji)">veterane</a> naselio po mnogim <a href="/w/index.php?title=Rimska_kolinija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rimska kolinija (stranica ne postoji)">kolonijama</a> u Italiji i u <a href="/wiki/Rimske_provincije" title="Rimske provincije">provincijama</a>. Učvršćujući svoju vlast ograničavanjem vlasti senata, novom upravnom podelom provincija, postavljanjem temelja carskom činovničkom aparatu itd., Avgust je odlučno sprovodio i unutrašnje reforme društva, kao što su zakoni protiv raskoši bogatih, za revitalizaciju <a href="/wiki/Brak" title="Brak">bračnog</a> života, protiv nerađanja dece i očuvanje odnosno vraćanje na neke tradicionalne vrednosti života iz starorimske republike. Sve su te Avgustove mere, premda je na njih mnogo polagao, bile kratkoga veka, prvo jer se društveni tokovi teško daju regulisati zakonskim aktima, a zatim i jer se pokazalo nemogućim društvene vrednosti nekadašnjeg <a href="/wiki/Polis" title="Polis">polisa</a> preslikati na prestonicu carstva koje je, obnavljajući se iz krivi što ju je za sobom ostavila rimska republika, sada širilo svoje horizonte i objedinjavalo mnoge i različite <a href="/wiki/Kultura" title="Kultura">kulture</a>. Ipak su te Avgustove reforme iscrpljenoj rimskoj <a href="/wiki/Elita" title="Elita">eliti</a> dale snažan, iako trenutan, podsticaj da se založe za sve ono što je ostalo i živo i vredno iz razdoblja rasta rimske republike. Za to je car pridobio i neke vrlo ugledne nekadašnje svoje protivnike, otupio oštricu <a href="/wiki/Opozicija" title="Opozicija">opozicije</a>, pa čak ličnim uticajem pridobio i određenu skonost masa. </p><p>Doba Avgustove restauracije, kako se često naziva, nametnulo je i naziv "Avgustovo doba" ovom odsečku klasičnog doba <a href="/wiki/Rimska_knji%C5%BEevnost" title="Rimska književnost">rimske književnosti</a>, za čije se međaše tradicionalno uzimaju 30. god. st. e. i 14. god. n. e. i time nedvosmisleno vezuju za period samovlade Oktavijana Avgusta. Iako te godine sigurno nisu ni početak ni kraj i čak nemaju direktnog <a href="/wiki/Knji%C5%BEevnost" title="Književnost">književnog</a> značaja, ipak su to prekretnice koje se duboko zasecaju u <a href="/wiki/Dru%C5%A1tvo" title="Društvo">društvenu</a>, <a href="/wiki/Politika" title="Politika">političku</a> i kulturnu istoriju. U periodizaciji rimske književne istorije ovde bi se ipak mogla napraviti mala ispravka i početak Avgustovog doba pomeriti na 43. god. st. e., kada su Oktavijan, Antonije i <a href="/wiki/Marko_Emilije_Lepid" class="mw-disambig" title="Marko Emilije Lepid">Lepid</a> uzeli za sebe ovlašćenja <i>ad rem publicam constituendam</i>. Pisci Avgustove obnove počeli su svoje stvaralaštvo upravo između 43. i 30. godine: <a href="/wiki/Vergilije" title="Vergilije">Vergilije</a> je, nakon svojih mladalačkih pesama sačuvanih u <i><a href="/wiki/Vergilijev_dodatak" title="Vergilijev dodatak">Vergilijevom dodatku</a></i>, u razdoblju od 42. do 39. godine sastavio <i><a href="/wiki/Bukolike" title="Bukolike">Pastirske pesme</a></i>, svoje prvo znamenito delo, koje veoma dobro simboliše ovo prelazno doba, u kome nestaje republika; a postepeno smirivanje političkih prilika i izrastanje novog poretka ogledaju se u njegovom <a href="/wiki/Didakti%C4%8Dka_knji%C5%BEevnost" title="Didaktička književnost">didaktičkom epu</a> <i><a href="/wiki/Georgike" title="Georgike">Georgike</a></i>, pisanom između 37. i 29. godine. Na početku <a href="/wiki/Kvint_Horacije_Flak" title="Kvint Horacije Flak">Horacijevog</a> stvaralaštva stoje prva knjiga <i><a href="/wiki/Satire_(Horacije)" title="Satire (Horacije)">Satira</a></i> (izdata 35), te druga knjiga <i>Satira</i> i knjiga <i><a href="/wiki/Epode_(Horacije)" title="Epode (Horacije)">Epoda</a></i>, obe pisane između 35. i 30. godine. I ostali su pesnici, osim <a href="/wiki/Publije_Ovidije_Nazon" class="mw-redirect" title="Publije Ovidije Nazon">Ovidija</a> – dakle, <a href="/wiki/Kornelije_Gal" title="Kornelije Gal">Kornelije Gal</a>, <a href="/wiki/Tibul" title="Tibul">Tibul</a>, <a href="/wiki/Sekst_Propercije" title="Sekst Propercije">Propercije</a> – svoj književni rad počeli pre definitivnog učvršćivanja Avgusta na čelu rimske države. Zbog toga bi se razdoblje od 43. do 30. godine moglo izdvojiti kao "trijumviratski" period rimske književnosti. </p><p>Prvi Avgustov period započinje, dakle, 30. godine i premda je već 27. formalno utemeljen <a href="/wiki/Principat" title="Principat">principat</a> kao novi oblik državnoga uređenja, donja granica ovoga odsečka mora se pomeriti otprilike u 20. godinu st. e. Propercijeva druga knjiga <i>Elegija</i>, Tibulova prva i druga knjiga <i>Elegija</i>, Horacijeve <i><a href="/wiki/Ode_(Horacije)" title="Ode (Horacije)">Ode</a></i> I–III i Vergilijeva <i>Eneida</i> – sva ta dela u osnovi pripadaju prvom Avgustovom periodu (premda <i>Eneida</i> ostaje nedovršena i posle Vergilijeve smrti 19. god. st. e.). Kraju ovog odsečka pripadaju Horacijeva <i><a href="/wiki/Pisma_(Horacije)" title="Pisma (Horacije)">Pisma</a></i> I i II, 1, te Propercijeva treća knjiga <i>Elegija</i>: u tim se delima već primećuju znaci atmosfere drugog Avgustovog doba. Oko 20. godine, naime, dolazi do prekretnice u prirodi vladavine Avgusta, koji napušta raniju politiku "mekog patronata" nad pesnicima i demonstrira čvrstu ruku neprikosnovene vlasti. <a href="/wiki/Gaj_Mecena" title="Gaj Mecena">Mecenat</a>, koji je do tada taktički posredovao između želja cara i moralnih skrupula pesnika, iz nepoznatih se razloga oko 20. godine st. e. povukao iz javnoga života, a Avgust počeo da raskida, ili barem modifikuje mnoge od onih republikanskih formi što su kao <a href="/wiki/Atavizam" title="Atavizam">atavizmi</a> zaostali iz prethodnog razdoblja. Drugom Avgustovom periodu pripadaju Propercijeva četvrta knjiga i Horacijeve <i>Ode</i> IV, <i>Pisma</i> II, 2 (Avgustu) i II, 3, (tzv. <i><a href="/wiki/Pesni%C4%8Dko_ume%C4%87e" title="Pesničko umeće">Ars poetica</a></i>). Ovidijeve <i><a href="/w/index.php?title=Ljubavne_pesme_(Ovidije)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ljubavne pesme (Ovidije) (stranica ne postoji)">Ljubavne pesme</a></i> zahvataju oba Avgustova perioda, dok sva ostala njegova dela pripadaju drugom periodu. </p><p>Kao što se prethodni period, <a href="/wiki/Ciceron" title="Ciceron">Ciceronovo</a> doba, odlikovao izvanrednim usponom <a href="/wiki/Proza" title="Proza">proznoga</a> stvaralaštva, tako u Avgustovo doba <a href="/wiki/Poezija" title="Poezija">pesništvo</a> dostiže svoje najsjajnije vrhunce u celokupnoj <a href="/wiki/Rimska_knji%C5%BEevnost" title="Rimska književnost">rimskoj književnosti</a>. Tom su pesništvu i sam Avgust i njegovi bliski saradnici, posebno Mecenat, davali svoju punu podršku, kako moralnu tako i materijalnu. Zato je i dalje aktuelno često postavljano pitanje da li pesništvo Avgustovog doba ima karakter <a href="/w/index.php?title=Dvorski_pesnik&action=edit&redlink=1" class="new" title="Dvorski pesnik (stranica ne postoji)">dvorskog pesništva</a>. Potvrdni se odgovor sam nameće, ako se misli na opšte i pojedinačne podsticaje koji su dolazili bilo od cara samoga bilo od ljudi iz njegovog okruženja na planu kulturne <a href="/wiki/Propaganda" title="Propaganda">propagande</a>, koja se delom svodila na protežiranje tematike u okviru Avgustove obnove, a delom – posebno u drugom Avgustovom periodu – i na slavljenje careve ličnosti i njegovih zasluga za rimski narod. Ovo se pesništvo, pak, ne može okarakterisati kao <a href="/wiki/Dvor" title="Dvor">dvorsko</a> ako se ima u vidu visok stepen <a href="/wiki/Estetika" title="Estetika">estetske</a> slobode koju je uživao svaki stvaralac, kako onaj bliži caru i njegovom krugu tako i onaj dalji. Tim pre što su se i mnogi republikanci u toku Avgustove vladavine intimno složili s načelima mira i reda koje je Avgust sprovodio ne morajući ih pritom nametati jer je veliki deo pisaca tog doba u svojoj mladosti ili čak zrelosti imao prilike doživeti krvavu stvarnost građanskog rata. Kao da se predah, osećaj olakšanja nakon burnih vremena odslikava u njihovom stvaralaštvu. </p><p>Mada se pokazuje nemogućim dati jednoznačnu karakterizaciju pesništva Avgustovog doba, činjenica je da u tom periodu dolazi do konačne promene statusa pesnika i poezije u rimskom društvu, do promene koja je imala veliki značaj. Pisanje poezije se sada pojavljuje kao ugledna profesija plemenitih Rimljana. Pesnici napuštaju esteticizam, to <a href="/wiki/Katul" title="Katul">katulovsko</a> zanimanje za pesničku veštinu radi veštine same, i povezuju se s društvom, otkrivaju ili priznaju svoju društvenu angažovanost – ili se, pak, osećaju obaveznima da brane svoju neangažovanost. Oživljava, dakle, klasični <a href="/wiki/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka" title="Antička Grčka">grčki</a> pogled na poeziju: smatra se da je ona delo važnih ljudi i da može koristiti građanima, bilo u moralnom ili u vaspitnom smislu. Od <a href="/w/index.php?title=Elegija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Elegija (stranica ne postoji)">elegijskih</a> pesnika, <a href="/wiki/Tibul" title="Tibul">Tibul</a> je bio <a href="/wiki/Vite%C5%A1ki_stale%C5%BE" class="mw-redirect" title="Viteški stalež">viteškog</a> porekla i <a href="/wiki/Kvint_Horacije_Flak" title="Kvint Horacije Flak">Horacije</a> ga je smatrao imućnim; <a href="/wiki/Publije_Ovidije_Nazon" class="mw-redirect" title="Publije Ovidije Nazon">Ovidije</a> i <a href="/wiki/Sekst_Propercije" title="Sekst Propercije">Propercije</a> su takođe bili vitezovi <i>(equites)</i>, a Propercije je imao veze sa ljudima iz senatorskog staleža i prijatelje u <a href="/wiki/Konzul" title="Konzul">konzulskim</a> porodicama. Horacije ne stoji tako dobro: on je sin <a href="/wiki/Oslobo%C4%91enici" class="mw-redirect" title="Oslobođenici">oslobođenika</a>, ali oslobođenika koji je ipak imao dovoljno sredstava da svome sinu obezbedi tada najbolje moguće obrazovanje. Na kraju je Horacije dostigao status svojevrsnog dvorskog pesnika <i>(poeta laureatus)</i>: on ne samo da na sebe uzima ulogu <a href="/wiki/Etika" title="Etika">etičkog</a> i vaspitnog pesnika, nego daje i teoriju takve poezije. </p><p>Pošto su pesnici tradicionalno poticali iz nižih društvenih slojeva i pošto u rimskome svetu nije bilo nekog sistema "honorara" (osim za pisce <a href="/wiki/Drama" title="Drama">drama</a>), njima je sredstva za život obezbeđivalo pre svega pokroviteljstvo. Pesnici su se okupljali oko bogatih rimskih <a href="/wiki/Aristokracija" class="mw-redirect" title="Aristokracija">aristokrata</a>, pa je veliki epski pesnik <a href="/wiki/Kvint_Enije" title="Kvint Enije">Enije</a>, na primer, za pokrovitelja, pored ostalih, imao i <a href="/wiki/Marko_Fulvije_Nobilior" class="mw-disambig" title="Marko Fulvije Nobilior">Marka Fulvija Nobiliora</a>, a postoji i čitav niz drugih pesnika koji su živeli od svojih epova u kojima su slavili aristokratske vojskovođe. Premda su se tako pesnici u osnovi uklopili u opšterimski sistem <a href="/w/index.php?title=Klijenti_i_patroni&action=edit&redlink=1" class="new" title="Klijenti i patroni (stranica ne postoji)">klijenata i patrona</a>, već je u naranije doba postojala razlika između običnih klijenata i klijenata-pesnika, jer je ono što je pesnik mogao pružiti svome patronu bilo na daleko većoj ceni nego ono što su mu pružali ostali klijenti, a to je ovekovečenje njegove slave. Štaviše, mnogi su Rimljani, uključujući Cicerona, smatrali da će im upravo <i>memoria sempiterna</i> (= večno sećanje) omogućiti da i posle smrti nastave svoj "život". Ciceron, na svoju žalost, nije uspeo pronaći pesnika voljnog da opeva njegove <i>res gestae</i>, pa se sam poduzeo toga posla. Tako je svaki pesnik na izvestan način mogao obezbediti besmrtnost. Upravo je to ključan argument u poznatoj Ciceronovoj odbrani pesnika <a href="/wiki/Arhija" class="mw-disambig" title="Arhija">Arhije</a>: Arhija je omogućio besmrtnost <a href="/wiki/Gaj_Marije" title="Gaj Marije">Mariju</a> i <a href="/wiki/Lukul" title="Lukul">Lukulu</a>, a preko njih i celom rimskom narodu. Ovaj aspekt uloge pesnika u Rimu zadržava svoju izvanrednu važnost i u Avgustovom dobu. </p> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Aeneis_3_147.jpeg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2f/Aeneis_3_147.jpeg/200px-Aeneis_3_147.jpeg" decoding="async" width="200" height="135" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2f/Aeneis_3_147.jpeg/300px-Aeneis_3_147.jpeg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2f/Aeneis_3_147.jpeg/400px-Aeneis_3_147.jpeg 2x" data-file-width="618" data-file-height="418" /></a><figcaption><a href="/w/index.php?title=Penati&action=edit&redlink=1" class="new" title="Penati (stranica ne postoji)">Penati</a> pozivaju Eneju da napusti Krit i krene ka Italiji (scena iz III, 147)</figcaption></figure> <p>Ali s promenom položaja pesnika menjala se i priroda patronata. <a href="/wiki/Katul" title="Katul">Katul</a>, čija porodica ima prijateljske odnose s Julijem Cezarom, nema ekonomske potrebe za pokroviteljem. Njegov krug je "<a href="/w/index.php?title=Koterija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Koterija (stranica ne postoji)">koterija</a>", društvo jednakih: kada se u svojoj prvoj pesmi obraća <a href="/wiki/Kornelije_Nepot" title="Kornelije Nepot">Korneliju Nepotu</a>, to predstavlja samo gest prijateljstva ili učtivosti i ništa više. Slično je i s Propercijem u vreme kad piše prvu knjigu. Ali patronat postoji i dalje, čak i među pesnicima Avgustovog doba koji se nalaze visoko na društvenoj lestvici. Najvažniji književni krug ovoga doba bio je onaj čiji je zaštitnik i pokrovitelj bio bliski Avgustov saradnik, <a href="/wiki/Gaj_Cilnije_Mecenat" class="mw-redirect" title="Gaj Cilnije Mecenat">Gaj Cilnije Mecenat</a> (između 74. i 64. – 8. god. st. e.). Iz uglednog <a href="/wiki/Etrurci" title="Etrurci">etrurskog</a> roda, na koji je bio veoma ponosan, Mecenat je u vreme Avgustovog uspona obavljao i neke političke funkcije, među ostalim imao i posredničku ulogu u izmirenju Antonija i Oktavijana 40. godine i dva puta bio Oktavijanov zastupnik u <a href="/wiki/Rim" title="Rim">Rimu</a>. Inače se držao podalje od državnih službi. Njegovom su književnom krugu, u kojem je, čini se, <a href="/wiki/Epikur" title="Epikur">Epikurova</a> <a href="/wiki/Filozofija" title="Filozofija">filozofija</a> bila vezna nit, pripadali: <a href="/w/index.php?title=Lucije_Varije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Lucije Varije (stranica ne postoji)">Lucije Varije</a> i Vergilije, koji su u krug uveli Horacija, a kasnije im se pridružio Propercije. Među manjim književnicima učestvovali su Mecenatov oslobođenik Gaj Melis i <a href="/wiki/Epigram" title="Epigram">epigramatičar</a> Domicije Mars, zatim Vergilijevi i Horacijevi prijatelji <a href="/w/index.php?title=Plocije_Tuka&action=edit&redlink=1" class="new" title="Plocije Tuka (stranica ne postoji)">Plocije Tuka</a> i <a href="/wiki/Kvintilije_Var" title="Kvintilije Var">Kvintilije Var</a>. </p><p>Tokom prvog Avgustovog perioda Mecenat se pojavljuje kao avgustovski patron koji posreduje između pesnikâ i princepsa. Pre svega, Avgust je prirodno želeo da njegova herojska dela budu zabeležena u nekom epu – želeo je, dakle, vlastiti delić besmrtnosti. Problem je bio u tome što su Mecenatovi pesnici – Vergilije, Horacije i zatim Propercije – u većoj ili manjoj meri bili ljudi od načela, i moralnih i književnih. Prilagodljivi je Tibul u svoje elegije ispevane u čast ljubavi i mira mogao uključiti pohvalu svoga pokrovitelja <a href="/w/index.php?title=Mesala_Korvin&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mesala Korvin (stranica ne postoji)">Mesale Korvina</a> i njegovih vojničkih podviga. Ali ne i Propercije. Osim toga, on nije bio epski pesnik, kao što to nije bio ni Horacije, a prvobitno ni Vergilije. To je predstavljalo problem. Ali Avgust je ipak bio, blago rečeno, moćan. Moralna i književna načela pesnika poteklih iz viših društvenih slojeva i želja cara da bude proslavljen u epu tako se izmiruju pomoću <a href="/wiki/Diplomacija" title="Diplomacija">diplomatije</a>, posredovanja, objašnjavanja. Upravo je Mecenatova zasluga što su njegovi pesnici imali slobodu da jedno vreme odbijaju careve zahteve ili ih ispunjavaju na njima svojstven način. </p><p>Mecenatov se krug od drugih razlikovao i u drugim važnim aspektima, a ne samo s obzirom na moralna i umetnička gledišta njegovih pesnika. Pre svega, radi se jednostavno o tome šta se nudi: ovi pesnici doduše nisu bili ponizni siromasi, ali su <a href="/wiki/Kvint_Horacije_Flak" title="Kvint Horacije Flak">Horaciju</a>, na primer, bila potrebna neka sredstva za život, a svi bejahu izgubili porodičnu imovinu u zaplenama zemljišta tokom trijumvirskog perioda. Mecenat i Avgust su Horacija i <a href="/wiki/Vergilije" title="Vergilije">Vergilija</a> darovali velikom imovinom (posebno, čini se, Vergilija), što je tim pesnicima omogućilo da žive u veoma ugodnoj dokolici bilo u gradu ili na selu. Stoga su ovi inače moralno osetljivi ljudi morali imati izvestan osećaj moralne odgovornosti prema svome dobročinitelju. Zatim, zadatak na koji su bili podsticani nije se sastojao samo u proslavljanju herojskih dela velikog vojskovođe. To je bilo nešto jedinstveno za Mecenatov krug i odslikavalo je jedinstvenu prirodu njegovog i zatim Avgustovog pokroviteljstva. Biti njegov štićenik, posredno ili neposredno, značilo je biti štićenik vlasti, pri čemu je postojao pritisak da se politika vlasti protežira i njen ugled uzvisuje. To se moglo činiti nezavidnim zadatkom, ali i izazovom, i ovi su se skrupulozni pesnici toga zadatka prihvatili, iako ne uvek entuzijastički i neposredno. </p><p>S nastupom drugog Avgustovog perioda menja se priroda carskog pokroviteljstva nad pesnicima. Sofisticirani Mecenat, iz nedovoljno jasnih razloga, gubi na važnosti i pesnici dolaze pod neposredni patronat cara. Njegova je ruka bila teža i postajala je sve teža. Politički život oko 20. god. st. e. otkriva jednog više <a href="/wiki/Autokracija" class="mw-redirect" title="Autokracija">autokratskoga</a> vladara (18. godine su, na primer, doneti strogi zakoni o braku), a poezija, izgubivši posredništvo Mecenata, takođe mora odgovoriti novim prilikama. <a href="/wiki/Kvint_Horacije_Flak" title="Kvint Horacije Flak">Horacije</a> je, na primer, nevoljno izdao četvrtu knjigu <i>Oda</i>, koja sadrži ono što je ranije uglavnom izbegavao: panegirik. <a href="/wiki/Sekst_Propercije" title="Sekst Propercije">Propercije</a> je istovremeno smatrao mudrim da u četvrtu knjigu svojih <i>Elegija</i> uvrsti i pesme koje odgovaraju zvanično proklamovanim idealima Avgustove restauracije. </p><p>Horacije i <a href="/wiki/Sekst_Propercije" title="Sekst Propercije">Propercije</a> su, dakle, ljubazno odbili Avgustovu i Mecenatovu molbu da napišu delo koje bi proslavilo prvog rimskog cara i njegove <i>res gestae</i>, ali činilo se, bar sudeći po uvodu u treću knjigu <i><a href="/wiki/Georgike" title="Georgike">Georgika</a></i>, da bi Vergilije bio voljan sastaviti jedno takvo delo. On se toga i pothvatio, ali na kraju je stvorio delo koje je daleko nadraslo svoju prvobitnu tematiku osnivanja Rima i slavljenja Avgusta. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Značaj_i_uticaj"><span id="Zna.C4.8Daj_i_uticaj"></span>Značaj i uticaj</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=16" title="Uredi odjeljak Značaj i uticaj" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=16" title="Uredi kôd odjeljka Značaj i uticaj"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Spev koji je Vergilije stvorio, a koji je prvobitno trebalo da proslavlja rimske početke i <a href="/wiki/Popis_rimskih_careva" class="mw-redirect" title="Popis rimskih careva">prvoga rimskog cara</a>, pred nama stoji kao veoma složeno književno delo. Okvir toga dela čini <a href="/wiki/Homer" title="Homer">homerska</a> <a href="/wiki/Epika" title="Epika">epika</a>, koja podrazumeva prisustvo <a href="/wiki/Bog" title="Bog">božanstava</a> i njihovu intervenciju u ljudsko delovanje, kao i herojske podvige. Pojedine epizode u epu pokazuju dug prema spevu <i><a href="/wiki/Argonauti" title="Argonauti">Argonautica</a></i> <a href="/wiki/Apolonije_sa_Rodosa" class="mw-redirect" title="Apolonije sa Rodosa">Apolonija Rođanina</a>, kao i prema starim rimskim pesnicima <a href="/wiki/Gnej_Nevije" title="Gnej Nevije">Gneju Neviju</a> i <a href="/wiki/Kvint_Enije" title="Kvint Enije">Kvintu Eniju</a>. Ipak, cela je Vergilijeva pesma duboko prožeta rimskim temama, rimskim vrednostima i rimskom istorijom. Na osnovnom nivou rimski narod i vodeće rimske porodice proslavljaju se prikazom njihovih predaka koji su živeli u davno herojsko vreme, a istovremeno velike rimske pobede prikazuju se progresivno – tako kao da one neumitno vode ka vrhuncu koji se ostvaruje u Avgustovoj vladavini. I grad <a href="/wiki/Rim" title="Rim">Rim</a> i cela <a href="/wiki/Italija" title="Italija">Italija</a> prikazani su kao delovi jednog velikog božanskog plana. Važnu karakteristiku epa čini prikaz Italije kao jedinstvene celine, gotovo u modernom značenju <a href="/wiki/Nacija" title="Nacija">nacije</a>, te prikaz rimske istorije kao neprekinute celine od <a href="/wiki/Osnivanje_Rima" title="Osnivanje Rima">osnivanja grada</a> do utemeljenja carstva. </p><p><a href="/wiki/Religija" title="Religija">Religijska</a> verovanja kojima je ep prožet mnogo su dublja od tradicionalnih <a href="/wiki/Gr%C4%8Dka_mitologija" title="Grčka mitologija">mitoloških</a> predstava grčkih i rimskih božanstava. <a href="/wiki/Antika" title="Antika">Antička</a> verovanja i <a href="/wiki/Ritual" title="Ritual">rituali</a>, prema kojima se u epu iskazuje dužno poštovanje, koegzistiraju zajedno sa <a href="/wiki/Filozofija" title="Filozofija">filozofskim</a> stavovima koje su Rimljani preuzeli iz <a href="/wiki/Anti%C4%8Dka_filozofija" title="Antička filozofija">grčke filozofije</a> i modifikovali ih prema vlastitom sistemu vrednosti. <a href="/wiki/Teologija" title="Teologija">Teologija</a> u VI knjizi i <a href="/wiki/Etika" title="Etika">etička</a> pitanja koja se raspravljaju u IV i XII knjizi izazivaju pitanja na koja se ne može dati konačan odgovor. Naročito je ljubav između <a href="/wiki/Eneja" title="Eneja">Eneje</a> i <a href="/wiki/Didona" title="Didona">Didone</a> u IV bila predmet mnogih rasprava, a pesnik je izazivao i kritike zbog toga što je tu Eneju predstavio kao prilično zlobnog čoveka, za razliku od Kartaginjanke Didone koja izaziva sve simpatije čitaoca. Veliko je pesnikovo dostignuće ne samo to što je prikazao božansko predoređenje Rima da osvaja, vlada i nameće mir, nego i to što je opisao patnje i osvajača i osvojenih, i plemenitih i običnih ljudi, i onih koji su se zapleli u sudbinu drugih ljudi, kao što su <a href="/wiki/Kreuza" class="mw-redirect" title="Kreuza">Kreuza</a>, <a href="/wiki/Turno" title="Turno">Turno</a>, Laus, <a href="/w/index.php?title=Palas&action=edit&redlink=1" class="new" title="Palas (stranica ne postoji)">Palas</a> i <a href="/w/index.php?title=Mezencije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mezencije (stranica ne postoji)">Mezencije</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Vanjske_veze">Vanjske veze</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Eneida&veaction=edit&section=17" title="Uredi odjeljak Vanjske veze" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Eneida&action=edit&section=17" title="Uredi kôd odjeljka Vanjske veze"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="infobox sisterproject" style="width: 300px"> <div style="float: left;"><figure class="mw-halign-none" typeof="mw:File"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Aeneid" title="commons:Category:Aeneid"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/20px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="15" height="20" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/40px-Commons-logo.svg.png 1.5x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /></a><figcaption></figcaption></figure></div> <div style="margin-left: 20px;"><i><b><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Aeneid" class="extiw" title="commons:Category:Aeneid">Eneida</a></b></i> na <a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Glavna_stranica_-_%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" class="extiw" title="commons:Glavna stranica - Главна страница">Wikimedijinoj ostavi</a> </div> </div> <ul><li><b>Translations</b> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Perseus_Project&action=edit&redlink=1" class="new" title="Perseus Project (stranica ne postoji)">Perseus Project</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Verg.+A.+1.1">A.1.1</a> - Latin text, Dryden translation, and T.C. Williams translation (from the Perseus Project)</li> <li>Gutenberg Project: <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.gutenberg.net/etext/228">The Aeneid (Dryden translation)</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080719232501/http://www.gutenberg.net/etext/228">Arhivirano</a> 2008-07-19 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a> (plain text)</li></ul></li> <li><b>Sequels</b> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://virgil.org/supplementa/decembrio.htm">The Thirteenth Book of the <i>Aeneid</i>: a fragment by Pier Candido Decembrio, translated by David Wilson-Okamura</a></li> <li>Supplement to the twelfth book of the <i>Aeneid</i> by Maffeo Vegio at <a rel="nofollow" class="external text" href="http://virgil.org/supplementa/vegio-latin.htm">Latin text</a> and <a rel="nofollow" class="external text" href="http://virgil.org/supplementa/vegio-twyne.htm">English translation</a></li></ul></li> <li><b>Commentary</b> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?lookup=Serv.+A.+toc">Perseus/Tufts: Maurus Servius Honoratus. Commentary on the <i>Aeneid</i> of Vergil. (Latin)</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.cliffsnotes.com/WileyCDA/LitNote/id-3.html">CliffsNotes</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20070321050943/http://www.cliffsnotes.com/WileyCDA/LitNote/id-3.html">Arhivirano</a> 2007-03-21 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a></li></ul></li></ul>    </div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?useformat=desktop&type=1x1&usesul3=0" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="" lang="sh-Latn" dir="ltr">Izvor: <a dir="ltr" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Eneida&oldid=42445499">https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Eneida&oldid=42445499</a></div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/Posebno:Kategorije" title="Posebno:Kategorije">Kategorije</a>: <ul><li><a href="/wiki/Kategorija:Eneida" title="Kategorija:Eneida">Eneida</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Rimska_knji%C5%BEevnost" title="Kategorija:Rimska književnost">Rimska književnost</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Epovi" title="Kategorija:Epovi">Epovi</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Sakrivena kategorija: <ul><li><a href="/wiki/Kategorija:Webarchive_template_wayback_links" title="Kategorija:Webarchive template wayback links">Webarchive template wayback links</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Ova stranica je posljednji put izmijenjena 21. marta 2025. u 15:43.</li> <li id="footer-info-copyright">Tekst je dostupan pod licencom <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.en">Creative Commons Attribution-ShareAlike</a>; mogu se primijeniti i dodatni uslovi. Za više informacija pogledajte <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">Uslove korištenja</a>.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Pravila o privatnosti</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/Wikipedija:O_projektu">O projektu</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/Wikipedija:Op%C4%87e_odricanje_odgovornosti">Odricanje odgovornosti</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Kodeks ponašanja</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">Programeri</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sh.wikipedia.org">Statistika</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Izjava o kolačićima</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sh.m.wikipedia.org/w/index.php?title=Eneida&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Mobilni prikaz</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://www.wikimedia.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><picture><source media="(min-width: 500px)" srcset="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29"><img src="/static/images/footer/wikimedia.svg" width="25" height="25" alt="Wikimedia Foundation" lang="en" loading="lazy"></picture></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><picture><source media="(min-width: 500px)" srcset="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" width="88" height="31"><img src="/w/resources/assets/mediawiki_compact.svg" alt="Powered by MediaWiki" lang="en" width="25" height="25" loading="lazy"></picture></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-header-container vector-sticky-header-container"> <div id="vector-sticky-header" class="vector-sticky-header"> <div class="vector-sticky-header-start"> <div class="vector-sticky-header-icon-start vector-button-flush-left vector-button-flush-right" aria-hidden="true"> <button class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-sticky-header-search-toggle" tabindex="-1" data-event-name="ui.vector-sticky-search-form.icon"><span class="vector-icon mw-ui-icon-search mw-ui-icon-wikimedia-search"></span> <span>Pretraga</span> </button> </div> <div role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box"> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail"> <form action="/w/index.php" id="vector-sticky-search-form" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Pretražite Wikipediju"> <span class="cdx-text-input__icon cdx-text-input__start-icon"></span> </div> <input type="hidden" name="title" value="Posebno:Traži"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Pretraži</button> </form> </div> </div> </div> <div class="vector-sticky-header-context-bar"> <nav aria-label="Sadržaj" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-sticky-header-toc" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-sticky-header-toc vector-sticky-header-toc vector-button-flush-left" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-sticky-header-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-sticky-header-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Prikaži/sakrij sadržaj" > <label id="vector-sticky-header-toc-label" for="vector-sticky-header-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-listBullet mw-ui-icon-wikimedia-listBullet"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Prikaži/sakrij sadržaj</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-sticky-header-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div class="vector-sticky-header-context-bar-primary" aria-hidden="true" lang="sh-Latn" dir="ltr"><i>Eneida</i></div> </div> </div> <div class="vector-sticky-header-end" aria-hidden="true"> <div class="vector-sticky-header-icons"> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-talk-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="talk-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-speechBubbles mw-ui-icon-wikimedia-speechBubbles"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-subject-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="subject-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-article mw-ui-icon-wikimedia-article"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-history-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="history-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-history mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-history"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only mw-watchlink" id="ca-watchstar-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="watch-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-star mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-star"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-ve-edit-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="ve-edit-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-edit mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-edit"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-edit-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="wikitext-edit-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-wikiText mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-wikiText"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-viewsource-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="ve-edit-protected-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-editLock mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-editLock"></span> <span></span> </a> </div> <div class="vector-sticky-header-buttons"> <button class="cdx-button cdx-button--weight-quiet mw-interlanguage-selector" id="p-lang-btn-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-language mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-language"></span> <span>90 jezika</span> </button> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive" id="ca-addsection-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="addsection-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-speechBubbleAdd-progressive mw-ui-icon-wikimedia-speechBubbleAdd-progressive"></span> <span>Započni temu</span> </a> </div> <div class="vector-sticky-header-icon-end"> <div class="vector-user-links"> </div> </div> </div> </div> </div> <div class="mw-portlet mw-portlet-dock-bottom emptyPortlet" id="p-dock-bottom"> <ul> </ul> </div> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-5c6f46dcf-gpdnl","wgBackendResponseTime":152,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"0.127","walltime":"0.272","ppvisitednodes":{"value":385,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":1214,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":27,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":3,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":0,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":0,"limit":20},"unstrip-size":{"value":0,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":0,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 53.345 1 -total"," 59.41% 31.691 1 Šablon:Italic_title"," 17.32% 9.241 2 Šablon:Webarchive"," 14.87% 7.933 1 Šablon:Perseus"," 2.74% 1.464 1 Šablon:Commonscat"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"0.011","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":700382,"limit":52428800}},"cachereport":{"origin":"mw-api-ext.eqiad.main-856b4fbb5-kxks2","timestamp":"20250321144353","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"Eneida","url":"https:\/\/sh.wikipedia.org\/wiki\/Eneida","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q60220","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q60220","author":{"@type":"Organization","name":"Doprinositelji Wikimedijinim projektima"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2007-03-03T11:15:33Z","dateModified":"2025-03-21T14:43:52Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/1\/15\/RomanVirgilFolio014rVergilPortrait.jpg"}</script> </body> </html>