CINXE.COM

Кина — Википедија

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available" lang="sr" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Кина — Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )srwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""], "wgDefaultDateFormat":"hh:mm d. month y.","wgMonthNames":["","јануар","фебруар","март","април","мај","јун","јул","август","септембар","октобар","новембар","децембар"],"wgRequestId":"b5c2cfe3-df8f-46df-ae12-05a0f48be6e9","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Кина","wgTitle":"Кина","wgCurRevisionId":28866701,"wgRevisionId":28866701,"wgArticleId":8311,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Pages with non-numeric formatnum arguments","Странице које користе EasyTimeline екстензију","Чланци који садрже текст на језику — кинески","Странице са грешкама у референцама","CS1 извори на језику — енглески (en)","CS1 одржавање: Формат датума", "Странице са грешкама у URL-у","CS1 извори на језику — португалски (pt)","CS1 извори на језику — латински (la)","CS1 извори на језику — кинески (zh)","CS1 наслови на писму језика — кинески (zh)","CS1 одржавање: Неподобан URL","Шаблон:Умањено","Шаблон:Центрирано","Чланци који садрже текст на језику — португалски","Чланци који садрже текст на језику — латински","Чланци који садрже текст на језику — персијски","Чланци који садрже текст на језику — санскрт","Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу","Чланци који садрже текст на језику — енглески", "Сви чланци са непотврђеним изјавама","Чланци са непотврђеним изјавама од 11. 2015.","Чланци са непотврђеним изјавама од 03. 2018.","Чланци са FAST идентификаторима","Чланци са ISNI идентификаторима","Чланци са VIAF идентификаторима","Чланци са WorldCat Entities идентификаторима","Чланци са BNE идентификаторима","Чланци са BNF идентификаторима","Чланци са BNFdata идентификаторима","Чланци са BNMM идентификаторима","Чланци са CANTICN идентификаторима","Чланци са GND идентификаторима","Чланци са ICCU идентификаторима","Чланци са J9U идентификаторима","Чланци са LCCN идентификаторима", "Чланци са Libris идентификаторима","Чланци са LNB идентификаторима","Чланци са NCL идентификаторима","Чланци са NDL идентификаторима","Чланци са NKC идентификаторима","Чланци са NLA идентификаторима","Чланци са NLK идентификаторима","Чланци са PortugalA идентификаторима","Чланци са VcBA идентификаторима","Чланци са MusicBrainz area идентификаторима","Чланци са CINII идентификаторима","Чланци са ORCID идентификаторима","Чланци са KULTURNAV идентификаторима","Чланци са UKPARL идентификаторима","Чланци са EMU идентификаторима","Чланци са EBO идентификаторима", "Чланци са HDS идентификаторима","Чланци са NARA идентификаторима","Чланци са SNAC-ID идентификаторима","Чланци са SUDOC идентификаторима","Шаблон:Подножје/на ћирилици","Координате на Википодацима","Социјалистичке државе","Кина","Државе у Азији","БРИКС чланице"],"wgPageViewLanguage":"sr","wgPageContentLanguage":"sr","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName":"Кина","wgRelevantArticleId":8311,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sr","wgIsProbablyEditable":true,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":true,"wgRestrictionEdit":[],"wgRestrictionMove":[],"wgNoticeProject":"wikipedia","wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sr","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks": "sr-ec"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":200000,"wgCoordinates":{"lat":35,"lon":103},"wgRelatedArticlesCompat":[],"wgCentralAuthMobileDomain":false,"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty":false,"wgWikibaseItemId":"Q148","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGEStructuredTaskRejectionReasonTextInputEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.24"};RLSTATE={"ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","ext.cite.styles": "ready","ext.imagemap.styles":"ready","ext.timeline.styles":"ready","ext.tmh.player.styles":"ready","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready","jquery.makeCollapsible.styles":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=["ext.cite.ux-enhancements","ext.imagemap","ext.tmh.player","mediawiki.page.media","ext.scribunto.logs","site","mediawiki.page.ready","jquery.makeCollapsible","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents", "ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession","wikibase.sidebar.tracking","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&amp;modules=ext.cite.styles%7Cext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.imagemap.styles%7Cext.timeline.styles%7Cext.tmh.player.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cjquery.makeCollapsible.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&amp;only=styles&amp;skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sr&amp;modules=startup&amp;only=scripts&amp;raw=1&amp;skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&amp;modules=site.styles&amp;only=styles&amp;skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.4"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/1200px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="800"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/800px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="533"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/640px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="427"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Кина — Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0"> <link rel="alternate" type="application/x-wiki" title="Уреди" href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Википедија (sr)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sr.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="sr" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Cyrl" href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Latn" href="https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sr"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Википедија – Atom фид" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5&amp;feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="//login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject mw-editable page-Кина rootpage-Кина skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Пређи на садржај</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" > <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Главни мени" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-menu mw-ui-icon-wikimedia-menu"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Главни мени</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Главни мени</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" > <div class="vector-menu-heading"> Навигација </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Посетите главну страну [z]" accesskey="z"><span>Главна страна</span></a></li><li id="n-contents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Водичи за прегледање Википедије"><span>Садржај</span></a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Списак скорашњих измена на пројекту [r]" accesskey="r"><span>Скорашње измене</span></a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Посетите насумичну страницу [x]" accesskey="x"><span>Случајна страница</span></a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Пронађите информације о актуелностима"><span>Актуелности</span></a></li><li id="n-contactpage" class="mw-list-item"><a href="//sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Контакт" title="Сазнајте како да ступите у контакт с уредницима"><span>Контакт</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" > <div class="vector-menu-heading"> Интеракција </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Место где можете да се информишете"><span>Помоћ</span></a></li><li id="n-introduction" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B8"><span>Научите да уређујете</span></a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3"><span>Трг</span></a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="О пројекту, шта можете да радите и где да пронађете ствари"><span>Радионица</span></a></li><li id="n-noticeboard" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0"><span>Огласна табла</span></a></li><li id="n-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5"><span>Отпреми датотеку</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <span class="mw-logo-container skin-invert"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Википедија" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sr.svg" style="width: 7.8125em; height: 1.4375em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sr.svg" width="120" height="11" style="width: 7.5em; height: 0.6875em;"> </span> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f"><span class="vector-icon mw-ui-icon-search mw-ui-icon-wikimedia-search"></span> <span>Претрага</span> </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Претражите Википедију" aria-label="Претражите Википедију" autocapitalize="sentences" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f" id="searchInput" > <span class="cdx-text-input__icon cdx-text-input__start-icon"></span> </div> <input type="hidden" name="title" value="Посебно:Претражи"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Претражи</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Личне алатке"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Мења се приказ странице; величина фонта, ширина и боја" > <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Изглед" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-appearance mw-ui-icon-wikimedia-appearance"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Изглед</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&amp;utm_medium=sidebar&amp;utm_campaign=spontaneous&amp;uselang=sr" class=""><span>Донације</span></a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&amp;returnto=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се" class=""><span>Отвори налог</span></a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&amp;returnto=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o" class=""><span>Пријави ме</span></a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Више опција" > <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Личне алатке" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-ellipsis mw-ui-icon-wikimedia-ellipsis"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Личне алатке</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Кориснички мени" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&amp;utm_medium=sidebar&amp;utm_campaign=spontaneous&amp;uselang=sr"><span>Донације</span></a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&amp;returnto=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се"><span class="vector-icon mw-ui-icon-userAdd mw-ui-icon-wikimedia-userAdd"></span> <span>Отвори налог</span></a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&amp;returnto=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o"><span class="vector-icon mw-ui-icon-logIn mw-ui-icon-wikimedia-logIn"></span> <span>Пријави ме</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Eодбаци\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"sitenotice\" lang=\"sr\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #f0f0f0; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПрикључите се расправи на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A0%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%BD_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5,_%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B5\" title=\"Википедија:Гласање/Предлог/Редизајн страница за добре, сјајне и изабране спискове\"\u003Eредизајна страница за добре, сјајне и ИС\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПокренут је \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли споменике 2024.\"\u003EУређивачки маратон Вики воли споменике 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУ току је такмичење у писању чланака на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A3_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83_%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B5_%D0%B8_%D0%A4%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%B5\" title=\"Википедија:Такмичење у писању чланака/У свету Флоре и Фауне\"\u003EФлоре и фауне\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B0_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024.\"\u003EУређивачком маратону Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУчествујте у \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2024\" class=\"extiw\" title=\"q:Викицитат:Кампања SheSaid 2024\"\u003Eкампањи писања цитата значајних жена\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E на Викицитату.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Садржај" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Садржај</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">сакриј</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Почетак</div> </a> </li> <li id="toc-Етимологија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Етимологија"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1</span> <span>Етимологија</span> </div> </a> <ul id="toc-Етимологија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Географија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Географија"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2</span> <span>Географија</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Географија-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Географија</span> </button> <ul id="toc-Географија-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Крајолик_и_клима" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Крајолик_и_клима"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.1</span> <span>Крајолик и клима</span> </div> </a> <ul id="toc-Крајолик_и_клима-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Флора_и_фауна" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Флора_и_фауна"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.2</span> <span>Флора и фауна</span> </div> </a> <ul id="toc-Флора_и_фауна-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Еколошки_проблеми" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Еколошки_проблеми"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.3</span> <span>Еколошки проблеми</span> </div> </a> <ul id="toc-Еколошки_проблеми-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Политичка_географија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Политичка_географија"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.4</span> <span>Политичка географија</span> </div> </a> <ul id="toc-Политичка_географија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Историја" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Историја"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3</span> <span>Историја</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Историја-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Историја</span> </button> <ul id="toc-Историја-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Преисторија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Преисторија"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.1</span> <span>Преисторија</span> </div> </a> <ul id="toc-Преисторија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Рани_династички_период" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Рани_династички_период"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.2</span> <span>Рани династички период</span> </div> </a> <ul id="toc-Рани_династички_период-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Царска_Кина" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Царска_Кина"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.3</span> <span>Царска Кина</span> </div> </a> <ul id="toc-Царска_Кина-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Касни_династички_период" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Касни_династички_период"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.4</span> <span>Касни династички период</span> </div> </a> <ul id="toc-Касни_династички_период-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Република_(1912—1949)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Република_(1912—1949)"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.5</span> <span>Република (1912—1949)</span> </div> </a> <ul id="toc-Република_(1912—1949)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Народна_Република_(1949—данас)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Народна_Република_(1949—данас)"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.6</span> <span>Народна Република (1949—данас)</span> </div> </a> <ul id="toc-Народна_Република_(1949—данас)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Политички_систем" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Политички_систем"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4</span> <span>Политички систем</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Политички_систем-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Политички систем</span> </button> <ul id="toc-Политички_систем-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Комунистичка_партија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Комунистичка_партија"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4.1</span> <span>Комунистичка партија</span> </div> </a> <ul id="toc-Комунистичка_партија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Влада" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Влада"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4.2</span> <span>Влада</span> </div> </a> <ul id="toc-Влада-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Административна_подјела" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Административна_подјела"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4.3</span> <span>Административна подјела</span> </div> </a> <ul id="toc-Административна_подјела-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Спољни_односи" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Спољни_односи"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4.4</span> <span>Спољни односи</span> </div> </a> <ul id="toc-Спољни_односи-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Трговински_односи" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Трговински_односи"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4.4.1</span> <span>Трговински односи</span> </div> </a> <ul id="toc-Трговински_односи-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Територијални_спорови" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Територијални_спорови"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4.4.2</span> <span>Територијални спорови</span> </div> </a> <ul id="toc-Територијални_спорови-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Статус_могуће_суперсиле" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Статус_могуће_суперсиле"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4.4.3</span> <span>Статус могуће суперсиле</span> </div> </a> <ul id="toc-Статус_могуће_суперсиле-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Привреда" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Привреда"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5</span> <span>Привреда</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Привреда-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Привреда</span> </button> <ul id="toc-Привреда-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Економска_историја_НР_Кине" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Економска_историја_НР_Кине"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.1</span> <span>Економска историја НР Кине</span> </div> </a> <ul id="toc-Економска_историја_НР_Кине-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Кинеска_привреда_у_свету" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Кинеска_привреда_у_свету"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.2</span> <span>Кинеска привреда у свету</span> </div> </a> <ul id="toc-Кинеска_привреда_у_свету-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Наука_и_технологија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Наука_и_технологија"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6</span> <span>Наука и технологија</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Наука_и_технологија-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Наука и технологија</span> </button> <ul id="toc-Наука_и_технологија-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Историја_2" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Историја_2"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.1</span> <span>Историја</span> </div> </a> <ul id="toc-Историја_2-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Модерна_ера" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Модерна_ера"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6.2</span> <span>Модерна ера</span> </div> </a> <ul id="toc-Модерна_ера-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Инфраструктура" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Инфраструктура"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7</span> <span>Инфраструктура</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Инфраструктура-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Инфраструктура</span> </button> <ul id="toc-Инфраструктура-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Телекомуникације" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Телекомуникације"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7.1</span> <span>Телекомуникације</span> </div> </a> <ul id="toc-Телекомуникације-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Саобраћај" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Саобраћај"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7.2</span> <span>Саобраћај</span> </div> </a> <ul id="toc-Саобраћај-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Становништво" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Становништво"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">8</span> <span>Становништво</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Становништво-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Садржај одељка Становништво</span> </button> <ul id="toc-Становништво-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Етничке_групе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Етничке_групе"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">8.1</span> <span>Етничке групе</span> </div> </a> <ul id="toc-Етничке_групе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Језици" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Језици"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">8.2</span> <span>Језици</span> </div> </a> <ul id="toc-Језици-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Градови" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Градови"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">8.3</span> <span>Градови</span> </div> </a> <ul id="toc-Градови-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Види_још" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Види_још"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">9</span> <span>Види још</span> </div> </a> <ul id="toc-Види_још-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Напомене" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Напомене"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">10</span> <span>Напомене</span> </div> </a> <ul id="toc-Напомене-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Референце" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Референце"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">11</span> <span>Референце</span> </div> </a> <ul id="toc-Референце-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Литература" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Литература"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">12</span> <span>Литература</span> </div> </a> <ul id="toc-Литература-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Спољашње_везе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Спољашње_везе"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">13</span> <span>Спољашње везе</span> </div> </a> <ul id="toc-Спољашње_везе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Садржај" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" > <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Прикажи/сакриј садржај" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-listBullet mw-ui-icon-wikimedia-listBullet"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Прикажи/сакриј садржај</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading"><span class="mw-page-title-main">Кина</span></h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" > <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Чланак на другим језицима. Доступан на: 309" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-309" aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-language-progressive mw-ui-icon-wikimedia-language-progressive"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">309 језика</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-ace mw-list-item"><a href="https://ace.wikipedia.org/wiki/Cineu" title="Cineu — ацешки" lang="ace" hreflang="ace" data-title="Cineu" data-language-autonym="Acèh" data-language-local-name="ацешки" class="interlanguage-link-target"><span>Acèh</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ady mw-list-item"><a href="https://ady.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Китай — адигејски" lang="ady" hreflang="ady" data-title="Китай" data-language-autonym="Адыгабзэ" data-language-local-name="адигејски" class="interlanguage-link-target"><span>Адыгабзэ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kbd mw-list-item"><a href="https://kbd.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%8A%D1%83%D1%82%D0%B5%D0%B9_%D0%96%D1%8B%D0%BB%D1%8D_%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%8D" title="Хъутей Жылэ Республикэ — кабардијски" lang="kbd" hreflang="kbd" data-title="Хъутей Жылэ Республикэ" data-language-autonym="Адыгэбзэ" data-language-local-name="кабардијски" class="interlanguage-link-target"><span>Адыгэбзэ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-af mw-list-item"><a href="https://af.wikipedia.org/wiki/Volksrepubliek_China" title="Volksrepubliek China — африканс" lang="af" hreflang="af" data-title="Volksrepubliek China" data-language-autonym="Afrikaans" data-language-local-name="африканс" class="interlanguage-link-target"><span>Afrikaans</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-als mw-list-item"><a href="https://als.wikipedia.org/wiki/Volksrepublik_China" title="Volksrepublik China — немачки (Швајцарска)" lang="gsw" hreflang="gsw" data-title="Volksrepublik China" data-language-autonym="Alemannisch" data-language-local-name="немачки (Швајцарска)" class="interlanguage-link-target"><span>Alemannisch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-am mw-list-item"><a href="https://am.wikipedia.org/wiki/%E1%89%BB%E1%8B%AD%E1%8A%93" title="ቻይና — амхарски" lang="am" hreflang="am" data-title="ቻይና" data-language-autonym="አማርኛ" data-language-local-name="амхарски" class="interlanguage-link-target"><span>አማርኛ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-smn mw-list-item"><a href="https://smn.wikipedia.org/wiki/Kiina" title="Kiina — инари сами" lang="smn" hreflang="smn" data-title="Kiina" data-language-autonym="Anarâškielâ" data-language-local-name="инари сами" class="interlanguage-link-target"><span>Anarâškielâ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ang mw-list-item"><a href="https://ang.wikipedia.org/wiki/Cina_seo_Folclice_Cynewise" title="Cina seo Folclice Cynewise — староенглески" lang="ang" hreflang="ang" data-title="Cina seo Folclice Cynewise" data-language-autonym="Ænglisc" data-language-local-name="староенглески" class="interlanguage-link-target"><span>Ænglisc</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-anp mw-list-item"><a href="https://anp.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8" title="चीन — ангика" lang="anp" hreflang="anp" data-title="चीन" data-language-autonym="अंगिका" data-language-local-name="ангика" class="interlanguage-link-target"><span>अंगिका</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ab mw-list-item"><a href="https://ab.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B8" title="Китаи — абхаски" lang="ab" hreflang="ab" data-title="Китаи" data-language-autonym="Аԥсшәа" data-language-local-name="абхаски" class="interlanguage-link-target"><span>Аԥсшәа</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ar badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D9%84%D8%B5%D9%8A%D9%86" title="الصين — арапски" lang="ar" hreflang="ar" data-title="الصين" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="арапски" class="interlanguage-link-target"><span>العربية</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-an mw-list-item"><a href="https://an.wikipedia.org/wiki/Republica_Popular_de_China" title="Republica Popular de China — арагонски" lang="an" hreflang="an" data-title="Republica Popular de China" data-language-autonym="Aragonés" data-language-local-name="арагонски" class="interlanguage-link-target"><span>Aragonés</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arc mw-list-item"><a href="https://arc.wikipedia.org/wiki/%DC%A9%DC%98%DC%9B%DC%A2%DC%9D%DC%98%DC%AC%DC%90_%DC%A5%DC%A1%DC%A1%DC%9D%DC%AC%DC%90_%DC%95%DC%A8%DC%9D%DC%A2" title="ܩܘܛܢܝܘܬܐ ܥܡܡܝܬܐ ܕܨܝܢ — арамејски" lang="arc" hreflang="arc" data-title="ܩܘܛܢܝܘܬܐ ܥܡܡܝܬܐ ܕܨܝܢ" data-language-autonym="ܐܪܡܝܐ" data-language-local-name="арамејски" class="interlanguage-link-target"><span>ܐܪܡܝܐ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-roa-rup mw-list-item"><a href="https://roa-rup.wikipedia.org/wiki/China" title="China — цинцарски" lang="rup" hreflang="rup" data-title="China" data-language-autonym="Armãneashti" data-language-local-name="цинцарски" class="interlanguage-link-target"><span>Armãneashti</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-frp mw-list-item"><a href="https://frp.wikipedia.org/wiki/R%C3%A8publica_popul%C3%A8ra_de_China" title="Rèpublica populèra de China — Arpitan" lang="frp" hreflang="frp" data-title="Rèpublica populèra de China" data-language-autonym="Arpetan" data-language-local-name="Arpitan" class="interlanguage-link-target"><span>Arpetan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ary mw-list-item"><a href="https://ary.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D9%84%D8%B4%D9%8A%D9%86%D9%88%D8%A7" title="الشينوا — Moroccan Arabic" lang="ary" hreflang="ary" data-title="الشينوا" data-language-autonym="الدارجة" data-language-local-name="Moroccan Arabic" class="interlanguage-link-target"><span>الدارجة</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arz mw-list-item"><a href="https://arz.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D9%84%D8%B5%D9%8A%D9%86" title="الصين — Egyptian Arabic" lang="arz" hreflang="arz" data-title="الصين" data-language-autonym="مصرى" data-language-local-name="Egyptian Arabic" class="interlanguage-link-target"><span>مصرى</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-as mw-list-item"><a href="https://as.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%9A%E0%A7%80%E0%A6%A8" title="চীন — асамски" lang="as" hreflang="as" data-title="চীন" data-language-autonym="অসমীয়া" data-language-local-name="асамски" class="interlanguage-link-target"><span>অসমীয়া</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ast mw-list-item"><a href="https://ast.wikipedia.org/wiki/Rep%C3%BAblica_Popular_China" title="República Popular China — астуријски" lang="ast" hreflang="ast" data-title="República Popular China" data-language-autonym="Asturianu" data-language-local-name="астуријски" class="interlanguage-link-target"><span>Asturianu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gn mw-list-item"><a href="https://gn.wikipedia.org/wiki/Ch%C3%ADna_Tetar%C3%A3_Ret%C3%A3" title="Chína Tetarã Retã — гварани" lang="gn" hreflang="gn" data-title="Chína Tetarã Retã" data-language-autonym="Avañe&#039;ẽ" data-language-local-name="гварани" class="interlanguage-link-target"><span>Avañe'ẽ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-av mw-list-item"><a href="https://av.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Китай — аварски" lang="av" hreflang="av" data-title="Китай" data-language-autonym="Авар" data-language-local-name="аварски" class="interlanguage-link-target"><span>Авар</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-awa mw-list-item"><a href="https://awa.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%9C%E0%A4%A8%E0%A4%AC%E0%A4%BE%E0%A4%A6%E0%A5%80_%E0%A4%97%E0%A4%A3%E0%A4%A4%E0%A4%A8%E0%A5%8D%E0%A4%A4%E0%A5%8D%E0%A4%B0_%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8" title="जनबादी गणतन्त्र चीन — авади" lang="awa" hreflang="awa" data-title="जनबादी गणतन्त्र चीन" data-language-autonym="अवधी" data-language-local-name="авади" class="interlanguage-link-target"><span>अवधी</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ay mw-list-item"><a href="https://ay.wikipedia.org/wiki/Markani_Republika_China" title="Markani Republika China — ајмара" lang="ay" hreflang="ay" data-title="Markani Republika China" data-language-autonym="Aymar aru" data-language-local-name="ајмара" class="interlanguage-link-target"><span>Aymar aru</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-az mw-list-item"><a href="https://az.wikipedia.org/wiki/%C3%87in" title="Çin — азербејџански" lang="az" hreflang="az" data-title="Çin" data-language-autonym="Azərbaycanca" data-language-local-name="азербејџански" class="interlanguage-link-target"><span>Azərbaycanca</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-azb mw-list-item"><a href="https://azb.wikipedia.org/wiki/%DA%86%DB%8C%D9%86" title="چین — South Azerbaijani" lang="azb" hreflang="azb" data-title="چین" data-language-autonym="تۆرکجه" data-language-local-name="South Azerbaijani" class="interlanguage-link-target"><span>تۆرکجه</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id mw-list-item"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Tiongkok" title="Tiongkok — индонежански" lang="id" hreflang="id" data-title="Tiongkok" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="индонежански" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Indonesia</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ms mw-list-item"><a href="https://ms.wikipedia.org/wiki/China" title="China — малајски" lang="ms" hreflang="ms" data-title="China" data-language-autonym="Bahasa Melayu" data-language-local-name="малајски" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Melayu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ban mw-list-item"><a href="https://ban.wikipedia.org/wiki/Cina" title="Cina — балијски" lang="ban" hreflang="ban" data-title="Cina" data-language-autonym="Basa Bali" data-language-local-name="балијски" class="interlanguage-link-target"><span>Basa Bali</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg mw-list-item"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Китай — бугарски" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Китай" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="бугарски" class="interlanguage-link-target"><span>Български</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bm mw-list-item"><a href="https://bm.wikipedia.org/wiki/China" title="China — бамбара" lang="bm" hreflang="bm" data-title="China" data-language-autonym="Bamanankan" data-language-local-name="бамбара" class="interlanguage-link-target"><span>Bamanankan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bjn mw-list-item"><a href="https://bjn.wikipedia.org/wiki/Ripublik_Rakyat_Cina" title="Ripublik Rakyat Cina — Banjar" lang="bjn" hreflang="bjn" data-title="Ripublik Rakyat Cina" data-language-autonym="Banjar" data-language-local-name="Banjar" class="interlanguage-link-target"><span>Banjar</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-min-nan mw-list-item"><a href="https://zh-min-nan.wikipedia.org/wiki/Tiong-h%C3%B4a_J%C3%AEn-b%C3%AEn_Ki%C5%8Dng-h%C3%B4-kok" title="Tiong-hôa Jîn-bîn Kiōng-hô-kok — Minnan" lang="nan" hreflang="nan" data-title="Tiong-hôa Jîn-bîn Kiōng-hô-kok" data-language-autonym="閩南語 / Bân-lâm-gú" data-language-local-name="Minnan" class="interlanguage-link-target"><span>閩南語 / Bân-lâm-gú</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-map-bms mw-list-item"><a href="https://map-bms.wikipedia.org/wiki/Republik_Rakyat_Cina" title="Republik Rakyat Cina — Banyumasan" lang="jv-x-bms" hreflang="jv-x-bms" data-title="Republik Rakyat Cina" data-language-autonym="Basa Banyumasan" data-language-local-name="Banyumasan" class="interlanguage-link-target"><span>Basa Banyumasan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ba badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://ba.wikipedia.org/wiki/%D2%A0%D1%8B%D1%82%D0%B0%D0%B9_%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D1%8B%D2%A1_%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D2%BB%D1%8B" title="Ҡытай Халыҡ Республикаһы — башкирски" lang="ba" hreflang="ba" data-title="Ҡытай Халыҡ Республикаһы" data-language-autonym="Башҡортса" data-language-local-name="башкирски" class="interlanguage-link-target"><span>Башҡортса</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be mw-list-item"><a href="https://be.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%96%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Кітай — белоруски" lang="be" hreflang="be" data-title="Кітай" data-language-autonym="Беларуская" data-language-local-name="белоруски" class="interlanguage-link-target"><span>Беларуская</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be-x-old mw-list-item"><a href="https://be-tarask.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%96%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Кітай — Belarusian (Taraškievica orthography)" lang="be-tarask" hreflang="be-tarask" data-title="Кітай" data-language-autonym="Беларуская (тарашкевіца)" data-language-local-name="Belarusian (Taraškievica orthography)" class="interlanguage-link-target"><span>Беларуская (тарашкевіца)</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mad mw-list-item"><a href="https://mad.wikipedia.org/wiki/Tiongkok" title="Tiongkok — мадурски" lang="mad" hreflang="mad" data-title="Tiongkok" data-language-autonym="Madhurâ" data-language-local-name="мадурски" class="interlanguage-link-target"><span>Madhurâ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bh mw-list-item"><a href="https://bh.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8" title="चीन — Bhojpuri" lang="bh" hreflang="bh" data-title="चीन" data-language-autonym="भोजपुरी" data-language-local-name="Bhojpuri" class="interlanguage-link-target"><span>भोजपुरी</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bcl mw-list-item"><a href="https://bcl.wikipedia.org/wiki/Tsina" title="Tsina — Central Bikol" lang="bcl" hreflang="bcl" data-title="Tsina" data-language-autonym="Bikol Central" data-language-local-name="Central Bikol" class="interlanguage-link-target"><span>Bikol Central</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bi mw-list-item"><a href="https://bi.wikipedia.org/wiki/Jaena" title="Jaena — бислама" lang="bi" hreflang="bi" data-title="Jaena" data-language-autonym="Bislama" data-language-local-name="бислама" class="interlanguage-link-target"><span>Bislama</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bn mw-list-item"><a href="https://bn.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%9A%E0%A7%80%E0%A6%A8" title="চীন — бенгалски" lang="bn" hreflang="bn" data-title="চীন" data-language-autonym="বাংলা" data-language-local-name="бенгалски" class="interlanguage-link-target"><span>বাংলা</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bo mw-list-item"><a href="https://bo.wikipedia.org/wiki/%E0%BD%80%E0%BE%B2%E0%BD%B4%E0%BD%84%E0%BC%8B%E0%BD%A7%E0%BE%AD%E0%BC%8B%E0%BD%98%E0%BD%B2%E0%BC%8B%E0%BD%91%E0%BD%98%E0%BD%84%E0%BD%A6%E0%BC%8B%E0%BD%A6%E0%BE%A4%E0%BE%B1%E0%BD%B2%E0%BC%8B%E0%BD%98%E0%BD%90%E0%BD%B4%E0%BD%93%E0%BC%8B%E0%BD%A2%E0%BE%92%E0%BE%B1%E0%BD%A3%E0%BC%8B%E0%BD%81%E0%BD%96%E0%BC%8D" title="ཀྲུང་ཧྭ་མི་དམངས་སྤྱི་མཐུན་རྒྱལ་ཁབ། — тибетански" lang="bo" hreflang="bo" data-title="ཀྲུང་ཧྭ་མི་དམངས་སྤྱི་མཐུན་རྒྱལ་ཁབ།" data-language-autonym="བོད་ཡིག" data-language-local-name="тибетански" class="interlanguage-link-target"><span>བོད་ཡིག</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bar mw-list-item"><a href="https://bar.wikipedia.org/wiki/Kina" title="Kina — Bavarian" lang="bar" hreflang="bar" data-title="Kina" data-language-autonym="Boarisch" data-language-local-name="Bavarian" class="interlanguage-link-target"><span>Boarisch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bs mw-list-item"><a href="https://bs.wikipedia.org/wiki/Kina" title="Kina — босански" lang="bs" hreflang="bs" data-title="Kina" data-language-autonym="Bosanski" data-language-local-name="босански" class="interlanguage-link-target"><span>Bosanski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bpy mw-list-item"><a href="https://bpy.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%97%E0%A6%A3%E0%A6%9A%E0%A7%80%E0%A6%A8" title="গণচীন — Bishnupriya" lang="bpy" hreflang="bpy" data-title="গণচীন" data-language-autonym="বিষ্ণুপ্রিয়া মণিপুরী" data-language-local-name="Bishnupriya" class="interlanguage-link-target"><span>বিষ্ণুপ্রিয়া মণিপুরী</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-br mw-list-item"><a href="https://br.wikipedia.org/wiki/Republik_Pobl_Sina" title="Republik Pobl Sina — бретонски" lang="br" hreflang="br" data-title="Republik Pobl Sina" data-language-autonym="Brezhoneg" data-language-local-name="бретонски" class="interlanguage-link-target"><span>Brezhoneg</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bxr badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://bxr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B4" title="Хитад — Russia Buriat" lang="bxr" hreflang="bxr" data-title="Хитад" data-language-autonym="Буряад" data-language-local-name="Russia Buriat" class="interlanguage-link-target"><span>Буряад</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/Rep%C3%BAblica_Popular_de_la_Xina" title="República Popular de la Xina — каталонски" lang="ca" hreflang="ca" data-title="República Popular de la Xina" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="каталонски" class="interlanguage-link-target"><span>Català</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ceb mw-list-item"><a href="https://ceb.wikipedia.org/wiki/Pangmasang_Republika_sa_Tsina" title="Pangmasang Republika sa Tsina — себуански" lang="ceb" hreflang="ceb" data-title="Pangmasang Republika sa Tsina" data-language-autonym="Cebuano" data-language-local-name="себуански" class="interlanguage-link-target"><span>Cebuano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ch mw-list-item"><a href="https://ch.wikipedia.org/wiki/China" title="China — чаморо" lang="ch" hreflang="ch" data-title="China" data-language-autonym="Chamoru" data-language-local-name="чаморо" class="interlanguage-link-target"><span>Chamoru</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cbk-zam mw-list-item"><a href="https://cbk-zam.wikipedia.org/wiki/China" title="China — Chavacano" lang="cbk" hreflang="cbk" data-title="China" data-language-autonym="Chavacano de Zamboanga" data-language-local-name="Chavacano" class="interlanguage-link-target"><span>Chavacano de Zamboanga</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sn mw-list-item"><a href="https://sn.wikipedia.org/wiki/Chayina" title="Chayina — шона" lang="sn" hreflang="sn" data-title="Chayina" data-language-autonym="ChiShona" data-language-local-name="шона" class="interlanguage-link-target"><span>ChiShona</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tum mw-list-item"><a href="https://tum.wikipedia.org/wiki/China" title="China — тумбука" lang="tum" hreflang="tum" data-title="China" data-language-autonym="ChiTumbuka" data-language-local-name="тумбука" class="interlanguage-link-target"><span>ChiTumbuka</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ny mw-list-item"><a href="https://ny.wikipedia.org/wiki/China" title="China — њанџа" lang="ny" hreflang="ny" data-title="China" data-language-autonym="Chi-Chewa" data-language-local-name="њанџа" class="interlanguage-link-target"><span>Chi-Chewa</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-chr mw-list-item"><a href="https://chr.wikipedia.org/wiki/%E1%8F%93%E1%8E%B6%E1%8F%82%E1%8E%A8%E1%8F%8D%E1%8F%9B" title="ᏓᎶᏂᎨᏍᏛ — чероки" lang="chr" hreflang="chr" data-title="ᏓᎶᏂᎨᏍᏛ" data-language-autonym="ᏣᎳᎩ" data-language-local-name="чероки" class="interlanguage-link-target"><span>ᏣᎳᎩ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-co mw-list-item"><a href="https://co.wikipedia.org/wiki/China" title="China — корзикански" lang="co" hreflang="co" data-title="China" data-language-autonym="Corsu" data-language-local-name="корзикански" class="interlanguage-link-target"><span>Corsu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cy mw-list-item"><a href="https://cy.wikipedia.org/wiki/Gweriniaeth_Pobl_Tsieina" title="Gweriniaeth Pobl Tsieina — велшки" lang="cy" hreflang="cy" data-title="Gweriniaeth Pobl Tsieina" data-language-autonym="Cymraeg" data-language-local-name="велшки" class="interlanguage-link-target"><span>Cymraeg</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cv mw-list-item"><a href="https://cv.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B9_%D0%A5%D0%B0%D0%BB%C4%83%D1%85_%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Китай Халăх Республики — чувашки" lang="cv" hreflang="cv" data-title="Китай Халăх Республики" data-language-autonym="Чӑвашла" data-language-local-name="чувашки" class="interlanguage-link-target"><span>Чӑвашла</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/%C4%8C%C3%ADna" title="Čína — чешки" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Čína" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="чешки" class="interlanguage-link-target"><span>Čeština</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dag mw-list-item"><a href="https://dag.wikipedia.org/wiki/China" title="China — Dagbani" lang="dag" hreflang="dag" data-title="China" data-language-autonym="Dagbanli" data-language-local-name="Dagbani" class="interlanguage-link-target"><span>Dagbanli</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-da badge-Q17559452 badge-recommendedarticle mw-list-item" title="препоручен чланак"><a href="https://da.wikipedia.org/wiki/Kina" title="Kina — дански" lang="da" hreflang="da" data-title="Kina" data-language-autonym="Dansk" data-language-local-name="дански" class="interlanguage-link-target"><span>Dansk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-se mw-list-item"><a href="https://se.wikipedia.org/wiki/Kiinn%C3%A1" title="Kiinná — северни сами" lang="se" hreflang="se" data-title="Kiinná" data-language-autonym="Davvisámegiella" data-language-local-name="северни сами" class="interlanguage-link-target"><span>Davvisámegiella</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pdc mw-list-item"><a href="https://pdc.wikipedia.org/wiki/Tscheine" title="Tscheine — Pennsylvania German" lang="pdc" hreflang="pdc" data-title="Tscheine" data-language-autonym="Deitsch" data-language-local-name="Pennsylvania German" class="interlanguage-link-target"><span>Deitsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de mw-list-item"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Volksrepublik_China" title="Volksrepublik China — немачки" lang="de" hreflang="de" data-title="Volksrepublik China" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="немачки" class="interlanguage-link-target"><span>Deutsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nv mw-list-item"><a href="https://nv.wikipedia.org/wiki/Tsii%CA%BCyishbizh%C3%AD_Dine%CA%BC%C3%A9_Bik%C3%A9yah" title="Tsiiʼyishbizhí Dineʼé Bikéyah — навахо" lang="nv" hreflang="nv" data-title="Tsiiʼyishbizhí Dineʼé Bikéyah" data-language-autonym="Diné bizaad" data-language-local-name="навахо" class="interlanguage-link-target"><span>Diné bizaad</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dsb mw-list-item"><a href="https://dsb.wikipedia.org/wiki/Chinska_ludowa_republika" title="Chinska ludowa republika — доњолужичкосрпски" lang="dsb" hreflang="dsb" data-title="Chinska ludowa republika" data-language-autonym="Dolnoserbski" data-language-local-name="доњолужичкосрпски" class="interlanguage-link-target"><span>Dolnoserbski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dty mw-list-item"><a href="https://dty.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8_%E0%A4%A6%E0%A5%87%E0%A4%B6" title="चीन देश — Doteli" lang="dty" hreflang="dty" data-title="चीन देश" data-language-autonym="डोटेली" data-language-local-name="Doteli" class="interlanguage-link-target"><span>डोटेली</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dv mw-list-item"><a href="https://dv.wikipedia.org/wiki/%DE%90%DE%A9%DE%82%DE%AA%DE%86%DE%A6%DE%83%DE%A6" title="ސީނުކަރަ — малдивски" lang="dv" hreflang="dv" data-title="ސީނުކަރަ" data-language-autonym="ދިވެހިބަސް" data-language-local-name="малдивски" class="interlanguage-link-target"><span>ދިވެހިބަސް</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dz mw-list-item"><a href="https://dz.wikipedia.org/wiki/%E0%BD%80%E0%BE%B2%E0%BD%B4%E0%BD%84%E0%BC%8B%E0%BD%80%E0%BD%BC" title="ཀྲུང་ཀོ — џонга" lang="dz" hreflang="dz" data-title="ཀྲུང་ཀོ" data-language-autonym="ཇོང་ཁ" data-language-local-name="џонга" class="interlanguage-link-target"><span>ཇོང་ཁ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-et mw-list-item"><a href="https://et.wikipedia.org/wiki/Hiina" title="Hiina — естонски" lang="et" hreflang="et" data-title="Hiina" data-language-autonym="Eesti" data-language-local-name="естонски" class="interlanguage-link-target"><span>Eesti</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el mw-list-item"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%9A%CE%AF%CE%BD%CE%B1" title="Κίνα — грчки" lang="el" hreflang="el" data-title="Κίνα" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="грчки" class="interlanguage-link-target"><span>Ελληνικά</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eml mw-list-item"><a href="https://eml.wikipedia.org/wiki/Cina" title="Cina — Emiliano-Romagnolo" lang="egl" hreflang="egl" data-title="Cina" data-language-autonym="Emiliàn e rumagnòl" data-language-local-name="Emiliano-Romagnolo" class="interlanguage-link-target"><span>Emiliàn e rumagnòl</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en mw-list-item"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/China" title="China — енглески" lang="en" hreflang="en" data-title="China" data-language-autonym="English" data-language-local-name="енглески" class="interlanguage-link-target"><span>English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-myv mw-list-item"><a href="https://myv.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B5%D0%BD%D1%8C_%D0%A0%D0%B0%D1%81%D1%8C%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D1%8C_%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%81%D1%8C" title="Китаень Раськень Республикась — ерзја" lang="myv" hreflang="myv" data-title="Китаень Раськень Республикась" data-language-autonym="Эрзянь" data-language-local-name="ерзја" class="interlanguage-link-target"><span>Эрзянь</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Rep%C3%BAblica_Popular_China" title="República Popular China — шпански" lang="es" hreflang="es" data-title="República Popular China" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="шпански" class="interlanguage-link-target"><span>Español</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eo badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://eo.wikipedia.org/wiki/%C4%88inio" title="Ĉinio — есперанто" lang="eo" hreflang="eo" data-title="Ĉinio" data-language-autonym="Esperanto" data-language-local-name="есперанто" class="interlanguage-link-target"><span>Esperanto</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ext mw-list-item"><a href="https://ext.wikipedia.org/wiki/China" title="China — Extremaduran" lang="ext" hreflang="ext" data-title="China" data-language-autonym="Estremeñu" data-language-local-name="Extremaduran" class="interlanguage-link-target"><span>Estremeñu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eu badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://eu.wikipedia.org/wiki/Txinako_Herri_Errepublika" title="Txinako Herri Errepublika — баскијски" lang="eu" hreflang="eu" data-title="Txinako Herri Errepublika" data-language-autonym="Euskara" data-language-local-name="баскијски" class="interlanguage-link-target"><span>Euskara</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ee mw-list-item"><a href="https://ee.wikipedia.org/wiki/China" title="China — еве" lang="ee" hreflang="ee" data-title="China" data-language-autonym="Eʋegbe" data-language-local-name="еве" class="interlanguage-link-target"><span>Eʋegbe</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fa mw-list-item"><a href="https://fa.wikipedia.org/wiki/%DA%86%DB%8C%D9%86" title="چین — персијски" lang="fa" hreflang="fa" data-title="چین" data-language-autonym="فارسی" data-language-local-name="персијски" class="interlanguage-link-target"><span>فارسی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hif mw-list-item"><a href="https://hif.wikipedia.org/wiki/China" title="China — Fiji Hindi" lang="hif" hreflang="hif" data-title="China" data-language-autonym="Fiji Hindi" data-language-local-name="Fiji Hindi" class="interlanguage-link-target"><span>Fiji Hindi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fo badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://fo.wikipedia.org/wiki/Kina" title="Kina — фарски" lang="fo" hreflang="fo" data-title="Kina" data-language-autonym="Føroyskt" data-language-local-name="фарски" class="interlanguage-link-target"><span>Føroyskt</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr mw-list-item"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Chine" title="Chine — француски" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Chine" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="француски" class="interlanguage-link-target"><span>Français</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fy mw-list-item"><a href="https://fy.wikipedia.org/wiki/Sina" title="Sina — западни фризијски" lang="fy" hreflang="fy" data-title="Sina" data-language-autonym="Frysk" data-language-local-name="западни фризијски" class="interlanguage-link-target"><span>Frysk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ff mw-list-item"><a href="https://ff.wikipedia.org/wiki/Ciina" title="Ciina — фула" lang="ff" hreflang="ff" data-title="Ciina" data-language-autonym="Fulfulde" data-language-local-name="фула" class="interlanguage-link-target"><span>Fulfulde</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fur mw-list-item"><a href="https://fur.wikipedia.org/wiki/Cine_(st%C3%A2t)" title="Cine (stât) — фриулски" lang="fur" hreflang="fur" data-title="Cine (stât)" data-language-autonym="Furlan" data-language-local-name="фриулски" class="interlanguage-link-target"><span>Furlan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ga mw-list-item"><a href="https://ga.wikipedia.org/wiki/Daon-Phoblacht_na_S%C3%ADne" title="Daon-Phoblacht na Síne — ирски" lang="ga" hreflang="ga" data-title="Daon-Phoblacht na Síne" data-language-autonym="Gaeilge" data-language-local-name="ирски" class="interlanguage-link-target"><span>Gaeilge</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gv mw-list-item"><a href="https://gv.wikipedia.org/wiki/Deynphobblaght_y_%C3%87heen" title="Deynphobblaght y Çheen — манкс" lang="gv" hreflang="gv" data-title="Deynphobblaght y Çheen" data-language-autonym="Gaelg" data-language-local-name="манкс" class="interlanguage-link-target"><span>Gaelg</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sm mw-list-item"><a href="https://sm.wikipedia.org/wiki/Saina" title="Saina — самоански" lang="sm" hreflang="sm" data-title="Saina" data-language-autonym="Gagana Samoa" data-language-local-name="самоански" class="interlanguage-link-target"><span>Gagana Samoa</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gag mw-list-item"><a href="https://gag.wikipedia.org/wiki/Kitay_Halk_Respublikas%C4%B1" title="Kitay Halk Respublikası — гагауз" lang="gag" hreflang="gag" data-title="Kitay Halk Respublikası" data-language-autonym="Gagauz" data-language-local-name="гагауз" class="interlanguage-link-target"><span>Gagauz</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gd mw-list-item"><a href="https://gd.wikipedia.org/wiki/Sluagh-phoblachd_na_S%C3%ACne" title="Sluagh-phoblachd na Sìne — шкотски гелски" lang="gd" hreflang="gd" data-title="Sluagh-phoblachd na Sìne" data-language-autonym="Gàidhlig" data-language-local-name="шкотски гелски" class="interlanguage-link-target"><span>Gàidhlig</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gl mw-list-item"><a href="https://gl.wikipedia.org/wiki/Rep%C3%BAblica_Popular_da_China" title="República Popular da China — галицијски" lang="gl" hreflang="gl" data-title="República Popular da China" data-language-autonym="Galego" data-language-local-name="галицијски" class="interlanguage-link-target"><span>Galego</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-inh mw-list-item"><a href="https://inh.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B5%D1%85%D1%8C%D0%B5" title="Ченкехье — ингушки" lang="inh" hreflang="inh" data-title="Ченкехье" data-language-autonym="ГӀалгӀай" data-language-local-name="ингушки" class="interlanguage-link-target"><span>ГӀалгӀай</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gan mw-list-item"><a href="https://gan.wikipedia.org/wiki/%E4%B8%AD%E8%8F%AF%E4%BA%BA%E6%B0%91%E5%85%B1%E5%92%8C%E5%9C%8B" title="中華人民共和國 — Gan" lang="gan" hreflang="gan" data-title="中華人民共和國" data-language-autonym="贛語" data-language-local-name="Gan" class="interlanguage-link-target"><span>贛語</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ki mw-list-item"><a href="https://ki.wikipedia.org/wiki/China" title="China — кикују" lang="ki" hreflang="ki" data-title="China" data-language-autonym="Gĩkũyũ" data-language-local-name="кикују" class="interlanguage-link-target"><span>Gĩkũyũ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-glk mw-list-item"><a href="https://glk.wikipedia.org/wiki/%DA%86%D9%8A%D9%86" title="چين — Gilaki" lang="glk" hreflang="glk" data-title="چين" data-language-autonym="گیلکی" data-language-local-name="Gilaki" class="interlanguage-link-target"><span>گیلکی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-got mw-list-item"><a href="https://got.wikipedia.org/wiki/%F0%90%8C%BA%F0%90%8C%B9%F0%90%8C%B8%F0%90%8C%B0" title="𐌺𐌹𐌸𐌰 — готски" lang="got" hreflang="got" data-title="𐌺𐌹𐌸𐌰" data-language-autonym="𐌲𐌿𐍄𐌹𐍃𐌺" data-language-local-name="готски" class="interlanguage-link-target"><span>𐌲𐌿𐍄𐌹𐍃𐌺</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gom mw-list-item"><a href="https://gom.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8" title="चीन — Goan Konkani" lang="gom" hreflang="gom" data-title="चीन" data-language-autonym="गोंयची कोंकणी / Gõychi Konknni" data-language-local-name="Goan Konkani" class="interlanguage-link-target"><span>गोंयची कोंकणी / Gõychi Konknni</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gu mw-list-item"><a href="https://gu.wikipedia.org/wiki/%E0%AA%9A%E0%AB%80%E0%AA%A8" title="ચીન — гуџарати" lang="gu" hreflang="gu" data-title="ચીન" data-language-autonym="ગુજરાતી" data-language-local-name="гуџарати" class="interlanguage-link-target"><span>ગુજરાતી</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-guw mw-list-item"><a href="https://guw.wikipedia.org/wiki/China" title="China — Gun" lang="guw" hreflang="guw" data-title="China" data-language-autonym="Gungbe" data-language-local-name="Gun" class="interlanguage-link-target"><span>Gungbe</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ha mw-list-item"><a href="https://ha.wikipedia.org/wiki/Sin" title="Sin — хауса" lang="ha" hreflang="ha" data-title="Sin" data-language-autonym="Hausa" data-language-local-name="хауса" class="interlanguage-link-target"><span>Hausa</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hak mw-list-item"><a href="https://hak.wikipedia.org/wiki/Ch%C3%BBng-f%C3%A0_Ng%C3%ACn-m%C3%ACn_Khiung-f%C3%B2-koet" title="Chûng-fà Ngìn-mìn Khiung-fò-koet — Hakka Chinese" lang="hak" hreflang="hak" data-title="Chûng-fà Ngìn-mìn Khiung-fò-koet" data-language-autonym="客家語 / Hak-kâ-ngî" data-language-local-name="Hakka Chinese" class="interlanguage-link-target"><span>客家語 / Hak-kâ-ngî</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-xal mw-list-item"><a href="https://xal.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B4%D0%B8%D0%BD_%D0%A3%D0%BB%D1%83%D1%81_%D0%9E%D1%80%D0%BD" title="Китдин Улус Орн — калмички" lang="xal" hreflang="xal" data-title="Китдин Улус Орн" data-language-autonym="Хальмг" data-language-local-name="калмички" class="interlanguage-link-target"><span>Хальмг</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-haw mw-list-item"><a href="https://haw.wikipedia.org/wiki/Kina" title="Kina — хавајски" lang="haw" hreflang="haw" data-title="Kina" data-language-autonym="Hawaiʻi" data-language-local-name="хавајски" class="interlanguage-link-target"><span>Hawaiʻi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-he mw-list-item"><a href="https://he.wikipedia.org/wiki/%D7%94%D7%A8%D7%A4%D7%95%D7%91%D7%9C%D7%99%D7%A7%D7%94_%D7%94%D7%A2%D7%9E%D7%9E%D7%99%D7%AA_%D7%A9%D7%9C_%D7%A1%D7%99%D7%9F" title="הרפובליקה העממית של סין — хебрејски" lang="he" hreflang="he" data-title="הרפובליקה העממית של סין" data-language-autonym="עברית" data-language-local-name="хебрејски" class="interlanguage-link-target"><span>עברית</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hi mw-list-item"><a href="https://hi.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8%E0%A5%80_%E0%A4%9C%E0%A4%A8%E0%A4%B5%E0%A4%BE%E0%A4%A6%E0%A5%80_%E0%A4%97%E0%A4%A3%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9C%E0%A5%8D%E0%A4%AF" title="चीनी जनवादी गणराज्य — хинди" lang="hi" hreflang="hi" data-title="चीनी जनवादी गणराज्य" data-language-autonym="हिन्दी" data-language-local-name="хинди" class="interlanguage-link-target"><span>हिन्दी</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hsb mw-list-item"><a href="https://hsb.wikipedia.org/wiki/China" title="China — горњолужичкосрпски" lang="hsb" hreflang="hsb" data-title="China" data-language-autonym="Hornjoserbsce" data-language-local-name="горњолужичкосрпски" class="interlanguage-link-target"><span>Hornjoserbsce</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr mw-list-item"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Kina" title="Kina — хрватски" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Kina" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="хрватски" class="interlanguage-link-target"><span>Hrvatski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hy mw-list-item"><a href="https://hy.wikipedia.org/wiki/%D5%89%D5%AB%D5%B6%D5%A1%D5%BD%D5%BF%D5%A1%D5%B6" title="Չինաստան — јерменски" lang="hy" hreflang="hy" data-title="Չինաստան" data-language-autonym="Հայերեն" data-language-local-name="јерменски" class="interlanguage-link-target"><span>Հայերեն</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hyw mw-list-item"><a href="https://hyw.wikipedia.org/wiki/%D5%89%D5%AB%D5%B6%D5%A1%D5%BD%D5%BF%D5%A1%D5%B6" title="Չինաստան — Western Armenian" lang="hyw" hreflang="hyw" data-title="Չինաստան" data-language-autonym="Արեւմտահայերէն" data-language-local-name="Western Armenian" class="interlanguage-link-target"><span>Արեւմտահայերէն</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-io mw-list-item"><a href="https://io.wikipedia.org/wiki/Popul-Republiko_Chinia" title="Popul-Republiko Chinia — идо" lang="io" hreflang="io" data-title="Popul-Republiko Chinia" data-language-autonym="Ido" data-language-local-name="идо" class="interlanguage-link-target"><span>Ido</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ig mw-list-item"><a href="https://ig.wikipedia.org/wiki/China" title="China — игбо" lang="ig" hreflang="ig" data-title="China" data-language-autonym="Igbo" data-language-local-name="игбо" class="interlanguage-link-target"><span>Igbo</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ilo mw-list-item"><a href="https://ilo.wikipedia.org/wiki/Tsina" title="Tsina — илоко" lang="ilo" hreflang="ilo" data-title="Tsina" data-language-autonym="Ilokano" data-language-local-name="илоко" class="interlanguage-link-target"><span>Ilokano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ia mw-list-item"><a href="https://ia.wikipedia.org/wiki/China" title="China — интерлингва" lang="ia" hreflang="ia" data-title="China" data-language-autonym="Interlingua" data-language-local-name="интерлингва" class="interlanguage-link-target"><span>Interlingua</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ie mw-list-item"><a href="https://ie.wikipedia.org/wiki/China" title="China — интерлингве" lang="ie" hreflang="ie" data-title="China" data-language-autonym="Interlingue" data-language-local-name="интерлингве" class="interlanguage-link-target"><span>Interlingue</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-iu mw-list-item"><a href="https://iu.wikipedia.org/wiki/%E1%93%B4%E1%90%83%E1%93%87" title="ᓴᐃᓇ — инуктитутски" lang="iu" hreflang="iu" data-title="ᓴᐃᓇ" data-language-autonym="ᐃᓄᒃᑎᑐᑦ / inuktitut" data-language-local-name="инуктитутски" class="interlanguage-link-target"><span>ᐃᓄᒃᑎᑐᑦ / inuktitut</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ik mw-list-item"><a href="https://ik.wikipedia.org/wiki/Saina" title="Saina — инупик" lang="ik" hreflang="ik" data-title="Saina" data-language-autonym="Iñupiatun" data-language-local-name="инупик" class="interlanguage-link-target"><span>Iñupiatun</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-os mw-list-item"><a href="https://os.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Китай — осетински" lang="os" hreflang="os" data-title="Китай" data-language-autonym="Ирон" data-language-local-name="осетински" class="interlanguage-link-target"><span>Ирон</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-xh mw-list-item"><a href="https://xh.wikipedia.org/wiki/IShayina" title="IShayina — коса" lang="xh" hreflang="xh" data-title="IShayina" data-language-autonym="IsiXhosa" data-language-local-name="коса" class="interlanguage-link-target"><span>IsiXhosa</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zu mw-list-item"><a href="https://zu.wikipedia.org/wiki/IShayina" title="IShayina — зулу" lang="zu" hreflang="zu" data-title="IShayina" data-language-autonym="IsiZulu" data-language-local-name="зулу" class="interlanguage-link-target"><span>IsiZulu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-is mw-list-item"><a href="https://is.wikipedia.org/wiki/K%C3%ADna" title="Kína — исландски" lang="is" hreflang="is" data-title="Kína" data-language-autonym="Íslenska" data-language-local-name="исландски" class="interlanguage-link-target"><span>Íslenska</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Cina" title="Cina — италијански" lang="it" hreflang="it" data-title="Cina" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="италијански" class="interlanguage-link-target"><span>Italiano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E4%B8%AD%E8%8F%AF%E4%BA%BA%E6%B0%91%E5%85%B1%E5%92%8C%E5%9B%BD" title="中華人民共和国 — јапански" lang="ja" hreflang="ja" data-title="中華人民共和国" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="јапански" class="interlanguage-link-target"><span>日本語</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jv mw-list-item"><a href="https://jv.wikipedia.org/wiki/R%C3%A9publik_Rakyat_Cina" title="Républik Rakyat Cina — јавански" lang="jv" hreflang="jv" data-title="Républik Rakyat Cina" data-language-autonym="Jawa" data-language-local-name="јавански" class="interlanguage-link-target"><span>Jawa</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kbp mw-list-item"><a href="https://kbp.wikipedia.org/wiki/Siini" title="Siini — Kabiye" lang="kbp" hreflang="kbp" data-title="Siini" data-language-autonym="Kabɩyɛ" data-language-local-name="Kabiye" class="interlanguage-link-target"><span>Kabɩyɛ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ka mw-list-item"><a href="https://ka.wikipedia.org/wiki/%E1%83%A9%E1%83%98%E1%83%9C%E1%83%94%E1%83%97%E1%83%98" title="ჩინეთი — грузијски" lang="ka" hreflang="ka" data-title="ჩინეთი" data-language-autonym="ქართული" data-language-local-name="грузијски" class="interlanguage-link-target"><span>ქართული</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pam badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://pam.wikipedia.org/wiki/Maldang_Republika_ning_Tsina" title="Maldang Republika ning Tsina — пампанга" lang="pam" hreflang="pam" data-title="Maldang Republika ning Tsina" data-language-autonym="Kapampangan" data-language-local-name="пампанга" class="interlanguage-link-target"><span>Kapampangan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-krc mw-list-item"><a href="https://krc.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%8A%D1%8B%D1%82%D0%B0%D0%B9_%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D1%8A_%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Къытай Халкъ Республика — карачајско-балкарски" lang="krc" hreflang="krc" data-title="Къытай Халкъ Республика" data-language-autonym="Къарачай-малкъар" data-language-local-name="карачајско-балкарски" class="interlanguage-link-target"><span>Къарачай-малкъар</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-csb mw-list-item"><a href="https://csb.wikipedia.org/wiki/Chi%C5%84sk%C3%B4_L%C3%ABdow%C3%B4_Rep%C3%B9blika" title="Chińskô Lëdowô Repùblika — кашупски" lang="csb" hreflang="csb" data-title="Chińskô Lëdowô Repùblika" data-language-autonym="Kaszëbsczi" data-language-local-name="кашупски" class="interlanguage-link-target"><span>Kaszëbsczi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kk mw-list-item"><a href="https://kk.wikipedia.org/wiki/%D2%9A%D1%8B%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Қытай — казашки" lang="kk" hreflang="kk" data-title="Қытай" data-language-autonym="Қазақша" data-language-local-name="казашки" class="interlanguage-link-target"><span>Қазақша</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kw mw-list-item"><a href="https://kw.wikipedia.org/wiki/Repoblek_Werin_China" title="Repoblek Werin China — корнволски" lang="kw" hreflang="kw" data-title="Repoblek Werin China" data-language-autonym="Kernowek" data-language-local-name="корнволски" class="interlanguage-link-target"><span>Kernowek</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rw mw-list-item"><a href="https://rw.wikipedia.org/wiki/Ubushinwa" title="Ubushinwa — кињаруанда" lang="rw" hreflang="rw" data-title="Ubushinwa" data-language-autonym="Ikinyarwanda" data-language-local-name="кињаруанда" class="interlanguage-link-target"><span>Ikinyarwanda</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ky mw-list-item"><a href="https://ky.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%8B%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Кытай — киргиски" lang="ky" hreflang="ky" data-title="Кытай" data-language-autonym="Кыргызча" data-language-local-name="киргиски" class="interlanguage-link-target"><span>Кыргызча</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sw mw-list-item"><a href="https://sw.wikipedia.org/wiki/Jamhuri_ya_Watu_wa_China" title="Jamhuri ya Watu wa China — свахили" lang="sw" hreflang="sw" data-title="Jamhuri ya Watu wa China" data-language-autonym="Kiswahili" data-language-local-name="свахили" class="interlanguage-link-target"><span>Kiswahili</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-km mw-list-item"><a href="https://km.wikipedia.org/wiki/%E1%9E%85%E1%9E%B7%E1%9E%93" title="ចិន — кмерски" lang="km" hreflang="km" data-title="ចិន" data-language-autonym="ភាសាខ្មែរ" data-language-local-name="кмерски" class="interlanguage-link-target"><span>ភាសាខ្មែរ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kn mw-list-item"><a href="https://kn.wikipedia.org/wiki/%E0%B2%9A%E0%B3%80%E0%B2%A8%E0%B2%BF_%E0%B2%9C%E0%B2%A8%E0%B2%B0_%E0%B2%97%E0%B2%A3%E0%B2%B0%E0%B2%BE%E0%B2%9C%E0%B3%8D%E0%B2%AF" title="ಚೀನಿ ಜನರ ಗಣರಾಜ್ಯ — канада" lang="kn" hreflang="kn" data-title="ಚೀನಿ ಜನರ ಗಣರಾಜ್ಯ" data-language-autonym="ಕನ್ನಡ" data-language-local-name="канада" class="interlanguage-link-target"><span>ಕನ್ನಡ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ko mw-list-item"><a href="https://ko.wikipedia.org/wiki/%EC%A4%91%ED%99%94%EC%9D%B8%EB%AF%BC%EA%B3%B5%ED%99%94%EA%B5%AD" title="중화인민공화국 — корејски" lang="ko" hreflang="ko" data-title="중화인민공화국" data-language-autonym="한국어" data-language-local-name="корејски" class="interlanguage-link-target"><span>한국어</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kv mw-list-item"><a href="https://kv.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Китай — коми" lang="kv" hreflang="kv" data-title="Китай" data-language-autonym="Коми" data-language-local-name="коми" class="interlanguage-link-target"><span>Коми</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kg mw-list-item"><a href="https://kg.wikipedia.org/wiki/Sina" title="Sina — конго" lang="kg" hreflang="kg" data-title="Sina" data-language-autonym="Kongo" data-language-local-name="конго" class="interlanguage-link-target"><span>Kongo</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-avk mw-list-item"><a href="https://avk.wikipedia.org/wiki/Sinia" title="Sinia — Kotava" lang="avk" hreflang="avk" data-title="Sinia" data-language-autonym="Kotava" data-language-local-name="Kotava" class="interlanguage-link-target"><span>Kotava</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ht mw-list-item"><a href="https://ht.wikipedia.org/wiki/Chin" title="Chin — хаићански" lang="ht" hreflang="ht" data-title="Chin" data-language-autonym="Kreyòl ayisyen" data-language-local-name="хаићански" class="interlanguage-link-target"><span>Kreyòl ayisyen</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gcr mw-list-item"><a href="https://gcr.wikipedia.org/wiki/Lachin" title="Lachin — Guianan Creole" lang="gcr" hreflang="gcr" data-title="Lachin" data-language-autonym="Kriyòl gwiyannen" data-language-local-name="Guianan Creole" class="interlanguage-link-target"><span>Kriyòl gwiyannen</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ks mw-list-item"><a href="https://ks.wikipedia.org/wiki/%DA%86%DB%8C%D9%96%D9%86" title="چیٖن — кашмирски" lang="ks" hreflang="ks" data-title="چیٖن" data-language-autonym="कॉशुर / کٲشُر" data-language-local-name="кашмирски" class="interlanguage-link-target"><span>कॉशुर / کٲشُر</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ku mw-list-item"><a href="https://ku.wikipedia.org/wiki/%C3%87%C3%AEn" title="Çîn — курдски" lang="ku" hreflang="ku" data-title="Çîn" data-language-autonym="Kurdî" data-language-local-name="курдски" class="interlanguage-link-target"><span>Kurdî</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lld mw-list-item"><a href="https://lld.wikipedia.org/wiki/Cina" title="Cina — Ladin" lang="lld" hreflang="lld" data-title="Cina" data-language-autonym="Ladin" data-language-local-name="Ladin" class="interlanguage-link-target"><span>Ladin</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lad mw-list-item"><a href="https://lad.wikipedia.org/wiki/Repuvlika_Popular_Kina" title="Repuvlika Popular Kina — ладино" lang="lad" hreflang="lad" data-title="Repuvlika Popular Kina" data-language-autonym="Ladino" data-language-local-name="ладино" class="interlanguage-link-target"><span>Ladino</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lbe mw-list-item"><a href="https://lbe.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Китай — Lak" lang="lbe" hreflang="lbe" data-title="Китай" data-language-autonym="Лакку" data-language-local-name="Lak" class="interlanguage-link-target"><span>Лакку</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-la mw-list-item"><a href="https://la.wikipedia.org/wiki/Res_publica_popularis_Sinarum" title="Res publica popularis Sinarum — латински" lang="la" hreflang="la" data-title="Res publica popularis Sinarum" data-language-autonym="Latina" data-language-local-name="латински" class="interlanguage-link-target"><span>Latina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ltg mw-list-item"><a href="https://ltg.wikipedia.org/wiki/%C4%B6%C4%ABna" title="Ķīna — Latgalian" lang="ltg" hreflang="ltg" data-title="Ķīna" data-language-autonym="Latgaļu" data-language-local-name="Latgalian" class="interlanguage-link-target"><span>Latgaļu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lv mw-list-item"><a href="https://lv.wikipedia.org/wiki/%C4%B6%C4%ABna" title="Ķīna — летонски" lang="lv" hreflang="lv" data-title="Ķīna" data-language-autonym="Latviešu" data-language-local-name="летонски" class="interlanguage-link-target"><span>Latviešu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-to mw-list-item"><a href="https://to.wikipedia.org/wiki/Siaina" title="Siaina — тонгански" lang="to" hreflang="to" data-title="Siaina" data-language-autonym="Lea faka-Tonga" data-language-local-name="тонгански" class="interlanguage-link-target"><span>Lea faka-Tonga</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lb mw-list-item"><a href="https://lb.wikipedia.org/wiki/Volleksrepublik_China" title="Volleksrepublik China — луксембуршки" lang="lb" hreflang="lb" data-title="Volleksrepublik China" data-language-autonym="Lëtzebuergesch" data-language-local-name="луксембуршки" class="interlanguage-link-target"><span>Lëtzebuergesch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lez mw-list-item"><a href="https://lez.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Китай — лезгински" lang="lez" hreflang="lez" data-title="Китай" data-language-autonym="Лезги" data-language-local-name="лезгински" class="interlanguage-link-target"><span>Лезги</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nia mw-list-item"><a href="https://nia.wikipedia.org/wiki/Tiongkok" title="Tiongkok — ниас" lang="nia" hreflang="nia" data-title="Tiongkok" data-language-autonym="Li Niha" data-language-local-name="ниас" class="interlanguage-link-target"><span>Li Niha</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lt mw-list-item"><a href="https://lt.wikipedia.org/wiki/Kinijos_Liaudies_Respublika" title="Kinijos Liaudies Respublika — литвански" lang="lt" hreflang="lt" data-title="Kinijos Liaudies Respublika" data-language-autonym="Lietuvių" data-language-local-name="литвански" class="interlanguage-link-target"><span>Lietuvių</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lij mw-list-item"><a href="https://lij.wikipedia.org/wiki/Cinn-a" title="Cinn-a — Ligurian" lang="lij" hreflang="lij" data-title="Cinn-a" data-language-autonym="Ligure" data-language-local-name="Ligurian" class="interlanguage-link-target"><span>Ligure</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-li mw-list-item"><a href="https://li.wikipedia.org/wiki/China" title="China — лимбуршки" lang="li" hreflang="li" data-title="China" data-language-autonym="Limburgs" data-language-local-name="лимбуршки" class="interlanguage-link-target"><span>Limburgs</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ln mw-list-item"><a href="https://ln.wikipedia.org/wiki/S%C3%ADna" title="Sína — лингала" lang="ln" hreflang="ln" data-title="Sína" data-language-autonym="Lingála" data-language-local-name="лингала" class="interlanguage-link-target"><span>Lingála</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lfn mw-list-item"><a href="https://lfn.wikipedia.org/wiki/Xina" title="Xina — Lingua Franca Nova" lang="lfn" hreflang="lfn" data-title="Xina" data-language-autonym="Lingua Franca Nova" data-language-local-name="Lingua Franca Nova" class="interlanguage-link-target"><span>Lingua Franca Nova</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-olo mw-list-item"><a href="https://olo.wikipedia.org/wiki/Kitai" title="Kitai — Livvi-Karelian" lang="olo" hreflang="olo" data-title="Kitai" data-language-autonym="Livvinkarjala" data-language-local-name="Livvi-Karelian" class="interlanguage-link-target"><span>Livvinkarjala</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lo mw-list-item"><a href="https://lo.wikipedia.org/wiki/%E0%BA%9B%E0%BA%B0%E0%BB%80%E0%BA%97%E0%BA%94%E0%BA%88%E0%BA%B5%E0%BA%99" title="ປະເທດຈີນ — лаоски" lang="lo" hreflang="lo" data-title="ປະເທດຈີນ" data-language-autonym="ລາວ" data-language-local-name="лаоски" class="interlanguage-link-target"><span>ລາວ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jbo mw-list-item"><a href="https://jbo.wikipedia.org/wiki/jungo_ke_prenu_gubyseltru" title="jungo ke prenu gubyseltru — ложбан" lang="jbo" hreflang="jbo" data-title="jungo ke prenu gubyseltru" data-language-autonym="La .lojban." data-language-local-name="ложбан" class="interlanguage-link-target"><span>La .lojban.</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lg mw-list-item"><a href="https://lg.wikipedia.org/wiki/Cayina" title="Cayina — ганда" lang="lg" hreflang="lg" data-title="Cayina" data-language-autonym="Luganda" data-language-local-name="ганда" class="interlanguage-link-target"><span>Luganda</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lmo mw-list-item"><a href="https://lmo.wikipedia.org/wiki/Cina" title="Cina — ломбард" lang="lmo" hreflang="lmo" data-title="Cina" data-language-autonym="Lombard" data-language-local-name="ломбард" class="interlanguage-link-target"><span>Lombard</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hu mw-list-item"><a href="https://hu.wikipedia.org/wiki/K%C3%ADna" title="Kína — мађарски" lang="hu" hreflang="hu" data-title="Kína" data-language-autonym="Magyar" data-language-local-name="мађарски" class="interlanguage-link-target"><span>Magyar</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mai mw-list-item"><a href="https://mai.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%9C%E0%A4%A8%E0%A4%AC%E0%A4%BE%E0%A4%A6%E0%A5%80_%E0%A4%97%E0%A4%A3%E0%A4%A4%E0%A4%A8%E0%A5%8D%E0%A4%A4%E0%A5%8D%E0%A4%B0_%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8" title="जनबादी गणतन्त्र चीन — маитили" lang="mai" hreflang="mai" data-title="जनबादी गणतन्त्र चीन" data-language-autonym="मैथिली" data-language-local-name="маитили" class="interlanguage-link-target"><span>मैथिली</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mk mw-list-item"><a href="https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Народна Република Кина — македонски" lang="mk" hreflang="mk" data-title="Народна Република Кина" data-language-autonym="Македонски" data-language-local-name="македонски" class="interlanguage-link-target"><span>Македонски</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mg mw-list-item"><a href="https://mg.wikipedia.org/wiki/Repoblika_Entim-Bahoakan%27_i_Sina" title="Repoblika Entim-Bahoakan&#039; i Sina — малгашки" lang="mg" hreflang="mg" data-title="Repoblika Entim-Bahoakan&#039; i Sina" data-language-autonym="Malagasy" data-language-local-name="малгашки" class="interlanguage-link-target"><span>Malagasy</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mt mw-list-item"><a href="https://mt.wikipedia.org/wiki/%C4%8Aina" title="Ċina — малтешки" lang="mt" hreflang="mt" data-title="Ċina" data-language-autonym="Malti" data-language-local-name="малтешки" class="interlanguage-link-target"><span>Malti</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mi mw-list-item"><a href="https://mi.wikipedia.org/wiki/Haina" title="Haina — маорски" lang="mi" hreflang="mi" data-title="Haina" data-language-autonym="Māori" data-language-local-name="маорски" class="interlanguage-link-target"><span>Māori</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-min mw-list-item"><a href="https://min.wikipedia.org/wiki/Republik_Rakyaik_Cino" title="Republik Rakyaik Cino — минангкабау" lang="min" hreflang="min" data-title="Republik Rakyaik Cino" data-language-autonym="Minangkabau" data-language-local-name="минангкабау" class="interlanguage-link-target"><span>Minangkabau</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cdo mw-list-item"><a href="https://cdo.wikipedia.org/wiki/D%E1%B9%B3%CC%86ng-hu%C3%A0_%C3%8Cng-m%C3%ACng_G%C3%AA%CC%A4%E1%B9%B3ng-hu%C3%B2-gu%C3%B3k" title="Dṳ̆ng-huà Ìng-mìng Gê̤ṳng-huò-guók — Mindong" lang="cdo" hreflang="cdo" data-title="Dṳ̆ng-huà Ìng-mìng Gê̤ṳng-huò-guók" data-language-autonym="閩東語 / Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄" data-language-local-name="Mindong" class="interlanguage-link-target"><span>閩東語 / Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mwl mw-list-item"><a href="https://mwl.wikipedia.org/wiki/China" title="China — мирандски" lang="mwl" hreflang="mwl" data-title="China" data-language-autonym="Mirandés" data-language-local-name="мирандски" class="interlanguage-link-target"><span>Mirandés</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ml mw-list-item"><a href="https://ml.wikipedia.org/wiki/%E0%B4%9A%E0%B5%88%E0%B4%A8" title="ചൈന — малајалам" lang="ml" hreflang="ml" data-title="ചൈന" data-language-autonym="മലയാളം" data-language-local-name="малајалам" class="interlanguage-link-target"><span>മലയാളം</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mdf mw-list-item"><a href="https://mdf.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Китай — мокша" lang="mdf" hreflang="mdf" data-title="Китай" data-language-autonym="Мокшень" data-language-local-name="мокша" class="interlanguage-link-target"><span>Мокшень</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mn badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://mn.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%8F%D1%82%D0%B0%D0%B4" title="Хятад — монголски" lang="mn" hreflang="mn" data-title="Хятад" data-language-autonym="Монгол" data-language-local-name="монголски" class="interlanguage-link-target"><span>Монгол</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mni mw-list-item"><a href="https://mni.wikipedia.org/wiki/%EA%AF%88%EA%AF%A5%EA%AF%80%EA%AF%A4_%EA%AF%82%EA%AF%A9%EA%AF%84%EA%AF%A5%EA%AF%9B" title="ꯈꯥꯀꯤ ꯂꯩꯄꯥꯛ — манипурски" lang="mni" hreflang="mni" data-title="ꯈꯥꯀꯤ ꯂꯩꯄꯥꯛ" data-language-autonym="ꯃꯤꯇꯩ ꯂꯣꯟ" data-language-local-name="манипурски" class="interlanguage-link-target"><span>ꯃꯤꯇꯩ ꯂꯣꯟ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mr mw-list-item"><a href="https://mr.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8" title="चीन — марати" lang="mr" hreflang="mr" data-title="चीन" data-language-autonym="मराठी" data-language-local-name="марати" class="interlanguage-link-target"><span>मराठी</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-my mw-list-item"><a href="https://my.wikipedia.org/wiki/%E1%80%90%E1%80%9B%E1%80%AF%E1%80%90%E1%80%BA%E1%80%95%E1%80%BC%E1%80%8A%E1%80%BA%E1%80%9E%E1%80%B0%E1%80%B7%E1%80%9E%E1%80%99%E1%80%B9%E1%80%99%E1%80%90%E1%80%94%E1%80%AD%E1%80%AF%E1%80%84%E1%80%BA%E1%80%84%E1%80%B6" title="တရုတ်ပြည်သူ့သမ္မတနိုင်ငံ — бурмански" lang="my" hreflang="my" data-title="တရုတ်ပြည်သူ့သမ္မတနိုင်ငံ" data-language-autonym="မြန်မာဘာသာ" data-language-local-name="бурмански" class="interlanguage-link-target"><span>မြန်မာဘာသာ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mzn mw-list-item"><a href="https://mzn.wikipedia.org/wiki/%DA%86%DB%8C%D9%86" title="چین — мазандерански" lang="mzn" hreflang="mzn" data-title="چین" data-language-autonym="مازِرونی" data-language-local-name="мазандерански" class="interlanguage-link-target"><span>مازِرونی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fj mw-list-item"><a href="https://fj.wikipedia.org/wiki/Jaina_(matanitu)" title="Jaina (matanitu) — фиџијски" lang="fj" hreflang="fj" data-title="Jaina (matanitu)" data-language-autonym="Na Vosa Vakaviti" data-language-local-name="фиџијски" class="interlanguage-link-target"><span>Na Vosa Vakaviti</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ne mw-list-item"><a href="https://ne.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8" title="चीन — непалски" lang="ne" hreflang="ne" data-title="चीन" data-language-autonym="नेपाली" data-language-local-name="непалски" class="interlanguage-link-target"><span>नेपाली</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nl mw-list-item"><a href="https://nl.wikipedia.org/wiki/Volksrepubliek_China" title="Volksrepubliek China — холандски" lang="nl" hreflang="nl" data-title="Volksrepubliek China" data-language-autonym="Nederlands" data-language-local-name="холандски" class="interlanguage-link-target"><span>Nederlands</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds-nl mw-list-item"><a href="https://nds-nl.wikipedia.org/wiki/Volksrippebliek_China" title="Volksrippebliek China — нискосаксонски" lang="nds-NL" hreflang="nds-NL" data-title="Volksrippebliek China" data-language-autonym="Nedersaksies" data-language-local-name="нискосаксонски" class="interlanguage-link-target"><span>Nedersaksies</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-new mw-list-item"><a href="https://new.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8" title="चीन — невари" lang="new" hreflang="new" data-title="चीन" data-language-autonym="नेपाल भाषा" data-language-local-name="невари" class="interlanguage-link-target"><span>नेपाल भाषा</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nap mw-list-item"><a href="https://nap.wikipedia.org/wiki/Cina" title="Cina — напуљски" lang="nap" hreflang="nap" data-title="Cina" data-language-autonym="Napulitano" data-language-local-name="напуљски" class="interlanguage-link-target"><span>Napulitano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ce mw-list-item"><a href="https://ce.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D0%B9%D0%BD_%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D1%8A%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Цийн Халкъан Республика — чеченски" lang="ce" hreflang="ce" data-title="Цийн Халкъан Республика" data-language-autonym="Нохчийн" data-language-local-name="чеченски" class="interlanguage-link-target"><span>Нохчийн</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-frr mw-list-item"><a href="https://frr.wikipedia.org/wiki/China" title="China — севернофризијски" lang="frr" hreflang="frr" data-title="China" data-language-autonym="Nordfriisk" data-language-local-name="севернофризијски" class="interlanguage-link-target"><span>Nordfriisk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-no mw-list-item"><a href="https://no.wikipedia.org/wiki/Kina" title="Kina — норвешки букмол" lang="nb" hreflang="nb" data-title="Kina" data-language-autonym="Norsk bokmål" data-language-local-name="норвешки букмол" class="interlanguage-link-target"><span>Norsk bokmål</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nn mw-list-item"><a href="https://nn.wikipedia.org/wiki/Folkerepublikken_Kina" title="Folkerepublikken Kina — норвешки нинорск" lang="nn" hreflang="nn" data-title="Folkerepublikken Kina" data-language-autonym="Norsk nynorsk" data-language-local-name="норвешки нинорск" class="interlanguage-link-target"><span>Norsk nynorsk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nrm mw-list-item"><a href="https://nrm.wikipedia.org/wiki/R%C3%A9publyique_du_Peupl%27ye_d%27la_Chinne" title="Républyique du Peupl&#039;ye d&#039;la Chinne — Norman" lang="nrf" hreflang="nrf" data-title="Républyique du Peupl&#039;ye d&#039;la Chinne" data-language-autonym="Nouormand" data-language-local-name="Norman" class="interlanguage-link-target"><span>Nouormand</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nov mw-list-item"><a href="https://nov.wikipedia.org/wiki/Populen_Republike_de_China" title="Populen Republike de China — Novial" lang="nov" hreflang="nov" data-title="Populen Republike de China" data-language-autonym="Novial" data-language-local-name="Novial" class="interlanguage-link-target"><span>Novial</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-oc mw-list-item"><a href="https://oc.wikipedia.org/wiki/Republica_Populara_de_China" title="Republica Populara de China — окситански" lang="oc" hreflang="oc" data-title="Republica Populara de China" data-language-autonym="Occitan" data-language-local-name="окситански" class="interlanguage-link-target"><span>Occitan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mhr mw-list-item"><a href="https://mhr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Китай — Eastern Mari" lang="mhr" hreflang="mhr" data-title="Китай" data-language-autonym="Олык марий" data-language-local-name="Eastern Mari" class="interlanguage-link-target"><span>Олык марий</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-or mw-list-item"><a href="https://or.wikipedia.org/wiki/%E0%AC%9A%E0%AD%80%E0%AC%A8" title="ଚୀନ — одија" lang="or" hreflang="or" data-title="ଚୀନ" data-language-autonym="ଓଡ଼ିଆ" data-language-local-name="одија" class="interlanguage-link-target"><span>ଓଡ଼ିଆ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-om mw-list-item"><a href="https://om.wikipedia.org/wiki/Chaayinaa" title="Chaayinaa — оромо" lang="om" hreflang="om" data-title="Chaayinaa" data-language-autonym="Oromoo" data-language-local-name="оромо" class="interlanguage-link-target"><span>Oromoo</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uz mw-list-item"><a href="https://uz.wikipedia.org/wiki/Xitoy" title="Xitoy — узбечки" lang="uz" hreflang="uz" data-title="Xitoy" data-language-autonym="Oʻzbekcha / ўзбекча" data-language-local-name="узбечки" class="interlanguage-link-target"><span>Oʻzbekcha / ўзбекча</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pa mw-list-item"><a href="https://pa.wikipedia.org/wiki/%E0%A8%9A%E0%A9%80%E0%A8%A8" title="ਚੀਨ — пенџапски" lang="pa" hreflang="pa" data-title="ਚੀਨ" data-language-autonym="ਪੰਜਾਬੀ" data-language-local-name="пенџапски" class="interlanguage-link-target"><span>ਪੰਜਾਬੀ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pag mw-list-item"><a href="https://pag.wikipedia.org/wiki/Republika_ya_Too_na_Jhina" title="Republika ya Too na Jhina — пангасинански" lang="pag" hreflang="pag" data-title="Republika ya Too na Jhina" data-language-autonym="Pangasinan" data-language-local-name="пангасинански" class="interlanguage-link-target"><span>Pangasinan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ami mw-list-item"><a href="https://ami.wikipedia.org/wiki/China" title="China — Amis" lang="ami" hreflang="ami" data-title="China" data-language-autonym="Pangcah" data-language-local-name="Amis" class="interlanguage-link-target"><span>Pangcah</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-blk mw-list-item"><a href="https://blk.wikipedia.org/wiki/%E1%80%81%E1%80%9A%E1%80%BA%E1%82%8F%E1%80%81%E1%80%99%E1%80%BA%E1%80%B8%E1%80%91%E1%80%AE" title="ခယ်ႏခမ်းထီ — Pa&#039;O" lang="blk" hreflang="blk" data-title="ခယ်ႏခမ်းထီ" data-language-autonym="ပအိုဝ်ႏဘာႏသာႏ" data-language-local-name="Pa&#039;O" class="interlanguage-link-target"><span>ပအိုဝ်ႏဘာႏသာႏ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pap mw-list-item"><a href="https://pap.wikipedia.org/wiki/China" title="China — папијаменто" lang="pap" hreflang="pap" data-title="China" data-language-autonym="Papiamentu" data-language-local-name="папијаменто" class="interlanguage-link-target"><span>Papiamentu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-koi mw-list-item"><a href="https://koi.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Кина — коми-пермски" lang="koi" hreflang="koi" data-title="Кина" data-language-autonym="Перем коми" data-language-local-name="коми-пермски" class="interlanguage-link-target"><span>Перем коми</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pcd mw-list-item"><a href="https://pcd.wikipedia.org/wiki/R%C3%A9publike_popul%C3%A9re_Kine" title="Républike populére Kine — Picard" lang="pcd" hreflang="pcd" data-title="Républike populére Kine" data-language-autonym="Picard" data-language-local-name="Picard" class="interlanguage-link-target"><span>Picard</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pms mw-list-item"><a href="https://pms.wikipedia.org/wiki/Cin-a" title="Cin-a — Piedmontese" lang="pms" hreflang="pms" data-title="Cin-a" data-language-autonym="Piemontèis" data-language-local-name="Piedmontese" class="interlanguage-link-target"><span>Piemontèis</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pwn mw-list-item"><a href="https://pwn.wikipedia.org/wiki/Tailiku" title="Tailiku — Paiwan" lang="pwn" hreflang="pwn" data-title="Tailiku" data-language-autonym="Pinayuanan" data-language-local-name="Paiwan" class="interlanguage-link-target"><span>Pinayuanan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds mw-list-item"><a href="https://nds.wikipedia.org/wiki/Volksrepubliek_China" title="Volksrepubliek China — нисконемачки" lang="nds" hreflang="nds" data-title="Volksrepubliek China" data-language-autonym="Plattdüütsch" data-language-local-name="нисконемачки" class="interlanguage-link-target"><span>Plattdüütsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pnb mw-list-item"><a href="https://pnb.wikipedia.org/wiki/%DA%86%DB%8C%D9%86" title="چین — Western Punjabi" lang="pnb" hreflang="pnb" data-title="چین" data-language-autonym="پنجابی" data-language-local-name="Western Punjabi" class="interlanguage-link-target"><span>پنجابی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Chi%C5%84ska_Republika_Ludowa" title="Chińska Republika Ludowa — пољски" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Chińska Republika Ludowa" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="пољски" class="interlanguage-link-target"><span>Polski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/China" title="China — португалски" lang="pt" hreflang="pt" data-title="China" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="португалски" class="interlanguage-link-target"><span>Português</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pnt mw-list-item"><a href="https://pnt.wikipedia.org/wiki/%CE%9A%CE%AF%CE%BD%CE%B1" title="Κίνα — Pontic" lang="pnt" hreflang="pnt" data-title="Κίνα" data-language-autonym="Ποντιακά" data-language-local-name="Pontic" class="interlanguage-link-target"><span>Ποντιακά</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ps mw-list-item"><a href="https://ps.wikipedia.org/wiki/%DA%86%D9%8A%D9%86" title="چين — паштунски" lang="ps" hreflang="ps" data-title="چين" data-language-autonym="پښتو" data-language-local-name="паштунски" class="interlanguage-link-target"><span>پښتو</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jam mw-list-item"><a href="https://jam.wikipedia.org/wiki/Piiplz_Ripoblik_a_Chaina" title="Piiplz Ripoblik a Chaina — Jamaican Creole English" lang="jam" hreflang="jam" data-title="Piiplz Ripoblik a Chaina" data-language-autonym="Patois" data-language-local-name="Jamaican Creole English" class="interlanguage-link-target"><span>Patois</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kaa mw-list-item"><a href="https://kaa.wikipedia.org/wiki/Q%C4%B1tay" title="Qıtay — кара-калпашки" lang="kaa" hreflang="kaa" data-title="Qıtay" data-language-autonym="Qaraqalpaqsha" data-language-local-name="кара-калпашки" class="interlanguage-link-target"><span>Qaraqalpaqsha</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-crh mw-list-item"><a href="https://crh.wikipedia.org/wiki/%C3%87in" title="Çin — кримскотатарски" lang="crh" hreflang="crh" data-title="Çin" data-language-autonym="Qırımtatarca" data-language-local-name="кримскотатарски" class="interlanguage-link-target"><span>Qırımtatarca</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ty mw-list-item"><a href="https://ty.wikipedia.org/wiki/Tinit%C5%8D" title="Tinitō — тахићански" lang="ty" hreflang="ty" data-title="Tinitō" data-language-autonym="Reo tahiti" data-language-local-name="тахићански" class="interlanguage-link-target"><span>Reo tahiti</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ro badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://ro.wikipedia.org/wiki/Republica_Popular%C4%83_Chinez%C4%83" title="Republica Populară Chineză — румунски" lang="ro" hreflang="ro" data-title="Republica Populară Chineză" data-language-autonym="Română" data-language-local-name="румунски" class="interlanguage-link-target"><span>Română</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rmy mw-list-item"><a href="https://rmy.wikipedia.org/wiki/China" title="China — Vlax Romani" lang="rmy" hreflang="rmy" data-title="China" data-language-autonym="Romani čhib" data-language-local-name="Vlax Romani" class="interlanguage-link-target"><span>Romani čhib</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rm mw-list-item"><a href="https://rm.wikipedia.org/wiki/Republica_Populara_da_la_China" title="Republica Populara da la China — романш" lang="rm" hreflang="rm" data-title="Republica Populara da la China" data-language-autonym="Rumantsch" data-language-local-name="романш" class="interlanguage-link-target"><span>Rumantsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-qu mw-list-item"><a href="https://qu.wikipedia.org/wiki/Chunwa_Runallaqta_Ripuwlika" title="Chunwa Runallaqta Ripuwlika — кечуа" lang="qu" hreflang="qu" data-title="Chunwa Runallaqta Ripuwlika" data-language-autonym="Runa Simi" data-language-local-name="кечуа" class="interlanguage-link-target"><span>Runa Simi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rue mw-list-item"><a href="https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%96%D1%82%D0%B0%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D1%96%D0%BA%D0%B0" title="Кітайска Народна Републіка — Rusyn" lang="rue" hreflang="rue" data-title="Кітайска Народна Републіка" data-language-autonym="Русиньскый" data-language-local-name="Rusyn" class="interlanguage-link-target"><span>Русиньскый</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Китай — руски" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Китай" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="руски" class="interlanguage-link-target"><span>Русский</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sa mw-list-item"><a href="https://sa.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8%E0%A4%A6%E0%A5%87%E0%A4%B6%E0%A4%83" title="चीनदेशः — санскрит" lang="sa" hreflang="sa" data-title="चीनदेशः" data-language-autonym="संस्कृतम्" data-language-local-name="санскрит" class="interlanguage-link-target"><span>संस्कृतम्</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sah mw-list-item"><a href="https://sah.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%8B%D1%82%D0%B0%D0%B9_%D0%94%D1%8C%D0%BE%D0%BD_%D3%A8%D1%80%D3%A9%D1%81%D0%BF%D2%AF%D2%AF%D0%B1%D2%AF%D0%BB%D2%AF%D0%BA%D1%8D%D1%82%D1%8D" title="Кытай Дьон Өрөспүүбүлүкэтэ — саха" lang="sah" hreflang="sah" data-title="Кытай Дьон Өрөспүүбүлүкэтэ" data-language-autonym="Саха тыла" data-language-local-name="саха" class="interlanguage-link-target"><span>Саха тыла</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-szy mw-list-item"><a href="https://szy.wikipedia.org/wiki/Cong-kow" title="Cong-kow — Sakizaya" lang="szy" hreflang="szy" data-title="Cong-kow" data-language-autonym="Sakizaya" data-language-local-name="Sakizaya" class="interlanguage-link-target"><span>Sakizaya</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sat mw-list-item"><a href="https://sat.wikipedia.org/wiki/%E1%B1%AA%E1%B1%A4%E1%B1%B1" title="ᱪᱤᱱ — сантали" lang="sat" hreflang="sat" data-title="ᱪᱤᱱ" data-language-autonym="ᱥᱟᱱᱛᱟᱲᱤ" data-language-local-name="сантали" class="interlanguage-link-target"><span>ᱥᱟᱱᱛᱟᱲᱤ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sg mw-list-item"><a href="https://sg.wikipedia.org/wiki/S%C3%AEn%C3%A4" title="Sînä — санго" lang="sg" hreflang="sg" data-title="Sînä" data-language-autonym="Sängö" data-language-local-name="санго" class="interlanguage-link-target"><span>Sängö</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sc mw-list-item"><a href="https://sc.wikipedia.org/wiki/Tzina" title="Tzina — сардински" lang="sc" hreflang="sc" data-title="Tzina" data-language-autonym="Sardu" data-language-local-name="сардински" class="interlanguage-link-target"><span>Sardu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sco mw-list-item"><a href="https://sco.wikipedia.org/wiki/Republic_o_the_Fowk_o_Cheena" title="Republic o the Fowk o Cheena — шкотски" lang="sco" hreflang="sco" data-title="Republic o the Fowk o Cheena" data-language-autonym="Scots" data-language-local-name="шкотски" class="interlanguage-link-target"><span>Scots</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-trv mw-list-item"><a href="https://trv.wikipedia.org/wiki/Cikuku" title="Cikuku — тароко" lang="trv" hreflang="trv" data-title="Cikuku" data-language-autonym="Seediq" data-language-local-name="тароко" class="interlanguage-link-target"><span>Seediq</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sd mw-list-item"><a href="https://sd.wikipedia.org/wiki/%DA%86%D9%8A%D9%86" title="چين — синди" lang="sd" hreflang="sd" data-title="چين" data-language-autonym="سنڌي" data-language-local-name="синди" class="interlanguage-link-target"><span>سنڌي</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-stq mw-list-item"><a href="https://stq.wikipedia.org/wiki/Foulksrepublik_China" title="Foulksrepublik China — Saterland Frisian" lang="stq" hreflang="stq" data-title="Foulksrepublik China" data-language-autonym="Seeltersk" data-language-local-name="Saterland Frisian" class="interlanguage-link-target"><span>Seeltersk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-st mw-list-item"><a href="https://st.wikipedia.org/wiki/Xhina" title="Xhina — сесото" lang="st" hreflang="st" data-title="Xhina" data-language-autonym="Sesotho" data-language-local-name="сесото" class="interlanguage-link-target"><span>Sesotho</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nso mw-list-item"><a href="https://nso.wikipedia.org/wiki/T%C5%A1haena" title="Tšhaena — северни сото" lang="nso" hreflang="nso" data-title="Tšhaena" data-language-autonym="Sesotho sa Leboa" data-language-local-name="северни сото" class="interlanguage-link-target"><span>Sesotho sa Leboa</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tn mw-list-item"><a href="https://tn.wikipedia.org/wiki/China" title="China — цвана" lang="tn" hreflang="tn" data-title="China" data-language-autonym="Setswana" data-language-local-name="цвана" class="interlanguage-link-target"><span>Setswana</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sq mw-list-item"><a href="https://sq.wikipedia.org/wiki/Kina" title="Kina — албански" lang="sq" hreflang="sq" data-title="Kina" data-language-autonym="Shqip" data-language-local-name="албански" class="interlanguage-link-target"><span>Shqip</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-si mw-list-item"><a href="https://si.wikipedia.org/wiki/%E0%B6%A0%E0%B7%93%E0%B6%B1%E0%B6%BA" title="චීනය — синхалешки" lang="si" hreflang="si" data-title="චීනය" data-language-autonym="සිංහල" data-language-local-name="синхалешки" class="interlanguage-link-target"><span>සිංහල</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-scn mw-list-item"><a href="https://scn.wikipedia.org/wiki/Cina" title="Cina — сицилијански" lang="scn" hreflang="scn" data-title="Cina" data-language-autonym="Sicilianu" data-language-local-name="сицилијански" class="interlanguage-link-target"><span>Sicilianu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-simple mw-list-item"><a href="https://simple.wikipedia.org/wiki/People%27s_Republic_of_China" title="People&#039;s Republic of China — Simple English" lang="en-simple" hreflang="en-simple" data-title="People&#039;s Republic of China" data-language-autonym="Simple English" data-language-local-name="Simple English" class="interlanguage-link-target"><span>Simple English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ss mw-list-item"><a href="https://ss.wikipedia.org/wiki/IShayina" title="IShayina — свази" lang="ss" hreflang="ss" data-title="IShayina" data-language-autonym="SiSwati" data-language-local-name="свази" class="interlanguage-link-target"><span>SiSwati</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-skr mw-list-item"><a href="https://skr.wikipedia.org/wiki/%DA%86%DB%8C%D9%86" title="چین — Saraiki" lang="skr" hreflang="skr" data-title="چین" data-language-autonym="سرائیکی" data-language-local-name="Saraiki" class="interlanguage-link-target"><span>سرائیکی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sk mw-list-item"><a href="https://sk.wikipedia.org/wiki/%C4%8C%C3%ADna" title="Čína — словачки" lang="sk" hreflang="sk" data-title="Čína" data-language-autonym="Slovenčina" data-language-local-name="словачки" class="interlanguage-link-target"><span>Slovenčina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sl mw-list-item"><a href="https://sl.wikipedia.org/wiki/Ljudska_republika_Kitajska" title="Ljudska republika Kitajska — словеначки" lang="sl" hreflang="sl" data-title="Ljudska republika Kitajska" data-language-autonym="Slovenščina" data-language-local-name="словеначки" class="interlanguage-link-target"><span>Slovenščina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cu mw-list-item"><a href="https://cu.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D1%A3%D0%B4%D0%B8%D0%BD%EA%99%97%D0%BD%D1%94" title="Срѣдинꙗнє — црквенословенски" lang="cu" hreflang="cu" data-title="Срѣдинꙗнє" data-language-autonym="Словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ" data-language-local-name="црквенословенски" class="interlanguage-link-target"><span>Словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-szl mw-list-item"><a href="https://szl.wikipedia.org/wiki/Chi%C5%84sk%C5%8F_Ludow%C5%8F_Republika" title="Chińskŏ Ludowŏ Republika — Silesian" lang="szl" hreflang="szl" data-title="Chińskŏ Ludowŏ Republika" data-language-autonym="Ślůnski" data-language-local-name="Silesian" class="interlanguage-link-target"><span>Ślůnski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-so mw-list-item"><a href="https://so.wikipedia.org/wiki/Shiinaha" title="Shiinaha — сомалски" lang="so" hreflang="so" data-title="Shiinaha" data-language-autonym="Soomaaliga" data-language-local-name="сомалски" class="interlanguage-link-target"><span>Soomaaliga</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ckb mw-list-item"><a href="https://ckb.wikipedia.org/wiki/%DA%86%DB%8C%D9%86" title="چین — централни курдски" lang="ckb" hreflang="ckb" data-title="چین" data-language-autonym="کوردی" data-language-local-name="централни курдски" class="interlanguage-link-target"><span>کوردی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-srn mw-list-item"><a href="https://srn.wikipedia.org/wiki/Sneysa" title="Sneysa — сранан тонго" lang="srn" hreflang="srn" data-title="Sneysa" data-language-autonym="Sranantongo" data-language-local-name="сранан тонго" class="interlanguage-link-target"><span>Sranantongo</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sh mw-list-item"><a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Kina" title="Kina — српскохрватски" lang="sh" hreflang="sh" data-title="Kina" data-language-autonym="Srpskohrvatski / српскохрватски" data-language-local-name="српскохрватски" class="interlanguage-link-target"><span>Srpskohrvatski / српскохрватски</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-shn mw-list-item"><a href="https://shn.wikipedia.org/wiki/%E1%80%99%E1%80%AD%E1%80%B0%E1%80%84%E1%80%BA%E1%80%B8%E1%81%B6%E1%82%84%E1%82%87" title="မိူင်းၶႄႇ — шански" lang="shn" hreflang="shn" data-title="မိူင်းၶႄႇ" data-language-autonym="ၽႃႇသႃႇတႆး " data-language-local-name="шански" class="interlanguage-link-target"><span>ၽႃႇသႃႇတႆး </span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-su badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://su.wikipedia.org/wiki/R%C3%A9publik_Rakyat_Cina" title="Républik Rakyat Cina — сундански" lang="su" hreflang="su" data-title="Républik Rakyat Cina" data-language-autonym="Sunda" data-language-local-name="сундански" class="interlanguage-link-target"><span>Sunda</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fi mw-list-item"><a href="https://fi.wikipedia.org/wiki/Kiina" title="Kiina — фински" lang="fi" hreflang="fi" data-title="Kiina" data-language-autonym="Suomi" data-language-local-name="фински" class="interlanguage-link-target"><span>Suomi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sv mw-list-item"><a href="https://sv.wikipedia.org/wiki/Kina" title="Kina — шведски" lang="sv" hreflang="sv" data-title="Kina" data-language-autonym="Svenska" data-language-local-name="шведски" class="interlanguage-link-target"><span>Svenska</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ta mw-list-item"><a href="https://ta.wikipedia.org/wiki/%E0%AE%9A%E0%AF%80%E0%AE%A9%E0%AE%BE" title="சீனா — тамилски" lang="ta" hreflang="ta" data-title="சீனா" data-language-autonym="தமிழ்" data-language-local-name="тамилски" class="interlanguage-link-target"><span>தமிழ்</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-shi mw-list-item"><a href="https://shi.wikipedia.org/wiki/Ccinwa" title="Ccinwa — ташелхит" lang="shi" hreflang="shi" data-title="Ccinwa" data-language-autonym="Taclḥit" data-language-local-name="ташелхит" class="interlanguage-link-target"><span>Taclḥit</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tl mw-list-item"><a href="https://tl.wikipedia.org/wiki/Tsina" title="Tsina — тагалог" lang="tl" hreflang="tl" data-title="Tsina" data-language-autonym="Tagalog" data-language-local-name="тагалог" class="interlanguage-link-target"><span>Tagalog</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kab mw-list-item"><a href="https://kab.wikipedia.org/wiki/Ccinwa" title="Ccinwa — кабиле" lang="kab" hreflang="kab" data-title="Ccinwa" data-language-autonym="Taqbaylit" data-language-local-name="кабиле" class="interlanguage-link-target"><span>Taqbaylit</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-roa-tara mw-list-item"><a href="https://roa-tara.wikipedia.org/wiki/Repubbleche_Popolare_Cinese" title="Repubbleche Popolare Cinese — Tarantino" lang="nap-x-tara" hreflang="nap-x-tara" data-title="Repubbleche Popolare Cinese" data-language-autonym="Tarandíne" data-language-local-name="Tarantino" class="interlanguage-link-target"><span>Tarandíne</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tt mw-list-item"><a href="https://tt.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%8B%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Кытай — татарски" lang="tt" hreflang="tt" data-title="Кытай" data-language-autonym="Татарча / tatarça" data-language-local-name="татарски" class="interlanguage-link-target"><span>Татарча / tatarça</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tay mw-list-item"><a href="https://tay.wikipedia.org/wiki/Cyukoku" title="Cyukoku — Tayal" lang="tay" hreflang="tay" data-title="Cyukoku" data-language-autonym="Tayal" data-language-local-name="Tayal" class="interlanguage-link-target"><span>Tayal</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-te mw-list-item"><a href="https://te.wikipedia.org/wiki/%E0%B0%9A%E0%B1%88%E0%B0%A8%E0%B0%BE" title="చైనా — телугу" lang="te" hreflang="te" data-title="చైనా" data-language-autonym="తెలుగు" data-language-local-name="телугу" class="interlanguage-link-target"><span>తెలుగు</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tet mw-list-item"><a href="https://tet.wikipedia.org/wiki/Xina" title="Xina — тетум" lang="tet" hreflang="tet" data-title="Xina" data-language-autonym="Tetun" data-language-local-name="тетум" class="interlanguage-link-target"><span>Tetun</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-din mw-list-item"><a href="https://din.wikipedia.org/wiki/Caina" title="Caina — динка" lang="din" hreflang="din" data-title="Caina" data-language-autonym="Thuɔŋjäŋ" data-language-local-name="динка" class="interlanguage-link-target"><span>Thuɔŋjäŋ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-th mw-list-item"><a href="https://th.wikipedia.org/wiki/%E0%B8%9B%E0%B8%A3%E0%B8%B0%E0%B9%80%E0%B8%97%E0%B8%A8%E0%B8%88%E0%B8%B5%E0%B8%99" title="ประเทศจีน — тајски" lang="th" hreflang="th" data-title="ประเทศจีน" data-language-autonym="ไทย" data-language-local-name="тајски" class="interlanguage-link-target"><span>ไทย</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ti mw-list-item"><a href="https://ti.wikipedia.org/wiki/%E1%89%BB%E1%8B%AD%E1%8A%93" title="ቻይና — тигриња" lang="ti" hreflang="ti" data-title="ቻይና" data-language-autonym="ትግርኛ" data-language-local-name="тигриња" class="interlanguage-link-target"><span>ትግርኛ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vi mw-list-item"><a href="https://vi.wikipedia.org/wiki/Trung_Qu%E1%BB%91c" title="Trung Quốc — вијетнамски" lang="vi" hreflang="vi" data-title="Trung Quốc" data-language-autonym="Tiếng Việt" data-language-local-name="вијетнамски" class="interlanguage-link-target"><span>Tiếng Việt</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tg mw-list-item"><a href="https://tg.wikipedia.org/wiki/%D2%B6%D1%83%D0%BC%D2%B3%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B8_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B4%D1%83%D0%BC%D0%B8%D0%B8_%D0%A7%D0%B8%D0%BD" title="Ҷумҳурии Мардумии Чин — таџички" lang="tg" hreflang="tg" data-title="Ҷумҳурии Мардумии Чин" data-language-autonym="Тоҷикӣ" data-language-local-name="таџички" class="interlanguage-link-target"><span>Тоҷикӣ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tpi mw-list-item"><a href="https://tpi.wikipedia.org/wiki/Ol_Manmeri_Ripablik_bilong_Saina" title="Ol Manmeri Ripablik bilong Saina — ток писин" lang="tpi" hreflang="tpi" data-title="Ol Manmeri Ripablik bilong Saina" data-language-autonym="Tok Pisin" data-language-local-name="ток писин" class="interlanguage-link-target"><span>Tok Pisin</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-chy mw-list-item"><a href="https://chy.wikipedia.org/wiki/China_(People%27s_Republic_of_China)" title="China (People&#039;s Republic of China) — чејенски" lang="chy" hreflang="chy" data-title="China (People&#039;s Republic of China)" data-language-autonym="Tsetsêhestâhese" data-language-local-name="чејенски" class="interlanguage-link-target"><span>Tsetsêhestâhese</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ve mw-list-item"><a href="https://ve.wikipedia.org/wiki/China" title="China — венда" lang="ve" hreflang="ve" data-title="China" data-language-autonym="Tshivenda" data-language-local-name="венда" class="interlanguage-link-target"><span>Tshivenda</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tcy mw-list-item"><a href="https://tcy.wikipedia.org/wiki/%E0%B2%9A%E0%B3%80%E0%B2%A8%E0%B2%BE" title="ಚೀನಾ — Tulu" lang="tcy" hreflang="tcy" data-title="ಚೀನಾ" data-language-autonym="ತುಳು" data-language-local-name="Tulu" class="interlanguage-link-target"><span>ತುಳು</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/%C3%87in" title="Çin — турски" lang="tr" hreflang="tr" data-title="Çin" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="турски" class="interlanguage-link-target"><span>Türkçe</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tk mw-list-item"><a href="https://tk.wikipedia.org/wiki/Hyta%C3%BD" title="Hytaý — туркменски" lang="tk" hreflang="tk" data-title="Hytaý" data-language-autonym="Türkmençe" data-language-local-name="туркменски" class="interlanguage-link-target"><span>Türkmençe</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tw mw-list-item"><a href="https://tw.wikipedia.org/wiki/China" title="China — тви" lang="tw" hreflang="tw" data-title="China" data-language-autonym="Twi" data-language-local-name="тви" class="interlanguage-link-target"><span>Twi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kcg mw-list-item"><a href="https://kcg.wikipedia.org/wiki/Caina" title="Caina — тјап" lang="kcg" hreflang="kcg" data-title="Caina" data-language-autonym="Tyap" data-language-local-name="тјап" class="interlanguage-link-target"><span>Tyap</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tyv mw-list-item"><a href="https://tyv.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%8B%D0%B4%D0%B0%D1%82" title="Кыдат — тувински" lang="tyv" hreflang="tyv" data-title="Кыдат" data-language-autonym="Тыва дыл" data-language-local-name="тувински" class="interlanguage-link-target"><span>Тыва дыл</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-udm mw-list-item"><a href="https://udm.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B9" title="Китай — удмуртски" lang="udm" hreflang="udm" data-title="Китай" data-language-autonym="Удмурт" data-language-local-name="удмуртски" class="interlanguage-link-target"><span>Удмурт</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B9%D1%81%D1%8C%D0%BA%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D1%96%D0%BA%D0%B0" title="Китайська Народна Республіка — украјински" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Китайська Народна Республіка" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="украјински" class="interlanguage-link-target"><span>Українська</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ur mw-list-item"><a href="https://ur.wikipedia.org/wiki/%DA%86%DB%8C%D9%86" title="چین — урду" lang="ur" hreflang="ur" data-title="چین" data-language-autonym="اردو" data-language-local-name="урду" class="interlanguage-link-target"><span>اردو</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ug mw-list-item"><a href="https://ug.wikipedia.org/wiki/%D8%AC%DB%87%DA%AD%D8%AE%DB%87%D8%A7_%D8%AE%DB%95%D9%84%D9%82_%D8%AC%DB%87%D9%85%DA%BE%DB%87%D8%B1%D9%89%D9%8A%D9%89%D8%AA%D9%89" title="جۇڭخۇا خەلق جۇمھۇرىيىتى — ујгурски" lang="ug" hreflang="ug" data-title="جۇڭخۇا خەلق جۇمھۇرىيىتى" data-language-autonym="ئۇيغۇرچە / Uyghurche" data-language-local-name="ујгурски" class="interlanguage-link-target"><span>ئۇيغۇرچە / Uyghurche</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-za mw-list-item"><a href="https://za.wikipedia.org/wiki/Cunghvaz_Yinzminz_Gunghozgoz" title="Cunghvaz Yinzminz Gunghozgoz — џуаншки" lang="za" hreflang="za" data-title="Cunghvaz Yinzminz Gunghozgoz" data-language-autonym="Vahcuengh" data-language-local-name="џуаншки" class="interlanguage-link-target"><span>Vahcuengh</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vec mw-list-item"><a href="https://vec.wikipedia.org/wiki/Rep%C3%B9blega_Popo%C5%82are_Cineze" title="Repùblega Popołare Cineze — Venetian" lang="vec" hreflang="vec" data-title="Repùblega Popołare Cineze" data-language-autonym="Vèneto" data-language-local-name="Venetian" class="interlanguage-link-target"><span>Vèneto</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vep mw-list-item"><a href="https://vep.wikipedia.org/wiki/Kitai" title="Kitai — Veps" lang="vep" hreflang="vep" data-title="Kitai" data-language-autonym="Vepsän kel’" data-language-local-name="Veps" class="interlanguage-link-target"><span>Vepsän kel’</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vo mw-list-item"><a href="https://vo.wikipedia.org/wiki/Tsyin%C3%A4n" title="Tsyinän — волапик" lang="vo" hreflang="vo" data-title="Tsyinän" data-language-autonym="Volapük" data-language-local-name="волапик" class="interlanguage-link-target"><span>Volapük</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fiu-vro mw-list-item"><a href="https://fiu-vro.wikipedia.org/wiki/Hiina_Rahvavabariik" title="Hiina Rahvavabariik — Võro" lang="vro" hreflang="vro" data-title="Hiina Rahvavabariik" data-language-autonym="Võro" data-language-local-name="Võro" class="interlanguage-link-target"><span>Võro</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wa mw-list-item"><a href="https://wa.wikipedia.org/wiki/Chine" title="Chine — валонски" lang="wa" hreflang="wa" data-title="Chine" data-language-autonym="Walon" data-language-local-name="валонски" class="interlanguage-link-target"><span>Walon</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vls mw-list-item"><a href="https://vls.wikipedia.org/wiki/China" title="China — West Flemish" lang="vls" hreflang="vls" data-title="China" data-language-autonym="West-Vlams" data-language-local-name="West Flemish" class="interlanguage-link-target"><span>West-Vlams</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-war mw-list-item"><a href="https://war.wikipedia.org/wiki/Kanan_Katawhan_Republika_han_Tsina" title="Kanan Katawhan Republika han Tsina — варајски" lang="war" hreflang="war" data-title="Kanan Katawhan Republika han Tsina" data-language-autonym="Winaray" data-language-local-name="варајски" class="interlanguage-link-target"><span>Winaray</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wo mw-list-item"><a href="https://wo.wikipedia.org/wiki/R%C3%A9ewum_Popileer_bu_Siin" title="Réewum Popileer bu Siin — волоф" lang="wo" hreflang="wo" data-title="Réewum Popileer bu Siin" data-language-autonym="Wolof" data-language-local-name="волоф" class="interlanguage-link-target"><span>Wolof</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wuu mw-list-item"><a href="https://wuu.wikipedia.org/wiki/%E4%B8%AD%E5%8D%8E%E4%BA%BA%E6%B0%91%E5%85%B1%E5%92%8C%E5%9B%BD" title="中华人民共和国 — ву кинески" lang="wuu" hreflang="wuu" data-title="中华人民共和国" data-language-autonym="吴语" data-language-local-name="ву кинески" class="interlanguage-link-target"><span>吴语</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ts mw-list-item"><a href="https://ts.wikipedia.org/wiki/Chayina" title="Chayina — цонга" lang="ts" hreflang="ts" data-title="Chayina" data-language-autonym="Xitsonga" data-language-local-name="цонга" class="interlanguage-link-target"><span>Xitsonga</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-xmf mw-list-item"><a href="https://xmf.wikipedia.org/wiki/%E1%83%A9%E1%83%98%E1%83%9C%E1%83%94%E1%83%97%E1%83%98" title="ჩინეთი — Mingrelian" lang="xmf" hreflang="xmf" data-title="ჩინეთი" data-language-autonym="მარგალური" data-language-local-name="Mingrelian" class="interlanguage-link-target"><span>მარგალური</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-yi mw-list-item"><a href="https://yi.wikipedia.org/wiki/%D7%9B%D7%99%D7%A0%D7%A2" title="כינע — јидиш" lang="yi" hreflang="yi" data-title="כינע" data-language-autonym="ייִדיש" data-language-local-name="јидиш" class="interlanguage-link-target"><span>ייִדיש</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-yo mw-list-item"><a href="https://yo.wikipedia.org/wiki/Or%C3%ADl%E1%BA%B9%CC%80-%C3%A8d%C3%A8_Ol%C3%B3m%C3%ACnira_%C3%A0w%E1%BB%8Dn_Ar%C3%A1_il%E1%BA%B9%CC%80_%E1%B9%A2%C3%A1%C3%ADn%C3%A0" title="Orílẹ̀-èdè Olómìnira àwọn Ará ilẹ̀ Ṣáínà — јоруба" lang="yo" hreflang="yo" data-title="Orílẹ̀-èdè Olómìnira àwọn Ará ilẹ̀ Ṣáínà" data-language-autonym="Yorùbá" data-language-local-name="јоруба" class="interlanguage-link-target"><span>Yorùbá</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-diq mw-list-item"><a href="https://diq.wikipedia.org/wiki/Cumhuriyet%C3%AA_%C5%9Eari%C3%AA_%C3%87ini" title="Cumhuriyetê Şariê Çini — Zazaki" lang="diq" hreflang="diq" data-title="Cumhuriyetê Şariê Çini" data-language-autonym="Zazaki" data-language-local-name="Zazaki" class="interlanguage-link-target"><span>Zazaki</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zea mw-list-item"><a href="https://zea.wikipedia.org/wiki/Volksrippebliek_China" title="Volksrippebliek China — Zeelandic" lang="zea" hreflang="zea" data-title="Volksrippebliek China" data-language-autonym="Zeêuws" data-language-local-name="Zeelandic" class="interlanguage-link-target"><span>Zeêuws</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh mw-list-item"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E4%B8%AD%E5%8D%8E%E4%BA%BA%E6%B0%91%E5%85%B1%E5%92%8C%E5%9B%BD" title="中华人民共和国 — кинески" lang="zh" hreflang="zh" data-title="中华人民共和国" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="кинески" class="interlanguage-link-target"><span>中文</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-classical mw-list-item"><a href="https://zh-classical.wikipedia.org/wiki/%E4%B8%AD%E8%8F%AF%E4%BA%BA%E6%B0%91%E5%85%B1%E5%92%8C%E5%9C%8B" title="中華人民共和國 — Literary Chinese" lang="lzh" hreflang="lzh" data-title="中華人民共和國" data-language-autonym="文言" data-language-local-name="Literary Chinese" class="interlanguage-link-target"><span>文言</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-yue mw-list-item"><a href="https://zh-yue.wikipedia.org/wiki/%E4%B8%AD%E8%8F%AF%E4%BA%BA%E6%B0%91%E5%85%B1%E5%92%8C%E5%9C%8B" title="中華人民共和國 — кантонски" lang="yue" hreflang="yue" data-title="中華人民共和國" data-language-autonym="粵語" data-language-local-name="кантонски" class="interlanguage-link-target"><span>粵語</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bat-smg mw-list-item"><a href="https://bat-smg.wikipedia.org/wiki/K%C4%97n%C4%97j%C4%97s_Liaud%C4%97is_Respobl%C4%97ka" title="Kėnėjės Liaudėis Respoblėka — Samogitian" lang="sgs" hreflang="sgs" data-title="Kėnėjės Liaudėis Respoblėka" data-language-autonym="Žemaitėška" data-language-local-name="Samogitian" class="interlanguage-link-target"><span>Žemaitėška</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bbc mw-list-item"><a href="https://bbc.wikipedia.org/wiki/Sina" title="Sina — Batak Toba" lang="bbc" hreflang="bbc" data-title="Sina" data-language-autonym="Batak Toba" data-language-local-name="Batak Toba" class="interlanguage-link-target"><span>Batak Toba</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bew mw-list-item"><a href="https://bew.wikipedia.org/wiki/Tiongkok" title="Tiongkok — Betawi" lang="bew" hreflang="bew" data-title="Tiongkok" data-language-autonym="Betawi" data-language-local-name="Betawi" class="interlanguage-link-target"><span>Betawi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-btm mw-list-item"><a href="https://btm.wikipedia.org/wiki/Cino" title="Cino — Batak Mandailing" lang="btm" hreflang="btm" data-title="Cino" data-language-autonym="Batak Mandailing" data-language-local-name="Batak Mandailing" class="interlanguage-link-target"><span>Batak Mandailing</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dtp mw-list-item"><a href="https://dtp.wikipedia.org/wiki/China" title="China — Central Dusun" lang="dtp" hreflang="dtp" data-title="China" data-language-autonym="Kadazandusun" data-language-local-name="Central Dusun" class="interlanguage-link-target"><span>Kadazandusun</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-iba mw-list-item"><a href="https://iba.wikipedia.org/wiki/China" title="China — ибански" lang="iba" hreflang="iba" data-title="China" data-language-autonym="Jaku Iban" data-language-local-name="ибански" class="interlanguage-link-target"><span>Jaku Iban</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kge mw-list-item"><a href="https://kge.wikipedia.org/wiki/Cina" title="Cina — Komering" lang="kge" hreflang="kge" data-title="Cina" data-language-autonym="Kumoring" data-language-local-name="Komering" class="interlanguage-link-target"><span>Kumoring</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tdd mw-list-item"><a href="https://tdd.wikipedia.org/wiki/%E1%A5%9B%E1%A5%AB%E1%A5%92%E1%A5%B0_%E1%A5%91%E1%A5%A5%E1%A5%B1" title="ᥛᥫᥒᥰ ᥑᥥᥱ — Tai Nuea" lang="tdd" hreflang="tdd" data-title="ᥛᥫᥒᥰ ᥑᥥᥱ" data-language-autonym="ᥖᥭᥰ ᥖᥬᥲ ᥑᥨᥒᥰ" data-language-local-name="Tai Nuea" class="interlanguage-link-target"><span>ᥖᥭᥰ ᥖᥬᥲ ᥑᥨᥒᥰ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tly mw-list-item"><a href="https://tly.wikipedia.org/wiki/CXR" title="CXR — Talysh" lang="tly" hreflang="tly" data-title="CXR" data-language-autonym="Tolışi" data-language-local-name="Talysh" class="interlanguage-link-target"><span>Tolışi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zgh mw-list-item"><a href="https://zgh.wikipedia.org/wiki/%E2%B5%9B%E2%B5%9B%E2%B5%89%E2%B5%8F%E2%B5%A1%E2%B4%B0" title="ⵛⵛⵉⵏⵡⴰ — стандардни марокански тамазигт" lang="zgh" hreflang="zgh" data-title="ⵛⵛⵉⵏⵡⴰ" data-language-autonym="ⵜⴰⵎⴰⵣⵉⵖⵜ ⵜⴰⵏⴰⵡⴰⵢⵜ" data-language-local-name="стандардни марокански тамазигт" class="interlanguage-link-target"><span>ⵜⴰⵎⴰⵣⵉⵖⵜ ⵜⴰⵏⴰⵡⴰⵢⵜ</span></a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><span class="wb-langlinks-edit wb-langlinks-link"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q148#sitelinks-wikipedia" title="Уреди међујезичке везе" class="wbc-editpage">Уреди везе</a></span></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Именски простори"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Прочитајте овај чланак [c]" accesskey="c"><span>Чланак</span></a></li><li id="ca-talk" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" rel="discussion" title="Разговарајте о страници [t]" accesskey="t"><span>Разговор</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " > <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Промени варијанту језика" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Ћир./lat.</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sr mw-list-item"><a href="/sr/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" lang="sr" hreflang="sr"><span>Ћир./lat.</span></a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sr-Cyrl mw-list-item"><a href="/sr-ec/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" lang="sr-Cyrl" hreflang="sr-Cyrl"><span>Ћирилица</span></a></li><li id="ca-varlang-2" class="ca-variants-sr-Latn mw-list-item"><a href="/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" lang="sr-Latn" hreflang="sr-Latn"><span>Latinica</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Погледи"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0"><span>Читај</span></a></li><li id="ca-ve-edit" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v"><span>Уреди</span></a></li><li id="ca-edit" class="collapsible vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e"><span>Уреди извор</span></a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=history" title="Историја [h]" accesskey="h"><span>Историја</span></a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" > <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Алатке" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Алатке</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Алатке</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Више опција" > <div class="vector-menu-heading"> Радње </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0"><span>Читај</span></a></li><li id="ca-more-ve-edit" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v"><span>Уреди</span></a></li><li id="ca-more-edit" class="collapsible vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e"><span>Уреди извор</span></a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=history"><span>Историја</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" > <div class="vector-menu-heading"> Опште </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8_%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%BE/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Списак свих вики страница које воде овамо [j]" accesskey="j"><span>Шта води овамо</span></a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" rel="nofollow" title="Скорашње измене страница које су повезане с овом [k]" accesskey="k"><span>Повезане измене</span></a></li><li id="t-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Википедија:Водич_за_отпремање" title="Поставите слике и снимке [u]" accesskey="u"><span>Отпреми датотеку</span></a></li><li id="t-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Списак свих посебних страница [q]" accesskey="q"><span>Посебне странице</span></a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;oldid=28866701" title="Трајна веза до ове измене на овој страници"><span>Трајна веза</span></a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=info" title="Више информација о овој страници"><span>Подаци о страници</span></a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98&amp;page=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;id=28866701&amp;wpFormIdentifier=titleform" title="Информације о томе како цитирати ову страницу"><span>Цитирај страницу</span></a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87_%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0&amp;url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%259A%25D0%25B8%25D0%25BD%25D0%25B0"><span>Кратки URL</span></a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:QrCode&amp;url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%259A%25D0%25B8%25D0%25BD%25D0%25B0"><span>Преузми QR код</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" > <div class="vector-menu-heading"> Штампање/извоз </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="electron-print_pdf" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:DownloadAsPdf&amp;page=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=show-download-screen"><span>Преузми у PDF-у</span></a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="javascript:print();" rel="alternate" title="Одштампајте ову страницу [p]" accesskey="p"><span>Одштампај</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" > <div class="vector-menu-heading"> На другим пројектима </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/%E4%B8%AD%E5%8D%8E%E4%BA%BA%E6%B0%91%E5%85%B1%E5%92%8C%E5%9B%BD" hreflang="en"><span>Викиостава</span></a></li><li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikinews mw-list-item"><a href="https://sr.wikinews.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" hreflang="sr"><span>Викиновости</span></a></li><li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikiquote mw-list-item"><a href="https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" hreflang="sr"><span>Викицитат</span></a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q148" title="Веза ка ставци на спремишту података [g]" accesskey="g"><span>Ставка на Википодацима</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Изглед</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">сакриј</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> <div id="mw-indicator-coordinates" class="mw-indicator"><div class="mw-parser-output"><span id="coordinates"><a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC" title="Географски координатни систем">Координате</a>: <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25759729">.mw-parser-output .geo-default,.mw-parser-output .geo-dms,.mw-parser-output .geo-dec{display:inline}.mw-parser-output .geo-nondefault,.mw-parser-output .geo-multi-punct,.mw-parser-output .geo-inline-hidden{display:none}.mw-parser-output .longitude,.mw-parser-output .latitude{white-space:nowrap}</style><span class="plainlinks nourlexpansion"><a class="external text" href="https://geohack.toolforge.org/geohack.php?pagename=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;params=35_N_103_E_type:country"><span class="geo-default"><span class="geo-dms" title="Карте, авио-снимци и остали подаци о овој локацији"><span class="latitude">35°&#160;N</span> <span class="longitude">103°&#160;E</span></span></span><span class="geo-multi-punct">&#xfeff; / &#xfeff;</span><span class="geo-nondefault"><span class="geo-dec" title="Карте, авио-снимци и остали подаци о овој локацији">35°&#160;С; 103°&#160;И</span><span style="display:none">&#xfeff; / <span class="geo">35; 103</span></span></span></a></span></span></div></div> </div> <div id="siteSub" class="noprint">С Википедије, слободне енциклопедије</div> </div> <div id="contentSub"><div id="mw-content-subtitle"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sr" dir="ltr"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24414138">.mw-parser-output .hatnote{font-style:italic}.mw-parser-output div.hatnote{padding-left:1.6em;margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .hatnote i{font-style:normal}.mw-parser-output .hatnote+link+.hatnote{margin-top:-0.5em}</style><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">За друге употребе, погледајте страницу <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0)" class="mw-disambig" title="Кина (вишезначна одредница)">Кина (вишезначна одредница)</a>.</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440203">.mw-parser-output .infobox-subbox{padding:0;border:none;margin:-3px;width:auto;min-width:100%;font-size:100%;clear:none;float:none;background-color:transparent}.mw-parser-output .infobox-3cols-child{margin:auto}.mw-parser-output .infobox .navbar{font-size:100%}body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-header,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-subheader,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-above,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-title,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-image,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-full-data,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-below{text-align:center}@media screen{html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme)>div:not(.notheme)[style]{background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media screen and (prefers-color-scheme:dark){html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme) div:not(.notheme){background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media(min-width:640px){body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table{display:table!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>caption{display:table-caption!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>tbody{display:table-row-group}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table tr{display:table-row!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table th,body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table td{padding-left:inherit;padding-right:inherit}}</style><table class="infobox vcard" style="font-size:88%;"><tbody><tr><th colspan="2" class="infobox-above adr" style="padding:0.25em 0.33em 0.33em;line-height:1.2em;font-size:1.25em;background-color: #BCE27F;"><span class="fn org country-name">Народна Република Кина</span><br /><div style="padding-top:0.25em; font-size:88%;"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25554968">.mw-parser-output .plainlist ol,.mw-parser-output .plainlist ul{line-height:inherit;list-style:none;margin:0;padding:0}.mw-parser-output .plainlist ol li,.mw-parser-output .plainlist ul li{margin-bottom:0}</style><div class="plainlist"><ul><li><span lang="zh" title="кинески текст">中华人民共和国</span>&#160;<span class="languageicon" style="font-size:85%;font-weight:normal;">(<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Кинески језик">кинески</a>)</span></li><li><i lang="zh-Latn" title="кинески-language &#91;транслитерација&#93;">Zhōnghuá Rénmín Gònghéguó</i> <small>(<a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D0%BD%D1%98%D0%B8%D0%BD" title="Пинјин">пинјин</a>)</small></li></ul></div></div></th></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-image" style="text-align:center;padding:0.5em 0;"><div style="display:table; width:100%;"> <div style="display:table-cell; vertical-align:middle; padding-left:5px;"> <div style="padding-bottom:3px;"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg" class="mw-file-description" title="Застава"><img alt="Застава" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/125px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png" decoding="async" width="125" height="83" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/188px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/250px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></span></div> <div><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Застава Кине">Застава</a></div> </div> <div style="display:table-cell; vertical-align:middle; padding: 0px 5px;"> <div style="padding-bottom:3px;"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:National_Emblem_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg" class="mw-file-description" title="Грб Кине"><img alt="Грб Кине" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/55/National_Emblem_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/85px-National_Emblem_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png" decoding="async" width="85" height="92" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/55/National_Emblem_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/128px-National_Emblem_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/55/National_Emblem_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/170px-National_Emblem_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="556" /></a></span></div> <div><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B1_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Грб Кине"> Грб</a></div> </div> </div></td></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-full-data anthem"><div style="line-height:1.2em;"><b>Химна:&#160;</b><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25554968"><div class="plainlist"><ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%88_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%B0%D1%86%D0%B0" class="mw-redirect" title="Марш добровољаца">Марш добровољаца</a></li><li><span lang="zh-Hans" title="кинески текст">义勇军进行曲</span></li><li><i lang="zh-Latn" title="кинески-language &#91;транслитерација&#93;">Yìyǒngjūn Jìnxíngqǔ</i></li></ul></div><div style="display:inline-block;margin-top:0.4em;"><div class="center" style="width:auto; margin-left:auto; margin-right:auto;"><span class="mw-default-size" typeof="mw:File"><span><audio id="mwe_player_0" controls="" preload="none" data-mw-tmh="" class="mw-file-element" width="220" style="width:220px;" data-durationhint="44" data-mwtitle="March_of_the_Volunteers_instrumental.ogg" data-mwprovider="wikimediacommons"><source src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b9/March_of_the_Volunteers_instrumental.ogg" type="audio/ogg; codecs=&quot;vorbis&quot;" data-width="0" data-height="0" /><source src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/transcoded/b/b9/March_of_the_Volunteers_instrumental.ogg/March_of_the_Volunteers_instrumental.ogg.mp3" type="audio/mpeg" data-transcodekey="mp3" data-width="0" data-height="0" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=ar&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="ar" label="العربية ‪(ar)‬" data-dir="rtl" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=az&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="az" label="azərbaycanca ‪(az)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=da&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="da" label="dansk ‪(da)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=de&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="de" label="Deutsch ‪(de)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=en&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="en" label="English ‪(en)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=eo&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="eo" label="Esperanto ‪(eo)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=es&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="es" label="español ‪(es)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=fr&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="fr" label="français ‪(fr)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=hr&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="hr" label="hrvatski ‪(hr)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=id&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="id" label="Bahasa Indonesia ‪(id)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=it&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="it" label="italiano ‪(it)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=ja&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="ja" label="日本語 ‪(ja)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=ko&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="ko" label="한국어 ‪(ko)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=mk&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="mk" label="македонски ‪(mk)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=ml&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="ml" label="മലയാളം ‪(ml)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=ms&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="ms" label="Bahasa Melayu ‪(ms)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=my&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="my" label="မြန်မာဘာသာ ‪(my)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=nl&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="nl" label="Nederlands ‪(nl)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=pt&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="pt" label="português ‪(pt)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=ru&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="ru" label="русский ‪(ru)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=sah&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="sah" label="саха тыла ‪(sah)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=sv&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="sv" label="svenska ‪(sv)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=ta&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="ta" label="தமிழ் ‪(ta)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=tl&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="tl" label="Tagalog ‪(tl)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=tr&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="tr" label="Türkçe ‪(tr)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=vi&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="vi" label="Tiếng Việt ‪(vi)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=war&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="war" label="Winaray ‪(war)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=zh-cn&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="zh-Hans-CN" label="中文(中国大陆) ‪(zh-cn)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=zh-hans&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="zh-Hans" label="中文(简体) ‪(zh-hans)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=zh-hant&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="zh-Hant" label="中文(繁體) ‪(zh-hant)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=zh-hk&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="zh-Hant-HK" label="中文(香港) ‪(zh-hk)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=zh-mo&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="zh-Hant-MO" label="中文(澳門) ‪(zh-mo)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=zh-sg&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="zh-Hans-SG" label="中文(新加坡) ‪(zh-sg)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&amp;title=File%3AMarch_of_the_Volunteers_instrumental.ogg&amp;lang=zh&amp;trackformat=vtt&amp;origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="zh" label="中文 ‪(zh)‬" data-dir="ltr" /></audio></span></span></div></div></div></td></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-full-data"><span class="mw-default-size" typeof="mw:File/Frameless"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:People%27s_Republic_of_China_(orthographic_projection).svg" class="mw-file-description" title="Положај Кине"><img alt="Положај Кине" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/People%27s_Republic_of_China_%28orthographic_projection%29.svg/250px-People%27s_Republic_of_China_%28orthographic_projection%29.svg.png" decoding="async" width="250" height="250" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/People%27s_Republic_of_China_%28orthographic_projection%29.svg/375px-People%27s_Republic_of_China_%28orthographic_projection%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/People%27s_Republic_of_China_%28orthographic_projection%29.svg/500px-People%27s_Republic_of_China_%28orthographic_projection%29.svg.png 2x" data-file-width="541" data-file-height="541" /></a></span></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label">Главни град</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Пекинг">Пекинг</a><br /><span class="geo-inline"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25759729">.mw-parser-output .geo-default,.mw-parser-output .geo-dms,.mw-parser-output .geo-dec{display:inline}.mw-parser-output .geo-nondefault,.mw-parser-output .geo-multi-punct,.mw-parser-output .geo-inline-hidden{display:none}.mw-parser-output .longitude,.mw-parser-output .latitude{white-space:nowrap}</style><span class="plainlinks nourlexpansion"><a class="external text" href="https://geohack.toolforge.org/geohack.php?pagename=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;params=39_55_N_116_23_E_type:city(21,000,000_region:CN-BJ)"><span class="geo-default"><span class="geo-dms" title="Карте, авио-снимци и остали подаци о овој локацији"><span class="latitude">39°&#160;55′&#160;N</span> <span class="longitude">116°&#160;23′&#160;E</span></span></span><span class="geo-multi-punct">&#xfeff; / &#xfeff;</span><span class="geo-nondefault"><span class="geo-dec" title="Карте, авио-снимци и остали подаци о овој локацији">39.917°&#160;С; 116.383°&#160;И</span><span style="display:none">&#xfeff; / <span class="geo">39.917; 116.383</span></span></span></a></span></span></td></tr><tr class="mergedbottomrow"><th scope="row" class="infobox-label">Највећи град</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98" title="Шангај">Шангај</a></td></tr><tr class="mergedtoprow"><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Службени језик">Службени&#160;језик</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Стандардни мандарински језик">стандардни кинески</a><sup id="cite_ref-1" class="reference"><a href="#cite_note-1"><span class="cite-bracket">&#91;</span>а<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup></td></tr><tr class="mergedrow"><th scope="row" class="infobox-label">Остали језици у употреби</th><td class="infobox-data"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25469611">.mw-parser-output .hlist dl,.mw-parser-output .hlist ol,.mw-parser-output .hlist ul{margin:0;padding:0}.mw-parser-output .hlist dd,.mw-parser-output .hlist dt,.mw-parser-output .hlist li{margin:0;display:inline}.mw-parser-output .hlist.inline,.mw-parser-output .hlist.inline dl,.mw-parser-output .hlist.inline ol,.mw-parser-output .hlist.inline ul,.mw-parser-output .hlist dl dl,.mw-parser-output .hlist dl ol,.mw-parser-output .hlist dl ul,.mw-parser-output .hlist ol dl,.mw-parser-output .hlist ol ol,.mw-parser-output .hlist ol ul,.mw-parser-output .hlist ul dl,.mw-parser-output .hlist ul ol,.mw-parser-output .hlist ul ul{display:inline}.mw-parser-output .hlist .mw-empty-li{display:none}.mw-parser-output .hlist dt::after{content:": "}.mw-parser-output .hlist dd::after,.mw-parser-output .hlist li::after{content:" · ";font-weight:bold}.mw-parser-output .hlist dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li:last-child::after{content:none}.mw-parser-output .hlist dd dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li li:first-child::before{content:" (";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist dd dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li li:last-child::after{content:")";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist ol{counter-reset:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li{counter-increment:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li::before{content:" "counter(listitem)"\a0 "}.mw-parser-output .hlist dd ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li ol>li:first-child::before{content:" ("counter(listitem)"\a0 "}</style><div class="hlist"><ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Монголски језик">монголски</a></li><li><a href="/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B3%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Ујгурски језик">ујгурски</a></li><li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Стандардни тибетски језик">тибетски</a></li><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%9F%D1%83%D0%B0%D0%BD%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Стандардни џуаншки језик (страница не постоји)">џуаншки</a></li><li><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Језици Кине (страница не постоји)">разни други</a></li></ul></div></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #BCE27F;">Владавина</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Облик државе">Облик државе</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Унитарна држава">унитарна</a> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC-%D0%BB%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Марксизам-лењинизам">марксистично-лењинистичка</a><sup id="cite_ref-2" class="reference"><a href="#cite_note-2"><span class="cite-bracket">&#91;</span>1<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Једнопартијска држава">једностраначка</a> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Социјалистичка држава">социјалистичка</a> <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Република">република</a><sup id="cite_ref-Constitution_3-0" class="reference"><a href="#cite_note-Constitution-3"><span class="cite-bracket">&#91;</span>2<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r21108907">.mw-parser-output .nobold{font-weight:normal}</style><span class="nobold">&#160;—&#160;<a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Генерални секретар Комунистичке партије Кине">Генерални секретар Партије</a><br />и <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Председник Народне Републике Кине">Предсједник</a></span></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8_%D0%82%D0%B8%D0%BD%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Си Ђинпинг">Си Ђинпинг</a><sup id="cite_ref-5" class="reference"><a href="#cite_note-5"><span class="cite-bracket">&#91;</span>б<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Премијер Народне Републике Кине (страница не постоји)">Премијер</a></span></th><td class="infobox-data"><a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8_%D0%8B%D0%B0%D0%BD%D0%B3&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Ли Ћанг (страница не постоји)">Ли Ћанг</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Предсједавајући Сталног комитета Националног народног конгреса (страница не постоји)">Предсједавајући Конгреса</a></span></th><td class="infobox-data">Џанг Деђанг</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8_%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Предсједавајући Националног комитета Кинеске народне политичке консултативне конференције (страница не постоји)">Предсједавајући Конференције</a></span></th><td class="infobox-data">Ју Џенгшенг</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;Први секретар <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Секретаријат Комунистичке партије Кине (страница не постоји)">Секретаријата Партије</a></span></th><td class="infobox-data">Ванг Хунинг</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;<a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B7%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%83_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Секретар Централне комисије за дисциплинску инспекцију (страница не постоји)">Секретар Централне комисије за дисциплинску инспекцију</a></span></th><td class="infobox-data">Џао Леђи</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Законодавна власт">Законодавна власт</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81" title="Национални народни конгрес">Национални народни конгрес</a></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #BCE27F;">Историја</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Историја Кине">Формирање</a></th><td class="infobox-data">&#8205;</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;<a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%98%D0%B0" title="Династија Сја">Прва династија Кине</a> успостављена током предимперијалног доба</span></th><td class="infobox-data">око<span style="white-space:nowrap;">&#8201;2070. п. н. е.</span></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;<a href="/w/index.php?title=%D0%8B%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Ћински ратови за уједињење (страница не постоји)">Прво уједињење империјалне Кине</a> под влашћу <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%8B%D0%B8%D0%BD" title="Династија Ћин">династије Ћин</a></span></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/221._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="221. п. н. е.">221. п. н. е.</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;<a href="/wiki/Sinhajska_revolucija" title="Sinhajska revolucija">Успостављање Републике</a></span></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/1._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80" title="1. јануар">1. јануар</a> <a href="/wiki/1912" title="1912">1912</a>.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Кинески грађански рат">Проглашење Народне Републике</a></span></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/1._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="1. октобар">1. октобар</a> <a href="/wiki/1949" title="1949">1949</a>.</td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #BCE27F;">Географија</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Површина">Површина</a></th><td class="infobox-data">&#8205;</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;укупно</span></th><td class="infobox-data">9.596.961 km<sup>2</sup><span class="nowrap">&#8194;<small>(<a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Списак држава и територија по површини">3/4</a>)<sup id="cite_ref-8" class="reference"><a href="#cite_note-8"><span class="cite-bracket">&#91;</span>в<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup></small></span></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;вода&#160;(%)</span></th><td class="infobox-data">2,8</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Становништво">Становништво</a></th><td class="infobox-data">&#8205;</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;<a href="/wiki/2023." class="mw-redirect" title="2023.">2023.</a></span></th><td class="infobox-data"><span title="Пад"><span typeof="mw:File"><span><img alt="Пад" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/Decrease2.svg/11px-Decrease2.svg.png" decoding="async" width="11" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/Decrease2.svg/17px-Decrease2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/Decrease2.svg/22px-Decrease2.svg.png 2x" data-file-width="300" data-file-height="300" /></span></span></span> 1.411.750.000<sup id="cite_ref-9" class="reference"><a href="#cite_note-9"><span class="cite-bracket">&#91;</span>6<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><span class="nowrap">&#8194;<small>(<a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D1%83_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Списак држава по броју становника">2</a>)</small></span></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;<a href="/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Густина насељености">густина</a></span></th><td class="infobox-data">145<sup id="cite_ref-10" class="reference"><a href="#cite_note-10"><span class="cite-bracket">&#91;</span>7<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> ст./km<sup>2</sup><span class="nowrap">&#8194;<small>(<a href="/wiki/Spisak_dr%C5%BEava_po_gustini_naseljenosti" title="Spisak država po gustini naseljenosti">83</a>)</small></span></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #BCE27F;">Привреда</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><span class="nowrap"><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D1%83%D1%82%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4" title="Бруто домаћи производ">БДП</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold"><small>/ <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8" title="Паритет куповне моћи">ПКМ</a></small></span></span></th><td class="infobox-data">≈&#160;2024.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;укупно</span></th><td class="infobox-data"><span title="Раст"><span typeof="mw:File"><span><img alt="Раст" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/11px-Increase2.svg.png" decoding="async" width="11" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/17px-Increase2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/22px-Increase2.svg.png 2x" data-file-width="300" data-file-height="300" /></span></span></span> 37,072 блн. $<sup id="cite_ref-IMFWEO.CN_11-0" class="reference"><a href="#cite_note-IMFWEO.CN-11"><span class="cite-bracket">&#91;</span>8<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><span class="nowrap">&#8194;<small>(<a href="https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_GDP_(PPP)" class="extiw" title="en:List of countries by GDP (PPP)">1</a>)</small></span></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;по становнику</span></th><td class="infobox-data"><span title="Раст"><span typeof="mw:File"><span><img alt="Раст" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/11px-Increase2.svg.png" decoding="async" width="11" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/17px-Increase2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/22px-Increase2.svg.png 2x" data-file-width="300" data-file-height="300" /></span></span></span> 26.310 $<span class="nowrap">&#8194;<small>(<a href="https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_GDP_(PPP)_per_capita" class="extiw" title="en:List of countries by GDP (PPP) per capita">79</a>)</small></span></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><span class="nowrap"><a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D1%81_%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0" title="Индекс хуманог развоја">ИХР</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">(<a href="/wiki/2022" title="2022">2022</a>)</span></span></th><td class="infobox-data">0,788<sup id="cite_ref-HDI_12-0" class="reference"><a href="#cite_note-HDI-12"><span class="cite-bracket">&#91;</span>9<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><span class="nowrap">&#8194;<small>(<a href="https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_Human_Development_Index" class="extiw" title="en:List of countries by Human Development Index">75</a>)&#160;—&#160;<span style="color:green;">висок</span></small></span></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0" title="Валута">Валута</a></th><td class="infobox-data"><span class="nowrap"><a href="/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B1%D0%B8" title="Женминби">женминби (јуан)</a> (¥)<sup id="cite_ref-13" class="reference"><a href="#cite_note-13"><span class="cite-bracket">&#91;</span>г<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup></span></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;стоти дио валуте</span></th><td class="infobox-data"><span class="nowrap">&#8205;1 фен&#8205;<sup id="cite_ref-14" class="reference"><a href="#cite_note-14"><span class="cite-bracket">&#91;</span>д<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup></span></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"><span class="nobold">&#160;—&#160;код валуте</span></th><td class="infobox-data"><span class="nowrap"><code><a href="/wiki/ISO_4217" title="ISO 4217">CNY</a></code></span></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #BCE27F;">Остале информације</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0" title="Временска зона">Временска зона</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/UTC" class="mw-redirect" title="UTC">UTC</a>&#160;<a href="/wiki/UTC%2B8" title="UTC+8">+8</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B3_%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%B0" title="Списак интернет домена највишег нивоа">Интернет домен</a></th><td class="infobox-data">&#8205;<a href="/wiki/.cn" title=".cn">.cn</a> <a href="/wiki/.%E4%B8%AD%E5%9B%BD" class="mw-redirect" title=".中国">.中国</a> <a href="/wiki/.%E4%B8%AD%E5%9C%8B" class="mw-redirect" title=".中國">.中國</a>&#8205;</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0" title="Списак државних позивних бројева">Позивни број</a></th><td class="infobox-data"><span class="nowrap"><code>++86</code></span></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label">Формат датума</th><td class="infobox-data"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25554968"><div class="plainlist"><ul><li>гггг-мм-дд;</li><li>гггг<span lang="zh" title="кинески текст">年</span>м<span lang="zh" title="кинески текст">月</span>д<span lang="zh" title="кинески текст">日</span></li><li>(<abbr title="нова/наша ера (енгл. Common Era; лат. Era vulgaris)">CE</abbr>; CE-1949)</li></ul></div></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label">Вози се на</th><td class="infobox-data">десној страни<sup id="cite_ref-15" class="reference"><a href="#cite_note-15"><span class="cite-bracket">&#91;</span>ђ<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup></td></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-below" style="font-size:90%;text-align:left;"><hr /><div style="margin-left:-1em;"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440201">.mw-parser-output .reflist{margin-bottom:0.5em;list-style-type:decimal}@media screen{.mw-parser-output .reflist{font-size:90%}}.mw-parser-output .reflist .references{font-size:100%;margin-bottom:0;list-style-type:inherit}.mw-parser-output .reflist-columns-2{column-width:30em}.mw-parser-output .reflist-columns-3{column-width:25em}.mw-parser-output .reflist-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .reflist-columns ol{margin-top:0}.mw-parser-output .reflist-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .reflist-upper-alpha{list-style-type:upper-alpha}.mw-parser-output .reflist-upper-roman{list-style-type:upper-roman}.mw-parser-output .reflist-lower-alpha{list-style-type:lower-alpha}.mw-parser-output .reflist-lower-greek{list-style-type:lower-greek}.mw-parser-output .reflist-lower-roman{list-style-type:lower-roman}</style><div class="reflist reflist-lower-alpha"> <div class="mw-references-wrap"><ol class="references"> <li id="cite_note-1"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-1">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">Португалски језик</a> (само <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE" title="Макао">Макао</a>), <a href="/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Енглески језик">енглески језик</a> (само <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Хонгконг">Хонгконг</a>).</span> </li> <li id="cite_note-5"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-5">^</a></b></span> <span class="reference-text">Си Ђинпинг је на челу четирију конкурентских позиција: <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Генерални секретар Комунистичке партије Кине">Генерални секретар Комунистичке партије Кине</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" class="mw-redirect" title="Предсједник Народне Републике Кине">Предсједник Народне Републике Кине</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8_%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Предсједавајући Централне војне комисије (страница не постоји)">Предсједавајући Централне војне комисије</a> (и за државу и партију).<sup id="cite_ref-4" class="reference"><a href="#cite_note-4"><span class="cite-bracket">&#91;</span>3<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup></span> </li> <li id="cite_note-8"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-8">^</a></b></span> <span class="reference-text">Дата површина је износ који наводе <a href="/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Уједињене нације">Уједињене нације</a> за <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Копнена Кина">Копнену Кину</a> и не укључује <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Хонгконг">Хонгконг</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE" title="Макао">Макао</a> и <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD" class="mw-disambig" title="Тајван">Тајван</a>.<sup id="cite_ref-UN_Stat_6-0" class="reference"><a href="#cite_note-UN_Stat-6"><span class="cite-bracket">&#91;</span>4<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Такође, искључени су и <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Транскаракорумски тракт (страница не постоји)">Долина Шаксгама</a> (5.800 km²), <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BA%D1%81%D0%B0%D1%98%D1%92%D0%B8%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Аксајђин (страница не постоји)">Аксајђин</a> (37.244 km²) и друге територије у спору са <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индија">Индијом</a>. <i><a href="/wiki/%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Енциклопедија Британика">Енциклопедија Британика</a></i> као укупну површину Кине наводи 9.572.900 km².<sup id="cite_ref-7" class="reference"><a href="#cite_note-7"><span class="cite-bracket">&#91;</span>5<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> За више информација, погледајте <a href="/w/index.php?title=Territorial_changes_of_the_People%27s_Republic_of_China&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Territorial changes of the People&#39;s Republic of China (страница не постоји)">Територијалне промене Народне Републике Кине</a>.</span> </li> <li id="cite_note-13"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-13">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80" title="Хонгконшки долар">Хонгконшки долар</a> се користи у <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Хонгконг">Хонгконгу</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE" title="Макао">Макаоу</a>, док се <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Макаоска патака (страница не постоји)">макаоска патака</a> користи искључиво на Макаоу.</span> </li> <li id="cite_note-14"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-14">^</a></b></span> <span class="reference-text">Десети део валуте је 1 ђиао.</span> </li> <li id="cite_note-15"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-15">^</a></b></span> <span class="reference-text">Осим <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Хонгконг">Хонгконга</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE" title="Макао">Макаоа</a>.</span> </li> </ol></div></div></div></td></tr></tbody></table> <p><b>Кина</b> (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Кинески језик">кин</a>&#58; <span lang="zh">中国</span>; <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D0%BD%D1%98%D0%B8%D0%BD" title="Пинјин">пин</a>&#58; <i><span lang="zh-Latn-pinyin">Zhōngguó</span></i>), званично <b>Народна Република Кина</b> (<a href="/wiki/%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Скраћеница">скраћ.</a> <b>НР Кина</b> или <b>НРК</b>; <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Кинески језик">кин</a>&#58; <span lang="zh">中华人民共和国</span>; <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D0%BD%D1%98%D0%B8%D0%BD" title="Пинјин">пин</a>&#58; <i><span lang="zh-Latn-pinyin">Zhōnghuá Rénmín Gònghéguó</span></i>), <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Унитарна држава">унитарна</a> је <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Социјалистичка држава">социјалистичка република</a> у <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Источна Азија">источној Азији</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D1%83_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Списак држава по броју становника">друга држава по броју становника</a> на свијету, са 1,425 милијарде становника према подацима из 2017. године. Заузима површину од око 9,6 милиона&#160;km<sup>2</sup> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Списак држава и територија по површини">трећа</a> је највећа држава на свијету.<sup id="cite_ref-16" class="reference"><a href="#cite_note-16"><span class="cite-bracket">&#91;</span>а<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Под управом је <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Комунистичка партија Кине">Комунистичке партије Кине</a> и врши јурисдикцију над 22 <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Покрајине Кине">покрајине</a>,<sup id="cite_ref-17" class="reference"><a href="#cite_note-17"><span class="cite-bracket">&#91;</span>б<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> пет <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Аутономне области Кине">аутономних области</a>, четири <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Градови под непосредном управом Кине (страница не постоји)">града под непосредном контролом</a> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Пекинг">Пекинг</a>, <a href="/wiki/%D0%A2%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BD" title="Тјенцин">Тјенцин</a>, <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98" title="Шангај">Шангај</a> и <a href="/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Чунгкинг">Чунгкинг</a>) и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Специјалне административне области Кине (страница не постоји)">специјалне административне области</a> <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Хонгконг">Хонгконг</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE" title="Макао">Макао</a>.<sup id="cite_ref-18" class="reference"><a href="#cite_note-18"><span class="cite-bracket">&#91;</span>10<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Кина се појавила једна од <a href="/wiki/Kolevka_civilizacije" title="Kolevka civilizacije">првих свјетских цивилизација</a>, у плодном сливу ријеке <a href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%85%D0%B5" title="Хуангхе">Хуангхе</a> у <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Сјеверна кинеска низија (страница не постоји)">Сјеверне кинеске низије</a>.<sup id="cite_ref-Ancient_China:_Civilization_19-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ancient_China:_Civilization-19"><span class="cite-bracket">&#91;</span>11<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Миленијумима је кинески политички систем био заснова на насљедним монархијама или династијама, почевши од полумитске <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%98%D0%B0" title="Династија Сја">династије Сја</a> у 21. вијеку прије н. е.<sup id="cite_ref-Ancient_China:_Civilization_19-1" class="reference"><a href="#cite_note-Ancient_China:_Civilization-19"><span class="cite-bracket">&#91;</span>11<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Од тада, Кина се више пута ширила, дијелила и обнављала. У 3. вијеку прије н. е, држава Ћин је објединила срж Кине и успоставила <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%8B%D0%B8%D0%BD" title="Династија Ћин">прво кинеско царство</a>.<sup id="cite_ref-Ancient_China:_Civilization_19-2" class="reference"><a href="#cite_note-Ancient_China:_Civilization-19"><span class="cite-bracket">&#91;</span>11<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Наредна <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A5%D0%B0%D0%BD" title="Династија Хан">династија Хан</a>, која је владала од 206. године прије н. е. до 220. године н. е, достигла је неке од <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B2%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%B5_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A5%D0%B0%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Наука и технологија за вријеме династије Хан (страница не постоји)">најнапреднијих технологија</a> у то вријеме, укључујући <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Производња папира (страница не постоји)">производњу папира</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%81" title="Компас">компас</a>, заједно са пољопривредним и медицинским достигнућима. Изумом <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%83%D1%82" title="Барут">барута</a> и <a href="/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Штампарство">штампарства</a> за вријеме <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D0%B3" title="Династија Танг">династије Танг</a> (618—907) и <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%A1%D1%83%D0%BD%D0%B3" title="Династија Северни Сунг">династије Сјеверни Сунг</a> (960—1127) употпуњени су <a href="/wiki/%C4%8Cetiri_velika_otkri%C4%87a_drevne_Kine" title="Četiri velika otkrića drevne Kine">четири велика проналаска</a>.<sup id="cite_ref-20" class="reference"><a href="#cite_note-20"><span class="cite-bracket">&#91;</span>12<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Танг култура проширила се Азијом, пошто је нови <a href="/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%82_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B5" title="Пут свиле">Пут свиле</a> довео трговце до <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Месопотамија">Месопотамије</a> и <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B3_%D0%90%D1%84%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B5" title="Рог Африке">Рога Африке</a>.<sup id="cite_ref-Ancient_China:_Civilization_19-3" class="reference"><a href="#cite_note-Ancient_China:_Civilization-19"><span class="cite-bracket">&#91;</span>11<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Династичка владавина је окончана 1912. године <a href="/wiki/Sinhajska_revolucija" title="Sinhajska revolucija">Синхајском револуцијом</a>, када је <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(1912%E2%80%941949)" title="Република Кина (1912—1949)">Република Кина</a> дошла на мјесто <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%8B%D0%B8%D0%BD" title="Династија Ћин">династије Ћин</a>.<sup id="cite_ref-21" class="reference"><a href="#cite_note-21"><span class="cite-bracket">&#91;</span>13<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кину, као цјелину, опустошили су <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%80%D0%B0_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D1%83_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Ера милитаната у Кини (страница не постоји)">феудални милитанти</a> и <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Јапанско царство">Јапан</a> током Другог свјетског рата.<sup id="cite_ref-22" class="reference"><a href="#cite_note-22"><span class="cite-bracket">&#91;</span>14<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Кинески грађански рат">Кинески грађански рат</a> довео је до подјеле територије 1949. године када је Комунистичка партија Кине предвођена <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BE_%D0%A6%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B3" title="Мао Цедунг">Мао Цедунгом</a> успоставила Народну Републику Кину у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Копнена Кина">копненој Кини</a>, док се националистичка влада предвођена <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B3" title="Куоминтанг">Куоминтангом</a> повукла на острво <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD" class="mw-disambig" title="Тајван">Тајван</a>, гдје је Партија владала до 1996. године. <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%81_%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Политички статус Тајвана (страница не постоји)">Политички статус Тајвана</a> је упитан и данас.<sup id="cite_ref-23" class="reference"><a href="#cite_note-23"><span class="cite-bracket">&#91;</span>15<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Од увођена <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Економске реформе Кине (страница не постоји)">економских реформи</a> 1978. године, <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Привреда Кине">кинеска привреда</a> је једна од најбрже растућих на свијету са константним годишњим стопама раста изнад 6%.<sup id="cite_ref-24" class="reference"><a href="#cite_note-24"><span class="cite-bracket">&#91;</span>16<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Према <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0" title="Светска банка">Свјетској банци</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D1%83%D1%82%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4" title="Бруто домаћи производ">бруто домаћи производ</a> Кине је растао од 150 милијарди америчких долара 1978. до 12,24 билиона америчких долара 2017. године. Према званичним подацима, кинески БДП 2018. био је 90 билиона кинеских јуана (или 13,5 билиона америчких долара). Од 2010. године, Кина је друга највећа свјетска привреда по номиналним БДП-у, а од 2014. највећа свјетска привреда према <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8" title="Паритет куповне моћи">паритету куповне моћи</a>. Кина је <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D1%83&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Списак држава према извозу (страница не постоји)">највећи свјетски извозник</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0_%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D1%83&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Списак држава према увозу (страница не постоји)">други највећи увозник робе</a>. Кина је призната као држава са нуклеарним наоружањем и има најбројнију активну војску на свијету, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Народноослободилачка армија">Народноослободилачку армију</a>, и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D0%B1%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82%D1%83" title="Списак држава по војном буџету">други највећи војни буџет</a> на свијету. Стална је чланица Савјета безбједности Организације уједињених нација и активни је глобални партнер <a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D1%82%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Зона слободне трговине Асоцијације нација југоисточне Азије (страница не постоји)">Плус механизма</a> <a href="/wiki/%D0%90%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Асоцијација нација југоисточне Азије">Асоцијације нација југоисточне Азије</a>. Од 2019. године, Кина има највећи број богатих људи на свијету.<sup id="cite_ref-25" class="reference"><a href="#cite_note-25"><span class="cite-bracket">&#91;</span>в<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина је окарактерисана као могућа суперсила, углавном због масовног становништва, велике и брзе растуће привреде и моћне војске. </p> <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Етимологија"><span id=".D0.95.D1.82.D0.B8.D0.BC.D0.BE.D0.BB.D0.BE.D0.B3.D0.B8.D1.98.D0.B0"></span>Етимологија</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=1" title="Уредите одељак „Етимологија”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=1" title="Уреди извор одељка: Етимологија"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Поријекло ријечи „Кина” сеже кроз португалски, малајски и персијски, све до санскртске ријечи <i lang="sa-Latn" title="санскрт-language &#91;транслитерација&#93;">Cīna</i>, која се користила у древној Индији.<sup id="cite_ref-OED_26-0" class="reference"><a href="#cite_note-OED-26"><span class="cite-bracket">&#91;</span>17<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p><a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Српски језик">Српски</a>, већина <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Индоевропски језици">индоевропских</a> и многи други језици користе различите облике назива <i><span lang="pt" title="португалски текст">China</span></i> и префиксе <i><span lang="la" title="латински текст">Sino-</span></i> или <i><span lang="la" title="латински текст">Sin-</span></i> изведене из латинске ријечи <i><span lang="la" title="латински текст">Sina</span></i>. Ријеч <i><span lang="pt" title="португалски текст">China</span></i> је први пут забиљежио португалски истраживач <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%83%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5_%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%BE%D0%B7%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Дуарте Барбоза (страница не постоји)">Дуарте Барбоза</a>.<sup id="cite_ref-OED_26-1" class="reference"><a href="#cite_note-OED-26"><span class="cite-bracket">&#91;</span>17<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-27" class="reference"><a href="#cite_note-27"><span class="cite-bracket">&#91;</span>18<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-28" class="reference"><a href="#cite_note-28"><span class="cite-bracket">&#91;</span>19<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Барбозин облик је изведен из персијске ријечи <i lang="fa-Latn" title="персијски-language &#91;транслитерација&#93;">Chīn</i> (<span lang="fa" dir="rtl" title="персијски текст">چین</span>), а која потиче од санскртске ријечи <i lang="sa-Latn" title="санскрт-language &#91;транслитерација&#93;">Cīna</i> (<span lang="sa" title="санскрт текст">चीन</span>)<sup id="cite_ref-AmHer_29-0" class="reference"><a href="#cite_note-AmHer-29"><span class="cite-bracket">&#91;</span>20<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup>. Ријеч <i lang="sa-Latn" title="санскрт-language &#91;транслитерација&#93;">Cīna</i> је први пут кориштена у раним хинду списима, укључујући <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%B0%D0%B1%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0" title="Махабхарата">Махабхарату</a> (5. вијек прије н. е.) и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%BE%D0%B2_%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Мануов законик">Мануов законик</a> (2. вијек прије н. е.).<sup id="cite_ref-wade_30-0" class="reference"><a href="#cite_note-wade-30"><span class="cite-bracket">&#91;</span>21<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Мартино Мартини (страница не постоји)">Мартино Мартини</a> је 1655. године изнијео претпоставку да ријеч <i><span lang="pt" title="португалски текст">China</span></i> је изведена из назива <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%8B%D0%B8%D0%BD" title="Династија Ћин">династије Ћин</a> (221—206. година прије н. е.).<sup id="cite_ref-wade_30-1" class="reference"><a href="#cite_note-wade-30"><span class="cite-bracket">&#91;</span>21<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-31" class="reference"><a href="#cite_note-31"><span class="cite-bracket">&#91;</span>22<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Иако се ово извођење и даље наводи у различитим изворима,<sup id="cite_ref-32" class="reference"><a href="#cite_note-32"><span class="cite-bracket">&#91;</span>23<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> поријекло санскртске ријечи је упитно.<sup id="cite_ref-OED_26-2" class="reference"><a href="#cite_note-OED-26"><span class="cite-bracket">&#91;</span>17<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Алтернативни приједлози укључују називе за <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B3&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Јеланг (страница не постоји)">Јеланг</a> или <a href="/w/index.php?title=%D0%A7%D1%83_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Чу (држава) (страница не постоји)">Ђинг (Чу) државу</a>.<sup id="cite_ref-wade_30-2" class="reference"><a href="#cite_note-wade-30"><span class="cite-bracket">&#91;</span>21<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-33" class="reference"><a href="#cite_note-33"><span class="cite-bracket">&#91;</span>24<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Званичан назив савремене државе је ’Народна Република Кина’ (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Кинески језик">кин</a>&#58; <span lang="zh">中华人民共和国</span>; <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D0%BD%D1%98%D0%B8%D0%BD" title="Пинјин">пин</a>&#58; <i><span lang="zh-Latn-pinyin">Zhōnghuá Rénmín Gònghéguó</span></i>). Краћи облик је ’Кина’ <i lang="zh-Latn" title="кинески-language &#91;транслитерација&#93;">Zhōngguó</i> (<span lang="zh" title="кинески текст">中国</span>), од <i lang="zh-Latn" title="кинески-language &#91;транслитерација&#93;">zhōng</i> („средишња”) и <i lang="zh-Latn" title="кинески-language &#91;транслитерација&#93;">guó</i> („држава”),<sup id="cite_ref-36" class="reference"><a href="#cite_note-36"><span class="cite-bracket">&#91;</span>г<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> термин који се развио у доба <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%8F%D0%BE%D1%83" title="Династија Западни Џоу">династије Западни Џоу</a> и односи се на њене краљевске посједе.<sup id="cite_ref-37" class="reference"><a href="#cite_note-37"><span class="cite-bracket">&#91;</span>д<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Затим се термин односио на подручје око града Луоји (данашњи Луојанг) током <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%8F%D0%BE%D1%83" title="Династија Источни Џоу">династије Источни Џоу</a> и затим на кинеску <a href="/w/index.php?title=%D0%8F%D1%83%D0%BD%D0%B3%D1%98%D1%83%D0%B5%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Џунгјуен (страница не постоји)">Средишњу висораван</a>, прије него што је кориштен као повремени синоним за државу под династијом Ћинг. Често је кориштен као културни концепт за разликовање <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D1%83%D0%B0%D1%81%D1%98%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Хуасја (страница не постоји)">Хуасја</a> народа од „<a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B8_%D0%B8_%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Кинези и варвари (страница не постоји)">варвара</a>”.<sup id="cite_ref-wilx_35-1" class="reference"><a href="#cite_note-wilx-35"><span class="cite-bracket">&#91;</span>26<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Географија"><span id=".D0.93.D0.B5.D0.BE.D0.B3.D1.80.D0.B0.D1.84.D0.B8.D1.98.D0.B0"></span>Географија</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=2" title="Уредите одељак „Географија”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=2" title="Уреди извор одељка: Географија"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Географија Кине">Географија Кине</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Koppen-Geiger_Map_CHN_present.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Koppen-Geiger_Map_CHN_present.svg/220px-Koppen-Geiger_Map_CHN_present.svg.png" decoding="async" width="220" height="106" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Koppen-Geiger_Map_CHN_present.svg/330px-Koppen-Geiger_Map_CHN_present.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Koppen-Geiger_Map_CHN_present.svg/440px-Koppen-Geiger_Map_CHN_present.svg.png 2x" data-file-width="1761" data-file-height="850" /></a><figcaption>Мапа <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B0" class="mw-redirect" title="Кепенова класификација климата">Кепенове класификације климата</a> за Кину</figcaption></figure> <p>Крајолик Кине је простран и разнолик, простире се од <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%B1%D0%B8" title="Гоби">Гоби</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Такла-макан (страница не постоји)">Такла-макан</a> пустиња на сувом сјеверу до <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%BF%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B5_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Тропске и суптропске влажне листопадне шуме (страница не постоји)">суптропских шума</a> на влажнијем југу. Планине <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B8" title="Хималаји">Хималаји</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BC_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%86)" class="mw-redirect" title="Каракорум (планински венац)">Каракорум</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%80" title="Памир">Памир</a> и <a href="/wiki/%D0%A2%D1%98%D0%B5%D0%BD_%D0%A8%D0%B0%D0%BD" title="Тјен Шан">Тјен Шан</a> одвајају Кину од већег дијела <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јужна Азија">јужне</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Средња Азија">средње Азије</a>. Ријеке <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%86%D0%B5%D0%BA%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B3" class="mw-redirect" title="Јангцекјанг">Јангце</a> и <a href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%85%D0%B5" title="Хуангхе">Хуангхе</a>, трећа и шеста су најдужа ријека на свијету, течу од <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Тибетска висораван (страница не постоји)">Тибетске висоравни</a> до густо насељене источне обале. Кинеска обала дуж <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%85%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD" title="Тихи океан">Тихог океана</a> дуго је 14.500 км и омеђена је <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%85%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Бохајско море">Бохајским</a>, <a href="/wiki/%D0%96%D1%83%D1%82%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Жуто море">Жутим</a>, <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Источно кинеско море">Источним кинеским</a> и <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Јужно кинеско море">Јужним кинеским морима</a>. Кина се преко казашке границе повезује са <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B0" title="Евроазијска степа">Евроазијском степом</a>, која је била артерија комуникације између <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82" title="Источни свијет">Истока</a> и <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82" title="Западни свет">Запада</a> још од <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82" title="Неолит">неолита</a> кроз <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%83%D1%82&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Степски пут (страница не постоји)">Степски пут</a> — претходника копненог <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%A2%D1%98%D0%B5%D0%BD_%D0%A8%D0%B0%D0%BD_%E2%80%94_%D0%A7%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Коридор Тјен Шан — Чанган (страница не постоји)">Пута свиле</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Крајолик_и_клима"><span id=".D0.9A.D1.80.D0.B0.D1.98.D0.BE.D0.BB.D0.B8.D0.BA_.D0.B8_.D0.BA.D0.BB.D0.B8.D0.BC.D0.B0"></span>Крајолик и клима</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=3" title="Уредите одељак „Крајолик и клима”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=3" title="Уреди извор одељка: Крајолик и клима"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:1_li_jiang_guilin_yangshuo_2011.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/1_li_jiang_guilin_yangshuo_2011.jpg/220px-1_li_jiang_guilin_yangshuo_2011.jpg" decoding="async" width="220" height="146" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/1_li_jiang_guilin_yangshuo_2011.jpg/330px-1_li_jiang_guilin_yangshuo_2011.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/1_li_jiang_guilin_yangshuo_2011.jpg/440px-1_li_jiang_guilin_yangshuo_2011.jpg 2x" data-file-width="3983" data-file-height="2640" /></a><figcaption>Ријека Ли код <a href="/wiki/%D0%93%D1%83%D0%B5%D1%98%D0%BB%D0%B8%D0%BD" title="Гуејлин">Гуејлина</a></figcaption></figure> <p>Територија Кине се налази између <a href="/w/index.php?title=18._%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BB%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="18. северна паралела (страница не постоји)">18°</a> и <a href="/w/index.php?title=54._%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BB%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="54. северна паралела (страница не постоји)">54°</a> сјеверне <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%88%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Географска ширина">географске ширине</a> и <a href="/w/index.php?title=73._%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="73. источни меридијан (страница не постоји)">73°</a> и <a href="/w/index.php?title=135._%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="135. источни меридијан (страница не постоји)">135°</a> источне <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Географска дужина">географске дужине</a>. Крајолици Кине знатно варирају дуж њене огромне територије. На истоку, уз обалу Жутог и Источног кинеског мора, постоје обимне и густо насељене алувијалне равнице, док на ободима унутрашње монголске висоравни на сјеверу преовладавају пространи травњаци. Јужну Кину одликују брда и ниски планински вијенци, док на средњем истоку налазе делте двије главне кинеске ријеке, Хуангхе и Јангце. Друге веће ријеке су <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%98%D0%B8_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Сји (река) (страница не постоји)">Сји</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Меконг">Меконг</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0" title="Брамапутра">Брамапутра</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D1%83%D1%80" title="Амур">Амур</a>. На западу се налазе главни планински вијенци, од којих се издвајају Хималаји. Високе висоравни се налазе међу сушним крајолицима сјеверна, као што су Такла-макан и Гоби. Највиша тачка свијета, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%82_%D0%95%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82" title="Монт Еверест">Монт Еверест</a> (8.848 м), лежи на кинеско-непалској граници.<sup id="cite_ref-38" class="reference"><a href="#cite_note-38"><span class="cite-bracket">&#91;</span>27<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Најнижа тачка земље, уједно и трећа свјетска најнижа, исушено је корито језера <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%98%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B3_(%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE)&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Ајдинг (језеро) (страница не постоји)">Ајдинг</a> (−154 м) у <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Турпанска депресија (страница не постоји)">Турпанској депресији</a>.<sup id="cite_ref-39" class="reference"><a href="#cite_note-39"><span class="cite-bracket">&#91;</span>28<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Biluthu_Yinderitu.JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/25/Biluthu_Yinderitu.JPG/220px-Biluthu_Yinderitu.JPG" decoding="async" width="220" height="147" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/25/Biluthu_Yinderitu.JPG/330px-Biluthu_Yinderitu.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/25/Biluthu_Yinderitu.JPG/440px-Biluthu_Yinderitu.JPG 2x" data-file-width="3872" data-file-height="2592" /></a><figcaption>Језеро Јиндериту у пустињи <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD-%D1%92%D0%B0%D0%B6%D0%B0%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Бадајин-ђажан (страница не постоји)">Бадајин-ђажан</a> у Унуташњој Монголији</figcaption></figure> <p>Климом Кине доминирају углавном сушна доба и влажни монсуни, што доводи до изражених температурних разлика између зиме и љета. Током зиме, сјеверни вјетрови долазе са високих географских ширина и они су хладни и суви; током љета, јужни вјетрови са приобалних подручја у ниским географским ширима су топли и влажни.<sup id="cite_ref-40" class="reference"><a href="#cite_note-40"><span class="cite-bracket">&#91;</span>29<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Клима се разликује од регије до регије, јер земља има веома комплексу <a href="/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Топографија">топографију</a>. </p><p>Главно питање заштитне животне средине у Кини је континуирано ширење пустиња, посебно пустиње Гоби.<sup id="cite_ref-41" class="reference"><a href="#cite_note-41"><span class="cite-bracket">&#91;</span>30<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-42" class="reference"><a href="#cite_note-42"><span class="cite-bracket">&#91;</span>31<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Иако су баријере дрвореди засађени од седамдесетих година 20. вијека смањиле учесталост пјешчаних олуја, дуготрајне суше и лоше пољопривредне праксу довеле су прашњавих олуја које захватају сјевер Кине свако прољеће, а које су се затим прошириле на остале дијелове источне Азије, укључујући Јапан и Кореју. Кинески чувар животне средине, Државна управа за заштиту животне средине (сада <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8_%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Министарство екологије и животне средине Кине (страница не постоји)">Министарство екологије и животне средине</a>), извијестило је 2007. године да Кине годишње због <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Дезертификација">дезертификације</a> губи 4.000&#160;km².<sup id="cite_ref-43" class="reference"><a href="#cite_note-43"><span class="cite-bracket">&#91;</span>32<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Квалитет воде, ерозија и <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Загађење у Кини">контрола загађења</a> постали су важна питања у односима Кине са другим земљама. Топљење <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Ледник">ледника</a> на Хималајима може довести до несташице воде за стотине милиона људи.<sup id="cite_ref-msnbc_44-0" class="reference"><a href="#cite_note-msnbc-44"><span class="cite-bracket">&#91;</span>33<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Кина има веома погодну климу за пољопривреду и највећи је произвођач <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%87" title="Пиринач">пиринча</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Пшеница">пшенице</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B7" title="Парадајз">парадајза</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%BB%D0%B8%D1%9F%D0%B0%D0%BD" title="Плави патлиџан">патлиџан</a>, <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B6%D1%92%D0%B5" title="Грожђе">грожђа</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Лубеница">лубенице</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%9B" title="Спанаћ">спанаћа</a> на свијету.<sup id="cite_ref-45" class="reference"><a href="#cite_note-45"><span class="cite-bracket">&#91;</span>34<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Флора_и_фауна"><span id=".D0.A4.D0.BB.D0.BE.D1.80.D0.B0_.D0.B8_.D1.84.D0.B0.D1.83.D0.BD.D0.B0"></span>Флора и фауна</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=4" title="Уредите одељак „Флора и фауна”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=4" title="Уреди извор одељка: Флора и фауна"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Дивљи свет Кине">Дивљи свет Кине</a></div> <p>Кина је једна од 17 земаља са високом биолошком разноликошћу, налази се између двије главне екозоне на земљи: <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BA%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0" title="Палеарктичка зона">Палеарктичке</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Индомалајска зона (страница не постоји)">Индомалајске</a>. По једно мјери, Кина има преко 34.687 врста животиња и васкуларних биљака, што је чини трећом земљом са највећом биолошком разноликошћу на свијету, послије Бразила и Колумбије. Земља је потписала Конвенцију о биолошкој разноликости у Рио де Жанеиру 11. јуна 1992. године. Касније је сачинила Националну стратегију и акциони план за биолошку разноликост, са једном ревизијом која је примљена конвенцијом 21. септембра 2010. године. </p><p>Кина је дом за најмање 551 врсту сисара (трећа по бројности у свијету),<sup id="cite_ref-46" class="reference"><a href="#cite_note-46"><span class="cite-bracket">&#91;</span>35<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> 1.221 врсту птица (осма),<sup id="cite_ref-47" class="reference"><a href="#cite_note-47"><span class="cite-bracket">&#91;</span>36<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> 424 врсте гмизаваца (седма)<sup id="cite_ref-48" class="reference"><a href="#cite_note-48"><span class="cite-bracket">&#91;</span>37<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> и 333 врсте водоземаца (седма).<sup id="cite_ref-49" class="reference"><a href="#cite_note-49"><span class="cite-bracket">&#91;</span>38<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Дивљи свијет у Кини дијели станиште и подноси акутни притисак највеће свјетске популације Хомо сапијенса. Најмање 840 животињских врста је у Кини угрожено, рањиво или у опасности од локално истребљења, углавном због људске дјелатности као што су уништавања природних станишта, загађење и криволов због исхране, крзна и састојака за традиционалну кинеску медицину.<sup id="cite_ref-50" class="reference"><a href="#cite_note-50"><span class="cite-bracket">&#91;</span>39<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Угрожени дивљи свијет је заштићен законом, а од 2005. године земља има преко 2.349 природних резервата, који покривају укупну површину од 149,95 милиона хектара, 15% укупне копнене површине Кине.<sup id="cite_ref-51" class="reference"><a href="#cite_note-51"><span class="cite-bracket">&#91;</span>40<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Потврђено је да је <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%84%D0%B8%D0%BD" title="Кинески речни делфин">кинески ријечни делфин</a> изумро 12. децембра 2006. године.<sup id="cite_ref-52" class="reference"><a href="#cite_note-52"><span class="cite-bracket">&#91;</span>41<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Кина има преко 32.000 врста васкуларних биљака<sup id="cite_ref-53" class="reference"><a href="#cite_note-53"><span class="cite-bracket">&#91;</span>42<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> и дом је разних типова шума. Хладне четинарске шуме преовлађују на сјеверу земље, и оне су дом за животињске врсте попут лоса и азијског црног медвједа, заједно са преко 120 врста птица. Подножје влажних четинарских шума може садржати непроходне бамбусе. У вишим планинским крајевима налазе се клека и тиса, а бамбусе замјењују рододендрони. Суптропске шуме, које доминирају средњом и јужном Кином, дом су за 146.000 врста биљака. Тропске и сезонске кишне шуме, иако ограничене на острва Јунан и Хајнан, садрже четвртину свих животињских и биљних врста у Кини.<sup id="cite_ref-rough_guide_54-0" class="reference"><a href="#cite_note-rough_guide-54"><span class="cite-bracket">&#91;</span>43<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина има преко 10.000 забиљежених врста гљива,<sup id="cite_ref-55" class="reference"><a href="#cite_note-55"><span class="cite-bracket">&#91;</span>44<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> а међу њима је готово 6.000 виших гљива.<sup id="cite_ref-56" class="reference"><a href="#cite_note-56"><span class="cite-bracket">&#91;</span>45<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Еколошки_проблеми"><span id=".D0.95.D0.BA.D0.BE.D0.BB.D0.BE.D1.88.D0.BA.D0.B8_.D0.BF.D1.80.D0.BE.D0.B1.D0.BB.D0.B5.D0.BC.D0.B8"></span>Еколошки проблеми</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=5" title="Уредите одељак „Еколошки проблеми”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=5" title="Уреди извор одељка: Еколошки проблеми"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B8_%D1%83_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Еколошки проблеми у Кини (страница не постоји)">Еколошки проблеми у Кини</a></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Види још: <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%83%D1%80%D1%81%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Водени ресурси Кине (страница не постоји)">Водени ресурси Кине</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Енергетска политика Кине (страница не постоји)">Енергетска политика Кине</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Mount_Langshan_in_Hunan,_Picture11.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Mount_Langshan_in_Hunan%2C_Picture11.jpg/220px-Mount_Langshan_in_Hunan%2C_Picture11.jpg" decoding="async" width="220" height="146" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Mount_Langshan_in_Hunan%2C_Picture11.jpg/330px-Mount_Langshan_in_Hunan%2C_Picture11.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Mount_Langshan_in_Hunan%2C_Picture11.jpg/440px-Mount_Langshan_in_Hunan%2C_Picture11.jpg 2x" data-file-width="6016" data-file-height="4000" /></a><figcaption><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Вјетрогенератор (страница не постоји)">Вјетрогенератори</a> у Хунану</figcaption></figure> <p>Посљедњих десетљећа, Кина је патила од озбиљног <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B8_%D1%83_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Еколошки проблеми у Кини (страница не постоји)">нарушавања животне средине и загађења</a>.<sup id="cite_ref-Ma2002_57-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ma2002-57"><span class="cite-bracket">&#91;</span>46<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-58" class="reference"><a href="#cite_note-58"><span class="cite-bracket">&#91;</span>47<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Иако су прописи, попут Закона о заштити животне средине из 1979. године прилично строги, слабо се примјењују, јер их мјесне заједнице и владини званичници често не поштују у корист брзог привредног развоја.<sup id="cite_ref-59" class="reference"><a href="#cite_note-59"><span class="cite-bracket">&#91;</span>48<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Загађење градског ваздуха је озбиљно здравствено питање у земљи, Свјетска банка је 2013. процијенила да се 16 од 20 најзагађенијих градова на свијету налазе у Кини.<sup id="cite_ref-60" class="reference"><a href="#cite_note-60"><span class="cite-bracket">&#91;</span>49<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина је земља са највећим бројем смртних случајева због загађења ваздуха, а процјењује се да је загађење узрок смрти око 1,14 милиона људи.<sup id="cite_ref-61" class="reference"><a href="#cite_note-61"><span class="cite-bracket">&#91;</span>50<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина је <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D1%83%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Списа држава по емисији угљен-диоксида (страница не постоји)">највећи емитер угљен-диоксида на свијету</a>.<sup id="cite_ref-62" class="reference"><a href="#cite_note-62"><span class="cite-bracket">&#91;</span>51<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Земља такође има значајне проблеме са <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5" title="Загађење воде">загађењем воде</a>: 40% кинеских ријека је до краја 2011. године било загађено индустријским и пољопривредним отпадом.<sup id="cite_ref-63" class="reference"><a href="#cite_note-63"><span class="cite-bracket">&#91;</span>52<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Унутрашњи ресурси слатке воде Кине по глави становника су 2014. године смањени на 2.062 м³, док је у Сјеверној кинеској низији био испод 500 м³, док су у свијету били 5.920 м³.<sup id="cite_ref-64" class="reference"><a href="#cite_note-64"><span class="cite-bracket">&#91;</span>53<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-Desalination_65-0" class="reference"><a href="#cite_note-Desalination-65"><span class="cite-bracket">&#91;</span>54<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-66" class="reference"><a href="#cite_note-66"><span class="cite-bracket">&#91;</span>55<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Chang%27an_avenue_in_Beijing.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/Chang%27an_avenue_in_Beijing.jpg/220px-Chang%27an_avenue_in_Beijing.jpg" decoding="async" width="220" height="165" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/Chang%27an_avenue_in_Beijing.jpg/330px-Chang%27an_avenue_in_Beijing.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/Chang%27an_avenue_in_Beijing.jpg/440px-Chang%27an_avenue_in_Beijing.jpg 2x" data-file-width="1000" data-file-height="750" /></a><figcaption>Саобраћај у Пекингу</figcaption></figure> <p>У Кини, тешки метали такође изазивају загађење животне средине. Загађење тешким металима је неорганска хемијска опасност, коју углавном узрокују <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE" title="Олово">олово</a> (Pb), <a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BC" title="Хром">хром</a> (Cr), <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD" title="Арсен">арсен</a> (As), <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Кадмијум">кадмијум</a> (Cd), <a href="/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%B0" title="Жива">жива</a> (Hg), <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B8%D0%BD%D0%BA" title="Цинк">цинк</a> (Zn), <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80" title="Бакар">бакар</a> (Cu), <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%82" title="Кобалт">кобалт</a> (Co) и <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BB" title="Никл">никл</a> (Ni). Пет метала међу њима — олово, хром, арсен, кадмијум и жива — кључни су загађивачи тешким металима у Кини. Загађивачи тешким металима углавном долазе из рударства, наводњавања канализацијом, производњом производа који садрже метале и других сродних производних дјелатности. Висок ниво изложености тешким металима такође може изазвати трајне интелектуалне и развојне тешкоће, укључујући потешкоће у читању и учењу, проблеме у понашању, губитак слуха, поремећај пажње и поремећаје у развоју визуелних и моторичких функција. Према подацима државног пописа загађења, Кина има више од 1,5 милиона мјеста изложених тешким металима. Укупна количина испуштених тешких метала у отпадне воде, отпадне гасове и чврсти отпад је око 900.000 тона сваке године у периоду 2005—2011.<sup id="cite_ref-67" class="reference"><a href="#cite_note-67"><span class="cite-bracket">&#91;</span>56<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:ThreeGorgesDam-China2009.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/ThreeGorgesDam-China2009.jpg/220px-ThreeGorgesDam-China2009.jpg" decoding="async" width="220" height="137" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/ThreeGorgesDam-China2009.jpg/330px-ThreeGorgesDam-China2009.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/ThreeGorgesDam-China2009.jpg/440px-ThreeGorgesDam-China2009.jpg 2x" data-file-width="2847" data-file-height="1768" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A2%D1%80%D0%B8_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B5" title="Брана Три клисуре">Брана Три клисуре</a> је највећа хидроенергетска брана на свијету</figcaption></figure> <p>Међутим, Кина је водећи свјетски инвеститор у обновљиве изворе енергије и њихову комерцијализацију, а само у 2011. години уложене су 52 милијарде америчких долара;<sup id="cite_ref-By2010_68-0" class="reference"><a href="#cite_note-By2010-68"><span class="cite-bracket">&#91;</span>57<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-69" class="reference"><a href="#cite_note-69"><span class="cite-bracket">&#91;</span>58<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-70" class="reference"><a href="#cite_note-70"><span class="cite-bracket">&#91;</span>59<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> главни је произвођач технологија обновљивих извора енергије и даје велика улагања у мјесне пројекте обновљивих извора енергије.<sup id="cite_ref-bradsher_71-0" class="reference"><a href="#cite_note-bradsher-71"><span class="cite-bracket">&#91;</span>60<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-72" class="reference"><a href="#cite_note-72"><span class="cite-bracket">&#91;</span>61<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-73" class="reference"><a href="#cite_note-73"><span class="cite-bracket">&#91;</span>62<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> До 2015. године, преко 24% кинеске енергије добијено је из обновљивих извора, а највише од хидроелектрана: укупни инсталирани капацитет од 197 гигавата чини Кину највећим произвођачем хидроелектричне енергије на свијету.<sup id="cite_ref-74" class="reference"><a href="#cite_note-74"><span class="cite-bracket">&#91;</span>63<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-IEA2015_75-0" class="reference"><a href="#cite_note-IEA2015-75"><span class="cite-bracket">&#91;</span>64<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина такође има највећи енергетски капацитет инсталираног соларног и фотонапонског система и систем енергије вјетра на свијету.<sup id="cite_ref-IEA-PVPS-2016_76-0" class="reference"><a href="#cite_note-IEA-PVPS-2016-76"><span class="cite-bracket">&#91;</span>65<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-aweaQ4_2016_77-0" class="reference"><a href="#cite_note-aweaQ4_2016-77"><span class="cite-bracket">&#91;</span>66<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кинеска влада је 2011. године најавила да планира уложити 4 билиона јуана (619 милијарди америчких долара) у водоводну инфраструктуру и пројекте за десалинизацију током десет године и да доврши изградњу система за спрјечавање поплава и против суше до 2020. године.<sup id="cite_ref-Desalination_65-1" class="reference"><a href="#cite_note-Desalination-65"><span class="cite-bracket">&#91;</span>54<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-78" class="reference"><a href="#cite_note-78"><span class="cite-bracket">&#91;</span>67<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина је 2013. године започела петогодишњи напор вриједан 277 милијарди америчких долара за смањење загађења ваздуха, нарочито на сјеверу земље.<sup id="cite_ref-79" class="reference"><a href="#cite_note-79"><span class="cite-bracket">&#91;</span>68<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Политичка_географија"><span id=".D0.9F.D0.BE.D0.BB.D0.B8.D1.82.D0.B8.D1.87.D0.BA.D0.B0_.D0.B3.D0.B5.D0.BE.D0.B3.D1.80.D0.B0.D1.84.D0.B8.D1.98.D0.B0"></span>Политичка географија</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=6" title="Уредите одељак „Политичка географија”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=6" title="Уреди извор одељка: Политичка географија"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Границе Кине (страница не постоји)">Границе Кине</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Територијалне промјене Народне Републике Кине (страница не постоји)">Територијалне промјене Народне Републике Кине</a></div> <p>Народна Република Кина је <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Списак држава и територија по површини">друга највећа држава на свијету</a> према површини копна<sup id="cite_ref-80" class="reference"><a href="#cite_note-80"><span class="cite-bracket">&#91;</span>69<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> и трећа највећа према укупној површини. Укупна површина Кине је око 9.600.000 км².<sup id="cite_ref-81" class="reference"><a href="#cite_note-81"><span class="cite-bracket">&#91;</span>70<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Подаци о специфичним површинама крећу се од 9.572.900 км² према <a href="/wiki/%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Енциклопедија Британика">Енциклопедији Британика</a>,<sup id="cite_ref-82" class="reference"><a href="#cite_note-82"><span class="cite-bracket">&#91;</span>71<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> до 9.596.961 км² према Демографском годишњаку ОУН-а<sup id="cite_ref-UN_Stat_6-1" class="reference"><a href="#cite_note-UN_Stat-6"><span class="cite-bracket">&#91;</span>4<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Свјетска књига чињеница (страница не постоји)">Свјетској књизи чињеница</a> <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Централна обавештајна агенција">ЦИА</a>.<sup id="cite_ref-CIA_83-0" class="reference"><a href="#cite_note-CIA-83"><span class="cite-bracket">&#91;</span>72<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Кина има <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Списак држава и територија по дужини граница (страница не постоји)">најдужу комбиновану копнену границу на свијету</a>, дужине 22.117 км од ушћа ријеке <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BB%D1%83" title="Јалу">Јалу</a> до <a href="/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B2" title="Тонкиншки залив">Тонкиншког залива</a>.<sup id="cite_ref-CIA_83-1" class="reference"><a href="#cite_note-CIA-83"><span class="cite-bracket">&#91;</span>72<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина се граничи са 14 држава.<sup id="cite_ref-84" class="reference"><a href="#cite_note-84"><span class="cite-bracket">&#91;</span>73<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина се простире на већем дијелу <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Источна Азија">источне Азије</a>, а граничи се са <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D0%BC" title="Вијетнам">Вијетнамом</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BE%D1%81" title="Лаос">Лаосом</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BC%D0%B0%D1%80" title="Мјанмар">Мјанмаром</a> у <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Југоисточна Азија">југоисточној Азији</a>; <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индија">Индијом</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Бутан">Бутаном</a>, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BB" title="Непал">Непалом</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Авганистан">Авганистаном</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Пакистан">Пакистаном</a> у <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јужна Азија">јужној Азији</a>; <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Таџикистан">Таџикистаном</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Киргистан">Киргистаном</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Казахстан">Казахстаном</a> у <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Средња Азија">средњој Азији</a>; и <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Русија">Русијом</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Монголија">Монголијом</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Северна Кореја">Сјеверном Корејом</a> у <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D0%BD%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Унутрашња Азија (страница не постоји)">унутрашњој Азији</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Сјевероисточна Азија (страница не постоји)">сјевероисточној Азији</a>. Додатно, Кина дијели поморске границе са <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Јужна Кореја">Јужном Корејом</a>, <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD" title="Јапан">Јапаном</a>, Вијетнамом и <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Филипини">Филипинима</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Историја"><span id=".D0.98.D1.81.D1.82.D0.BE.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B0"></span>Историја</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=7" title="Уредите одељак „Историја”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=7" title="Уреди извор одељка: Историја"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Историја Кине">Историја Кине</a></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Преисторија"><span id=".D0.9F.D1.80.D0.B5.D0.B8.D1.81.D1.82.D0.BE.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B0"></span>Преисторија</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=8" title="Уредите одељак „Преисторија”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=8" title="Уреди извор одељка: Преисторија"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Преисторија Кине (страница не постоји)">Преисторија Кине</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:National_Museum_of_China_2014.02.01_14-43-38.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c2/National_Museum_of_China_2014.02.01_14-43-38.jpg/220px-National_Museum_of_China_2014.02.01_14-43-38.jpg" decoding="async" width="220" height="147" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c2/National_Museum_of_China_2014.02.01_14-43-38.jpg/330px-National_Museum_of_China_2014.02.01_14-43-38.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c2/National_Museum_of_China_2014.02.01_14-43-38.jpg/440px-National_Museum_of_China_2014.02.01_14-43-38.jpg 2x" data-file-width="5472" data-file-height="3648" /></a><figcaption>Грнчарија стара 10.000 година, култура <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B6%D0%B5%D0%BD_%D0%BF%D0%B5%D1%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Сјенжен пећина (страница не постоји)">Сјенжен пећине</a> (18.000—7.000. година прије н. е.)</figcaption></figure> <p>Археолошки докази показују да су рани <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8" title="Велики човеколики мајмуни">хоминиди</a> насељавали Кину прије између 2,24 милиона и 250.000 година.<sup id="cite_ref-85" class="reference"><a href="#cite_note-85"><span class="cite-bracket">&#91;</span>74<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> У пећини у <a href="/w/index.php?title=%D0%8F%D0%BE%D1%83%D0%BA%D0%BE%D1%83%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Џоукоудјен (страница не постоји)">Џоукоудјену</a> у близини Пекинга, пронађени су фосили <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="Пекиншки човек">Пекиншког човјека</a>, <a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA" class="mw-redirect" title="Усправан човек">Хомо еректуса</a> који је <a href="/wiki/Otkri%C4%87e_vatre" title="Otkriće vatre">користио ватру</a>;<sup id="cite_ref-86" class="reference"><a href="#cite_note-86"><span class="cite-bracket">&#91;</span>75<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> фосили датирају из периода између 680.000 и 780.000 година.<sup id="cite_ref-87" class="reference"><a href="#cite_note-87"><span class="cite-bracket">&#91;</span>76<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Фосилизовани зуби Хомо сапијенса (датирани прије 125.000—80.000 година) откривени су у пећини Фујен у округу Дао у покрајини Хунан.<sup id="cite_ref-88" class="reference"><a href="#cite_note-88"><span class="cite-bracket">&#91;</span>77<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кинеско протописмо постојало је у <a href="/w/index.php?title=%D0%82%D0%B0%D1%85%D1%83&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Ђаху (страница не постоји)">Ђахуу</a> око 7.000 година прије н. е,<sup id="cite_ref-earliest_writing_89-0" class="reference"><a href="#cite_note-earliest_writing-89"><span class="cite-bracket">&#91;</span>78<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> у <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Дамајди (страница не постоји)">Дамајдију</a> око 6.000 година прије н. е,<sup id="cite_ref-90" class="reference"><a href="#cite_note-90"><span class="cite-bracket">&#91;</span>79<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> у <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Дадиван култура (страница не постоји)">Дадивану</a> у периоду 5.800—5.400 година прије н. е. и у <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%BF%D0%BE&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Банпо (страница не постоји)">Банпоу</a> из периода од око 5. миленијума прије н. е. Неки научници су сугерисали да су <a href="/w/index.php?title=%D0%82%D0%B0%D1%85%D1%83_%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Ђаху симболи (страница не постоји)">Ђаху симболи</a> (7. миленијум прије н. е.) представљали најранији кинески систем писања.<sup id="cite_ref-earliest_writing_89-1" class="reference"><a href="#cite_note-earliest_writing-89"><span class="cite-bracket">&#91;</span>78<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Рани_династички_период"><span id=".D0.A0.D0.B0.D0.BD.D0.B8_.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D0.B0.D1.81.D1.82.D0.B8.D1.87.D0.BA.D0.B8_.D0.BF.D0.B5.D1.80.D0.B8.D0.BE.D0.B4"></span>Рани династички период</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=9" title="Уредите одељак „Рани династички период”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=9" title="Уреди извор одељка: Рани династички период"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Yinxu.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/Yinxu.jpg/220px-Yinxu.jpg" decoding="async" width="220" height="146" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/Yinxu.jpg/330px-Yinxu.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/Yinxu.jpg/440px-Yinxu.jpg 2x" data-file-width="466" data-file-height="310" /></a><figcaption><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%98%D1%83&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Јинсју (страница не постоји)">Јинсју</a>, остаци пријестонице касне династије Шанг (14. вијек прије н. е.)</figcaption></figure> <p>Према кинеској традицији, прва династија је била <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%98%D0%B0" title="Династија Сја">династија Сја</a>, која је настала око 2100. године прије н. е.<sup id="cite_ref-91" class="reference"><a href="#cite_note-91"><span class="cite-bracket">&#91;</span>80<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Династија Сја означила је почетак кинеског политичког система заснованог на насљедним монархијама, или династијама, које су трајале хиљадама година.<sup id="cite_ref-92" class="reference"><a href="#cite_note-92"><span class="cite-bracket">&#91;</span>81<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Историчари су сматрали династију митском све док научним ископавањима нису открили налазишта из раног бронзаног доба 1959. године у Ерлитоуу у Хенану.<sup id="cite_ref-93" class="reference"><a href="#cite_note-93"><span class="cite-bracket">&#91;</span>82<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Остаје нејасно јесу ли та налазишта остаци династије Сја или неке друге културе из истог периода.<sup id="cite_ref-94" class="reference"><a href="#cite_note-94"><span class="cite-bracket">&#91;</span>83<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Сљедећа <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B3" title="Династија Шанг">династија Шанг</a> је најранија династија потврђена савременима записима.<sup id="cite_ref-95" class="reference"><a href="#cite_note-95"><span class="cite-bracket">&#91;</span>84<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Династија Шанг је владала долином Жуте ријеке у источној Кини од 17. до 11. вијека прије н. е.<sup id="cite_ref-96" class="reference"><a href="#cite_note-96"><span class="cite-bracket">&#91;</span>85<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B0%D1%87%D0%B0" title="Записи на оклопима корњача">Записи на оклопима корњача</a> (од око 1500. године прије н. е.) представљају најстарији облик кинеског писма до сада<sup id="cite_ref-97" class="reference"><a href="#cite_note-97"><span class="cite-bracket">&#91;</span>86<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> и непосредни је претходник данашњег <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE" title="Кинеско писмо">кинеског писма</a>.<sup id="cite_ref-98" class="reference"><a href="#cite_note-98"><span class="cite-bracket">&#91;</span>87<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Династију Шанг је покорила династија Џоу, која је владала између 11. и 5. вијека прије н. е,<sup id="cite_ref-99" class="reference"><a href="#cite_note-99"><span class="cite-bracket">&#91;</span>88<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> иако су феудални господари полако поткопавали централизовану власт. Много независних држава је на крају настало од ослабљене државе Џоу и стално су међусобно ратовале у 300-годишњем <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%99%D0%B5%D1%9B%D0%B0_%D0%B8_%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8" class="mw-redirect" title="Период Прољећа и Јесени">Периоду Прољећа и Јесени</a>, тек повремено се супротстављајући цару из династије Џоу. До <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Период зараћених држава">Периода зараћених држава</a> од 5. до 3. вијека прије н. е. у данашњој Кини је је постојало седам моћних држава. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Царска_Кина"><span id=".D0.A6.D0.B0.D1.80.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.9A.D0.B8.D0.BD.D0.B0"></span>Царска Кина</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=10" title="Уредите одељак „Царска Кина”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=10" title="Уреди извор одељка: Царска Кина"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Chinesische-mauer.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Chinesische-mauer.jpg/300px-Chinesische-mauer.jpg" decoding="async" width="300" height="185" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Chinesische-mauer.jpg/450px-Chinesische-mauer.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Chinesische-mauer.jpg/600px-Chinesische-mauer.jpg 2x" data-file-width="2577" data-file-height="1590" /></a><figcaption>Први кинески цар, Ћин Ши Хуанг, познат је по томе што је објединио зидине <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Период зараћених држава">Зараћених држава</a> и формирао Велики кинески зид. Међутим, већина садашње структура датира из времена династије Минг</figcaption></figure> <p><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4_%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Период зараћених држава">Период зараћених држава</a> је завршен 221. године прије н. е. након што је држава Ћин освојила осталих шест краљевстава, уједињујући Кину и успостављајући доминантни поредак <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Аутократија">аутократије</a>. <a href="/wiki/%D0%8B%D0%B8%D0%BD_%D0%A8%D0%B8_%D0%A5%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B3" title="Ћин Ши Хуанг">Ћин Ши Хуанг</a> прогласио се Првим царем из династије Ћин. Усвојио је <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_(%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0)&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Легализам (филозофија) (страница не постоји)">легалистичке реформе</a> у цијелој Кини, посебно принудну стандардизацију кинеских карактера, <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%B7%D0%B0_%D0%BC%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Кинеске јединице за мјерење (страница не постоји)">мјерења</a>, ширине пута (тј. дужина осовина колица) и <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Историја кинеске валуте (страница не постоји)">валуте</a>. Његова династија је <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%B4_%D0%8B%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2_%D0%88%D1%83%D0%B5_%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Поход Ћина против Јуе племена (страница не постоји)">покорила Јуе племена</a> у данашњем <a href="/wiki/%D0%93%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%81%D0%B8" title="Гуангси">Гуангсију</a>, <a href="/wiki/Guangdung" title="Guangdung">Гуангдунгу</a> и сјеверном <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D0%BC" title="Вијетнам">Вијетнаму</a>.<sup id="cite_ref-100" class="reference"><a href="#cite_note-100"><span class="cite-bracket">&#91;</span>89<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Династија Ћин је владала само петнаест година, недуго након смрти Првог цара, јер су његове опште ауторитативне политике довеле до опште побуне.<sup id="cite_ref-Bodde1986_101-0" class="reference"><a href="#cite_note-Bodde1986-101"><span class="cite-bracket">&#91;</span>90<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-Lewis2007_102-0" class="reference"><a href="#cite_note-Lewis2007-102"><span class="cite-bracket">&#91;</span>91<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Након <a href="/w/index.php?title=%D0%A7%D1%83-%D0%A5%D0%B0%D0%BD_%D1%80%D0%B0%D1%82&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Чу-Хан рат (страница не постоји)">општег грађанског рата</a> током којег је царска библиотека у <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B3&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Сјенјанг (страница не постоји)">Сјенјангу</a> запаљена, појавила се <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A5%D0%B0%D0%BD" title="Династија Хан">династија Хан</a> која је владала Кином у периоду 206—220. године прије н. е, стварајући културни идентитет међу становницима који се још увијек налази у етнониму <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B8" title="Хан Кинези">Хан Кинеза</a>.<sup id="cite_ref-Bodde1986_101-1" class="reference"><a href="#cite_note-Bodde1986-101"><span class="cite-bracket">&#91;</span>90<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-Lewis2007_102-1" class="reference"><a href="#cite_note-Lewis2007-102"><span class="cite-bracket">&#91;</span>91<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Династија Хан је знатно проширила територију царства, војним походима које су достигле <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D0%BD-%D0%A1%D1%98%D1%83%D0%BD%D0%B3%D0%BD%D1%83_%D1%80%D0%B0%D1%82&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Хан-Сјунгну рат (страница не постоји)">средњу Азију, Монголију</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Ханско освајање Кочосона (страница не постоји)">Јужну Кореју</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%94%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Ханско освајање Дјена (страница не постоји)">Јунан</a>, као и поновно заузимање <a href="/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B8%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A5%D0%B0%D0%BD_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D1%83%D0%B3&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Ширење династије Хан на југ (страница не постоји)">Гуангдонга и сјеверног Вијетнама</a> од <a href="/wiki/Namvijet" title="Namvijet">Нанјуеа</a>. Појавном Хан Кине у средњој Азији и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Согдијана">Согдијани</a> помогло је успостављању копнене руте Пута свиле, који је замијенио ранију руту преко Хималаја до Индије. Хан Кина је постепено постала највећа привреда древног свијета.<sup id="cite_ref-103" class="reference"><a href="#cite_note-103"><span class="cite-bracket">&#91;</span>92<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Упркос почетној децентрализацији и службеном напуштању Ћинове филозофије легализма у користи конфуцијанизма, Ћинове легалистичке институције и политике су и даље користиле династији Хан и њеним сљедбеницима.<sup id="cite_ref-104" class="reference"><a href="#cite_note-104"><span class="cite-bracket">&#91;</span>93<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Terracotta_Army_Pit_1_front_rank_detail.JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Terracotta_Army_Pit_1_front_rank_detail.JPG/220px-Terracotta_Army_Pit_1_front_rank_detail.JPG" decoding="async" width="220" height="165" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Terracotta_Army_Pit_1_front_rank_detail.JPG/330px-Terracotta_Army_Pit_1_front_rank_detail.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Terracotta_Army_Pit_1_front_rank_detail.JPG/440px-Terracotta_Army_Pit_1_front_rank_detail.JPG 2x" data-file-width="2272" data-file-height="1704" /></a><figcaption>Ратници од теракоте (око 210. године прије н. е.), откривени су испред маузолеје Првог Ћин цара, сада <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%E2%80%99%D0%B0%D0%BD" class="mw-redirect" title="Си’ан">Си’ан</a></figcaption></figure> <p>По <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A5%D0%B0%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Крају династије Хан (страница не постоји)">крају династије Хан</a>, услиједио је период сукоба познат као <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0" title="Три краљевства">Три краљевства</a>,<sup id="cite_ref-105" class="reference"><a href="#cite_note-105"><span class="cite-bracket">&#91;</span>94<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> чије су средишње фигуре касније овјековјечене у <a href="/wiki/Romansa_Tri_kraljevstva" title="Romansa Tri kraljevstva">једном</a> од <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Класични кинески романи (страница не постоји)">Четири класика</a> <a href="/wiki/Kineska_knji%C5%BEevnost" title="Kineska književnost">кинеске књижевности</a>. На крају, <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%82%D0%B8%D0%BD_(265%E2%80%93420)" title="Династија Ђин (265–420)">династија Ђин</a> је брзо свргнула <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B0%D0%BE_%D0%92%D0%B5%D1%98" title="Цао Веј">Веја</a>. Династија Ђин је пала у <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%82_%D0%9E%D1%81%D0%B0%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Рат Осам принчева (страница не постоји)">грађанском рату</a> по успону цара са <a href="/w/index.php?title=%D0%82%D0%B8%D0%BD_%D0%A5%D1%83%D0%B5%D1%98&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Ђин Хуеј (страница не постоји)">потешкоћама у развоју</a>; недуго затим <a href="/wiki/%D0%92%D1%83_%D0%A5%D1%83" title="Ву Ху">Пет варвара</a> је <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D1%83_%D0%A5%D1%83_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Ву Ху устанак (страница не постоји)">напало</a> и завладало сјеверном Кином као <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82_%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Шеснаест краљевстава Пет варвара">Шеснаест краљевстава</a>. <a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B1%D0%B8" class="mw-redirect" title="Сјанби">Сјанби</a> су их ујединили као <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%92%D0%B5%D1%98&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Сјеверни Веј (страница не постоји)">Сјеверни Веј</a>, а чији је цар Сјаовен преокренуо политику апартхејда својих претходника и извршио драстичну синификацију својих поданика, увелико их интегришући у кинеску културу. На југу, генерал <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D1%83_%D0%A1%D1%98%D1%83%D0%BD%D0%B3&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Ву Сјунг (страница не постоји)">Љу Ју</a> осигурао је абдикацију династије Ђин у корист <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%89%D1%83_%D0%A1%D1%98%D1%83%D0%BD%D0%B3&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Династија Љу Сјунг (страница не постоји)">династије Љу Сјунг</a>. Различити насљедници ових држава постале су познате као <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B5_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Сјеверне и Јужне династије (страница не постоји)">Сјеверне и Јужне династије</a>, а те двије области је коначно ујединила <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%83%D0%B5%D1%98" title="Династија Суеј">династија Суеј</a> 581. године. За вријеме династије Суеј извршена је реформа пољопривреде, економије и систем царских испита, изграђен Велики канал, а династија је била покровитељ <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" class="mw-redirect" title="Кинески будизам">будизма</a>. Међутим, династија је убрзо урушила када је обавеза за јавне радове и <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%80%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D1%83%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Когурјеско-суејски рат (страница не постоји)">неуспјели рат</a> у <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%80%D1%98%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Когурје (страница не постоји)">сјеверној Кореји</a> довео до општих немира.<sup id="cite_ref-106" class="reference"><a href="#cite_note-106"><span class="cite-bracket">&#91;</span>95<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-107" class="reference"><a href="#cite_note-107"><span class="cite-bracket">&#91;</span>96<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Под наредним династијама <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D0%B3" title="Династија Танг">Танг</a> и <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%83%D0%BD%D0%B3" title="Династија Сунг">Сунг</a>, кинеска економија, технологија и култура ушле су у златно доба.<sup id="cite_ref-108" class="reference"><a href="#cite_note-108"><span class="cite-bracket">&#91;</span>97<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Танг Кина је повратила контролу над <a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Западне регије (страница не постоји)">Западним регијама</a> и Путем свиле,<sup id="cite_ref-109" class="reference"><a href="#cite_note-109"><span class="cite-bracket">&#91;</span>98<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> довела трговце до Месопотамије и Рога Африке,<sup id="cite_ref-110" class="reference"><a href="#cite_note-110"><span class="cite-bracket">&#91;</span>99<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> а од пријестонице <a href="/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B0%D0%BD%D0%B3%E2%80%99%D0%B0%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Чанг’ан (страница не постоји)">Чанг’ан</a> направила космополитску урбану област. Међутим, уништена је и ослабљена током <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BD%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Побуна Ана Лушана">побуне Ана Лушана</a> у 8. вијеку.<sup id="cite_ref-111" class="reference"><a href="#cite_note-111"><span class="cite-bracket">&#91;</span>100<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Танг Кина се потпуно распала 907. године када су мјесни војни гувернери постали необуздани. Династија Сунг је окончала сепаратистичку ситуацију 960. године, што доводи до равнотеже снага између Сунга и Љаоа. Сунг је била прва влада у свјетској историји која је издавала папирни новац и први кинески субјекат који је основао сталну морнарицу, а коју је подржавала развијена индустрија бродоградње заједно са поморском трговином.<sup id="cite_ref-112" class="reference"><a href="#cite_note-112"><span class="cite-bracket">&#91;</span>101<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Along_the_River_During_the_Qingming_Festival_(detail_of_original).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/43/Along_the_River_During_the_Qingming_Festival_%28detail_of_original%29.jpg/220px-Along_the_River_During_the_Qingming_Festival_%28detail_of_original%29.jpg" decoding="async" width="220" height="110" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/43/Along_the_River_During_the_Qingming_Festival_%28detail_of_original%29.jpg/330px-Along_the_River_During_the_Qingming_Festival_%28detail_of_original%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/43/Along_the_River_During_the_Qingming_Festival_%28detail_of_original%29.jpg/440px-Along_the_River_During_the_Qingming_Festival_%28detail_of_original%29.jpg 2x" data-file-width="3600" data-file-height="1800" /></a><figcaption>Детаљ са слике <i><a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B6_%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B5_%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%8B%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Дуж реке током светковине Ћингминг">Дуж реке током светковине Ћингминг</a></i> из 12. вијека, а на којој је приказан детаљ из свакодневног живота у пријестоници династије Сунг, Бјенђингу</figcaption></figure> <p>Између 10. и 11. вијека, број становника Кине се удвостручио на 100 милиона људи, углавном због ширења узгоја пиринча у средњој и јужној Кини и производње обилних вишкова хране. Династија Сунг је свједочила препороду конфуцијанизма, као одговор на раст будизма током династије Танг<sup id="cite_ref-113" class="reference"><a href="#cite_note-113"><span class="cite-bracket">&#91;</span>102<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> и процвату филозофије и умјетности, када су пејзажна умјетност и порцулан доведени на нове нивое зрелост и сложености.<sup id="cite_ref-114" class="reference"><a href="#cite_note-114"><span class="cite-bracket">&#91;</span>103<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-115" class="reference"><a href="#cite_note-115"><span class="cite-bracket">&#91;</span>104<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Међутим, слабост војске Сунга уочили су <a href="/w/index.php?title=%D0%8F%D1%83%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Џурчени (страница не постоји)">џурченска</a> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%82%D0%B8%D0%BD_(1115%E2%80%941234)" title="Династија Ђин (1115—1234)">династија Ђин</a>. Током <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%83%D0%BD%D0%B3%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%92%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Сунгско-ђински ратови (страница не постоји)">сунгско-ђинског рата</a> 1127. године заробљен је цар <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D1%83%D0%B5%D1%98%D1%86%D1%83%D0%BD%D0%B3_%D0%A1%D1%83%D0%BD%D0%B3&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Хуејцунг Сунг (страница не постоји)">Хуејцунг Сунг</a> и пријестоница <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%98%D1%84%D0%B5%D0%BD%D0%B3" title="Кајфенг">Бјенђинг</a> је заузета. Остаци династије Сунг су се повукли у <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B8_%D1%98%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Сјеверна и јужна Кина (страница не постоји)">јужну Кину</a>.<sup id="cite_ref-116" class="reference"><a href="#cite_note-116"><span class="cite-bracket">&#91;</span>105<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>У 13. вијеку дошло је до <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Монголско освајање Кине (страница не постоји)">монголског освајања Кине</a>. Монголски Велики кан Кублај је 1271. године успоставио <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B0%D0%BD" title="Династија Јуан">династију Јуан</a>; за вријеме његове владавине Јуан је освојила остатке Сунг династије 1279. године. Прије монголске инвазије, Сунг Кина је имала 120 милиона становника; овај број је смањен на 60 милиона до пописа становништва 1300. године.<sup id="cite_ref-117" class="reference"><a href="#cite_note-117"><span class="cite-bracket">&#91;</span>106<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Сељак Џу Јуенџанг је свргнуо династију Јуан 1368. и основао <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Династија Минг">династију Минг</a> као цар <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80_%D0%A5%D1%83%D0%BD%D0%B3-%D0%B2%D1%83_%D0%B8%D0%B7_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B3" class="mw-redirect" title="Цар Хунг-ву из династије Минг">Хунгву</a>. Под династијом Минг, Кина је достигла још једно златно доба, развијајући једну од најјачих морнарица на свијету и богати и просперитетну привреду усљед процвата умјетности и културе. У том периоду је адмирал <a href="/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BD%D0%B3_%D0%A5%D0%B5" title="Џенг Хе">Џенг Хе</a> предводио <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%8F%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%B0_%D0%A5%D0%B5%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Путовања Џенга Хеа (страница не постоји)">поморске експедиције</a> преко Индијског океана, пловећи до обала источне Африке.<sup id="cite_ref-118" class="reference"><a href="#cite_note-118"><span class="cite-bracket">&#91;</span>107<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:China_Dynasties.gif" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/China_Dynasties.gif/220px-China_Dynasties.gif" decoding="async" width="220" height="156" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/China_Dynasties.gif/330px-China_Dynasties.gif 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/China_Dynasties.gif/440px-China_Dynasties.gif 2x" data-file-width="956" data-file-height="676" /></a><figcaption>Кинеске династије по хронолошком редослиједу</figcaption></figure> <p>У раним годинама династије Минг, пријестоница Кине је премјештена из Нанџинга у Пекинг. Са зачецима капитализма, филозофи као што су <a href="/wiki/Vang_Jangming" title="Vang Jangming">Ванг Јангминг</a> су даље критиковали и ширили <a href="/wiki/Neokonfucijanizam" title="Neokonfucijanizam">неоконфуцијанизам</a> концептима <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Индивидуализам">индивидуализма</a> и једнакости <a href="/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Четири занимања (страница не постоји)">четири занимања</a>.<sup id="cite_ref-119" class="reference"><a href="#cite_note-119"><span class="cite-bracket">&#91;</span>108<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BA-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Учењак-службеник (страница не постоји)">Учењак-службеник</a> постао је подршка индустрији и трговини у покретима бојкота пореза, које су, заједно са несташицама хране и одбраном од <a href="/wiki/Japanske_invazije_Koreje_(1592%E2%80%931598)" title="Japanske invazije Koreje (1592–1598)">јапанских инвазија на Кореју</a> (1592—1598) и <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Манџурска инвазија Кине (страница не постоји)">манџурском инвазијом</a>, довеле до исцрпљења ризница.<sup id="cite_ref-120" class="reference"><a href="#cite_note-120"><span class="cite-bracket">&#91;</span>109<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Пекинг је 1644. године заузела коалиција сељачких побуњеничких снага коју је предводио <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8_%D0%A6%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B3&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Ли Циченг (страница не постоји)">Ли Циченг</a>. Цар Чунгџенг је починио самоубиство када је град пао. Манџурска <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%8B%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Династија Ћинг">династија Ћинг</a>, у савезу са генералом <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D1%83_%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%83%D0%B5%D1%98&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Ву Сангуеј (страница не постоји)">Вуом Сангуејом</a>, збацила је Лијеву краткотрајну <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A8%D1%83%D0%B5%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Династија Шуен (страница не постоји)">династију Шуен</a> и преузела контролу над Пекингом, који је постао нова пријестоница династије Ћинг. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Касни_династички_период"><span id=".D0.9A.D0.B0.D1.81.D0.BD.D0.B8_.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D0.B0.D1.81.D1.82.D0.B8.D1.87.D0.BA.D0.B8_.D0.BF.D0.B5.D1.80.D0.B8.D0.BE.D0.B4"></span>Касни династички период</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=11" title="Уредите одељак „Касни династички период”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=11" title="Уреди извор одељка: Касни династички период"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Regaining_the_Provincial_Capital_of_Ruizhou.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Regaining_the_Provincial_Capital_of_Ruizhou.jpg/200px-Regaining_the_Provincial_Capital_of_Ruizhou.jpg" decoding="async" width="200" height="88" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Regaining_the_Provincial_Capital_of_Ruizhou.jpg/300px-Regaining_the_Provincial_Capital_of_Ruizhou.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b3/Regaining_the_Provincial_Capital_of_Ruizhou.jpg/400px-Regaining_the_Provincial_Capital_of_Ruizhou.jpg 2x" data-file-width="2000" data-file-height="877" /></a><figcaption>Слика из 19. вијека која приказује <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA" title="Тајпиншки устанак">Тајпиншки устанак</a> (1850—1864)</figcaption></figure> <p><a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%8B%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Династија Ћинг">Династија Ћинг</a>, која је трајала од 1644. до 1912. године је била посљедња кинеска царска династија. Њено освајање Минга (1618—1683) коштало је 25 милиона живота, а економија Кине се драстично смањила.<sup id="cite_ref-121" class="reference"><a href="#cite_note-121"><span class="cite-bracket">&#91;</span>110<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Послије краја Јужног Минга, даљим освајањем Џунгарског каганата у састав Кине додате су Монголија, Тибет и Синђанг.<sup id="cite_ref-122" class="reference"><a href="#cite_note-122"><span class="cite-bracket">&#91;</span>111<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Централизована аутократија је ојачана како би разбила антићинска осјећања политиком врједновања пољопривреде и обуздавања трговине, <i><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D1%98%D1%92%D0%B8%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Хајђин (страница не постоји)">хајђин</a></i> (’поморска забрана’), као и идеолошком контролом представљену кроз <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Књижевна инквизиција (страница не постоји)">књижевну инквизицију</a>, узрокујући друштвену и технолошку стагнацију.<sup id="cite_ref-123" class="reference"><a href="#cite_note-123"><span class="cite-bracket">&#91;</span>112<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-124" class="reference"><a href="#cite_note-124"><span class="cite-bracket">&#91;</span>113<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Средином 19. вијека династија се суочила са западњачким империјализмом у <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Опијумски ратови (страница не постоји)">Опијумским ратовима</a> са <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Британска империја">Британијом</a> и <a href="/wiki/Francusko_kolonijalno_carstvo" title="Francusko kolonijalno carstvo">Француском</a>. Кина је била приморана да плати компензацију, отвори луке из уговора, дозволи екстериторијалност за стране држављане и уступи Хонгконг Британцима<sup id="cite_ref-125" class="reference"><a href="#cite_note-125"><span class="cite-bracket">&#91;</span>114<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> по <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D0%9D%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Споразум из Нанкинга (страница не постоји)">споразуму из Нанкинга</a> из 1842, првом од <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B8" title="Неправедни споразуми">Неправедних споразума</a>. <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први кинеско-јапански рат">Први кинеско-јапански рат</a> (1894—1895) за посљедицу је имао губитак утицаја Кине на <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE" title="Корејско полуострво">Корејском полуострву</a>, као и уступање <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD" class="mw-disambig" title="Тајван">Тајвана</a> <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Јапанско царство">Јапану</a>.<sup id="cite_ref-126" class="reference"><a href="#cite_note-126"><span class="cite-bracket">&#91;</span>115<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Династија Ћинг се такође суочавала са унутрашњим немирима у којима је живот изгубило на десетине милионе људи, посебно у <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B3_%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%81%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Побуна Бијелог лотоса (страница не постоји)">побуни Бијелог лотоса</a>, неуспјелом <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA" title="Тајпиншки устанак">Тајпиншком устанку</a> који је опустошио јужну Кину 1850-их и 1860-их и <a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_(1862%E2%80%9477)" class="mw-redirect" title="Дунганшки устанак (1862—77)">Дунганшки устанак</a> (1862—1877) на сјеверозападу. Почетни успјех <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82_%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%9A%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Покрет самоојачања (страница не постоји)">Покрета самоојачања</a> из 1860-их је уназађен низом војних пораза током 1880-их и 1890-их. </p><p>У 19. вијеку почело је велико исељавање Кинеза. Губитке због емиграције појачали су губици у сукобима и катастрофама као што су <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B4_(1876%E2%80%941879)&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Сјевернокинеска глад (1876—1879) (страница не постоји)">Сјевернокинеска глад</a> (1876—1879), у којој је умрло између 9 и 13 милиона људи.<sup id="cite_ref-127" class="reference"><a href="#cite_note-127"><span class="cite-bracket">&#91;</span>116<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Цар <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80_%D0%93%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B3-%D1%81%D1%98%D0%B8_%D0%B8%D0%B7_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%8B%D0%B8%D0%BD%D0%B3" class="mw-redirect" title="Цар Гуанг-сји из династије Ћинг">Гуанг-сју</a> је 1898. предложио <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B5_%D0%BE%D0%B4_%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%83_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Реформе од стотину дана (страница не постоји)">план реформи</a> да се успостави модерна <a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Уставна монархија">уставна монархија</a>, али је његове планове спријечила царица <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B8%D1%81%D0%B8" title="Циси">Циси</a>. Неуспјешни антизападњачки <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA" title="Боксерски устанак">Боксерски устанак</a> (1899—1901) је додатно ослабио династију. Иако је Циси подржавала амбициозни програм реформи, <a href="/wiki/Sinhajska_revolucija" title="Sinhajska revolucija">Синхајска револуција</a> (1911–1912) довела је до краја династије Ћинг и успостављања <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(1912%E2%80%941949)" title="Република Кина (1912—1949)">Републике Кине</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Република_(1912—1949)"><span id=".D0.A0.D0.B5.D0.BF.D1.83.D0.B1.D0.BB.D0.B8.D0.BA.D0.B0_.281912.E2.80.941949.29"></span>Република (1912—1949)</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=12" title="Уредите одељак „Република (1912—1949)”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=12" title="Уреди извор одељка: Република (1912—1949)"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(1912%E2%80%941949)" title="Република Кина (1912—1949)">Република Кина (1912—1949)</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Republic_of_China_proclaimtion.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/Republic_of_China_proclaimtion.png/220px-Republic_of_China_proclaimtion.png" decoding="async" width="220" height="198" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/Republic_of_China_proclaimtion.png/330px-Republic_of_China_proclaimtion.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/Republic_of_China_proclaimtion.png/440px-Republic_of_China_proclaimtion.png 2x" data-file-width="777" data-file-height="699" /></a><figcaption>Сун Јат-сен проглашава успостављање Републике Кине 1912. године</figcaption></figure> <p>Република Кина је успостављена <a href="/wiki/1._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80" title="1. јануар">1. јануара</a> <a href="/wiki/1912" title="1912">1912</a>. године, а <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B5%D0%BD_%D0%88%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%B5%D0%BD" class="mw-redirect" title="Суен Јатсен">Суен Јатсен</a>, вођа странке <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B3" title="Куоминтанг">Куоминтанг</a>, проглашен је за привременог предсједника.<sup id="cite_ref-128" class="reference"><a href="#cite_note-128"><span class="cite-bracket">&#91;</span>117<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Међутим, дужност предсједника је касније додјељена <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B0%D0%BD_%D0%A8%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%98&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Јуан Шикај (страница не постоји)">Јуану Шикају</a>, бившем генералу династије Ћинг, који се 1915. прогласио <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_(1915%E2%80%941916)&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Кинеско царство (1915—1916) (страница не постоји)">царем Кине</a>. Суочен са осудама народа и противљењем у редовима сопствене <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B3_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Бејанг војска (страница не постоји)">Бејаншке војске</a>, био је приморан да абдицира и поновно успостави републику.<sup id="cite_ref-129" class="reference"><a href="#cite_note-129"><span class="cite-bracket">&#91;</span>118<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Послије смрти Јуана Шикаја 1916. године, Кина је политички издијељена. Влада са сједиштем у Пекингу међународно је призната, али готово немоћна; <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%80%D0%B0_%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D1%83_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Ера милитаната у Кини (страница не постоји)">феудални милитанти</a> су контролисали већи дио њене територије.<sup id="cite_ref-130" class="reference"><a href="#cite_note-130"><span class="cite-bracket">&#91;</span>119<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-131" class="reference"><a href="#cite_note-131"><span class="cite-bracket">&#91;</span>120<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Крајем двадесетих година, Куоминтанг, предвођен <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B0%D0%BD%D0%B3_%D0%9A%D0%B0%D1%98_%D0%A8%D0%B5%D0%BA" title="Чанг Кај Шек">Чанг Кај Шеком</a>, тадашњим директором Војне академије Републике Кине, успио је да уједини земљу под својом контролом низом спретних војних и политичких маневара, познатих као <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%B4&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Сјеверни поход (страница не постоји)">Сјеверни поход</a>.<sup id="cite_ref-132" class="reference"><a href="#cite_note-132"><span class="cite-bracket">&#91;</span>121<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-133" class="reference"><a href="#cite_note-133"><span class="cite-bracket">&#91;</span>122<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Куоминтанг је премјестио главни град земље у Нанђинг и спроводио „политичко старатељство”, које је било прелазна фаза политичког развоја зацртаног у програму „<a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Три народна начела (страница не постоји)">Три народна начела</a>” Сан Јат-сена за преображај Кине у модерну демократску државу.<sup id="cite_ref-134" class="reference"><a href="#cite_note-134"><span class="cite-bracket">&#91;</span>123<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-135" class="reference"><a href="#cite_note-135"><span class="cite-bracket">&#91;</span>124<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Политичка подјела Кине отежавала је Чангу борбу против комунистичке Народноослободилачке армије, против које је Куоминтанг водио <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Кинески грађански рат">рат</a> од 1927. године. Куоминтанг је у почетку успјешно водио рат, нарочито након што се НОА повукла у <a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%88" title="Дуги марш">Дугом маршу</a>, све док <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Инцидент на мосту Марка Пола">јапанска агресија</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82" title="Сијански инцидент">Сијански инцидент</a> 1936. године нису приморали Чанга да се супротстави Јапану.<sup id="cite_ref-136" class="reference"><a href="#cite_note-136"><span class="cite-bracket">&#91;</span>125<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:1945_Mao_and_Chiang.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/1945_Mao_and_Chiang.jpg/220px-1945_Mao_and_Chiang.jpg" decoding="async" width="220" height="147" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/1945_Mao_and_Chiang.jpg/330px-1945_Mao_and_Chiang.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/1945_Mao_and_Chiang.jpg/440px-1945_Mao_and_Chiang.jpg 2x" data-file-width="2048" data-file-height="1364" /></a><figcaption>Чанг Кај-шек и Мао Цедунг заједно наздрављају 1946. године, послије завршетка Другог свјетског рата</figcaption></figure> <p><a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Други кинеско-јапански рат">Други кинеско-јапански рат</a> (1937—1945), ратиште <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Други светски рат">Другог свјетског рата</a>, изњедрио је нелагодан савез Куоминтанга и НОА. Јапанска окупационе снаге починиле су <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Јапански ратни злочини (страница не постоји)">бројне ратне злочине</a> над цивилним становништвом; укупно је погинуло чак 20 милиона кинеских цивила.<sup id="cite_ref-137" class="reference"><a href="#cite_note-137"><span class="cite-bracket">&#91;</span>126<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Процјењује се да је само у Нанђингу током јапанске окупације <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%80" title="Нанкиншки масакр">масакрирано</a> од 40.000 до 300.000 Кинеза.<sup id="cite_ref-138" class="reference"><a href="#cite_note-138"><span class="cite-bracket">&#91;</span>127<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Током рата, Кина је, заједно са УК, САД и СССР, означена као „старатељство моћних”,<sup id="cite_ref-139" class="reference"><a href="#cite_note-139"><span class="cite-bracket">&#91;</span>128<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> а у <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Декларација Организације уједињених нација">Декларацији ОУН-а</a> препознати су као савезничка „<a href="/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Четири полицајца (страница не постоји)">Велика четворка</a>”.<sup id="cite_ref-140" class="reference"><a href="#cite_note-140"><span class="cite-bracket">&#91;</span>129<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-141" class="reference"><a href="#cite_note-141"><span class="cite-bracket">&#91;</span>130<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Упоредо са три остале велике силе, Кина је била једна од четири главна <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Антихитлеровска коалиција">савезника Другог свјетског рата</a>, а касније је сматрана једном од главних побједника у рату.<sup id="cite_ref-142" class="reference"><a href="#cite_note-142"><span class="cite-bracket">&#91;</span>131<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-143" class="reference"><a href="#cite_note-143"><span class="cite-bracket">&#91;</span>132<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Након предаје Јапана 1945. године, Тајван, укључујући <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D1%85%D1%83&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Пенху (страница не постоји)">Пенху</a>, враћени су под кинеску контролу. Кина је из рата изашла као побједник, али ратом опустошена и финансијски исцрпљена. Стално неповјерење између Куоминтанга и комуниста довело је до наставка грађанског рата. Уставна власт успостављена је 1947. године, али због непрестаних немира, многе одредбе <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Устав Републике Кине (страница не постоји)">устава Републике Кине</a> никада нису примјењиване у копненој Кини.<sup id="cite_ref-144" class="reference"><a href="#cite_note-144"><span class="cite-bracket">&#91;</span>133<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Народна_Република_(1949—данас)"><span id=".D0.9D.D0.B0.D1.80.D0.BE.D0.B4.D0.BD.D0.B0_.D0.A0.D0.B5.D0.BF.D1.83.D0.B1.D0.BB.D0.B8.D0.BA.D0.B0_.281949.E2.80.94.D0.B4.D0.B0.D0.BD.D0.B0.D1.81.29"></span>Народна Република (1949—данас)</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=13" title="Уредите одељак „Народна Република (1949—данас)”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=13" title="Уреди извор одељка: Народна Република (1949—данас)"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Историја Народне Републике Кине">Историја Народне Републике Кине</a></div> <p>Главна борба у грађанском рату окончана је 1949. године у тренутку када је Комунистичка партија Кине имала контролу над већим дијелом копнене Кине, а Куоминтанг се <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Повлачење Републике Кине на Тајван (страница не постоји)">повлачио</a>, сводећи своју територију само на <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD" class="mw-disambig" title="Тајван">Тајван</a>, <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0%D0%BD" title="Хајнан">Хајнан</a> и њима оближња острва. Предсједавајући Комунистичке партије Мао Цедунг је 21. септембра 1949. године прогласио Народну Републику Кину говором на Првом пленарном засједању Кинеске народне политички консултативне конференције.<sup id="cite_ref-145" class="reference"><a href="#cite_note-145"><span class="cite-bracket">&#91;</span>134<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-146" class="reference"><a href="#cite_note-146"><span class="cite-bracket">&#91;</span>135<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-147" class="reference"><a href="#cite_note-147"><span class="cite-bracket">&#91;</span>136<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Након тога је услиједило масовно славље на <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B3_%D0%A2%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%BC%D0%B5%D0%BD" title="Трг Тјенанмен">Тргу Тјенанмен</a> 1. октобра, на којем је Мао Цедунг издао јавно проглашење испред Тјенанменске капије, а дан је постао <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" class="mw-redirect" title="Национални дан Народне Републике Кине">Национални дан</a> новопроглашене земље.<sup id="cite_ref-148" class="reference"><a href="#cite_note-148"><span class="cite-bracket">&#91;</span>137<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Створена је и прва влада Народне Републике Кине а њен председник од 1949. до 1976. био је <a href="/wiki/%D0%8F%D0%BE%D1%83_%D0%95%D0%BD%D0%BB%D0%B0%D1%98" title="Џоу Енлај">Џоу Енлај</a>.<sup id="cite_ref-FOOTNOTEАрежина201337_и_48_са_напоменом_52_149-0" class="reference"><a href="#cite_note-FOOTNOTEАрежина201337_и_48_са_напоменом_52-149"><span class="cite-bracket">&#91;</span>138<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Народноослободилачка армија је 1950. године <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Битка за Хајнанска острва (страница не постоји)">заузела Хајнан</a> од Републике Кине<sup id="cite_ref-150" class="reference"><a href="#cite_note-150"><span class="cite-bracket">&#91;</span>139<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA_%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%9D%D0%A0%D0%9A&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Улазак Тибета у састав НРК (страница не постоји)">припојила Тибет</a>.<sup id="cite_ref-151" class="reference"><a href="#cite_note-151"><span class="cite-bracket">&#91;</span>140<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Међутим, преостале снаге Куоминтанга наставила су да праве побуне у западној Кини током педесетих година,<sup id="cite_ref-152" class="reference"><a href="#cite_note-152"><span class="cite-bracket">&#91;</span>141<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> a <a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Сједињене Америчке Државе">Сједињене Америчке Државе</a> су спречавале до 1971. године да Народна Република Кина заузме место које јој припада у <a href="/wiki/%D0%A3%D0%9D" class="mw-redirect" title="УН">УН</a>.<sup id="cite_ref-FOOTNOTEЛогос2016747_153-0" class="reference"><a href="#cite_note-FOOTNOTEЛогос2016747-153"><span class="cite-bracket">&#91;</span>142<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Комунистичке власти су учврстиле популарност међу сељацима <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8%D1%88%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Кинеска земљишна реформа (страница не постоји)">земљишном реформом</a>, која је укључивала погубљење између 1 и 2 милиона земљопосједника.<sup id="cite_ref-154" class="reference"><a href="#cite_note-154"><span class="cite-bracket">&#91;</span>143<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина је развила независни индустријски систем и <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%B8_%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5_%D0%B7%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Кина и оружје за масовно уништење (страница не постоји)">сопствено нуклеарно оружје</a>.<sup id="cite_ref-155" class="reference"><a href="#cite_note-155"><span class="cite-bracket">&#91;</span>144<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кинеско становништво се повећало са 550 милиона 1950. на 900 милиона 1974. године.<sup id="cite_ref-156" class="reference"><a href="#cite_note-156"><span class="cite-bracket">&#91;</span>145<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Међутим, <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BA_%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4" title="Велики скок напред">Велики скок напред</a>, идеалистички масовни реформски пројекат, резултовао је смртним исходом за 15—35 милиона људи у периоду од 1958. до 1961, углавном од глади.<sup id="cite_ref-157" class="reference"><a href="#cite_note-157"><span class="cite-bracket">&#91;</span>146<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-158" class="reference"><a href="#cite_note-158"><span class="cite-bracket">&#91;</span>147<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-159" class="reference"><a href="#cite_note-159"><span class="cite-bracket">&#91;</span>148<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Мао и његови савезници су 1966. године покренули <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Културна револуција">Културну револуцију</a>, која је изазвала десетљеће политичких оптужби и социјалних преокрета,који су трајали све до Маове смрти 1976. године. После поправљања односа са САД,<sup id="cite_ref-FOOTNOTEWenqian200715-16_160-0" class="reference"><a href="#cite_note-FOOTNOTEWenqian200715-16-160"><span class="cite-bracket">&#91;</span>149<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%9E%D0%A3%D0%9D_2758&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Резолуција Генералне скупштине ОУН 2758 (страница не постоји)">Резолуцијом 2758</a> <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A3%D0%9D" class="mw-redirect" title="Генерална скупштина УН">Генералне скупштине УН</a> из октобра 1971. године, Народна Република Кина замијенила је Републику Кину у Организацији уједињених нација и заузела мјесто као стална чланица <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82_%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Савет безбедности Уједињених нација">Савјета безбједности ОУН-а</a>.<sup id="cite_ref-FOOTNOTEUN19722_161-0" class="reference"><a href="#cite_note-FOOTNOTEUN19722-161"><span class="cite-bracket">&#91;</span>150<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-162" class="reference"><a href="#cite_note-162"><span class="cite-bracket">&#91;</span>151<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Пред смрт у јануару 1976. године Џоу Енлај уверио је војне команданте да помогну Денг Сјаопингу да остане у владу Народне Републике Кине.<sup id="cite_ref-FOOTNOTEАрежина201348_и_52_са_напоменом_52_163-0" class="reference"><a href="#cite_note-FOOTNOTEАрежина201348_и_52_са_напоменом_52-163"><span class="cite-bracket">&#91;</span>152<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Након Маове смрти, тзв. <a href="/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Четворочлана банда (страница не постоји)">Четворочлана банда</a> је брзо ухапшена крајем 1976. године и позвана на одговорност за неуспјех Културне револуције. Пошто су његови главни противници уклоњени, <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BD%D0%B3_%D0%A1%D1%98%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Денг Сјаопинг">Денг Сјаопинг</a> је преузео власт 1978. године и покренуо значајне <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Економске реформе Кине (страница не постоји)">економске реформе</a>. Партија је смањила своју свеобухватну контролу, а <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Народне комуне (страница не постоји)">комуне</a> су постепено распуштене у корист радног уговора са домаћинством. Ово је означило прелазак Кине из <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Планска привреда (страница не постоји)">планске привреде</a> у мјешовиту привреду са <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B6%D0%B8%D1%88%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0" title="Социјалистичка тржишна привреда">све већим окружењем отвореног тржишта</a>.<sup id="cite_ref-164" class="reference"><a href="#cite_note-164"><span class="cite-bracket">&#91;</span>153<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина је усвојила садашњи <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Устав Народне Републике Кине (страница не постоји)">устав</a> 4. децембра 1982. године. <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%A2%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%83_1989.&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Народноослободилачка армија на протестима на Тјенанмену 1989. (страница не постоји)">Насилно сузбијање</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%A2%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%83_1989." title="Протести на Тјенанмену 1989.">студентских протеста</a> на Тргу Тјенанмен 1989. донијело санкције кинеској власти од разних земаља.<sup id="cite_ref-165" class="reference"><a href="#cite_note-165"><span class="cite-bracket">&#91;</span>154<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Политички и економски притисци нису зауставили раст значаја Народне Републике Кине, а то је јасно показало свечано мирно припајање <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Хонгконг">Хонгконга</a> <a href="/wiki/1._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="1. јул">1. јула</a> <a href="/wiki/1997" title="1997">1997</a>. године коме је присуствовао Председник Кине и њене комунистичке партије <a href="/wiki/%D0%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B3_%D0%A6%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD" class="mw-redirect" title="Ђијанг Цемин">Ђијанг Цемин</a>.<sup id="cite_ref-FOOTNOTEЛогос201958_са_напоменом_16_166-0" class="reference"><a href="#cite_note-FOOTNOTEЛогос201958_са_напоменом_16-166"><span class="cite-bracket">&#91;</span>155<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p><a href="/wiki/%D0%82%D0%B0%D0%BD%D0%B3_%D0%A6%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD" title="Ђанг Цемин">Ђанг Цемин</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8_%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D0%B3" title="Ли Пенг">Ли Пенг</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%8F%D1%83_%D0%96%D1%83%D0%BD%D0%B3%D1%92%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Џу Жунгђи (страница не постоји)">Џу Жунгђи</a> су предводили земљу деведесетих година 20. вијека. Под њиховом управом, кинески економски резултати извукли су из сиромаштва око 150 милиона сељака и одржали просјечну годишњу стопу раста бруто домаћег производа од 11,2%.<sup id="cite_ref-167" class="reference"><a href="#cite_note-167"><span class="cite-bracket">&#91;</span>156<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-168" class="reference"><a href="#cite_note-168"><span class="cite-bracket">&#91;</span>157<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Земља се придружила <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Светска трговинска организација">Свјетској трговинској организацији</a> 2001. године и задржала високу стопу економског раста за вријеме руководства <a href="/wiki/%D0%A5%D1%83_%D0%82%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BE" title="Ху Ђинтао">Ху Ђинтаоа</a> и <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD_%D0%82%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BE" title="Вен Ђабао">Вена Ђабаоа</a> у првом десетљећу 21. вијека. Међутим, раст је озбиљно утицао на ресурсе и животну средину,<sup id="cite_ref-169" class="reference"><a href="#cite_note-169"><span class="cite-bracket">&#91;</span>158<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-170" class="reference"><a href="#cite_note-170"><span class="cite-bracket">&#91;</span>159<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> а проузроковао је велика социјална расељавања.<sup id="cite_ref-171" class="reference"><a href="#cite_note-171"><span class="cite-bracket">&#91;</span>160<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-172" class="reference"><a href="#cite_note-172"><span class="cite-bracket">&#91;</span>161<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Животни стандард се наставио брзо побољшавати упркос <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0" title="Светска економска криза">Свјетској економској кризи</a>, али политичка контрола је остала чврста.<sup id="cite_ref-173" class="reference"><a href="#cite_note-173"><span class="cite-bracket">&#91;</span>162<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Припреме за декадну промјену руководства 2012. године обиљежили су <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82_%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B3_%D0%9B%D0%B8%D1%92%D1%83%D0%B5%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Инцидент Ванг Лиђуена (страница не постоји)">фракцијски спорови и политички скандали</a>.<sup id="cite_ref-174" class="reference"><a href="#cite_note-174"><span class="cite-bracket">&#91;</span>163<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Током 18. националног конгреса Комунистичке партије у новембру 2012, Ху Ђинтао је замијенио Генерални секретар Комунистичке партије <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8_%D0%82%D0%B8%D0%BD%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Си Ђинпинг">Си Ђинпинг</a>.<sup id="cite_ref-XiJinpingLiKeqiang_175-0" class="reference"><a href="#cite_note-XiJinpingLiKeqiang-175"><span class="cite-bracket">&#91;</span>164<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-176" class="reference"><a href="#cite_note-176"><span class="cite-bracket">&#91;</span>165<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Под Сијем, кинеска влада је започела велике напоре на реформи своје економије,<sup id="cite_ref-177" class="reference"><a href="#cite_note-177"><span class="cite-bracket">&#91;</span>166<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-178" class="reference"><a href="#cite_note-178"><span class="cite-bracket">&#91;</span>167<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> која је претрпјела структурне нестабилности и успоравање раста.<sup id="cite_ref-179" class="reference"><a href="#cite_note-179"><span class="cite-bracket">&#91;</span>168<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-180" class="reference"><a href="#cite_note-180"><span class="cite-bracket">&#91;</span>169<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Политички_систем"><span id=".D0.9F.D0.BE.D0.BB.D0.B8.D1.82.D0.B8.D1.87.D0.BA.D0.B8_.D1.81.D0.B8.D1.81.D1.82.D0.B5.D0.BC"></span>Политички систем</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=14" title="Уредите одељак „Политички систем”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=14" title="Уреди извор одељка: Политички систем"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Политички систем Кине (страница не постоји)">Политички систем Кине</a></div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r23544931/mw-parser-output/.tmulti">.mw-parser-output .tmulti .thumbinner{display:flex;flex-direction:column}.mw-parser-output .tmulti .trow{display:flex;flex-direction:row;clear:left;flex-wrap:wrap;width:100%;box-sizing:border-box}.mw-parser-output .tmulti .tsingle{margin:1px;float:left}.mw-parser-output .tmulti .theader{clear:both;font-weight:bold;text-align:center;align-self:center;background-color:transparent;width:100%}.mw-parser-output .tmulti .thumbcaption{background-color:transparent}.mw-parser-output .tmulti .text-align-left{text-align:left}.mw-parser-output .tmulti .text-align-right{text-align:right}.mw-parser-output .tmulti .text-align-center{text-align:center}@media all and (max-width:720px){.mw-parser-output .tmulti .thumbinner{width:100%!important;box-sizing:border-box;max-width:none!important;align-items:center}.mw-parser-output .tmulti .trow{justify-content:center}.mw-parser-output .tmulti .tsingle{float:none!important;max-width:100%!important;box-sizing:border-box;text-align:center}.mw-parser-output .tmulti .tsingle .thumbcaption{text-align:left}.mw-parser-output .tmulti .trow>.thumbcaption{text-align:center}}</style><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:498px;max-width:498px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:282px;max-width:282px"><div class="thumbimage"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:China_Senate_House.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ef/China_Senate_House.jpg/280px-China_Senate_House.jpg" decoding="async" width="280" height="158" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ef/China_Senate_House.jpg/420px-China_Senate_House.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ef/China_Senate_House.jpg/560px-China_Senate_House.jpg 2x" data-file-width="4320" data-file-height="2430" /></a></span></div><div class="thumbcaption text-align-center"><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Велики дом Народа (страница не постоји)">Велики дом Народа</a>,<br /> мјесто сазива <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81" title="Национални народни конгрес">Националног народног конгреса</a></div></div><div class="tsingle" style="width:212px;max-width:212px"><div class="thumbimage"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%E4%B8%AD%E5%8D%97%E6%B5%B7_%E5%82%8D%E6%99%9A_%E4%B8%9C%E5%8D%97%E4%BE%A7.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/%E4%B8%AD%E5%8D%97%E6%B5%B7_%E5%82%8D%E6%99%9A_%E4%B8%9C%E5%8D%97%E4%BE%A7.jpg/210px-%E4%B8%AD%E5%8D%97%E6%B5%B7_%E5%82%8D%E6%99%9A_%E4%B8%9C%E5%8D%97%E4%BE%A7.jpg" decoding="async" width="210" height="140" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/%E4%B8%AD%E5%8D%97%E6%B5%B7_%E5%82%8D%E6%99%9A_%E4%B8%9C%E5%8D%97%E4%BE%A7.jpg/315px-%E4%B8%AD%E5%8D%97%E6%B5%B7_%E5%82%8D%E6%99%9A_%E4%B8%9C%E5%8D%97%E4%BE%A7.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/%E4%B8%AD%E5%8D%97%E6%B5%B7_%E5%82%8D%E6%99%9A_%E4%B8%9C%E5%8D%97%E4%BE%A7.jpg/420px-%E4%B8%AD%E5%8D%97%E6%B5%B7_%E5%82%8D%E6%99%9A_%E4%B8%9C%E5%8D%97%E4%BE%A7.jpg 2x" data-file-width="5184" data-file-height="3456" /></a></span></div><div class="thumbcaption text-align-center"><a href="/w/index.php?title=%D0%8F%D1%83%D0%BD%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%85%D0%B0%D1%98&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Џунгнанхај (страница не постоји)">Џунгнанхај</a>, сједиште <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Државни савјет Народне Републике Кине (страница не постоји)">владе Кине</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Комунистичка партија Кине">Комунистичке партије Кине</a>.</div></div></div></div></div> <p>Према уставу Народна Република Кина је „социјалистичка држава под народном демократском диктатуром коју води радничка класа и заснована је на савезу радника и сељака” и да државни органи „примјењују принцип демократског централизма”.<sup id="cite_ref-Constitution_3-1" class="reference"><a href="#cite_note-Constitution-3"><span class="cite-bracket">&#91;</span>2<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина је једина <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Социјалистичка држава">социјалистичка држава</a> на свијету која <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Идеологија Комунистичке партије Кине (страница не постоји)">изричито има за циљ изградњу комунизма</a>. Кинеску владу различито описују као комунистичку и социјалистичку, али и као ауторитарну и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Корпоративизам">корпоративистичку</a>,<sup id="cite_ref-181" class="reference"><a href="#cite_note-181"><span class="cite-bracket">&#91;</span>170<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> са великим ограничењима у многим областима, посебно против слободног приступа интернету, слободе штампе, слободе окупљања, права на породицу, слободног формирања друштвених организација и слободе вјероисповијести.<sup id="cite_ref-182" class="reference"><a href="#cite_note-182"><span class="cite-bracket">&#91;</span>171<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Тренутни политички, идеолошки и економски систем Кине представници власти су именовали као „консултативна демократија”, „<a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Народна демократска диктатура (страница не постоји)">народна демократска диктатура</a>”, „<a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Социјализам са кинеским особинама (страница не постоји)">социјализам са кинеским особинама</a>” (што је марксизам прилагођен кинеским околностима) и „<a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B6%D0%B8%D1%88%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0" title="Социјалистичка тржишна привреда">социјалистичка тржишна привреда</a>”.<sup id="cite_ref-183" class="reference"><a href="#cite_note-183"><span class="cite-bracket">&#91;</span>172<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-184" class="reference"><a href="#cite_note-184"><span class="cite-bracket">&#91;</span>173<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Према Лутгард Ламс, „предсједник Си чини велике покушаје да ’<a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Синизација">синизује</a>’ марксистичко-лењинистичку мисао ’са кинеским особинама’ у политичкој сфери”.<sup id="cite_ref-185" class="reference"><a href="#cite_note-185"><span class="cite-bracket">&#91;</span>174<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Комунистичка_партија"><span id=".D0.9A.D0.BE.D0.BC.D1.83.D0.BD.D0.B8.D1.81.D1.82.D0.B8.D1.87.D0.BA.D0.B0_.D0.BF.D0.B0.D1.80.D1.82.D0.B8.D1.98.D0.B0"></span>Комунистичка партија</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=15" title="Уредите одељак „Комунистичка партија”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=15" title="Уреди извор одељка: Комунистичка партија"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Комунистичка партија Кине">Комунистичка партија Кине</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:18th_National_Congress_of_the_Communist_Party_of_China.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/18th_National_Congress_of_the_Communist_Party_of_China.jpg/220px-18th_National_Congress_of_the_Communist_Party_of_China.jpg" decoding="async" width="220" height="147" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/18th_National_Congress_of_the_Communist_Party_of_China.jpg/330px-18th_National_Congress_of_the_Communist_Party_of_China.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/18th_National_Congress_of_the_Communist_Party_of_China.jpg/440px-18th_National_Congress_of_the_Communist_Party_of_China.jpg 2x" data-file-width="3456" data-file-height="2304" /></a><figcaption>Комунистичка партија Кине је оснивачка и владајућа политичка странка Кине</figcaption></figure> <p>Од 2018. године, главни дио устава Кине гласи „кључно својство социјализма са кинеским особинама јесте руководство Комунистичка партија Кине (КПК)”.<sup id="cite_ref-2018-amendments-translated_186-0" class="reference"><a href="#cite_note-2018-amendments-translated-186"><span class="cite-bracket">&#91;</span>175<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Амандмани усвојени 2018. конституисали су дефакто једностраначки систем Кине,<sup id="cite_ref-2018-amendments-translated_186-1" class="reference"><a href="#cite_note-2018-amendments-translated-186"><span class="cite-bracket">&#91;</span>175<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> гдје је <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Генерални секретар Комунистичке партије Кине">Генерални секретар</a> (лидер странке) има крајњу моћ и ауторитет над државом и владом и служи као <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Врховни вођа Кине (страница не постоји)">врховни вођа Кине</a>.<sup id="cite_ref-187" class="reference"><a href="#cite_note-187"><span class="cite-bracket">&#91;</span>176<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Избори у Кини (страница не постоји)">Изборни систем</a> је пирамидални. Мјесни Народни конгреси се бирају непосредно, а више нивое Народних конгреса до <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81" title="Национални народни конгрес">Националног народног конгреса</a> посредно бира Народни конгрес један степен ниже.<sup id="cite_ref-Constitution_3-2" class="reference"><a href="#cite_note-Constitution-3"><span class="cite-bracket">&#91;</span>2<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Политички систем је децентрализован, а покрајински и подпокрајински челници имају значајну аутономију.<sup id="cite_ref-cfr_188-0" class="reference"><a href="#cite_note-cfr-188"><span class="cite-bracket">&#91;</span>177<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D1%83_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Списак политичких странака у Кини (страница не постоји)">Још осам политичких странака</a> има своје представнике у Националном народном конгресу и <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Народна политичка консултативна конференција Кине">Народној политичкој консултативној конференцији</a>.<sup id="cite_ref-189" class="reference"><a href="#cite_note-189"><span class="cite-bracket">&#91;</span>178<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина заступа лењинистички принцип „<a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Демократски централизам (страница не постоји)">демократског централизма</a>”, али критичари описују Национални народни конгрес као „<a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82_(%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0)&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Гумени печат (политика) (страница не постоји)">гумени печат</a>”, тијело које има значајну дејуре моћ, али дефакто та моћ је мала.<sup id="cite_ref-190" class="reference"><a href="#cite_note-190"><span class="cite-bracket">&#91;</span>179<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Влада"><span id=".D0.92.D0.BB.D0.B0.D0.B4.D0.B0"></span>Влада</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=16" title="Уредите одељак „Влада”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=16" title="Уреди извор одељка: Влада"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" class="mw-redirect" title="Влада Народне Републике Кине">Влада Народне Републике Кине</a></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23544931/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:245px;max-width:245px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:117px;max-width:117px"><div class="thumbimage"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Xi_Jinping_2019.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Xi_Jinping_2019.jpg/115px-Xi_Jinping_2019.jpg" decoding="async" width="115" height="154" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Xi_Jinping_2019.jpg/173px-Xi_Jinping_2019.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Xi_Jinping_2019.jpg/230px-Xi_Jinping_2019.jpg 2x" data-file-width="553" data-file-height="739" /></a></span></div><div class="thumbcaption text-align-center"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8_%D0%82%D0%B8%D0%BD%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Си Ђинпинг">Си Ђинпинг</a><br /><small><a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Генерални секретар Комунистичке партије Кине">Генерални секретар</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" class="mw-redirect" title="Предсједник Народне Републике Кине">Предсједник</a></small></div></div><div class="tsingle" style="width:124px;max-width:124px"><div class="thumbimage"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Dmitry_Medvedev_and_Li_Keqiang_20191101_(cropped).jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/60/Dmitry_Medvedev_and_Li_Keqiang_20191101_%28cropped%29.jpg/122px-Dmitry_Medvedev_and_Li_Keqiang_20191101_%28cropped%29.jpg" decoding="async" width="122" height="157" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/60/Dmitry_Medvedev_and_Li_Keqiang_20191101_%28cropped%29.jpg/183px-Dmitry_Medvedev_and_Li_Keqiang_20191101_%28cropped%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/60/Dmitry_Medvedev_and_Li_Keqiang_20191101_%28cropped%29.jpg/244px-Dmitry_Medvedev_and_Li_Keqiang_20191101_%28cropped%29.jpg 2x" data-file-width="286" data-file-height="367" /></a></span></div><div class="thumbcaption text-align-center"><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8_%D0%9A%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B3" title="Ли Кећанг">Ли Кећанг</a><br /><small><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Премијер Народне Републике Кине (страница не постоји)">Премијер</a></small></div></div></div></div></div> <p><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" class="mw-redirect" title="Предсједник Народне Републике Кине">Предсједник</a> је титуларни <a href="/wiki/%C5%A0ef_dr%C5%BEave" title="Šef države">шеф државе</a>, а бира га Национални народни конгрес. <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Премијер Народне Републике Кине (страница не постоји)">Премијер</a> је <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B5%D1%84_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5" title="Шеф владе">шеф владе</a>, предсједава <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Државни савјет Народне Републике Кине (страница не постоји)">Државним савјетом</a> којег чине четири потпредсједника владе и шефови министарстава и комисија. Тренути предсједник је <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8_%D0%82%D0%B8%D0%BD%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Си Ђинпинг">Си Ђинпинг</a>, који је такође и <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Генерални секретар Комунистичке партије Кине">Генерални секретар Комунистичке партије</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8_%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Предсједавајући Централне војне комисије Кине (страница не постоји)">Предсједавајући</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Централна војна комисија Кине (страница не постоји)">Централне војне комисије</a>, што га чини <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Врховни вођа Кине (страница не постоји)">врховним вођом Кине</a>. Тренутни премијер је <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8_%D0%9A%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B3" title="Ли Кећанг">Ли Кећанг</a>, који је такође старији члан <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Стални комитет Политбироа Комунистичке партије Кине (страница не постоји)">Сталног комитета Политбироа Комунистичке партије</a>, <i>дефакто</i> највише тијело које доноси одлуке у Кини.<sup id="cite_ref-XiJinpingLiKeqiang_175-1" class="reference"><a href="#cite_note-XiJinpingLiKeqiang-175"><span class="cite-bracket">&#91;</span>164<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-191" class="reference"><a href="#cite_note-191"><span class="cite-bracket">&#91;</span>180<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Било је неколико потеза ка политичкој <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Либерализација (страница не постоји)">либерализацији</a>, јер се сада спроводе избори на сеоском и градском нивоу.<sup id="cite_ref-poll_192-0" class="reference"><a href="#cite_note-poll-192"><span class="cite-bracket">&#91;</span>181<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-Ref_p_193-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ref_p-193"><span class="cite-bracket">&#91;</span>182<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Међутим, Партија задржава ефективну контролу над именовањима владиних званичника: у недостатку смислене опозиције, КПК уобичајено односи побједу. Си је 2017. године позвао Комунистичку партију да додатно појача стисак у земљи, подржи јединство партијског руководства и оствари „кинески сан о националном подмлађивању”.<sup id="cite_ref-194" class="reference"><a href="#cite_note-194"><span class="cite-bracket">&#91;</span>183<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-195" class="reference"><a href="#cite_note-195"><span class="cite-bracket">&#91;</span>184<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Политичке забринутости у Кини укључују растући јаз између богатих и сиромашних и корупцију у влади.<sup id="cite_ref-196" class="reference"><a href="#cite_note-196"><span class="cite-bracket">&#91;</span>185<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Ипак, ниво подршке јавности влади и њеном управљању државом је висок, а 76% кинеских грађана изразило је задовољство централном владом, према истраживању из 2017. године.<sup id="cite_ref-197" class="reference"><a href="#cite_note-197"><span class="cite-bracket">&#91;</span>186<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Административна_подјела"><span id=".D0.90.D0.B4.D0.BC.D0.B8.D0.BD.D0.B8.D1.81.D1.82.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.B8.D0.B2.D0.BD.D0.B0_.D0.BF.D0.BE.D0.B4.D1.98.D0.B5.D0.BB.D0.B0"></span>Административна подјела</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=17" title="Уредите одељак „Административна подјела”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=17" title="Уреди извор одељка: Административна подјела"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/wiki/%D0%90%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Административна подјела Кине">Административна подјела Кине</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8_%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Окрузи Хонгконга (страница не постоји)">Окрузи Хонгконга</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Општине Макаоа (страница не постоји)">Општине Макаоа</a></div> <p>Народна Република Кина врши јурисдикцију над 22 <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Покрајине Кине">покрајине</a>, пет <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Аутономне области Кине">аутономних области</a> (свака са одређеним мањинским народом), четири <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Градови под непосредном управом Кине (страница не постоји)">града под непосредном контролом</a> — за које се користи заједнички назив „<a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Копнена Кина">копнена Кина</a>” — као и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Специјалне административне области Кине (страница не постоји)">специјалне административне области</a> <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Хонгконг">Хонгконг</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE" title="Макао">Макао</a>. Географски, свих 31 административна јединица копнене Кине се може груписати у шест регија: <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Источна Кина (страница не постоји)">источна Кина</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Југозападна Кина (страница не постоји)">југозападна Кина</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Јужна средња Кина (страница не постоји)">јужна средња Кина</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Сјеверна Кина (страница не постоји)">сјеверна Кина</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Сјевероисточна Кина (страница не постоји)">сјевероисточна Кина</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Сјеверозападна Кина (страница не постоји)">сјеверозападна Кина</a>. </p><p>Кина сматра Тајван својом 23. покрајином, иако Тајваном управља Република Кина, међународном непризната држава.<sup id="cite_ref-Ref_ap_198-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ref_ap-198"><span class="cite-bracket">&#91;</span>187<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Супротно томе, Република Кина претендује на територију коју контролише Народна Република Кина. </p> <center><i>За више информација кликните на жељени регион. За опис слике, посетите <b><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Pokrajine_NR_Kine.png" title="Датотека:Pokrajine NR Kine.png">ову</a></b> страну.</i></center> <figure class="mw-halign-center noresize mw-ext-imagemap-desc-top-right" typeof="mw:File"><span><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/China_administrative_claimed_included_sr.svg/750px-China_administrative_claimed_included_sr.svg.png" decoding="async" width="750" height="612" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/China_administrative_claimed_included_sr.svg/1125px-China_administrative_claimed_included_sr.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/China_administrative_claimed_included_sr.svg/1500px-China_administrative_claimed_included_sr.svg.png 2x" data-file-width="857" data-file-height="699" usemap="#ImageMap_3e21bba8e99b74b1" resource="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:China_administrative_claimed_included_sr.svg" /></span><map name="ImageMap_3e21bba8e99b74b1"><area href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B3" shape="poly" coords="208,54,192,65,185,85,158,76,138,100,110,101,110,133,101,145,73,150,53,151,46,158,37,157,37,151,14,155,3,175,15,181,12,201,3,201,34,242,52,242,64,255,86,261,99,257,110,267,144,266,175,263,202,275,215,260,203,242,232,234,246,213,276,193,294,193,296,179,288,156,267,139,236,129,244,105,237,83,222,77,216,57" alt="Аутономна Покрајина Синкјанг" title="Аутономна Покрајина Синкјанг" /><area href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%82" shape="poly" coords="66,256,79,262,96,259,114,271,146,269,177,267,189,275,184,308,192,326,257,352,257,362,277,366,291,357,301,373,304,409,293,424,278,422,265,418,269,412,263,400,251,404,242,396,217,406,193,415,165,404,151,401,102,385,64,338,52,341,29,308,29,291,31,298,44,298,40,274,49,273" alt="Аутономна Покрајина Тибет" title="Аутономна Покрајина Тибет" /><area href="/wiki/%D0%8B%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%85%D0%B0%D1%98" shape="poly" coords="208,240,221,264,210,269,213,282,192,278,187,310,196,326,205,323,213,333,241,344,249,342,262,359,276,362,291,338,294,327,306,330,319,349,341,353,346,344,338,330,351,330,356,328,352,320,369,298,364,280,334,263,319,247,311,251,298,242,293,262,263,253,239,236" alt="Ћингхај" title="Ћингхај" /><area href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%83" shape="poly" coords="295,186,297,193,282,200,258,214,249,214,247,235,260,244,264,251,290,256,295,241,311,247,319,245,336,257,367,278,373,299,355,321,359,327,353,333,340,328,351,346,359,342,356,336,365,327,373,338,381,341,388,357,397,359,405,354,409,343,415,344,416,331,416,319,426,324,435,322,433,317,446,317,446,298,420,286,417,298,424,301,423,308,414,314,401,308,401,289,393,279,378,272,389,252,386,245,362,251,357,258,331,235,341,221,317,217,309,205,313,201,306,183,297,183" alt="Гансу" title="Гансу" /><area href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%87%D1%83%D0%B0%D0%BD" shape="poly" coords="293,330,291,348,299,354,307,372,305,427,312,418,326,433,340,465,359,461,356,446,368,438,374,425,381,425,381,439,391,435,394,441,410,441,400,431,407,424,396,413,402,398,414,399,421,403,429,390,441,376,422,359,397,360,384,356,382,342,369,339,366,330,361,342,352,348,343,347,343,355,330,360,322,353,305,333" alt="Сечуан" title="Сечуан" /><area href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BD" shape="poly" coords="304,414,291,431,297,437,293,465,275,481,273,495,295,494,293,511,302,513,292,528,305,531,312,542,323,536,325,547,332,548,332,526,341,528,348,522,355,529,362,523,376,524,400,514,400,503,379,496,383,484,376,477,383,464,369,460,369,451,392,446,392,435,382,439,377,425,360,445,361,462,340,466,326,436,319,436,319,428,314,419,306,426" alt="Јунан" title="Јунан" /><area href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%81%D1%98%D0%B0" shape="poly" coords="395,280,403,288,404,305,416,315,417,307,421,308,421,300,416,299,418,287,426,286,431,274,418,267,424,256,418,250,411,266,411,274" alt="Аутономна Покрајина Нингсја" title="Аутономна Покрајина Нингсја" /><area href="/wiki/%D0%A3%D0%BD%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B0_%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" shape="poly" coords="310,186,315,203,310,207,319,218,341,218,335,233,357,256,359,249,386,245,390,252,378,270,393,277,408,274,411,256,421,249,425,253,422,265,446,277,466,250,490,247,494,235,517,227,513,213,524,201,526,210,550,200,550,193,561,190,571,209,581,209,581,196,584,193,591,202,630,174,619,154,614,159,603,132,614,134,614,116,606,107,628,81,637,41,628,31,623,38,606,39,597,23,592,25,583,18,587,11,584,6,572,20,575,19,580,29,566,65,550,76,540,72,528,100,530,105,549,106,553,102,563,101,582,120,565,122,537,132,539,141,503,158,491,154,482,164,489,175,459,198,432,198,400,211,367,200,362,193" alt="Аутономна Покрајина Унутрашња Монголија" title="Аутономна Покрајина Унутрашња Монголија" /><area href="/wiki/%D0%A8%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B8" shape="poly" coords="467,250,449,277,433,277,429,290,447,298,445,317,434,318,436,322,425,324,418,319,415,327,419,331,416,345,407,346,406,358,442,368,457,376,458,362,465,361,457,351,479,350,467,326,473,311,468,286,475,278,470,269,480,249" alt="Шенси" title="Шенси" /><area href="/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3" shape="poly" coords="443,369,440,375,443,376,433,393,429,392,424,404,416,404,402,397,404,405,396,411,409,423,409,427,415,429,420,424,425,425,425,418,432,419,432,423,439,421,449,435,453,421,443,409,444,397,455,396,466,388,467,383" alt="Регион Чунгкинга" title="Регион Чунгкинга" /><area href="/wiki/%D0%93%D1%83%D0%B8%D1%87%D0%BE%D1%83" shape="poly" coords="402,428,411,441,397,442,394,448,372,449,373,460,381,459,383,462,377,474,385,483,380,492,390,488,400,492,417,484,420,479,426,484,434,484,455,474,455,455,447,456,455,445,453,434,449,437,438,424,429,421,417,431" alt="Гуичоу" title="Гуичоу" /><area href="/wiki/%D0%93%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%81%D0%B8" shape="poly" coords="383,495,402,502,404,513,394,518,413,524,411,537,438,548,439,544,460,548,486,526,485,515,495,502,493,494,488,495,481,487,486,475,480,466,469,473,430,487,420,480,418,486,404,495,391,488" alt="Аутономна Покрајина Гуангси" title="Аутономна Покрајина Гуангси" /><area href="/wiki/%D0%A8%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B8" shape="poly" coords="481,249,471,269,475,277,472,313,467,327,512,312,514,300,510,295,518,277,510,267,515,254,522,250,521,240,514,237,522,233,518,228,495,234,491,245" alt="Шенси" title="Шенси" /><area href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BD" shape="poly" coords="515,298,516,312,471,327,480,347,488,362,516,363,520,375,539,378,548,371,548,362,543,362,537,360,534,353,539,344,543,342,542,335,547,336,550,340,557,336,551,326,540,326,531,319,539,307,537,302" alt="Хенан" title="Хенан" /><area href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%98" shape="poly" coords="457,351,467,361,459,363,460,377,467,381,466,391,455,397,442,397,443,406,453,417,464,409,474,409,474,404,502,412,506,407,509,413,516,405,520,410,522,418,545,405,553,405,548,390,551,385,544,384,540,377,534,379,520,374,517,364,496,365,484,360,480,351" alt="Хубеј" title="Хубеј" /><area href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BD" shape="poly" coords="455,416,458,447,448,454,457,454,459,472,474,467,484,468,488,475,480,488,494,493,497,487,508,487,515,481,524,482,523,451,517,449,519,439,527,431,526,425,518,418,516,409,509,414,499,412,473,404,474,410,470,411,462,411" alt="Хунан" title="Хунан" /><area href="/wiki/%D0%93%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B3" shape="poly" coords="499,488,495,509,487,516,486,524,464,544,458,558,465,571,473,569,468,559,472,551,508,544,521,532,518,526,525,529,551,525,567,521,575,509,569,493,554,488,553,494,548,491,531,495,537,486,535,481,525,483,514,481,510,489" alt="Гуангдунг" title="Гуангдунг" /><area href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BD" shape="poly" coords="453,576,408,575,404,600,442,600,459,607,461,601,465,601,473,597,480,581,477,574" alt="Хенан" title="Хенан" /><area href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%98" shape="poly" coords="523,201,516,211,514,220,522,229,516,236,520,238,522,250,515,253,514,258,510,265,513,267,518,276,511,294,532,302,538,301,536,295,556,271,563,270,567,265,563,257,551,255,554,250,552,242,549,244,537,245,533,237,539,232,537,228,547,218,558,222,558,229,564,233,566,242,572,249,584,244,583,238,590,231,586,223,576,219,582,210,569,211,566,204,569,203,561,191,551,193,550,201,539,205,527,212" alt="Хебеј" title="Хебеј" /><area href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%98%D0%BB%D1%83%D0%BD%D0%B3%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B3" shape="poly" coords="585,7,589,12,584,19,592,25,592,22,599,25,604,39,623,36,627,31,639,41,632,58,635,72,628,86,607,107,619,123,627,123,632,135,649,133,656,137,665,136,667,144,672,144,680,151,682,143,694,158,694,154,708,147,719,153,713,130,721,123,735,123,740,82,743,74,741,72,740,64,713,82,703,84,698,78,694,67,681,60,660,60,633,10,619,5,606,1" alt="Хејлунгђанг" title="Хејлунгђанг" /><area href="/wiki/%D0%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD" shape="poly" coords="618,124,614,133,603,132,608,138,613,158,622,152,631,170,639,172,642,177,645,173,655,189,654,193,662,207,673,191,691,193,687,183,697,181,706,173,706,165,712,166,720,162,719,153,712,151,708,148,697,152,694,158,683,144,680,151,676,151,672,144,668,144,666,137,660,136,655,137,649,133,635,136,626,123" alt="Ђилин" title="Ђилин" /><area href="/wiki/%D0%89%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B3" shape="poly" coords="631,169,631,176,595,196,592,202,582,193,583,207,577,220,586,223,590,231,598,228,605,214,620,219,609,237,615,243,609,248,610,250,620,245,629,234,645,228,662,209,655,194,654,187,646,172,642,178" alt="Љаонинг" title="Љаонинг" /><area href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3" shape="poly" coords="548,217,537,227,541,231,534,237,536,244,547,246,552,242,558,231,559,222,552,221" alt="Регион Пекинга" title="Регион Пекинга" /><area href="/wiki/%D0%A2%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BD" shape="poly" coords="559,231,552,242,554,249,551,255,563,258,568,247,565,245,566,242,563,242,562,234,563,234" alt="Регион Тјенцина" title="Регион Тјенцина" /><area href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B3" shape="poly" coords="581,265,565,266,554,272,536,295,539,309,530,319,537,321,538,325,551,327,552,321,560,320,565,326,574,322,578,326,591,314,608,295,609,286,629,280,631,271,616,272,604,268,593,280,582,278" alt="Шандунг" title="Шандунг" /><area href="/wiki/%D0%82%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%81%D1%83" shape="poly" coords="559,320,551,326,560,329,569,334,577,338,577,348,581,355,586,354,589,349,594,357,586,357,586,362,583,366,591,373,589,378,607,378,615,383,621,377,625,370,634,367,629,360,618,353,607,326,592,320,590,315,584,321,581,326,575,323,566,326" alt="Ђангсу" title="Ђангсу" /><area href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%85%D1%83%D0%B5%D1%98" shape="poly" coords="550,326,557,336,550,341,543,336,543,343,533,353,539,360,547,362,549,372,542,380,551,385,549,390,555,405,565,402,563,409,569,402,585,409,593,399,592,395,600,393,598,390,602,380,591,379,592,374,583,369,586,362,586,359,593,357,593,354,589,350,587,354,582,355,579,348,576,348,577,339,572,338" alt="Анхуеј" title="Анхуеј" /><area href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98" shape="poly" coords="624,369,621,378,628,383,635,380,631,373" alt="Регион Шангаја" title="Регион Шангаја" /><area href="/wiki/%D0%8F%D0%B5%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B3" shape="poly" coords="604,378,599,393,593,393,593,400,583,413,591,428,594,429,598,441,603,441,607,438,610,441,621,444,626,432,630,432,636,423,642,399,628,390,620,394,617,390,622,389,626,384,620,379,614,383" alt="Џеђанг" title="Џеђанг" /><area href="/wiki/%D0%82%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%81%D0%B8" shape="poly" coords="521,420,527,432,519,448,523,449,526,483,535,481,537,486,530,495,549,491,553,495,558,473,563,468,562,465,565,461,563,456,572,448,570,441,578,436,590,429,583,416,585,410,573,407,569,403,562,409,565,402,560,400,551,407,545,405,544,408" alt="Ђангси" title="Ђангси" /><area href="/wiki/%D0%A4%D1%83%D1%92%D0%B5%D0%BD" shape="poly" coords="594,429,589,431,576,436,570,441,572,448,563,454,565,460,562,467,554,488,569,492,576,509,594,493,614,474,621,444,611,442,607,438,602,442,596,441" alt="Фуђен" title="Фуђен" /><area href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" shape="poly" coords="525,530,527,538,586,539,585,529" alt="Специјална Административна Регија Хонгконг" title="Специјална Административна Регија Хонгконг" /><area href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE" shape="poly" coords="521,533,516,539,516,551,545,551,545,542,527,541" alt="Специјална Административна Регија Макао" title="Специјална Административна Регија Макао" /><area href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_(%D0%9D%D0%A0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0)" shape="poly" coords="646,474,637,479,622,502,621,511,625,520,631,525,633,532,636,522,642,516,649,489,649,484,651,480" alt="Тајван" title="Тајван" /></map><figcaption></figcaption></figure> <table class="wikitable" style="margin:1em auto 1em auto; width:60%; text-align:center"> <tbody><tr> <th colspan="6">Покрајине </th></tr> <tr> <td> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%85%D1%83%D0%B5%D1%98" title="Анхуеј">Анхуеј</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">安徽</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%83" title="Гансу">Гансу</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">甘肃</span>)</li> <li><a href="/wiki/Guangdung" title="Guangdung">Гуангдунг</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">广东</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D1%83%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%BE%D1%83" title="Гуејџоу">Гуејџоу</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">贵州</span>)</li></ul> </td> <td> <ul><li><a href="/wiki/%D0%82%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%81%D1%83" title="Ђангсу">Ђангсу</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">江苏</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%82%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%81%D0%B8" title="Ђангси">Ђангси</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">江西</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD" title="Ђилин">Ђилин</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">吉林</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BD" title="Јунан">Јунан</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">云南</span>)</li></ul> </td> <td> <ul><li><a href="/wiki/%D0%89%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Љаонинг">Љаонинг</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">辽宁</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%87%D1%83%D0%B0%D0%BD" title="Сичуан">Сичуан</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">四川</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_(%D0%9D%D0%A0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Тајван (НР Кина)">Тајван</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">台湾</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%8B%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%85%D0%B0%D1%98" title="Ћингхај">Ћингхај</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">青海</span>)</li></ul> </td> <td> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A4%D1%83%D1%92%D0%B5%D0%BD" title="Фуђен">Фуђен</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">福建</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0%D0%BD" title="Хајнан">Хајнан</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">海南</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%98" title="Хебеј">Хебеј</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">河北</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%98%D0%BB%D1%83%D0%BD%D0%B3%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B3" title="Хејлунгђанг">Хејлунгђанг</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">黑龙江</span>)</li></ul> </td> <td> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BD" title="Хенан">Хенан</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">河南</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%98" title="Хубеј">Хубеј</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">湖北</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BD" title="Хунан">Хунан</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">湖南</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%8F%D0%B5%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B3" title="Џеђанг">Џеђанг</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">浙江</span>)</li></ul> </td> <td> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B8" title="Шенси">Шенси</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">陕西</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B3" title="Шандунг">Шандунг</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">山东</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8" title="Шанси">Шанси</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">山西</span>)</li></ul> </td></tr> <tr> <th colspan="2">Аутономне<br /> области </th> <th colspan="2">Градови под<br /> непосредном управом </th> <th colspan="2">Специјалне<br /> административне области </th></tr> <tr> <td colspan="2"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%93%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%81%D0%B8" title="Гуангси">Гуангси</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">广西</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%81%D1%98%D0%B0" title="Нингсја">Нингсја</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">宁夏</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B3" class="mw-redirect" title="Синкјанг">Синкјанг</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">新疆</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%82_(%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82)" title="Тибет (аутономна област)">Тибет</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">西藏</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D0%BD%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B0_%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Унутрашња Монголија">Унутрашња Монголија</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">内蒙古</span>)</li></ul> </td> <td colspan="2" style="vertical-align:top;"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Пекинг">Пекинг</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">北京</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BD" title="Тјенцин">Тјенцин</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">天津</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Чунгкинг">Чунгкинг</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">重庆</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98" title="Шангај">Шангај</a><br /> (<span lang="zh" title="кинески текст">上海</span>)</li></ul> </td> <td colspan="2" style="vertical-align:top;"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE" title="Макао">Макао</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">澳門</span>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Хонгконг">Хонгконг</a><br /> (<span lang="zh-Hans" title="кинески текст">香港</span>)</li></ul> </td></tr></tbody></table> <div style="clear:both;"></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Спољни_односи"><span id=".D0.A1.D0.BF.D0.BE.D1.99.D0.BD.D0.B8_.D0.BE.D0.B4.D0.BD.D0.BE.D1.81.D0.B8"></span>Спољни односи</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=18" title="Уредите одељак „Спољни односи”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=18" title="Уреди извор одељка: Спољни односи"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Кине (страница не постоји)">Спољни односи Кине</a></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:2019_Foto_de_fam%C3%ADlia_dos_L%C3%ADderes_do_G20.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5a/2019_Foto_de_fam%C3%ADlia_dos_L%C3%ADderes_do_G20.jpg/220px-2019_Foto_de_fam%C3%ADlia_dos_L%C3%ADderes_do_G20.jpg" decoding="async" width="220" height="147" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5a/2019_Foto_de_fam%C3%ADlia_dos_L%C3%ADderes_do_G20.jpg/330px-2019_Foto_de_fam%C3%ADlia_dos_L%C3%ADderes_do_G20.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5a/2019_Foto_de_fam%C3%ADlia_dos_L%C3%ADderes_do_G20.jpg/440px-2019_Foto_de_fam%C3%ADlia_dos_L%C3%ADderes_do_G20.jpg 2x" data-file-width="3506" data-file-height="2337" /></a><figcaption>Си Ђинпинг на самиту лидера Г20 у Осаки у Јапану 2019. године</figcaption></figure> <p>Кина има дипломатске односе са 175 земаља и одржава <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Списак дипломатских мисија Кине (страница не постоји)">амбасаде у 162 земље</a>. Република Кина и неколико земаља оспоравају њен легитимитет; то је највећа и најнасељенија <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Списак непризнатих и дјелимично признатих држава">дјелимично међународно непризната држава</a>. Народна Република Кина је 1971. замијенила Републику Кину као једини представник Кине у Организацији уједињених нација и као једна од пет сталних чланица Савјета безбједности ОУН-а.<sup id="cite_ref-Ref_r_199-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ref_r-199"><span class="cite-bracket">&#91;</span>188<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина је бивша чланица и лидер <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82_%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%85" title="Покрет несврстаних">Покрета несврстаних</a>, а себе и даље сматра заступник <a href="/wiki/Zemlja_u_razvoju" title="Zemlja u razvoju">земаља у развоју</a>.<sup id="cite_ref-Ref_2009_200-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ref_2009-200"><span class="cite-bracket">&#91;</span>189<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Заједно са <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Бразил">Бразилом</a>, <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индија">Индијом</a>, <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D1%84%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0" class="mw-disambig" title="Јужна Африка">Јужном Африком</a> и <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Русија">Русијом</a>, Кина је чланица <a href="/wiki/%D0%91%D0%A0%D0%98%D0%9A%D0%A1" title="БРИКС">БРИКС</a>-а, скупине великих привреда у настајању и била је домаћин трећег званичног самита скупине у <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%98%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Санја (страница не постоји)">Санји</a> у <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BD" title="Ханан">Ханану</a> 2011. године.<sup id="cite_ref-201" class="reference"><a href="#cite_note-201"><span class="cite-bracket">&#91;</span>190<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>У складу са својим тумачењем политике <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Једна Кина">Једна Кина</a>, Пекинг је учинио предуслов за успостављање дипломатских веза при којим су друге земље признале претендовање НРК на Тајван и раскинуле службене односе са Владом Републике Кине. Кинески званичници су протестовали у више наврата када су стране земље вршиле дипломатско отварање ка Тајвану,<sup id="cite_ref-202" class="reference"><a href="#cite_note-202"><span class="cite-bracket">&#91;</span>191<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> посебно по питању продаје наоружања.<sup id="cite_ref-203" class="reference"><a href="#cite_note-203"><span class="cite-bracket">&#91;</span>192<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Diplomatic_relations_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/Diplomatic_relations_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/300px-Diplomatic_relations_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png" decoding="async" width="300" height="154" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/Diplomatic_relations_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/450px-Diplomatic_relations_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/Diplomatic_relations_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/600px-Diplomatic_relations_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="263" /></a><figcaption>Мапа дипломатских односа Кине</figcaption></figure> <p>Велики дио тренутне кинеске спољне политике заснива се на <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%B0_%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Пет принципа мирног суживота (страница не постоји)">Пет принципа мирног суживота</a> премијера <a href="/wiki/%D0%8F%D0%BE%D1%83_%D0%95%D0%BD%D0%BB%D0%B0%D1%98" title="Џоу Енлај">Џоуа Енлаја</a>, а спољна политика се такође води и концептом „хармоније без униформности”, која подстиче дипломатске односе између држава упркос идеолошким разликама.<sup id="cite_ref-Keith_204-0" class="reference"><a href="#cite_note-Keith-204"><span class="cite-bracket">&#91;</span>193<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Ова политика је можда навела Кину да подржи државе које западне државе, као што су <a href="/wiki/%D0%97%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D0%B1%D0%B2%D0%B5" title="Зимбабве">Зимбабве</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Северна Кореја">Сјеверна Кореја</a> и <a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BD" title="Иран">Иран</a>, сматрају опасним или репресивним.<sup id="cite_ref-205" class="reference"><a href="#cite_note-205"><span class="cite-bracket">&#91;</span>194<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина има <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Односи Кине и Русије">блиске привредне и војне односе</a> са Русијом,<sup id="cite_ref-206" class="reference"><a href="#cite_note-206"><span class="cite-bracket">&#91;</span>195<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> а двије државе често у сагласности гласају у Савјету безбједности ОУН-а.<sup id="cite_ref-207" class="reference"><a href="#cite_note-207"><span class="cite-bracket">&#91;</span>196<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-208" class="reference"><a href="#cite_note-208"><span class="cite-bracket">&#91;</span>197<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-209" class="reference"><a href="#cite_note-209"><span class="cite-bracket">&#91;</span>198<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Трговински_односи"><span id=".D0.A2.D1.80.D0.B3.D0.BE.D0.B2.D0.B8.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D0.BE.D0.B4.D0.BD.D0.BE.D1.81.D0.B8"></span>Трговински односи</h4><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=19" title="Уредите одељак „Трговински односи”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=19" title="Уреди извор одељка: Трговински односи"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Russia_and_China_sign_major_gas_deal.jpeg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Russia_and_China_sign_major_gas_deal.jpeg/220px-Russia_and_China_sign_major_gas_deal.jpeg" decoding="async" width="220" height="152" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Russia_and_China_sign_major_gas_deal.jpeg/330px-Russia_and_China_sign_major_gas_deal.jpeg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Russia_and_China_sign_major_gas_deal.jpeg/440px-Russia_and_China_sign_major_gas_deal.jpeg 2x" data-file-width="4894" data-file-height="3372" /></a><figcaption>Кина и Русија су 21. маја 2014. потписали гасни споразум у вриједности од 400 милијарди америчких долара. Тренутно Русија снабдијева Кину природним гасом.</figcaption></figure> <p>Кина је постала највећа трговинска држава на свијету 2013. године, мјерено збиром увоза и извоза.<sup id="cite_ref-210" class="reference"><a href="#cite_note-210"><span class="cite-bracket">&#91;</span>199<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> До 2016. Кина је била највећи трговински партнер за 124 земље. Кина је постала чланица Свјетске трговинске организације 11. децембра 2001. Предложила је 2014. потпуно нови формат <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%82&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Источноазијски самит (страница не постоји)">Источноазијског самита</a>, као форум за питања регионалне безбједности. </p><p>Кина има дуготрајне и сложене трговинске односе са Сједињеним Америчким Државама.<sup id="cite_ref-211" class="reference"><a href="#cite_note-211"><span class="cite-bracket">&#91;</span>200<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Конгрес САД је 2000. одобрио „сталне нормалне трговинске односе” са Кином, омогућавајући кинески извоз по истим ниским царинама на робу као за робу из већине других земаља. Кина има значајан суфицит у трговини са САД, што САД чини најважнијим извозним тржиштем за Кину. Почетком другог десетљећа 20. вијека амерички политичару су тврдили да је кинески јуан био значајно потцијењен, чиме је Кини дата неправедна трговинска предност. </p><p>Од почетка вијека, Кине слиједи политику повезивања са афричким земљама у трговинским и билатералним односима; кинеско-афричка трговина 2012. године износила је преко 160 милијарди америчких долара. Према Мадисон Кондон, Кина финансира више инфраструктурних пројеката у Африци него Свјетска банка и даје милијарде долара зајмова са малим каматама привредама у развоју на афричком континенту. </p><p>Кинеска иницијатива Појас и пут значајно се проширила посљедњих шест година и од априла 2020. укључује 138 земаља и 30 међународних организација. Међутим, многи од зајмова датих у оквиру иницијативе Појас и пут су неодрживи и Кина се суочила са низом захтјева држава дужница за ослобађањем од дуга. </p> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Територијални_спорови"><span id=".D0.A2.D0.B5.D1.80.D0.B8.D1.82.D0.BE.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B0.D0.BB.D0.BD.D0.B8_.D1.81.D0.BF.D0.BE.D1.80.D0.BE.D0.B2.D0.B8"></span>Територијални спорови</h4><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=20" title="Уредите одељак „Територијални спорови”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=20" title="Уреди извор одељка: Територијални спорови"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Статус_могуће_суперсиле"><span id=".D0.A1.D1.82.D0.B0.D1.82.D1.83.D1.81_.D0.BC.D0.BE.D0.B3.D1.83.D1.9B.D0.B5_.D1.81.D1.83.D0.BF.D0.B5.D1.80.D1.81.D0.B8.D0.BB.D0.B5"></span>Статус могуће суперсиле</h4><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=21" title="Уредите одељак „Статус могуће суперсиле”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=21" title="Уреди извор одељка: Статус могуће суперсиле"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Привреда"><span id=".D0.9F.D1.80.D0.B8.D0.B2.D1.80.D0.B5.D0.B4.D0.B0"></span>Привреда</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=22" title="Уредите одељак „Привреда”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=22" title="Уреди извор одељка: Привреда"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Привреда Кине">Привреда Кине</a></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Graph_of_Major_Developing_Economies_by_Real_GDP_per_capita_at_PPP_1990-2013.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Graph_of_Major_Developing_Economies_by_Real_GDP_per_capita_at_PPP_1990-2013.png/220px-Graph_of_Major_Developing_Economies_by_Real_GDP_per_capita_at_PPP_1990-2013.png" decoding="async" width="220" height="104" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Graph_of_Major_Developing_Economies_by_Real_GDP_per_capita_at_PPP_1990-2013.png/330px-Graph_of_Major_Developing_Economies_by_Real_GDP_per_capita_at_PPP_1990-2013.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Graph_of_Major_Developing_Economies_by_Real_GDP_per_capita_at_PPP_1990-2013.png/440px-Graph_of_Major_Developing_Economies_by_Real_GDP_per_capita_at_PPP_1990-2013.png 2x" data-file-width="1563" data-file-height="737" /></a><figcaption>БДП мерен паритетом куповне моћи Кине највећих земаља у развоју од 1990. до 2013. године. Уочљив је брз привредни раст Кине.<sup id="cite_ref-212" class="reference"><a href="#cite_note-212"><span class="cite-bracket">&#91;</span>201<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup></figcaption></figure> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Shanghaistockexchange.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9b/Shanghaistockexchange.jpg/220px-Shanghaistockexchange.jpg" decoding="async" width="220" height="165" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9b/Shanghaistockexchange.jpg/330px-Shanghaistockexchange.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9b/Shanghaistockexchange.jpg/440px-Shanghaistockexchange.jpg 2x" data-file-width="800" data-file-height="600" /></a><figcaption>Зграда <a href="/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Шангајска берза (страница не постоји)">Шангајске берзе</a> у Луђацуеју, пословном делу <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98" title="Шангај">Шангаја</a>. БДП Шангаја је 2011. износио 304 милијарде долара, по чему је сврстан на 25. место међу градовима у свету.<sup id="cite_ref-213" class="reference"><a href="#cite_note-213"><span class="cite-bracket">&#91;</span>202<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup></figcaption></figure> <p>Према подацима <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B4" title="Међународни монетарни фонд">Међународног монетарног фонда</a> номинални <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D1%83%D1%82%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4" title="Бруто домаћи производ">БДП</a> Кине је 2014. износио 10.355.350.000.000 америчких долара.<sup id="cite_ref-БДПКине_214-0" class="reference"><a href="#cite_note-БДПКине-214"><span class="cite-bracket">&#91;</span>203<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Бруто друштвени производ мерен <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8" title="Паритет куповне моћи">паритетом куповне моћи</a> исте године је износио 17.632.014.000.000 америчких долара.<sup id="cite_ref-БДПКине_214-1" class="reference"><a href="#cite_note-БДПКине-214"><span class="cite-bracket">&#91;</span>203<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> По једном од два критеријума Кина је на првом месту у свету испред Сједињених Америчких Држава. Номинални БДП по становнику 2014. године је износио 7.572 US$, док је БДП мерен паритетом куповне моћи по становнику износио 12,893 US$.<sup id="cite_ref-БДПКине_214-2" class="reference"><a href="#cite_note-БДПКине-214"><span class="cite-bracket">&#91;</span>203<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Економска_историја_НР_Кине"><span id=".D0.95.D0.BA.D0.BE.D0.BD.D0.BE.D0.BC.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.B8.D1.81.D1.82.D0.BE.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B0_.D0.9D.D0.A0_.D0.9A.D0.B8.D0.BD.D0.B5"></span>Економска историја НР Кине</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=23" title="Уредите одељак „Економска историја НР Кине”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=23" title="Уреди извор одељка: Економска историја НР Кине"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Од оснивања 1949. до краја 1978. године, Народна Република Кина је имала <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Планска привреда (страница не постоји)">планску привреду</a> совјетског типа. Након смрти <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BE_%D0%A6%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B3" title="Мао Цедунг">Мао Цедунга</a> 1976. године и краја <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Културна револуција">Културне револуције</a>, <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BD%D0%B3_%D0%A1%D1%98%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Денг Сјаопинг">Денг Сјаопинг</a> и ново кинеско руководство почиње са реформама ка стварању <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B6%D0%B8%D1%88%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0" title="Тржишна привреда">тржишне привреде</a> уз одређену улогу државе. Колективизација пољопривреде је напуштена, земљишни поседи су приватизовани а трговина са иностранством је постала главна оријентација државе, због чега су створене <i>Посебне привредне зоне</i>. Неефикасна државна предузећа су реструктурисана а непрофитабилна су одмах затворена што је довело до великих отпуштања радника. За данашњу Кину је карактеристично постојање тржишне привреде засноване на приватном власништву,<sup id="cite_ref-english.eastday_215-0" class="reference"><a href="#cite_note-english.eastday-215"><span class="cite-bracket">&#91;</span>204<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> и она је један од најбољих примера државног капитализма.<sup id="cite_ref-216" class="reference"><a href="#cite_note-216"><span class="cite-bracket">&#91;</span>205<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-217" class="reference"><a href="#cite_note-217"><span class="cite-bracket">&#91;</span>206<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Држава и даље има главну улогу у стратешким привредним гранама као што су енергетика и тешка индустрија али се број приватних предузећа повећава огромном брзином па је 2008. регистровано тридесет милиона приватних фирми у Кини.<sup id="cite_ref-Ref_abf_218-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ref_abf-218"><span class="cite-bracket">&#91;</span>207<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-Englishpeopledailycomcn2005_219-0" class="reference"><a href="#cite_note-Englishpeopledailycomcn2005-219"><span class="cite-bracket">&#91;</span>208<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Shanghai_-_Nanjing_Road.jpeg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/da/Shanghai_-_Nanjing_Road.jpeg/220px-Shanghai_-_Nanjing_Road.jpeg" decoding="async" width="220" height="162" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/da/Shanghai_-_Nanjing_Road.jpeg/330px-Shanghai_-_Nanjing_Road.jpeg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/da/Shanghai_-_Nanjing_Road.jpeg/440px-Shanghai_-_Nanjing_Road.jpeg 2x" data-file-width="1566" data-file-height="1152" /></a><figcaption>Нанкиншки пут, једна од главних трговинских улица у Шангају</figcaption></figure> <p>Од почетка економске либерализације 1978. године, Кина има једну од најбрже растућих привреда света.<sup id="cite_ref-220" class="reference"><a href="#cite_note-220"><span class="cite-bracket">&#91;</span>209<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Раст њене привреде углавном се заснива на инвестицијама и извозу.<sup id="cite_ref-chinadaily_221-0" class="reference"><a href="#cite_note-chinadaily-221"><span class="cite-bracket">&#91;</span>210<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Према подацима ММФ-а, просечан годишњи раст БДП-а Кине између 2001. и 2010. износио је 10,5%, док је између 2007. и 2011. био једнак укупном расту свих земаља чланица групе <a href="/wiki/G7" title="G7">Г7</a>.<sup id="cite_ref-222" class="reference"><a href="#cite_note-222"><span class="cite-bracket">&#91;</span>211<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Висока продуктивност, ниски трошкови рада и релативно добра инфраструктура омогућили су јој да постане светски лидер у производњи. Међутим, проблем кинеске привреде је неефикасно коришћење велике количине енергије; што је допринело да 2010. године Кина постане највећи потрошач енергената на свету.<sup id="cite_ref-Swartz2010_223-0" class="reference"><a href="#cite_note-Swartz2010-223"><span class="cite-bracket">&#91;</span>212<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Септембра 2013. Кина је постала највећи увозник нафте на свету, док за подмирење више од 70% потреба за енергијом и даље користи угаљ.<sup id="cite_ref-BusInsEnergyGuide_224-0" class="reference"><a href="#cite_note-BusInsEnergyGuide-224"><span class="cite-bracket">&#91;</span>213<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-225" class="reference"><a href="#cite_note-225"><span class="cite-bracket">&#91;</span>214<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Почетком друге деценије 21. века, стопа раста кинеске привреде почела је да се смањује, чему су допринели проблеми на домаћем тржишту кредита, смањена тражња за кинеском робом у свету и светска економска криза.<sup id="cite_ref-226" class="reference"><a href="#cite_note-226"><span class="cite-bracket">&#91;</span>215<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Кинеска_привреда_у_свету"><span id=".D0.9A.D0.B8.D0.BD.D0.B5.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D0.BF.D1.80.D0.B8.D0.B2.D1.80.D0.B5.D0.B4.D0.B0_.D1.83_.D1.81.D0.B2.D0.B5.D1.82.D1.83"></span>Кинеска привреда у свету</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=24" title="Уредите одељак „Кинеска привреда у свету”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=24" title="Уреди извор одељка: Кинеска привреда у свету"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Кина је чланица <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Светска трговинска организација">Светске трговинске организације</a> и земља је са највећим обимом спољне трговине, која је 2012. године износила 3,87 билиона долара.<sup id="cite_ref-227" class="reference"><a href="#cite_note-227"><span class="cite-bracket">&#91;</span>216<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Крајем 2010. Кина је располагала далеко највећим девизним резервама на свету у вредности од 2,85 билиона долара, што је представљало повећање од 18,7% у односу на претходну годину.<sup id="cite_ref-228" class="reference"><a href="#cite_note-228"><span class="cite-bracket">&#91;</span>217<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Током 2012, Кина је привукла највише страних директних инвестиција у износу од 253 милијарде долара,<sup id="cite_ref-FDI_229-0" class="reference"><a href="#cite_note-FDI-229"><span class="cite-bracket">&#91;</span>218<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> док су кинеске инвестиције у иностранству исте године износиле 62,4 милијарде долара.<sup id="cite_ref-FDI_229-1" class="reference"><a href="#cite_note-FDI-229"><span class="cite-bracket">&#91;</span>218<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Процењује се да је 2009. Кина имала 1,6 билиона долара у хартијама од вредности америчке владе,<sup id="cite_ref-Ref_2009c_230-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ref_2009c-230"><span class="cite-bracket">&#91;</span>219<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> и да је међу страним државама била највећи власник јавног дуга САД са 1,16 билиона долара обвезница министарства финансија САД.<sup id="cite_ref-Hornby2009_231-0" class="reference"><a href="#cite_note-Hornby2009-231"><span class="cite-bracket">&#91;</span>220<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Због потцењеног курса своје валуте Кина је изложена критикама представника водећих светских привреда,<sup id="cite_ref-Ref_2008_232-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ref_2008-232"><span class="cite-bracket">&#91;</span>221<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-Ref_2005_233-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ref_2005-233"><span class="cite-bracket">&#91;</span>222<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> као и због производње великих количина кривотворене робе.<sup id="cite_ref-234" class="reference"><a href="#cite_note-234"><span class="cite-bracket">&#91;</span>223<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Консултантска фирма <i>Макинси</i> процењује да су укупна ненаплатива потраживања нарасла са 7,4 билиона долара у 2007. на 28,2 билиона долара у 2014. години, што представља 228% БДП-а Кине.<sup id="cite_ref-235" class="reference"><a href="#cite_note-235"><span class="cite-bracket">&#91;</span>224<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="floatright"> <div class="timeline-wrapper"><map name="timeline_45ux70rpurax18hi9jg760wzaaun5ns"></map><img usemap="#timeline_45ux70rpurax18hi9jg760wzaaun5ns" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/timeline/45ux70rpurax18hi9jg760wzaaun5ns.png" /></div><table cellpadding="2" cellspacing="0"> <tbody><tr> <td style="text-align:left; font-size:85%;">Поређење номиналних БДП-а највећих светских привреда<br /> у милијардама америчких долара, према подацима ММФ-а.<sup id="cite_ref-236" class="reference"><a href="#cite_note-236"><span class="cite-bracket">&#91;</span>225<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </td></tr></tbody></table> </div> <p>По конкурентности привреде Кина је 2009. године била на 29. месту у свету,<sup id="cite_ref-Ref_abh_237-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ref_abh-237"><span class="cite-bracket">&#91;</span>226<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> док је према условима пословања 2011. године сврстана на 136. место од 179 земаља.<sup id="cite_ref-238" class="reference"><a href="#cite_note-238"><span class="cite-bracket">&#91;</span>227<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> На списку <i>500 највећих предузећа на свету</i> за 2014. годину часописа <i>Форчен</i> (<a href="/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Енглески језик">енгл.</a> <span lang="en"><i><i><span lang="en" title="енглески текст">Fortune</span></i></i></span>) нашло се и 95 из Кине, са укупним приходима од 5,8 билиона долара.<sup class="noprint Inline-Template Template-Fact" style="white-space:nowrap;">&#91;<i><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Википедија:Навођење извора"><span title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора (новембар 2015)">тражи се извор</span></a></i>&#93;</sup> Исте године, <i>Форбс</i> је објавио да је пет од десет највећих предузећа, чијим се акцијама може слободно трговати, из Кине. Међу њима је и банка са највећим штедним улозима, <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Индустријска и трговачка банка Кине (страница не постоји)">Индустријска и трговачка банка Кине</a>.<sup id="cite_ref-239" class="reference"><a href="#cite_note-239"><span class="cite-bracket">&#91;</span>228<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Наука_и_технологија"><span id=".D0.9D.D0.B0.D1.83.D0.BA.D0.B0_.D0.B8_.D1.82.D0.B5.D1.85.D0.BD.D0.BE.D0.BB.D0.BE.D0.B3.D0.B8.D1.98.D0.B0"></span>Наука и технологија</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=25" title="Уредите одељак „Наука и технологија”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=25" title="Уреди извор одељка: Наука и технологија"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Историја_2"><span id=".D0.98.D1.81.D1.82.D0.BE.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B0_2"></span>Историја</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=26" title="Уредите одељак „Историја”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=26" title="Уреди извор одељка: Историја"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Value_high-tech_exports_2009.PNG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Value_high-tech_exports_2009.PNG/350px-Value_high-tech_exports_2009.PNG" decoding="async" width="350" height="67" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Value_high-tech_exports_2009.PNG/525px-Value_high-tech_exports_2009.PNG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Value_high-tech_exports_2009.PNG/700px-Value_high-tech_exports_2009.PNG 2x" data-file-width="2500" data-file-height="475" /></a><figcaption>Вредност у доларима извоза роба високе технологије 2009.</figcaption></figure> <p>Кина је била светски лидер у науци и технологији до Минг династије. <a href="/wiki/%C4%8Cetiri_velika_otkri%C4%87a_drevne_Kine" title="Četiri velika otkrića drevne Kine">Четири велика открића древне Кине</a>: прављења папира, компаса, барута и штампарство су се прошириле широм Азије и Европе. Међутим, кинеске научне активности су се смањиле у 14. веку. За разлику од научника у Европи који су прошли кроз научну револуцију, средњовековни кинески мислиоци нису покушали да редукују опсервације природе на математичке законе, и нису формирали школовану заједницу која би могла да има критичко мишљење и могла да преиспитује научни допринос других. Кинеско друштво се концентрисало на литературу, уметност, јавну администрацију, док се наука и технологија сматрала тривијалним и мање битним.<sup id="cite_ref-LOC_240-0" class="reference"><a href="#cite_note-LOC-240"><span class="cite-bracket">&#91;</span>229<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Након више војних пораза у сукобима са западним нацијама у 19. веку, кинески реформисти су почели да промовишу модерну науку и технологију као део политике јачања државе. Грађански рат у Кини се завршио 1949. победом Комунистичке партије, а напори да се организује наука у технологија били су засновани на моделу <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Совјетски Савез">Совјетског Савеза</a>. Културна револуција (1966—76) имала је катастрофалан утицај на кинеску науку истраживања, јер су научници били прогањани а улагање у истраживања и образовање је било редуковано. Након смрти Мао Цедунга 1976, улагање у науку и технологију је драстично повећано јер је преовладало мишљење да је то стуб модернизације, а започела је и реформа образовног система.<sup id="cite_ref-LOC_240-1" class="reference"><a href="#cite_note-LOC-240"><span class="cite-bracket">&#91;</span>229<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Модерна_ера"><span id=".D0.9C.D0.BE.D0.B4.D0.B5.D1.80.D0.BD.D0.B0_.D0.B5.D1.80.D0.B0"></span>Модерна ера</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=27" title="Уредите одељак „Модерна ера”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=27" title="Уреди извор одељка: Модерна ера"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>После културне револуције, Кина је брзо постала једна од светских водећих технолошких сила,<sup id="cite_ref-241" class="reference"><a href="#cite_note-241"><span class="cite-bracket">&#91;</span>230<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> улажући преко 100 милијарде долара у научна истраживања и развој у 2011.<sup id="cite_ref-242" class="reference"><a href="#cite_note-242"><span class="cite-bracket">&#91;</span>231<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> На науку и технологију се гледа као битну ствар за постизање економских и политичких циљева, а сматра се да је то и извор националног поноса до нивоа да се то описује као „техно-национализам“. </p><p>Кина је брзо развила образовани систем у коме је наглашен значај науке, математике и инжењеринга; само у 2009. преко 10.000 инжењера је докторирали, а 500.000 дипломирало, што је више од било које друге државе.<sup id="cite_ref-243" class="reference"><a href="#cite_note-243"><span class="cite-bracket">&#91;</span>232<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина је такође друга у свету по броју објављених научних радова, само у 2010. објављено је 121.500, укључујући 5.200 у водећим међународним часописима.<sup id="cite_ref-244" class="reference"><a href="#cite_note-244"><span class="cite-bracket">&#91;</span>233<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кинеске компаније попут <a href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%98" class="mw-redirect" title="Хуавеј">Huawei</a> и <a href="/wiki/Lenovo" title="Lenovo">Lenovo</a> су светски лидери у телекомуникацијама и рачунарству,<sup id="cite_ref-245" class="reference"><a href="#cite_note-245"><span class="cite-bracket">&#91;</span>234<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-246" class="reference"><a href="#cite_note-246"><span class="cite-bracket">&#91;</span>235<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> а кинески суперрачунари се редовно рангирају међу најјачима.<sup id="cite_ref-247" class="reference"><a href="#cite_note-247"><span class="cite-bracket">&#91;</span>236<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина је такође и највећи инвеститор у технологије обновљиве енергије.<sup id="cite_ref-248" class="reference"><a href="#cite_note-248"><span class="cite-bracket">&#91;</span>237<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Кинески космички програм је један од најактивнијих у свету и важан извор националног поноса.<sup id="cite_ref-249" class="reference"><a href="#cite_note-249"><span class="cite-bracket">&#91;</span>238<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-250" class="reference"><a href="#cite_note-250"><span class="cite-bracket">&#91;</span>239<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Први сателит из Кине је лансиран 1970, а 2003. Кина је постала трећа држава која је самостално послала људску посаду у свемир. 2008. године Кина је извела прву мисију у којој је изведена прва активност ван ракете у Шенгџоу 7 мисији. 2011. је лансирана прва кинеска свемирска станица Тиангонг-1, као први део изградње велике свемирске станице са људском посадом до 2020.<sup id="cite_ref-251" class="reference"><a href="#cite_note-251"><span class="cite-bracket">&#91;</span>240<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кинески лунарни програм има за план да се 2013. лансира и на месец слети беспилотна летелица, а мисија са лунарним слетањем се планира за 2025.<sup id="cite_ref-252" class="reference"><a href="#cite_note-252"><span class="cite-bracket">&#91;</span>241<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-253" class="reference"><a href="#cite_note-253"><span class="cite-bracket">&#91;</span>242<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Инфраструктура"><span id=".D0.98.D0.BD.D1.84.D1.80.D0.B0.D1.81.D1.82.D1.80.D1.83.D0.BA.D1.82.D1.83.D1.80.D0.B0"></span>Инфраструктура</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=28" title="Уредите одељак „Инфраструктура”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=28" title="Уреди извор одељка: Инфраструктура"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Телекомуникације"><span id=".D0.A2.D0.B5.D0.BB.D0.B5.D0.BA.D0.BE.D0.BC.D1.83.D0.BD.D0.B8.D0.BA.D0.B0.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B5"></span>Телекомуникације</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=29" title="Уредите одељак „Телекомуникације”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=29" title="Уреди извор одељка: Телекомуникације"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Број корисника мобилне телефоније у Кини већи је од једне милијарде по чему је прва на свету.<sup id="cite_ref-254" class="reference"><a href="#cite_note-254"><span class="cite-bracket">&#91;</span>243<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Такође је и земља са највише корисника интернета,<sup id="cite_ref-Barboza2008_255-0" class="reference"><a href="#cite_note-Barboza2008-255"><span class="cite-bracket">&#91;</span>244<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> којих је 2013 било више од 591 милиона, или 44% становништва.<sup id="cite_ref-256" class="reference"><a href="#cite_note-256"><span class="cite-bracket">&#91;</span>245<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Просечна брзина <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82" title="Интернет">интернета</a> је 2013. износила 3,14 <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%82" title="Мегабит">мегабита</a> у секунди.<sup class="noprint Inline-Template Template-Fact" style="white-space:nowrap;">&#91;<i><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Википедија:Навођење извора"><span title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора (март 2018)">тражи се извор</span></a></i>&#93;</sup> </p><p><i>Чајна телеком</i> и <i>Чајна јуником</i> са 20% светског тржишта широкопојасног интернета заузимају прве две позиције у глобалним оквирима. <i>Чајна телеком</i> има 50 милиона претплатника, док <i>Чајна јуником</i> има више од 40 милиона корисника.<sup id="cite_ref-Ref_abca_257-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ref_abca-257"><span class="cite-bracket">&#91;</span>246<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Кина тренутно развија сопствени систем сателитске навигације под именом <a href="/wiki/COMPASS" title="COMPASS">COMPASS</a>, који је 2012. почео са радом у Азији,<sup id="cite_ref-CustomersDec2012_258-0" class="reference"><a href="#cite_note-CustomersDec2012-258"><span class="cite-bracket">&#91;</span>247<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> а остатак света би требало да покрије до 2020. године.<sup id="cite_ref-259" class="reference"><a href="#cite_note-259"><span class="cite-bracket">&#91;</span>248<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Саобраћај"><span id=".D0.A1.D0.B0.D0.BE.D0.B1.D1.80.D0.B0.D1.9B.D0.B0.D1.98"></span>Саобраћај</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=30" title="Уредите одељак „Саобраћај”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=30" title="Уреди извор одељка: Саобраћај"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:A_maglev_train_coming_out,_Pudong_International_Airport,_Shanghai.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d1/A_maglev_train_coming_out%2C_Pudong_International_Airport%2C_Shanghai.jpg/200px-A_maglev_train_coming_out%2C_Pudong_International_Airport%2C_Shanghai.jpg" decoding="async" width="200" height="108" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d1/A_maglev_train_coming_out%2C_Pudong_International_Airport%2C_Shanghai.jpg/300px-A_maglev_train_coming_out%2C_Pudong_International_Airport%2C_Shanghai.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d1/A_maglev_train_coming_out%2C_Pudong_International_Airport%2C_Shanghai.jpg/400px-A_maglev_train_coming_out%2C_Pudong_International_Airport%2C_Shanghai.jpg 2x" data-file-width="2338" data-file-height="1259" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%9C%D0%90%D0%93%D0%9B%D0%95%D0%92_%D0%B2%D0%BE%D0%B7" title="МАГЛЕВ воз">Маглев</a> у Шангају 2006.</figcaption></figure> <p>Од краја деведесетих година 20. века, мрежа путева Кине је значајно увећана путем креирања мреже ауто-путева. Крајем 2012. дужина ауто-путева у Кини је досегла 96.000 km, при чему је само у 2012. направљено 11.000 km. Број власника приватних аутомобила је значајно расте, тако да су 2009. године претекли број продатих возила у САД, са укупним бројем продатих возила од преко 13,6 милиона.<sup id="cite_ref-Ref_2010c_260-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ref_2010c-260"><span class="cite-bracket">&#91;</span>249<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Аналитичари су предвидели да се годишња продаја возила у Кини може да порасте на чак 40 милиона годишње до 2020.<sup id="cite_ref-261" class="reference"><a href="#cite_note-261"><span class="cite-bracket">&#91;</span>250<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Споредни ефекат рапидног раста мреже путева и возила је значајан раст саобраћајних несрећа, углавном због лоше спроведених саобраћајних закона, тако да је само у 2011. страдало 62.000 људи у саобраћајним несрећама.<sup id="cite_ref-262" class="reference"><a href="#cite_note-262"><span class="cite-bracket">&#91;</span>251<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-263" class="reference"><a href="#cite_note-263"><span class="cite-bracket">&#91;</span>252<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Кина поседује најдужу мрежу пруга високих брзина са преко 9.767 km.<sup id="cite_ref-264" class="reference"><a href="#cite_note-264"><span class="cite-bracket">&#91;</span>253<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Од тога 3.515 km су пруге са брзинама од преко 300 km.<sup id="cite_ref-265" class="reference"><a href="#cite_note-265"><span class="cite-bracket">&#91;</span>254<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> У 2011. је у Кини направљен први воз за високе брзине без стране помоћи.<sup id="cite_ref-HS2011_266-0" class="reference"><a href="#cite_note-HS2011-266"><span class="cite-bracket">&#91;</span>255<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кина намерава да изгради до 2020. мрежу од 16.000 km пруга високих брзина.<sup id="cite_ref-AFPviaRaw_267-0" class="reference"><a href="#cite_note-AFPviaRaw-267"><span class="cite-bracket">&#91;</span>256<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Системи брзог транспорта људи се нашироко граде у кинеским градовима у форми мрежа подземних система. Кина такође развија сателитски навигациони систем, који је започео са пружањем комерцијалних навигационих услуга широм Азије 2012. године,<sup id="cite_ref-automatski_generisano1_268-0" class="reference"><a href="#cite_note-automatski_generisano1-268"><span class="cite-bracket">&#91;</span>257<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> а у плану је да се до 2020. постигне покривање целе планете.<sup id="cite_ref-269" class="reference"><a href="#cite_note-269"><span class="cite-bracket">&#91;</span>258<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Кина је тренутно (2013) највећи градитељ нових аеродрома, а кинеска влада спроводи петогодишњи план улагања од 250 милијарди долара да развије и модернизује домаћи путнички транспорт.<sup id="cite_ref-270" class="reference"><a href="#cite_note-270"><span class="cite-bracket">&#91;</span>259<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> У урбаним срединама, и поред раста броја аутомобила, бицикле остају веома значајан вид транспорта, тако да је 2012. године у Кини постоји око 470 милиона бицикла.<sup id="cite_ref-271" class="reference"><a href="#cite_note-271"><span class="cite-bracket">&#91;</span>260<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Становништво"><span id=".D0.A1.D1.82.D0.B0.D0.BD.D0.BE.D0.B2.D0.BD.D0.B8.D1.88.D1.82.D0.B2.D0.BE"></span>Становништво</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=31" title="Уредите одељак „Становништво”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=31" title="Уреди извор одељка: Становништво"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:PRC_Population_Density.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/64/PRC_Population_Density.svg/220px-PRC_Population_Density.svg.png" decoding="async" width="220" height="179" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/64/PRC_Population_Density.svg/330px-PRC_Population_Density.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/64/PRC_Population_Density.svg/440px-PRC_Population_Density.svg.png 2x" data-file-width="857" data-file-height="699" /></a><figcaption>Мапа из 2009. која приказује густину насељености по провинцијама. Провинције на источној обали имају знатно већу густину насељености од оних на западу и у унутрашњости земље.</figcaption></figure> <p>У Кини је 2013. живело 1.360.720.000 људи,<sup id="cite_ref-попис2013_272-0" class="reference"><a href="#cite_note-попис2013-272"><span class="cite-bracket">&#91;</span>261<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> док тренутно живи 1.436.157.181 људи.<sup id="cite_ref-аутоматски_генерисано1_273-0" class="reference"><a href="#cite_note-аутоматски_генерисано1-273"><span class="cite-bracket">&#91;</span>262<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Мушкарци чине 51,24%, а жене 48,76% становништва.<sup id="cite_ref-попис2013_272-1" class="reference"><a href="#cite_note-попис2013-272"><span class="cite-bracket">&#91;</span>261<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> У градовима живи 53,73 а у селима 46,27% становника Кине.<sup id="cite_ref-попис2013_272-2" class="reference"><a href="#cite_note-попис2013-272"><span class="cite-bracket">&#91;</span>261<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Особе млађе од 15 година чине 16,4%, особе између 15 и 65 година чине 73,9% а особе старије од 65 година чине 9,7% становништва.<sup id="cite_ref-274" class="reference"><a href="#cite_note-274"><span class="cite-bracket">&#91;</span>263<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Природни прираштај 2013. године је износио 4,92‰, стопа фертилитета је 12,08‰ док је стопа морталитета 7,16‰.<sup id="cite_ref-275" class="reference"><a href="#cite_note-275"><span class="cite-bracket">&#91;</span>264<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Од почетка економских реформи 1978. године у Кини је знатно смањено сиромаштво па је број људи који живе са мање од једног долара дневно пао са 64% на данашњих 10%. Незапосленост у градским срединама 2007. године је износила 4%<sup id="cite_ref-276" class="reference"><a href="#cite_note-276"><span class="cite-bracket">&#91;</span>265<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> а данас се креће око 4,1%.<sup id="cite_ref-277" class="reference"><a href="#cite_note-277"><span class="cite-bracket">&#91;</span>266<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-278" class="reference"><a href="#cite_note-278"><span class="cite-bracket">&#91;</span>267<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p> Услед изузетно великог броја становника и смањења природних ресурса кинеска влада је од 1979. до 2015. спроводила политику којом је желела да ограничи раст популације познате као <i><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0" title="Политика једног дјетета">политика једног детета</a></i>.<sup id="cite_ref-Ref_abcf_279-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ref_abcf-279"><span class="cite-bracket">&#91;</span>268<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Пре 2013. године, овом политиком су породице биле ограничене на једно дете, уз изузетке за националне мањине и породице у сеоским срединама. Децембра 2013. ублажена је <i>политика једног детета</i> тиме што је породицама дозвољено да имају двоје деце уколико је један од родитеља јединац.<sup id="cite_ref-280" class="reference"><a href="#cite_note-280"><span class="cite-bracket">&#91;</span>269<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Кинески министар за планирање породице 2008. године је обзнанио да ће се политика једног детета спроводити барем до 2020. године.<sup id="cite_ref-Ref_2008b_281-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ref_2008b-281"><span class="cite-bracket">&#91;</span>270<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Отпор политици једног детета нарочито је изражен у сеоским срединама, првенствено због потребе радном снагом и традиционалним преферирањем дечака. Породице које прекрше ову политику често се лажно изјашњавају приликом пописа становништва.<sup id="cite_ref-censuslie_282-0" class="reference"><a href="#cite_note-censuslie-282"><span class="cite-bracket">&#91;</span>271<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Крајем октобра 2015. године кинеске власти најавиле су укидање политике једног детета, и најавиле да ће парови убудуће моћи да имају двоје деце.<sup id="cite_ref-Укинута_политика_283-0" class="reference"><a href="#cite_note-Укинута_политика-283"><span class="cite-bracket">&#91;</span>272<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Population_and_Natural_Increase_Rate_of_PRC.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Population_and_Natural_Increase_Rate_of_PRC.jpg/220px-Population_and_Natural_Increase_Rate_of_PRC.jpg" decoding="async" width="220" height="162" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Population_and_Natural_Increase_Rate_of_PRC.jpg/330px-Population_and_Natural_Increase_Rate_of_PRC.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Population_and_Natural_Increase_Rate_of_PRC.jpg/440px-Population_and_Natural_Increase_Rate_of_PRC.jpg 2x" data-file-width="1680" data-file-height="1240" /></a><figcaption>Промена броја становника Кине од 1949. до 2008.</figcaption></figure> <p>Политика рађања, уз традиционално преферирање дечака, допринела је несразмери полова код новорођенчади.<sup id="cite_ref-284" class="reference"><a href="#cite_note-284"><span class="cite-bracket">&#91;</span>273<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-Ref_2007a_285-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ref_2007a-285"><span class="cite-bracket">&#91;</span>274<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> На основу резултата пописа из 2010. године, на сваких 100 девојчица рођено је 118,06 дечака,<sup id="cite_ref-286" class="reference"><a href="#cite_note-286"><span class="cite-bracket">&#91;</span>275<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> што је далеко више него у остатку света где се на 100 девојчица рађа 105 дечака.<sup id="cite_ref-287" class="reference"><a href="#cite_note-287"><span class="cite-bracket">&#91;</span>276<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Међутим, однос полова данас је уравнотеженији него почетком педесетих година 20. века када су мушкарци чинили 51,82% становништва. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Етничке_групе"><span id=".D0.95.D1.82.D0.BD.D0.B8.D1.87.D0.BA.D0.B5_.D0.B3.D1.80.D1.83.D0.BF.D0.B5"></span>Етничке групе</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=32" title="Уредите одељак „Етничке групе”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=32" title="Уреди извор одељка: Етничке групе"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>У Кини је званично признато 56 етничких група, од којих су највећа <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B8" title="Хан Кинези">Хан Кинези</a>, који чине 91,51% становништва.<sup id="cite_ref-groups_288-0" class="reference"><a href="#cite_note-groups-288"><span class="cite-bracket">&#91;</span>277<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Хан Кинези – највећа етничка група на свету<sup id="cite_ref-289" class="reference"><a href="#cite_note-289"><span class="cite-bracket">&#91;</span>278<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> – чине већину у свим провинцијама и аутономним покрајинама изузев <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%82_(%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82)" title="Тибет (аутономна област)">Тибета</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B3" class="mw-redirect" title="Синкјанг">Синкјанга</a>.<sup id="cite_ref-FOOTNOTEVeeckPannellSmithYouqin2011102_290-0" class="reference"><a href="#cite_note-FOOTNOTEVeeckPannellSmithYouqin2011102-290"><span class="cite-bracket">&#91;</span>279<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Према резултатима пописа из 2010. националне мањине чине 8,49% становника Кине.<sup id="cite_ref-groups_288-1" class="reference"><a href="#cite_note-groups-288"><span class="cite-bracket">&#91;</span>277<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> У поређењу са пописом из 2000. број припадника народа Хан је повећан за 66.537.177 људи, или 5,74%, док је укупно број припадника 55 националних мањина повећан за 7.362.627 особа, или 6,92%.<sup id="cite_ref-groups_288-2" class="reference"><a href="#cite_note-groups-288"><span class="cite-bracket">&#91;</span>277<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Пописом из 2010. евидентирана су и 593.832 страна држављана која живе у Кини. Највише странаца је из <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Јужна Кореја">Јужне Кореје</a> (120.750), <a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Сједињене Америчке Државе">САД</a> (71.493) и <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD" title="Јапан">Јапана</a> (66.159).<sup id="cite_ref-291" class="reference"><a href="#cite_note-291"><span class="cite-bracket">&#91;</span>280<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Језици"><span id=".D0.88.D0.B5.D0.B7.D0.B8.D1.86.D0.B8"></span>Језици</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=33" title="Уредите одељак „Језици”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=33" title="Уреди извор одељка: Језици"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:China_linguistic_map.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/55/China_linguistic_map.jpg/220px-China_linguistic_map.jpg" decoding="async" width="220" height="256" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/55/China_linguistic_map.jpg/330px-China_linguistic_map.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/55/China_linguistic_map.jpg/440px-China_linguistic_map.jpg 2x" data-file-width="2640" data-file-height="3072" /></a><figcaption>Етнолингвистичка мапа Кине за1990. годину</figcaption></figure> <p>У Кини је у употреби 297 живих језика.<sup id="cite_ref-292" class="reference"><a href="#cite_note-292"><span class="cite-bracket">&#91;</span>281<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Преовлађују језици <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8" class="mw-redirect" title="Синтички језици">синтичке</a> гране <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%BE-%D1%82%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Сино-тибетски језици">сино-тибетских</a> језика, међу којима су <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Мандарински језик">мандарински</a> (матерњи језик 70% становника Кине),<sup id="cite_ref-FOOTNOTEKaplanBaldauf200842_293-0" class="reference"><a href="#cite_note-FOOTNOTEKaplanBaldauf200842-293"><span class="cite-bracket">&#91;</span>282<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> и други кинески језици: ву (укључујући шангајски), јуе (укључујући кантонски и тајшански), мин (укључујући хокијен и чаошан), сјанг, ган, хака. <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Тибетско-бурмански језици (страница не постоји)">Тибетско-бурмански језици</a> који се говоре у Кини су: тибетски, ћанг, насји, ји. Говорници ових језика живе углавном на тибетској и на висоравни Јунан-Гуејџоу. Међу мањинске језике у југозападној Кини спадају <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98-%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Тај-кадајски језици">тај-кадајски</a> језици џуанг, тај, дунг и суеј, затим хмног-мјен језици мјао и јао, и <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Аустроазијски језици">аустроазијски</a> језик ва. У североисточној и северозападној Кини мањински народи говоре <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Алтајски језици">алтајским</a> језицима укључујући <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D1%83&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Манџу (страница не постоји)">манџу</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Монголски језик">монголски</a> и неколико <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Туркијски језици">туркијских</a> језика: <a href="/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B3%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Ујгурски језик">ујгурски</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Казашки језик">казашки</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Киргиски језик">киргиски</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Саларски језик (страница не постоји)">саларски</a> и западноујгурски. <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Корејски језик">Корејски</a> се говори углавном дуж границе са <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Северна Кореја">Северном Корејом</a>. Једини <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Индоевропски језици">индо-европски</a> језик у Кини је <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Сариколи (страница не постоји)">сариколи</a>, којим говоре <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Таџици">Таџици</a> у западном <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B3" class="mw-redirect" title="Синкјанг">Синкјангу</a>. </p><p><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Стандардни мандарински језик">Стандардни мандарински</a>, варијанта мандаринског заснована на <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82" title="Пекиншки дијалект">пекиншком дијалекту</a>, службени је језик државе. Такође, њега за споразумевање користе особе којима је матерњи неки од мањинских језика.<sup id="cite_ref-294" class="reference"><a href="#cite_note-294"><span class="cite-bracket">&#91;</span>283<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>Хиљадама година за писање синтичких језика користе се кинески карактери. Помоћу њих могућа је писана комуникација међу говорницима узајамно неразумљивих кинеских језика и дијалеката. Кинеска влада је 1956. увела у употребу <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE" class="mw-redirect" title="Упрошћено кинеско писмо">поједностављено кинеско писмо</a> које је временом потиснуло старије <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE" title="Традиционално кинеско писмо">традиционално писмо</a> на простору НР Кине. Латиничко писмо намењено транскрипцији кинеских карактера је <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D0%BD%D1%98%D0%B8%D0%BD" title="Пинјин">пинјин</a>. Тибетанци користе <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE" title="Тибетско писмо">алфабет</a> заснован на <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Индијско писмо (страница не постоји)">индијском писму</a>. Ујгурски се углавном пише персијско-арапским писмом. Манџу и монголско писмо у Кини је настало из староујгурског алфабета. Модерни џуанг користи <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Латиница">латиничко писмо</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Градови"><span id=".D0.93.D1.80.D0.B0.D0.B4.D0.BE.D0.B2.D0.B8"></span>Градови</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=34" title="Уредите одељак „Градови”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=34" title="Уреди извор одељка: Градови"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Током последњих деценија кинески градови су се веома развили. Проценат становништва које живи у градским срединама порастао је са 20% 1990. на више од 50% у 2014. години.<sup id="cite_ref-McKinseyUrbanBillion_295-0" class="reference"><a href="#cite_note-McKinseyUrbanBillion-295"><span class="cite-bracket">&#91;</span>284<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-ChinasUrbanFuture_296-0" class="reference"><a href="#cite_note-ChinasUrbanFuture-296"><span class="cite-bracket">&#91;</span>285<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Процењује се да ће до 2030. у кинеским градовима живети милијарду људи, што ће представљати једну осмину човечанства.<sup id="cite_ref-McKinseyUrbanBillion_295-1" class="reference"><a href="#cite_note-McKinseyUrbanBillion-295"><span class="cite-bracket">&#91;</span>284<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-ChinasUrbanFuture_296-1" class="reference"><a href="#cite_note-ChinasUrbanFuture-296"><span class="cite-bracket">&#91;</span>285<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Године 2012. било је више од 262 милиона миграната у Кини, углавном људи са села који су у градове дошли у потрази за послом.<sup id="cite_ref-297" class="reference"><a href="#cite_note-297"><span class="cite-bracket">&#91;</span>286<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> </p><p>У Кини постоји више од 160 градова са преко милион становника,<sup id="cite_ref-298" class="reference"><a href="#cite_note-298"><span class="cite-bracket">&#91;</span>287<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> међу којима је и седам мегалополиса (градова са више од десет милиона становника) <a href="/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Чунгкинг">Чунгкинг</a>, <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98" title="Шангај">Шангај</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Пекинг">Пекинг</a>, <a href="/wiki/%D0%93%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%9F%D0%BE%D1%83" title="Гуангџоу">Гуангџоу</a>, <a href="/wiki/%D0%A2%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BD" title="Тјенцин">Тјенцин</a>, <a href="/wiki/%C5%A0end%C5%BEen" title="Šendžen">Шенџен</a>, и <a href="/wiki/%D0%92%D1%83%D1%85%D0%B0%D0%BD" title="Вухан">Вухан</a>.<sup id="cite_ref-299" class="reference"><a href="#cite_note-299"><span class="cite-bracket">&#91;</span>288<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup><sup id="cite_ref-300" class="reference"><a href="#cite_note-300"><span class="cite-bracket">&#91;</span>289<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Процењује се да ће до 2025. у Кини постојати више од 221 града са преко милион становника.<sup id="cite_ref-McKinseyUrbanBillion_295-2" class="reference"><a href="#cite_note-McKinseyUrbanBillion-295"><span class="cite-bracket">&#91;</span>284<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> Услед великог броја људи који <i>флуктуирају</i> тј. миграната тешко је прецизно спровести попис становништва у градовима;<sup id="cite_ref-Ref_abce_301-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ref_abce-301"><span class="cite-bracket">&#91;</span>290<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> подаци испод обухватају само сталне становнике. </p> <div style="overflow:auto"> <table style="margin-left: auto; margin-right: auto; width: 99%; border: 1px solid darkgray; background: #f9f9f9"> <tbody><tr> <th colspan="10" style="padding:0.3em 0.75em;"><div style="float:right; width:6em; height:2.6em">&#160;</div><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365379">.mw-parser-output .navbar{display:inline;font-size:88%;font-weight:normal}.mw-parser-output .navbar-collapse{float:left;text-align:left}.mw-parser-output .navbar-boxtext{word-spacing:0}.mw-parser-output .navbar ul{display:inline-block;white-space:nowrap;line-height:inherit}.mw-parser-output .navbar-brackets::before{margin-right:-0.125em;content:"[ "}.mw-parser-output .navbar-brackets::after{margin-left:-0.125em;content:" ]"}.mw-parser-output .navbar li{word-spacing:-0.125em}.mw-parser-output .navbar a>span,.mw-parser-output .navbar a>abbr{text-decoration:inherit}.mw-parser-output .navbar-mini abbr{font-variant:small-caps;border-bottom:none;text-decoration:none;cursor:inherit}.mw-parser-output .navbar-ct-full{font-size:114%;margin:0 7em}.mw-parser-output .navbar-ct-mini{font-size:114%;margin:0 4em}</style><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini" style="float: left;height:2.6em;"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Шаблон:Кина (страница не постоји)"><abbr title="Погледајте шаблон">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Кина (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Кина"><abbr title="Уредите шаблон">у</abbr></a></li></ul></div> <div style="height:2.6em;line-height:1.3em;"><span style="font-size:110%;">Највећи градови у Кини</span><br /><span style="font-weight:normal;">Извор:&#160;Попис становништва 2020.</span></div> </th></tr> <tr> <th style="background:transparent"></th> <th style="width:2.5em;background:#f5f5f5;">№ </th> <th style="width:15%;background:#f5f5f5;">Град </th> <th style="width:25%;background:#f5f5f5;"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Покрајине Кине">Покрајина</a> </th> <th style="width:10%;background:#f5f5f5;">Популација </th> <th style="width:2.5em;background:#f5f5f5;">№ </th> <th style="width:15%;background:#f5f5f5;">Град </th> <th style="width:25%;background:#f5f5f5;"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Покрајине Кине">Покрајина</a> </th> <th style="width:10%;background:#f5f5f5;">Популација</th> <th style="background:transparent"> </th></tr> <tr> <td rowspan="11" style="text-align: center; vertical-align: top;"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Pudong_Shanghai_November_2017_panorama.jpg" class="mw-file-description" title="Шангај"><img alt="Шангај" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Pudong_Shanghai_November_2017_panorama.jpg/130px-Pudong_Shanghai_November_2017_panorama.jpg" decoding="async" width="130" height="65" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Pudong_Shanghai_November_2017_panorama.jpg/195px-Pudong_Shanghai_November_2017_panorama.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Pudong_Shanghai_November_2017_panorama.jpg/260px-Pudong_Shanghai_November_2017_panorama.jpg 2x" data-file-width="10200" data-file-height="5100" /></a></span><br /><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98" title="Шангај">Шангај</a><br /><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Skyline_of_Beijing_CBD_with_B-5906_approaching_(20211016171955).jpg" class="mw-file-description" title="Пекинг"><img alt="Пекинг" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Skyline_of_Beijing_CBD_with_B-5906_approaching_%2820211016171955%29.jpg/130px-Skyline_of_Beijing_CBD_with_B-5906_approaching_%2820211016171955%29.jpg" decoding="async" width="130" height="87" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Skyline_of_Beijing_CBD_with_B-5906_approaching_%2820211016171955%29.jpg/195px-Skyline_of_Beijing_CBD_with_B-5906_approaching_%2820211016171955%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Skyline_of_Beijing_CBD_with_B-5906_approaching_%2820211016171955%29.jpg/260px-Skyline_of_Beijing_CBD_with_B-5906_approaching_%2820211016171955%29.jpg 2x" data-file-width="6787" data-file-height="4525" /></a></span><br /><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Пекинг">Пекинг</a> </td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">1.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98" title="Шангај">Шангај</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98" title="Шангај">Шангај</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">24.281.400</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">11.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Хонгконг">Хонгконг</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Хонгконг">Хонгконг</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">7.448.900 </td> <td rowspan="11" style="text-align: center; vertical-align: top;"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Guangzhou_Twin_Towers.jpg" class="mw-file-description" title="Гуангџоу"><img alt="Гуангџоу" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Guangzhou_Twin_Towers.jpg/130px-Guangzhou_Twin_Towers.jpg" decoding="async" width="130" height="87" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Guangzhou_Twin_Towers.jpg/195px-Guangzhou_Twin_Towers.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Guangzhou_Twin_Towers.jpg/260px-Guangzhou_Twin_Towers.jpg 2x" data-file-width="3000" data-file-height="2003" /></a></span><br /><a href="/wiki/%D0%93%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%9F%D0%BE%D1%83" title="Гуангџоу">Гуангџоу</a><br /><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Commercial_area_of_futian_to_east2020.jpg" class="mw-file-description" title="Шенџен"><img alt="Шенџен" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/Commercial_area_of_futian_to_east2020.jpg/130px-Commercial_area_of_futian_to_east2020.jpg" decoding="async" width="130" height="87" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/Commercial_area_of_futian_to_east2020.jpg/195px-Commercial_area_of_futian_to_east2020.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/Commercial_area_of_futian_to_east2020.jpg/260px-Commercial_area_of_futian_to_east2020.jpg 2x" data-file-width="4644" data-file-height="3096" /></a></span><br /><a href="/wiki/%C5%A0end%C5%BEen" title="Šendžen">Шенџен</a> </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">2.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Пекинг">Пекинг</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Пекинг">Пекинг</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">19.164.000</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">12.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D1%9F%D0%BE%D1%83" title="Џенгџоу">Џенгџоу</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BD" title="Хенан">Хенан</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">7.179.400 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">3.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%93%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%9F%D0%BE%D1%83" title="Гуангџоу">Гуангџоу</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/Guangdung" title="Guangdung">Гуангдунг</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">13.858.700</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">13.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Нанкинг">Нанкинг</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%82%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%81%D1%83" title="Ђангсу">Ђангсу</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">6.823.500 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">4.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%C5%A0end%C5%BEen" title="Šendžen">Шенџен</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/Guangdung" title="Guangdung">Гуангдунг</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">13.438.800</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">14.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Сијан">Сијан</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B8" title="Шенси">Шенси</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">6.642.100 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">5.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A2%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BD" title="Тјенцин">Тјенцин</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A2%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BD" title="Тјенцин">Тјенцин</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">11.744.400</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">15.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BD" title="Ђинан">Ђинан</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B3" title="Шандунг">Шандунг</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">6.409.600 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">6.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Чунгкинг">Чунгкинг</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A7%D1%83%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Чунгкинг">Чунгкинг</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">11.488.000</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">16.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B5%D0%BD%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B3" title="Шенјанг">Шенјанг</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%89%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B3" title="Љаонинг">Љаонинг</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">5.900.000 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">7.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B3%D1%83%D0%B0%D0%BD" title="Дунгуан">Дунгуан</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/Guangdung" title="Guangdung">Гуангдунг</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">9.752.500</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">17.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%8B%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BE" title="Ћингдао">Ћингдао</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B3" title="Шандунг">Шандунг</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">5.501.400 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">8.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%B4%D1%83" title="Ченгду">Ченгду</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%87%D1%83%D0%B0%D0%BD" title="Сичуан">Сичуан</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">8.875.600</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">18.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD" title="Харбин">Харбин</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%98%D0%BB%D1%83%D0%BD%D0%B3%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B3" title="Хејлунгђанг">Хејлунгђанг</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">5.054.500 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">9.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%92%D1%83%D1%85%D0%B0%D0%BD" title="Вухан">Вухан</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%98" title="Хубеј">Хубеј</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">8.652.900</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">19.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%98" title="Хефеј">Хефеј</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%85%D1%83%D0%B5%D1%98" title="Анхуеј">Анхуеј</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">4.750.100 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">10.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%9F%D0%BE%D1%83" title="Хангџоу">Хангџоу</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%8F%D0%B5%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B3" title="Џеђанг">Џеђанг</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">8.109.000</td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">20.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A7%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D1%87%D1%83%D0%B5%D0%BD" title="Чангчуен">Чангчуен</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD" title="Ђилин">Ђилин</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">4.730.900 </td></tr> </tbody></table> </div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Види_још"><span id=".D0.92.D0.B8.D0.B4.D0.B8_.D1.98.D0.BE.D1.88"></span>Види још</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=35" title="Уредите одељак „Види још”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=35" title="Уреди извор одељка: Види још"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Историја Кине">Историја Кине</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Будизам у Кини">Будизам у Кини</a></li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Напомене"><span id=".D0.9D.D0.B0.D0.BF.D0.BE.D0.BC.D0.B5.D0.BD.D0.B5"></span>Напомене</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=36" title="Уредите одељак „Напомене”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=36" title="Уреди извор одељка: Напомене"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r28440201"><div class="reflist reflist-columns references-column-width reflist-lower-alpha" style="column-width: 30em;"> <ol class="references"> <li id="cite_note-16"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-16">^</a></b></span> <span class="reference-text">Укупан ранг површина у односу на Сједињене Америчке Државе зависи од мјерења укупних површина Кине и САД. Погледајте <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Списак држава и територија по површини">списак држава и територија по површини</a> за више информација.</span> </li> <li id="cite_note-17"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-17">^</a></b></span> <span class="reference-text">Овај број не укључује 23. покрајину <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_(%D0%9D%D0%A0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Тајван (НР Кина)">Тајван</a>, на коју Кина полаже право али нема јурисдикцију над њом.</span> </li> <li id="cite_note-25"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-25">^</a></b></span> <span class="reference-text">„Богати људи” су овдје дефинисано као 10% најбогатијих свјетске популације. Од 2019. године, ова скупина посједује имовину од најмање 109.400 америчких долара.</span> </li> <li id="cite_note-36"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-36">^</a></b></span> <span class="reference-text">Иако је ово садашње значење ријечи <i lang="zh-Latn" title="кинески-language &#91;транслитерација&#93;">guó</i>, на <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Старокинески језик">старокинеском</a> (када је изговор био сличан <span class="nowrap">/*qʷˤək/</span>)<sup id="cite_ref-bs_34-0" class="reference"><a href="#cite_note-bs-34"><span class="cite-bracket">&#91;</span>25<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup> означавао је кинески град са зидинама и подручје које се могло контролисати из њега.<sup id="cite_ref-wilx_35-0" class="reference"><a href="#cite_note-wilx-35"><span class="cite-bracket">&#91;</span>26<span class="cite-bracket">&#93;</span></a></sup></span> </li> <li id="cite_note-37"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-37">^</a></b></span> <span class="reference-text">Термин се налази у Књизи историје из 6. вијека „<a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Тијан (страница не постоји)">Хуангтијан</a> је предао земљу и народе средишње државе прецима” (<span lang="zh" title="кинески текст">皇天既付中國民越厥疆土于先王</span>; <span lang="zh" title="кинески текст"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/zh:%E5%B0%9A%E6%9B%B8" class="extiw" title="s:zh:尚書">《尚書》</a>, <a href="https://sr.wikisource.org/wiki/zh:%E5%B0%9A%E6%9B%B8/%E6%A2%93%E6%9D%90" class="extiw" title="s:zh:尚書/梓材">梓材</a>.</span>)</span> </li> </ol></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Референце"><span id=".D0.A0.D0.B5.D1.84.D0.B5.D1.80.D0.B5.D0.BD.D1.86.D0.B5"></span>Референце</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=37" title="Уредите одељак „Референце”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=37" title="Уреди извор одељка: Референце"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r28440201"><div class="reflist reflist-columns references-column-width" style="column-width: 30em;"> <ol class="references"> <li id="cite_note-2"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-2">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation journal">Lams, Lutgard (9. 3. 2018). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs11366-018-9529-8">„Examining Strategic Narratives in Chinese Official Discourse under Xi Jinping”</a>. <i>Journal of Chinese Political Science</i> (на језику: енглески). <b>23</b> (3): 387—411. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a>&#160;<a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/1080-6954">1080-6954</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1007%2Fs11366-018-9529-8">10.1007/s11366-018-9529-8</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">18. 3. 2020</span></span>. „<i>President Xi is making great attempts to 'Sinicize' Marxist-Leninist Thought 'with Chinese characteristics' in the political sphere</i>”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Examining+Strategic+Narratives+in+Chinese+Official+Discourse+under+Xi+Jinping&amp;rft.aufirst=Lutgard&amp;rft.aulast=Lams&amp;rft.date=2018-03-09&amp;rft.genre=article&amp;rft.issn=1080-6954&amp;rft.issue=3&amp;rft.jtitle=Journal+of+Chinese+Political+Science&amp;rft.pages=387-411&amp;rft.volume=23&amp;rft_id=https%3A%2F%2Flink.springer.com%2Farticle%2F10.1007%252Fs11366-018-9529-8&amp;rft_id=info%3Adoi%2F10.1007%2Fs11366-018-9529-8&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Constitution-3"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Constitution_3-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Constitution_3-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Constitution_3-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.constituteproject.org/constitution/China_2004?lang=en">„China (People’s Republic of) 1982 (rev. 2004)”</a>. <i>www.constituteproject.org</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">18. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+%28People%E2%80%99s+Republic+of%29+1982+%28rev.+2004%29&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.constituteproject.org&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.constituteproject.org%2Fconstitution%2FChina_2004%3Flang%3Den&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-4"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-4">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20121116225447/http://rt.com/news/china-new-leader-xi-734/">„New man at helm: Xi Jinping elected to lead China (PHOTOS) — RT”</a>. <i>rt.com</i> (на језику: енглески). 15. 11. 2012. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://rt.com/news/china-new-leader-xi-734/">оригинала</a> 16. 11. 2012. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">18. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=New+man+at+helm%3A+Xi+Jinping+elected+to+lead+China+%28PHOTOS%29+%E2%80%94+RT&amp;rft.date=2012-11-15&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=rt.com&amp;rft_id=http%3A%2F%2Frt.com%2Fnews%2Fchina-new-leader-xi-734%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-UN_Stat-6"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-UN_Stat_6-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-UN_Stat_6-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://unstats.un.org/unsd/demographic/products/dyb/dyb2007/Table03.pdf">„Demographic Yearbook — Table 3: Population by sex, rate of population increase, surface area and density”</a> <span style="font-size:85%;">(PDF)</span>. UN Statistics. 2007<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">31. 7. 2010</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Demographic+Yearbook+%E2%80%94+Table+3%3A+Population+by+sex%2C+rate+of+population+increase%2C+surface+area+and+density&amp;rft.date=2007&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=UN+Statistics&amp;rft_id=http%3A%2F%2Funstats.un.org%2Funsd%2Fdemographic%2Fproducts%2Fdyb%2Fdyb2007%2FTable03.pdf&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-7"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-7">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.britannica.com/EBchecked/topic/111803/China">„China”</a>. <i>Encyclopædia Britannica</i><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">16. 11. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Encyclop%C3%A6dia+Britannica&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.britannica.com%2FEBchecked%2Ftopic%2F111803%2FChina&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-9"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-9">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.theguardian.com/world/2023/jan/17/chinas-population-falls-for-first-time-in-more-than-60-years">„China's first population fall since 1961 creates 'bleaker' outlook for country”</a>. <i>the Guardian</i> (на језику: енглески). 17. 1. 2023<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">21. 1. 2023</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%27s+first+population+fall+since+1961+creates+%27bleaker%27+outlook+for+country&amp;rft.date=2023-01-17&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=the+Guardian&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.theguardian.com%2Fworld%2F2023%2Fjan%2F17%2Fchinas-population-falls-for-first-time-in-more-than-60-years&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-10"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-10">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://data.worldbank.org/indicator/EN.POP.DNST">„Population density (people per km<sup>2</sup> of land area)”</a>. IMF<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">16. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Population+density+%28people+per+km%3Csup%3E2%3C%2Fsup%3E+of+land+area%29&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=IMF&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fdata.worldbank.org%2Findicator%2FEN.POP.DNST&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-IMFWEO.CN-11"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-IMFWEO.CN_11-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2024/October/weo-report?c=924,&amp;s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&amp;sy=2022&amp;ey=2029&amp;ssm=0&amp;scsm=1&amp;scc=0&amp;ssd=1&amp;ssc=0&amp;sic=0&amp;sort=country&amp;ds=.&amp;br=1">„World Economic Outlook Database, October 2024 Edition. (China)”</a>. <i>www.imf.org</i>. <a href="/wiki/International_Monetary_Fund" class="mw-redirect" title="International Monetary Fund">International Monetary Fund</a>. 22. 10. 2024<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">11. 11. 2024</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=World+Economic+Outlook+Database%2C+October+2024+Edition.+%28China%29&amp;rft.date=2024-10-22&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.imf.org&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.imf.org%2Fen%2FPublications%2FWEO%2Fweo-database%2F2024%2FOctober%2Fweo-report%3Fc%3D924%2C%26s%3DNGDPD%2CPPPGDP%2CNGDPDPC%2CPPPPC%2C%26sy%3D2022%26ey%3D2029%26ssm%3D0%26scsm%3D1%26scc%3D0%26ssd%3D1%26ssc%3D0%26sic%3D0%26sort%3Dcountry%26ds%3D.%26br%3D1&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span><span class="citation-comment" style="display:none; color:#33aa33; margin-left:0.3em">CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>)</span></span> </li> <li id="cite_note-HDI-12"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-HDI_12-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2021-22pdf_1.pdf">„Human Development Report 2021/2022”</a> <span style="font-size:85%;">(PDF)</span> (на језику: енглески). <a href="/wiki/United_Nations_Development_Programme" class="mw-redirect" title="United Nations Development Programme">United Nations Development Programme</a>. 8. 9. 2022. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://ghostarchive.org/archive/20221009/https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2021-22pdf_1.pdf">Архивирано</a> <span style="font-size:85%;">(PDF)</span> из оригинала 09. 10. 2022. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">8. 9. 2022</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Human+Development+Report+2021%2F2022&amp;rft.date=2022-09-08&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=United+Nations+Development+Programme&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fhdr.undp.org%2Fsystem%2Ffiles%2Fdocuments%2Fglobal-report-document%2Fhdr2021-22pdf_1.pdf&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-18"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-18">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20230515001034/https://www.unicef.cn/en/figure-11-geographic-regions-china">„Figure 1.1 Geographic regions of China”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.unicef.cn/en/figure-11-geographic-regions-china">оригинала</a> 15. 05. 2023. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">03. 02. 2023</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Figure+1.1+Geographic+regions+of+China&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.unicef.cn%2Fen%2Ffigure-11-geographic-regions-china&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ancient_China:_Civilization-19"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Ancient_China:_Civilization_19-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Ancient_China:_Civilization_19-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Ancient_China:_Civilization_19-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Ancient_China:_Civilization_19-3"><sup><i><b>г</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://timemaps.com/civilizations/ancient-china/">„Ancient China: Civilization”</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Ancient+China%3A+Civilization&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=https%3A%2F%2Ftimemaps.com%2Fcivilizations%2Fancient-china%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-20"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-20">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://nova-akropola.com/znanost-i-priroda/znanost/znanost-i-tehnologija-u-staroj-kini/">„Znanost i tehnologija u staroj Kini”</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Znanost+i+tehnologija+u+staroj+Kini&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fnova-akropola.com%2Fznanost-i-priroda%2Fznanost%2Fznanost-i-tehnologija-u-staroj-kini%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-21"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-21">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20230203133801/https://makanje.me/clanak/4658">„Od revolucije do Republike Kine”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://makanje.me/clanak/4658">оригинала</a> 03. 02. 2023. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">03. 02. 2023</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Od+revolucije+do+Republike+Kine&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fmakanje.me%2Fclanak%2F4658&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-22"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-22">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.danas.rs/vesti/drustvo/zaboravljeni-napad-japana-na-kinu/">„Zaboravljeni napad Japana na Kinu”</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Zaboravljeni+napad+Japana+na+Kinu&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.danas.rs%2Fvesti%2Fdrustvo%2Fzaboravljeni-napad-japana-na-kinu%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-23"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-23">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web">[Zaboravljeni napad Japana na Kinu „Нови лидер владајуће странке на Тајвану: Одржати мир и статус кво са Кином”]<span style="font-size:100%" class="error citation-comment"> Проверите вредност параметра <code style="color:inherit; border:inherit; padding:inherit;">&#124;url=</code> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5#bad_url" title="Помоћ:CS1 грешке">помоћ</a>)</span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%80+%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B5+%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B5+%D0%BD%D0%B0+%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%83%3A+%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%82%D0%B8+%D0%BC%D0%B8%D1%80+%D0%B8+%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%81+%D0%BA%D0%B2%D0%BE+%D1%81%D0%B0+%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BC&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=Zaboravljeni+napad+Japana+na+Kinu&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-24"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-24">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.com/news/business-42727781">„China's economy grows by 6.9% in 2017”</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China%27s+economy+grows+by+6.9%25+in+2017&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.com%2Fnews%2Fbusiness-42727781&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-OED-26"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-OED_26-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-OED_26-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-OED_26-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.oed.com/view/Entry/31735?">„China, n.1 and adj.”</a>. <i>OED Online</i> (на језику: енглески). Oxford University Press<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">11. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%2C+n.1+and+adj.&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=OED+Online&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.oed.com%2Fview%2FEntry%2F31735%3F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-27"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-27">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Barbosa, Duarte (1989). Dames, Mansel Longworth, ур. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=edzW9fuOF-cC"><i>The Book of Duarte Barbosa: An Account of the Countries Bordering on the Indian Ocean and Their Inhabitants</i></a> (на језику: енглески). Asian Educational Services. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-81-206-0451-3" title="Посебно:Штампани извори/978-81-206-0451-3">978-81-206-0451-3</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">11. 2. 2020</span></span>. „<i>[...] The Very Great Kingdom of China</i>”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Duarte&amp;rft.aulast=Barbosa&amp;rft.btitle=The+Book+of+Duarte+Barbosa%3A+An+Account+of+the+Countries+Bordering+on+the+Indian+Ocean+and+Their+Inhabitants&amp;rft.date=1989&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-81-206-0451-3&amp;rft.pub=Asian+Educational+Services&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DedzW9fuOF-cC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-28"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-28">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Barbosa, Duarte (1946). Magalhães, Fernão de, ур. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=RF86AQAAIAAJ"><i>Livro em que dá relação de que viu e ouviu no Oriente Duarte Barbosa</i></a> (на језику: португалски). Divisão de Publicações e Biblioteca, Agência Geral das Colónias<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">11. 2. 2020</span></span>. „<i>...O Grande Reino da China...</i>”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Duarte&amp;rft.aulast=Barbosa&amp;rft.btitle=Livro+em+que+d%C3%A1+rela%C3%A7%C3%A3o+de+que+viu+e+ouviu+no+Oriente+Duarte+Barbosa&amp;rft.date=1946&amp;rft.genre=book&amp;rft.pub=Divis%C3%A3o+de+Publica%C3%A7%C3%B5es+e+Biblioteca%2C+Ag%C3%AAncia+Geral+das+Col%C3%B3nias&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DRF86AQAAIAAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-AmHer-29"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-AmHer_29-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dictionary.com/browse/china?qsrc=2888">„Definition of china”</a>. <i>www.dictionary.com</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">11. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Definition+of+china&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.dictionary.com&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dictionary.com%2Fbrowse%2Fchina%3Fqsrc%3D2888&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-wade-30"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-wade_30-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wade_30-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wade_30-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Wade, Geoff (2019). „The Polity of Yelang 夜郎 and the Origins of the Name ‘China<span style="padding-right:0.2em;">’</span>”. Ур.: Ghosh, Lipi. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=2yEhwQEACAAJ"><i>The Southern Silk Route: Historical Links and Contemporary Convergences</i></a> (на језику: енглески). Routledge. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-367-22907-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-367-22907-8">978-0-367-22907-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=The+Polity+of+Yelang+%E5%A4%9C%E9%83%8E+and+the+Origins+of+the+Name+%E2%80%98China%E2%80%99&amp;rft.aufirst=Geoff&amp;rft.aulast=Wade&amp;rft.btitle=The+Southern+Silk+Route%3A+Historical+Links+and+Contemporary+Convergences&amp;rft.date=2019&amp;rft.genre=bookitem&amp;rft.isbn=978-0-367-22907-8&amp;rft.pub=Routledge&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3D2yEhwQEACAAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-31"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-31">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Blaeu, Joan (1655). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=qyMnzQEACAAJ"><i>Novus Atlas Sinensis</i></a> (на језику: латински). J Blaeu. стр.&#160;2<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">11. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Joan&amp;rft.aulast=Blaeu&amp;rft.btitle=Novus+Atlas+Sinensis&amp;rft.date=1655&amp;rft.genre=book&amp;rft.pages=2&amp;rft.pub=J+Blaeu&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DqyMnzQEACAAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-32"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-32">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Fairbank, John King (1986). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=A2HKxK5N2sAC"><i>The Cambridge History of China: Volume 1, The Ch'in and Han Empires, 221 BC-AD 220</i></a> (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр.&#160;20. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-24327-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-24327-8">978-0-521-24327-8</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">11. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=John+King&amp;rft.aulast=Fairbank&amp;rft.btitle=The+Cambridge+History+of+China%3A+Volume+1%2C+The+Ch%27in+and+Han+Empires%2C+221+BC-AD+220&amp;rft.date=1986&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-521-24327-8&amp;rft.pages=20&amp;rft.pub=Cambridge+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DA2HKxK5N2sAC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-33"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-33">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Yule, Henry (2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=SAqgAb41ifIC"><i>Cathay and the Way Thither, Being a Collection of Medieval Notices of China</i></a> (на језику: енглески). Asian Educational Services. стр.&#160;3—7. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-81-206-1966-1" title="Посебно:Штампани извори/978-81-206-1966-1">978-81-206-1966-1</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">11. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Henry&amp;rft.aulast=Yule&amp;rft.btitle=Cathay+and+the+Way+Thither%2C+Being+a+Collection+of+Medieval+Notices+of+China&amp;rft.date=2005&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-81-206-1966-1&amp;rft.pages=3-7&amp;rft.pub=Asian+Educational+Services&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DSAqgAb41ifIC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-bs-34"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-bs_34-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Baxter, William H.; Sagart, Laurent (2014). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=K6Q-BAAAQBAJ"><i>Old Chinese: A New Reconstruction</i></a> (на језику: енглески). Oxford University Press USA. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-19-994537-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-19-994537-5">978-0-19-994537-5</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">11. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Sagart%2C+Laurent&amp;rft.aufirst=William+H.&amp;rft.aulast=Baxter&amp;rft.btitle=Old+Chinese%3A+A+New+Reconstruction&amp;rft.date=2014&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-19-994537-5&amp;rft.pub=Oxford+University+Press+USA&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DK6Q-BAAAQBAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-wilx-35"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-wilx_35-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-wilx_35-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Wilkinson, Endymion Porter (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=ERnrQq0bsPYC"><i>Chinese History: A Manual</i></a> (на језику: енглески). Harvard Univ Asia Center. стр.&#160;132. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-674-00249-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-674-00249-4">978-0-674-00249-4</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">11. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Endymion+Porter&amp;rft.aulast=Wilkinson&amp;rft.btitle=Chinese+History%3A+A+Manual&amp;rft.date=2000&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-674-00249-4&amp;rft.pages=132&amp;rft.pub=Harvard+Univ+Asia+Center&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DERnrQq0bsPYC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-38"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-38">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/8608913.stm">„Official height for Everest set”</a>. <i>news.bbc.co.uk</i> (на језику: енглески). BBC News. 8. 4. 2010<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Official+height+for+Everest+set&amp;rft.date=2010-04-08&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=news.bbc.co.uk&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fnews.bbc.co.uk%2F2%2Fhi%2Fsouth_asia%2F8608913.stm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-39"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-39">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nps.gov/deva/naturescience/lowest-places-on-earth.htm">„Lowest Places on Earth - Death Valley National Park (U.S. National Park Service)”</a>. <i>www.nps.gov</i> (на језику: енглески). 28. 2. 2015<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Lowest+Places+on+Earth+-+Death+Valley+National+Park+%28U.S.+National+Park+Service%29&amp;rft.date=2015-02-28&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.nps.gov&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.nps.gov%2Fdeva%2Fnaturescience%2Flowest-places-on-earth.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-40"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-40">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Fu, Congbin; Jiang, Zhihong; Guan, Zhaoyong; He, Jinghai; Xu, Zhong-feng (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=SEO_RyNDJ0gC"><i>Regional Climate Studies of China</i></a> (на језику: енглески). Springer Science &amp; Business Media. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-3-540-79242-0" title="Посебно:Штампани извори/978-3-540-79242-0">978-3-540-79242-0</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Guan%2C+Zhaoyong&amp;rft.au=He%2C+Jinghai&amp;rft.au=Jiang%2C+Zhihong&amp;rft.au=Xu%2C+Zhong-feng&amp;rft.aufirst=Congbin&amp;rft.aulast=Fu&amp;rft.btitle=Regional+Climate+Studies+of+China&amp;rft.date=2008&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-3-540-79242-0&amp;rft.pub=Springer+Science+%26+Business+Media&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DSEO_RyNDJ0gC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-41"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-41">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Waghorn, Terry (7. 3. 2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.forbes.com/sites/terrywaghorn/2011/03/07/fighting-desertification/">„Fighting Desertification”</a>. <i>Forbes</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Fighting+Desertification&amp;rft.aufirst=Terry&amp;rft.aulast=Waghorn&amp;rft.date=2011-03-07&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=Forbes&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.forbes.com%2Fsites%2Fterrywaghorn%2F2011%2F03%2F07%2Ffighting-desertification%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-42"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-42">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/4915690.stm">„Beijing hit by eighth sandstorm”</a>. <i>news.bbc.co.uk</i> (на језику: енглески). BBC News. 17. 4. 2006<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Beijing+hit+by+eighth+sandstorm&amp;rft.date=2006-04-17&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=news.bbc.co.uk&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fnews.bbc.co.uk%2F2%2Fhi%2Fasia-pacific%2F4915690.stm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-43"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-43">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Coonan, Clifford (9. 11. 2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080424052106/http://www.independent.co.uk/news/world/asia/the-gathering-sandstorm-encroaching-desert-missing-water-399653.html">„The gathering sandstorm: Encroaching desert, missing water - Asia, World - The Independent”</a>. <i>independent.co.uk</i> (на језику: енглески). The Independent. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.independent.co.uk/news/world/asia/the-gathering-sandstorm-encroaching-desert-missing-water-399653.html">оригинала</a> 24. 4. 2008. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=The+gathering+sandstorm%3A+Encroaching+desert%2C+missing+water+-+Asia%2C+World+-+The+Independent&amp;rft.aufirst=Clifford&amp;rft.aulast=Coonan&amp;rft.date=2007-11-09&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=independent.co.uk&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.independent.co.uk%2Fnews%2Fworld%2Fasia%2Fthe-gathering-sandstorm-encroaching-desert-missing-water-399653.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-msnbc-44"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-msnbc_44-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Reilly, Michael (24. 11. 2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nbcnews.com/id/27894721">„Himalaya glaciers melting much faster”</a>. <i>msnbc.com</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Himalaya+glaciers+melting+much+faster&amp;rft.aufirst=Michael&amp;rft.aulast=Reilly&amp;rft.date=2008-11-24&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=msnbc.com&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.nbcnews.com%2Fid%2F27894721&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-45"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-45">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.fao.org/faostat/en/#rankings/countries_by_commodity">„Countries by commodity”</a>. <i>www.fao.org</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Countries+by+commodity&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.fao.org&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.fao.org%2Ffaostat%2Fen%2F%23rankings%2Fcountries_by_commodity&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-46"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-46">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130512150801/http://www.iucnredlist.org/initiatives/mammals/analysis/geographic-patterns">„Geographic Patterns”</a>. <i>web.archive.org</i> (на језику: енглески). Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.iucnredlist.org/initiatives/mammals/analysis/geographic-patterns">оригинала</a> 12. 5. 2013. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Geographic+Patterns&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=web.archive.org&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.iucnredlist.org%2Finitiatives%2Fmammals%2Fanalysis%2Fgeographic-patterns&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-47"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-47">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130216152146/http://rainforests.mongabay.com/03birds.htm">„Countries with the most number of bird species”</a>. <i>web.archive.org</i> (на језику: енглески). Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://rainforests.mongabay.com/03birds.htm">оригинала</a> 16. 2. 2013. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Countries+with+the+most+number+of+bird+species&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=web.archive.org&amp;rft_id=http%3A%2F%2Frainforests.mongabay.com%2F03birds.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-48"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-48">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web">Butler, Rhett A. (1. 7. 2019). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://rainforests.mongabay.com/03reptiles.htm">„Countries with the most reptile species”</a>. <i>Mongabay</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Countries+with+the+most+reptile+species&amp;rft.aufirst=Rhett+A.&amp;rft.aulast=Butler&amp;rft.date=2019-07-01&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Mongabay&amp;rft_id=http%3A%2F%2Frainforests.mongabay.com%2F03reptiles.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-49"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-49">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130512145131/http://www.iucnredlist.org/initiatives/amphibians/analysis/geographic-patterns">„Geographic Patterns”</a>. <i>web.archive.org</i> (на језику: енглески). Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.iucnredlist.org/initiatives/amphibians/analysis/geographic-patterns#diversity">оригинала</a> 12. 5. 2013. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Geographic+Patterns&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=web.archive.org&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.iucnredlist.org%2Finitiatives%2Famphibians%2Fanalysis%2Fgeographic-patterns%23diversity&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-50"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-50">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web">Darlington, Meredith (5. 3. 2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130424182826/http://www.mnn.com/earth-matters/animals/stories/infographic-top-20-countries-with-most-endangered-species#">„Infographic: Top 20 countries with most endangered species | MNN - Mother Nature Network”</a>. <i>web.archive.org</i> (на језику: енглески). Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.mnn.com/earth-matters/animals/stories/infographic-top-20-countries-with-most-endangered-species">оригинала</a> 24. 4. 2013. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Infographic%3A+Top+20+countries+with+most+endangered+species+%7C+MNN+-+Mother+Nature+Network&amp;rft.aufirst=Meredith&amp;rft.aulast=Darlington&amp;rft.date=2010-03-05&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=web.archive.org&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.mnn.com%2Fearth-matters%2Fanimals%2Fstories%2Finfographic-top-20-countries-with-most-endangered-species&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-51"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-51">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.china.org.cn/english/features/Brief/193257.htm">„Nature Reserves -- china.org.cn”</a>. <i>china.org.cn</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Nature+Reserves+--+china.org.cn&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=china.org.cn&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.china.org.cn%2Fenglish%2Ffeatures%2FBrief%2F193257.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-52"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-52">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200307132555/https://www.nationalgeographic.org/thisday/dec12/chinese-river-dolphin-declared-extinct/">„Chinese River Dolphin Declared Extinct”</a>. <i>National Geographic Society</i> (на језику: енглески). 17. 12. 2013. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nationalgeographic.org/thisday/dec12/chinese-river-dolphin-declared-extinct/">оригинала</a> 07. 03. 2020. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Chinese+River+Dolphin+Declared+Extinct&amp;rft.date=2013-12-17&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=National+Geographic+Society&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.nationalgeographic.org%2Fthisday%2Fdec12%2Fchinese-river-dolphin-declared-extinct%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-53"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-53">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web">Butler, Rhett A. (1. 7. 2019). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://rainforests.mongabay.com/03plants.htm">„Countries with the most plant species”</a>. <i>Mongabay</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Countries+with+the+most+plant+species&amp;rft.aufirst=Rhett+A.&amp;rft.aulast=Butler&amp;rft.date=2019-07-01&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Mongabay&amp;rft_id=https%3A%2F%2Frainforests.mongabay.com%2F03plants.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-rough_guide-54"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-rough_guide_54-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Leffman, David; Lewis, Simon; Atiyah, Jeremy (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=dA_QbQiZkB4C"><i>China</i></a> (на језику: енглески). Rough Guides. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-84353-019-0" title="Посебно:Штампани извори/978-1-84353-019-0">978-1-84353-019-0</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Atiyah%2C+Jeremy&amp;rft.au=Lewis%2C+Simon&amp;rft.aufirst=David&amp;rft.aulast=Leffman&amp;rft.btitle=China&amp;rft.date=2003&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-1-84353-019-0&amp;rft.pub=Rough+Guides&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DdA_QbQiZkB4C&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-55"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-55">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Sodhi, Navjot S.; Gibson, Luke; Raven, Peter H. (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=OeqjKhDml6wC"><i>Conservation Biology: Voices from the Tropics</i></a> (на језику: енглески). Wiley. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-118-67981-4" title="Посебно:Штампани извори/978-1-118-67981-4">978-1-118-67981-4</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Gibson%2C+Luke&amp;rft.au=Raven%2C+Peter+H.&amp;rft.aufirst=Navjot+S.&amp;rft.aulast=Sodhi&amp;rft.btitle=Conservation+Biology%3A+Voices+from+the+Tropics&amp;rft.date=2013&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-1-118-67981-4&amp;rft.pub=Wiley&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DOeqjKhDml6wC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-56"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-56">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation journal">Liu, J. K. (октобар 2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22504394">„Secondary metabolites from higher fungi in China and their biological activity”</a>. <i>Drug Discoveries &amp; Therapeutics</i> (на језику: енглески). <b>1</b> (2): 94—103. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a>&#160;<a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/1881-7831">1881-7831</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">12. 2. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Secondary+metabolites+from+higher+fungi+in+China+and+their+biological+activity&amp;rft.aufirst=J.+K.&amp;rft.aulast=Liu&amp;rft.date=2007-10&amp;rft.genre=article&amp;rft.issn=1881-7831&amp;rft.issue=2&amp;rft.jtitle=Drug+Discoveries+%26+Therapeutics&amp;rft.pages=94-103&amp;rft.volume=1&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpubmed%2F22504394&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ma2002-57"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ma2002_57-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Ma, Xiaoying; Ortolano, Leonard (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=eQTbZRWgC74C"><i>Environmental Regulation in China: Institutions, Enforcement, and Compliance</i></a> (на језику: енглески). Rowman &amp; Littlefield. стр.&#160;1. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8476-9399-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8476-9399-3">978-0-8476-9399-3</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Ortolano%2C+Leonard&amp;rft.aufirst=Xiaoying&amp;rft.aulast=Ma&amp;rft.btitle=Environmental+Regulation+in+China%3A+Institutions%2C+Enforcement%2C+and+Compliance&amp;rft.date=2000&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-8476-9399-3&amp;rft.pages=1&amp;rft.pub=Rowman+%26+Littlefield&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DeQTbZRWgC74C&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-58"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-58">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-china-21545868">„China acknowledges 'cancer villages<span style="padding-right:0.2em;">'</span>”</a>. <i>BBC News</i> (на језику: енглески). 22. 2. 2013<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+acknowledges+%27cancer+villages%27&amp;rft.date=2013-02-22&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=BBC+News&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fworld-asia-china-21545868&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-59"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-59">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-china-20114306">„China halts project amid protests”</a>. <i>BBC News</i> (на језику: енглески). 28. 10. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+halts+project+amid+protests&amp;rft.date=2012-10-28&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=BBC+News&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fworld-asia-china-20114306&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-60"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-60">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bloomberg.com/news/2013-01-12/beijingers-told-to-stay-indoors-as-pollution-hits-record.html">„Beijing Orders Official Cars Off Roads to Curb Pollution”</a>. <i>Bloomberg.com</i> (на језику: енглески). 14. 1. 2013<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Beijing+Orders+Official+Cars+Off+Roads+to+Curb+Pollution&amp;rft.date=2013-01-14&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=Bloomberg.com&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bloomberg.com%2Fnews%2F2013-01-12%2Fbeijingers-told-to-stay-indoors-as-pollution-hits-record.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-61"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-61">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.who.int/phe/publications/air-pollution-global-assessment/en/">„Ambient air pollution: A global assessment of exposure and burden of disease”</a>. <i>WHO</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Ambient+air+pollution%3A+A+global+assessment+of+exposure+and+burden+of+disease&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=WHO&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.who.int%2Fphe%2Fpublications%2Fair-pollution-global-assessment%2Fen%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-62"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-62">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20131119111939/http://www.reuters.com/article/2013/06/10/us-iea-emissions-idUSBRE95908S20130610">„Global carbon emissions hit record high in 2012”</a>. <i>Reuters</i> (на језику: енглески). 10. 6. 2013. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.reuters.com/article/2013/06/10/us-iea-emissions-idUSBRE95908S20130610">оригинала</a> 19. 11. 2013. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Global+carbon+emissions+hit+record+high+in+2012&amp;rft.date=2013-06-10&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=Reuters&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.reuters.com%2Farticle%2F2013%2F06%2F10%2Fus-iea-emissions-idUSBRE95908S20130610&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-63"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-63">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://blogs.ei.columbia.edu/2011/10/24/chinas-decade-plan-for-water/">„China's Decade Plan for Water”</a>. <i>State of the Planet</i> (на језику: енглески). 24. 10. 2011<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%27s+Decade+Plan+for+Water&amp;rft.date=2011-10-24&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=State+of+the+Planet&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fblogs.ei.columbia.edu%2F2011%2F10%2F24%2Fchinas-decade-plan-for-water%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-64"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-64">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://data.worldbank.org/indicator/ER.H2O.INTR.PC?end=2014&amp;start=1962&amp;view=chart&amp;year_high_desc=true">„Renewable internal freshwater resources per capita (cubic meters) | Data”</a>. <i>data.worldbank.org</i><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Renewable+internal+freshwater+resources+per+capita+%28cubic+meters%29+%7C+Data&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=data.worldbank.org&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fdata.worldbank.org%2Findicator%2FER.H2O.INTR.PC%3Fend%3D2014%26start%3D1962%26view%3Dchart%26year_high_desc%3Dtrue&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Desalination-65"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Desalination_65-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Desalination_65-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Hatton, Celia (11. 6. 2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-china-22815145">„China works to ease water woes”</a>. <i>BBC News</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+works+to+ease+water+woes&amp;rft.aufirst=Celia&amp;rft.aulast=Hatton&amp;rft.date=2013-06-11&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=BBC+News&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fworld-asia-china-22815145&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-66"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-66">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://english.peopledaily.com.cn/200412/23/eng20041223_168329.html">„300 million Chinese drinking unsafe water”</a>. <i>en.people.cn</i> (на језику: енглески). 23. 12. 2004<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=300+million+Chinese+drinking+unsafe+water&amp;rft.date=2004-12-23&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=en.people.cn&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fenglish.peopledaily.com.cn%2F200412%2F23%2Feng20041223_168329.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-67"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-67">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation journal">Hu, Hui; Jin, Qian; Kavan, Philip (1. 9. 2014). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.mdpi.com/2071-1050/6/9/5820">„A Study of Heavy Metal Pollution in China: Current Status, Pollution-Control Policies and Countermeasures”</a>. <i>Sustainability</i> (на језику: енглески). <b>6</b> (9): 5820—5838. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.3390%2Fsu6095820">10.3390/su6095820</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=A+Study+of+Heavy+Metal+Pollution+in+China%3A+Current+Status%2C+Pollution-Control+Policies+and+Countermeasures&amp;rft.au=Jin%2C+Qian&amp;rft.au=Kavan%2C+Philip&amp;rft.aufirst=Hui&amp;rft.aulast=Hu&amp;rft.date=2014-09-01&amp;rft.genre=article&amp;rft.issue=9&amp;rft.jtitle=Sustainability&amp;rft.pages=5820-5838&amp;rft.volume=6&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.mdpi.com%2F2071-1050%2F6%2F9%2F5820&amp;rft_id=info%3Adoi%2F10.3390%2Fsu6095820&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-By2010-68"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-By2010_68-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/cwire/2010/03/25/25climatewire-china-leads-major-countries-with-346-billion-15729.html">„China Leads Major Countries With $34.6 Billion Invested in Clean Technology - NYTimes.com”</a>. <i>archive.nytimes.com</i> (на језику: енглески). 25. 3. 2010<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+Leads+Major+Countries+With+%2434.6+Billion+Invested+in+Clean+Technology+-+NYTimes.com&amp;rft.date=2010-03-25&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=archive.nytimes.com&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2Fcwire%2F2010%2F03%2F25%2F25climatewire-china-leads-major-countries-with-346-billion-15729.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-69"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-69">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/8587319.stm">„China steams ahead on clean energy”</a> (на језику: енглески). 26. 3. 2010<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+steams+ahead+on+clean+energy&amp;rft.date=2010-03-26&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fnews.bbc.co.uk%2F2%2Fhi%2Fscience%2Fnature%2F8587319.stm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-70"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-70">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Perkowski, Jack (27. 7. 2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.forbes.com/sites/jackperkowski/2012/07/27/china-leads-the-world-in-renewable-energy-investment/">„China Leads The World In Renewable Energy Investment”</a>. <i>Forbes</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+Leads+The+World+In+Renewable+Energy+Investment&amp;rft.aufirst=Jack&amp;rft.aulast=Perkowski&amp;rft.date=2012-07-27&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=Forbes&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.forbes.com%2Fsites%2Fjackperkowski%2F2012%2F07%2F27%2Fchina-leads-the-world-in-renewable-energy-investment%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-bradsher-71"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-bradsher_71-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Bradsher, Keith (30. 1. 2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/2010/01/31/business/energy-environment/31renew.html">„China Leading Global Race to Make Clean Energy”</a>. <i>The New York Times</i><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+Leading+Global+Race+to+Make+Clean+Energy&amp;rft.aufirst=Keith&amp;rft.aulast=Bradsher&amp;rft.date=2010-01-30&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=The+New+York+Times&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F2010%2F01%2F31%2Fbusiness%2Fenergy-environment%2F31renew.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-72"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-72">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web">Biello, David. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=chinas-big-push-for-renewable-energy">„China's Big Push for Renewable Energy”</a>. <i>Scientific American</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%27s+Big+Push+for+Renewable+Energy&amp;rft.aufirst=David&amp;rft.aulast=Biello&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Scientific+American&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.scientificamerican.com%2Farticle.cfm%3Fid%3Dchinas-big-push-for-renewable-energy&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-73"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-73">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.reuters.com/article/us-china-energy-renewables/china-to-plow-361-billion-into-renewable-fuel-by-2020-idUSKBN14P06P">„China to plow $361 billion into renewable fuel by 2020”</a>. <i>Reuters</i> (на језику: енглески). 5. 1. 2017<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+to+plow+%24361+billion+into+renewable+fuel+by+2020&amp;rft.date=2017-01-05&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=Reuters&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.reuters.com%2Farticle%2Fus-china-energy-renewables%2Fchina-to-plow-361-billion-into-renewable-fuel-by-2020-idUSKBN14P06P&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-74"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-74">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20141015055023/http://www.ecosensorium.org/2010/11/china-tops-world-in-clean-energy.html">„China tops the world in clean energy production ~ ECOSENSORIUM: A blog dedicated to Environment”</a>. <i>www.ecosensorium.org</i> (на језику: енглески). 2. 11. 2010. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ecosensorium.org/2010/11/china-tops-world-in-clean-energy.html">оригинала</a> 15. 10. 2014. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+tops+the+world+in+clean+energy+production+~+ECOSENSORIUM%3A+A+blog+dedicated+to+Environment&amp;rft.date=2010-11-02&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=www.ecosensorium.org&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ecosensorium.org%2F2010%2F11%2Fchina-tops-world-in-clean-energy.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-IEA2015-75"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-IEA2015_75-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20151117020945/https://www.iea.org/publications/freepublications/publication/KeyWorld_Statistics_2015.pdf">„2015 Key World Energy Statistics”</a> <span style="font-size:85%;">(PDF)</span>. <i>www.iea.org</i> (на језику: енглески). International Energy Agency (IEA). Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.iea.org/publications/freepublications/publication/KeyWorld_Statistics_2015.pdf">оригинала</a> <span style="font-size:85%;">(PDF)</span> 17. 11. 2015. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=2015+Key+World+Energy+Statistics&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.iea.org&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.iea.org%2Fpublications%2Ffreepublications%2Fpublication%2FKeyWorld_Statistics_2015.pdf&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-IEA-PVPS-2016-76"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-IEA-PVPS-2016_76-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20170827050437/http://www.iea-pvps.org/fileadmin/dam/public/report/statistics/IEA-PVPS_-_A_Snapshot_of_Global_PV_-_1992-2016__1_.pdf">„2016 Snapshot of Global Photovoltaic Markets”</a> <span style="font-size:85%;">(PDF)</span>. <i>www.iea-pvps.org</i>. 2017. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.iea-pvps.org/fileadmin/dam/public/report/statistics/IEA-PVPS_-_A_Snapshot_of_Global_PV_-_1992-2016__1_.pdf">оригинала</a> <span style="font-size:85%;">(PDF)</span> 27. 8. 2017. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=2016+Snapshot+of+Global+Photovoltaic+Markets&amp;rft.date=2017&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.iea-pvps.org&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.iea-pvps.org%2Ffileadmin%2Fdam%2Fpublic%2Freport%2Fstatistics%2FIEA-PVPS_-_A_Snapshot_of_Global_PV_-_1992-2016&#95;_1_.pdf&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-aweaQ4_2016-77"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-aweaQ4_2016_77-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.csrwire.com/press_releases/39692-Near-record-Growth-Propels-Wind-Power-Into-First-Place-as-America-s-Largest-Renewable-Resource">„Near-record Growth Propels Wind Power Into First Place as America’s Largest Renewable Resource – Press Releases on CSRwire.com”</a>. <i>www.csrwire.com</i> (на језику: енглески). 9. 2. 2017<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Near-record+Growth+Propels+Wind+Power+Into+First+Place+as+America%E2%80%99s+Largest+Renewable+Resource+%E2%80%93+Press+Releases+on+CSRwire.com&amp;rft.date=2017-02-09&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.csrwire.com&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.csrwire.com%2Fpress_releases%2F39692-Near-record-Growth-Propels-Wind-Power-Into-First-Place-as-America-s-Largest-Renewable-Resource&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-78"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-78">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20151105210017/http://www.wantchinatimes.com/news-subclass-cnt.aspx?id=20110711000040&amp;cid=1105&amp;MainCatID=11">„Splashing out: China to spend ...|Environment|WCT”</a>. <i>Want China Times</i> (на језику: енглески). 11. 7. 2011. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.wantchinatimes.com/news-subclass-cnt.aspx?id=20110711000040&amp;cid=1105&amp;MainCatID=11">оригинала</a> 5. 11. 2015. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Splashing+out%3A+China+to+spend+...%EF%BD%9CEnvironment%EF%BD%9CWCT&amp;rft.date=2011-07-11&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=Want+China+Times&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.wantchinatimes.com%2Fnews-subclass-cnt.aspx%3Fid%3D20110711000040%26cid%3D1105%26MainCatID%3D11&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-79"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-79">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://grist.org/news/china-to-spend-big-to-clean-up-its-air">„China to spend big to clean up its air”</a>. <i>Grist</i> (на језику: енглески). 25. 7. 2013<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+to+spend+big+to+clean+up+its+air&amp;rft.date=2013-07-25&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Grist&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fgrist.org%2Fnews%2Fchina-to-spend-big-to-clean-up-its-air&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-80"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-80">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Palit, Amitendu (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=Sz12DTzuhk0C"><i>China-India Economics: Challenges, Competition and Collaboration</i></a> (на језику: енглески). Routledge. стр.&#160;4. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-136-62162-8" title="Посебно:Штампани извори/978-1-136-62162-8">978-1-136-62162-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Amitendu&amp;rft.aulast=Palit&amp;rft.btitle=China-India+Economics%3A+Challenges%2C+Competition+and+Collaboration&amp;rft.date=2013&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-1-136-62162-8&amp;rft.pages=4&amp;rft.pub=Routledge&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DSz12DTzuhk0C&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-81"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-81">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.china.org.cn/english/travel/229567.htm">„Geography”</a>. <i>www.china.org.cn</i> (на језику: енглески). China Internet Information Center<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Geography&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.china.org.cn&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.china.org.cn%2Fenglish%2Ftravel%2F229567.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-82"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-82">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.britannica.com/place/United-States">„United States | History, Map, Flag, &amp; Population”</a>. <i>Encyclopedia Britannica</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=United+States+%7C+History%2C+Map%2C+Flag%2C+%26+Population&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Encyclopedia+Britannica&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.britannica.com%2Fplace%2FUnited-States&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-CIA-83"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-CIA_83-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-CIA_83-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20161013030611/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ch.html">„East Asia/Southeast Asia&#160;:: China — The World Factbook - Central Intelligence Agency”</a>. <i>www.cia.gov</i> (на језику: енглески). CIA World Factbook. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ch.html">оригинала</a> 13. 10. 2016. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=East+Asia%2FSoutheast+Asia+%3A%3A+China+%E2%80%94+The+World+Factbook+-+Central+Intelligence+Agency&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.cia.gov&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.cia.gov%2Flibrary%2Fpublications%2Fthe-world-factbook%2Fgeos%2Fch.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-84"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-84">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.thoughtco.com/countries-with-most-neighbors-4070858">„Countries With the Most Neighbors”</a>. <i>ThoughtCo</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Countries+With+the+Most+Neighbors&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=ThoughtCo&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.thoughtco.com%2Fcountries-with-most-neighbors-4070858&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-85"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-85">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web">Ciochon, Russell; Larick, Roy (1. 1. 2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.archaeology.org/0001/newsbriefs/china.html">„Early Homo erectus Tools in China - Archaeology Magazine Archive”</a>. <i>archive.archaeology.org</i> (на језику: енглески). Archeology<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">21. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Early+Homo+erectus+Tools+in+China+-+Archaeology+Magazine+Archive&amp;rft.au=Larick%2C+Roy&amp;rft.aufirst=Russell&amp;rft.aulast=Ciochon&amp;rft.date=2000-01-01&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=archive.archaeology.org&amp;rft_id=https%3A%2F%2Farchive.archaeology.org%2F0001%2Fnewsbriefs%2Fchina.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-86"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-86">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.ibiblio.org/chinesehistory/contents/02cul/c03s02.html">„Peking Man”</a>. <i>www.ibiblio.org</i> (на језику: енглески). Exploring Chinese History<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">21. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Peking+Man&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.ibiblio.org&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.ibiblio.org%2Fchinesehistory%2Fcontents%2F02cul%2Fc03s02.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-87"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-87">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation journal">Shen, Guanjun; Gao, Xing; Gao, Bin; Granger, Darryl E. (март 2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nature.com/articles/nature07741">„Age of Zhoukoudian Homo erectus determined with 26Al/10Be burial dating”</a>. <i>Nature</i> (на језику: енглески). <b>458</b> (7235): 198—200. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2009Natur.458..198S">2009Natur.458..198S</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a>&#160;<a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0028-0836">0028-0836</a>. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a>&#160;<a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19279636">19279636</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1038%2Fnature07741">10.1038/nature07741</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">21. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Age+of+Zhoukoudian+Homo+erectus+determined+with+26Al%2F10Be+burial+dating&amp;rft.au=Gao%2C+Bin&amp;rft.au=Gao%2C+Xing&amp;rft.au=Granger%2C+Darryl+E.&amp;rft.aufirst=Guanjun&amp;rft.aulast=Shen&amp;rft.date=2009-03&amp;rft.genre=article&amp;rft.issn=0028-0836&amp;rft.issue=7235&amp;rft.jtitle=Nature&amp;rft.pages=198-200&amp;rft.volume=458&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nature.com%2Farticles%2Fnature07741&amp;rft_id=info%3Abibcode%2F2009Natur.458..198S&amp;rft_id=info%3Adoi%2F10.1038%2Fnature07741&amp;rft_id=info%3Apmid%2F19279636&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-88"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-88">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Rincon, Paul (14. 10. 2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.com/news/science-environment-34531861">„Humans in Asia '20,000 years early<span style="padding-right:0.2em;">'</span>”</a>. <i>BBC News</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">21. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Humans+in+Asia+%2720%2C000+years+early%27&amp;rft.aufirst=Paul&amp;rft.aulast=Rincon&amp;rft.date=2015-10-14&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=BBC+News&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.com%2Fnews%2Fscience-environment-34531861&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-earliest_writing-89"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-earliest_writing_89-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-earliest_writing_89-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Rincon, Paul (17. 4. 2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/2956925.stm">„'Earliest writing' found in China”</a>. <i>BBC News</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">21. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=%27Earliest+writing%27+found+in+China&amp;rft.aufirst=Paul&amp;rft.aulast=Rincon&amp;rft.date=2003-04-17&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=BBC+News&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fnews.bbc.co.uk%2F2%2Fhi%2Fscience%2Fnature%2F2956925.stm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-90"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-90">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Qiu, Xigui; Mattos, Gilbert Louis; Norman, Jerry (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=HsIPAAAAYAAJ"><i>Chinese writing</i></a> (на језику: енглески). Society for the Study of Early China and the Institute of East Asian Studies, University of California. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-55729-071-7" title="Посебно:Штампани извори/978-1-55729-071-7">978-1-55729-071-7</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">21. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Mattos%2C+Gilbert+Louis&amp;rft.au=Norman%2C+Jerry&amp;rft.aufirst=Xigui&amp;rft.aulast=Qiu&amp;rft.btitle=Chinese+writing&amp;rft.date=2000&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-1-55729-071-7&amp;rft.pub=Society+for+the+Study+of+Early+China+and+the+Institute+of+East+Asian+Studies%2C+University+of+California&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DHsIPAAAAYAAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-91"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-91">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Tanner, Harold Miles (2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=VIWC9wCX2c8C"><i>China: A History</i></a> (на језику: енглески). Hackett Publishing. стр.&#160;35—36. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-87220-915-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-87220-915-2">978-0-87220-915-2</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">23. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Harold+Miles&amp;rft.aulast=Tanner&amp;rft.btitle=China%3A+A+History&amp;rft.date=2009&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-87220-915-2&amp;rft.pages=35-36&amp;rft.pub=Hackett+Publishing&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DVIWC9wCX2c8C&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-92"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-92">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation journal">Xueqin, Li (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://brill.com/view/journals/jeaa/4/1/article-p321.xml">„The Xia-Shang-Zhou Chronology Project: Methodology and Results”</a>. <i>Journal of East Asian Archaeology</i> (на језику: енглески). <b>4</b> (1): 321—333. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1163%2F156852302322454585">10.1163/156852302322454585</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">23. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=The+Xia-Shang-Zhou+Chronology+Project%3A+Methodology+and+Results&amp;rft.aufirst=Li&amp;rft.aulast=Xueqin&amp;rft.date=2002&amp;rft.genre=article&amp;rft.issue=1&amp;rft.jtitle=Journal+of+East+Asian+Archaeology&amp;rft.pages=321-333&amp;rft.volume=4&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbrill.com%2Fview%2Fjournals%2Fjeaa%2F4%2F1%2Farticle-p321.xml&amp;rft_id=info%3Adoi%2F10.1163%2F156852302322454585&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-93"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-93">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130725062916/http://www.nga.gov/exhibitions/chbro_bron.shtm">„The Golden Age of Chinese Archaeology - NGA”</a>. <i>www.nga.gov</i> (на језику: енглески). National Gallery of Art. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nga.gov/exhibitions/chbro_bron.shtm">оригинала</a> 25. 7. 2013. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">23. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=The+Golden+Age+of+Chinese+Archaeology+-+NGA&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.nga.gov&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.nga.gov%2Fexhibitions%2Fchbro_bron.shtm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-94"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-94">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=z-fAxn_9f8wC"><i>China: Five Thousand Years of History and Civilization</i></a> (на језику: енглески). City University of HK Press. 2007. стр.&#160;25. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-962-937-140-1" title="Посебно:Штампани извори/978-962-937-140-1">978-962-937-140-1</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">23. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China%3A+Five+Thousand+Years+of+History+and+Civilization&amp;rft.date=2007&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-962-937-140-1&amp;rft.pages=25&amp;rft.pub=City+University+of+HK+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dz-fAxn_9f8wC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-95"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-95">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=A1nwvKNPMWkC"><i>The History of China</i></a> (на језику: енглески) (Britannica Educational Publishing изд.). Britannica Educational Publishing. 2010. стр.&#160;35. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-61530-181-2" title="Посебно:Штампани извори/978-1-61530-181-2">978-1-61530-181-2</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">23. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=The+History+of+China&amp;rft.date=2010&amp;rft.edition=Britannica+Educational+Publishing&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-1-61530-181-2&amp;rft.pages=35&amp;rft.pub=Britannica+Educational+Publishing&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DA1nwvKNPMWkC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-96"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-96">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Fowler, Jeaneane D.; Fowler, Merv (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=rpJNfIAZltoC"><i>Chinese Religions: Beliefs and Practices</i></a> (на језику: енглески). Sussex Academic Press. стр.&#160;17. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-84519-172-6" title="Посебно:Штампани извори/978-1-84519-172-6">978-1-84519-172-6</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">23. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Fowler%2C+Merv&amp;rft.aufirst=Jeaneane+D.&amp;rft.aulast=Fowler&amp;rft.btitle=Chinese+Religions%3A+Beliefs+and+Practices&amp;rft.date=2008&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-1-84519-172-6&amp;rft.pages=17&amp;rft.pub=Sussex+Academic+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DrpJNfIAZltoC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-97"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-97">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Boda, Sharon La (1994). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=vWLRxJEU49EC"><i>International Dictionary of Historic Places: Asia and Oceania</i></a> (на језику: енглески). Taylor &amp; Francis. стр.&#160;904. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-884964-04-6" title="Посебно:Штампани извори/978-1-884964-04-6">978-1-884964-04-6</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">23. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Sharon+La&amp;rft.aulast=Boda&amp;rft.btitle=International+Dictionary+of+Historic+Places%3A+Asia+and+Oceania&amp;rft.date=1994&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-1-884964-04-6&amp;rft.pages=904&amp;rft.pub=Taylor+%26+Francis&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DvWLRxJEU49EC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-98"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-98">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Allan, Keith (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=BzfRFmlN2ZAC"><i>The Oxford Handbook of the History of Linguistics</i></a> (на језику: енглески). Oxford: Oxford University Press. стр.&#160;4. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-19-958584-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-19-958584-7">978-0-19-958584-7</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">23. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Keith&amp;rft.aulast=Allan&amp;rft.btitle=The+Oxford+Handbook+of+the+History+of+Linguistics&amp;rft.date=2013&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-19-958584-7&amp;rft.pages=4&amp;rft.place=Oxford&amp;rft.pub=Oxford+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DBzfRFmlN2ZAC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-99"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-99">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/arheologija/a39420/Dinastija-Dzou-je-najduze-vladala-Kinom.html">„Koja dinastija je najduže vladala drevnom Kinom? Period velikih pronalazaka i kulturnog procvata”</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Koja+dinastija+je+najdu%C5%BEe+vladala+drevnom+Kinom%3F+Period+velikih+pronalazaka+i+kulturnog+procvata&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fnationalgeographic.rs%2Fistorija-i-kultura%2Farheologija%2Fa39420%2FDinastija-Dzou-je-najduze-vladala-Kinom.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-100"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-100">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Sima, Qian (1993). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=Y0utrd4s_ZQC"><i>Records of the Grand Historian: Han dynasty</i></a> (на језику: енглески). Renditions-Columbia University Press. стр.&#160;11—12. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-231-08164-1" title="Посебно:Штампани извори/978-0-231-08164-1">978-0-231-08164-1</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Qian&amp;rft.aulast=Sima&amp;rft.btitle=Records+of+the+Grand+Historian%3A+Han+dynasty&amp;rft.date=1993&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-231-08164-1&amp;rft.pages=11-12&amp;rft.pub=Renditions-Columbia+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DY0utrd4s_ZQC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Bodde1986-101"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Bodde1986_101-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Bodde1986_101-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Bodde, Derk (1986). Twitchett, Denis; Loewe, Michael; Fairbank, J ohn King, ур. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=A2HKxK5N2sAC"><i>The Cambridge History of China: Volume 1, The Ch'in and Han Empires, 221 BC-AD 220</i></a> (на језику: енглески). Cambridge University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-24327-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-24327-8">978-0-521-24327-8</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Derk&amp;rft.aulast=Bodde&amp;rft.btitle=The+Cambridge+History+of+China%3A+Volume+1%2C+The+Ch%27in+and+Han+Empires%2C+221+BC-AD+220&amp;rft.date=1986&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-521-24327-8&amp;rft.pub=Cambridge+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DA2HKxK5N2sAC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Lewis2007-102"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-Lewis2007_102-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-Lewis2007_102-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Lewis, Mark Edward (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=_rdxAAAAMAAJ"><i>The Early Chinese Empires: Qin and Han</i></a> (на језику: енглески). Harvard University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-674-02477-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-674-02477-9">978-0-674-02477-9</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Mark+Edward&amp;rft.aulast=Lewis&amp;rft.btitle=The+Early+Chinese+Empires%3A+Qin+and+Han&amp;rft.date=2007&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-674-02477-9&amp;rft.pub=Harvard+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3D_rdxAAAAMAAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-103"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-103">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation journal">Dahlman, Carl J.; Aubert, Jean-Eric (31. 10. 2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://documents.worldbank.org/curated/en/597311468221378343/China-and-the-knowledge-economy-seizing-the-21st-century">„China and the knowledge economy&#160;: seizing the 21st century”</a> (на језику: енглески). The World Bank: 1<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+and+the+knowledge+economy+%3A+seizing+the+21st+century&amp;rft.au=Aubert%2C+Jean-Eric&amp;rft.aufirst=Carl+J.&amp;rft.aulast=Dahlman&amp;rft.date=2001-10-31&amp;rft.genre=article&amp;rft.pages=1&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fdocuments.worldbank.org%2Fcurated%2Fen%2F597311468221378343%2FChina-and-the-knowledge-economy-seizing-the-21st-century&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-104"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-104">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Goucher, Candice; Walton, Linda (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=zdwpAAAAQBAJ"><i>World History: Journeys from Past to Present - VOLUME 1: From Human Origins to 1500 CE</i></a> (на језику: енглески). Routledge. стр.&#160;108. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-135-08822-4" title="Посебно:Штампани извори/978-1-135-08822-4">978-1-135-08822-4</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Walton%2C+Linda&amp;rft.aufirst=Candice&amp;rft.aulast=Goucher&amp;rft.btitle=World+History%3A+Journeys+from+Past+to+Present+-+VOLUME+1%3A+From+Human+Origins+to+1500+CE&amp;rft.date=2013&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-1-135-08822-4&amp;rft.pages=108&amp;rft.pub=Routledge&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DzdwpAAAAQBAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-105"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-105">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Whiting, Marvin. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=JJQiAz3qTCgC"><i>Imperial Chinese Military History</i></a> (на језику: енглески). iUniverse. стр.&#160;214. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-595-22134-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-595-22134-9">978-0-595-22134-9</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Marvin&amp;rft.aulast=Whiting&amp;rft.btitle=Imperial+Chinese+Military+History&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-595-22134-9&amp;rft.pages=214&amp;rft.pub=iUniverse&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DJJQiAz3qTCgC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-106"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-106">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Lee, Ki-Baik (1984). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=5xFgxgEACAAJ"><i>A New History of Korea</i></a> (на језику: енглески). Ilchokak. стр.&#160;47<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Ki-Baik&amp;rft.aulast=Lee&amp;rft.btitle=A+New+History+of+Korea&amp;rft.date=1984&amp;rft.genre=book&amp;rft.pages=47&amp;rft.pub=Ilchokak&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3D5xFgxgEACAAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-107"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-107">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Graff, David Andrew (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=2uJfwAEACAAJ"><i>Medieval Chinese Warfare, 300-900</i></a> (на језику: енглески). Routledge. стр.&#160;13<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=David+Andrew&amp;rft.aulast=Graff&amp;rft.btitle=Medieval+Chinese+Warfare%2C+300-900&amp;rft.date=2002&amp;rft.genre=book&amp;rft.pages=13&amp;rft.pub=Routledge&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3D2uJfwAEACAAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-108"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-108">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Adshead, S. (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=Vz2BDAAAQBAJ"><i>T'ang China: The Rise of the East in World History</i></a> (на језику: енглески). Springer. стр.&#160;54. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-230-00551-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-230-00551-8">978-0-230-00551-8</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=S.&amp;rft.aulast=Adshead&amp;rft.btitle=T%27ang+China%3A+The+Rise+of+the+East+in+World+History&amp;rft.date=2004&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-230-00551-8&amp;rft.pages=54&amp;rft.pub=Springer&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DVz2BDAAAQBAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-109"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-109">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Fairbank, John King (1986). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=A2HKxK5N2sAC"><i>The Cambridge History of China: Volume 1, The Ch'in and Han Empires, 221 BC-AD 220</i></a> (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр.&#160;545—607. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-24327-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-24327-8">978-0-521-24327-8</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=John+King&amp;rft.aulast=Fairbank&amp;rft.btitle=The+Cambridge+History+of+China%3A+Volume+1%2C+The+Ch%27in+and+Han+Empires%2C+221+BC-AD+220&amp;rft.date=1986&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-521-24327-8&amp;rft.pages=545-607&amp;rft.pub=Cambridge+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DA2HKxK5N2sAC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-110"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-110">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Bowman, John S. (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=cYoHOqC7Yx4C"><i>Columbia Chronologies of Asian History and Culture</i></a> (на језику: енглески). Columbia University Press. стр.&#160;104—105. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-231-50004-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-231-50004-3">978-0-231-50004-3</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=John+S.&amp;rft.aulast=Bowman&amp;rft.btitle=Columbia+Chronologies+of+Asian+History+and+Culture&amp;rft.date=2000&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-231-50004-3&amp;rft.pages=104-105&amp;rft.pub=Columbia+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DcYoHOqC7Yx4C&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-111"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-111">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/?id=z-fAxn_9f8wC"><i>China: Five Thousand Years of History and Civilization</i></a> (на језику: енглески). City University of HK Press. 2007. стр.&#160;71. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-962-937-140-1" title="Посебно:Штампани извори/978-962-937-140-1">978-962-937-140-1</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China%3A+Five+Thousand+Years+of+History+and+Civilization&amp;rft.date=2007&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-962-937-140-1&amp;rft.pages=71&amp;rft.pub=City+University+of+HK+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2F%3Fid%3Dz-fAxn_9f8wC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-112"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-112">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Paludan, Ann (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=4qzVngEACAAJ"><i>Chronicle of the Chinese Emperors: The Reign-by-reign Record of the Rulers of Imperial China</i></a> (на језику: енглески). Thames and Hudson. стр.&#160;136. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-500-05090-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-500-05090-3">978-0-500-05090-3</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Ann&amp;rft.aulast=Paludan&amp;rft.btitle=Chronicle+of+the+Chinese+Emperors%3A+The+Reign-by-reign+Record+of+the+Rulers+of+Imperial+China&amp;rft.date=1998&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-500-05090-3&amp;rft.pages=136&amp;rft.pub=Thames+and+Hudson&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3D4qzVngEACAAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-113"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-113">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Huang, Siu-chi; Huang, Xiuji (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=sjzPPg8eK7sC"><i>Essentials of Neo-Confucianism: Eight Major Philosophers of the Song and Ming Periods</i></a> (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. стр.&#160;3. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-313-26449-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-313-26449-8">978-0-313-26449-8</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Huang%2C+Xiuji&amp;rft.aufirst=Siu-chi&amp;rft.aulast=Huang&amp;rft.btitle=Essentials+of+Neo-Confucianism%3A+Eight+Major+Philosophers+of+the+Song+and+Ming+Periods&amp;rft.date=1999&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-313-26449-8&amp;rft.pages=3&amp;rft.pub=Greenwood+Publishing+Group&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DsjzPPg8eK7sC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-114"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-114">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.metmuseum.org/toah/hd/nsong/hd_nsong.htm">„Northern Song dynasty (960–1127)”</a>. Metropolitan Museum of Art<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Northern+Song+dynasty+%28960%E2%80%931127%29&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=Metropolitan+Museum+of+Art&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.metmuseum.org%2Ftoah%2Fhd%2Fnsong%2Fhd_nsong.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-115"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-115">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://d.wanfangdata.com.cn/Thesis_Y1795153.aspx">„从汝窑、修内司窑和郊坛窑的技术传承看宋代瓷业的发展”</a>. <i>wanfangdata.com.cn</i> (на језику: кинески). 15. 2. 2011<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=%E4%BB%8E%E6%B1%9D%E7%AA%91%E3%80%81%E4%BF%AE%E5%86%85%E5%8F%B8%E7%AA%91%E5%92%8C%E9%83%8A%E5%9D%9B%E7%AA%91%E7%9A%84%E6%8A%80%E6%9C%AF%E4%BC%A0%E6%89%BF%E7%9C%8B%E5%AE%8B%E4%BB%A3%E7%93%B7%E4%B8%9A%E7%9A%84%E5%8F%91%E5%B1%95&amp;rft.date=2011-02-15&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=wanfangdata.com.cn&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fd.wanfangdata.com.cn%2FThesis_Y1795153.aspx&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-116"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-116">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Gernet, Jacques (1962). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=k5xpXOYxxEEC"><i>Daily Life in China, on the Eve of the Mongol Invasion, 1250-1276</i></a> (на језику: енглески). Stanford University Press. стр.&#160;22. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8047-0720-6" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8047-0720-6">978-0-8047-0720-6</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Jacques&amp;rft.aulast=Gernet&amp;rft.btitle=Daily+Life+in+China%2C+on+the+Eve+of+the+Mongol+Invasion%2C+1250-1276&amp;rft.date=1962&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-8047-0720-6&amp;rft.pages=22&amp;rft.pub=Stanford+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3Dk5xpXOYxxEEC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-117"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-117">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Ho, Ping-ti (1967). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=Z12jZwEACAAJ"><i>An Estimate of the Total Population of Sung-Chin China</i></a> (на језику: енглески). University of Chicago<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Ping-ti&amp;rft.aulast=Ho&amp;rft.btitle=An+Estimate+of+the+Total+Population+of+Sung-Chin+China&amp;rft.date=1967&amp;rft.genre=book&amp;rft.pub=University+of+Chicago&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DZ12jZwEACAAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-118"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-118">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Rice, Xan (25. 7. 2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.theguardian.com/world/2010/jul/25/kenya-china">„Chinese archaeologists' African quest for sunken ship of Ming admiral”</a>. <i>The Guardian</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Chinese+archaeologists%27+African+quest+for+sunken+ship+of+Ming+admiral&amp;rft.aufirst=Xan&amp;rft.aulast=Rice&amp;rft.date=2010-07-25&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=The+Guardian&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.theguardian.com%2Fworld%2F2010%2Fjul%2F25%2Fkenya-china&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-119"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-119">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20171010151854/https://www.iep.utm.edu/wangyang/">„Wang Yangming (Wang Shou-Jen) | Internet Encyclopedia of Philosophy”</a>. <i>www.iep.utm.edu</i> (на језику: енглески). Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.iep.utm.edu/wangyang/">оригинала</a> 10. 10. 2017. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Wang+Yangming+%28Wang+Shou-Jen%29+%7C+Internet+Encyclopedia+of+Philosophy&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.iep.utm.edu&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.iep.utm.edu%2Fwangyang%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-120"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-120">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.docin.com/p-378667223.html">„论明末士人阶层与资本主义萌芽的关系”</a>. <i>docin.com</i> (на језику: кинески). 8. 4. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=%E8%AE%BA%E6%98%8E%E6%9C%AB%E5%A3%AB%E4%BA%BA%E9%98%B6%E5%B1%82%E4%B8%8E%E8%B5%84%E6%9C%AC%E4%B8%BB%E4%B9%89%E8%90%8C%E8%8A%BD%E7%9A%84%E5%85%B3%E7%B3%BB&amp;rft.date=2012-04-08&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=docin.com&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.docin.com%2Fp-378667223.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-121"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-121">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Roberts, John Morris (1997). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=3QZXvUhGwhAC"><i>A Short History of the World</i></a> (на језику: енглески). Oxford University Press. стр.&#160;272. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-19-511504-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-19-511504-8">978-0-19-511504-8</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=John+Morris&amp;rft.aulast=Roberts&amp;rft.btitle=A+Short+History+of+the+World&amp;rft.date=1997&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-19-511504-8&amp;rft.pages=272&amp;rft.pub=Oxford+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D3QZXvUhGwhAC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-122"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-122">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Fairbank, John K. (1978). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=LTFhzQEACAAJ"><i>The Cambridge History of China: Volume 10, Late Ch'ing 1800-1911, Part 1</i></a> (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр.&#160;37. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-21447-6" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-21447-6">978-0-521-21447-6</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=John+K.&amp;rft.aulast=Fairbank&amp;rft.btitle=The+Cambridge+History+of+China%3A+Volume+10%2C+Late+Ch%27ing+1800-1911%2C+Part+1&amp;rft.date=1978&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-521-21447-6&amp;rft.pages=37&amp;rft.pub=Cambridge+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DLTFhzQEACAAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-123"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-123">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book"> <bdi lang="zh">中国通史·明清史</bdi>. 九州出版社. 2010. стр.&#160;104—112. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-7-5108-0062-7" title="Посебно:Штампани извори/978-7-5108-0062-7">978-7-5108-0062-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=%E4%B8%AD%E5%9B%BD%E9%80%9A%E5%8F%B2%C2%B7%E6%98%8E%E6%B8%85%E5%8F%B2&amp;rft.date=2010&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-7-5108-0062-7&amp;rft.pages=104-112&amp;rft.pub=%E4%B9%9D%E5%B7%9E%E5%87%BA%E7%89%88%E7%A4%BE&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-124"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-124">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book"> <bdi lang="zh">中华通史·第十卷</bdi>. 花城出版社. 1996. стр.&#160;71. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-7-5360-2320-8" title="Посебно:Штампани извори/978-7-5360-2320-8">978-7-5360-2320-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=%E4%B8%AD%E5%8D%8E%E9%80%9A%E5%8F%B2%C2%B7%E7%AC%AC%E5%8D%81%E5%8D%B7&amp;rft.date=1996&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-7-5360-2320-8&amp;rft.pages=71&amp;rft.pub=%E8%8A%B1%E5%9F%8E%E5%87%BA%E7%89%88%E7%A4%BE&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-125"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-125">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Embree, Ainslie Thomas; Gluck, Carol; Gluck, George Sansom Professor of History Carol (1997). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=Xn-6yMhAungC"><i>Asia in Western and World History: A Guide for Teaching</i></a> (на језику: енглески). M.E. Sharpe. стр.&#160;597. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-56324-265-6" title="Посебно:Штампани извори/978-1-56324-265-6">978-1-56324-265-6</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Gluck%2C+Carol&amp;rft.au=Gluck%2C+George+Sansom+Professor+of+History+Carol&amp;rft.aufirst=Ainslie+Thomas&amp;rft.aulast=Embree&amp;rft.btitle=Asia+in+Western+and+World+History%3A+A+Guide+for+Teaching&amp;rft.date=1997&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-1-56324-265-6&amp;rft.pages=597&amp;rft.pub=M.E.+Sharpe&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DXn-6yMhAungC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-126"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-126">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.britannica.com/EBchecked/topic/546176/Sino-Japanese-War">„Sino-Japanese War (1894–95)”</a>. <i>Encyclopædia Britannica</i><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Sino-Japanese+War+%281894%E2%80%9395%29&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Encyclop%C3%A6dia+Britannica&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.britannica.com%2FEBchecked%2Ftopic%2F546176%2FSino-Japanese-War&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-127"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-127">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.fao.org/3/U8480E/U8480E05.htm">„Dimensions of need - People and populations at risk”</a>. <i>www.fao.org</i>. Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO). 1995<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Dimensions+of+need+-+People+and+populations+at+risk&amp;rft.date=1995&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.fao.org&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.fao.org%2F3%2FU8480E%2FU8480E05.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-128"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-128">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Tamura, Eileen (1997). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=O0TQ_Puz-w8C"><i>China: Understanding Its Past</i></a> (на језику: енглески). University of Hawaii Press. стр.&#160;146. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8248-1923-1" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8248-1923-1">978-0-8248-1923-1</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Eileen&amp;rft.aulast=Tamura&amp;rft.btitle=China%3A+Understanding+Its+Past&amp;rft.date=1997&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-8248-1923-1&amp;rft.pages=146&amp;rft.pub=University+of+Hawaii+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DO0TQ_Puz-w8C&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-129"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-129">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Haw, Stephen G. (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=J8J8AgAAQBAJ"><i>Beijing – A Concise History</i></a> (на језику: енглески). Routledge. стр.&#160;143. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-134-15033-5" title="Посебно:Штампани извори/978-1-134-15033-5">978-1-134-15033-5</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Stephen+G.&amp;rft.aulast=Haw&amp;rft.btitle=Beijing+%E2%80%93+A+Concise+History&amp;rft.date=2006&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-1-134-15033-5&amp;rft.pages=143&amp;rft.pub=Routledge&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DJ8J8AgAAQBAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-130"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-130">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Elleman, Bruce A. (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=EfrJ94gA1BoC"><i>Modern Chinese Warfare, 1795-1989</i></a> (на језику: енглески). Psychology Press. стр.&#160;149. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-415-21473-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-415-21473-5">978-0-415-21473-5</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Bruce+A.&amp;rft.aulast=Elleman&amp;rft.btitle=Modern+Chinese+Warfare%2C+1795-1989&amp;rft.date=2001&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-415-21473-5&amp;rft.pages=149&amp;rft.pub=Psychology+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DEfrJ94gA1BoC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-131"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-131">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Hutchings, Graham (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=qhe6vP66jN0C"><i>Modern China: A Guide to a Century of Change</i></a> (на језику: енглески). Harvard University Press. стр.&#160;459. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-674-00658-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-674-00658-4">978-0-674-00658-4</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Graham&amp;rft.aulast=Hutchings&amp;rft.btitle=Modern+China%3A+A+Guide+to+a+Century+of+Change&amp;rft.date=2001&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-674-00658-4&amp;rft.pages=459&amp;rft.pub=Harvard+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dqhe6vP66jN0C&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-132"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-132">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Zarrow, Peter Gue (2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=ucfBFCzX-MMC"><i>China in War and Revolution, 1895-1949</i></a> (на језику: енглески). Psychology Press. стр.&#160;230. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-415-36448-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-415-36448-5">978-0-415-36448-5</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Peter+Gue&amp;rft.aulast=Zarrow&amp;rft.btitle=China+in+War+and+Revolution%2C+1895-1949&amp;rft.date=2005&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-415-36448-5&amp;rft.pages=230&amp;rft.pub=Psychology+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DucfBFCzX-MMC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-133"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-133">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Leutner, Mechthild; Felber, Roland; Titarenko, M. L.; Grigoriev, A. M. (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=Q4MI_fPGURIC"><i>The Chinese Revolution in the 1920s: Between Triumph and Disaster</i></a> (на језику: енглески). Psychology Press. стр.&#160;129. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7007-1690-6" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7007-1690-6">978-0-7007-1690-6</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Felber%2C+Roland&amp;rft.au=Grigoriev%2C+A.+M.&amp;rft.au=Titarenko%2C+M.+L.&amp;rft.aufirst=Mechthild&amp;rft.aulast=Leutner&amp;rft.btitle=The+Chinese+Revolution+in+the+1920s%3A+Between+Triumph+and+Disaster&amp;rft.date=2002&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-7007-1690-6&amp;rft.pages=129&amp;rft.pub=Psychology+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DQ4MI_fPGURIC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-134"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-134">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Tien, Hung-mao (1972). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=SmemAAAAIAAJ"><i>Government and Politics in Kuomintang China, 1927-1937 (Volume 53)</i></a> (на језику: енглески). Stanford University Press. стр.&#160;60—72. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8047-0812-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8047-0812-8">978-0-8047-0812-8</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Hung-mao&amp;rft.aulast=Tien&amp;rft.btitle=Government+and+Politics+in+Kuomintang+China%2C+1927-1937+%28Volume+53%29&amp;rft.date=1972&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-8047-0812-8&amp;rft.pages=60-72&amp;rft.pub=Stanford+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DSmemAAAAIAAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-135"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-135">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Zhao, Suisheng (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=ZpfLbqMc6n4C"><i>China and Democracy: The Prospect for a Democratic China</i></a> (на језику: енглески). Psychology Press. стр.&#160;43. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-415-92694-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-415-92694-2">978-0-415-92694-2</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Suisheng&amp;rft.aulast=Zhao&amp;rft.btitle=China+and+Democracy%3A+The+Prospect+for+a+Democratic+China&amp;rft.date=2000&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-415-92694-2&amp;rft.pages=43&amp;rft.pub=Psychology+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DZpfLbqMc6n4C&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-136"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-136">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Apter, David Ernest; Saich, Tony (1994). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=oajI9PsWwNAC"><i>Revolutionary Discourse in Mao's Republic</i></a> (на језику: енглески). Harvard University Press. стр.&#160;198. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-674-76780-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-674-76780-5">978-0-674-76780-5</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Saich%2C+Tony&amp;rft.aufirst=David+Ernest&amp;rft.aulast=Apter&amp;rft.btitle=Revolutionary+Discourse+in+Mao%27s+Republic&amp;rft.date=1994&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-674-76780-5&amp;rft.pages=198&amp;rft.pub=Harvard+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DoajI9PsWwNAC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-137"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-137">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/history/worldwars/wwtwo/nuclear_01.shtml">„Nuclear Power: The End of the War Against Japan”</a>. <i>www.bbc.co.uk</i> (на језику: енглески). BBC. 17. 2. 2011<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Nuclear+Power%3A+The+End+of+the+War+Against+Japan&amp;rft.date=2011-02-17&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=www.bbc.co.uk&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fhistory%2Fworldwars%2Fwwtwo%2Fnuclear_01.shtml&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-138"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-138">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ibiblio.org/hyperwar/PTO/IMTFE/IMTFE-8.html">„Conventional War Crimes (Atrocities) &#91;Chapter 8&#93;”</a>. <i>www.ibiblio.org</i> (на језику: енглески). International Military Tribunal for the Far East. новембар 1948<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Conventional+War+Crimes+%28Atrocities%29+%5BChapter+8%5D&amp;rft.date=1948-11&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.ibiblio.org&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ibiblio.org%2Fhyperwar%2FPTO%2FIMTFE%2FIMTFE-8.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-139"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-139">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Doenecke, Justus D. (2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=xdMF9rX6mX8C"><i>Debating Franklin D. Roosevelt's Foreign Policies, 1933-1945</i></a> (на језику: енглески). Rowman &amp; Littlefield. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8476-9416-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8476-9416-7">978-0-8476-9416-7</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Justus+D.&amp;rft.aulast=Doenecke&amp;rft.btitle=Debating+Franklin+D.+Roosevelt%27s+Foreign+Policies%2C+1933-1945&amp;rft.date=2005&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-8476-9416-7&amp;rft.pub=Rowman+%26+Littlefield&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DxdMF9rX6mX8C&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-140"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-140">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.unmultimedia.org/searchers/yearbook/page.jsp?volume=1946-47&amp;page=38">„The Moscow Declaration on general security”</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.unmultimedia.org/searchers/yearbook/page.jsp?volume=1946-47&amp;page=1"><i>UN Yearbook 1946–1947</i></a> (на језику: енглески). United Nations. 1947. стр.&#160;3<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=The+Moscow+Declaration+on+general+security&amp;rft.btitle=UN+Yearbook+1946%E2%80%931947&amp;rft.date=1947&amp;rft.genre=bookitem&amp;rft.pages=3&amp;rft.pub=United+Nations&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.unmultimedia.org%2Fsearchers%2Fyearbook%2Fpage.jsp%3Fvolume%3D1946-47%26page%3D38&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-141"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-141">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.un.org/en/sections/history-united-nations-charter/1942-declaration-united-nations/">„1942: Declaration of The United Nations”</a>. <i>www.un.org</i> (на језику: енглески). 26. 8. 2015<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=1942%3A+Declaration+of+The+United+Nations&amp;rft.date=2015-08-26&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.un.org&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.un.org%2Fen%2Fsections%2Fhistory-united-nations-charter%2F1942-declaration-united-nations%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-142"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-142">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Hoopes, Townsend; Brinkley, Douglas (1997). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=z-C_QgAACAAJ"><i>FDR and the Creation of the U.N.</i></a> (на језику: енглески). Yale University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-300-06930-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-300-06930-3">978-0-300-06930-3</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Brinkley%2C+Douglas&amp;rft.aufirst=Townsend&amp;rft.aulast=Hoopes&amp;rft.btitle=FDR+and+the+Creation+of+the+U.N.&amp;rft.date=1997&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-300-06930-3&amp;rft.pub=Yale+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dz-C_QgAACAAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-143"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-143">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Gaddis, John Lewis (1972). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=ch2xQgAACAAJ"><i>The United States and the Origins of the Cold War, 1941-1947</i></a> (на језику: енглески). Columbia University Press. стр.&#160;24—25. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-231-03289-6" title="Посебно:Штампани извори/978-0-231-03289-6">978-0-231-03289-6</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=John+Lewis&amp;rft.aulast=Gaddis&amp;rft.btitle=The+United+States+and+the+Origins+of+the+Cold+War%2C+1941-1947&amp;rft.date=1972&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-231-03289-6&amp;rft.pages=24-25&amp;rft.pub=Columbia+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dch2xQgAACAAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-144"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-144">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Feldman, Howard; Nathan, Andrew J. (1991). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=xCxMn-2msr8C"><i>Constitutional Reform and the Future of the Republic of China</i></a> (на језику: енглески). M.E. Sharpe. стр.&#160;3. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-87332-880-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-87332-880-7">978-0-87332-880-7</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Nathan%2C+Andrew+J.&amp;rft.aufirst=Howard&amp;rft.aulast=Feldman&amp;rft.btitle=Constitutional+Reform+and+the+Future+of+the+Republic+of+China&amp;rft.date=1991&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-87332-880-7&amp;rft.pages=3&amp;rft.pub=M.E.+Sharpe&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DxCxMn-2msr8C&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-145"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-145">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Cheek, Timothy (2002). „The Chinese People Have Stood Up September 1949”. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=KaKoJs4MfoUC"><i>Mao Zedong and China's Revolutions: A Brief History with Documents</i></a> (на језику: енглески). Bedford/St. Martin's. стр.&#160;125—127. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-312-25626-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-312-25626-5">978-0-312-25626-5</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=The+Chinese+People+Have+Stood+Up+September+1949&amp;rft.aufirst=Timothy&amp;rft.aulast=Cheek&amp;rft.btitle=Mao+Zedong+and+China%27s+Revolutions%3A+A+Brief+History+with+Documents&amp;rft.date=2002&amp;rft.genre=bookitem&amp;rft.isbn=978-0-312-25626-5&amp;rft.pages=125-127&amp;rft.pub=Bedford%2FSt.+Martin%27s&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DKaKoJs4MfoUC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-146"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-146">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Peaslee, Amos J. (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=9ATxCAAAQBAJ"><i>Constitutions of Nations: Volume I: Afghanistan to Finland</i></a> (на језику: енглески). Springer. стр.&#160;533. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-94-017-7125-2" title="Посебно:Штампани извори/978-94-017-7125-2">978-94-017-7125-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Amos+J.&amp;rft.aulast=Peaslee&amp;rft.btitle=Constitutions+of+Nations%3A+Volume+I%3A+Afghanistan+to+Finland&amp;rft.date=2013&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-94-017-7125-2&amp;rft.pages=533&amp;rft.pub=Springer&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D9ATxCAAAQBAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-147"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-147">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Chaurasia, R. S. (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=D2auy-nwS5IC"><i>History of Modern China</i></a> (на језику: енглески). Atlantic Publishers &amp; Dist. стр.&#160;1. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-81-269-0315-3" title="Посебно:Штампани извори/978-81-269-0315-3">978-81-269-0315-3</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=R.+S.&amp;rft.aulast=Chaurasia&amp;rft.btitle=History+of+Modern+China&amp;rft.date=2004&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-81-269-0315-3&amp;rft.pages=1&amp;rft.pub=Atlantic+Publishers+%26+Dist&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DD2auy-nwS5IC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-148"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-148">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Westcott, Ben; Lee, Lily (30. 9. 2019). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.cnn.com/2019/09/29/asia/china-beijing-mao-october-1-70-intl-hnk/index.html">„They were born at the start of Communist China. 70 years later, their country is unrecognizable”</a>. <i>CNN</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=They+were+born+at+the+start+of+Communist+China.+70+years+later%2C+their+country+is+unrecognizable&amp;rft.au=Lee%2C+Lily&amp;rft.aufirst=Ben&amp;rft.aulast=Westcott&amp;rft.date=2019-09-30&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=CNN&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.cnn.com%2F2019%2F09%2F29%2Fasia%2Fchina-beijing-mao-october-1-70-intl-hnk%2Findex.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEАрежина201337_и_48_са_напоменом_52-149"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-FOOTNOTEАрежина201337_и_48_са_напоменом_52_149-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFАрежина2013">Арежина 2013</a>, стр.&#160;37 и 48 са напоменом 52.</span> </li> <li id="cite_note-150"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-150">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://news.google.com/newspapers?nid=1817&amp;dat=19500509&amp;id=FUw_AAAAIBAJ&amp;sjid=skwMAAAAIBAJ&amp;pg=3627,3301880">„Red Capture of Hainan Island”</a>. <i>news.google.com</i> (на језику: енглески). The Tuscaloosa News. 9. 5. 1950<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Red+Capture+of+Hainan+Island&amp;rft.date=1950-05-09&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=news.google.com&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fnews.google.com%2Fnewspapers%3Fnid%3D1817%26dat%3D19500509%26id%3DFUw_AAAAIBAJ%26sjid%3DskwMAAAAIBAJ%26pg%3D3627%2C3301880&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-151"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-151">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web">Hays, Jeffrey (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://factsanddetails.com/china/cat6/sub32/item228.html">„CHINESE TAKEOVER OF TIBET IN THE 1950s | Facts and Details”</a>. <i>factsanddetails.com</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=CHINESE+TAKEOVER+OF+TIBET+IN+THE+1950s+%7C+Facts+and+Details&amp;rft.aufirst=Jeffrey&amp;rft.aulast=Hays&amp;rft.date=2008&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=factsanddetails.com&amp;rft_id=http%3A%2F%2Ffactsanddetails.com%2Fchina%2Fcat6%2Fsub32%2Fitem228.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-152"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-152">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Garver, John W. (1997). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/?id=ZNCghCIbyVAC"><i>The Sino-American Alliance: Nationalist China and American Cold War Strategy in Asia</i></a> (на језику: енглески). M.E. Sharpe. стр.&#160;169. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7656-0025-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7656-0025-7">978-0-7656-0025-7</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=John+W.&amp;rft.aulast=Garver&amp;rft.btitle=The+Sino-American+Alliance%3A+Nationalist+China+and+American+Cold+War+Strategy+in+Asia&amp;rft.date=1997&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-7656-0025-7&amp;rft.pages=169&amp;rft.pub=M.E.+Sharpe&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2F%3Fid%3DZNCghCIbyVAC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEЛогос2016747-153"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-FOOTNOTEЛогос2016747_153-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFЛогос2016">Логос 2016</a>, стр.&#160;747.</span> </li> <li id="cite_note-154"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-154">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Busky, Donald F. (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=Q6b0j1VINWgC"><i>Communism in History and Theory: Asia, Africa, and the Americas</i></a> (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. стр.&#160;11. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-275-97733-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-275-97733-7">978-0-275-97733-7</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Donald+F.&amp;rft.aulast=Busky&amp;rft.btitle=Communism+in+History+and+Theory%3A+Asia%2C+Africa%2C+and+the+Americas&amp;rft.date=2002&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-275-97733-7&amp;rft.pages=11&amp;rft.pub=Greenwood+Publishing+Group&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DQ6b0j1VINWgC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-155"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-155">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.loc.gov/item/87600493/">„A Country Study: China”</a>. <i>www.loc.gov</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=A+Country+Study%3A+China&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.loc.gov&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.loc.gov%2Fitem%2F87600493%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-156"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-156">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Holmes, Madelyn (2014). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/?id=lJK-GRriJAoC"><i>Students and Teachers of the New China: Thirteen Interviews</i></a> (на језику: енглески). McFarland. стр.&#160;185. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7864-8371-6" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7864-8371-6">978-0-7864-8371-6</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Madelyn&amp;rft.aulast=Holmes&amp;rft.btitle=Students+and+Teachers+of+the+New+China%3A+Thirteen+Interviews&amp;rft.date=2014&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-7864-8371-6&amp;rft.pages=185&amp;rft.pub=McFarland&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2F%3Fid%3DlJK-GRriJAoC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-157"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-157">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20120210190821/http://en.chinaelections.org/newsinfo.asp?newsid=18328">„论华人参政-中国选举与治理网”</a>. <i>en.chinaelections.org</i> (на језику: кинески). 30. 10. 2002. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://en.chinaelections.org/newsinfo.asp?newsid=18328">оригинала</a> 10. 2. 2012. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=%E8%AE%BA%E5%8D%8E%E4%BA%BA%E5%8F%82%E6%94%BF-%E4%B8%AD%E5%9B%BD%E9%80%89%E4%B8%BE%E4%B8%8E%E6%B2%BB%E7%90%86%E7%BD%91&amp;rft.date=2002-10-30&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=en.chinaelections.org&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fen.chinaelections.org%2Fnewsinfo.asp%3Fnewsid%3D18328&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-158"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-158">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Jisheng, Yang (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=bvs9cS8lzhEC"><i>Tombstone: The Great Chinese Famine, 1958-1962</i></a> (на језику: енглески). Farrar, Straus and Giroux. стр.&#160;629. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4668-2779-0" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4668-2779-0">978-1-4668-2779-0</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Yang&amp;rft.aulast=Jisheng&amp;rft.btitle=Tombstone%3A+The+Great+Chinese+Famine%2C+1958-1962&amp;rft.date=2012&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-1-4668-2779-0&amp;rft.pages=629&amp;rft.pub=Farrar%2C+Straus+and+Giroux&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3Dbvs9cS8lzhEC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-159"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-159">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Holmes, Leslie (2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=OasVDAAAQBAJ"><i>Communism: A Very Short Introduction</i></a> (на језику: енглески). Oxford: Oxford University Press. стр.&#160;32. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-19-955154-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-19-955154-5">978-0-19-955154-5</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>. „<i>Most estimates of the number of Chinese dead are in the range of 15 to 30 million</i>”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Leslie&amp;rft.aulast=Holmes&amp;rft.btitle=Communism%3A+A+Very+Short+Introduction&amp;rft.date=2009&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-19-955154-5&amp;rft.pages=32&amp;rft.place=Oxford&amp;rft.pub=Oxford+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3DOasVDAAAQBAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEWenqian200715-16-160"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-FOOTNOTEWenqian200715-16_160-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFWenqian2007">Wenqian 2007</a>, стр.&#160;15-16.</span> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEUN19722-161"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-FOOTNOTEUN19722_161-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFUN1972">UN 1972</a>, стр.&#160;2.</span> </li> <li id="cite_note-162"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-162">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Kau, Michael Y. M. (1988). „Taiwan's and Beijing's Campaigns for Unification”. Ур.: Kau, Michael Y. M.; Feldman, Harvey; Kim, Ilpyong J. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200327020432/https://www.questia.com/library/95725975/taiwan-in-a-time-of-transition"><i>Taiwan in a Time of Transition</i></a> (на језику: енглески). Paragon House. стр.&#160;188. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.questia.com/library/95725975/taiwan-in-a-time-of-transition">оригинала</a> 27. 03. 2020. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Taiwan%27s+and+Beijing%27s+Campaigns+for+Unification&amp;rft.aufirst=Michael+Y.+M.&amp;rft.aulast=Kau&amp;rft.btitle=Taiwan+in+a+Time+of+Transition&amp;rft.date=1988&amp;rft.genre=bookitem&amp;rft.pages=188&amp;rft.pub=Paragon+House&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.questia.com%2Flibrary%2F95725975%2Ftaiwan-in-a-time-of-transition&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEАрежина201348_и_52_са_напоменом_52-163"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-FOOTNOTEАрежина201348_и_52_са_напоменом_52_163-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFАрежина2013">Арежина 2013</a>, стр.&#160;48 и 52 са напоменом 52.</span> </li> <li id="cite_note-164"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-164">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Hart-L, Martin; Burkett, Paul (2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://monthlyreview.org/product/china_and_socialism/"><i>China and Socialism: Market Reforms and Class Struggle</i></a> (на језику: енглески). Monthly Review. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9781583671238" title="Посебно:Штампани извори/9781583671238">9781583671238</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Burkett%2C+Paul&amp;rft.aufirst=Martin&amp;rft.aulast=Hart-L&amp;rft.btitle=China+and+Socialism%3A+Market+Reforms+and+Class+Struggle&amp;rft.date=2005&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=9781583671238&amp;rft.pub=Monthly+Review&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fmonthlyreview.org%2Fproduct%2Fchina_and_socialism%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-165"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-165">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web">Harding, Harry (1. 12. 1990). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nbr.org/publication/the-impact-of-tiananmen-on-chinas-foreign-policy/">„The Impact of Tiananmen on China's Foreign Policy”</a>. <i>The National Bureau of Asian Research (NBR)</i> (на језику: енглески). National Bureau of Asian Research<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=The+Impact+of+Tiananmen+on+China%27s+Foreign+Policy&amp;rft.aufirst=Harry&amp;rft.aulast=Harding&amp;rft.date=1990-12-01&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=The+National+Bureau+of+Asian+Research+%28NBR%29&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nbr.org%2Fpublication%2Fthe-impact-of-tiananmen-on-chinas-foreign-policy%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEЛогос201958_са_напоменом_16-166"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-FOOTNOTEЛогос201958_са_напоменом_16_166-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFЛогос2019">Логос 2019</a>, стр.&#160;58 са напоменом 16.</span> </li> <li id="cite_note-167"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-167">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.chinadaily.com.cn/en/doc/2003-07/11/content_244499.htm">„Nation bucks trend of global poverty”</a>. <i>www.chinadaily.com.cn</i> (на језику: енглески). China Daily. 11. 7. 2003<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Nation+bucks+trend+of+global+poverty&amp;rft.date=2003-07-11&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=www.chinadaily.com.cn&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.chinadaily.com.cn%2Fen%2Fdoc%2F2003-07%2F11%2Fcontent_244499.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-168"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-168">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://en.people.cn/english/200003/01/eng20000301X115.html">„China's Average Economic Growth in 90s Ranked 1st in World”</a>. <i>en.people.cn</i> (на језику: енглески). People's Daily. 1. 3. 2000<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%27s+Average+Economic+Growth+in+90s+Ranked+1st+in+World&amp;rft.date=2000-03-01&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=en.people.cn&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fen.people.cn%2Fenglish%2F200003%2F01%2Feng20000301X115.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-169"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-169">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Carter, Shan (26. 8. 2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/interactive/2007/08/26/world/asia/20070826_CHINA_GRAPHIC.html">„China’s Environmental Crisis”</a>. <i>archive.nytimes.com</i> (на језику: енглески). The New York Times<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%E2%80%99s+Environmental+Crisis&amp;rft.aufirst=Shan&amp;rft.aulast=Carter&amp;rft.date=2007-08-26&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=archive.nytimes.com&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2Finteractive%2F2007%2F08%2F26%2Fworld%2Fasia%2F20070826_CHINA_GRAPHIC.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-170"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-170">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Griffiths, Daniel (16. 4. 2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/4913622.stm">„China worried over pace of growth”</a>. <i>BBC</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+worried+over+pace+of+growth&amp;rft.aufirst=Daniel&amp;rft.aulast=Griffiths&amp;rft.date=2006-04-16&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=BBC&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fnews.bbc.co.uk%2F2%2Fhi%2Fasia-pacific%2F4913622.stm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-171"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-171">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://migration.ucdavis.edu/mn/more.php?id=3166">„China: Migrants, Students, Taiwan - Migration News | Migration Dialogue”</a>. <i>migration.ucdavis.edu</i> (на језику: енглески). јануар 2006<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%3A+Migrants%2C+Students%2C+Taiwan+-+Migration+News+%7C+Migration+Dialogue&amp;rft.date=2006-01&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=migration.ucdavis.edu&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fmigration.ucdavis.edu%2Fmn%2Fmore.php%3Fid%3D3166&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-172"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-172">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Cody, Edward (28. 1. 2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/01/27/AR2006012701588.html">„In Face of Rural Unrest, China Rolls Out Reforms”</a> (на језику: енглески). The Washington Post<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=In+Face+of+Rural+Unrest%2C+China+Rolls+Out+Reforms&amp;rft.aufirst=Edward&amp;rft.aulast=Cody&amp;rft.date=2006-01-28&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.washingtonpost.com%2Fwp-dyn%2Fcontent%2Farticle%2F2006%2F01%2F27%2FAR2006012701588.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-173"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-173">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web">Thomas, Antony (11. 4. 2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/tankman/etc/transcript.html">„Transcript | The Tank Man | FRONTLINE | PBS”</a>. <i>www.pbs.org</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Transcript+%7C+The+Tank+Man+%7C+FRONTLINE+%7C+PBS&amp;rft.aufirst=Antony&amp;rft.aulast=Thomas&amp;rft.date=2006-04-11&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.pbs.org&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.pbs.org%2Fwgbh%2Fpages%2Ffrontline%2Ftankman%2Fetc%2Ftranscript.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-174"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-174">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-china-17673505">„Bo Xilai scandal: Timeline”</a>. <i>BBC News</i> (на језику: енглески). 11. 11. 2013<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Bo+Xilai+scandal%3A+Timeline&amp;rft.date=2013-11-11&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=BBC+News&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fworld-asia-china-17673505&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-XiJinpingLiKeqiang-175"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-XiJinpingLiKeqiang_175-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-XiJinpingLiKeqiang_175-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Moore, Malcolm (15. 11. 2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/china/9679477/Xi-Jinping-crowned-new-leader-of-China-Communist-Party.html">„Xi Jinping crowned new leader of China Communist Party”</a> (на језику: енглески). The Daily Telegraph<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Xi+Jinping+crowned+new+leader+of+China+Communist+Party&amp;rft.aufirst=Malcolm&amp;rft.aulast=Moore&amp;rft.date=2012-11-15&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.telegraph.co.uk%2Fnews%2Fworldnews%2Fasia%2Fchina%2F9679477%2FXi-Jinping-crowned-new-leader-of-China-Communist-Party.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-176"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-176">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.stuff.co.nz/world/asia/7912682/New-China-leadership-tipped-to-be-all-male">„New China leadership tipped to be all male”</a>. <i>Stuff</i> (на језику: енглески). Stuff. 6. 11. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=New+China+leadership+tipped+to+be+all+male&amp;rft.date=2012-11-06&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=Stuff&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.stuff.co.nz%2Fworld%2Fasia%2F7912682%2FNew-China-leadership-tipped-to-be-all-male&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-177"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-177">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/business-23377060">„China frees up bank lending rates”</a>. <i>BBC News</i> (на језику: енглески). 19. 7. 2013<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+frees+up+bank+lending+rates&amp;rft.date=2013-07-19&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=BBC+News&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fbusiness-23377060&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-178"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-178">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Evans-Pritchard, Ambrose (23. 7. 2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.telegraph.co.uk/finance/china-business/10198410/China-eyes-fresh-stimulus-as-economy-stalls-sets-7pc-growth-floor.html">„China eyes fresh stimulus as economy stalls, sets 7pc growth floor”</a> (на језику: енглески). The Daily Telegraph<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+eyes+fresh+stimulus+as+economy+stalls%2C+sets+7pc+growth+floor&amp;rft.aufirst=Ambrose&amp;rft.aulast=Evans-Pritchard&amp;rft.date=2013-07-23&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.telegraph.co.uk%2Ffinance%2Fchina-business%2F10198410%2FChina-eyes-fresh-stimulus-as-economy-stalls-sets-7pc-growth-floor.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-179"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-179">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Davies, Gavyn (25. 11. 2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.ft.com/content/62182957-eeb3-31d9-ba3a-b776877ab5b1">„The decade of Xi Jinping”</a>. <i>www.ft.com</i> (на језику: енглески). Financial Times<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=The+decade+of+Xi+Jinping&amp;rft.aufirst=Gavyn&amp;rft.aulast=Davies&amp;rft.date=2012-11-25&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=www.ft.com&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.ft.com%2Fcontent%2F62182957-eeb3-31d9-ba3a-b776877ab5b1&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-180"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-180">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web">Joong, Shik Kang; Wei, Liao (мај 2016). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2016/wp16106.pdf">„Chinese Imports: What's Behind the Slowdown?”</a> <span style="font-size:85%;">(PDF)</span>. <i>International Monetary Fund</i><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Chinese+Imports%3A+What%27s+Behind+the+Slowdown%3F&amp;rft.au=Wei%2C+Liao&amp;rft.aufirst=Shik+Kang&amp;rft.aulast=Joong&amp;rft.date=2016-05&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=International+Monetary+Fund&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.imf.org%2Fexternal%2Fpubs%2Fft%2Fwp%2F2016%2Fwp16106.pdf&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-181"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-181">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation journal">Unger, Jonathan; Chan, Anita (јануар 1995). „China, Corporatism, and the East Asian Model”. <i>The Australian Journal of Chinese Affairs</i> (на језику: енглески). <b>33</b>: 29—53. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.2307%2F2950087">10.2307/2950087</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%2C+Corporatism%2C+and+the+East+Asian+Model&amp;rft.au=Chan%2C+Anita&amp;rft.aufirst=Jonathan&amp;rft.aulast=Unger&amp;rft.date=1995-01&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=The+Australian+Journal+of+Chinese+Affairs&amp;rft.pages=29-53&amp;rft.volume=33&amp;rft_id=info%3Adoi%2F10.2307%2F2950087&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-182"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-182">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://freedomhouse.org/country/china/freedom-world/2020">„China”</a>. <i>Freedom House</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Freedom+House&amp;rft_id=https%3A%2F%2Ffreedomhouse.org%2Fcountry%2Fchina%2Ffreedom-world%2F2020&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-183"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-183">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.chinatoday.com.cn/ctenglish/2018/zdtj/201803/t20180301_800118954.html">„Consultative Democracy, People’s Democracy”</a>. <i>www.chinatoday.com.cn</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Consultative+Democracy%2C+People%E2%80%99s+Democracy&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.chinatoday.com.cn&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.chinatoday.com.cn%2Fctenglish%2F2018%2Fzdtj%2F201803%2Ft20180301_800118954.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-184"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-184">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.chinadaily.com.cn/china/2013-01/05/content_16086213.htm">„Xi reiterates adherence to socialism with Chinese characteristics - China - Chinadaily.com.cn”</a>. <i>www.chinadaily.com.cn</i> (на језику: енглески). 5. 1. 2013<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Xi+reiterates+adherence+to+socialism+with+Chinese+characteristics+-+China+-+Chinadaily.com.cn&amp;rft.date=2013-01-05&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=www.chinadaily.com.cn&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.chinadaily.com.cn%2Fchina%2F2013-01%2F05%2Fcontent_16086213.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-185"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-185">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation journal">Lams, Lutgard (9. 3. 2018). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://link.springer.com/article/10.1007/s11366-018-9529-8">„Examining Strategic Narratives in Chinese Official Discourse under Xi Jinping”</a>. <i>Journal of Chinese Political Science</i> (на језику: енглески). <b>23</b> (3): 387—411. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1007%2Fs11366-018-9529-8">10.1007/s11366-018-9529-8</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Examining+Strategic+Narratives+in+Chinese+Official+Discourse+under+Xi+Jinping&amp;rft.aufirst=Lutgard&amp;rft.aulast=Lams&amp;rft.date=2018-03-09&amp;rft.genre=article&amp;rft.issue=3&amp;rft.jtitle=Journal+of+Chinese+Political+Science&amp;rft.pages=387-411&amp;rft.volume=23&amp;rft_id=https%3A%2F%2Flink.springer.com%2Farticle%2F10.1007%2Fs11366-018-9529-8&amp;rft_id=info%3Adoi%2F10.1007%2Fs11366-018-9529-8&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-2018-amendments-translated-186"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-2018-amendments-translated_186-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-2018-amendments-translated_186-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Wei, Changhao (11. 3. 2018). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://npcobserver.com/2018/03/11/translation-2018-amendment-to-the-p-r-c-constitution/">„Annotated Translation: 2018 Amendment to the P.R.C. Constitution (Version 2.0)”</a>. <i>NPC Observer</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Annotated+Translation%3A+2018+Amendment+to+the+P.R.C.+Constitution+%28Version+2.0%29&amp;rft.aufirst=Changhao&amp;rft.aulast=Wei&amp;rft.date=2018-03-11&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=NPC+Observer&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fnpcobserver.com%2F2018%2F03%2F11%2Ftranslation-2018-amendment-to-the-p-r-c-constitution%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-187"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-187">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Hernández, Javier C. (25. 10. 2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/2017/10/25/world/asia/china-xi-jinping-titles-chairman.html">„China’s ‘Chairman of Everything’: Behind Xi Jinping’s Many Titles”</a>. <i>The New York Times</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 3. 2020</span></span>. „<i>Mr. Xi's most important title is general secretary, the most powerful position in the Communist Party. In China's one-party system, this ranking gives him virtually unchecked authority over the government.</i>”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%E2%80%99s+%E2%80%98Chairman+of+Everything%E2%80%99%3A+Behind+Xi+Jinping%E2%80%99s+Many+Titles&amp;rft.aufirst=Javier+C.&amp;rft.aulast=Hern%C3%A1ndez&amp;rft.date=2017-10-25&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=The+New+York+Times&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F2017%2F10%2F25%2Fworld%2Fasia%2Fchina-xi-jinping-titles-chairman.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-cfr-188"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-cfr_188-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.cfr.org/backgrounder/chinese-communist-party">„The Chinese Communist Party”</a>. <i>www.cfr.org</i> (на језику: енглески). Council on Foreign Relations. 27. 9. 2019<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=The+Chinese+Communist+Party&amp;rft.date=2019-09-27&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.cfr.org&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.cfr.org%2Fbackgrounder%2Fchinese-communist-party&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-189"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-189">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://english.people.com.cn/data/China_in_brief/Political_Parties/Democratic%20Parties.html">„Democratic Parties”</a>. <i>people.com.cn</i> (на језику: енглески). People's Daily<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Democratic+Parties&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=people.com.cn&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fenglish.people.com.cn%2Fdata%2FChina_in_brief%2FPolitical_Parties%2FDemocratic%2520Parties.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-190"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-190">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.com/news/world-asia-pacific-13908155">„How China is ruled: National People's Congress”</a>. <i>BBC News</i> (на језику: енглески). 8. 10. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=How+China+is+ruled%3A+National+People%27s+Congress&amp;rft.date=2012-10-08&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=BBC+News&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.com%2Fnews%2Fworld-asia-pacific-13908155&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-191"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-191">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.chinafile.com/chinas-next-leaders-guide-whats-stake">„China’s Next Leaders: A Guide to What’s at Stake”</a>. <i>ChinaFile</i> (на језику: енглески). 13. 11. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%E2%80%99s+Next+Leaders%3A+A+Guide+to+What%E2%80%99s+at+Stake&amp;rft.date=2012-11-13&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=ChinaFile&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.chinafile.com%2Fchinas-next-leaders-guide-whats-stake&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-poll-192"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-poll_192-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://english.china.org.cn/english/2003/Dec/81845.htm">„Beijingers Get Greater Poll Choices”</a>. <i>english.china.org.cn</i> (на језику: енглески). China Daily. 8. 12. 2003<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Beijingers+Get+Greater+Poll+Choices&amp;rft.date=2003-12-08&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=english.china.org.cn&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fenglish.china.org.cn%2Fenglish%2F2003%2FDec%2F81845.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ref_p-193"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ref_p_193-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation journal">Lohmar, Bryan T.; Somwaru, Agapi (1. 1. 2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.researchgate.net/publication/285537711_Does_China&#39;s_land-tenure_system_discourage_structural_adjustment_Agricultural_Information_Bulletin_No_AIB775">„Does China's land-tenure system discourage structural adjustment? (Agricultural Information Bulletin No. AIB775)”</a>. <i>China's food and agriculture: Issues for the 21st century</i> (на језику: енглески): 38—40<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Does+China%27s+land-tenure+system+discourage+structural+adjustment%3F+%28Agricultural+Information+Bulletin+No.+AIB775%29&amp;rft.au=Somwaru%2C+Agapi&amp;rft.aufirst=Bryan+T.&amp;rft.aulast=Lohmar&amp;rft.date=2002-01-01&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=China%27s+food+and+agriculture%3A+Issues+for+the+21st+century&amp;rft.pages=38-40&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.researchgate.net%2Fpublication%2F285537711_Does_China%27s_land-tenure_system_discourage_structural_adjustment_Agricultural_Information_Bulletin_No_AIB775&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-194"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-194">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Junru, Li (1. 3. 2018). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.chinatoday.com.cn/ctenglish/2018/zdtj/201803/t20180301_800118954.html">„Consultative Democracy, People’s Democracy”</a>. <i>www.chinatoday.com.cn</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Consultative+Democracy%2C+People%E2%80%99s+Democracy&amp;rft.aufirst=Li&amp;rft.aulast=Junru&amp;rft.date=2018-03-01&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=www.chinatoday.com.cn&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.chinatoday.com.cn%2Fctenglish%2F2018%2Fzdtj%2F201803%2Ft20180301_800118954.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-195"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-195">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Denyer, Simon (18. 10. 2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.washingtonpost.com/world/asia_pacific/confidence-control-paranoia-mark-xi-jinpings-speech-at-china-party-congress/2017/10/18/6e618694-b373-11e7-9b93-b97043e57a22_story.html">„Xi Jinping at China congress calls on party to tighten its grip on the country”</a>. <i>Washington Post</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Xi+Jinping+at+China+congress+calls+on+party+to+tighten+its+grip+on+the+country&amp;rft.aufirst=Simon&amp;rft.aulast=Denyer&amp;rft.date=2017-10-18&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=Washington+Post&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.washingtonpost.com%2Fworld%2Fasia_pacific%2Fconfidence-control-paranoia-mark-xi-jinpings-speech-at-china-party-congress%2F2017%2F10%2F18%2F6e618694-b373-11e7-9b93-b97043e57a22_story.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-196"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-196">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Jennings, Ralph (4. 2. 2018). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.forbes.com/sites/ralphjennings/2018/02/04/why-tens-of-millions-remain-poor-in-china-despite-fast-growing-wealth/#2e6c3f677e9e">„Despite China's Fast-Growing Wealth, Millions Still Remain Poor”</a>. <i>Forbes</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Despite+China%27s+Fast-Growing+Wealth%2C+Millions+Still+Remain+Poor&amp;rft.aufirst=Ralph&amp;rft.aulast=Jennings&amp;rft.date=2018-02-04&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=Forbes&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.forbes.com%2Fsites%2Fralphjennings%2F2018%2F02%2F04%2Fwhy-tens-of-millions-remain-poor-in-china-despite-fast-growing-wealth%2F%232e6c3f677e9e&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-197"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-197">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Weihua, Chen (27. 10. 2017). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.chinadaily.com.cn/opinion/2017-10/27/content_33762163.htm">„Chinese trust government more than Americans do - Opinion - Chinadaily.com.cn”</a>. <i>www.chinadaily.com.cn</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Chinese+trust+government+more+than+Americans+do+-+Opinion+-+Chinadaily.com.cn&amp;rft.aufirst=Chen&amp;rft.aulast=Weihua&amp;rft.date=2017-10-27&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=www.chinadaily.com.cn&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.chinadaily.com.cn%2Fopinion%2F2017-10%2F27%2Fcontent_33762163.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ref_ap-198"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ref_ap_198-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web">Law, Gwillim (2. 4. 2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.statoids.com/ucn.html">„China Provinces”</a>. <i>www.statoids.com</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+Provinces&amp;rft.aufirst=Gwillim&amp;rft.aulast=Law&amp;rft.date=2005-04-02&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=www.statoids.com&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.statoids.com%2Fucn.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ref_r-199"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ref_r_199-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Chang, Eddy (22. 8. 2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.taipeitimes.com/News/editorials/archives/2004/08/22/2003199768">„Perseverance will pay off at the UN - Taipei Times”</a>. <i>www.taipeitimes.com</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Perseverance+will+pay+off+at+the+UN+-+Taipei+Times&amp;rft.aufirst=Eddy&amp;rft.aulast=Chang&amp;rft.date=2004-08-22&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=www.taipeitimes.com&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.taipeitimes.com%2FNews%2Feditorials%2Farchives%2F2004%2F08%2F22%2F2003199768&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ref_2009-200"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ref_2009_200-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://english.peopledaily.com.cn/90001/90776/90883/6847341.html">„China says communication with other developing countries at Copenhagen summit transparent - People's Daily Online”</a>. <i>en.people.cn</i> (на језику: енглески). 21. 12. 2009<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+says+communication+with+other+developing+countries+at+Copenhagen+summit+transparent+-+People%27s+Daily+Online&amp;rft.date=2009-12-21&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=en.people.cn&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fenglish.peopledaily.com.cn%2F90001%2F90776%2F90883%2F6847341.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-201"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-201">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.com/news/world-asia-pacific-13076229">„Bric China summit seeks influence”</a>. <i>BBC News</i> (на језику: енглески). 14. 4. 2011<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Bric+China+summit+seeks+influence&amp;rft.date=2011-04-14&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=BBC+News&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.com%2Fnews%2Fworld-asia-pacific-13076229&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-202"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-202">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20150909170723/http://www.mysinchew.com/node/33834">„Taiwan's Ma to stopover in US: report - News - My Sinchew”</a>. <i>My Sinchew</i> (на језику: енглески). 12. 1. 2010. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.mysinchew.com/node/33834">оригинала</a> 9. 9. 2015. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Taiwan%27s+Ma+to+stopover+in+US%3A+report+-+News+-+My+Sinchew&amp;rft.date=2010-01-12&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=My+Sinchew&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.mysinchew.com%2Fnode%2F33834&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-203"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-203">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Macartney, Jane (1. 2. 2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.thetimes.co.uk/article/china-says-us-arms-sales-to-taiwan-could-threaten-wider-relations-pl2j2pdn667">„China says US arms sales to Taiwan could threaten wider relations”</a>. <i>www.thetimes.co.uk</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+says+US+arms+sales+to+Taiwan+could+threaten+wider+relations&amp;rft.aufirst=Jane&amp;rft.aulast=Macartney&amp;rft.date=2010-02-01&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=www.thetimes.co.uk&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.thetimes.co.uk%2Farticle%2Fchina-says-us-arms-sales-to-taiwan-could-threaten-wider-relations-pl2j2pdn667&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Keith-204"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Keith_204-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book">Keith, Ronald C. (2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.ba/books?id=3OsuAQAAIAAJ"><i>China from the inside out: fitting the People's Republic into the the world</i></a> (на језику: енглески). Pluto Press. стр.&#160;135—136. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7453-2855-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7453-2855-3">978-0-7453-2855-3</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Ronald+C.&amp;rft.aulast=Keith&amp;rft.btitle=China+from+the+inside+out%3A+fitting+the+People%27s+Republic+into+the+the+world&amp;rft.date=2009&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-7453-2855-3&amp;rft.pages=135-136&amp;rft.pub=Pluto+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.ba%2Fbooks%3Fid%3D3OsuAQAAIAAJ&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-205"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-205">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Martel, William C. (29. 6. 2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://thediplomat.com/2012/06/an-authoritarian-axis-rising/">„An Authoritarian Axis Rising?”</a>. <i>thediplomat.com</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=An+Authoritarian+Axis+Rising%3F&amp;rft.aufirst=William+C.&amp;rft.aulast=Martel&amp;rft.date=2012-06-29&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=thediplomat.com&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fthediplomat.com%2F2012%2F06%2Fan-authoritarian-axis-rising%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-206"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-206">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dw.com/en/china-russia-launch-largest-ever-joint-military-exercise/a-16931106">„China, Russia launch largest ever joint military exercise | DW | 05.07.2013”</a>. <i>DW.COM</i> (на језику: енглески). Deutsche Welle. 5. 7. 2013<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%2C+Russia+launch+largest+ever+joint+military+exercise+%7C+DW+%7C+05.07.2013&amp;rft.date=2013-07-05&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=DW.COM&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dw.com%2Fen%2Fchina-russia-launch-largest-ever-joint-military-exercise%2Fa-16931106&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-207"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-207">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.com/news/world-asia-china-18327632">„Russia and China united on Syria”</a>. <i>BBC News</i> (на језику: енглески). 5. 6. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Russia+and+China+united+on+Syria&amp;rft.date=2012-06-05&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=BBC+News&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.com%2Fnews%2Fworld-asia-china-18327632&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-208"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-208">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Gladstone, Rick (19. 7. 2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nytimes.com/2012/07/20/world/middleeast/russia-and-china-veto-un-sanctions-against-syria.html">„Friction at the U.N. as Russia and China Veto Another Resolution on Syria Sanctions”</a>. <i>The New York Times</i> (на језику: енглески)<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Friction+at+the+U.N.+as+Russia+and+China+Veto+Another+Resolution+on+Syria+Sanctions&amp;rft.aufirst=Rick&amp;rft.aulast=Gladstone&amp;rft.date=2012-07-19&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=The+New+York+Times&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F2012%2F07%2F20%2Fworld%2Fmiddleeast%2Frussia-and-china-veto-un-sanctions-against-syria.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-209"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-209">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.com/news/world-asia-china-21911842">„China leader Xi hails Russia ties”</a>. <i>BBC News</i> (на језику: енглески). 23. 3. 2013<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 3. 2020</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+leader+Xi+hails+Russia+ties&amp;rft.date=2013-03-23&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=BBC+News&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.com%2Fnews%2Fworld-asia-china-21911842&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-210"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-210">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.theguardian.com/business/2013/feb/11/china-worlds-largest-trading-nation">„China overtakes US in world trade”</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China+overtakes+US+in+world+trade&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.theguardian.com%2Fbusiness%2F2013%2Ffeb%2F11%2Fchina-worlds-largest-trading-nation&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-211"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-211">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://ustr.gov/countries-regions/china-mongolia-taiwan/peoples-republic-china">„The People's Republic of China”</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=The+People%27s+Republic+of+China&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fustr.gov%2Fcountries-regions%2Fchina-mongolia-taiwan%2Fpeoples-republic-china&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-212"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-212">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://data.worldbank.org/data-catalog/world-development-indicators">„World Bank World Development Indicators”</a>. World Bank<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=World+Bank+World+Development+Indicators&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=World+Bank&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fdata.worldbank.org%2Fdata-catalog%2Fworld-development-indicators&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-213"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-213">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.chinadaily.com.cn/china/2012-01/20/content_14484614.htm">„Shanghai's GDP grows 8.2% in 2011”</a>. <i>Xinhua</i>. China Daily<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Shanghai%27s+GDP+grows+8.2%25+in+2011&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Xinhua&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.chinadaily.com.cn%2Fchina%2F2012-01%2F20%2Fcontent_14484614.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-БДПКине-214"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-БДПКине_214-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-БДПКине_214-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-БДПКине_214-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2014/02/weodata/weorept.aspx?pr.x=55&amp;pr.y=9&amp;sy=2014&amp;ey=2014&amp;scsm=1&amp;ssd=1&amp;sort=country&amp;ds=.&amp;br=1&amp;c=924&amp;s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&amp;grp=0&amp;a=#cs1">„Report for Selected Countries and Subjects”</a>. <i>IMF</i>. IMF<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Report+for+Selected+Countries+and+Subjects&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=IMF&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.imf.org%2Fexternal%2Fpubs%2Fft%2Fweo%2F2014%2F02%2Fweodata%2Fweorept.aspx%3Fpr.x%3D55%26pr.y%3D9%26sy%3D2014%26ey%3D2014%26scsm%3D1%26ssd%3D1%26sort%3Dcountry%26ds%3D.%26br%3D1%26c%3D924%26s%3DNGDPD%252CNGDPDPC%252CPPPGDP%252CPPPPC%26grp%3D0%26a%3D%23cs1&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-english.eastday-215"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-english.eastday_215-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20090909205947/http://english.eastday.com/e/ICS/u1a4035916.html">„China is already a market economy—Long Yongtu, Secretary General of Boao Forum for Asia”</a>. EastDay.com. 2008. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://english.eastday.com/e/ICS/u1a4035916.html">оригинала</a> 9. 9. 2009. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China+is+already+a+market+economy%E2%80%94Long+Yongtu%2C+Secretary+General+of+Boao+Forum+for+Asia&amp;rft.date=2008&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=EastDay.com&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fenglish.eastday.com%2Fe%2FICS%2Fu1a4035916.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-216"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-216">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://blogs.forbes.com/greatspeculations/2010/03/22/communism-is-dead-but-state-capitalism-thrives/">„Communism Is Dead, But State Capitalism Thrives”</a>. <i>Vahan Janjigian</i>. Forbes. 22. 3. 2010<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Communism+Is+Dead%2C+But+State+Capitalism+Thrives&amp;rft.date=2010-03-22&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Vahan+Janjigian&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fblogs.forbes.com%2Fgreatspeculations%2F2010%2F03%2F22%2Fcommunism-is-dead-but-state-capitalism-thrives%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-217"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-217">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://blogs.forbes.com/gadyepstein/2010/08/31/the-winners-and-losers-in-chinese-capitalism/">„The Winners And Losers In Chinese Capitalism”</a>. <i>Gady Epstein</i>. Forbes. 31. 8. 2010<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=The+Winners+And+Losers+In+Chinese+Capitalism&amp;rft.date=2010-08-31&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Gady+Epstein&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fblogs.forbes.com%2Fgadyepstein%2F2010%2F08%2F31%2Fthe-winners-and-losers-in-chinese-capitalism%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ref_abf-218"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ref_abf_218-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web">John Lee. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080726102845/http://www.cis.org.au/issue_analysis/IA95/ia95.html">„"Putting Democracy in China on Hold<span style="padding-right:0.2em;">"</span>”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.cis.org.au/issue_analysis/IA95/ia95.html">оригинала</a> 26. 07. 2008. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">16. 7. 2013</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=John+Lee&amp;rft.btitle=%22Putting+Democracy+in+China+on+Hold%22&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.cis.org.au%2Fissue_analysis%2FIA95%2Fia95.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span>. The Center for Independent Studies. 26 July 2008..</span> </li> <li id="cite_note-Englishpeopledailycomcn2005-219"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Englishpeopledailycomcn2005_219-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web">English@peopledaily.com.cn (13. 7. 2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://english.people.com.cn/200507/13/eng20050713_195876.html">„People.com”</a>. <i>People</i><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 4. 2010</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=People.com&amp;rft.au=English%40peopledaily.com.cn&amp;rft.date=2005-07-13&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=People&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fenglish.people.com.cn%2F200507%2F13%2Feng20050713_195876.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-220"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-220">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.fas.org/sgp/crs/row/RL33534.pdf">„China's Economic Rise: History, Trends, Challenges, and Implications for the United States”</a> <span style="font-size:85%;">(PDF)</span>. Congressional Research Service. 5. 9. 2013.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China%27s+Economic+Rise%3A+History%2C+Trends%2C+Challenges%2C+and+Implications+for+the+United+States&amp;rft.date=2013-09-05&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=Congressional+Research+Service&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.fas.org%2Fsgp%2Fcrs%2Frow%2FRL33534.pdf&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-chinadaily-221"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-chinadaily_221-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.chinadaily.com.cn/bizchina/2008-11/21/content_7228346.htm">„China must be cautious in raising consumption”</a>. <i>China Daily</i><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+must+be+cautious+in+raising+consumption&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=China+Daily&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.chinadaily.com.cn%2Fbizchina%2F2008-11%2F21%2Fcontent_7228346.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-222"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-222">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Walker, Andrew (16. 6. 2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/business-13802453">„Will China's Economy Stumble?”</a>. BBC<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Will+China%27s+Economy+Stumble%3F&amp;rft.aufirst=Andrew&amp;rft.aulast=Walker&amp;rft.date=2011-06-16&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fbusiness-13802453&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Swartz2010-223"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Swartz2010_223-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Swartz, Spencer; Oster, Shai (19. 7. 2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://online.wsj.com/article/SB10001424052748703720504575376712353150310.html?mod=djemalertNEWS">„China Becomes World's Biggest Energy Consumer”</a>. <i>Wall Street Journal</i><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+Becomes+World%27s+Biggest+Energy+Consumer&amp;rft.au=Oster%2C+Shai&amp;rft.aufirst=Spencer&amp;rft.aulast=Swartz&amp;rft.date=2010-07-19&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=Wall+Street+Journal&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fonline.wsj.com%2Farticle%2FSB10001424052748703720504575376712353150310.html%3Fmod%3DdjemalertNEWS&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-BusInsEnergyGuide-224"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-BusInsEnergyGuide_224-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.businessinsider.com/china-energy-use-2012-8?op=1">„The Ultimate Guide To China's Voracious Energy Use”</a>. <i>Business Insider</i>. 17. 8. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=The+Ultimate+Guide+To+China%27s+Voracious+Energy+Use&amp;rft.date=2012-08-17&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Business+Insider&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.businessinsider.com%2Fchina-energy-use-2012-8%3Fop%3D1&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-225"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-225">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/business-24475934">„China overtakes US as the biggest importer of oil”</a>. BBC. 10. 10. 2013<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">11. 10. 2013</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+overtakes+US+as+the+biggest+importer+of+oil&amp;rft.date=2013-10-10&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fbusiness-24475934&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-226"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-226">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/business-19975112">„China's economy slows but data hints at rebound”</a>. BBC. 18. 10. 2012.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%27s+economy+slows+but+data+hints+at+rebound&amp;rft.date=2012-10-18&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fbusiness-19975112&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-227"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-227">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.telegraph.co.uk/finance/economics/9860518/China-trade-now-bigger-than-US.html">„China trade now bigger than US”</a>. <i>Garry White</i>. Daily Telegraph. 10. 2. 2013<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">2. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+trade+now+bigger+than+US&amp;rft.date=2013-02-10&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Garry+White&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.telegraph.co.uk%2Ffinance%2Feconomics%2F9860518%2FChina-trade-now-bigger-than-US.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-228"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-228">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://smetimes.tradeindia.com/smetimes/news/global-business/2011/Jan/11/china-s-forex-reserves-reach-usd-2.85-trillion624606.html">„China's forex reserves reach USD 2.85 trillion”</a>. Smetimes.tradeindia.com<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">2. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China%27s+forex+reserves+reach+USD+2.85+trillion&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=Smetimes.tradeindia.com&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fsmetimes.tradeindia.com%2Fsmetimes%2Fnews%2Fglobal-business%2F2011%2FJan%2F11%2Fchina-s-forex-reserves-reach-usd-2.85-trillion624606.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-FDI-229"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-FDI_229-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-FDI_229-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.oecd.org/daf/inv/FDI%20in%20figures.pdf">„FDI in Figures”</a> <span style="font-size:85%;">(PDF)</span>. OECD<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">2. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=FDI+in+Figures&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=OECD&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.oecd.org%2Fdaf%2Finv%2FFDI%2520in%2520figures.pdf&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ref_2009c-230"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ref_2009c_230-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.reuters.com/article/bondsNews/idUSPEK16627420090820">„China must keep buying US Treasuries for now-paper”</a>. Reuters. 20. 8. 2009<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">2. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+must+keep+buying+US+Treasuries+for+now-paper&amp;rft.date=2009-08-20&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.reuters.com%2Farticle%2FbondsNews%2FidUSPEK16627420090820&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Hornby2009-231"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Hornby2009_231-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Hornby, Lucy (23. 9. 2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.reuters.com/article/newsOne/idUSTRE58M25U20090923">„Factbox: US-China Interdependence Outweighs Trade Spat”</a>. Reuters<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">2. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Factbox%3A+US-China+Interdependence+Outweighs+Trade+Spat&amp;rft.aufirst=Lucy&amp;rft.aulast=Hornby&amp;rft.date=2009-09-23&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.reuters.com%2Farticle%2FnewsOne%2FidUSTRE58M25U20090923&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ref_2008-232"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ref_2008_232-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.chinadaily.com.cn/china/2008-01/11/content_6387775.htm">„2007 trade surplus hits new record – $262.2B”</a>. <i>China Daily</i>. 11. 1. 2008<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">2. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=2007+trade+surplus+hits+new+record+%E2%80%93+%24262.2B&amp;rft.date=2008-01-11&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=China+Daily&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.chinadaily.com.cn%2Fchina%2F2008-01%2F11%2Fcontent_6387775.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ref_2005-233"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ref_2005_233-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.china-embassy.org/eng/gyzg/t213645.htm">„China widens yuan, non-dollar trading range to 3%”</a>. 23. 9. 2005<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">2. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+widens+yuan%2C+non-dollar+trading+range+to+3%25&amp;rft.date=2005-09-23&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.china-embassy.org%2Feng%2Fgyzg%2Ft213645.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-234"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-234">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20100326093314/http://www.asiabusinesscouncil.org/docs/IntellectualPropertyRights.pdf">„Intellectual Property Rights”</a> <span style="font-size:85%;">(PDF)</span>. Asia Business Council. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.asiabusinesscouncil.org/docs/IntellectualPropertyRights.pdf">оригинала</a> <span style="font-size:85%;">(PDF)</span> 26. 03. 2010. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">2. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Intellectual+Property+Rights&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=Asia+Business+Council&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.asiabusinesscouncil.org%2Fdocs%2FIntellectualPropertyRights.pdf&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-235"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-235">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web">Scutt, David (16. 4. 2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.businessinsider.com/germanys-finance-minister-is-worried-about-chinas-debt-and-shadow-banking-2015-4">„Germany's finance minister is worried about China's debt and shadow banking”</a>. Business Insider.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=David&amp;rft.aulast=Scutt&amp;rft.btitle=Germany%27s+finance+minister+is+worried+about+China%27s+debt+and+shadow+banking&amp;rft.date=2015-04-16&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=Business+Insider&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.businessinsider.com%2Fgermanys-finance-minister-is-worried-about-chinas-debt-and-shadow-banking-2015-4&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-236"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-236">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2014/02/weodata/weorept.aspx?pr.x=86&amp;pr.y=1&amp;sy=2012&amp;ey=2019&amp;scsm=1&amp;ssd=1&amp;sort=country&amp;ds=.&amp;br=1&amp;c=924%2C132%2C134%2C158%2C111&amp;s=NGDPD&amp;grp=0&amp;a=">„Nominal GDP comparison of China, Germany, France, Japan and USA”</a>. <i>World Economic Outlook</i>. Међународни монетарни фонд. октобар 2014<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">2. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Nominal+GDP+comparison+of+China%2C+Germany%2C+France%2C+Japan+and+USA&amp;rft.date=2014-10&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=World+Economic+Outlook&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.imf.org%2Fexternal%2Fpubs%2Fft%2Fweo%2F2014%2F02%2Fweodata%2Fweorept.aspx%3Fpr.x%3D86%26pr.y%3D1%26sy%3D2012%26ey%3D2019%26scsm%3D1%26ssd%3D1%26sort%3Dcountry%26ds%3D.%26br%3D1%26c%3D924%252C132%252C134%252C158%252C111%26s%3DNGDPD%26grp%3D0%26a%3D&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ref_abh-237"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ref_abh_237-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20091001055754/http://www.weforum.org/pdf/GCR09/GCR20092010fullreport.pdf">„The Global Competitiveness Report 2009–2010”</a> <span style="font-size:85%;">(PDF)</span>. <i>Klaus Schwab</i>. World Economic Forum. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.weforum.org/pdf/GCR09/GCR20092010fullreport.pdf">оригинала</a> <span style="font-size:85%;">(PDF)</span> 1. 10. 2009. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">2. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=The+Global+Competitiveness+Report+2009%E2%80%932010&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Klaus+Schwab&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.weforum.org%2Fpdf%2FGCR09%2FGCR20092010fullreport.pdf&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-238"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-238">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20170916153902/http://www.heritage.org/index/ranking">„2011 Index of Economic Freedom”</a>. The Heritage Foundation. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.heritage.org/index/ranking">оригинала</a> 16. 09. 2017. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">2. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=2011+Index+of+Economic+Freedom&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=The+Heritage+Foundation&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.heritage.org%2Findex%2Franking&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-239"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-239">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.forbes.com/sites/liyanchen/2014/05/07/the-worlds-largest-companies-china-takes-over-the-top-three-spots/">„The World's Largest Companies: China Takes Over The Top Three Spots”</a>. <i>Forbes</i>. 7. 5. 2014<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">2. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=The+World%27s+Largest+Companies%3A+China+Takes+Over+The+Top+Three+Spots&amp;rft.date=2014-05-07&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Forbes&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.forbes.com%2Fsites%2Fliyanchen%2F2014%2F05%2F07%2Fthe-worlds-largest-companies-china-takes-over-the-top-three-spots%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-LOC-240"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-LOC_240-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-LOC_240-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text">Donald D. DeGlopper (1987). <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.today/20120523233204/lcweb2.loc.gov/frd/cs/cntoc.html">„<i>A Country Study: China</i>. Chapter 9 – Science and Technology”</a>. Архивирано из оригинала 23. 05. 2012. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">9. 4. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=A+Country+Study%3A+China.+Chapter+9+%E2%80%93+Science+and+Technology&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=http%3A%2F%2Flcweb2.loc.gov%2Ffrd%2Fcs%2Fcntoc.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span><span class="citation-comment" style="display:none; color:#33aa33; margin-left:0.3em">CS1 одржавање: Неподобан URL (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD_URL" title="Категорија:CS1 одржавање: Неподобан URL">веза</a>)</span>. <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0" title="Конгресна библиотека">Library of Congress</a>..</span> </li> <li id="cite_note-241"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-241">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.greenbiz.com/blog/2010/12/07/7-technologies-where-china-has-us-beat">„"7 Technologies Where China Has the U.S. Beat<span style="padding-right:0.2em;">"</span>”</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">30. 8. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=%227+Technologies+Where+China+Has+the+U.S.+Beat%22&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.greenbiz.com%2Fblog%2F2010%2F12%2F07%2F7-technologies-where-china-has-us-beat&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span><span class="citation-comment" style="display:none; color:#33aa33; margin-left:0.3em">CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>)</span>. GreenBiz.com. 7 December 2010..</span> </li> <li id="cite_note-242"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-242">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/science-environment-12885271">„"China 'to overtake US on science' in two years<span style="padding-right:0.2em;">"</span>”</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 4. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=%22China+%27to+overtake+US+on+science%27+in+two+years%22&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fscience-environment-12885271&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span>. BBC News, 28 March 2011..</span> </li> <li id="cite_note-243"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-243">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://money.cnn.com/2010/07/29/news/international/china_engineering_grads.fortune/index.htm">„"Desperately seeking math and science majors<span style="padding-right:0.2em;">"</span>”</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">9. 4. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=%22Desperately+seeking+math+and+science+majors%22&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fmoney.cnn.com%2F2010%2F07%2F29%2Fnews%2Finternational%2Fchina_engineering_grads.fortune%2Findex.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span>. CNN, 29 July 2009..</span> </li> <li id="cite_note-244"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-244">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20120106215353/http://news.xinhuanet.com/english2010/china/2011-12/02/c_131284862.htm">„"China publishes the second most scientific papers in international journals in 2010: report<span style="padding-right:0.2em;">"</span>”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.xinhuanet.com/english2010/china/2011-12/02/c_131284862.htm">оригинала</a> 06. 01. 2012. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">25. 4. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=%22China+publishes+the+second+most+scientific+papers+in+international+journals+in+2010%3A+report%22&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fnews.xinhuanet.com%2Fenglish2010%2Fchina%2F2011-12%2F02%2Fc_131284862.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span>. Xinhua, 2 December 2011..</span> </li> <li id="cite_note-245"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-245">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.economist.com/node/21559922">„Who's afraid of Huawei?”</a>. <i><a href="/wiki/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%82" title="Економист">The Economist</a></i>. 4. 8. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">11. 8. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Who%27s+afraid+of+Huawei%3F&amp;rft.date=2012-08-04&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=The+Economist&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.economist.com%2Fnode%2F21559922&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-246"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-246">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/business-19906119">„Lenovo ousts HP as world's top PC maker, says Gartner”</a>. BBC. 11. 10. 2012.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Lenovo+ousts+HP+as+world%27s+top+PC+maker%2C+says+Gartner&amp;rft.date=2012-10-11&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=BBC&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fbusiness-19906119&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-247"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-247">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.telegraph.co.uk/technology/news/9672501/Titan-supercomputer-is-worlds-most-powerful.html">„'Titan' supercomputer is world's most powerful”</a>. <i><a href="/wiki/The_Daily_Telegraph" title="The Daily Telegraph">The Daily Telegraph</a></i>. 12. 11. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">13. 11. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=%27Titan%27+supercomputer+is+world%27s+most+powerful&amp;rft.date=2012-11-12&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=The+Daily+Telegraph&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.telegraph.co.uk%2Ftechnology%2Fnews%2F9672501%2FTitan-supercomputer-is-worlds-most-powerful.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-248"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-248">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080725162207/http://www.reuters.com/article/pressRelease/idUS39879+12-Mar-2008+BW20080312">„China have set a Renewable Energy Target of 10% of Electric Power Capacity by 2010”</a>. Reuters. 11. 3. 2008. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.reuters.com/article/pressRelease/idUS39879+12-Mar-2008+BW20080312">оригинала</a> 25. 07. 2008. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">19. 7. 2010</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+have+set+a+Renewable+Energy+Target+of+10%25+of+Electric+Power+Capacity+by+2010&amp;rft.date=2008-03-11&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.reuters.com%2Farticle%2FpressRelease%2FidUS39879%2B12-Mar-2008%2BBW20080312&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-249"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-249">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.wired.com/dangerroom/2012/04/china-rocket-launches/">„China Now Tops U.S. in Space Launches”</a>. <i><a href="/w/index.php?title=Wired_(magazine)&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Wired (magazine) (страница не постоји)">Wired</a></i>. 16. 4. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 10. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+Now+Tops+U.S.+in+Space+Launches&amp;rft.date=2012-04-16&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Wired&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.wired.com%2Fdangerroom%2F2012%2F04%2Fchina-rocket-launches%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-250"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-250">^</a></b></span> <span class="reference-text">David Eimer, <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/china/8872196/Chinas-huge-leap-forward-into-space-threatens-US-ascendancy-over-heavens.html">"China's huge leap forward into space threatens US ascendancy over heavens"</a>. <i>The Telegraph</i>. 5 November 2011.</span> </li> <li id="cite_note-251"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-251">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/science-environment-15112760">„Rocket launches Chinese space lab”</a>. BBC. 29. 9. 2011<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">20. 5. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Rocket+launches+Chinese+space+lab&amp;rft.date=2011-09-29&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=BBC&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fscience-environment-15112760&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-252"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-252">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20121015214709/http://sen.com/news/china-chang-e-3-lunar-probe.html">„China to launch lunar rover in 2013”</a>. Sen.com. 3. 8. 2012. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.sen.com/news/china-chang-e-3-lunar-probe.html">оригинала</a> 15. 10. 2012. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">1. 9. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China+to+launch+lunar+rover+in+2013&amp;rft.date=2012-08-03&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=Sen.com&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.sen.com%2Fnews%2Fchina-chang-e-3-lunar-probe.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-253"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-253">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.guardian.co.uk/world/2010/sep/20/china-could-make-moon-landing-by-2025">„"China could make moon landing in 2025<span style="padding-right:0.2em;">"</span>”</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">17. 10. 2011</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=%22China+could+make+moon+landing+in+2025%22&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.guardian.co.uk%2Fworld%2F2010%2Fsep%2F20%2Fchina-could-make-moon-landing-by-2025&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span><span class="citation-comment" style="display:none; color:#33aa33; margin-left:0.3em">CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>)</span>. <i><a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" class="mw-redirect" title="Гардијан">The Guardian</a></i>, 20 September 2010..</span> </li> <li id="cite_note-254"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-254">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Flannery, Russell (30. 3. 2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.forbes.com/sites/russellflannery/2012/03/30/china-mobile-phone-users-now-exceed-one-billion/">„China Mobile Phone Users Now Top One Billion”</a>. <i>Forbes</i>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+Mobile+Phone+Users+Now+Top+One+Billion&amp;rft.aufirst=Russell&amp;rft.aulast=Flannery&amp;rft.date=2012-03-30&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=Forbes&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.forbes.com%2Fsites%2Frussellflannery%2F2012%2F03%2F30%2Fchina-mobile-phone-users-now-exceed-one-billion%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Barboza2008-255"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Barboza2008_255-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Barboza, David (26. 7. 2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nytimes.com/2008/07/26/business/worldbusiness/26internet.html">„China Surpasses US in Number of Internet Users”</a>. <i>New York Times</i><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">5. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+Surpasses+US+in+Number+of+Internet+Users&amp;rft.aufirst=David&amp;rft.aulast=Barboza&amp;rft.date=2008-07-26&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=New+York+Times&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F2008%2F07%2F26%2Fbusiness%2Fworldbusiness%2F26internet.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-256"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-256">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/technology-23343058">„Chinese internet use surges ahead”</a>. BBC. 17. 7. 2013<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">5. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Chinese+internet+use+surges+ahead&amp;rft.date=2013-07-17&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Ftechnology-23343058&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ref_abca-257"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ref_abca_257-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20100806042709/http://www.telegeography.com/cu/article.php?article_id=33858">„Broadband provider rankings: The Rise and Rise of China”</a>. Telegeography.com. 28. 7. 2010. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.telegeography.com/cu/article.php?article_id=33858">оригинала</a> 06. 08. 2010. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">5. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Broadband+provider+rankings%3A+The+Rise+and+Rise+of+China&amp;rft.date=2010-07-28&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=Telegeography.com&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.telegeography.com%2Fcu%2Farticle.php%3Farticle_id%3D33858&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-CustomersDec2012-258"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-CustomersDec2012_258-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/technology-20852150">„China's Beidou GPS-substitute opens to public in Asia”</a>. BBC. 27. 12. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">5. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%27s+Beidou+GPS-substitute+opens+to+public+in+Asia&amp;rft.date=2012-12-27&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Ftechnology-20852150&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-259"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-259">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20100611084624/http://www.insidegnss.com/node/2134">„China Begins Broadcasts on Latest Compass GNSS GEO Satellite”</a>. Gibbons Media &amp; Research LLC. јун 2010. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.insidegnss.com/node/2134">оригинала</a> 11. 6. 2010. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">5. 5. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China+Begins+Broadcasts+on+Latest+Compass+GNSS+GEO+Satellite&amp;rft.date=2010-06&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=Gibbons+Media+%26+Research+LLC&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.insidegnss.com%2Fnode%2F2134&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ref_2010c-260"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ref_2010c_260-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.egmcartech.com/2010/01/08/china-auto-sales-officially-surpass-u-s-in-2009-13-6-million-vehicles-sold/">„China auto sales officially surpass US in 2009, 13.6 million vehicles sold”</a>. Industry News. 8. 1. 2010<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">14. 5. 2010</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China+auto+sales+officially+surpass+US+in+2009%2C+13.6+million+vehicles+sold&amp;rft.date=2010-01-08&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=Industry+News&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.egmcartech.com%2F2010%2F01%2F08%2Fchina-auto-sales-officially-surpass-u-s-in-2009-13-6-million-vehicles-sold%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-261"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-261">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20120427021534/http://uk.reuters.com/article/2012/04/23/uk-autoshow-idUKBRE83M0NQ20120423">„China premium car sector remains bright spot”</a>. <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%98%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%81" title="Ројтерс">Reuters</a>. 23. 4. 2012. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://uk.reuters.com/article/2012/04/23/uk-autoshow-idUKBRE83M0NQ20120423">оригинала</a> 27. 4. 2012. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 4. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China+premium+car+sector+remains+bright+spot&amp;rft.date=2012-04-23&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=Reuters&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fuk.reuters.com%2Farticle%2F2012%2F04%2F23%2Fuk-autoshow-idUKBRE83M0NQ20120423&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-262"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-262">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-china-19383337">„Chinese bus collides with tanker, killing 36”</a>. BBC. 26. 8. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">28. 8. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Chinese+bus+collides+with+tanker%2C+killing+36&amp;rft.date=2012-08-26&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=BBC&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fworld-asia-china-19383337&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-263"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-263">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-20927269">„China suspends tough new traffic penalties”</a>. BBC. 6. 1. 2013<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">6. 1. 2013</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China+suspends+tough+new+traffic+penalties&amp;rft.date=2013-01-06&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=BBC&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fworld-asia-20927269&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-264"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-264">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/world-asia-china-20842836">„China opens world's longest high-speed rail route”</a>. BBC. 26. 12. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 12. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China+opens+world%27s+longest+high-speed+rail+route&amp;rft.date=2012-12-26&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=BBC&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fworld-asia-china-20842836&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-265"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-265">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.dailymail.co.uk/news/article-1357455/Japans-bullet-train-speed-310-mph.html?ITO=1490">„Japan's bullet train will have a top speed of 310 mph”</a>. <i>Daily Mail</i>. London. 16. 2. 2011<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">1. 11. 2011</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Japan%27s+bullet+train+will+have+a+top+speed+of+310+mph&amp;rft.date=2011-02-16&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=Daily+Mail&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.dailymail.co.uk%2Fnews%2Farticle-1357455%2FJapans-bullet-train-speed-310-mph.html%3FITO%3D1490&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-HS2011-266"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-HS2011_266-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.ft.com/cms/s/0/dcf63854-306e-11e1-b96f-00144feabdc0.html#axzz1iM5tUVzI">„"China pushes ahead with high-speed rail<span style="padding-right:0.2em;">"</span>”</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">3. 1. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=%22China+pushes+ahead+with+high-speed+rail%22&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ft.com%2Fcms%2Fs%2F0%2Fdcf63854-306e-11e1-b96f-00144feabdc0.html%23axzz1iM5tUVzI&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span>. <i><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D1%88%D0%B0%D0%BB_%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BC%D1%81" title="Фајненшал тајмс">Financial Times</a></i>, 27 December 2011..</span> </li> <li id="cite_note-AFPviaRaw-267"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-AFPviaRaw_267-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20111204070316/http://www.rawstory.com/rs/2011/07/24/china-boasts-biggest-high-speed-rail-network/">„"China boasts biggest high-speed rail network<span style="padding-right:0.2em;">"</span>”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.rawstory.com/rs/2011/07/24/china-boasts-biggest-high-speed-rail-network/">оригинала</a> 04. 12. 2011. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">24. 4. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=%22China+boasts+biggest+high-speed+rail+network%22&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.rawstory.com%2Frs%2F2011%2F07%2F24%2Fchina-boasts-biggest-high-speed-rail-network%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span>. <a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81-%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81" title="Франс-Прес">Agence France-Presse</a> via The Raw Story, 24 July 2011..</span> </li> <li id="cite_note-automatski_generisano1-268"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-automatski_generisano1_268-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/technology-20852150">„China's Beidou GPS-substitute opens to public in Asia”</a>. BBC. 27. 12. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">27. 12. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China%27s+Beidou+GPS-substitute+opens+to+public+in+Asia&amp;rft.date=2012-12-27&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=BBC&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Ftechnology-20852150&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-269"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-269">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130115173050/http://europe.chinadaily.com.cn/epaper/2012-04/27/content_15159105_3.htm">„"The final frontier<span style="padding-right:0.2em;">"</span>”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://europe.chinadaily.com.cn/epaper/2012-04/27/content_15159105_3.htm">оригинала</a> 15. 01. 2013. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">16. 2. 2013</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=%22The+final+frontier%22&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=http%3A%2F%2Feurope.chinadaily.com.cn%2Fepaper%2F2012-04%2F27%2Fcontent_15159105_3.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span>. <i>China Daily</i>. 27 April 2012..</span> </li> <li id="cite_note-270"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-270">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.npr.org/2012/05/19/152945291/chinas-new-plan-a-great-leap-into-the-air">„China's New Plan: A Great Leap Into The Air”</a>. NPR. 19. 5. 2012.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China%27s+New+Plan%3A+A+Great+Leap+Into+The+Air&amp;rft.date=2012-05-19&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=NPR&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.npr.org%2F2012%2F05%2F19%2F152945291%2Fchinas-new-plan-a-great-leap-into-the-air&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-271"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-271">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.bloomberg.com/news/2012-08-16/bicycle-maker-giant-says-fitness-lifestyle-boosting-china-sales.html">„Bike-Maker Giant Says Fitness Lifestyle Boosting China Sales”</a>. Bloomberg.com. 17. 8. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">8. 9. 2012</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Bike-Maker+Giant+Says+Fitness+Lifestyle+Boosting+China+Sales&amp;rft.date=2012-08-17&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=Bloomberg.com&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bloomberg.com%2Fnews%2F2012-08-16%2Fbicycle-maker-giant-says-fitness-lifestyle-boosting-china-sales.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-попис2013-272"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-попис2013_272-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-попис2013_272-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-попис2013_272-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.stats.gov.cn/tjsj/ndsj/2014/zk/html/Z0201E.xls">„Population and Its Composition”</a> <span style="font-size:85%;">(XLS)</span>. <i>National Bureau of Statistics of China</i>. National Bureau of Statistics of China<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">25. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Population+and+Its+Composition&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=National+Bureau+of+Statistics+of+China&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.stats.gov.cn%2Ftjsj%2Fndsj%2F2014%2Fzk%2Fhtml%2FZ0201E.xls&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-аутоматски_генерисано1-273"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-аутоматски_генерисано1_273-0">^</a></b></span> <span class="error mw-ext-cite-error" lang="sr" dir="ltr">Грешка код цитирања: Неважећа ознака <code>&lt;ref&gt;</code>; нема текста за референце под именом <code>аутоматски генерисано1</code>.</span></li> <li id="cite_note-274"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-274">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.stats.gov.cn/tjsj/ndsj/2014/zk/html/Z0204E.xls">„Age Composition and Dependency Ratio of Population”</a> <span style="font-size:85%;">(XLS)</span>. <i>National Bureau of Statistics of China</i>. National Bureau of Statistics of China<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">25. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Age+Composition+and+Dependency+Ratio+of+Population&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=National+Bureau+of+Statistics+of+China&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.stats.gov.cn%2Ftjsj%2Fndsj%2F2014%2Fzk%2Fhtml%2FZ0204E.xls&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-275"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-275">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.stats.gov.cn/tjsj/ndsj/2014/zk/html/Z0202E.xls">„Birth Rate, Death Rate and Natural Growth Rate of Population”</a> <span style="font-size:85%;">(XLS)</span>. <i>National Bureau of Statistics of China</i>. National Bureau of Statistics of China<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">25. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Birth+Rate%2C+Death+Rate+and+Natural+Growth+Rate+of+Population&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=National+Bureau+of+Statistics+of+China&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.stats.gov.cn%2Ftjsj%2Fndsj%2F2014%2Fzk%2Fhtml%2FZ0202E.xls&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-276"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-276">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://english.peopledaily.com.cn/90001/90776/90884/6342385.html">„Urban unemployment declines to 4% in China”</a>. <i>Xinhua</i>. People's Daily Online. 22. 1. 2008<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">25. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Urban+unemployment+declines+to+4%25+in+China&amp;rft.date=2008-01-22&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Xinhua&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fenglish.peopledaily.com.cn%2F90001%2F90776%2F90884%2F6342385.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-277"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-277">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20140312225135/http://english.cntv.cn/20140124/102623.shtml#">„China´s 2013 urban unemployment rate at 4.1 pct CCTV News - CNTV English”</a>. 27. 12. 2013. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://english.cntv.cn/20140124/102623.shtml">оригинала</a> 12. 3. 2014. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">25. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China%C2%B4s+2013+urban+unemployment+rate+at+4.1+pct+CCTV+News+-+CNTV+English&amp;rft.date=2013-12-27&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fenglish.cntv.cn%2F20140124%2F102623.shtml&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-278"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-278">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.business-standard.com/article/international/china-s-2013-urban-unemployment-rate-at-4-1-114012400449_1.html">„China's 2013 urban unemployment rate at 4.1%”</a>. Business Standard. 24. 1. 2014<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">25. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=China%27s+2013+urban+unemployment+rate+at+4.1%25&amp;rft.date=2014-01-24&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=Business+Standard&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.business-standard.com%2Farticle%2Finternational%2Fchina-s-2013-urban-unemployment-rate-at-4-1-114012400449_1.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ref_abcf-279"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ref_abcf_279-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20090702064233/http://content.nejm.org/cgi/content/full/353/11/1171">„The New England Journal of Medicine, September 2005”</a>. Content.nejm.org. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1056%2FNEJMhpr051833">10.1056/NEJMhpr051833</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://content.nejm.org/cgi/content/full/353/11/1171">оригинала</a> 02. 07. 2009. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">25. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=The+New+England+Journal+of+Medicine%2C+September+2005&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=Content.nejm.org&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fcontent.nejm.org%2Fcgi%2Fcontent%2Ffull%2F353%2F11%2F1171&amp;rft_id=info%3Adoi%2F10.1056%2FNEJMhpr051833&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-280"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-280">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.usatoday.com/story/news/world/2013/12/28/china-one-child-policy/4230785/">„China formalizes easing of one-child policy”</a>. <i>USA Today</i>. 28. 12. 2013.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+formalizes+easing+of+one-child+policy&amp;rft.date=2013-12-28&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=USA+Today&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.usatoday.com%2Fstory%2Fnews%2Fworld%2F2013%2F12%2F28%2Fchina-one-child-policy%2F4230785%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ref_2008b-281"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ref_2008b_281-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20181005000907/http://edition.cnn.com/2008/WORLD/asiapcf/03/10/china.onechild/index.html">„China to keep one-child policy”</a>. CNN. 10. 3. 2008. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://edition.cnn.com/2008/WORLD/asiapcf/03/10/china.onechild/index.html">оригинала</a> 05. 10. 2018. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">25. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+to+keep+one-child+policy&amp;rft.date=2008-03-10&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fedition.cnn.com%2F2008%2FWORLD%2Fasiapcf%2F03%2F10%2Fchina.onechild%2Findex.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-censuslie-282"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-censuslie_282-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/asia-pacific/1246731.stm">„China's population growth 'slowing<span style="padding-right:0.2em;">'</span>”</a>. BBC. 28. 3. 2001<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">25. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%27s+population+growth+%27slowing%27&amp;rft.date=2001-03-28&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fnews.bbc.co.uk%2F1%2Fhi%2Fworld%2Fasia-pacific%2F1246731.stm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Укинута_политика-283"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Укинута_политика_283-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Kina-ukida-politiku-jednog-deteta.sr.html">„Кина укида „политику једног детета<span style="padding-right:0.2em;">”</span>”</a>. <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5)" title="Политика (новине)">Политика</a>. 29. 10. 2015<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">29. 10. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D0%B0+%E2%80%9E%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83+%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0%E2%80%9D&amp;rft.date=2015-10-29&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.politika.rs%2Frubrike%2FSvet%2FKina-ukida-politiku-jednog-deteta.sr.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-284"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-284">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Parry, Simon (9. 1. 2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/china/1480778/Shortage-of-girls-forces-China-to-criminalise-selective-abortion.html">„Shortage of girls forces China to criminalize selective abortion”</a>. <i>The Daily Telegraph</i>. London<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">25. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Shortage+of+girls+forces+China+to+criminalize+selective+abortion&amp;rft.aufirst=Simon&amp;rft.aulast=Parry&amp;rft.date=2005-01-09&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=The+Daily+Telegraph&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.telegraph.co.uk%2Fnews%2Fworldnews%2Fasia%2Fchina%2F1480778%2FShortage-of-girls-forces-China-to-criminalise-selective-abortion.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ref_2007a-285"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ref_2007a_285-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/6254763.stm">„Chinese facing shortage of wives”</a>. BBC News. 12. 1. 2007<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">23. 3. 2009</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Chinese+facing+shortage+of+wives&amp;rft.date=2007-01-12&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fnews.bbc.co.uk%2F2%2Fhi%2Fasia-pacific%2F6254763.stm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-286"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-286">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.businessinsider.com/cultural-hangover-chinas-gender-imbalance-2012-3">„Seriously, How Is China Still Producing 118 Baby Boys For Every 100 Girls?”</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Seriously%2C+How+Is+China+Still+Producing+118+Baby+Boys+For+Every+100+Girls%3F&amp;rft.genre=unknown&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.businessinsider.com%2Fcultural-hangover-chinas-gender-imbalance-2012-3&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-287"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-287">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.pewresearch.org/fact-tank/2013/09/24/the-odds-that-you-will-give-birth-to-a-boy-or-girl-depend-on-where-in-the-world-you-live/">„The odds that you will give birth to a boy or girl depend on where in the world you live”</a>. Pew Research Center. 24. 9. 2013.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=The+odds+that+you+will+give+birth+to+a+boy+or+girl+depend+on+where+in+the+world+you+live&amp;rft.date=2013-09-24&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=Pew+Research+Center&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.pewresearch.org%2Ffact-tank%2F2013%2F09%2F24%2Fthe-odds-that-you-will-give-birth-to-a-boy-or-girl-depend-on-where-in-the-world-you-live%2F&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-groups-288"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-groups_288-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-groups_288-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-groups_288-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130115173048/http://www.stats.gov.cn/english/newsandcomingevents/t20110428_402722244.htm">„Communiqué of the National Bureau of Statistics of People's Republic of China on Major Figures of the 2010 Population Census (No. 1)”</a>. National Bureau of Statistics of China. 28. 4. 2011. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.stats.gov.cn/english/newsandcomingevents/t20110428_402722244.htm">оригинала</a> 15. 1. 2013. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">25. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Communiqu%C3%A9+of+the+National+Bureau+of+Statistics+of+People%27s+Republic+of+China+on+Major+Figures+of+the+2010+Population+Census+%28No.+1%29&amp;rft.date=2011-04-28&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pub=National+Bureau+of+Statistics+of+China&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.stats.gov.cn%2Fenglish%2Fnewsandcomingevents%2Ft20110428_402722244.htm&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-289"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-289">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news">Lilly, Amanda (7. 7. 2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20131209112957/http://articles.washingtonpost.com/2009-07-07/world/36836997_1_muslim-uighurs-chinese-government-xinjiang-province">„A Guide to China's Ethnic Groups”</a>. <i>Washington Post</i>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://articles.washingtonpost.com/2009-07-07/world/36836997_1_muslim-uighurs-chinese-government-xinjiang-province">оригинала</a> 09. 12. 2013. г<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">25. 04. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=A+Guide+to+China%27s+Ethnic+Groups&amp;rft.aufirst=Amanda&amp;rft.aulast=Lilly&amp;rft.date=2009-07-07&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=Washington+Post&amp;rft_id=http%3A%2F%2Farticles.washingtonpost.com%2F2009-07-07%2Fworld%2F36836997_1_muslim-uighurs-chinese-government-xinjiang-province&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEVeeckPannellSmithYouqin2011102-290"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-FOOTNOTEVeeckPannellSmithYouqin2011102_290-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFVeeckPannellSmithYouqin2011">Veeck et al. 2011</a>, стр.&#160;102.</span> </li> <li id="cite_note-291"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-291">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.stats.gov.cn/english/NewsEvents/201104/t20110429_26451.html">„Major Figures on Residents from Hong Kong, Macao and Taiwan and Foreigners Covered by 2010 Population Census”</a>. <i>National Bureau of Statistics of China</i>. National Bureau of Statistics of China. 29. 4. 2011<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">25. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Major+Figures+on+Residents+from+Hong+Kong%2C+Macao+and+Taiwan+and+Foreigners+Covered+by+2010+Population+Census&amp;rft.date=2011-04-29&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=National+Bureau+of+Statistics+of+China&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.stats.gov.cn%2Fenglish%2FNewsEvents%2F201104%2Ft20110429_26451.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-292"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-292">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ethnologue.com/show_country.asp?name=CN">„Languages of China”</a>. <i>Ethnologue: Languages of the World, Sixteenth edition</i>. SIL International. 2009<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Languages+of+China&amp;rft.date=2009&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=Ethnologue%3A+Languages+of+the+World%2C+Sixteenth+edition.&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ethnologue.com%2Fshow_country.asp%3Fname%3DCN&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEKaplanBaldauf200842-293"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-FOOTNOTEKaplanBaldauf200842_293-0">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a href="#CITEREFKaplanBaldauf2008">Kaplan &amp; Baldauf 2008</a>, стр.&#160;42.</span> </li> <li id="cite_note-294"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-294">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation book"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=jlM3TMYg8HQC&amp;pg=PA19#v=onepage&amp;q&amp;f=false"><i>Rough Guide Phrasebook: Mandarin Chinese</i></a>. Rough Guides. 2011. стр.&#160;19. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9781405388849" title="Посебно:Штампани извори/9781405388849">9781405388849</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Rough+Guide+Phrasebook%3A+Mandarin+Chinese&amp;rft.date=2011&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=9781405388849&amp;rft.pages=19&amp;rft.pub=Rough+Guides&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DjlM3TMYg8HQC%26pg%3DPA19%23v%3Donepage%26q%26f%3Dfalse&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-McKinseyUrbanBillion-295"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-McKinseyUrbanBillion_295-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-McKinseyUrbanBillion_295-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-McKinseyUrbanBillion_295-2"><sup><i><b>в</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.mckinsey.com/~/media/McKinsey/dotcom/Insights%20and%20pubs/MGI/Research/Urbanization/Preparing%20for%20Chinas%20urban%20billion/MGI_Preparing_for_Chinas_Urban_Billion_full_report.ashx">„Preparing for China's urban billion”</a>. McKinsey Global Institute. фебруар 2009. стр.&#160;6,52<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Preparing+for+China%27s+urban+billion&amp;rft.date=2009-02&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.pages=6%2C52&amp;rft.pub=McKinsey+Global+Institute&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.mckinsey.com%2F~%2Fmedia%2FMcKinsey%2Fdotcom%2FInsights%2520and%2520pubs%2FMGI%2FResearch%2FUrbanization%2FPreparing%2520for%2520Chinas%2520urban%2520billion%2FMGI_Preparing_for_Chinas_Urban_Billion_full_report.ashx&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-ChinasUrbanFuture-296"><span class="mw-cite-backlink">^ <a href="#cite_ref-ChinasUrbanFuture_296-0"><sup><i><b>а</b></i></sup></a> <a href="#cite_ref-ChinasUrbanFuture_296-1"><sup><i><b>б</b></i></sup></a></span> <span class="reference-text"><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.economist.com/news/leaders/21601027-worlds-sake-and-its-own-china-needs-change-way-it-builds-and-runs-its">„Urbanisation: Where China’s future will happen”</a>. <i>The Economist</i>. 19. 4. 2014<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Urbanisation%3A+Where+China%E2%80%99s+future+will+happen&amp;rft.date=2014-04-19&amp;rft.genre=unknown&amp;rft.jtitle=The+Economist&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.economist.com%2Fnews%2Fleaders%2F21601027-worlds-sake-and-its-own-china-needs-change-way-it-builds-and-runs-its&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-297"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-297">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ibtimes.com/china-now-has-more-260-million-migrant-workers-whose-average-monthly-salary-2290-yuan-37409-1281559">„China Now Has More Than 260 Million Migrant Workers Whose Average Monthly Salary Is 2,290 Yuan ($374.09)”</a>. <i>International Business Times</i>. 28. 5. 2013<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">18. 2. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China+Now+Has+More+Than+260+Million+Migrant+Workers+Whose+Average+Monthly+Salary+Is+2%2C290+Yuan+%28%24374.09%29&amp;rft.date=2013-05-28&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=International+Business+Times&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ibtimes.com%2Fchina-now-has-more-260-million-migrant-workers-whose-average-monthly-salary-2290-yuan-37409-1281559&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-298"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-298">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.cnn.com/2012/01/20/world/asia/china-florcruz-urban-growth/index.html">„China's urban explosion: A 21st century challenge”</a>. CNN. 20. 1. 2012<span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">26. 4. 2015</span></span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%27s+urban+explosion%3A+A+21st+century+challenge&amp;rft.date=2012-01-20&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.cnn.com%2F2012%2F01%2F20%2Fworld%2Fasia%2Fchina-florcruz-urban-growth%2Findex.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-299"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-299">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/china/8278325/Chinas-mega-city-the-countrys-existing-mega-cities.html">„China's mega city: the country's existing mega cities”</a>. <i>The Telegraph</i>. London. 24. 1. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=China%27s+mega+city%3A+the+country%27s+existing+mega+cities&amp;rft.date=2011-01-24&amp;rft.genre=article&amp;rft.jtitle=The+Telegraph&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.telegraph.co.uk%2Fnews%2Fworldnews%2Fasia%2Fchina%2F8278325%2FChinas-mega-city-the-countrys-existing-mega-cities.html&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-300"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-300">^</a></b></span> <span class="reference-text"><cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.npr.org/2012/08/07/158352562/wu-where-opportunities-shift-to-chinas-new-cities">„Wu-Where? Opportunity Now In China's Inland Cities”</a>. NPR. 7. 8. 2012.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Wu-Where%3F+Opportunity+Now+In+China%27s+Inland+Cities&amp;rft.date=2012-08-07&amp;rft.genre=article&amp;rft_id=http%3A%2F%2Fwww.npr.org%2F2012%2F08%2F07%2F158352562%2Fwu-where-opportunities-shift-to-chinas-new-cities&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></span> </li> <li id="cite_note-Ref_abce-301"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-Ref_abce_301-0">^</a></b></span> <span class="reference-text">Francesco Sisci. "China's floating population a headache for census". <i>The Straits Times</i>. 22 September 2000.</span> </li> </ol></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Литература"><span id=".D0.9B.D0.B8.D1.82.D0.B5.D1.80.D0.B0.D1.82.D1.83.D1.80.D0.B0"></span>Литература</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=38" title="Уредите одељак „Литература”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=38" title="Уреди извор одељка: Литература"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440192">.mw-parser-output .refbegin{margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul{margin-left:0}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{margin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul li{list-style:none}@media(max-width:720px){.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{padding-left:1.6em;text-indent:-1.6em}}.mw-parser-output .refbegin-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .refbegin-columns ul{margin-top:0}.mw-parser-output .refbegin-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}@media screen{.mw-parser-output .refbegin{font-size:90%}}</style><div class="refbegin refbegin-columns references-column-width" style="column-width: 30em"> <ul><li><cite id="CITEREFAllan2013" class="citation book">Allan, Keith (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=BzfRFmlN2ZAC&amp;pg=PA4#v=onepage&amp;q&amp;f=false"><i>The Oxford Handbook of the History of Linguistics</i></a>. Oxford University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9780199585847" title="Посебно:Штампани извори/9780199585847">9780199585847</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Keith&amp;rft.aulast=Allan&amp;rft.btitle=The+Oxford+Handbook+of+the+History+of+Linguistics&amp;rft.date=2013&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=9780199585847&amp;rft.pub=Oxford+University+Press&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DBzfRFmlN2ZAC%26pg%3DPA4%23v%3Donepage%26q%26f%3Dfalse&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></li> <li><cite id="CITEREFBarbosa1989" class="citation book">Barbosa, Duarte (1989). Dames, Mansel Longworth, ур. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=edzW9fuOF-cC"><i>The Book of Duarte Barbosa: An Account of the Countries Bordering on the Indian Ocean and Their Inhabitants</i></a> (на језику: енглески). Asian Educational Services. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-81-206-0451-3" title="Посебно:Штампани извори/978-81-206-0451-3">978-81-206-0451-3</a><span class="reference-accessdate">. Приступљено <span class="nowrap">11. 2. 2020</span></span>. „<i>[...] The Very Great Kingdom of China</i>”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Duarte&amp;rft.aulast=Barbosa&amp;rft.btitle=The+Book+of+Duarte+Barbosa%3A+An+Account+of+the+Countries+Bordering+on+the+Indian+Ocean+and+Their+Inhabitants&amp;rft.date=1989&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-81-206-0451-3&amp;rft.pub=Asian+Educational+Services&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DedzW9fuOF-cC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></li> <li><cite id="CITEREFEmbreeGluck1997" class="citation book">Embree, Ainslie Thomas; Gluck, Carol (1997). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=Xn-6yMhAungC"><i>Asia in Western and World History: A Guide for Teaching</i></a>. M.E. Sharpe. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-56324-265-6" title="Посебно:Штампани извори/978-1-56324-265-6">978-1-56324-265-6</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Gluck%2C+Carol&amp;rft.aufirst=Ainslie+Thomas&amp;rft.aulast=Embree&amp;rft.btitle=Asia+in+Western+and+World+History%3A+A+Guide+for+Teaching&amp;rft.date=1997&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-1-56324-265-6&amp;rft.pub=M.E.+Sharpe&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DXn-6yMhAungC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></li> <li><cite class="citation book"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=jlM3TMYg8HQC&amp;pg=PA19#v=onepage&amp;q&amp;f=false"><i>Rough Guide Phrasebook: Mandarin Chinese</i></a>. Rough Guides. 2011. стр.&#160;19. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9781405388849" title="Посебно:Штампани извори/9781405388849">9781405388849</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=Rough+Guide+Phrasebook%3A+Mandarin+Chinese&amp;rft.date=2011&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=9781405388849&amp;rft.pages=19&amp;rft.pub=Rough+Guides&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DjlM3TMYg8HQC%26pg%3DPA19%23v%3Donepage%26q%26f%3Dfalse&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></li> <li><cite id="CITEREFBarbosa1989" class="citation book">Barbosa, Duarte (1989). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=edzW9fuOF-cC&amp;pg=PA211"><i>Book of Duarte Barbosa</i></a>. Asian Educational Services. стр.&#160;211. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-81-206-0451-3" title="Посебно:Штампани извори/978-81-206-0451-3">978-81-206-0451-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Duarte&amp;rft.aulast=Barbosa&amp;rft.btitle=Book+of+Duarte+Barbosa&amp;rft.date=1989&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-81-206-0451-3&amp;rft.pages=211&amp;rft.pub=Asian+Educational+Services&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DedzW9fuOF-cC%26pg%3DPA211&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></li> <li><cite id="CITEREFCleere2012" class="citation book">Cleere, Henry (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=U3IdQesEvbYC"><i>Archaeological Heritage Management in the Modern World</i></a>. Taylor &amp; Francis. стр.&#160;318. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-415-21448-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-415-21448-3">978-0-415-21448-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Henry&amp;rft.aulast=Cleere&amp;rft.btitle=Archaeological+Heritage+Management+in+the+Modern+World&amp;rft.date=2012&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-0-415-21448-3&amp;rft.pages=318&amp;rft.pub=Taylor+%26+Francis&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DU3IdQesEvbYC&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></li> <li><cite id="CITEREFKaplanBaldauf2008" class="citation book">Kaplan, Robert B.; Baldauf, Richard B. (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/languageplanning00kapl_687"><i>Language Planning and Policy in Asia: Japan, Nepal, Taiwan and Chinese characters</i></a>. Multilingual Matters. стр.&#160;<a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/languageplanning00kapl_687/page/42">42</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9781847690951" title="Посебно:Штампани извори/9781847690951">9781847690951</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Baldauf%2C+Richard+B.&amp;rft.aufirst=Robert+B.&amp;rft.aulast=Kaplan&amp;rft.btitle=Language+Planning+and+Policy+in+Asia%3A+Japan%2C+Nepal%2C+Taiwan+and+Chinese+characters&amp;rft.date=2008&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=9781847690951&amp;rft.pages=42&amp;rft.pub=Multilingual+Matters&amp;rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Flanguageplanning00kapl_687&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></li> <li><cite id="CITEREFUN1972" class="citation book">UN, General Assembly (1972). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/8429(supp)"><i>Resolutions adopted by the General Assembly during its TWENTY SIHT SESSION</i></a>. New York.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=General+Assembly&amp;rft.aulast=UN&amp;rft.btitle=Resolutions+adopted+by+the+General+Assembly+during+its+TWENTY+SIHT+SESSION&amp;rft.date=1972&amp;rft.genre=book&amp;rft.place=New+York&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.un.org%2Fga%2Fsearch%2Fview_doc.asp%3Fsymbol%3DA%2F8429%28supp%29&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></li> <li><cite id="CITEREFVeeckPannellSmithYouqin2011" class="citation book">Veeck, Gregory; Pannell, Clifton W.; Smith, Christopher J.; Youqin, Huang (2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=K3XdB5o4VFAC&amp;pg=PA102#v=onepage&amp;q&amp;f=false"><i>China's Geography: Globalization and the Dynamics of Political, Economic, and Social Change</i></a>. Rowman &amp; Littlefield Publishers. стр.&#160;102. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9780742567849" title="Посебно:Штампани извори/9780742567849">9780742567849</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.au=Pannell%2C+Clifton+W.&amp;rft.au=Smith%2C+Christopher+J.&amp;rft.au=Youqin%2C+Huang&amp;rft.aufirst=Gregory&amp;rft.aulast=Veeck&amp;rft.btitle=China%27s+Geography%3A+Globalization+and+the+Dynamics+of+Political%2C+Economic%2C+and+Social+Change&amp;rft.date=2011&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=9780742567849&amp;rft.pages=102&amp;rft.pub=Rowman+%26+Littlefield+Publishers&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DK3XdB5o4VFAC%26pg%3DPA102%23v%3Donepage%26q%26f%3Dfalse&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></li> <li><cite id="CITEREFWalton2001" class="citation book">Walton, Greg (2001). „Executive Summary”. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/?id=S9rP0A2q14UC&amp;lpg=PA4&amp;dq=single-party%20%22people&#39;s%20republic%20of%20china%22&amp;pg=PA5#v=onepage&amp;q=%22single-party%20state%22"><i>China's golden shield: Corporations and the development of surveillance technology in the People's Republic of China</i></a>. International Centre for Human Rights and Democratic Development. Rights &amp; Democracy. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-2-922084-42-9" title="Посебно:Штампани извори/978-2-922084-42-9">978-2-922084-42-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.atitle=Executive+Summary&amp;rft.aufirst=Greg&amp;rft.aulast=Walton&amp;rft.btitle=China%27s+golden+shield%3A+Corporations+and+the+development+of+surveillance+technology+in+the+People%27s+Republic+of+China&amp;rft.date=2001&amp;rft.genre=bookitem&amp;rft.isbn=978-2-922084-42-9&amp;rft.pub=Rights+%26+Democracy&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2F%3Fid%3DS9rP0A2q14UC%26lpg%3DPA4%26dq%3Dsingle-party%2520%2522people%27s%2520republic%2520of%2520china%2522%26pg%3DPA5%23v%3Donepage%26q%3D%2522single-party%2520state%2522&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></li> <li><cite id="CITEREFАрежина2013" class="citation book">Арежина, Сања З. (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4237?locale-attribute=sr_RS"><i>Односи НР Кине са Југославијом и Србијом од 1977. до 2009. године</i></a>. Београд.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=%D0%A1%D0%B0%D1%9A%D0%B0+%D0%97.&amp;rft.aulast=%D0%90%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.btitle=%D0%9E%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8+%D0%9D%D0%A0+%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5+%D1%81%D0%B0+%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC+%D0%B8+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC+%D0%BE%D0%B4+1977.+%D0%B4%D0%BE+2009.+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;rft.date=2013&amp;rft.genre=book&amp;rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fnardus.mpn.gov.rs%2Fhandle%2F123456789%2F4237%3Flocale-attribute%3Dsr_RS&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></li> <li><cite id="CITEREFWenqian2007" class="citation book">Wenqian, Gao (2007). <i>Zhou Enlai: The Last Perfect Revolutionary, A Biography</i>. New York.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=Gao&amp;rft.aulast=Wenqian&amp;rft.btitle=Zhou+Enlai%3A+The+Last+Perfect+Revolutionary%2C+A+Biography&amp;rft.date=2007&amp;rft.genre=book&amp;rft.place=New+York&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></li> <li><cite id="CITEREFЛогос2016" class="citation book">Логос, Александар А. (2016). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.academia.edu/35288706/ИСТОРИЈА_СРБА_II_измењено_издање_Београд_2016_IV_део_стране_617_806_pdf"><i>Историја Срба</i></a>. Београд.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%90.&amp;rft.aulast=%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81&amp;rft.btitle=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0&amp;rft.date=2016&amp;rft.genre=book&amp;rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.academia.edu%2F35288706%2F%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_II_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_2016_IV_%D0%B4%D0%B5%D0%BE_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5_617_806_pdf&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></li> <li><cite id="CITEREFЛогос2019" class="citation book">Логос, Александар А. (2019). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf"><i>Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5</i></a> <span style="font-size:85%;">(PDF)</span>. Београд. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-86-85117-46-6" title="Посебно:Штампани извори/978-86-85117-46-6">978-86-85117-46-6</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&amp;rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%90.&amp;rft.aulast=%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81&amp;rft.btitle=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0+1%2C+%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B0+4%3B+%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0+5&amp;rft.date=2019&amp;rft.genre=book&amp;rft.isbn=978-86-85117-46-6&amp;rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&amp;rft_id=https%3A%2F%2Fwww.academia.edu%2F42147440%2FIstorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf&amp;rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"><span style="display:none;">&#160;</span></span></li></ul> </div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Спољашње_везе"><span id=".D0.A1.D0.BF.D0.BE.D1.99.D0.B0.D1.88.D1.9A.D0.B5_.D0.B2.D0.B5.D0.B7.D0.B5"></span>Спољашње везе</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;veaction=edit&amp;section=39" title="Уредите одељак „Спољашње везе”" class="mw-editsection-visualeditor"><span>уреди</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;action=edit&amp;section=39" title="Уреди извор одељка: Спољашње везе"><span>уреди извор</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li><span class="official-website"><span class="url"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://english.www.gov.cn/">Званични веб-сајт</a></span></span> <span class="noprint"><span typeof="mw:File/Frameless"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q148#P856" title="Измените ово на Википодацима"><img alt="Измените ово на Википодацима" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/10px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png" decoding="async" width="10" height="10" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/15px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/20px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 2x" data-file-width="20" data-file-height="20" /></a></span></span></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.china.org.cn/">Портал са вестима</a></li></ul> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365370">.mw-parser-output .navbox{box-sizing:border-box;border:1px solid #a2a9b1;width:100%;clear:both;font-size:88%;text-align:center;padding:1px;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .navbox .navbox{margin-top:0}.mw-parser-output .navbox+.navbox,.mw-parser-output .navbox+.navbox-styles+.navbox{margin-top:-1px}.mw-parser-output .navbox-inner,.mw-parser-output .navbox-subgroup{width:100%}.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-title,.mw-parser-output .navbox-abovebelow{padding:0.25em 1em;line-height:1.5em;text-align:center}.mw-parser-output .navbox-group{white-space:nowrap;text-align:right}.mw-parser-output .navbox,.mw-parser-output .navbox-subgroup{background-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list{line-height:1.5em;border-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list-with-group{text-align:left;border-left-width:2px;border-left-style:solid}.mw-parser-output tr+tr>.navbox-abovebelow,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-group,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-image,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-list{border-top:2px solid #fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-title{background-color:#ccf}.mw-parser-output .navbox-abovebelow,.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-title{background-color:#ddf}.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-abovebelow{background-color:#e6e6ff}.mw-parser-output .navbox-even{background-color:#f7f7f7}.mw-parser-output .navbox-odd{background-color:transparent}.mw-parser-output .navbox .hlist td dl,.mw-parser-output .navbox .hlist td ol,.mw-parser-output .navbox .hlist td ul,.mw-parser-output .navbox td.hlist dl,.mw-parser-output .navbox td.hlist ol,.mw-parser-output .navbox td.hlist ul{padding:0.125em 0}.mw-parser-output .navbox .navbar{display:block;font-size:100%}.mw-parser-output .navbox-title .navbar{float:left;text-align:left;margin-right:0.5em}</style></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Државе_и_територије_у_Азији" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="3"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Шаблон:Азија"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Разговор о шаблону:Азија"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Азија"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Државе_и_територије_у_Азији" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Списак суверених држава и зависних територија у Азији">Државе и територије</a> у <a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Азија">Азији</a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Суверена држава">Суверене државе</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Авганистан">Авганистан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD" title="Азербејџан">Азербејџан</a><sup>1</sup></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%88" title="Бангладеш">Бангладеш</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%85%D1%80%D0%B5%D0%B8%D0%BD" title="Бахреин">Бахреин</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B5%D1%98" title="Брунеј">Брунеј</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Бутан">Бутан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D0%BC" title="Вијетнам">Вијетнам</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Грузија">Грузија</a><sup>1</sup></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82" title="Египат">Египат</a><sup>1</sup></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B5%D0%BB" title="Израел">Израел</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индија">Индија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индонезија">Индонезија</a><sup>1</sup></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BA" title="Ирак">Ирак</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BD" title="Иран">Иран</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%A2%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%80" title="Источни Тимор">Источни Тимор</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD" title="Јапан">Јапан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD" title="Јемен">Јемен</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јерменија">Јерменија</a><sup>2</sup></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD" title="Јордан">Јордан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Јужна Кореја">Јужна Кореја</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Казахстан">Казахстан</a><sup>1</sup></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D1%9F%D0%B0" title="Камбоџа">Камбоџа</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80" title="Катар">Катар</a></li> <li><a class="mw-selflink selflink">Кина</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80" title="Кипар">Кипар</a><sup>2</sup></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Киргистан">Киргистан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%82" title="Кувајт">Кувајт</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BE%D1%81" title="Лаос">Лаос</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BD" title="Либан">Либан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8" title="Малдиви">Малдиви</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Малезија">Малезија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BC%D0%B0%D1%80" title="Мјанмар">Мјанмар</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Монголија">Монголија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BB" title="Непал">Непал</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9E%D0%BC%D0%B0%D0%BD" title="Оман">Оман</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Пакистан">Пакистан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Русија">Русија</a><sup>1</sup></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Саудијска Арабија">Саудијска Арабија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Северна Кореја">Северна Кореја</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%80" title="Сингапур">Сингапур</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Сирија">Сирија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4" title="Тајланд">Тајланд</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Таџикистан">Таџикистан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Туркменистан">Туркменистан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Турска">Турска</a><sup>1</sup></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Узбекистан">Узбекистан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%95%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8" title="Уједињени Арапски Емирати">Уједињени Арапски Емирати</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Филипини">Филипини</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A8%D1%80%D0%B8_%D0%9B%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0" title="Шри Ланка">Шри Ланка</a></li></ul> </div></td><td class="noviewer navbox-image" rowspan="3" style="width:1px;padding:0 0 0 2px;padding: 0 0.5em;"><div><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Азија"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Asia_%28orthographic_projection%29.svg/100px-Asia_%28orthographic_projection%29.svg.png" decoding="async" width="100" height="100" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Asia_%28orthographic_projection%29.svg/150px-Asia_%28orthographic_projection%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Asia_%28orthographic_projection%29.svg/200px-Asia_%28orthographic_projection%29.svg.png 2x" data-file-width="541" data-file-height="541" /></a></span></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Списак непризнатих и дјелимично признатих држава">Непризнате и делимично<br /> признате државе</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B1%D1%85%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Абхазија">Абхазија</a><sup>2</sup></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јужна Осетија">Јужна Осетија</a><sup>2</sup></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Република Кина">Кина (Тајван)</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Држава Палестина">Палестина</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80" title="Северни Кипар">Северни Кипар</a><sup>2</sup></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Зависна територија">Зависне територије</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Аустралија</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%BD%D0%BE_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE" title="Божићно Острво">Божићно Острво</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0" title="Кокосова Острва">Кокосова Острва</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Уједињено<br /> Краљевство</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/Akrotiri_i_Dekelija" title="Akrotiri i Dekelija">Акротири и Декелија</a><sup>2</sup> (Суверене базне области)</li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Британска територија Индијског океана">Британска територија Индијског океана</a> (<a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Британске прекоморске територије">Британска прекоморска територија</a>)</li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Кина</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE" title="Макао">Макао</a> (<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B8_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Посебни административни региони Кине (страница не постоји)">Посебни административни регион</a>)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Хонгконг">Хонгконг</a> (Посебни административни регион)</li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="3"><div> <ul><li><sup>1</sup> Протеже се на конвенционалној граници између Азије и другог континента.</li> <li><sup>2</sup> Сматра се делом Европе из културних, политичких и историјских разлога, али се географски налази у западној Азији.</li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Потпуно_или_делимично_непризнате_државе" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BE_%D0%B8%D0%BB%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Шаблон:Потпуно или делимично непризнате државе"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BE_%D0%B8%D0%BB%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Разговор о шаблону:Потпуно или делимично непризнате државе"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BE_%D0%B8%D0%BB%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Потпуно или делимично непризнате државе"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Потпуно_или_делимично_непризнате_државе" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85_%D0%B8_%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Списак непризнатих и дјелимично признатих држава">Потпуно или делимично непризнате државе</a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Државе чланице Организације уједињених нација">Чланице УН</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th id="Делимично_непризнате" scope="row" class="navbox-group" style="width:10.5em;padding-left:0.5em;padding-right:0.5em;font-weight:normal;">Делимично непризнате</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B5%D0%BB" title="Израел">Израел</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B5%D0%BB%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Међународно признање Израела (страница не постоји)">признање</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B5%D0%BB&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Израел (страница не постоји)">односи</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јерменија">Јерменија</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Јерменије (страница не постоји)">односи</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Јужна Кореја">Јужна Кореја</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B5_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Јужне Кореје (страница не постоји)">односи</a></li></ul></li> <li><a class="mw-selflink selflink">Кина</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Кине (страница не постоји)">односи</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80" title="Кипар">Кипар</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Кипра (страница не постоји)">односи</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Северна Кореја">Северна Кореја</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Северне Кореје (страница не постоји)">односи</a></li></ul></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0#Државе_посматрачи_и_нечланице" class="mw-redirect" title="Државе чланице Организације уједињених нација">Посматрачи УН</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th id="Делимично_непризнате" scope="row" class="navbox-group" style="width:10.5em;padding-left:0.5em;padding-right:0.5em;font-weight:normal;">Делимично непризнате</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Држава Палестина">Палестина</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Међународно признање Државе Палестине (страница не постоји)">признање</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Државе Палаестине (страница не постоји)">односи</a></li></ul></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><div style="padding:0.1em 0;line-height:1.2em;">Нису чланице УН</div></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:10.5em;padding-left:0.5em;padding-right:0.5em;font-weight:normal;"><div style="padding:0.1em 0;line-height:1.2em;">Признате од најмање<br /> једне чланице ОУН</div></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B1%D1%85%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Абхазија">Абхазија</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%90%D0%B1%D1%85%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8_%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B5_%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Међународна реакција на признање независности Абхазије и Јужне Осетије">признање</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%90%D0%B1%D1%85%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Абхазије (страница не постоји)">односи</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Сахарска Република">Западна Сахара</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%A1%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Међународно признање Сахарске Републике (страница не постоји)">признање</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Сахарске Републике (страница не постоји)">односи</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јужна Осетија">Јужна Осетија</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%90%D0%B1%D1%85%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8_%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B5_%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Међународна реакција на признање независности Абхазије и Јужне Осетије">признање</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B5_%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Јужне Осетије (страница не постоји)">односи</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE" title="Република Косово">Република Косово</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE" class="mw-redirect" title="Међународно признање Републике Косово">признање</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Републике Косово (страница не постоји)">односи</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80" title="Северни Кипар">Северни Кипар</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Северног Кипра (страница не постоји)">односи</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Република Кина">Тајван</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Републике Кине (страница не постоји)">односи</a></li></ul></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:10.5em;padding-left:0.5em;padding-right:0.5em;font-weight:normal;"><div style="padding:0.1em 0;line-height:1.2em;">Признате само од<br /> не-чланица УН</div></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5" title="Придњестровље">Придњестровље</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%99a&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Међународно признање Придњестровљa (страница не постоји)">признање</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Придњестровља (страница не постоји)">односи</a></li></ul></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:10.5em;padding-left:0.5em;padding-right:0.5em;font-weight:normal;">Непризнате</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4" title="Сомалиланд">Сомалиланд</a> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%A1%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Спољни односи Сомалиланда (страница не постоји)">односи</a></li></ul></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Г20_индустријски_развијених_земаља" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9320" title="Шаблон:Г20"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%9320&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Г20 (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9320" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Г20"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Г20_индустријски_развијених_земаља" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%9320_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%99%D0%B0" title="Г20 индустријски развијених земаља">Г20 индустријски развијених земаља</a></div></th></tr><tr><td colspan="2" class="navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/23px-Flag_of_Argentina.svg.png" decoding="async" width="23" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/35px-Flag_of_Argentina.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/46px-Flag_of_Argentina.svg.png 2x" data-file-width="800" data-file-height="500" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Аргентина">Аргентина</a></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Flag_of_Australia.svg/23px-Flag_of_Australia.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Flag_of_Australia.svg/35px-Flag_of_Australia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Flag_of_Australia.svg/46px-Flag_of_Australia.svg.png 2x" data-file-width="1280" data-file-height="640" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Аустралија">Аустралија</a></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/22px-Flag_of_Brazil.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/33px-Flag_of_Brazil.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/43px-Flag_of_Brazil.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="700" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Бразил">Бразил</a></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Flag_of_Europe.svg/23px-Flag_of_Europe.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Flag_of_Europe.svg/35px-Flag_of_Europe.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Flag_of_Europe.svg/45px-Flag_of_Europe.svg.png 2x" data-file-width="810" data-file-height="540" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Европска унија">Европска унија</a></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Canada.svg/23px-Flag_of_Canada.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Canada.svg/35px-Flag_of_Canada.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Canada.svg/46px-Flag_of_Canada.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Канада">Канада</a><sup>1</sup></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/23px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/35px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/45px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a class="mw-selflink selflink">Кина</a></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/23px-Flag_of_India.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/35px-Flag_of_India.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/45px-Flag_of_India.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индија">Индија</a></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/23px-Flag_of_Indonesia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/35px-Flag_of_Indonesia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/45px-Flag_of_Indonesia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индонезија">Индонезија</a></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/23px-Flag_of_Italy.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/35px-Flag_of_Italy.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/45px-Flag_of_Italy.svg.png 2x" data-file-width="1500" data-file-height="1000" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">Италија</a><sup>1</sup></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/23px-Flag_of_Japan.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/35px-Flag_of_Japan.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/45px-Flag_of_Japan.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD" title="Јапан">Јапан</a><sup>1</sup></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_South_Africa.svg/23px-Flag_of_South_Africa.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_South_Africa.svg/35px-Flag_of_South_Africa.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_South_Africa.svg/45px-Flag_of_South_Africa.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%B0%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Јужноафричка Република">Јужна Африка</a></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Flag_of_South_Korea.svg/23px-Flag_of_South_Korea.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Flag_of_South_Korea.svg/35px-Flag_of_South_Korea.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Flag_of_South_Korea.svg/45px-Flag_of_South_Korea.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Јужна Кореја">Јужна Кореја</a></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Mexico.svg/23px-Flag_of_Mexico.svg.png" decoding="async" width="23" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Mexico.svg/35px-Flag_of_Mexico.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Mexico.svg/46px-Flag_of_Mexico.svg.png 2x" data-file-width="980" data-file-height="560" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE" title="Мексико">Мексико</a></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/23px-Flag_of_Germany.svg.png" decoding="async" width="23" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/35px-Flag_of_Germany.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/46px-Flag_of_Germany.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%8A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Њемачка">Немачка</a><sup>1</sup></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/23px-Flag_of_Russia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/35px-Flag_of_Russia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/45px-Flag_of_Russia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Русија">Русија</a><sup>1</sup></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Flag_of_Saudi_Arabia.svg/23px-Flag_of_Saudi_Arabia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Flag_of_Saudi_Arabia.svg/35px-Flag_of_Saudi_Arabia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Flag_of_Saudi_Arabia.svg/45px-Flag_of_Saudi_Arabia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Саудијска Арабија">Саудијска Арабија</a></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/23px-Flag_of_the_United_States.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/35px-Flag_of_the_United_States.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/46px-Flag_of_the_United_States.svg.png 2x" data-file-width="1235" data-file-height="650" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Сједињене Америчке Државе">Сједињене Америчке Државе</a><sup>1</sup></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg/23px-Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg/35px-Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg/46px-Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Уједињено Краљевство">Уједињено Краљевство</a><sup>1</sup></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Flag_of_Turkey.svg/23px-Flag_of_Turkey.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Flag_of_Turkey.svg/35px-Flag_of_Turkey.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Flag_of_Turkey.svg/45px-Flag_of_Turkey.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="800" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Турска">Турска</a></span></li> <li><span class="nowrap"><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/23px-Flag_of_France.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/35px-Flag_of_France.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/45px-Flag_of_France.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Француска">Француска</a><sup>1</sup></span></li></ul> </div></td></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="2" style="font-size:90%"><div> <ul><li><span class="nowrap"><sup>1</sup>&#8201;<a href="/wiki/%D0%938" title="Г8">Г8</a></span></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Социјалистичке_државе" style="padding:3px"><table class="nowraplinks mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2" style="background:#C00; color:#FFD700;"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Шаблон:Социјалистичке државе"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";background:#C00; color:#FFD700;;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Разговор о шаблону:Социјалистичке државе"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";background:#C00; color:#FFD700;;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Социјалистичке државе"><abbr title="Уредите шаблон" style=";background:#C00; color:#FFD700;;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Социјалистичке_државе" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Списак социјалистичких држава"><span style="color:#F8B800">Социјалистичке државе</span></a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#C00; color:#FFD700;">Садашње</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Vietnam.svg/23px-Flag_of_Vietnam.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Vietnam.svg/35px-Flag_of_Vietnam.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Vietnam.svg/45px-Flag_of_Vietnam.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D0%BC" title="Вијетнам">СР Вијетнам</a></li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/23px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/35px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/45px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a class="mw-selflink selflink">НР Кина</a></li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/51/Flag_of_North_Korea.svg/23px-Flag_of_North_Korea.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/51/Flag_of_North_Korea.svg/35px-Flag_of_North_Korea.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/51/Flag_of_North_Korea.svg/46px-Flag_of_North_Korea.svg.png 2x" data-file-width="1600" data-file-height="800" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Северна Кореја">ДНР Кореја</a></li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bd/Flag_of_Cuba.svg/23px-Flag_of_Cuba.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bd/Flag_of_Cuba.svg/35px-Flag_of_Cuba.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bd/Flag_of_Cuba.svg/46px-Flag_of_Cuba.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B0" title="Куба">Куба</a></li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Flag_of_Laos.svg/23px-Flag_of_Laos.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Flag_of_Laos.svg/35px-Flag_of_Laos.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Flag_of_Laos.svg/45px-Flag_of_Laos.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BE%D1%81" title="Лаос">ДНР Лаос</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#C00; color:#FFD700;">Бивше</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Авганистан"><img alt="Авганистан" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/87/Flag_of_Afghanistan_%281987%E2%80%931992%29.svg/23px-Flag_of_Afghanistan_%281987%E2%80%931992%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/87/Flag_of_Afghanistan_%281987%E2%80%931992%29.svg/35px-Flag_of_Afghanistan_%281987%E2%80%931992%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/87/Flag_of_Afghanistan_%281987%E2%80%931992%29.svg/46px-Flag_of_Afghanistan_%281987%E2%80%931992%29.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D0%B2%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Демократска Република Авганистан">ДР Авганистан</a> (1978—1992)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Албанија"><img alt="Албанија" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/Flag_of_Albania_%281946%E2%80%931992%29.svg/21px-Flag_of_Albania_%281946%E2%80%931992%29.svg.png" decoding="async" width="21" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/Flag_of_Albania_%281946%E2%80%931992%29.svg/32px-Flag_of_Albania_%281946%E2%80%931992%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/Flag_of_Albania_%281946%E2%80%931992%29.svg/42px-Flag_of_Albania_%281946%E2%80%931992%29.svg.png 2x" data-file-width="980" data-file-height="700" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Народна Република Албанија">НСР Албанија</a> (1946—1991)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Ангола"><img alt="Ангола" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9d/Flag_of_Angola.svg/23px-Flag_of_Angola.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9d/Flag_of_Angola.svg/35px-Flag_of_Angola.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9d/Flag_of_Angola.svg/45px-Flag_of_Angola.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Народна Република Ангола">НР Ангола</a> (1975—1992)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD" title="Бенин"><img alt="Бенин" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_Benin_%281975%E2%80%931990%29.svg/23px-Flag_of_Benin_%281975%E2%80%931990%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_Benin_%281975%E2%80%931990%29.svg/35px-Flag_of_Benin_%281975%E2%80%931990%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_Benin_%281975%E2%80%931990%29.svg/45px-Flag_of_Benin_%281975%E2%80%931990%29.svg.png 2x" data-file-width="1500" data-file-height="1000" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD" title="Народна Република Бенин">НР Бенин</a> (1975—1990)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Бугарска"><img alt="Бугарска" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/07/Flag_of_Bulgaria_%281971%E2%80%931990%29.svg/23px-Flag_of_Bulgaria_%281971%E2%80%931990%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/07/Flag_of_Bulgaria_%281971%E2%80%931990%29.svg/35px-Flag_of_Bulgaria_%281971%E2%80%931990%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/07/Flag_of_Bulgaria_%281971%E2%80%931990%29.svg/46px-Flag_of_Bulgaria_%281971%E2%80%931990%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Народна Република Бугарска">НР Бугарска</a> (1946—1990)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D0%BC" title="Вијетнам"><img alt="Вијетнам" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Vietnam.svg/23px-Flag_of_Vietnam.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Vietnam.svg/35px-Flag_of_Vietnam.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Vietnam.svg/45px-Flag_of_Vietnam.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%92%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D0%BC" title="Северни Вијетнам">ДР Вијетнам</a> (1945—1976)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Гренада"><img alt="Гренада" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Flag_of_Grenada.svg/23px-Flag_of_Grenada.svg.png" decoding="async" width="23" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Flag_of_Grenada.svg/35px-Flag_of_Grenada.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Flag_of_Grenada.svg/46px-Flag_of_Grenada.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B5" title="Народна револуционарна влада Гренаде">Гренада</a> (1979—1983)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B8%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Етиопија"><img alt="Етиопија" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f0/Flag_of_Ethiopia_%281975%E2%80%931987%29.svg/23px-Flag_of_Ethiopia_%281975%E2%80%931987%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f0/Flag_of_Ethiopia_%281975%E2%80%931987%29.svg/35px-Flag_of_Ethiopia_%281975%E2%80%931987%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f0/Flag_of_Ethiopia_%281975%E2%80%931987%29.svg/45px-Flag_of_Ethiopia_%281975%E2%80%931987%29.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%B3" title="Дерг">Етиопија</a> (1974—1987)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B8%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Етиопија"><img alt="Етиопија" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/Flag_of_Ethiopia_%281987%E2%80%931991%29.svg/23px-Flag_of_Ethiopia_%281987%E2%80%931991%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/Flag_of_Ethiopia_%281987%E2%80%931991%29.svg/35px-Flag_of_Ethiopia_%281987%E2%80%931991%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/Flag_of_Ethiopia_%281987%E2%80%931991%29.svg/46px-Flag_of_Ethiopia_%281987%E2%80%931991%29.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%95%D1%82%D0%B8%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Народна Демократска Република Етиопија">НДР Етиопија</a> (1987—1991)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/db/Flag_of_South_Yemen.svg/23px-Flag_of_South_Yemen.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/db/Flag_of_South_Yemen.svg/35px-Flag_of_South_Yemen.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/db/Flag_of_South_Yemen.svg/45px-Flag_of_South_Yemen.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="341" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B8_%D0%88%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD" title="Јужни Јемен">ДНР Јемен</a> (1969—1990)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg/23px-Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg/35px-Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg/46px-Flag_of_Yugoslavia_%281946-1992%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="500" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Социјалистичка Федеративна Република Југославија">ФНР/СФР Југославија</a> (1945—1992)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D1%9F%D0%B0" title="Камбоџа"><img alt="Камбоџа" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Flag_of_Democratic_Kampuchea.svg/23px-Flag_of_Democratic_Kampuchea.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Flag_of_Democratic_Kampuchea.svg/35px-Flag_of_Democratic_Kampuchea.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Flag_of_Democratic_Kampuchea.svg/45px-Flag_of_Democratic_Kampuchea.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D1%83%D1%9B%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Демократска Кампућија">Демократска Кампућија</a> (1975—1979)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D1%9F%D0%B0" title="Камбоџа"><img alt="Камбоџа" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/23/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_Kampuchea.svg/23px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_Kampuchea.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/23/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_Kampuchea.svg/35px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_Kampuchea.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/23/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_Kampuchea.svg/45px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_Kampuchea.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D1%83%D1%9B%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Народна Република Кампућија">НР Кампућија</a> (1979—1993)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE" title="Република Конго"><img alt="Република Конго" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_the_Congo.svg/23px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_the_Congo.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_the_Congo.svg/35px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_the_Congo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_the_Congo.svg/45px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_the_Congo.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE" title="Народна Република Конго">НР Конго</a> (1970—1991)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Мађарска"><img alt="Мађарска" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Flag_of_Hungary.svg/23px-Flag_of_Hungary.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Flag_of_Hungary.svg/35px-Flag_of_Hungary.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Flag_of_Hungary.svg/46px-Flag_of_Hungary.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Народна Република Мађарска">НР Мађарска</a> (1949—1989)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D0%BA" title="Мозамбик"><img alt="Мозамбик" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e6/Flag_of_Mozambique_%281983%29.svg/23px-Flag_of_Mozambique_%281983%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e6/Flag_of_Mozambique_%281983%29.svg/35px-Flag_of_Mozambique_%281983%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e6/Flag_of_Mozambique_%281983%29.svg/45px-Flag_of_Mozambique_%281983%29.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D0%BA" title="Народна Република Мозамбик">НР Мозамбик</a> (1975—1990)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Монголија"><img alt="Монголија" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5b/Flag_of_Mongolia_%281940%E2%80%931945%29.svg/23px-Flag_of_Mongolia_%281940%E2%80%931945%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5b/Flag_of_Mongolia_%281940%E2%80%931945%29.svg/35px-Flag_of_Mongolia_%281940%E2%80%931945%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5b/Flag_of_Mongolia_%281940%E2%80%931945%29.svg/46px-Flag_of_Mongolia_%281940%E2%80%931945%29.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Народна Република Монголија">НР Монголија</a> (1924—1992)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Flag_of_East_Germany.svg/23px-Flag_of_East_Germany.svg.png" decoding="async" width="23" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Flag_of_East_Germany.svg/35px-Flag_of_East_Germany.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Flag_of_East_Germany.svg/46px-Flag_of_East_Germany.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Источна Немачка">Немачка ДР</a> (1949—1990)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Пољска"><img alt="Пољска" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/12/Flag_of_Poland.svg/23px-Flag_of_Poland.svg.png" decoding="async" width="23" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/12/Flag_of_Poland.svg/35px-Flag_of_Poland.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/12/Flag_of_Poland.svg/46px-Flag_of_Poland.svg.png 2x" data-file-width="640" data-file-height="400" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Народна Република Пољска">НР Пољска</a> (1945—1989)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Румунија"><img alt="Румунија" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_Romania_%281965%E2%80%931989%29.svg/23px-Flag_of_Romania_%281965%E2%80%931989%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_Romania_%281965%E2%80%931989%29.svg/35px-Flag_of_Romania_%281965%E2%80%931989%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_Romania_%281965%E2%80%931989%29.svg/45px-Flag_of_Romania_%281965%E2%80%931989%29.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Социјалистичка Република Румунија">СР Румунија</a> (1947—1989)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Flag_of_the_Russian_Soviet_Federative_Socialist_Republic_%281918%E2%80%931925%29.svg/23px-Flag_of_the_Russian_Soviet_Federative_Socialist_Republic_%281918%E2%80%931925%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Flag_of_the_Russian_Soviet_Federative_Socialist_Republic_%281918%E2%80%931925%29.svg/35px-Flag_of_the_Russian_Soviet_Federative_Socialist_Republic_%281918%E2%80%931925%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Flag_of_the_Russian_Soviet_Federative_Socialist_Republic_%281918%E2%80%931925%29.svg/46px-Flag_of_the_Russian_Soviet_Federative_Socialist_Republic_%281918%E2%80%931925%29.svg.png 2x" data-file-width="600" data-file-height="300" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република">Руска СФСР</a> (1918—1922)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Flag_of_the_Soviet_Union.svg/23px-Flag_of_the_Soviet_Union.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Flag_of_the_Soviet_Union.svg/35px-Flag_of_the_Soviet_Union.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a9/Flag_of_the_Soviet_Union.svg/46px-Flag_of_the_Soviet_Union.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Совјетски Савез">СССР</a> (1922—1991)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Сомалија"><img alt="Сомалија" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Flag_of_Somalia.svg/23px-Flag_of_Somalia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Flag_of_Somalia.svg/35px-Flag_of_Somalia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Flag_of_Somalia.svg/45px-Flag_of_Somalia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Демократска Република Сомалија">ДР Сомалија</a> (1976—1991)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Flag_of_the_Tuvan_People%27s_Republic_%281943-1944%29.svg/23px-Flag_of_the_Tuvan_People%27s_Republic_%281943-1944%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Flag_of_the_Tuvan_People%27s_Republic_%281943-1944%29.svg/35px-Flag_of_the_Tuvan_People%27s_Republic_%281943-1944%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Flag_of_the_Tuvan_People%27s_Republic_%281943-1944%29.svg/46px-Flag_of_the_Tuvan_People%27s_Republic_%281943-1944%29.svg.png 2x" data-file-width="780" data-file-height="390" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A2%D1%83%D0%B2%D0%B0" title="Народна Република Тува">НР Тува</a> (1921—1944)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Чехословачка"><img alt="Чехословачка" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_the_Czech_Republic.svg/23px-Flag_of_the_Czech_Republic.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_the_Czech_Republic.svg/35px-Flag_of_the_Czech_Republic.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Flag_of_the_Czech_Republic.svg/45px-Flag_of_the_Czech_Republic.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Чехословачка Социјалистичка Република">Чехословачка СР</a> (1948—1990)</li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:#C00; color:#FFD700;">Краткотрајне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Azerbaijan_people%27s_government_flag.svg/23px-Azerbaijan_people%27s_government_flag.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Azerbaijan_people%27s_government_flag.svg/35px-Azerbaijan_people%27s_government_flag.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Azerbaijan_people%27s_government_flag.svg/46px-Azerbaijan_people%27s_government_flag.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></span></span></span> <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD" title="Аутономна Република Азербејџан">Аутономна Република Азербејџан</a> (1945—1946)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/99/Flag_of_the_Republic_of_Alsace-Lorraine.svg/23px-Flag_of_the_Republic_of_Alsace-Lorraine.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/99/Flag_of_the_Republic_of_Alsace-Lorraine.svg/35px-Flag_of_the_Republic_of_Alsace-Lorraine.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/99/Flag_of_the_Republic_of_Alsace-Lorraine.svg/45px-Flag_of_the_Republic_of_Alsace-Lorraine.svg.png 2x" data-file-width="450" data-file-height="300" /></span></span></span> <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B7%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Алзашка Совјетска Република (страница не постоји)">Алзашка Совјетска Република</a> (1918)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/23px-Socialist_red_flag.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/35px-Socialist_red_flag.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/45px-Socialist_red_flag.svg.png 2x" data-file-width="450" data-file-height="300" /></span></span></span> <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Баварска Совјетска Република">Баварска Совјетска Република</a> (1919)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/Flag_of_the_Bukharan_People%27s_Soviet_Republic.svg/23px-Flag_of_the_Bukharan_People%27s_Soviet_Republic.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/Flag_of_the_Bukharan_People%27s_Soviet_Republic.svg/35px-Flag_of_the_Bukharan_People%27s_Soviet_Republic.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/Flag_of_the_Bukharan_People%27s_Soviet_Republic.svg/46px-Flag_of_the_Bukharan_People%27s_Soviet_Republic.svg.png 2x" data-file-width="600" data-file-height="300" /></span></span></span> <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D1%85%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Бухарска Народна Совјетска Република">Бухарска НСР</a> (1920—1925)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/FNL_Flag.svg/23px-FNL_Flag.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/FNL_Flag.svg/35px-FNL_Flag.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/FNL_Flag.svg/45px-FNL_Flag.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></span></span></span> <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B8_%D0%92%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D0%BC&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Привремена револуционарна влада Републике Јужни Вијетнам (страница не постоји)">Привремена влада Јужног Вијетнама</a> (1975—1976)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Flag_of_the_Galician_SSR.svg/23px-Flag_of_the_Galician_SSR.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Flag_of_the_Galician_SSR.svg/35px-Flag_of_the_Galician_SSR.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Flag_of_the_Galician_SSR.svg/46px-Flag_of_the_Galician_SSR.svg.png 2x" data-file-width="402" data-file-height="201" /></span></span></span> <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Галицијска Совјетска Социјалистичка Република">Галицијска ССР</a> (1920)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/46/Flag_of_Far_Eastern_Republic.svg/23px-Flag_of_Far_Eastern_Republic.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/46/Flag_of_Far_Eastern_Republic.svg/35px-Flag_of_Far_Eastern_Republic.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/46/Flag_of_Far_Eastern_Republic.svg/45px-Flag_of_Far_Eastern_Republic.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></span></span></span> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Далекоисточна Република">Далекоисточна Република</a> (1920—1922)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Donetsk_People%27s_Republic.svg/23px-Flag_of_Donetsk_People%27s_Republic.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Donetsk_People%27s_Republic.svg/35px-Flag_of_Donetsk_People%27s_Republic.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Donetsk_People%27s_Republic.svg/45px-Flag_of_Donetsk_People%27s_Republic.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="341" /></span></span></span> <a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B5%D1%86%D0%BA-%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Доњецк-Кривојрошка Совјетска Република">Доњецк-Кривојрошка Совјетска Република</a> (1918)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Flag_of_the_Commune_of_the_Working_People_of_Estonia.svg/23px-Flag_of_the_Commune_of_the_Working_People_of_Estonia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Flag_of_the_Commune_of_the_Working_People_of_Estonia.svg/35px-Flag_of_the_Commune_of_the_Working_People_of_Estonia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a1/Flag_of_the_Commune_of_the_Working_People_of_Estonia.svg/45px-Flag_of_the_Commune_of_the_Working_People_of_Estonia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></span></span></span> <a href="/wiki/%D0%95%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B0" title="Естонска радничка комуна">Естонска радничка комуна</a> (1918—1919)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/db/Flag_of_South_Yemen.svg/23px-Flag_of_South_Yemen.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/db/Flag_of_South_Yemen.svg/35px-Flag_of_South_Yemen.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/db/Flag_of_South_Yemen.svg/45px-Flag_of_South_Yemen.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="341" /></span></span></span> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD" title="Демократска Република Јемен">ДР Јемен</a> (1994)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Flag_of_Yugoslavia_%281943%E2%80%931946%29.svg/23px-Flag_of_Yugoslavia_%281943%E2%80%931946%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Flag_of_Yugoslavia_%281943%E2%80%931946%29.svg/35px-Flag_of_Yugoslavia_%281943%E2%80%931946%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Flag_of_Yugoslavia_%281943%E2%80%931946%29.svg/46px-Flag_of_Yugoslavia_%281943%E2%80%931946%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="500" /></span></span>&#160;</span><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Демократска Федеративна Југославија">ДФ Југославија</a> (1945)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/National_Flag_of_Chinese_Soviet_Republic.svg/21px-National_Flag_of_Chinese_Soviet_Republic.svg.png" decoding="async" width="21" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/National_Flag_of_Chinese_Soviet_Republic.svg/32px-National_Flag_of_Chinese_Soviet_Republic.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/National_Flag_of_Chinese_Soviet_Republic.svg/42px-National_Flag_of_Chinese_Soviet_Republic.svg.png 2x" data-file-width="500" data-file-height="360" /></span></span></span> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Кинеска Совјетска Република">Кинеска Совјетска Република</a> (1931—1937)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/63/Flag_of_Korea_%281882%E2%80%931910%29.svg/23px-Flag_of_Korea_%281882%E2%80%931910%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/63/Flag_of_Korea_%281882%E2%80%931910%29.svg/35px-Flag_of_Korea_%281882%E2%80%931910%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/63/Flag_of_Korea_%281882%E2%80%931910%29.svg/45px-Flag_of_Korea_%281882%E2%80%931910%29.svg.png 2x" data-file-width="600" data-file-height="400" /></span></span></span> <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Народна Република Кореја (страница не постоји)">НР Кореја</a> (1945—1946)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Летонска Совјетска Социјалистичка Република"><img alt="Летонска Совјетска Социјалистичка Република" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/Flag_of_the_Latvian_Socialist_Soviet_Republic_%281918%E2%80%931920%29.svg/23px-Flag_of_the_Latvian_Socialist_Soviet_Republic_%281918%E2%80%931920%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/Flag_of_the_Latvian_Socialist_Soviet_Republic_%281918%E2%80%931920%29.svg/35px-Flag_of_the_Latvian_Socialist_Soviet_Republic_%281918%E2%80%931920%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/Flag_of_the_Latvian_Socialist_Soviet_Republic_%281918%E2%80%931920%29.svg/46px-Flag_of_the_Latvian_Socialist_Soviet_Republic_%281918%E2%80%931920%29.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="500" /></a></span></span> <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Летонска Социјалистичка Совјетска Република">Летонска ССР</a>(1918—1920)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/23px-Socialist_red_flag.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/35px-Socialist_red_flag.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/45px-Socialist_red_flag.svg.png 2x" data-file-width="450" data-file-height="300" /></span></span></span> <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Лимерички Совјет (страница не постоји)">Лимерички Совјет</a> (1919)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Flag_of_the_Lithuanian-Byelorussian_SSR.svg/23px-Flag_of_the_Lithuanian-Byelorussian_SSR.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Flag_of_the_Lithuanian-Byelorussian_SSR.svg/35px-Flag_of_the_Lithuanian-Byelorussian_SSR.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Flag_of_the_Lithuanian-Byelorussian_SSR.svg/46px-Flag_of_the_Lithuanian-Byelorussian_SSR.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="500" /></span></span></span> <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Литванска Социјалистичка Совјетска Република">Литванска ССР</a> (1918—1919)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Flag_of_the_Lithuanian-Byelorussian_SSR.svg/23px-Flag_of_the_Lithuanian-Byelorussian_SSR.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Flag_of_the_Lithuanian-Byelorussian_SSR.svg/35px-Flag_of_the_Lithuanian-Byelorussian_SSR.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Flag_of_the_Lithuanian-Byelorussian_SSR.svg/46px-Flag_of_the_Lithuanian-Byelorussian_SSR.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="500" /></span></span></span> <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Литванско-Белоруска Совјетска Социјалистичка Република">Литванско-Белоруска ССР</a> (1919)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/23px-Socialist_red_flag.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/35px-Socialist_red_flag.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/45px-Socialist_red_flag.svg.png 2x" data-file-width="450" data-file-height="300" /></span></span></span> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Мађарска Совјетска Република">Мађарска Совјетска Република</a> (1919)</li> <li><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Flag_of_the_Republic_of_Mahabad.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Flag_of_the_Republic_of_Mahabad.svg/22px-Flag_of_the_Republic_of_Mahabad.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Flag_of_the_Republic_of_Mahabad.svg/33px-Flag_of_the_Republic_of_Mahabad.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Flag_of_the_Republic_of_Mahabad.svg/44px-Flag_of_the_Republic_of_Mahabad.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></span> <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%B4" title="Република Махабад">Република Махабад</a> (1946—1947)</li> <li><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Socialist_red_flag.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/22px-Socialist_red_flag.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/33px-Socialist_red_flag.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/44px-Socialist_red_flag.svg.png 2x" data-file-width="450" data-file-height="300" /></a></span> <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Муганска Совјетска Република (страница не постоји)">Муганска Совјетска Република</a> (1919)</li> <li><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Socialist_red_flag.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/22px-Socialist_red_flag.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/33px-Socialist_red_flag.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/44px-Socialist_red_flag.svg.png 2x" data-file-width="450" data-file-height="300" /></a></span> <a href="/wiki/Pariska_komuna" title="Pariska komuna">Париска комуна</a> (1871)</li> <li><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Flag_of_Persian_Socialist_Soviet_Republic.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ea/Flag_of_Persian_Socialist_Soviet_Republic.svg/22px-Flag_of_Persian_Socialist_Soviet_Republic.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ea/Flag_of_Persian_Socialist_Soviet_Republic.svg/33px-Flag_of_Persian_Socialist_Soviet_Republic.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ea/Flag_of_Persian_Socialist_Soviet_Republic.svg/44px-Flag_of_Persian_Socialist_Soviet_Republic.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></span> <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Персијска Социјалистичка Совјетска Република (страница не постоји)">Персијска ССР</a> (1920—1921)</li> <li><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Socialist_red_flag.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/22px-Socialist_red_flag.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/33px-Socialist_red_flag.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/44px-Socialist_red_flag.svg.png 2x" data-file-width="450" data-file-height="300" /></a></span> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Словачка Совјетска Република">Словачка Совјетска Република</a> (1919)</li> <li><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Flag_of_the_Karelo-Finnish_Soviet_Socialist_Republic_(1953%E2%80%931956).svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Flag_of_the_Karelo-Finnish_Soviet_Socialist_Republic_%281953%E2%80%931956%29.svg/22px-Flag_of_the_Karelo-Finnish_Soviet_Socialist_Republic_%281953%E2%80%931956%29.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Flag_of_the_Karelo-Finnish_Soviet_Socialist_Republic_%281953%E2%80%931956%29.svg/33px-Flag_of_the_Karelo-Finnish_Soviet_Socialist_Republic_%281953%E2%80%931956%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Flag_of_the_Karelo-Finnish_Soviet_Socialist_Republic_%281953%E2%80%931956%29.svg/44px-Flag_of_the_Karelo-Finnish_Soviet_Socialist_Republic_%281953%E2%80%931956%29.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /></a></span> <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Финска Демократска Република">Финска ДР</a> (1939—1940)</li> <li><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Socialist_red_flag.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/22px-Socialist_red_flag.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/33px-Socialist_red_flag.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Socialist_red_flag.svg/44px-Socialist_red_flag.svg.png 2x" data-file-width="450" data-file-height="300" /></a></span> <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Финска Социјалистичка Радничка Република (страница не постоји)">Финска СРР</a> (1918)</li> <li><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Flag_of_Khiva_1920-1923.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Flag_of_Khiva_1920-1923.svg/22px-Flag_of_Khiva_1920-1923.svg.png" decoding="async" width="22" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Flag_of_Khiva_1920-1923.svg/33px-Flag_of_Khiva_1920-1923.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Flag_of_Khiva_1920-1923.svg/44px-Flag_of_Khiva_1920-1923.svg.png 2x" data-file-width="600" data-file-height="300" /></a></span> <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Хорезманска Народна Совјетска Република">Хорезманска НСР</a> (1920—1925)</li> <li><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Flag_of_the_Chinese_Communist_Party.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6d/Flag_of_the_Chinese_Communist_Party.svg/22px-Flag_of_the_Chinese_Communist_Party.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6d/Flag_of_the_Chinese_Communist_Party.svg/33px-Flag_of_the_Chinese_Communist_Party.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6d/Flag_of_the_Chinese_Communist_Party.svg/44px-Flag_of_the_Chinese_Communist_Party.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></span> <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Хунански Совјет (страница не постоји)">Хунански Совјет</a> (1927)</li> <li><span class="flagicon"><span class="mw-image-border" typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BB%D0%B5" title="Чиле"><img alt="Чиле" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/Flag_of_Chile.svg/23px-Flag_of_Chile.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/Flag_of_Chile.svg/35px-Flag_of_Chile.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/Flag_of_Chile.svg/45px-Flag_of_Chile.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /></a></span></span> <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A7%D0%B8%D0%BB%D0%B5&amp;action=edit&amp;redlink=1" class="new" title="Социјалистичка Република Чиле (страница не постоји)">СР Чиле</a> (1932)</li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25743416">.mw-parser-output .tooltip-dotted{border-bottom:1px dotted;cursor:help}</style><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"></div><div role="navigation" class="navbox authority-control" aria-labelledby="Нормативна_контрола_text-top&amp;#124;10px&amp;#124;alt=Уреди_на_Википодацима&amp;#124;link=https&amp;#58;//www.wikidata.org/wiki/Q148#identifiers&amp;#124;class=noprint&amp;#124;Уреди_на_Википодацима" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><div id="Нормативна_контрола_text-top&amp;#124;10px&amp;#124;alt=Уреди_на_Википодацима&amp;#124;link=https&amp;#58;//www.wikidata.org/wiki/Q148#identifiers&amp;#124;class=noprint&amp;#124;Уреди_на_Википодацима" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Помоћ:Нормативна контрола">Нормативна контрола</a> <span class="mw-valign-text-top noprint" typeof="mw:File"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q148#identifiers" title="Уреди на Википодацима"><img alt="Уреди на Википодацима" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/10px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png" decoding="async" width="10" height="10" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/15px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/20px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 2x" data-file-width="20" data-file-height="20" /></a></span></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Међународне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://id.worldcat.org/fast/1206073/">FAST</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://isni.org/isni/0000000121761253">ISNI</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/132441531">VIAF</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.oclc.org/worldcat/entity/E39PBJdCqh8h6hJY7PT6MQW4bd">WorldCat</a></span></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Државне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://catalogo.bne.es/uhtbin/authoritybrowse.cgi?action=display&amp;authority_id=XX4575410">Шпанија</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb11936107m">Француска</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://data.bnf.fr/ark:/12148/cb11936107m">BnF подаци</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://catalogo.bn.gov.ar/F/?func=direct&amp;local_base=BNA10&amp;doc_number=000029945">Аргентина</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://cantic.bnc.cat/registre/981058512034406706">Каталонија</a></span></li> <li><span class="uid"><span class="rt-commentedText tooltip tooltip-dotted" title="China"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://d-nb.info/gnd/4009937-4">Немачка</a></span></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://opac.sbn.it/nome/RAVV058306">Италија</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://uli.nli.org.il/F/?func=find-b&amp;local_base=NLX10&amp;find_code=UID&amp;request=987007550348505171">Израел</a></span></li> <li><span class="uid"><span class="rt-commentedText tooltip tooltip-dotted" title="China"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.loc.gov/authorities/n79091151">Сједињене Државе</a></span></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://libris.kb.se/khwzxm2321g72mt">Шведска</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://kopkatalogs.lv/F?func=direct&amp;local_base=lnc10&amp;doc_number=000040380&amp;P_CON_LNG=ENG">Летонија</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://aleweb.ncl.edu.tw/F/?func=accref&amp;acc_sequence=001330416&amp;CON_LNG=ENG">Тајван</a></span></li> <li><span class="uid"><span class="rt-commentedText tooltip tooltip-dotted" title="中国"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.ndl.go.jp/auth/ndlna/00573772">Јапан</a></span></span></li> <li><span class="uid"><span class="rt-commentedText tooltip tooltip-dotted" title="Čína"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://aleph.nkp.cz/F/?func=find-c&amp;local_base=aut&amp;ccl_term=ica=ge131732&amp;CON_LNG=ENG">Чешка</a></span></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://nla.gov.au/anbd.aut-an35028009">Аустралија</a></span></li> <li><span class="uid"><span class="rt-commentedText tooltip tooltip-dotted" title="중국(국명)"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://lod.nl.go.kr/resource/KSH1998000658">Кореја</a></span></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://id.bnportugal.gov.pt/aut/catbnp/402048">Португалија</a></span></li> <li><span class="uid"><a class="external text" href="https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=8034&amp;url_prefix=https://opac.vatlib.it/auth/detail/&amp;id=494/8546">Ватикан</a></span></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Географске</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://musicbrainz.org/area/7c81bb69-a99b-3487-b6d4-0f76d7a29ca0">MusicBrainz area</a></span></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Академске</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><span class="rt-commentedText tooltip tooltip-dotted" title="中華民国"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://ci.nii.ac.jp/author/DA03321838?l=en">CiNii</a></span></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://orcid.org/0000-0002-5166-1365">ORCID</a></span></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Уметничке</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://kulturnav.org/5d8675f2-cae6-4b51-bbd5-25dd681c1244">KulturNav</a></span></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Људи</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.parliament.uk/BdNzWvBV">Парламент УК</a></span></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Остале</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://esu.com.ua/search_articles.php?id=6650">Енциклопедија савремене Украјине</a></span></li> <li><span class="uid"><span class="rt-commentedText tooltip tooltip-dotted" title="China"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.britannica.com/place/china">Енциклопедија Британика</a></span></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://hls-dhs-dss.ch/fr/articles/003405">Историјски речник Швајцарске</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://catalog.archives.gov/id/10035686">NARA</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://snaccooperative.org/ark:/99166/w61s1gf2">SNAC</a></span></li> <li><span class="uid"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.idref.fr/027633179">IdRef</a></span></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r26481770">.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;justify-content:center;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-bordered{padding:0 2em;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;justify-content:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-unbordered{padding:0 1.7em;margin-left:0}.mw-parser-output .portal-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;flex:0 0 auto;min-height:24px}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;padding:0.15em 0;column-gap:1em;align-items:baseline;margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-item{display:inline-block;margin:0.15em 0.2em;min-height:24px;line-height:24px}@media screen and (max-width:768px){.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;flex-flow:column wrap;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-header{text-align:center;flex:0;padding-left:0.5em;margin:0 auto}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;align-items:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;align-items:center;flex:0;column-gap:1em;border-top:1px solid #a2a9b1;margin:0 auto;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{border-top:none;margin:0;list-style:none}}.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .sister-bar+link+.portal-bar,.mw-parser-output .sister-bar+style+.portal-bar,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.sister-bar{margin-top:-1px}</style><div class="portal-bar noprint metadata noviewer portal-bar-bordered" role="navigation" aria-label="Portals"><span class="portal-bar-header"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB" title="Википедија:Портал">Портал</a>:</span><ul class="portal-bar-content"><li class="portal-bar-item"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Purple_geography_icon.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Purple_geography_icon.svg/21px-Purple_geography_icon.svg.png" decoding="async" width="21" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Purple_geography_icon.svg/32px-Purple_geography_icon.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Purple_geography_icon.svg/42px-Purple_geography_icon.svg.png 2x" data-file-width="77" data-file-height="68" /></a></span>&#160;<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Портал:Географија">Географија</a></li></ul></div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25171006">.mw-parser-output .sister-bar{display:flex;justify-content:center;align-items:baseline;font-size:88%;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em 0 0;padding:0 2em}.mw-parser-output .sister-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;padding:0.2em 0;flex:0 0 auto;min-height:24px;line-height:22px}.mw-parser-output .sister-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;align-items:baseline;padding:0.2em 0;column-gap:1em}.mw-parser-output .sister-bar-item{display:flex;align-items:baseline;margin:0.15em 0;min-height:24px;text-align:left}.mw-parser-output .sister-bar-logo{width:22px;line-height:22px;margin:0 0.2em;text-align:right}.mw-parser-output .sister-bar-link{margin:0 0.2em;text-align:left}@media screen and (max-width:960px){.mw-parser-output .sister-bar{flex-flow:column wrap;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .sister-bar-header{flex:0 1}.mw-parser-output .sister-bar-content{flex:1;border-top:1px solid #a2a9b1}.mw-parser-output .sister-bar-item{flex:0 0 20em;min-width:20em}}.mw-parser-output .navbox+link+.sister-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.sister-bar,.mw-parser-output .portal-bar+link+.sister-bar,.mw-parser-output .portal-bar+style+.sister-bar,.mw-parser-output .sister-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .sister-bar+.navbox-styles+.portal-bar{margin-top:-1px}</style><div class="noprint metadata sister-bar" role="navigation" aria-label="sister-projects"><div class="sister-bar-header"><b>Кина</b> на <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8" title="Википедија:Братски пројекти"><span id="sister-projects" style="white-space:nowrap;">сродним пројектима</span></a> Википедије:</div><div class="sister-bar-content"><div class="sister-bar-item"><span class="sister-bar-logo"><span typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/14px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="14" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/21px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/28px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /></span></span></span><span class="sister-bar-link"><b><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/%E4%B8%AD%E5%8D%8E%E4%BA%BA%E6%B0%91%E5%85%B1%E5%92%8C%E5%9B%BD" class="extiw" title="c:中华人民共和国">Медији</a></b> на Остави</span></div><div class="sister-bar-item"><span class="sister-bar-logo"><span typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Wikinews-logo.svg/21px-Wikinews-logo.svg.png" decoding="async" width="21" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Wikinews-logo.svg/32px-Wikinews-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Wikinews-logo.svg/42px-Wikinews-logo.svg.png 2x" data-file-width="759" data-file-height="415" /></span></span></span><span class="sister-bar-link"><b><a href="https://sr.wikinews.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" class="extiw" title="n:Категорија:Кина">Новости</a></b> на Викиновостима</span></div><div class="sister-bar-item"><span class="sister-bar-logo"><span typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/16px-Wikiquote-logo.svg.png" decoding="async" width="16" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/24px-Wikiquote-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/32px-Wikiquote-logo.svg.png 2x" data-file-width="300" data-file-height="355" /></span></span></span><span class="sister-bar-link"><b><a href="https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" class="extiw" title="q:Кина">Цитати</a></b> на Викицитатима</span></div><div class="sister-bar-item"><span class="sister-bar-logo"><span typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg/19px-Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg.png" decoding="async" width="19" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg/29px-Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg/38px-Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg.png 2x" data-file-width="193" data-file-height="193" /></span></span></span><span class="sister-bar-link"><b><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/voy:China" class="extiw" title="en:voy:China">Водич</a></b> на Википутовању</span></div><div class="sister-bar-item"><span class="sister-bar-logo"><span typeof="mw:File"><span><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/21px-Wikidata-logo.svg.png" decoding="async" width="21" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/32px-Wikidata-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/42px-Wikidata-logo.svg.png 2x" data-file-width="1050" data-file-height="590" /></span></span></span><span class="sister-bar-link"><b><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q148" class="extiw" title="d:Q148">Подаци</a></b> на Википодацима</span></div></div></div> <p><span class="geo-inline-hidden noexcerpt"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25759729"><span class="plainlinks nourlexpansion"><a class="external text" href="https://geohack.toolforge.org/geohack.php?pagename=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;params=35_N_103_E_type:country"><span class="geo-default"><span class="geo-dms" title="Карте, авио-снимци и остали подаци о овој локацији"><span class="latitude">35°&#160;N</span> <span class="longitude">103°&#160;E</span></span></span><span class="geo-multi-punct">&#xfeff; / &#xfeff;</span><span class="geo-nondefault"><span class="geo-dec" title="Карте, авио-снимци и остали подаци о овој локацији">35°&#160;С; 103°&#160;И</span><span style="display:none">&#xfeff; / <span class="geo">35; 103</span></span></span></a></span></span> </p> <!-- NewPP limit report Parsed by mw‐web.codfw.main‐f69cdc8f6‐zl2dt Cached time: 20241123123716 Cache expiry: 2592000 Reduced expiry: false Complications: [vary‐revision‐sha1, show‐toc] CPU time usage: 4.637 seconds Real time usage: 5.473 seconds Preprocessor visited node count: 26767/1000000 Post‐expand include size: 890523/2097152 bytes Template argument size: 48750/2097152 bytes Highest expansion depth: 26/100 Expensive parser function count: 54/500 Unstrip recursion depth: 1/20 Unstrip post‐expand size: 454302/5000000 bytes Lua time usage: 2.946/10.000 seconds Lua memory usage: 27328334/52428800 bytes Lua Profile: MediaWiki\Extension\Scribunto\Engines\LuaSandbox\LuaSandboxCallback::match 580 ms 17.8% ? 480 ms 14.7% MediaWiki\Extension\Scribunto\Engines\LuaSandbox\LuaSandboxCallback::gsub 360 ms 11.0% MediaWiki\Extension\Scribunto\Engines\LuaSandbox\LuaSandboxCallback::getExpandedArgument 320 ms 9.8% MediaWiki\Extension\Scribunto\Engines\LuaSandbox\LuaSandboxCallback::callParserFunction 220 ms 6.7% dataWrapper <mw.lua:672> 200 ms 6.1% MediaWiki\Extension\Scribunto\Engines\LuaSandbox\LuaSandboxCallback::getEntity 160 ms 4.9% MediaWiki\Extension\Scribunto\Engines\LuaSandbox\LuaSandboxCallback::getAllExpandedArguments 120 ms 3.7% <mw.lua:694> 100 ms 3.1% (for generator) 80 ms 2.5% [others] 640 ms 19.6% Number of Wikibase entities loaded: 1/400 --> <!-- Transclusion expansion time report (%,ms,calls,template) 100.00% 4680.864 1 -total 45.60% 2134.361 3 Шаблон:Извори 15.75% 737.230 120 Шаблон:Cite_web 13.43% 628.796 80 Шаблон:Cite_book 10.42% 487.644 84 Шаблон:Cite_news 10.02% 469.216 1 Шаблон:Инфокутија_држава 9.76% 456.782 1 Шаблон:Infobox 7.20% 336.879 119 Шаблон:Replace 6.12% 286.628 1 Шаблон:Подножје 6.02% 281.650 8 Шаблон:Navbox --> <!-- Saved in parser cache with key srwiki:pcache:idhash:8311-0!canonical!sr and timestamp 20241123123716 and revision id 28866701. Rendering was triggered because: page-view --> </div><!--esi <esi:include src="/esitest-fa8a495983347898/content" /> --><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?type=1x1" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="">Преузето из „<a dir="ltr" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кина&amp;oldid=28866701">https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кина&amp;oldid=28866701</a>”</div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Посебно:Категорије">Категорије</a>: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Категорија:Социјалистичке државе">Социјалистичке државе</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Категорија:Кина">Кина</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D1%83_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Категорија:Државе у Азији">Државе у Азији</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D0%A0%D0%98%D0%9A%D0%A1_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Категорија:БРИКС чланице">БРИКС чланице</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Сакривене категорије: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Pages_with_non-numeric_formatnum_arguments" title="Категорија:Pages with non-numeric formatnum arguments">Pages with non-numeric formatnum arguments</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5_EasyTimeline_%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83" title="Категорија:Странице које користе EasyTimeline екстензију">Странице које користе EasyTimeline екстензију</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Чланци који садрже текст на језику — кинески">Чланци који садрже текст на језику — кинески</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%81%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Странице са грешкама у референцама">Странице са грешкама у референцама</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_(en)" title="Категорија:CS1 извори на језику — енглески (en)">CS1 извори на језику — енглески (en)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">CS1 одржавање: Формат датума</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%81%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D1%83_URL-%D1%83" title="Категорија:Странице са грешкама у URL-у">Странице са грешкама у URL-у</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_(pt)" title="Категорија:CS1 извори на језику — португалски (pt)">CS1 извори на језику — португалски (pt)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_(la)" title="Категорија:CS1 извори на језику — латински (la)">CS1 извори на језику — латински (la)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_(zh)" title="Категорија:CS1 извори на језику — кинески (zh)">CS1 извори на језику — кинески (zh)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D1%83_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%E2%80%94_%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_(zh)" title="Категорија:CS1 наслови на писму језика — кинески (zh)">CS1 наслови на писму језика — кинески (zh)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD_URL" title="Категорија:CS1 одржавање: Неподобан URL">CS1 одржавање: Неподобан URL</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A3%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE" title="Категорија:Шаблон:Умањено">Шаблон:Умањено</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE" title="Категорија:Шаблон:Центрирано">Шаблон:Центрирано</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Чланци који садрже текст на језику — португалски">Чланци који садрже текст на језику — португалски</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Чланци који садрже текст на језику — латински">Чланци који садрже текст на језику — латински</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Чланци који садрже текст на језику — персијски">Чланци који садрже текст на језику — персијски</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%82" title="Категорија:Чланци који садрже текст на језику — санскрт">Чланци који садрже текст на језику — санскрт</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%85%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%86%D0%B8%D1%99%D0%B0%D1%98%D1%83_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%9B%D1%83_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83" title="Категорија:Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу">Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Чланци који садрже текст на језику — енглески">Чланци који садрже текст на језику — енглески</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B2%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B8%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Сви чланци са непотврђеним изјавама">Сви чланци са непотврђеним изјавама</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B8%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_11._2015." title="Категорија:Чланци са непотврђеним изјавама од 11. 2015.">Чланци са непотврђеним изјавама од 11. 2015.</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B8%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_03._2018." title="Категорија:Чланци са непотврђеним изјавама од 03. 2018.">Чланци са непотврђеним изјавама од 03. 2018.</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_FAST_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са FAST идентификаторима">Чланци са FAST идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_ISNI_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са ISNI идентификаторима">Чланци са ISNI идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_VIAF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са VIAF идентификаторима">Чланци са VIAF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_WorldCat_Entities_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са WorldCat Entities идентификаторима">Чланци са WorldCat Entities идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNE_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNE идентификаторима">Чланци са BNE идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNF идентификаторима">Чланци са BNF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNFdata_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNFdata идентификаторима">Чланци са BNFdata идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNMM_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNMM идентификаторима">Чланци са BNMM идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_CANTICN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са CANTICN идентификаторима">Чланци са CANTICN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_GND_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са GND идентификаторима">Чланци са GND идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_ICCU_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са ICCU идентификаторима">Чланци са ICCU идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_J9U_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са J9U идентификаторима">Чланци са J9U идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_LCCN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са LCCN идентификаторима">Чланци са LCCN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_Libris_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са Libris идентификаторима">Чланци са Libris идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_LNB_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са LNB идентификаторима">Чланци са LNB идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NCL_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NCL идентификаторима">Чланци са NCL идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NDL_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NDL идентификаторима">Чланци са NDL идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NKC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NKC идентификаторима">Чланци са NKC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NLA_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NLA идентификаторима">Чланци са NLA идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NLK_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NLK идентификаторима">Чланци са NLK идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_PortugalA_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са PortugalA идентификаторима">Чланци са PortugalA идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_VcBA_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са VcBA идентификаторима">Чланци са VcBA идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_MusicBrainz_area_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са MusicBrainz area идентификаторима">Чланци са MusicBrainz area идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_CINII_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са CINII идентификаторима">Чланци са CINII идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_ORCID_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са ORCID идентификаторима">Чланци са ORCID идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_KULTURNAV_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са KULTURNAV идентификаторима">Чланци са KULTURNAV идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_UKPARL_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са UKPARL идентификаторима">Чланци са UKPARL идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_EMU_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са EMU идентификаторима">Чланци са EMU идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_EBO_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са EBO идентификаторима">Чланци са EBO идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_HDS_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са HDS идентификаторима">Чланци са HDS идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NARA_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NARA идентификаторима">Чланци са NARA идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_SNAC-ID_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са SNAC-ID идентификаторима">Чланци са SNAC-ID идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_SUDOC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са SUDOC идентификаторима">Чланци са SUDOC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5/%D0%BD%D0%B0_%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Категорија:Шаблон:Подножје/на ћирилици">Шаблон:Подножје/на ћирилици</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9A%D0%BE%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Координате на Википодацима">Координате на Википодацима</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" > <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Датум и време последње измене странице: 21. новембар 2024. у 19:30.</li> <li id="footer-info-copyright">Текст је доступан под лиценцом <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/">Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима</a>; могући су и додатни услови. Погледајте <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">услове коришћења</a> за детаље.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Политика приватности</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E_%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0">О Википедији</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8">Одрицање одговорности</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Кодекс понашања</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">За програмере</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sr.wikipedia.org">Статистика</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Изјава о колачићима</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0&amp;mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Мобилни приказ</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://wikimediafoundation.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29" alt="Wikimedia Foundation" loading="lazy"></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" alt="Powered by MediaWiki" width="88" height="31" loading="lazy"></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-settings" id="p-dock-bottom"> <ul></ul> </div><script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-f69cdc8f6-cfgc4","wgBackendResponseTime":264,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"4.637","walltime":"5.473","ppvisitednodes":{"value":26767,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":890523,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":48750,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":26,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":54,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":1,"limit":20},"unstrip-size":{"value":454302,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":1,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 4680.864 1 -total"," 45.60% 2134.361 3 Шаблон:Извори"," 15.75% 737.230 120 Шаблон:Cite_web"," 13.43% 628.796 80 Шаблон:Cite_book"," 10.42% 487.644 84 Шаблон:Cite_news"," 10.02% 469.216 1 Шаблон:Инфокутија_држава"," 9.76% 456.782 1 Шаблон:Infobox"," 7.20% 336.879 119 Шаблон:Replace"," 6.12% 286.628 1 Шаблон:Подножје"," 6.02% 281.650 8 Шаблон:Navbox"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"2.946","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":27328334,"limit":52428800},"limitreport-logs":"anchor_id_list = table#1 {\n [\"CITEREFAdshead2004\"] = 1,\n [\"CITEREFAllan2013\"] = 2,\n [\"CITEREFApterSaich1994\"] = 1,\n [\"CITEREFBarbosa1946\"] = 1,\n [\"CITEREFBarbosa1989\"] = 3,\n [\"CITEREFBarboza2008\"] = 1,\n [\"CITEREFBaxterSagart2014\"] = 1,\n [\"CITEREFBiello\"] = 1,\n [\"CITEREFBlaeu1655\"] = 1,\n [\"CITEREFBoda1994\"] = 1,\n [\"CITEREFBodde1986\"] = 1,\n [\"CITEREFBowman2000\"] = 1,\n [\"CITEREFBradsher2010\"] = 1,\n [\"CITEREFBusky2002\"] = 1,\n [\"CITEREFButler2019\"] = 2,\n [\"CITEREFCarter2007\"] = 1,\n [\"CITEREFChang2004\"] = 1,\n [\"CITEREFChaurasia2004\"] = 1,\n [\"CITEREFCheek2002\"] = 1,\n [\"CITEREFCiochonLarick2000\"] = 1,\n [\"CITEREFCleere2012\"] = 1,\n [\"CITEREFCody2006\"] = 1,\n [\"CITEREFCoonan2007\"] = 1,\n [\"CITEREFDahlmanAubert2001\"] = 1,\n [\"CITEREFDarlington2010\"] = 1,\n [\"CITEREFDavies2012\"] = 1,\n [\"CITEREFDenyer2017\"] = 1,\n [\"CITEREFDoeneckeStoler2005\"] = 1,\n [\"CITEREFElleman2001\"] = 1,\n [\"CITEREFEmbreeGluck1997\"] = 1,\n [\"CITEREFEmbreeGluckGluck1997\"] = 1,\n [\"CITEREFEnglish@peopledaily.com.cn2005\"] = 1,\n [\"CITEREFEvans-Pritchard2013\"] = 1,\n [\"CITEREFFairbank1978\"] = 1,\n [\"CITEREFFairbank1986\"] = 2,\n [\"CITEREFFeldmanNathan1991\"] = 1,\n [\"CITEREFFlannery2012\"] = 1,\n [\"CITEREFFowlerFowler2008\"] = 1,\n [\"CITEREFFuJiangGuanHe2008\"] = 1,\n [\"CITEREFGaddis1972\"] = 1,\n [\"CITEREFGarver1997\"] = 1,\n [\"CITEREFGernet1962\"] = 1,\n [\"CITEREFGladstone2012\"] = 1,\n [\"CITEREFGoucherWalton2013\"] = 1,\n [\"CITEREFGraff2002\"] = 1,\n [\"CITEREFGriffiths2006\"] = 1,\n [\"CITEREFHarding1990\"] = 1,\n [\"CITEREFHart-LBurkett2005\"] = 1,\n [\"CITEREFHatton2013\"] = 1,\n [\"CITEREFHaw2006\"] = 1,\n [\"CITEREFHays2008\"] = 1,\n [\"CITEREFHernández2017\"] = 1,\n [\"CITEREFHo1967\"] = 1,\n [\"CITEREFHolmes2009\"] = 1,\n [\"CITEREFHolmes2014\"] = 1,\n [\"CITEREFHoopesBrinkley1997\"] = 1,\n [\"CITEREFHornby2009\"] = 1,\n [\"CITEREFHuJinKavan2014\"] = 1,\n [\"CITEREFHuangHuang1999\"] = 1,\n [\"CITEREFHutchings2001\"] = 1,\n [\"CITEREFJennings2018\"] = 1,\n [\"CITEREFJisheng2012\"] = 1,\n [\"CITEREFJohn_Lee\"] = 1,\n [\"CITEREFJoongWei2016\"] = 1,\n [\"CITEREFJunru2018\"] = 1,\n [\"CITEREFKaplanBaldauf2008\"] = 1,\n [\"CITEREFKau1988\"] = 1,\n [\"CITEREFKeith2009\"] = 1,\n [\"CITEREFLams2018\"] = 2,\n [\"CITEREFLaw2005\"] = 1,\n [\"CITEREFLee1984\"] = 1,\n [\"CITEREFLeffmanLewisAtiyah2003\"] = 1,\n [\"CITEREFLeutnerFelberTitarenkoGrigoriev2002\"] = 1,\n [\"CITEREFLewis2007\"] = 1,\n [\"CITEREFLilly2009\"] = 1,\n [\"CITEREFLiu2007\"] = 1,\n [\"CITEREFLohmarSomwaru2002\"] = 1,\n [\"CITEREFMaOrtolano2000\"] = 1,\n [\"CITEREFMacartney2010\"] = 1,\n [\"CITEREFMartel2012\"] = 1,\n [\"CITEREFMoore2012\"] = 1,\n [\"CITEREFPalit2013\"] = 1,\n [\"CITEREFPaludan1998\"] = 1,\n [\"CITEREFParry2005\"] = 1,\n [\"CITEREFPeaslee2013\"] = 1,\n [\"CITEREFPerkowski2012\"] = 1,\n [\"CITEREFQiuMattosNorman2000\"] = 1,\n [\"CITEREFReilly2008\"] = 1,\n [\"CITEREFRice2010\"] = 1,\n [\"CITEREFRincon2003\"] = 1,\n [\"CITEREFRincon2015\"] = 1,\n [\"CITEREFRoberts1997\"] = 1,\n [\"CITEREFScutt2015\"] = 1,\n [\"CITEREFShenGaoGaoGranger2009\"] = 1,\n [\"CITEREFSima1993\"] = 1,\n [\"CITEREFSodhiGibsonRaven2013\"] = 1,\n [\"CITEREFSwartzOster2010\"] = 1,\n [\"CITEREFTamura1997\"] = 1,\n [\"CITEREFTanner2009\"] = 1,\n [\"CITEREFThomas2006\"] = 1,\n [\"CITEREFTien1972\"] = 1,\n [\"CITEREFUN1972\"] = 1,\n [\"CITEREFUngerChan1995\"] = 1,\n [\"CITEREFVeeckPannellSmithYouqin2011\"] = 1,\n [\"CITEREFWade2019\"] = 1,\n [\"CITEREFWaghorn2011\"] = 1,\n [\"CITEREFWalker2011\"] = 1,\n [\"CITEREFWalton2001\"] = 1,\n [\"CITEREFWei2018\"] = 1,\n [\"CITEREFWeihua2017\"] = 1,\n [\"CITEREFWenqian2007\"] = 1,\n [\"CITEREFWestcottLee2019\"] = 1,\n [\"CITEREFWhiting\"] = 1,\n [\"CITEREFWilkinson2000\"] = 1,\n [\"CITEREFXueqin2002\"] = 1,\n [\"CITEREFYule2005\"] = 1,\n [\"CITEREFZarrow2005\"] = 1,\n [\"CITEREFZhao2000\"] = 1,\n [\"CITEREFАрежина2013\"] = 1,\n [\"CITEREFЛогос2016\"] = 1,\n [\"CITEREFЛогос2019\"] = 1,\n}\ntemplate_list = table#1 {\n [\"!\"] = 11,\n [\"-\"] = 1,\n [\"Abbr\"] = 1,\n [\"Center\"] = 1,\n [\"Cite book\"] = 80,\n [\"Cite journal\"] = 9,\n [\"Cite news\"] = 84,\n [\"Cite web\"] = 120,\n [\"Coord\"] = 2,\n [\"Efn\"] = 11,\n [\"Hlist\"] = 1,\n [\"Km2\"] = 1,\n [\"Lang\"] = 15,\n [\"Multiple image\"] = 2,\n [\"Native name\"] = 1,\n [\"Notelist\"] = 2,\n [\"Nowrap\"] = 2,\n [\"Sfn\"] = 8,\n [\"Small\"] = 1,\n [\"Transl\"] = 10,\n [\"Unbulleted list\"] = 1,\n [\"Vunblist\"] = 2,\n [\"Јез-енгл\"] = 1,\n [\"Јез-кин\"] = 3,\n [\"Азија\"] = 1,\n [\"Види још\"] = 1,\n [\"Г20\"] = 1,\n [\"Главни\"] = 12,\n [\"Главни чланак\"] = 2,\n [\"Друге употребе\"] = 1,\n [\"Званични веб-сајт\"] = 1,\n [\"Извори\"] = 1,\n [\"Инфокутија држава\"] = 1,\n [\"Литература\"] = 1,\n [\"Литература крај\"] = 1,\n [\"Највећи градови у Кини\"] = 1,\n [\"Пад\"] = 1,\n [\"Подножје\"] = 1,\n [\"Покрајине НР Кине/листа\"] = 1,\n [\"Покрајине НР Кине2\"] = 1,\n [\"Потпуно или делимично непризнате државе\"] = 1,\n [\"Раст\"] = 2,\n [\"Социјалистичке државе\"] = 1,\n [\"Цирка\"] = 1,\n [\"Чињеница\"] = 2,\n}\narticle_whitelist = table#1 {\n}\n","limitreport-profile":[["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::match","580","17.8"],["?","480","14.7"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::gsub","360","11.0"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::getExpandedArgument","320","9.8"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::callParserFunction","220","6.7"],["dataWrapper \u003Cmw.lua:672\u003E","200","6.1"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::getEntity","160","4.9"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::getAllExpandedArguments","120","3.7"],["\u003Cmw.lua:694\u003E","100","3.1"],["(for generator)","80","2.5"],["[others]","640","19.6"]]},"cachereport":{"origin":"mw-web.codfw.main-f69cdc8f6-zl2dt","timestamp":"20241123123716","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"\u041a\u0438\u043d\u0430","url":"https:\/\/sr.wikipedia.org\/wiki\/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q148","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q148","author":{"@type":"Organization","name":"\u0421\u0430\u0440\u0430\u0434\u043d\u0438\u0446\u0438 \u043f\u0440\u043e\u0458\u0435\u043a\u0430\u0442\u0430 \u0412\u0438\u043a\u0438\u043c\u0435\u0434\u0438\u0458\u0435"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2004-11-13T15:03:37Z","dateModified":"2024-11-21T18:30:19Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/f\/fa\/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg","headline":"\u0434\u0440\u0436\u0430\u0432\u0430 \u0443 \u0438\u0441\u0442\u043e\u0447\u043d\u043e\u0458 \u0410\u0437\u0438\u0458\u0438"}</script> </body> </html>

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10