CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available" lang="sr" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Бразил — Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )srwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""], "wgDefaultDateFormat":"hh:mm d. month y.","wgMonthNames":["","јануар","фебруар","март","април","мај","јун","јул","август","септембар","октобар","новембар","децембар"],"wgRequestId":"0752624b-d09c-4917-99c7-7746d1346b9d","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Бразил","wgTitle":"Бразил","wgCurRevisionId":28503721,"wgRevisionId":28503721,"wgArticleId":907,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Pages with non-numeric formatnum arguments","Странице с дуплираним аргументима код позива шаблона","Harv and Sfn multiple-target errors","Harv and Sfn no-target errors","CS1 одржавање: Формат датума","CS1 одржавање: Неподобан URL","CS1 извори на језику — енглески (en)", "CS1 извори на језику — португалски (pt)","CS1 грешке: спољашње везе","Чланци који садрже текст на језику — португалски","Шаблон:Умањено","Инфокутија држава захтева успоредбу израчунате и унете густине становништва","Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу","Pages using sfn with unknown parameters","Чланци са FAST идентификаторима","Чланци са ISNI идентификаторима","Чланци са VIAF идентификаторима","Чланци са WorldCat Entities идентификаторима","Чланци са BNE идентификаторима","Чланци са BNF идентификаторима","Чланци са BNFdata идентификаторима", "Чланци са CANTICN идентификаторима","Чланци са GND идентификаторима","Чланци са J9U идентификаторима","Чланци са LCCN идентификаторима","Чланци са Libris идентификаторима","Чланци са NDL идентификаторима","Чланци са NKC идентификаторима","Чланци са NLK идентификаторима","Чланци са NSK идентификаторима","Чланци са MusicBrainz area идентификаторима","Чланци са CINII идентификаторима","Чланци са KULTURNAV идентификаторима","Чланци са UKPARL идентификаторима","Чланци са CONOR.SI идентификаторима","Чланци са EMU идентификаторима","Чланци са EBO идентификаторима", "Чланци са HDS идентификаторима","Чланци са NARA идентификаторима","Чланци са SUDOC идентификаторима","Шаблон:Подножје/на ћирилици","Бразил","Латинска Америка","Државе у Јужној Америци","БРИКС чланице"],"wgPageViewLanguage":"sr","wgPageContentLanguage":"sr","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName":"Бразил","wgRelevantArticleId":907,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sr","wgIsProbablyEditable":true,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":true,"wgRestrictionEdit":[],"wgRestrictionMove":[],"wgNoticeProject":"wikipedia","wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sr","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks":"sr-ec"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby": true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":200000,"wgRelatedArticlesCompat":[],"wgCentralAuthMobileDomain":false,"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty":false,"wgWikibaseItemId":"Q155","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGEStructuredTaskRejectionReasonTextInputEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.24"};RLSTATE={"ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","ext.cite.styles":"ready","ext.tmh.player.styles":"ready","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready" ,"jquery.makeCollapsible.styles":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=["ext.cite.ux-enhancements","ext.tmh.player","mediawiki.page.media","ext.scribunto.logs","site","mediawiki.page.ready","jquery.makeCollapsible","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents","ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession", "wikibase.sidebar.tracking","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=ext.cite.styles%7Cext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.tmh.player.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cjquery.makeCollapsible.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sr&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.4"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/1200px-Flag_of_Brazil.svg.png"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="840"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/800px-Flag_of_Brazil.svg.png"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="560"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/640px-Flag_of_Brazil.svg.png"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="448"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Бразил — Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB"> <link rel="alternate" type="application/x-wiki" title="Уреди" href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Википедија (sr)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sr.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB"> <link rel="alternate" hreflang="sr" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Cyrl" href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Latn" href="https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sr"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Википедија – Atom фид" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="//login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject mw-editable page-Бразил rootpage-Бразил skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Пређи на садржај</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" > <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Главни мени" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Главни мени </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Главни мени</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" > <div class="vector-menu-heading"> Навигација </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Посетите главну страну [z]" accesskey="z">Главна страна</a></li><li id="n-contents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Водичи за прегледање Википедије">Садржај</a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Списак скорашњих измена на пројекту [r]" accesskey="r">Скорашње измене</a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Посетите насумичну страницу [x]" accesskey="x">Случајна страница</a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Пронађите информације о актуелностима">Актуелности</a></li><li id="n-contactpage" class="mw-list-item"><a href="//sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Контакт" title="Сазнајте како да ступите у контакт с уредницима">Контакт</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" > <div class="vector-menu-heading"> Интеракција </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Место где можете да се информишете">Помоћ</a></li><li id="n-introduction" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B8">Научите да уређујете</a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3">Трг</a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="О пројекту, шта можете да радите и где да пронађете ствари">Радионица</a></li><li id="n-noticeboard" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0">Огласна табла</a></li><li id="n-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5">Отпреми датотеку</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Википедија" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sr.svg" style="width: 7.8125em; height: 1.4375em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sr.svg" width="120" height="11" style="width: 7.5em; height: 0.6875em;"> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f"> Претрага </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Претражите Википедију" aria-label="Претражите Википедију" autocapitalize="sentences" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f" id="searchInput" > </div> <input type="hidden" name="title" value="Посебно:Претражи"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Претражи</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Личне алатке"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Мења се приказ странице; величина фонта, ширина и боја" > <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Изглед" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Изглед </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=spontaneous&uselang=sr" class="">Донације</a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се" class="">Отвори налог</a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o" class="">Пријави ме</a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Више опција" > <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Личне алатке" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Личне алатке </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Кориснички мени" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=spontaneous&uselang=sr">Донације</a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се"> Отвори налог</a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o"> Пријави ме</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Eодбаци\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"sitenotice\" lang=\"sr\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #f0f0f0; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПрикључите се расправи на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A0%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%BD_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5,_%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B5\" title=\"Википедија:Гласање/Предлог/Редизајн страница за добре, сјајне и изабране спискове\"\u003Eредизајна страница за добре, сјајне и ИС\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПокренут је \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли споменике 2024.\"\u003EУређивачки маратон Вики воли споменике 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУ току је такмичење у писању чланака на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A3_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83_%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B5_%D0%B8_%D0%A4%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%B5\" title=\"Википедија:Такмичење у писању чланака/У свету Флоре и Фауне\"\u003EФлоре и фауне\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B0_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024.\"\u003EУређивачком маратону Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУчествујте у \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2024\" class=\"extiw\" title=\"q:Викицитат:Кампања SheSaid 2024\"\u003Eкампањи писања цитата значајних жена\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E на Викицитату.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Садржај" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Садржај</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">сакриј</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Почетак</div> </a> </li> <li id="toc-Порекло_имена" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Порекло_имена"> <div class="vector-toc-text"> 1 Порекло имена </div> </a> <ul id="toc-Порекло_имена-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Географија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Географија"> <div class="vector-toc-text"> 2 Географија </div> </a> <button aria-controls="toc-Географија-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Географија </button> <ul id="toc-Географија-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Положај" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Положај"> <div class="vector-toc-text"> 2.1 Положај </div> </a> <ul id="toc-Положај-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Топографија_и_хидрографија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Топографија_и_хидрографија"> <div class="vector-toc-text"> 2.2 Топографија и хидрографија </div> </a> <ul id="toc-Топографија_и_хидрографија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Клима" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Клима"> <div class="vector-toc-text"> 2.3 Клима </div> </a> <ul id="toc-Клима-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Флора_и_фауна" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Флора_и_фауна"> <div class="vector-toc-text"> 2.4 Флора и фауна </div> </a> <ul id="toc-Флора_и_фауна-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Историја" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Историја"> <div class="vector-toc-text"> 3 Историја </div> </a> <button aria-controls="toc-Историја-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Историја </button> <ul id="toc-Историја-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Раздобље_пре_европске_колонизације" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Раздобље_пре_европске_колонизације"> <div class="vector-toc-text"> 3.1 Раздобље пре европске колонизације </div> </a> <ul id="toc-Раздобље_пре_европске_колонизације-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Португалска_колонизација" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Португалска_колонизација"> <div class="vector-toc-text"> 3.2 Португалска колонизација </div> </a> <ul id="toc-Португалска_колонизација-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Уједињено_Краљевство" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Уједињено_Краљевство"> <div class="vector-toc-text"> 3.2.1 Уједињено Краљевство </div> </a> <ul id="toc-Уједињено_Краљевство-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Независно_царство" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Независно_царство"> <div class="vector-toc-text"> 3.3 Независно царство </div> </a> <ul id="toc-Независно_царство-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Република" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Република"> <div class="vector-toc-text"> 3.4 Република </div> </a> <ul id="toc-Република-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Друга_половина_20._века" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Друга_половина_20._века"> <div class="vector-toc-text"> 3.5 Друга половина 20. века </div> </a> <ul id="toc-Друга_половина_20._века-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Становништво" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Становништво"> <div class="vector-toc-text"> 4 Становништво </div> </a> <button aria-controls="toc-Становништво-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Становништво </button> <ul id="toc-Становништво-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Расне_и_етничке_групе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Расне_и_етничке_групе"> <div class="vector-toc-text"> 4.1 Расне и етничке групе </div> </a> <ul id="toc-Расне_и_етничке_групе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Религија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Религија"> <div class="vector-toc-text"> 4.2 Религија </div> </a> <ul id="toc-Религија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Највећи_градови" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Највећи_градови"> <div class="vector-toc-text"> 4.3 Највећи градови </div> </a> <ul id="toc-Највећи_градови-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Језик" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Језик"> <div class="vector-toc-text"> 4.4 Језик </div> </a> <ul id="toc-Језик-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Политика" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Политика"> <div class="vector-toc-text"> 5 Политика </div> </a> <button aria-controls="toc-Политика-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Политика </button> <ul id="toc-Политика-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Спољна_политика" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Спољна_политика"> <div class="vector-toc-text"> 5.1 Спољна политика </div> </a> <ul id="toc-Спољна_политика-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Административна_подела" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Административна_подела"> <div class="vector-toc-text"> 5.2 Административна подела </div> </a> <ul id="toc-Административна_подела-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Привреда" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Привреда"> <div class="vector-toc-text"> 6 Привреда </div> </a> <button aria-controls="toc-Привреда-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Привреда </button> <ul id="toc-Привреда-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Индустрија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Индустрија"> <div class="vector-toc-text"> 6.1 Индустрија </div> </a> <ul id="toc-Индустрија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Култура" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Култура"> <div class="vector-toc-text"> 7 Култура </div> </a> <button aria-controls="toc-Култура-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Култура </button> <ul id="toc-Култура-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Архитектура" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Архитектура"> <div class="vector-toc-text"> 7.1 Архитектура </div> </a> <ul id="toc-Архитектура-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Музика_и_плес" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Музика_и_плес"> <div class="vector-toc-text"> 7.2 Музика и плес </div> </a> <ul id="toc-Музика_и_плес-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Кухиња" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Кухиња"> <div class="vector-toc-text"> 7.3 Кухиња </div> </a> <ul id="toc-Кухиња-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Књижевност" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Књижевност"> <div class="vector-toc-text"> 7.4 Књижевност </div> </a> <ul id="toc-Књижевност-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Кинематографија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Кинематографија"> <div class="vector-toc-text"> 7.5 Кинематографија </div> </a> <ul id="toc-Кинематографија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Спорт" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Спорт"> <div class="vector-toc-text"> 7.6 Спорт </div> </a> <ul id="toc-Спорт-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Државни_празници" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Државни_празници"> <div class="vector-toc-text"> 7.7 Државни празници </div> </a> <ul id="toc-Државни_празници-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Референце" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Референце"> <div class="vector-toc-text"> 8 Референце </div> </a> <ul id="toc-Референце-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Литература" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Литература"> <div class="vector-toc-text"> 9 Литература </div> </a> <ul id="toc-Литература-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Спољашње_везе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Спољашње_везе"> <div class="vector-toc-text"> 10 Спољашње везе </div> </a> <ul id="toc-Спољашње_везе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Садржај" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" > <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Прикажи/сакриј садржај" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Прикажи/сакриј садржај </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading">Бразил</h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" > <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Чланак на другим језицима. Доступан на: 297" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-297" aria-hidden="true" > 297 језика </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-ace mw-list-item"><a href="https://ace.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — ацешки" lang="ace" hreflang="ace" data-title="Brasil" data-language-autonym="Acèh" data-language-local-name="ацешки" class="interlanguage-link-target">Acèh</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ady mw-list-item"><a href="https://ady.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B5" title="Бразилие — адигејски" lang="ady" hreflang="ady" data-title="Бразилие" data-language-autonym="Адыгабзэ" data-language-local-name="адигејски" class="interlanguage-link-target">Адыгабзэ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kbd mw-list-item"><a href="https://kbd.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%8D" title="Бразилэ — кабардијски" lang="kbd" hreflang="kbd" data-title="Бразилэ" data-language-autonym="Адыгэбзэ" data-language-local-name="кабардијски" class="interlanguage-link-target">Адыгэбзэ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-af badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://af.wikipedia.org/wiki/Brasili%C3%AB" title="Brasilië — африканс" lang="af" hreflang="af" data-title="Brasilië" data-language-autonym="Afrikaans" data-language-local-name="африканс" class="interlanguage-link-target">Afrikaans</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-als mw-list-item"><a href="https://als.wikipedia.org/wiki/Brasilien" title="Brasilien — немачки (Швајцарска)" lang="gsw" hreflang="gsw" data-title="Brasilien" data-language-autonym="Alemannisch" data-language-local-name="немачки (Швајцарска)" class="interlanguage-link-target">Alemannisch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-am mw-list-item"><a href="https://am.wikipedia.org/wiki/%E1%89%A5%E1%88%AB%E1%8B%9A%E1%88%8D" title="ብራዚል — амхарски" lang="am" hreflang="am" data-title="ብራዚል" data-language-autonym="አማርኛ" data-language-local-name="амхарски" class="interlanguage-link-target">አማርኛ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-smn mw-list-item"><a href="https://smn.wikipedia.org/wiki/Brasilia" title="Brasilia — инари сами" lang="smn" hreflang="smn" data-title="Brasilia" data-language-autonym="Anarâškielâ" data-language-local-name="инари сами" class="interlanguage-link-target">Anarâškielâ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ang mw-list-item"><a href="https://ang.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — староенглески" lang="ang" hreflang="ang" data-title="Brasil" data-language-autonym="Ænglisc" data-language-local-name="староенглески" class="interlanguage-link-target">Ænglisc</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-anp mw-list-item"><a href="https://anp.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AC%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9C%E0%A5%80%E0%A4%B2" title="ब्राजील — ангика" lang="anp" hreflang="anp" data-title="ब्राजील" data-language-autonym="अंगिका" data-language-local-name="ангика" class="interlanguage-link-target">अंगिका</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ab mw-list-item"><a href="https://ab.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B0" title="Бразилиа — абхаски" lang="ab" hreflang="ab" data-title="Бразилиа" data-language-autonym="Аԥсшәа" data-language-local-name="абхаски" class="interlanguage-link-target">Аԥсшәа</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ar mw-list-item"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D9%84%D8%A8%D8%B1%D8%A7%D8%B2%D9%8A%D9%84" title="البرازيل — арапски" lang="ar" hreflang="ar" data-title="البرازيل" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="арапски" class="interlanguage-link-target">العربية</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-an mw-list-item"><a href="https://an.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — арагонски" lang="an" hreflang="an" data-title="Brasil" data-language-autonym="Aragonés" data-language-local-name="арагонски" class="interlanguage-link-target">Aragonés</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arc mw-list-item"><a href="https://arc.wikipedia.org/wiki/%DC%92%DC%AA%DC%90%DC%99%DC%9D%DC%A0" title="ܒܪܐܙܝܠ — арамејски" lang="arc" hreflang="arc" data-title="ܒܪܐܙܝܠ" data-language-autonym="ܐܪܡܝܐ" data-language-local-name="арамејски" class="interlanguage-link-target">ܐܪܡܝܐ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-frp mw-list-item"><a href="https://frp.wikipedia.org/wiki/Br%C3%A8silo" title="Brèsilo — Arpitan" lang="frp" hreflang="frp" data-title="Brèsilo" data-language-autonym="Arpetan" data-language-local-name="Arpitan" class="interlanguage-link-target">Arpetan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ary mw-list-item"><a href="https://ary.wikipedia.org/wiki/%D9%84%D8%A8%D8%B1%D9%8A%D8%B2%D9%8A%D9%84" title="لبريزيل — Moroccan Arabic" lang="ary" hreflang="ary" data-title="لبريزيل" data-language-autonym="الدارجة" data-language-local-name="Moroccan Arabic" class="interlanguage-link-target">الدارجة</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arz mw-list-item"><a href="https://arz.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%D8%B1%D8%A7%D8%B2%D9%8A%D9%84" title="برازيل — Egyptian Arabic" lang="arz" hreflang="arz" data-title="برازيل" data-language-autonym="مصرى" data-language-local-name="Egyptian Arabic" class="interlanguage-link-target">مصرى</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-as mw-list-item"><a href="https://as.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%AC%E0%A7%8D%E0%A7%B0%E0%A6%BE%E0%A6%9C%E0%A6%BF%E0%A6%B2" title="ব্ৰাজিল — асамски" lang="as" hreflang="as" data-title="ব্ৰাজিল" data-language-autonym="অসমীয়া" data-language-local-name="асамски" class="interlanguage-link-target">অসমীয়া</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ast mw-list-item"><a href="https://ast.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — астуријски" lang="ast" hreflang="ast" data-title="Brasil" data-language-autonym="Asturianu" data-language-local-name="астуријски" class="interlanguage-link-target">Asturianu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gn mw-list-item"><a href="https://gn.wikipedia.org/wiki/Pindor%C3%A1ma" title="Pindoráma — гварани" lang="gn" hreflang="gn" data-title="Pindoráma" data-language-autonym="Avañe'ẽ" data-language-local-name="гварани" class="interlanguage-link-target">Avañe'ẽ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-awa mw-list-item"><a href="https://awa.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AC%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9C%E0%A4%BF%E0%A4%B2" title="ब्राजिल — авади" lang="awa" hreflang="awa" data-title="ब्राजिल" data-language-autonym="अवधी" data-language-local-name="авади" class="interlanguage-link-target">अवधी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ay mw-list-item"><a href="https://ay.wikipedia.org/wiki/Parasil" title="Parasil — ајмара" lang="ay" hreflang="ay" data-title="Parasil" data-language-autonym="Aymar aru" data-language-local-name="ајмара" class="interlanguage-link-target">Aymar aru</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-az mw-list-item"><a href="https://az.wikipedia.org/wiki/Braziliya" title="Braziliya — азербејџански" lang="az" hreflang="az" data-title="Braziliya" data-language-autonym="Azərbaycanca" data-language-local-name="азербејџански" class="interlanguage-link-target">Azərbaycanca</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-azb mw-list-item"><a href="https://azb.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%D8%B1%D8%B2%DB%8C%D9%84" title="برزیل — South Azerbaijani" lang="azb" hreflang="azb" data-title="برزیل" data-language-autonym="تۆرکجه" data-language-local-name="South Azerbaijani" class="interlanguage-link-target">تۆرکجه</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id mw-list-item"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — индонежански" lang="id" hreflang="id" data-title="Brasil" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="индонежански" class="interlanguage-link-target">Bahasa Indonesia</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ms mw-list-item"><a href="https://ms.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — малајски" lang="ms" hreflang="ms" data-title="Brazil" data-language-autonym="Bahasa Melayu" data-language-local-name="малајски" class="interlanguage-link-target">Bahasa Melayu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ban mw-list-item"><a href="https://ban.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — балијски" lang="ban" hreflang="ban" data-title="Brasil" data-language-autonym="Basa Bali" data-language-local-name="балијски" class="interlanguage-link-target">Basa Bali</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%8F" title="Бразилия — бугарски" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Бразилия" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="бугарски" class="interlanguage-link-target">Български</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bm mw-list-item"><a href="https://bm.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — бамбара" lang="bm" hreflang="bm" data-title="Brazil" data-language-autonym="Bamanankan" data-language-local-name="бамбара" class="interlanguage-link-target">Bamanankan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-min-nan mw-list-item"><a href="https://zh-min-nan.wikipedia.org/wiki/Pa-se" title="Pa-se — Minnan" lang="nan" hreflang="nan" data-title="Pa-se" data-language-autonym="閩南語 / Bân-lâm-gú" data-language-local-name="Minnan" class="interlanguage-link-target">閩南語 / Bân-lâm-gú</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-map-bms mw-list-item"><a href="https://map-bms.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — Banyumasan" lang="jv-x-bms" hreflang="jv-x-bms" data-title="Brasil" data-language-autonym="Basa Banyumasan" data-language-local-name="Banyumasan" class="interlanguage-link-target">Basa Banyumasan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ba mw-list-item"><a href="https://ba.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%8F" title="Бразилия — башкирски" lang="ba" hreflang="ba" data-title="Бразилия" data-language-autonym="Башҡортса" data-language-local-name="башкирски" class="interlanguage-link-target">Башҡортса</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be mw-list-item"><a href="https://be.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%96%D0%BB%D1%96%D1%8F" title="Бразілія — белоруски" lang="be" hreflang="be" data-title="Бразілія" data-language-autonym="Беларуская" data-language-local-name="белоруски" class="interlanguage-link-target">Беларуская</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be-x-old mw-list-item"><a href="https://be-tarask.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%8B%D0%BB%D1%96%D1%8F" title="Бразылія — Belarusian (Taraškievica orthography)" lang="be-tarask" hreflang="be-tarask" data-title="Бразылія" data-language-autonym="Беларуская (тарашкевіца)" data-language-local-name="Belarusian (Taraškievica orthography)" class="interlanguage-link-target">Беларуская (тарашкевіца)</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bh mw-list-item"><a href="https://bh.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AC%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9C%E0%A4%BC%E0%A5%80%E0%A4%B2" title="ब्राज़ील — Bhojpuri" lang="bh" hreflang="bh" data-title="ब्राज़ील" data-language-autonym="भोजपुरी" data-language-local-name="Bhojpuri" class="interlanguage-link-target">भोजपुरी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bcl mw-list-item"><a href="https://bcl.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — Central Bikol" lang="bcl" hreflang="bcl" data-title="Brasil" data-language-autonym="Bikol Central" data-language-local-name="Central Bikol" class="interlanguage-link-target">Bikol Central</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bi mw-list-item"><a href="https://bi.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — бислама" lang="bi" hreflang="bi" data-title="Brasil" data-language-autonym="Bislama" data-language-local-name="бислама" class="interlanguage-link-target">Bislama</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bn mw-list-item"><a href="https://bn.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%AC%E0%A7%8D%E0%A6%B0%E0%A6%BE%E0%A6%9C%E0%A6%BF%E0%A6%B2" title="ব্রাজিল — бенгалски" lang="bn" hreflang="bn" data-title="ব্রাজিল" data-language-autonym="বাংলা" data-language-local-name="бенгалски" class="interlanguage-link-target">বাংলা</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bo mw-list-item"><a href="https://bo.wikipedia.org/wiki/%E0%BD%94%E0%BD%B4%E0%BC%8B%E0%BD%A2%E0%BD%B4%E0%BC%8B%E0%BD%9F%E0%BD%B2%E0%BD%A3%E0%BC%8D" title="པུ་རུ་ཟིལ། — тибетански" lang="bo" hreflang="bo" data-title="པུ་རུ་ཟིལ།" data-language-autonym="བོད་ཡིག" data-language-local-name="тибетански" class="interlanguage-link-target">བོད་ཡིག</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bar mw-list-item"><a href="https://bar.wikipedia.org/wiki/Brasilien" title="Brasilien — Bavarian" lang="bar" hreflang="bar" data-title="Brasilien" data-language-autonym="Boarisch" data-language-local-name="Bavarian" class="interlanguage-link-target">Boarisch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bs mw-list-item"><a href="https://bs.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — босански" lang="bs" hreflang="bs" data-title="Brazil" data-language-autonym="Bosanski" data-language-local-name="босански" class="interlanguage-link-target">Bosanski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bpy mw-list-item"><a href="https://bpy.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%AC%E0%A7%8D%E0%A6%B0%E0%A6%BE%E0%A6%9C%E0%A6%BF%E0%A6%B2" title="ব্রাজিল — Bishnupriya" lang="bpy" hreflang="bpy" data-title="ব্রাজিল" data-language-autonym="বিষ্ণুপ্রিয়া মণিপুরী" data-language-local-name="Bishnupriya" class="interlanguage-link-target">বিষ্ণুপ্রিয়া মণিপুরী</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-br mw-list-item"><a href="https://br.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — бретонски" lang="br" hreflang="br" data-title="Brazil" data-language-autonym="Brezhoneg" data-language-local-name="бретонски" class="interlanguage-link-target">Brezhoneg</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bxr mw-list-item"><a href="https://bxr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Бразил — Russia Buriat" lang="bxr" hreflang="bxr" data-title="Бразил" data-language-autonym="Буряад" data-language-local-name="Russia Buriat" class="interlanguage-link-target">Буряад</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — каталонски" lang="ca" hreflang="ca" data-title="Brasil" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="каталонски" class="interlanguage-link-target">Català</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ceb mw-list-item"><a href="https://ceb.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — себуански" lang="ceb" hreflang="ceb" data-title="Brasil" data-language-autonym="Cebuano" data-language-local-name="себуански" class="interlanguage-link-target">Cebuano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ch mw-list-item"><a href="https://ch.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — чаморо" lang="ch" hreflang="ch" data-title="Brazil" data-language-autonym="Chamoru" data-language-local-name="чаморо" class="interlanguage-link-target">Chamoru</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cbk-zam mw-list-item"><a href="https://cbk-zam.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — Chavacano" lang="cbk" hreflang="cbk" data-title="Brasil" data-language-autonym="Chavacano de Zamboanga" data-language-local-name="Chavacano" class="interlanguage-link-target">Chavacano de Zamboanga</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sn mw-list-item"><a href="https://sn.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — шона" lang="sn" hreflang="sn" data-title="Brazil" data-language-autonym="ChiShona" data-language-local-name="шона" class="interlanguage-link-target">ChiShona</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tum mw-list-item"><a href="https://tum.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — тумбука" lang="tum" hreflang="tum" data-title="Brazil" data-language-autonym="ChiTumbuka" data-language-local-name="тумбука" class="interlanguage-link-target">ChiTumbuka</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-chr mw-list-item"><a href="https://chr.wikipedia.org/wiki/%E1%8F%86%E1%8F%8F%E1%8E%B5" title="ᏆᏏᎵ — чероки" lang="chr" hreflang="chr" data-title="ᏆᏏᎵ" data-language-autonym="ᏣᎳᎩ" data-language-local-name="чероки" class="interlanguage-link-target">ᏣᎳᎩ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-co mw-list-item"><a href="https://co.wikipedia.org/wiki/Brasile" title="Brasile — корзикански" lang="co" hreflang="co" data-title="Brasile" data-language-autonym="Corsu" data-language-local-name="корзикански" class="interlanguage-link-target">Corsu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cy mw-list-item"><a href="https://cy.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — велшки" lang="cy" hreflang="cy" data-title="Brasil" data-language-autonym="Cymraeg" data-language-local-name="велшки" class="interlanguage-link-target">Cymraeg</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cv mw-list-item"><a href="https://cv.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8" title="Бразили — чувашки" lang="cv" hreflang="cv" data-title="Бразили" data-language-autonym="Чӑвашла" data-language-local-name="чувашки" class="interlanguage-link-target">Чӑвашла</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Braz%C3%ADlie" title="Brazílie — чешки" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Brazílie" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="чешки" class="interlanguage-link-target">Čeština</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dag mw-list-item"><a href="https://dag.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — Dagbani" lang="dag" hreflang="dag" data-title="Brazil" data-language-autonym="Dagbanli" data-language-local-name="Dagbani" class="interlanguage-link-target">Dagbanli</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-da badge-Q17559452 badge-recommendedarticle mw-list-item" title="препоручен чланак"><a href="https://da.wikipedia.org/wiki/Brasilien" title="Brasilien — дански" lang="da" hreflang="da" data-title="Brasilien" data-language-autonym="Dansk" data-language-local-name="дански" class="interlanguage-link-target">Dansk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-se mw-list-item"><a href="https://se.wikipedia.org/wiki/Brasilia" title="Brasilia — северни сами" lang="se" hreflang="se" data-title="Brasilia" data-language-autonym="Davvisámegiella" data-language-local-name="северни сами" class="interlanguage-link-target">Davvisámegiella</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pdc mw-list-item"><a href="https://pdc.wikipedia.org/wiki/Brasilien" title="Brasilien — Pennsylvania German" lang="pdc" hreflang="pdc" data-title="Brasilien" data-language-autonym="Deitsch" data-language-local-name="Pennsylvania German" class="interlanguage-link-target">Deitsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Brasilien" title="Brasilien — немачки" lang="de" hreflang="de" data-title="Brasilien" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="немачки" class="interlanguage-link-target">Deutsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nv mw-list-item"><a href="https://nv.wikipedia.org/wiki/Kintaa%CA%BCan%C3%A9h%C3%A9_Dine%CA%BC%C3%A9_Bik%C3%A9yah" title="Kintaaʼanéhé Dineʼé Bikéyah — навахо" lang="nv" hreflang="nv" data-title="Kintaaʼanéhé Dineʼé Bikéyah" data-language-autonym="Diné bizaad" data-language-local-name="навахо" class="interlanguage-link-target">Diné bizaad</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dsb mw-list-item"><a href="https://dsb.wikipedia.org/wiki/Brazilska" title="Brazilska — доњолужичкосрпски" lang="dsb" hreflang="dsb" data-title="Brazilska" data-language-autonym="Dolnoserbski" data-language-local-name="доњолужичкосрпски" class="interlanguage-link-target">Dolnoserbski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dty mw-list-item"><a href="https://dty.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AC%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9C%E0%A4%BF%E0%A4%B2" title="ब्राजिल — Doteli" lang="dty" hreflang="dty" data-title="ब्राजिल" data-language-autonym="डोटेली" data-language-local-name="Doteli" class="interlanguage-link-target">डोटेली</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dv mw-list-item"><a href="https://dv.wikipedia.org/wiki/%DE%84%DE%AA%DE%83%DE%AC%DE%92%DE%A8%DE%8D%DE%B0" title="ބުރެޒިލް — малдивски" lang="dv" hreflang="dv" data-title="ބުރެޒިލް" data-language-autonym="ދިވެހިބަސް" data-language-local-name="малдивски" class="interlanguage-link-target">ދިވެހިބަސް</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dz mw-list-item"><a href="https://dz.wikipedia.org/wiki/%E0%BD%96%E0%BD%B1%E0%BD%A2%E0%BD%B1%E0%BC%8B%E0%BD%9B%E0%BD%B2%E0%BD%A3%E0%BC%8B" title="བཱརཱ་ཛིལ་ — џонга" lang="dz" hreflang="dz" data-title="བཱརཱ་ཛིལ་" data-language-autonym="ཇོང་ཁ" data-language-local-name="џонга" class="interlanguage-link-target">ཇོང་ཁ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-et mw-list-item"><a href="https://et.wikipedia.org/wiki/Brasiilia" title="Brasiilia — естонски" lang="et" hreflang="et" data-title="Brasiilia" data-language-autonym="Eesti" data-language-local-name="естонски" class="interlanguage-link-target">Eesti</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el mw-list-item"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%92%CF%81%CE%B1%CE%B6%CE%B9%CE%BB%CE%AF%CE%B1" title="Βραζιλία — грчки" lang="el" hreflang="el" data-title="Βραζιλία" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="грчки" class="interlanguage-link-target">Ελληνικά</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eml mw-list-item"><a href="https://eml.wikipedia.org/wiki/Bra%E1%B9%A1il" title="Braṡil — Emiliano-Romagnolo" lang="egl" hreflang="egl" data-title="Braṡil" data-language-autonym="Emiliàn e rumagnòl" data-language-local-name="Emiliano-Romagnolo" class="interlanguage-link-target">Emiliàn e rumagnòl</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en mw-list-item"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — енглески" lang="en" hreflang="en" data-title="Brazil" data-language-autonym="English" data-language-local-name="енглески" class="interlanguage-link-target">English</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-myv mw-list-item"><a href="https://myv.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%8F_%D0%9C%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Бразилия Мастор — ерзја" lang="myv" hreflang="myv" data-title="Бразилия Мастор" data-language-autonym="Эрзянь" data-language-local-name="ерзја" class="interlanguage-link-target">Эрзянь</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — шпански" lang="es" hreflang="es" data-title="Brasil" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="шпански" class="interlanguage-link-target">Español</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eo mw-list-item"><a href="https://eo.wikipedia.org/wiki/Brazilo" title="Brazilo — есперанто" lang="eo" hreflang="eo" data-title="Brazilo" data-language-autonym="Esperanto" data-language-local-name="есперанто" class="interlanguage-link-target">Esperanto</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ext mw-list-item"><a href="https://ext.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — Extremaduran" lang="ext" hreflang="ext" data-title="Brasil" data-language-autonym="Estremeñu" data-language-local-name="Extremaduran" class="interlanguage-link-target">Estremeñu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eu mw-list-item"><a href="https://eu.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — баскијски" lang="eu" hreflang="eu" data-title="Brasil" data-language-autonym="Euskara" data-language-local-name="баскијски" class="interlanguage-link-target">Euskara</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ee mw-list-item"><a href="https://ee.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — еве" lang="ee" hreflang="ee" data-title="Brazil" data-language-autonym="Eʋegbe" data-language-local-name="еве" class="interlanguage-link-target">Eʋegbe</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fa mw-list-item"><a href="https://fa.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%D8%B1%D8%B2%DB%8C%D9%84" title="برزیل — персијски" lang="fa" hreflang="fa" data-title="برزیل" data-language-autonym="فارسی" data-language-local-name="персијски" class="interlanguage-link-target">فارسی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hif mw-list-item"><a href="https://hif.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — Fiji Hindi" lang="hif" hreflang="hif" data-title="Brazil" data-language-autonym="Fiji Hindi" data-language-local-name="Fiji Hindi" class="interlanguage-link-target">Fiji Hindi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fo mw-list-item"><a href="https://fo.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — фарски" lang="fo" hreflang="fo" data-title="Brasil" data-language-autonym="Føroyskt" data-language-local-name="фарски" class="interlanguage-link-target">Føroyskt</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr mw-list-item"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Br%C3%A9sil" title="Brésil — француски" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Brésil" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="француски" class="interlanguage-link-target">Français</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fy mw-list-item"><a href="https://fy.wikipedia.org/wiki/Brazylje" title="Brazylje — западни фризијски" lang="fy" hreflang="fy" data-title="Brazylje" data-language-autonym="Frysk" data-language-local-name="западни фризијски" class="interlanguage-link-target">Frysk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ff mw-list-item"><a href="https://ff.wikipedia.org/wiki/Barazil" title="Barazil — фула" lang="ff" hreflang="ff" data-title="Barazil" data-language-autonym="Fulfulde" data-language-local-name="фула" class="interlanguage-link-target">Fulfulde</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fur mw-list-item"><a href="https://fur.wikipedia.org/wiki/Bras%C3%AEl" title="Brasîl — фриулски" lang="fur" hreflang="fur" data-title="Brasîl" data-language-autonym="Furlan" data-language-local-name="фриулски" class="interlanguage-link-target">Furlan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ga mw-list-item"><a href="https://ga.wikipedia.org/wiki/An_Bhrasa%C3%ADl" title="An Bhrasaíl — ирски" lang="ga" hreflang="ga" data-title="An Bhrasaíl" data-language-autonym="Gaeilge" data-language-local-name="ирски" class="interlanguage-link-target">Gaeilge</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gv mw-list-item"><a href="https://gv.wikipedia.org/wiki/Yn_Vrasseel" title="Yn Vrasseel — манкс" lang="gv" hreflang="gv" data-title="Yn Vrasseel" data-language-autonym="Gaelg" data-language-local-name="манкс" class="interlanguage-link-target">Gaelg</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sm mw-list-item"><a href="https://sm.wikipedia.org/wiki/Pasila" title="Pasila — самоански" lang="sm" hreflang="sm" data-title="Pasila" data-language-autonym="Gagana Samoa" data-language-local-name="самоански" class="interlanguage-link-target">Gagana Samoa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gag mw-list-item"><a href="https://gag.wikipedia.org/wiki/Braziliya" title="Braziliya — гагауз" lang="gag" hreflang="gag" data-title="Braziliya" data-language-autonym="Gagauz" data-language-local-name="гагауз" class="interlanguage-link-target">Gagauz</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gd mw-list-item"><a href="https://gd.wikipedia.org/wiki/Braisil" title="Braisil — шкотски гелски" lang="gd" hreflang="gd" data-title="Braisil" data-language-autonym="Gàidhlig" data-language-local-name="шкотски гелски" class="interlanguage-link-target">Gàidhlig</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gl mw-list-item"><a href="https://gl.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — галицијски" lang="gl" hreflang="gl" data-title="Brasil" data-language-autonym="Galego" data-language-local-name="галицијски" class="interlanguage-link-target">Galego</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-inh mw-list-item"><a href="https://inh.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%85%D1%8C%D0%B5" title="Бразилехье — ингушки" lang="inh" hreflang="inh" data-title="Бразилехье" data-language-autonym="ГӀалгӀай" data-language-local-name="ингушки" class="interlanguage-link-target">ГӀалгӀай</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gan mw-list-item"><a href="https://gan.wikipedia.org/wiki/%E5%B7%B4%E8%A5%BF" title="巴西 — Gan" lang="gan" hreflang="gan" data-title="巴西" data-language-autonym="贛語" data-language-local-name="Gan" class="interlanguage-link-target">贛語</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ki mw-list-item"><a href="https://ki.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — кикују" lang="ki" hreflang="ki" data-title="Brazil" data-language-autonym="Gĩkũyũ" data-language-local-name="кикују" class="interlanguage-link-target">Gĩkũyũ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-glk mw-list-item"><a href="https://glk.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%D8%B1%D8%B2%D9%8A%D9%84" title="برزيل — Gilaki" lang="glk" hreflang="glk" data-title="برزيل" data-language-autonym="گیلکی" data-language-local-name="Gilaki" class="interlanguage-link-target">گیلکی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-got mw-list-item"><a href="https://got.wikipedia.org/wiki/%F0%90%8C%B1%F0%90%8D%82%F0%90%8C%B0%F0%90%8C%B6%F0%90%8C%B9%F0%90%8C%BB" title="𐌱𐍂𐌰𐌶𐌹𐌻 — готски" lang="got" hreflang="got" data-title="𐌱𐍂𐌰𐌶𐌹𐌻" data-language-autonym="𐌲𐌿𐍄𐌹𐍃𐌺" data-language-local-name="готски" class="interlanguage-link-target">𐌲𐌿𐍄𐌹𐍃𐌺</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gom mw-list-item"><a href="https://gom.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AC%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9D%E0%A5%80%E0%A4%B2" title="ब्राझील — Goan Konkani" lang="gom" hreflang="gom" data-title="ब्राझील" data-language-autonym="गोंयची कोंकणी / Gõychi Konknni" data-language-local-name="Goan Konkani" class="interlanguage-link-target">गोंयची कोंकणी / Gõychi Konknni</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gu mw-list-item"><a href="https://gu.wikipedia.org/wiki/%E0%AA%AC%E0%AB%8D%E0%AA%B0%E0%AA%BE%E0%AA%9D%E0%AA%BF%E0%AA%B2" title="બ્રાઝિલ — гуџарати" lang="gu" hreflang="gu" data-title="બ્રાઝિલ" data-language-autonym="ગુજરાતી" data-language-local-name="гуџарати" class="interlanguage-link-target">ગુજરાતી</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ha mw-list-item"><a href="https://ha.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — хауса" lang="ha" hreflang="ha" data-title="Brazil" data-language-autonym="Hausa" data-language-local-name="хауса" class="interlanguage-link-target">Hausa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hak mw-list-item"><a href="https://hak.wikipedia.org/wiki/P%C3%A2-s%C3%AE" title="Pâ-sî — Hakka Chinese" lang="hak" hreflang="hak" data-title="Pâ-sî" data-language-autonym="客家語 / Hak-kâ-ngî" data-language-local-name="Hakka Chinese" class="interlanguage-link-target">客家語 / Hak-kâ-ngî</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-haw mw-list-item"><a href="https://haw.wikipedia.org/wiki/Palakila" title="Palakila — хавајски" lang="haw" hreflang="haw" data-title="Palakila" data-language-autonym="Hawaiʻi" data-language-local-name="хавајски" class="interlanguage-link-target">Hawaiʻi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-he mw-list-item"><a href="https://he.wikipedia.org/wiki/%D7%91%D7%A8%D7%96%D7%99%D7%9C" title="ברזיל — хебрејски" lang="he" hreflang="he" data-title="ברזיל" data-language-autonym="עברית" data-language-local-name="хебрејски" class="interlanguage-link-target">עברית</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hi mw-list-item"><a href="https://hi.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AC%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9C%E0%A4%BC%E0%A5%80%E0%A4%B2" title="ब्राज़ील — хинди" lang="hi" hreflang="hi" data-title="ब्राज़ील" data-language-autonym="हिन्दी" data-language-local-name="хинди" class="interlanguage-link-target">हिन्दी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hsb mw-list-item"><a href="https://hsb.wikipedia.org/wiki/Brazilska" title="Brazilska — горњолужичкосрпски" lang="hsb" hreflang="hsb" data-title="Brazilska" data-language-autonym="Hornjoserbsce" data-language-local-name="горњолужичкосрпски" class="interlanguage-link-target">Hornjoserbsce</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — хрватски" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Brazil" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="хрватски" class="interlanguage-link-target">Hrvatski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hy mw-list-item"><a href="https://hy.wikipedia.org/wiki/%D4%B2%D6%80%D5%A1%D5%A6%D5%AB%D5%AC%D5%AB%D5%A1" title="Բրազիլիա — јерменски" lang="hy" hreflang="hy" data-title="Բրազիլիա" data-language-autonym="Հայերեն" data-language-local-name="јерменски" class="interlanguage-link-target">Հայերեն</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hyw mw-list-item"><a href="https://hyw.wikipedia.org/wiki/%D5%8A%D6%80%D5%A1%D5%A6%D5%AB%D5%AC" title="Պրազիլ — Western Armenian" lang="hyw" hreflang="hyw" data-title="Պրազիլ" data-language-autonym="Արեւմտահայերէն" data-language-local-name="Western Armenian" class="interlanguage-link-target">Արեւմտահայերէն</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-io mw-list-item"><a href="https://io.wikipedia.org/wiki/Brazilia" title="Brazilia — идо" lang="io" hreflang="io" data-title="Brazilia" data-language-autonym="Ido" data-language-local-name="идо" class="interlanguage-link-target">Ido</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ig mw-list-item"><a href="https://ig.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — игбо" lang="ig" hreflang="ig" data-title="Brazil" data-language-autonym="Igbo" data-language-local-name="игбо" class="interlanguage-link-target">Igbo</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ilo mw-list-item"><a href="https://ilo.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — илоко" lang="ilo" hreflang="ilo" data-title="Brasil" data-language-autonym="Ilokano" data-language-local-name="илоко" class="interlanguage-link-target">Ilokano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ia mw-list-item"><a href="https://ia.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — интерлингва" lang="ia" hreflang="ia" data-title="Brasil" data-language-autonym="Interlingua" data-language-local-name="интерлингва" class="interlanguage-link-target">Interlingua</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ie mw-list-item"><a href="https://ie.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — интерлингве" lang="ie" hreflang="ie" data-title="Brasil" data-language-autonym="Interlingue" data-language-local-name="интерлингве" class="interlanguage-link-target">Interlingue</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ik mw-list-item"><a href="https://ik.wikipedia.org/wiki/Parasilaq" title="Parasilaq — инупик" lang="ik" hreflang="ik" data-title="Parasilaq" data-language-autonym="Iñupiatun" data-language-local-name="инупик" class="interlanguage-link-target">Iñupiatun</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-os mw-list-item"><a href="https://os.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8" title="Бразили — осетински" lang="os" hreflang="os" data-title="Бразили" data-language-autonym="Ирон" data-language-local-name="осетински" class="interlanguage-link-target">Ирон</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-xh mw-list-item"><a href="https://xh.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — коса" lang="xh" hreflang="xh" data-title="Brasil" data-language-autonym="IsiXhosa" data-language-local-name="коса" class="interlanguage-link-target">IsiXhosa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zu mw-list-item"><a href="https://zu.wikipedia.org/wiki/IBrazili" title="IBrazili — зулу" lang="zu" hreflang="zu" data-title="IBrazili" data-language-autonym="IsiZulu" data-language-local-name="зулу" class="interlanguage-link-target">IsiZulu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-is mw-list-item"><a href="https://is.wikipedia.org/wiki/Brasil%C3%ADa" title="Brasilía — исландски" lang="is" hreflang="is" data-title="Brasilía" data-language-autonym="Íslenska" data-language-local-name="исландски" class="interlanguage-link-target">Íslenska</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Brasile" title="Brasile — италијански" lang="it" hreflang="it" data-title="Brasile" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="италијански" class="interlanguage-link-target">Italiano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E3%83%96%E3%83%A9%E3%82%B8%E3%83%AB" title="ブラジル — јапански" lang="ja" hreflang="ja" data-title="ブラジル" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="јапански" class="interlanguage-link-target">日本語</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jv mw-list-item"><a href="https://jv.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — јавански" lang="jv" hreflang="jv" data-title="Brasil" data-language-autonym="Jawa" data-language-local-name="јавански" class="interlanguage-link-target">Jawa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kbp mw-list-item"><a href="https://kbp.wikipedia.org/wiki/Piresiili" title="Piresiili — Kabiye" lang="kbp" hreflang="kbp" data-title="Piresiili" data-language-autonym="Kabɩyɛ" data-language-local-name="Kabiye" class="interlanguage-link-target">Kabɩyɛ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ka mw-list-item"><a href="https://ka.wikipedia.org/wiki/%E1%83%91%E1%83%A0%E1%83%90%E1%83%96%E1%83%98%E1%83%9A%E1%83%98%E1%83%90" title="ბრაზილია — грузијски" lang="ka" hreflang="ka" data-title="ბრაზილია" data-language-autonym="ქართული" data-language-local-name="грузијски" class="interlanguage-link-target">ქართული</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pam mw-list-item"><a href="https://pam.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — пампанга" lang="pam" hreflang="pam" data-title="Brasil" data-language-autonym="Kapampangan" data-language-local-name="пампанга" class="interlanguage-link-target">Kapampangan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-krc mw-list-item"><a href="https://krc.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%8F" title="Бразилия — карачајско-балкарски" lang="krc" hreflang="krc" data-title="Бразилия" data-language-autonym="Къарачай-малкъар" data-language-local-name="карачајско-балкарски" class="interlanguage-link-target">Къарачай-малкъар</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-csb mw-list-item"><a href="https://csb.wikipedia.org/wiki/Brazylsk%C3%B4" title="Brazylskô — кашупски" lang="csb" hreflang="csb" data-title="Brazylskô" data-language-autonym="Kaszëbsczi" data-language-local-name="кашупски" class="interlanguage-link-target">Kaszëbsczi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kk mw-list-item"><a href="https://kk.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%8F" title="Бразилия — казашки" lang="kk" hreflang="kk" data-title="Бразилия" data-language-autonym="Қазақша" data-language-local-name="казашки" class="interlanguage-link-target">Қазақша</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kw mw-list-item"><a href="https://kw.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — корнволски" lang="kw" hreflang="kw" data-title="Brasil" data-language-autonym="Kernowek" data-language-local-name="корнволски" class="interlanguage-link-target">Kernowek</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rw mw-list-item"><a href="https://rw.wikipedia.org/wiki/Burezile" title="Burezile — кињаруанда" lang="rw" hreflang="rw" data-title="Burezile" data-language-autonym="Ikinyarwanda" data-language-local-name="кињаруанда" class="interlanguage-link-target">Ikinyarwanda</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ky mw-list-item"><a href="https://ky.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%8F" title="Бразилия — киргиски" lang="ky" hreflang="ky" data-title="Бразилия" data-language-autonym="Кыргызча" data-language-local-name="киргиски" class="interlanguage-link-target">Кыргызча</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mrj mw-list-item"><a href="https://mrj.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8" title="Бразили — Western Mari" lang="mrj" hreflang="mrj" data-title="Бразили" data-language-autonym="Кырык мары" data-language-local-name="Western Mari" class="interlanguage-link-target">Кырык мары</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rn mw-list-item"><a href="https://rn.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — кирунди" lang="rn" hreflang="rn" data-title="Brazil" data-language-autonym="Ikirundi" data-language-local-name="кирунди" class="interlanguage-link-target">Ikirundi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sw mw-list-item"><a href="https://sw.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — свахили" lang="sw" hreflang="sw" data-title="Brazil" data-language-autonym="Kiswahili" data-language-local-name="свахили" class="interlanguage-link-target">Kiswahili</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-km mw-list-item"><a href="https://km.wikipedia.org/wiki/%E1%9E%94%E1%9F%92%E1%9E%9A%E1%9F%81%E1%9E%9F%E1%9F%8A%E1%9E%B8%E1%9E%9B" title="ប្រេស៊ីល — кмерски" lang="km" hreflang="km" data-title="ប្រេស៊ីល" data-language-autonym="ភាសាខ្មែរ" data-language-local-name="кмерски" class="interlanguage-link-target">ភាសាខ្មែរ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kn badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://kn.wikipedia.org/wiki/%E0%B2%AC%E0%B3%8D%E0%B2%B0%E0%B3%86%E0%B2%9C%E0%B2%BF%E0%B2%B2%E0%B3%8D" title="ಬ್ರೆಜಿಲ್ — канада" lang="kn" hreflang="kn" data-title="ಬ್ರೆಜಿಲ್" data-language-autonym="ಕನ್ನಡ" data-language-local-name="канада" class="interlanguage-link-target">ಕನ್ನಡ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ko mw-list-item"><a href="https://ko.wikipedia.org/wiki/%EB%B8%8C%EB%9D%BC%EC%A7%88" title="브라질 — корејски" lang="ko" hreflang="ko" data-title="브라질" data-language-autonym="한국어" data-language-local-name="корејски" class="interlanguage-link-target">한국어</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kv mw-list-item"><a href="https://kv.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%8F" title="Бразилия — коми" lang="kv" hreflang="kv" data-title="Бразилия" data-language-autonym="Коми" data-language-local-name="коми" class="interlanguage-link-target">Коми</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kg mw-list-item"><a href="https://kg.wikipedia.org/wiki/Brazilia" title="Brazilia — конго" lang="kg" hreflang="kg" data-title="Brazilia" data-language-autonym="Kongo" data-language-local-name="конго" class="interlanguage-link-target">Kongo</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-avk mw-list-item"><a href="https://avk.wikipedia.org/wiki/Brasila" title="Brasila — Kotava" lang="avk" hreflang="avk" data-title="Brasila" data-language-autonym="Kotava" data-language-local-name="Kotava" class="interlanguage-link-target">Kotava</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ht mw-list-item"><a href="https://ht.wikipedia.org/wiki/Brezil" title="Brezil — хаићански" lang="ht" hreflang="ht" data-title="Brezil" data-language-autonym="Kreyòl ayisyen" data-language-local-name="хаићански" class="interlanguage-link-target">Kreyòl ayisyen</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gcr mw-list-item"><a href="https://gcr.wikipedia.org/wiki/Br%C3%A9zil" title="Brézil — Guianan Creole" lang="gcr" hreflang="gcr" data-title="Brézil" data-language-autonym="Kriyòl gwiyannen" data-language-local-name="Guianan Creole" class="interlanguage-link-target">Kriyòl gwiyannen</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ks mw-list-item"><a href="https://ks.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%D8%B1%D9%9B%D8%A7%D8%B2%DB%8C%D9%96%D9%84" title="برٛازیٖل — кашмирски" lang="ks" hreflang="ks" data-title="برٛازیٖل" data-language-autonym="कॉशुर / کٲشُر" data-language-local-name="кашмирски" class="interlanguage-link-target">कॉशुर / کٲشُر</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ku mw-list-item"><a href="https://ku.wikipedia.org/wiki/Brez%C3%AEl" title="Brezîl — курдски" lang="ku" hreflang="ku" data-title="Brezîl" data-language-autonym="Kurdî" data-language-local-name="курдски" class="interlanguage-link-target">Kurdî</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lld mw-list-item"><a href="https://lld.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — Ladin" lang="lld" hreflang="lld" data-title="Brasil" data-language-autonym="Ladin" data-language-local-name="Ladin" class="interlanguage-link-target">Ladin</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lad mw-list-item"><a href="https://lad.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — ладино" lang="lad" hreflang="lad" data-title="Brasil" data-language-autonym="Ladino" data-language-local-name="ладино" class="interlanguage-link-target">Ladino</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-la mw-list-item"><a href="https://la.wikipedia.org/wiki/Brasilia" title="Brasilia — латински" lang="la" hreflang="la" data-title="Brasilia" data-language-autonym="Latina" data-language-local-name="латински" class="interlanguage-link-target">Latina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ltg mw-list-item"><a href="https://ltg.wikipedia.org/wiki/Brazileja" title="Brazileja — Latgalian" lang="ltg" hreflang="ltg" data-title="Brazileja" data-language-autonym="Latgaļu" data-language-local-name="Latgalian" class="interlanguage-link-target">Latgaļu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lv mw-list-item"><a href="https://lv.wikipedia.org/wiki/Braz%C4%ABlija" title="Brazīlija — летонски" lang="lv" hreflang="lv" data-title="Brazīlija" data-language-autonym="Latviešu" data-language-local-name="летонски" class="interlanguage-link-target">Latviešu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-to mw-list-item"><a href="https://to.wikipedia.org/wiki/Pal%C4%81sili" title="Palāsili — тонгански" lang="to" hreflang="to" data-title="Palāsili" data-language-autonym="Lea faka-Tonga" data-language-local-name="тонгански" class="interlanguage-link-target">Lea faka-Tonga</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lb mw-list-item"><a href="https://lb.wikipedia.org/wiki/Brasilien" title="Brasilien — луксембуршки" lang="lb" hreflang="lb" data-title="Brasilien" data-language-autonym="Lëtzebuergesch" data-language-local-name="луксембуршки" class="interlanguage-link-target">Lëtzebuergesch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lez mw-list-item"><a href="https://lez.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%8F" title="Бразилия — лезгински" lang="lez" hreflang="lez" data-title="Бразилия" data-language-autonym="Лезги" data-language-local-name="лезгински" class="interlanguage-link-target">Лезги</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lt mw-list-item"><a href="https://lt.wikipedia.org/wiki/Brazilija" title="Brazilija — литвански" lang="lt" hreflang="lt" data-title="Brazilija" data-language-autonym="Lietuvių" data-language-local-name="литвански" class="interlanguage-link-target">Lietuvių</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lij mw-list-item"><a href="https://lij.wikipedia.org/wiki/Brax%C3%AE" title="Braxî — Ligurian" lang="lij" hreflang="lij" data-title="Braxî" data-language-autonym="Ligure" data-language-local-name="Ligurian" class="interlanguage-link-target">Ligure</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-li mw-list-item"><a href="https://li.wikipedia.org/wiki/Brazili%C3%AB" title="Brazilië — лимбуршки" lang="li" hreflang="li" data-title="Brazilië" data-language-autonym="Limburgs" data-language-local-name="лимбуршки" class="interlanguage-link-target">Limburgs</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ln mw-list-item"><a href="https://ln.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — лингала" lang="ln" hreflang="ln" data-title="Brazil" data-language-autonym="Lingála" data-language-local-name="лингала" class="interlanguage-link-target">Lingála</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lfn mw-list-item"><a href="https://lfn.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — Lingua Franca Nova" lang="lfn" hreflang="lfn" data-title="Brasil" data-language-autonym="Lingua Franca Nova" data-language-local-name="Lingua Franca Nova" class="interlanguage-link-target">Lingua Franca Nova</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-olo mw-list-item"><a href="https://olo.wikipedia.org/wiki/Braziilii" title="Braziilii — Livvi-Karelian" lang="olo" hreflang="olo" data-title="Braziilii" data-language-autonym="Livvinkarjala" data-language-local-name="Livvi-Karelian" class="interlanguage-link-target">Livvinkarjala</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lo mw-list-item"><a href="https://lo.wikipedia.org/wiki/%E0%BA%9B%E0%BA%B0%E0%BB%80%E0%BA%97%E0%BA%94%E0%BA%9A%E0%BA%A3%E0%BA%B2%E0%BA%8A%E0%BA%B4%E0%BA%99" title="ປະເທດບຣາຊິນ — лаоски" lang="lo" hreflang="lo" data-title="ປະເທດບຣາຊິນ" data-language-autonym="ລາວ" data-language-local-name="лаоски" class="interlanguage-link-target">ລາວ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jbo mw-list-item"><a href="https://jbo.wikipedia.org/wiki/razgu%27e" title="razgu'e — ложбан" lang="jbo" hreflang="jbo" data-title="razgu'e" data-language-autonym="La .lojban." data-language-local-name="ложбан" class="interlanguage-link-target">La .lojban.</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lg mw-list-item"><a href="https://lg.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — ганда" lang="lg" hreflang="lg" data-title="Brasil" data-language-autonym="Luganda" data-language-local-name="ганда" class="interlanguage-link-target">Luganda</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lmo mw-list-item"><a href="https://lmo.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — ломбард" lang="lmo" hreflang="lmo" data-title="Brasil" data-language-autonym="Lombard" data-language-local-name="ломбард" class="interlanguage-link-target">Lombard</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hu mw-list-item"><a href="https://hu.wikipedia.org/wiki/Braz%C3%ADlia" title="Brazília — мађарски" lang="hu" hreflang="hu" data-title="Brazília" data-language-autonym="Magyar" data-language-local-name="мађарски" class="interlanguage-link-target">Magyar</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mai mw-list-item"><a href="https://mai.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AC%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9C%E0%A4%BF%E0%A4%B2" title="ब्राजिल — маитили" lang="mai" hreflang="mai" data-title="ब्राजिल" data-language-autonym="मैथिली" data-language-local-name="маитили" class="interlanguage-link-target">मैथिली</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mk mw-list-item"><a href="https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Бразил — македонски" lang="mk" hreflang="mk" data-title="Бразил" data-language-autonym="Македонски" data-language-local-name="македонски" class="interlanguage-link-target">Македонски</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mg mw-list-item"><a href="https://mg.wikipedia.org/wiki/Brezila" title="Brezila — малгашки" lang="mg" hreflang="mg" data-title="Brezila" data-language-autonym="Malagasy" data-language-local-name="малгашки" class="interlanguage-link-target">Malagasy</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mt mw-list-item"><a href="https://mt.wikipedia.org/wiki/Bra%C5%BCil" title="Brażil — малтешки" lang="mt" hreflang="mt" data-title="Brażil" data-language-autonym="Malti" data-language-local-name="малтешки" class="interlanguage-link-target">Malti</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mi mw-list-item"><a href="https://mi.wikipedia.org/wiki/Par%C4%ABhi" title="Parīhi — маорски" lang="mi" hreflang="mi" data-title="Parīhi" data-language-autonym="Māori" data-language-local-name="маорски" class="interlanguage-link-target">Māori</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-min mw-list-item"><a href="https://min.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — минангкабау" lang="min" hreflang="min" data-title="Brasil" data-language-autonym="Minangkabau" data-language-local-name="минангкабау" class="interlanguage-link-target">Minangkabau</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cdo mw-list-item"><a href="https://cdo.wikipedia.org/wiki/B%C4%83-s%C4%83%CC%A4" title="Bă-să̤ — Mindong" lang="cdo" hreflang="cdo" data-title="Bă-să̤" data-language-autonym="閩東語 / Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄" data-language-local-name="Mindong" class="interlanguage-link-target">閩東語 / Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mwl mw-list-item"><a href="https://mwl.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — мирандски" lang="mwl" hreflang="mwl" data-title="Brasil" data-language-autonym="Mirandés" data-language-local-name="мирандски" class="interlanguage-link-target">Mirandés</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ml mw-list-item"><a href="https://ml.wikipedia.org/wiki/%E0%B4%AC%E0%B5%8D%E0%B4%B0%E0%B4%B8%E0%B5%80%E0%B5%BD" title="ബ്രസീൽ — малајалам" lang="ml" hreflang="ml" data-title="ബ്രസീൽ" data-language-autonym="മലയാളം" data-language-local-name="малајалам" class="interlanguage-link-target">മലയാളം</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mdf mw-list-item"><a href="https://mdf.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%8F" title="Бразилия — мокша" lang="mdf" hreflang="mdf" data-title="Бразилия" data-language-autonym="Мокшень" data-language-local-name="мокша" class="interlanguage-link-target">Мокшень</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mn mw-list-item"><a href="https://mn.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Бразил — монголски" lang="mn" hreflang="mn" data-title="Бразил" data-language-autonym="Монгол" data-language-local-name="монголски" class="interlanguage-link-target">Монгол</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mni mw-list-item"><a href="https://mni.wikipedia.org/wiki/%EA%AF%95%EA%AF%AD%EA%AF%94%EA%AF%A5%EA%AF%93%EA%AF%A4%EA%AF%9C" title="ꯕ꯭ꯔꯥꯓꯤꯜ — манипурски" lang="mni" hreflang="mni" data-title="ꯕ꯭ꯔꯥꯓꯤꯜ" data-language-autonym="ꯃꯤꯇꯩ ꯂꯣꯟ" data-language-local-name="манипурски" class="interlanguage-link-target">ꯃꯤꯇꯩ ꯂꯣꯟ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mr mw-list-item"><a href="https://mr.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AC%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9D%E0%A5%80%E0%A4%B2" title="ब्राझील — марати" lang="mr" hreflang="mr" data-title="ब्राझील" data-language-autonym="मराठी" data-language-local-name="марати" class="interlanguage-link-target">मराठी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-my mw-list-item"><a href="https://my.wikipedia.org/wiki/%E1%80%98%E1%80%9B%E1%80%AC%E1%80%87%E1%80%AE%E1%80%B8%E1%80%94%E1%80%AD%E1%80%AF%E1%80%84%E1%80%BA%E1%80%84%E1%80%B6" title="ဘရာဇီးနိုင်ငံ — бурмански" lang="my" hreflang="my" data-title="ဘရာဇီးနိုင်ငံ" data-language-autonym="မြန်မာဘာသာ" data-language-local-name="бурмански" class="interlanguage-link-target">မြန်မာဘာသာ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mzn mw-list-item"><a href="https://mzn.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%D8%B1%D8%B2%DB%8C%D9%84" title="برزیل — мазандерански" lang="mzn" hreflang="mzn" data-title="برزیل" data-language-autonym="مازِرونی" data-language-local-name="мазандерански" class="interlanguage-link-target">مازِرونی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fj mw-list-item"><a href="https://fj.wikipedia.org/wiki/Barasila" title="Barasila — фиџијски" lang="fj" hreflang="fj" data-title="Barasila" data-language-autonym="Na Vosa Vakaviti" data-language-local-name="фиџијски" class="interlanguage-link-target">Na Vosa Vakaviti</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ne mw-list-item"><a href="https://ne.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AC%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9C%E0%A4%BF%E0%A4%B2" title="ब्राजिल — непалски" lang="ne" hreflang="ne" data-title="ब्राजिल" data-language-autonym="नेपाली" data-language-local-name="непалски" class="interlanguage-link-target">नेपाली</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nl mw-list-item"><a href="https://nl.wikipedia.org/wiki/Brazili%C3%AB" title="Brazilië — холандски" lang="nl" hreflang="nl" data-title="Brazilië" data-language-autonym="Nederlands" data-language-local-name="холандски" class="interlanguage-link-target">Nederlands</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds-nl mw-list-item"><a href="https://nds-nl.wikipedia.org/wiki/Brazili%C3%AB" title="Brazilië — нискосаксонски" lang="nds-NL" hreflang="nds-NL" data-title="Brazilië" data-language-autonym="Nedersaksies" data-language-local-name="нискосаксонски" class="interlanguage-link-target">Nedersaksies</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-new mw-list-item"><a href="https://new.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AC%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9C%E0%A4%BF%E0%A4%B2" title="ब्राजिल — невари" lang="new" hreflang="new" data-title="ब्राजिल" data-language-autonym="नेपाल भाषा" data-language-local-name="невари" class="interlanguage-link-target">नेपाल भाषा</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nap mw-list-item"><a href="https://nap.wikipedia.org/wiki/Brasile" title="Brasile — напуљски" lang="nap" hreflang="nap" data-title="Brasile" data-language-autonym="Napulitano" data-language-local-name="напуљски" class="interlanguage-link-target">Napulitano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ce mw-list-item"><a href="https://ce.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8" title="Бразили — чеченски" lang="ce" hreflang="ce" data-title="Бразили" data-language-autonym="Нохчийн" data-language-local-name="чеченски" class="interlanguage-link-target">Нохчийн</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-frr mw-list-item"><a href="https://frr.wikipedia.org/wiki/Brasiilien" title="Brasiilien — севернофризијски" lang="frr" hreflang="frr" data-title="Brasiilien" data-language-autonym="Nordfriisk" data-language-local-name="севернофризијски" class="interlanguage-link-target">Nordfriisk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pih mw-list-item"><a href="https://pih.wikipedia.org/wiki/Bresel" title="Bresel — Norfuk / Pitkern" lang="pih" hreflang="pih" data-title="Bresel" data-language-autonym="Norfuk / Pitkern" data-language-local-name="Norfuk / Pitkern" class="interlanguage-link-target">Norfuk / Pitkern</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-no mw-list-item"><a href="https://no.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — норвешки букмол" lang="nb" hreflang="nb" data-title="Brasil" data-language-autonym="Norsk bokmål" data-language-local-name="норвешки букмол" class="interlanguage-link-target">Norsk bokmål</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nn mw-list-item"><a href="https://nn.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — норвешки нинорск" lang="nn" hreflang="nn" data-title="Brasil" data-language-autonym="Norsk nynorsk" data-language-local-name="норвешки нинорск" class="interlanguage-link-target">Norsk nynorsk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nqo mw-list-item"><a href="https://nqo.wikipedia.org/wiki/%DF%93%DF%99%DF%8B%DF%96%DF%AD%DF%8C%DF%9F" title="ߓߙߋߖ߭ߌߟ — нко" lang="nqo" hreflang="nqo" data-title="ߓߙߋߖ߭ߌߟ" data-language-autonym="ߒߞߏ" data-language-local-name="нко" class="interlanguage-link-target">ߒߞߏ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nrm mw-list-item"><a href="https://nrm.wikipedia.org/wiki/Br%C3%A9si" title="Brési — Norman" lang="nrf" hreflang="nrf" data-title="Brési" data-language-autonym="Nouormand" data-language-local-name="Norman" class="interlanguage-link-target">Nouormand</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nov mw-list-item"><a href="https://nov.wikipedia.org/wiki/Brasilia" title="Brasilia — Novial" lang="nov" hreflang="nov" data-title="Brasilia" data-language-autonym="Novial" data-language-local-name="Novial" class="interlanguage-link-target">Novial</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-oc mw-list-item"><a href="https://oc.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — окситански" lang="oc" hreflang="oc" data-title="Brasil" data-language-autonym="Occitan" data-language-local-name="окситански" class="interlanguage-link-target">Occitan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mhr mw-list-item"><a href="https://mhr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B9" title="Бразилий — Eastern Mari" lang="mhr" hreflang="mhr" data-title="Бразилий" data-language-autonym="Олык марий" data-language-local-name="Eastern Mari" class="interlanguage-link-target">Олык марий</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-om mw-list-item"><a href="https://om.wikipedia.org/wiki/Biraazil" title="Biraazil — оромо" lang="om" hreflang="om" data-title="Biraazil" data-language-autonym="Oromoo" data-language-local-name="оромо" class="interlanguage-link-target">Oromoo</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uz mw-list-item"><a href="https://uz.wikipedia.org/wiki/Braziliya" title="Braziliya — узбечки" lang="uz" hreflang="uz" data-title="Braziliya" data-language-autonym="Oʻzbekcha / ўзбекча" data-language-local-name="узбечки" class="interlanguage-link-target">Oʻzbekcha / ўзбекча</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pa mw-list-item"><a href="https://pa.wikipedia.org/wiki/%E0%A8%AC%E0%A9%8D%E0%A8%B0%E0%A8%BE%E0%A8%9C%E0%A8%BC%E0%A9%80%E0%A8%B2" title="ਬ੍ਰਾਜ਼ੀਲ — пенџапски" lang="pa" hreflang="pa" data-title="ਬ੍ਰਾਜ਼ੀਲ" data-language-autonym="ਪੰਜਾਬੀ" data-language-local-name="пенџапски" class="interlanguage-link-target">ਪੰਜਾਬੀ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pfl mw-list-item"><a href="https://pfl.wikipedia.org/wiki/Brasilien" title="Brasilien — Palatine German" lang="pfl" hreflang="pfl" data-title="Brasilien" data-language-autonym="Pälzisch" data-language-local-name="Palatine German" class="interlanguage-link-target">Pälzisch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pag mw-list-item"><a href="https://pag.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — пангасинански" lang="pag" hreflang="pag" data-title="Brazil" data-language-autonym="Pangasinan" data-language-local-name="пангасинански" class="interlanguage-link-target">Pangasinan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ami mw-list-item"><a href="https://ami.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — Amis" lang="ami" hreflang="ami" data-title="Brazil" data-language-autonym="Pangcah" data-language-local-name="Amis" class="interlanguage-link-target">Pangcah</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-blk mw-list-item"><a href="https://blk.wikipedia.org/wiki/%E1%80%97%E1%80%9B%E1%80%AC%E1%80%9E%E1%80%AE%E1%80%B8%E1%80%81%E1%80%99%E1%80%BA%E1%80%B8%E1%80%91%E1%80%AE" title="ဗရာသီးခမ်းထီ — Pa'O" lang="blk" hreflang="blk" data-title="ဗရာသီးခမ်းထီ" data-language-autonym="ပအိုဝ်ႏဘာႏသာႏ" data-language-local-name="Pa'O" class="interlanguage-link-target">ပအိုဝ်ႏဘာႏသာႏ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pap mw-list-item"><a href="https://pap.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — папијаменто" lang="pap" hreflang="pap" data-title="Brasil" data-language-autonym="Papiamentu" data-language-local-name="папијаменто" class="interlanguage-link-target">Papiamentu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pi mw-list-item"><a href="https://pi.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AC%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%B8%E0%A5%80%E0%A4%B2" title="ब्रासील — пали" lang="pi" hreflang="pi" data-title="ब्रासील" data-language-autonym="पालि" data-language-local-name="пали" class="interlanguage-link-target">पालि</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pcd mw-list-item"><a href="https://pcd.wikipedia.org/wiki/Br%C3%A9sil" title="Brésil — Picard" lang="pcd" hreflang="pcd" data-title="Brésil" data-language-autonym="Picard" data-language-local-name="Picard" class="interlanguage-link-target">Picard</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pms mw-list-item"><a href="https://pms.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — Piedmontese" lang="pms" hreflang="pms" data-title="Brasil" data-language-autonym="Piemontèis" data-language-local-name="Piedmontese" class="interlanguage-link-target">Piemontèis</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds mw-list-item"><a href="https://nds.wikipedia.org/wiki/Brasilien" title="Brasilien — нисконемачки" lang="nds" hreflang="nds" data-title="Brasilien" data-language-autonym="Plattdüütsch" data-language-local-name="нисконемачки" class="interlanguage-link-target">Plattdüütsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pnb mw-list-item"><a href="https://pnb.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%D8%B1%D8%A7%D8%B2%DB%8C%D9%84" title="برازیل — Western Punjabi" lang="pnb" hreflang="pnb" data-title="برازیل" data-language-autonym="پنجابی" data-language-local-name="Western Punjabi" class="interlanguage-link-target">پنجابی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Brazylia" title="Brazylia — пољски" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Brazylia" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="пољски" class="interlanguage-link-target">Polski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — португалски" lang="pt" hreflang="pt" data-title="Brasil" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="португалски" class="interlanguage-link-target">Português</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ps mw-list-item"><a href="https://ps.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%D8%B1%D8%A7%D8%B2%DB%8C%D9%84" title="برازیل — паштунски" lang="ps" hreflang="ps" data-title="برازیل" data-language-autonym="پښتو" data-language-local-name="паштунски" class="interlanguage-link-target">پښتو</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jam mw-list-item"><a href="https://jam.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — Jamaican Creole English" lang="jam" hreflang="jam" data-title="Brazil" data-language-autonym="Patois" data-language-local-name="Jamaican Creole English" class="interlanguage-link-target">Patois</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kaa mw-list-item"><a href="https://kaa.wikipedia.org/wiki/Braziliya" title="Braziliya — кара-калпашки" lang="kaa" hreflang="kaa" data-title="Braziliya" data-language-autonym="Qaraqalpaqsha" data-language-local-name="кара-калпашки" class="interlanguage-link-target">Qaraqalpaqsha</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-crh mw-list-item"><a href="https://crh.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — кримскотатарски" lang="crh" hreflang="crh" data-title="Brazil" data-language-autonym="Qırımtatarca" data-language-local-name="кримскотатарски" class="interlanguage-link-target">Qırımtatarca</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ty mw-list-item"><a href="https://ty.wikipedia.org/wiki/Par%C4%ABihi" title="Parīihi — тахићански" lang="ty" hreflang="ty" data-title="Parīihi" data-language-autonym="Reo tahiti" data-language-local-name="тахићански" class="interlanguage-link-target">Reo tahiti</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ro badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://ro.wikipedia.org/wiki/Brazilia" title="Brazilia — румунски" lang="ro" hreflang="ro" data-title="Brazilia" data-language-autonym="Română" data-language-local-name="румунски" class="interlanguage-link-target">Română</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rmy mw-list-item"><a href="https://rmy.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — Vlax Romani" lang="rmy" hreflang="rmy" data-title="Brazil" data-language-autonym="Romani čhib" data-language-local-name="Vlax Romani" class="interlanguage-link-target">Romani čhib</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rm mw-list-item"><a href="https://rm.wikipedia.org/wiki/Brasilia" title="Brasilia — романш" lang="rm" hreflang="rm" data-title="Brasilia" data-language-autonym="Rumantsch" data-language-local-name="романш" class="interlanguage-link-target">Rumantsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-qu mw-list-item"><a href="https://qu.wikipedia.org/wiki/Parasil" title="Parasil — кечуа" lang="qu" hreflang="qu" data-title="Parasil" data-language-autonym="Runa Simi" data-language-local-name="кечуа" class="interlanguage-link-target">Runa Simi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rue mw-list-item"><a href="https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%96%D0%BB%D1%96%D1%8F" title="Бразілія — Rusyn" lang="rue" hreflang="rue" data-title="Бразілія" data-language-autonym="Русиньскый" data-language-local-name="Rusyn" class="interlanguage-link-target">Русиньскый</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%8F" title="Бразилия — руски" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Бразилия" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="руски" class="interlanguage-link-target">Русский</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sa mw-list-item"><a href="https://sa.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AC%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%B8%E0%A5%80%E0%A4%B2" title="ब्रासील — санскрит" lang="sa" hreflang="sa" data-title="ब्रासील" data-language-autonym="संस्कृतम्" data-language-local-name="санскрит" class="interlanguage-link-target">संस्कृतम्</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sah mw-list-item"><a href="https://sah.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%8F" title="Бразилия — саха" lang="sah" hreflang="sah" data-title="Бразилия" data-language-autonym="Саха тыла" data-language-local-name="саха" class="interlanguage-link-target">Саха тыла</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-szy mw-list-item"><a href="https://szy.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — Sakizaya" lang="szy" hreflang="szy" data-title="Brazil" data-language-autonym="Sakizaya" data-language-local-name="Sakizaya" class="interlanguage-link-target">Sakizaya</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sat mw-list-item"><a href="https://sat.wikipedia.org/wiki/%E1%B1%B5%E1%B1%A8%E1%B1%9F%E1%B1%A1%E1%B1%A4%E1%B1%9E" title="ᱵᱨᱟᱡᱤᱞ — сантали" lang="sat" hreflang="sat" data-title="ᱵᱨᱟᱡᱤᱞ" data-language-autonym="ᱥᱟᱱᱛᱟᱲᱤ" data-language-local-name="сантали" class="interlanguage-link-target">ᱥᱟᱱᱛᱟᱲᱤ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sg mw-list-item"><a href="https://sg.wikipedia.org/wiki/Br%C3%A9sil" title="Brésil — санго" lang="sg" hreflang="sg" data-title="Brésil" data-language-autonym="Sängö" data-language-local-name="санго" class="interlanguage-link-target">Sängö</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sc mw-list-item"><a href="https://sc.wikipedia.org/wiki/Brasile" title="Brasile — сардински" lang="sc" hreflang="sc" data-title="Brasile" data-language-autonym="Sardu" data-language-local-name="сардински" class="interlanguage-link-target">Sardu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sco mw-list-item"><a href="https://sco.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — шкотски" lang="sco" hreflang="sco" data-title="Brazil" data-language-autonym="Scots" data-language-local-name="шкотски" class="interlanguage-link-target">Scots</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-trv mw-list-item"><a href="https://trv.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — тароко" lang="trv" hreflang="trv" data-title="Brazil" data-language-autonym="Seediq" data-language-local-name="тароко" class="interlanguage-link-target">Seediq</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sd mw-list-item"><a href="https://sd.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%D8%B1%D8%A7%D8%B2%D9%8A%D9%84" title="برازيل — синди" lang="sd" hreflang="sd" data-title="برازيل" data-language-autonym="سنڌي" data-language-local-name="синди" class="interlanguage-link-target">سنڌي</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-stq mw-list-item"><a href="https://stq.wikipedia.org/wiki/Brasilien" title="Brasilien — Saterland Frisian" lang="stq" hreflang="stq" data-title="Brasilien" data-language-autonym="Seeltersk" data-language-local-name="Saterland Frisian" class="interlanguage-link-target">Seeltersk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-st mw-list-item"><a href="https://st.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — сесото" lang="st" hreflang="st" data-title="Brazil" data-language-autonym="Sesotho" data-language-local-name="сесото" class="interlanguage-link-target">Sesotho</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nso mw-list-item"><a href="https://nso.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — северни сото" lang="nso" hreflang="nso" data-title="Brazil" data-language-autonym="Sesotho sa Leboa" data-language-local-name="северни сото" class="interlanguage-link-target">Sesotho sa Leboa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sq mw-list-item"><a href="https://sq.wikipedia.org/wiki/Brazili" title="Brazili — албански" lang="sq" hreflang="sq" data-title="Brazili" data-language-autonym="Shqip" data-language-local-name="албански" class="interlanguage-link-target">Shqip</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-si mw-list-item"><a href="https://si.wikipedia.org/wiki/%E0%B6%B6%E0%B7%8A%E2%80%8D%E0%B6%BB%E0%B7%83%E0%B7%93%E0%B6%BD%E0%B6%BA" title="බ්‍රසීලය — синхалешки" lang="si" hreflang="si" data-title="බ්‍රසීලය" data-language-autonym="සිංහල" data-language-local-name="синхалешки" class="interlanguage-link-target">සිංහල</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-scn badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://scn.wikipedia.org/wiki/Brasili" title="Brasili — сицилијански" lang="scn" hreflang="scn" data-title="Brasili" data-language-autonym="Sicilianu" data-language-local-name="сицилијански" class="interlanguage-link-target">Sicilianu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-simple mw-list-item"><a href="https://simple.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — Simple English" lang="en-simple" hreflang="en-simple" data-title="Brazil" data-language-autonym="Simple English" data-language-local-name="Simple English" class="interlanguage-link-target">Simple English</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ss mw-list-item"><a href="https://ss.wikipedia.org/wiki/IBhurazili" title="IBhurazili — свази" lang="ss" hreflang="ss" data-title="IBhurazili" data-language-autonym="SiSwati" data-language-local-name="свази" class="interlanguage-link-target">SiSwati</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sk mw-list-item"><a href="https://sk.wikipedia.org/wiki/Braz%C3%ADlia" title="Brazília — словачки" lang="sk" hreflang="sk" data-title="Brazília" data-language-autonym="Slovenčina" data-language-local-name="словачки" class="interlanguage-link-target">Slovenčina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sl mw-list-item"><a href="https://sl.wikipedia.org/wiki/Brazilija" title="Brazilija — словеначки" lang="sl" hreflang="sl" data-title="Brazilija" data-language-autonym="Slovenščina" data-language-local-name="словеначки" class="interlanguage-link-target">Slovenščina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cu mw-list-item"><a href="https://cu.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%EA%99%81%D1%97%D0%BB%D1%97%EA%99%97" title="Браꙁїлїꙗ — црквенословенски" lang="cu" hreflang="cu" data-title="Браꙁїлїꙗ" data-language-autonym="Словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ" data-language-local-name="црквенословенски" class="interlanguage-link-target">Словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-szl mw-list-item"><a href="https://szl.wikipedia.org/wiki/Brazylijo" title="Brazylijo — Silesian" lang="szl" hreflang="szl" data-title="Brazylijo" data-language-autonym="Ślůnski" data-language-local-name="Silesian" class="interlanguage-link-target">Ślůnski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-so mw-list-item"><a href="https://so.wikipedia.org/wiki/Barasiil" title="Barasiil — сомалски" lang="so" hreflang="so" data-title="Barasiil" data-language-autonym="Soomaaliga" data-language-local-name="сомалски" class="interlanguage-link-target">Soomaaliga</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ckb mw-list-item"><a href="https://ckb.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%DB%95%DA%95%D8%A7%D8%B2%DB%8C%D9%84" title="بەڕازیل — централни курдски" lang="ckb" hreflang="ckb" data-title="بەڕازیل" data-language-autonym="کوردی" data-language-local-name="централни курдски" class="interlanguage-link-target">کوردی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-srn mw-list-item"><a href="https://srn.wikipedia.org/wiki/Brasilkondre" title="Brasilkondre — сранан тонго" lang="srn" hreflang="srn" data-title="Brasilkondre" data-language-autonym="Sranantongo" data-language-local-name="сранан тонго" class="interlanguage-link-target">Sranantongo</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sh mw-list-item"><a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — српскохрватски" lang="sh" hreflang="sh" data-title="Brazil" data-language-autonym="Srpskohrvatski / српскохрватски" data-language-local-name="српскохрватски" class="interlanguage-link-target">Srpskohrvatski / српскохрватски</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-shn mw-list-item"><a href="https://shn.wikipedia.org/wiki/%E1%80%99%E1%80%AD%E1%80%B0%E1%80%84%E1%80%BA%E1%80%B8%E1%80%95%E1%80%9B%E1%82%83%E1%82%87%E1%81%B8%E1%80%AE%E1%80%B8" title="မိူင်းပရႃႇၸီး — шански" lang="shn" hreflang="shn" data-title="မိူင်းပရႃႇၸီး" data-language-autonym="ၽႃႇသႃႇတႆး " data-language-local-name="шански" class="interlanguage-link-target">ၽႃႇသႃႇတႆး </a></li><li class="interlanguage-link interwiki-su mw-list-item"><a href="https://su.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — сундански" lang="su" hreflang="su" data-title="Brasil" data-language-autonym="Sunda" data-language-local-name="сундански" class="interlanguage-link-target">Sunda</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fi badge-Q17559452 badge-recommendedarticle mw-list-item" title="препоручен чланак"><a href="https://fi.wikipedia.org/wiki/Brasilia" title="Brasilia — фински" lang="fi" hreflang="fi" data-title="Brasilia" data-language-autonym="Suomi" data-language-local-name="фински" class="interlanguage-link-target">Suomi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sv mw-list-item"><a href="https://sv.wikipedia.org/wiki/Brasilien" title="Brasilien — шведски" lang="sv" hreflang="sv" data-title="Brasilien" data-language-autonym="Svenska" data-language-local-name="шведски" class="interlanguage-link-target">Svenska</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ta mw-list-item"><a href="https://ta.wikipedia.org/wiki/%E0%AE%AA%E0%AE%BF%E0%AE%B0%E0%AF%87%E0%AE%9A%E0%AE%BF%E0%AE%B2%E0%AF%8D" title="பிரேசில் — тамилски" lang="ta" hreflang="ta" data-title="பிரேசில்" data-language-autonym="தமிழ்" data-language-local-name="тамилски" class="interlanguage-link-target">தமிழ்</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-shi mw-list-item"><a href="https://shi.wikipedia.org/wiki/Lbrazil" title="Lbrazil — ташелхит" lang="shi" hreflang="shi" data-title="Lbrazil" data-language-autonym="Taclḥit" data-language-local-name="ташелхит" class="interlanguage-link-target">Taclḥit</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tl mw-list-item"><a href="https://tl.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — тагалог" lang="tl" hreflang="tl" data-title="Brasil" data-language-autonym="Tagalog" data-language-local-name="тагалог" class="interlanguage-link-target">Tagalog</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kab mw-list-item"><a href="https://kab.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — кабиле" lang="kab" hreflang="kab" data-title="Brazil" data-language-autonym="Taqbaylit" data-language-local-name="кабиле" class="interlanguage-link-target">Taqbaylit</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-roa-tara mw-list-item"><a href="https://roa-tara.wikipedia.org/wiki/Brasile" title="Brasile — Tarantino" lang="nap-x-tara" hreflang="nap-x-tara" data-title="Brasile" data-language-autonym="Tarandíne" data-language-local-name="Tarantino" class="interlanguage-link-target">Tarandíne</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tt mw-list-item"><a href="https://tt.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%8F" title="Бразилия — татарски" lang="tt" hreflang="tt" data-title="Бразилия" data-language-autonym="Татарча / tatarça" data-language-local-name="татарски" class="interlanguage-link-target">Татарча / tatarça</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tay mw-list-item"><a href="https://tay.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — Tayal" lang="tay" hreflang="tay" data-title="Brazil" data-language-autonym="Tayal" data-language-local-name="Tayal" class="interlanguage-link-target">Tayal</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-te mw-list-item"><a href="https://te.wikipedia.org/wiki/%E0%B0%AC%E0%B1%8D%E0%B0%B0%E0%B1%86%E0%B0%9C%E0%B0%BF%E0%B0%B2%E0%B1%8D" title="బ్రెజిల్ — телугу" lang="te" hreflang="te" data-title="బ్రెజిల్" data-language-autonym="తెలుగు" data-language-local-name="телугу" class="interlanguage-link-target">తెలుగు</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tet mw-list-item"><a href="https://tet.wikipedia.org/wiki/Braz%C3%ADl" title="Brazíl — тетум" lang="tet" hreflang="tet" data-title="Brazíl" data-language-autonym="Tetun" data-language-local-name="тетум" class="interlanguage-link-target">Tetun</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-th mw-list-item"><a href="https://th.wikipedia.org/wiki/%E0%B8%9B%E0%B8%A3%E0%B8%B0%E0%B9%80%E0%B8%97%E0%B8%A8%E0%B8%9A%E0%B8%A3%E0%B8%B2%E0%B8%8B%E0%B8%B4%E0%B8%A5" title="ประเทศบราซิล — тајски" lang="th" hreflang="th" data-title="ประเทศบราซิล" data-language-autonym="ไทย" data-language-local-name="тајски" class="interlanguage-link-target">ไทย</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ti mw-list-item"><a href="https://ti.wikipedia.org/wiki/%E1%89%A5%E1%88%AB%E1%8B%9A%E1%88%8D" title="ብራዚል — тигриња" lang="ti" hreflang="ti" data-title="ብራዚል" data-language-autonym="ትግርኛ" data-language-local-name="тигриња" class="interlanguage-link-target">ትግርኛ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vi mw-list-item"><a href="https://vi.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — вијетнамски" lang="vi" hreflang="vi" data-title="Brasil" data-language-autonym="Tiếng Việt" data-language-local-name="вијетнамски" class="interlanguage-link-target">Tiếng Việt</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tg mw-list-item"><a href="https://tg.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%8F" title="Бразилия — таџички" lang="tg" hreflang="tg" data-title="Бразилия" data-language-autonym="Тоҷикӣ" data-language-local-name="таџички" class="interlanguage-link-target">Тоҷикӣ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tpi mw-list-item"><a href="https://tpi.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — ток писин" lang="tpi" hreflang="tpi" data-title="Brasil" data-language-autonym="Tok Pisin" data-language-local-name="ток писин" class="interlanguage-link-target">Tok Pisin</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-chy mw-list-item"><a href="https://chy.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — чејенски" lang="chy" hreflang="chy" data-title="Brazil" data-language-autonym="Tsetsêhestâhese" data-language-local-name="чејенски" class="interlanguage-link-target">Tsetsêhestâhese</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ve mw-list-item"><a href="https://ve.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — венда" lang="ve" hreflang="ve" data-title="Brazil" data-language-autonym="Tshivenda" data-language-local-name="венда" class="interlanguage-link-target">Tshivenda</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/Brezilya" title="Brezilya — турски" lang="tr" hreflang="tr" data-title="Brezilya" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="турски" class="interlanguage-link-target">Türkçe</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tk mw-list-item"><a href="https://tk.wikipedia.org/wiki/Brazili%C3%BDa" title="Braziliýa — туркменски" lang="tk" hreflang="tk" data-title="Braziliýa" data-language-autonym="Türkmençe" data-language-local-name="туркменски" class="interlanguage-link-target">Türkmençe</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tw mw-list-item"><a href="https://tw.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — тви" lang="tw" hreflang="tw" data-title="Brasil" data-language-autonym="Twi" data-language-local-name="тви" class="interlanguage-link-target">Twi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kcg mw-list-item"><a href="https://kcg.wikipedia.org/wiki/Bi%CC%B1razi%CC%B1t" title="Bi̱razi̱t — тјап" lang="kcg" hreflang="kcg" data-title="Bi̱razi̱t" data-language-autonym="Tyap" data-language-local-name="тјап" class="interlanguage-link-target">Tyap</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tyv mw-list-item"><a href="https://tyv.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%8F" title="Бразилия — тувински" lang="tyv" hreflang="tyv" data-title="Бразилия" data-language-autonym="Тыва дыл" data-language-local-name="тувински" class="interlanguage-link-target">Тыва дыл</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-udm mw-list-item"><a href="https://udm.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%8F" title="Бразилия — удмуртски" lang="udm" hreflang="udm" data-title="Бразилия" data-language-autonym="Удмурт" data-language-local-name="удмуртски" class="interlanguage-link-target">Удмурт</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%96%D1%8F" title="Бразилія — украјински" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Бразилія" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="украјински" class="interlanguage-link-target">Українська</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ur mw-list-item"><a href="https://ur.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%D8%B1%D8%A7%D8%B2%DB%8C%D9%84" title="برازیل — урду" lang="ur" hreflang="ur" data-title="برازیل" data-language-autonym="اردو" data-language-local-name="урду" class="interlanguage-link-target">اردو</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ug mw-list-item"><a href="https://ug.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%D8%B1%D8%A7%D8%B2%D9%89%D9%84%D9%89%D9%8A%DB%95" title="برازىلىيە — ујгурски" lang="ug" hreflang="ug" data-title="برازىلىيە" data-language-autonym="ئۇيغۇرچە / Uyghurche" data-language-local-name="ујгурски" class="interlanguage-link-target">ئۇيغۇرچە / Uyghurche</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-za mw-list-item"><a href="https://za.wikipedia.org/wiki/Bahsih" title="Bahsih — џуаншки" lang="za" hreflang="za" data-title="Bahsih" data-language-autonym="Vahcuengh" data-language-local-name="џуаншки" class="interlanguage-link-target">Vahcuengh</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vec mw-list-item"><a href="https://vec.wikipedia.org/wiki/Brazi%C5%82e" title="Braziłe — Venetian" lang="vec" hreflang="vec" data-title="Braziłe" data-language-autonym="Vèneto" data-language-local-name="Venetian" class="interlanguage-link-target">Vèneto</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vep mw-list-item"><a href="https://vep.wikipedia.org/wiki/Brazilii" title="Brazilii — Veps" lang="vep" hreflang="vep" data-title="Brazilii" data-language-autonym="Vepsän kel’" data-language-local-name="Veps" class="interlanguage-link-target">Vepsän kel’</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vo mw-list-item"><a href="https://vo.wikipedia.org/wiki/Brasil%C3%A4n" title="Brasilän — волапик" lang="vo" hreflang="vo" data-title="Brasilän" data-language-autonym="Volapük" data-language-local-name="волапик" class="interlanguage-link-target">Volapük</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fiu-vro mw-list-item"><a href="https://fiu-vro.wikipedia.org/wiki/Brasiilia" title="Brasiilia — Võro" lang="vro" hreflang="vro" data-title="Brasiilia" data-language-autonym="Võro" data-language-local-name="Võro" class="interlanguage-link-target">Võro</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wa mw-list-item"><a href="https://wa.wikipedia.org/wiki/Braezi" title="Braezi — валонски" lang="wa" hreflang="wa" data-title="Braezi" data-language-autonym="Walon" data-language-local-name="валонски" class="interlanguage-link-target">Walon</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vls mw-list-item"><a href="https://vls.wikipedia.org/wiki/Brazili%C3%AB" title="Brazilië — West Flemish" lang="vls" hreflang="vls" data-title="Brazilië" data-language-autonym="West-Vlams" data-language-local-name="West Flemish" class="interlanguage-link-target">West-Vlams</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-war mw-list-item"><a href="https://war.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — варајски" lang="war" hreflang="war" data-title="Brasil" data-language-autonym="Winaray" data-language-local-name="варајски" class="interlanguage-link-target">Winaray</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wo mw-list-item"><a href="https://wo.wikipedia.org/wiki/Breesil" title="Breesil — волоф" lang="wo" hreflang="wo" data-title="Breesil" data-language-autonym="Wolof" data-language-local-name="волоф" class="interlanguage-link-target">Wolof</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wuu mw-list-item"><a href="https://wuu.wikipedia.org/wiki/%E5%B7%B4%E8%A5%BF" title="巴西 — ву кинески" lang="wuu" hreflang="wuu" data-title="巴西" data-language-autonym="吴语" data-language-local-name="ву кинески" class="interlanguage-link-target">吴语</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-xmf mw-list-item"><a href="https://xmf.wikipedia.org/wiki/%E1%83%91%E1%83%A0%E1%83%90%E1%83%96%E1%83%98%E1%83%9A%E1%83%98%E1%83%90" title="ბრაზილია — Mingrelian" lang="xmf" hreflang="xmf" data-title="ბრაზილია" data-language-autonym="მარგალური" data-language-local-name="Mingrelian" class="interlanguage-link-target">მარგალური</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-yi mw-list-item"><a href="https://yi.wikipedia.org/wiki/%D7%91%D7%A8%D7%90%D7%96%D7%99%D7%9C" title="בראזיל — јидиш" lang="yi" hreflang="yi" data-title="בראזיל" data-language-autonym="ייִדיש" data-language-local-name="јидиш" class="interlanguage-link-target">ייִדיש</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-yo mw-list-item"><a href="https://yo.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — јоруба" lang="yo" hreflang="yo" data-title="Brasil" data-language-autonym="Yorùbá" data-language-local-name="јоруба" class="interlanguage-link-target">Yorùbá</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-diq mw-list-item"><a href="https://diq.wikipedia.org/wiki/Brezilya" title="Brezilya — Zazaki" lang="diq" hreflang="diq" data-title="Brezilya" data-language-autonym="Zazaki" data-language-local-name="Zazaki" class="interlanguage-link-target">Zazaki</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zea mw-list-item"><a href="https://zea.wikipedia.org/wiki/Brezili%C3%AB" title="Brezilië — Zeelandic" lang="zea" hreflang="zea" data-title="Brezilië" data-language-autonym="Zeêuws" data-language-local-name="Zeelandic" class="interlanguage-link-target">Zeêuws</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh mw-list-item"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E5%B7%B4%E8%A5%BF" title="巴西 — кинески" lang="zh" hreflang="zh" data-title="巴西" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="кинески" class="interlanguage-link-target">中文</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-classical mw-list-item"><a href="https://zh-classical.wikipedia.org/wiki/%E5%B7%B4%E8%A5%BF" title="巴西 — Literary Chinese" lang="lzh" hreflang="lzh" data-title="巴西" data-language-autonym="文言" data-language-local-name="Literary Chinese" class="interlanguage-link-target">文言</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-yue mw-list-item"><a href="https://zh-yue.wikipedia.org/wiki/%E5%B7%B4%E8%A5%BF" title="巴西 — кантонски" lang="yue" hreflang="yue" data-title="巴西" data-language-autonym="粵語" data-language-local-name="кантонски" class="interlanguage-link-target">粵語</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bat-smg mw-list-item"><a href="https://bat-smg.wikipedia.org/wiki/Brazil%C4%97j%C4%97" title="Brazilėjė — Samogitian" lang="sgs" hreflang="sgs" data-title="Brazilėjė" data-language-autonym="Žemaitėška" data-language-local-name="Samogitian" class="interlanguage-link-target">Žemaitėška</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ann mw-list-item"><a href="https://ann.wikipedia.org/wiki/Burazilu" title="Burazilu — оболо" lang="ann" hreflang="ann" data-title="Burazilu" data-language-autonym="Obolo" data-language-local-name="оболо" class="interlanguage-link-target">Obolo</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bbc mw-list-item"><a href="https://bbc.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — Batak Toba" lang="bbc" hreflang="bbc" data-title="Brasil" data-language-autonym="Batak Toba" data-language-local-name="Batak Toba" class="interlanguage-link-target">Batak Toba</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bew mw-list-item"><a href="https://bew.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — Betawi" lang="bew" hreflang="bew" data-title="Brasil" data-language-autonym="Betawi" data-language-local-name="Betawi" class="interlanguage-link-target">Betawi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-btm mw-list-item"><a href="https://btm.wikipedia.org/wiki/Brasil" title="Brasil — Batak Mandailing" lang="btm" hreflang="btm" data-title="Brasil" data-language-autonym="Batak Mandailing" data-language-local-name="Batak Mandailing" class="interlanguage-link-target">Batak Mandailing</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-dtp mw-list-item"><a href="https://dtp.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — Central Dusun" lang="dtp" hreflang="dtp" data-title="Brazil" data-language-autonym="Kadazandusun" data-language-local-name="Central Dusun" class="interlanguage-link-target">Kadazandusun</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fon mw-list-item"><a href="https://fon.wikipedia.org/wiki/Br%C3%A9silt%C3%B2" title="Brésiltò — фон" lang="fon" hreflang="fon" data-title="Brésiltò" data-language-autonym="Fɔ̀ngbè" data-language-local-name="фон" class="interlanguage-link-target">Fɔ̀ngbè</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-iba mw-list-item"><a href="https://iba.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — ибански" lang="iba" hreflang="iba" data-title="Brazil" data-language-autonym="Jaku Iban" data-language-local-name="ибански" class="interlanguage-link-target">Jaku Iban</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kge mw-list-item"><a href="https://kge.wikipedia.org/wiki/Brazil" title="Brazil — Komering" lang="kge" hreflang="kge" data-title="Brazil" data-language-autonym="Kumoring" data-language-local-name="Komering" class="interlanguage-link-target">Kumoring</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tly mw-list-item"><a href="https://tly.wikipedia.org/wiki/Brazilij%C9%99" title="Brazilijə — Talysh" lang="tly" hreflang="tly" data-title="Brazilijə" data-language-autonym="Tolışi" data-language-local-name="Talysh" class="interlanguage-link-target">Tolışi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zgh mw-list-item"><a href="https://zgh.wikipedia.org/wiki/%E2%B4%B1%E2%B5%95%E2%B4%B0%E2%B5%A3%E2%B5%89%E2%B5%8D" title="ⴱⵕⴰⵣⵉⵍ — стандардни марокански тамазигт" lang="zgh" hreflang="zgh" data-title="ⴱⵕⴰⵣⵉⵍ" data-language-autonym="ⵜⴰⵎⴰⵣⵉⵖⵜ ⵜⴰⵏⴰⵡⴰⵢⵜ" data-language-local-name="стандардни марокански тамазигт" class="interlanguage-link-target">ⵜⴰⵎⴰⵣⵉⵖⵜ ⵜⴰⵏⴰⵡⴰⵢⵜ</a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q155#sitelinks-wikipedia" title="Уреди међујезичке везе" class="wbc-editpage">Уреди везе</a></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Именски простори"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Прочитајте овај чланак [c]" accesskey="c">Чланак</a></li><li id="ca-talk" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" rel="discussion" title="Разговарајте о страници [t]" accesskey="t">Разговор</a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " > <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Промени варијанту језика" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" >Ћир./lat. </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sr mw-list-item"><a href="/sr/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" lang="sr" hreflang="sr">Ћир./lat.</a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sr-Cyrl mw-list-item"><a href="/sr-ec/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" lang="sr-Cyrl" hreflang="sr-Cyrl">Ћирилица</a></li><li id="ca-varlang-2" class="ca-variants-sr-Latn mw-list-item"><a href="/sr-el/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" lang="sr-Latn" hreflang="sr-Latn">Latinica</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Погледи"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB">Читај</a></li><li id="ca-ve-edit" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v">Уреди</a></li><li id="ca-edit" class="collapsible vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e">Уреди извор</a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=history" title="Историја [h]" accesskey="h">Историја</a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" > <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Алатке" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" >Алатке </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Алатке</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Више опција" > <div class="vector-menu-heading"> Радње </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB">Читај</a></li><li id="ca-more-ve-edit" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v">Уреди</a></li><li id="ca-more-edit" class="collapsible vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e">Уреди извор</a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=history">Историја</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" > <div class="vector-menu-heading"> Опште </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8_%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%BE/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Списак свих вики страница које воде овамо [j]" accesskey="j">Шта води овамо</a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" rel="nofollow" title="Скорашње измене страница које су повезане с овом [k]" accesskey="k">Повезане измене</a></li><li id="t-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Википедија:Водич_за_отпремање" title="Поставите слике и снимке [u]" accesskey="u">Отпреми датотеку</a></li><li id="t-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Списак свих посебних страница [q]" accesskey="q">Посебне странице</a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&oldid=28503721" title="Трајна веза до ове измене на овој страници">Трајна веза</a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=info" title="Више информација о овој страници">Подаци о страници</a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98&page=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&id=28503721&wpFormIdentifier=titleform" title="Информације о томе како цитирати ову страницу">Цитирај страницу</a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87_%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%2591%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B7%25D0%25B8%25D0%25BB">Кратки URL</a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:QrCode&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%2591%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B7%25D0%25B8%25D0%25BB">Преузми QR код</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" > <div class="vector-menu-heading"> Штампање/извоз </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="electron-print_pdf" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:DownloadAsPdf&page=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=show-download-screen">Преузми у PDF-у</a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="javascript:print();" rel="alternate" title="Одштампајте ову страницу [p]" accesskey="p">Одштампај</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" > <div class="vector-menu-heading"> На другим пројектима </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Brasil" hreflang="en">Викиостава</a></li><li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikinews mw-list-item"><a href="https://sr.wikinews.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" hreflang="sr">Викиновости</a></li><li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikiquote mw-list-item"><a href="https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" hreflang="sr">Викицитат</a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q155" title="Веза ка ставци на спремишту података [g]" accesskey="g">Ставка на Википодацима</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Изглед</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">сакриј</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> </div> <div id="siteSub" class="noprint">С Википедије, слободне енциклопедије</div> </div> <div id="contentSub"><div id="mw-content-subtitle"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sr" dir="ltr"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24414138">.mw-parser-output .hatnote{font-style:italic}.mw-parser-output div.hatnote{padding-left:1.6em;margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .hatnote i{font-style:normal}.mw-parser-output .hatnote+link+.hatnote{margin-top:-0.5em}</style><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">За друге употребе, погледајте страницу <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB_(%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0)" class="mw-disambig" title="Бразил (вишезначна одредница)">Бразил (вишезначна одредница)</a>.</div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440203">.mw-parser-output .infobox-subbox{padding:0;border:none;margin:-3px;width:auto;min-width:100%;font-size:100%;clear:none;float:none;background-color:transparent}.mw-parser-output .infobox-3cols-child{margin:auto}.mw-parser-output .infobox .navbar{font-size:100%}body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-header,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-subheader,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-above,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-title,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-image,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-full-data,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-below{text-align:center}@media screen{html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme)>div:not(.notheme)[style]{background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media screen and (prefers-color-scheme:dark){html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme) div:not(.notheme){background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media(min-width:640px){body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table{display:table!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>caption{display:table-caption!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>tbody{display:table-row-group}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table tr{display:table-row!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table th,body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table td{padding-left:inherit;padding-right:inherit}}</style><table class="infobox vcard" style="font-size:88%;"><tbody><tr><th colspan="2" class="infobox-above adr" style="padding:0.25em 0.33em 0.33em;line-height:1.2em;font-size:1.25em;background-color: #BCE27F;">Савезна Република Бразил <div style="padding-top:0.25em; font-size:88%;">República Federativa do Brasil  (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">португалски</a>)</div></th></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-image" style="text-align:center;padding:0.5em 0;"><div style="display:table; width:100%;"> <div style="display:table-cell; vertical-align:middle; padding-left:5px;"> <div style="padding-bottom:3px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Flag_of_Brazil.svg" class="mw-file-description" title="Застава"><img alt="Застава" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/125px-Flag_of_Brazil.svg.png" decoding="async" width="125" height="88" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/188px-Flag_of_Brazil.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/250px-Flag_of_Brazil.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="700" /></a></div> <div><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Застава Бразила">Застава</a></div> </div> <div style="display:table-cell; vertical-align:middle; padding: 0px 5px;"> <div style="padding-bottom:3px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Coat_of_arms_of_Brazil.svg" class="mw-file-description" title="Грб Бразила"><img alt="Грб Бразила" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/Coat_of_arms_of_Brazil.svg/85px-Coat_of_arms_of_Brazil.svg.png" decoding="async" width="85" height="85" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/Coat_of_arms_of_Brazil.svg/128px-Coat_of_arms_of_Brazil.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/Coat_of_arms_of_Brazil.svg/170px-Coat_of_arms_of_Brazil.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="515" /></a></div> <div><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B1_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Грб Бразила"> Грб</a></div> </div> </div></td></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-full-data"><div style="line-height:1.2em;">Крилатица: Ред и напредак (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> Ordem e Progresso)</div></td></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-full-data anthem"><div style="line-height:1.2em;">Химна: <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0" class="mw-redirect" title="Национална химна Бразила">Национална химна Бразила</a> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> Hino Nacional Brasileiro) <figure class="mw-default-size mw-halign-center" typeof="mw:File"><audio id="mwe_player_0" controls="" preload="none" data-mw-tmh="" class="mw-file-element" width="220" style="width:220px;" data-durationhint="202" data-mwtitle="Hino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg" data-mwprovider="wikimediacommons"><source src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/transcoded/0/0d/Hino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg/Hino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg.mp3" type="audio/mpeg" data-transcodekey="mp3" data-width="0" data-height="0" /><source src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0d/Hino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg" type="audio/ogg; codecs="vorbis"" data-width="0" data-height="0" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3AHino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg&lang=de&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="de" label="Deutsch ‪(de)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3AHino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg&lang=en&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="en" label="English ‪(en)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3AHino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg&lang=es&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="es" label="español ‪(es)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3AHino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg&lang=fr&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="fr" label="français ‪(fr)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3AHino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg&lang=gl&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="gl" label="galego ‪(gl)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3AHino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg&lang=gn&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="gn" label="Avañe'ẽ ‪(gn)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3AHino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg&lang=ja&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="ja" label="日本語 ‪(ja)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3AHino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg&lang=la&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="la" label="Latina ‪(la)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3AHino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg&lang=mwl&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="mwl" label="Mirandés ‪(mwl)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3AHino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg&lang=pt-br&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="pt-BR" label="português do Brasil ‪(pt-br)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3AHino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg&lang=pt&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="pt" label="português ‪(pt)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3AHino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg&lang=ru&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="ru" label="русский ‪(ru)‬" data-dir="ltr" /><track src="https://commons.wikimedia.org/w/api.php?action=timedtext&title=File%3AHino-Nacional-Brasil-instrumental-mec.ogg&lang=vi&trackformat=vtt&origin=%2A" kind="subtitles" type="text/vtt" srclang="vi" label="Tiếng Việt ‪(vi)‬" data-dir="ltr" /></audio><figcaption></figcaption></figure></div></td></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-full-data"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:BRA_orthographic.svg" class="mw-file-description" title="Положај Бразила"><img alt="Положај Бразила" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/BRA_orthographic.svg/250px-BRA_orthographic.svg.png" decoding="async" width="250" height="250" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/BRA_orthographic.svg/375px-BRA_orthographic.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/BRA_orthographic.svg/500px-BRA_orthographic.svg.png 2x" data-file-width="551" data-file-height="551" /></a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label">Главни град</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Бразилија">Бразилија</a> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25759729">.mw-parser-output .geo-default,.mw-parser-output .geo-dms,.mw-parser-output .geo-dec{display:inline}.mw-parser-output .geo-nondefault,.mw-parser-output .geo-multi-punct,.mw-parser-output .geo-inline-hidden{display:none}.mw-parser-output .longitude,.mw-parser-output .latitude{white-space:nowrap}</style><a class="external text" href="https://geohack.toolforge.org/geohack.php?pagename=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&params=15_47_S_47_52_W_">15° 47′ S 47° 52′ W / 15.783° Ј; 47.867° З / -15.783; -47.867</a></td></tr><tr class="mergedbottomrow"><th scope="row" class="infobox-label">Највећи град</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%BE" title="Сао Пауло">Сао Пауло</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25759729"><a class="external text" href="https://geohack.toolforge.org/geohack.php?pagename=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&params=23_33_S_46_38_W_">23° 33′ S 46° 38′ W / 23.550° Ј; 46.633° З / -23.550; -46.633</a></td></tr><tr class="mergedtoprow"><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Службени језик">Службени језик</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">португалски</a></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #BCE27F;">Владавина</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Облик државе">Облик државе</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Федерализам">Федерална</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC" class="mw-redirect" title="Председнички систем">председничка</a> <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Република">република</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r21108907">.mw-parser-output .nobold{font-weight:normal}</style> — <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Председници Бразила (страница не постоји)">Председник</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%B8%D0%B7_%D0%98%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BE_%D0%9B%D1%83%D0%BB%D0%B0_%D0%B4%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B2%D0%B0" title="Луиз Инасио Лула да Силва">Луиз Инасио Лула да Силва</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Потпредседници Бразила (страница не постоји)">Потпредседник</a></th><td class="infobox-data"><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%9C%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хамилтон Мурао (страница не постоји)">Хамилтон Мурао</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Председници Парламента Бразила (страница не постоји)">Председник Коморе посланика</a></th><td class="infobox-data"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Родриго Маја (страница не постоји)">Родриго Маја</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Председници Парламента Бразила (страница не постоји)">Председник Савезног сената</a></th><td class="infobox-data"><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8_%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Дави Алколумбре (страница не постоји)">Дави Алколумбре</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Председници суда Бразила (страница не постоји)">Председник Савезног врховног суда</a></th><td class="infobox-data"><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B7_%D0%A2%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%BB%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Дијаз Тофоли (страница не постоји)">Дијаз Тофоли</a></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #BCE27F;">Историја</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Независност">Независност</a></th><td class="infobox-data">Од <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Португалија">Португалије</a> <a href="/wiki/7._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="7. септембар">7. септембар</a> <a href="/wiki/1822" title="1822">1822</a>.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — Декларисано</th><td class="infobox-data">7. септембра 1822.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — Призната</th><td class="infobox-data">29. августа 1825.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — Република</th><td class="infobox-data">15. новембра 1889.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — Садашњи устав</th><td class="infobox-data">5. октобар 1988.</td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #BCE27F;">Географија</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Површина">Површина</a></th><td class="infobox-data">‍</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — укупно</th><td class="infobox-data">8.515.767 km2 (<a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Списак држава и територија по површини">5</a>)</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — вода (%)</th><td class="infobox-data">0,65</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Становништво">Становништво</a></th><td class="infobox-data">‍</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — 2022 процена<a href="#cite_note-1">[1]</a></th><td class="infobox-data">214,047,375 (<a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D1%83_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Списак држава по броју становника">6</a>)</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — <a href="/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Густина насељености">густина</a></th><td class="infobox-data">25,14 ст./km2</td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #BCE27F;">Привреда</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D1%83%D1%82%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4" title="Бруто домаћи производ">БДП</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907">/ <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8" title="Паритет куповне моћи">ПКМ</a></th><td class="infobox-data">≈ 2022</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — укупно</th><td class="infobox-data"><img alt="Раст" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/11px-Increase2.svg.png" decoding="async" width="11" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/17px-Increase2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/22px-Increase2.svg.png 2x" data-file-width="300" data-file-height="300" /> $3.585 трилиона<a href="#cite_note-IMFWEOBR-2">[2]</a> (<a href="https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_GDP_(PPP)" class="extiw" title="en:List of countries by GDP (PPP)">9</a>)</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — по становнику</th><td class="infobox-data"><img alt="Раст" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/11px-Increase2.svg.png" decoding="async" width="11" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/17px-Increase2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Increase2.svg/22px-Increase2.svg.png 2x" data-file-width="300" data-file-height="300" /> $16,763<a href="#cite_note-IMFWEOBR-2">[2]</a> (<a href="https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_GDP_(PPP)_per_capita" class="extiw" title="en:List of countries by GDP (PPP) per capita">90</a>)</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D1%81_%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0" title="Индекс хуманог развоја">ИХР</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907">(<a href="/wiki/2019" title="2019">2019</a>)</th><td class="infobox-data">0.765 (<a href="https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_Human_Development_Index" class="extiw" title="en:List of countries by Human Development Index">84</a>) — пораст</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0" title="Валута">Валута</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB" title="Бразилски реал">бразилски реал</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r21108907"> — стоти део валуте</th><td class="infobox-data">‍100 центи‍</td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #BCE27F;">Остале информације</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0" title="Временска зона">Временска зона</a></th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/UTC" class="mw-redirect" title="UTC">UTC</a> -2 до -5</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B3_%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%B0" title="Списак интернет домена највишег нивоа">Интернет домен</a></th><td class="infobox-data">‍.br‍</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0" title="Списак државних позивних бројева">Позивни број</a></th><td class="infobox-data"><code>+55</code></td></tr></tbody></table> Бразил (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> Brasil), службено Савезна Република Бразил (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> República Federativa do Brasil),<a href="#cite_note-Bello1966v-3">[3]</a> држава је у <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Јужна Америка">Јужној Америци</a>.<a href="#cite_note-4">[4]</a><a href="#cite_note-британика_1-5">[5]</a> Највећа је и најнасељенија држава Латинске и Јужне Америке, са више од 200 милиона становника, док је у светским размерама на петом по <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Списак држава и територија по површини">величини територије</a> и на седмом по <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D1%83_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Списак држава по броју становника">броју становника</a>.<a href="#cite_note-Philander2012-6">[6]</a> Такође, Бразил је највећа земља португалског говорног подручја на свету. Главни град је <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Бразилија">Бразилија</a>, а службени језик је <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">португалски</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTECrocittiVallance201223-7">[7]</a> Према северу се граничи са <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%86%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%B0" title="Венецуела">Венецуелом</a>, <a href="/wiki/%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Гвајана">Гвајаном</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC" title="Суринам">Суринамом</a> и <a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Француска Гвајана">Француском Гвајаном</a>; према северозападу се граничи са <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Колумбија">Колумбијом</a>; према западу са <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Боливија">Боливијом</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%83" title="Перу">Перуом</a>; према југозападу са <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Аргентина">Аргентином</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%98" title="Парагвај">Парагвајем</a> и према југу са <a href="/wiki/%D0%A3%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%98" title="Уругвај">Уругвајем</a>. Бразил се граничи са свим државама Јужне Америке изузев <a href="/wiki/%D0%95%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80" title="Еквадор">Еквадора</a> и <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BB%D0%B5" title="Чиле">Чилеа</a>. Део бразилске територије су и бројни архипелази, као што је <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%9A%D0%B0" title="Фернандо де Нороња">Фернандо де Нороња</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BB_%D0%A0%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%81" title="Атол Рокас">атол Рокас</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BE_%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%BE_%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%BE_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сао Педро и Сао Пауло (страница не постоји)">Сао Педро и Сао Пауло</a>, и <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%B8_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BC_%D0%92%D0%B0%D0%B7" title="Триндаде и Мартим Ваз">Триндаде и Мартим Ваз</a>.<a href="#cite_note-CIA-8">[8]</a> Бројни племенски народи су настањивали подручје Бразила пре доласка истраживача <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%BE_%D0%90%D0%BB%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%81_%D0%9A%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BB" title="Педро Алварес Кабрал">Педра Алвареса Кабрала</a> 1500. године, који је прогласио ову територију делом Португалије. Све до 1808. Бразил је био португалска колонија, да би након инвазије Наполеонових снага на Португалију главни град португалског царства био пресељен из Лисабона у Рио де Жанеиро.<a href="#cite_note-Russell-Wood1998c-9">[9]</a> Бразил је 1815. проглашен краљевином у саставу <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B8_%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Уједињено Краљевство Португалије, Бразила и Алгарве (страница не постоји)">Уједињеног Краљевства Португалије, Бразила и Алгарве</a>. Независност је стекао 1822. стварањем <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Бразилско царство">Бразилског царства</a>, унитарне државе са парламентарном монархијом. Након војног пуча 1889. Бразил је постао република са председником на челу државе. Од 1964. до 1985. на власти је била војна хунта.<a href="#cite_note-CIA_Intro-10">[10]</a> Садашњи <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Устав Бразила (страница не постоји)">устав Бразила</a>, донет 1988, дефинише ову државу као савезну републику.<a href="#cite_note-Constituição-11">[11]</a> Федерацију чине <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%82_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Савезни дистрикт Бразила">Савезни дистрикт</a>, 26 савезних држава, и 5.564 општине.<a href="#cite_note-Constituição-11">[11]</a><a href="#cite_note-12">[12]</a> Привреда Бразила је 2012. била, како по номиналном <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D1%83%D1%82%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4" title="Бруто домаћи производ">БДП</a>-у, тако и по БДП-у мереним према паритету куповне моћи, на седмом месту на свету.<a href="#cite_note-siteresources.worldbank.org-13">[13]</a> Бразил је члан организације <a href="/wiki/%D0%91%D0%A0%D0%98%D0%9A%D0%A1" title="БРИКС">БРИКС</a>. Са једном од најбрже растућих привреда на свету стиче све веће међународно признање и утицај. Бразил има свемирски програм који је под контролом <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Бразилска свемирска агенција">Бразилске свемирске агенције</a> . <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ваздухопловство">Ваздухопловство</a> је у Бразилу, поред <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE" title="Мексико">Мексика</a>, најразвијеније у Латинској Америци. Према војном наоружању и <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Војска">војсци</a>, Бразил је најмоћнија држава у Јужној Америци, такође има најбољу <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Ратна морнарица">морнарицу</a>, Бразил користи <a href="/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Нуклеарна енергија">нуклеарну енергију</a>, али не и као <a href="/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5" title="Нуклеарно оружје">нуклеарно оружје</a> . Бразил је имао и прву жену за председника, која је била једна од најмоћнијих жена на свету и која је смењена са функције председника 2016. године, <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%B2" title="Дилма Русев">Дилма Русев</a>.<a href="#cite_note-14">[14]</a> Један је од оснивача <a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Организација уједињених нација">Уједињених нација</a>, групе <a href="/wiki/%D0%9320_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%99%D0%B0" title="Г20 индустријски развијених земаља">Г20</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Лузофонија">Заједнице земаља португалског језика</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Латинска унија">Латинске уније</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%BE-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Организација иберо-америчких држава (страница не постоји)">Организације иберо-америчких држава</a>, <a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Организација америчких држава">Организације америчких држава</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%BE%D1%81%D1%83%D1%80" title="Меркосур">Меркосура</a>, и <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%98%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Унија јужноамеричких нација">Уније јужноамеричких нација</a>. Спада међу седамнаест земаља са највећом разноврсношћу флоре и фауне на свету. У Латинској Америци представља регионалну силу, док у међународним односима има све битнију улогу.<a href="#cite_note-Seelke2010-15">[15]</a><a href="#cite_note-DominguezKim2013-16">[16]</a> <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Порекло_имена">Порекло имена</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=1" title="Уредите одељак „Порекло имена”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=1" title="Уреди извор одељка: Порекло имена">уреди извор</a>]</div> Реч „бразил“ потиче од дрвета латинског назива caesalpinia echinata које је некада било распрострањено дуж бразилске обале.<a href="#cite_note-Fausto1999-17">[17]</a> На португалском се ово дрво зове pau-brasil, где реч brasil има значење црвено као жеравица.<a href="#cite_note-Vincent2003-18">[18]</a> С обзиром да даје јаркоцрвену боју за тканине, било је веома цењено у круговима европске текстилне индустрије и један је од првих производа којим је трговано између Бразила и Европе.<a href="#cite_note-Tucker2007-19">[19]</a> Током 16. века припадници домородачких народа (највише народа Тупи) посекли су велике количине дрвета caesalpinia echinata које су мењали са европским трговцима (углавном Португалцима, али и Французима) за робу широке потрошње.<a href="#cite_note-Lee2011-20">[20]</a> Званичан назив земље, у изворним португалским записима, био је „Земља светог крста“ (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> Terra da Santa Cruz),<a href="#cite_note-FOOTNOTEGambini200442-21">[21]</a> али су је европски морнари и трговци једноставно звали „Земља бразила“ (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> Terra do Brasil) због трговине дрветом бразил.<a href="#cite_note-Léry1990-22">[22]</a> Народно име је бацило у засенак и на крају је заменило службени назив. Морнари су у почетку ову земљу звали и „Земљом папагаја“ (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> Terra di Papaga).<a href="#cite_note-Sokolow2003-23">[23]</a> На <a href="/wiki/%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8_(%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA)" title="Гварани (језик)">гварани језику</a>, једном од службених језика <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%98" title="Парагвај">Парагваја</a>, Бразил се назива „Пиндорама“. Тај назив су домороци дали овој области а оно означава „земљу палминог дрвећа“.<a href="#cite_note-Herrera-Sobek2012-24">[24]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Географија">Географија</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=2" title="Уредите одељак „Географија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=2" title="Уреди извор одељка: Географија">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Географија Бразила">Географија Бразила</a></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Положај">Положај</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=3" title="Уредите одељак „Положај”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=3" title="Уреди извор одељка: Положај">уреди извор</a>]</div> Територија Бразила обухвата скоро половину јужноамеричког континента, нешто северније од екватора до јужног повратника.<a href="#cite_note-Encarta_6-25">[25]</a> Према северу се граничи са <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%86%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%B0" title="Венецуела">Венецуелом</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC" title="Суринам">Суринамом</a>, <a href="/wiki/%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Гвајана">Гвајаном</a> и француским прекоморским департманом <a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Француска Гвајана">Француском Гвајаном</a>; према истоку излази на Атлантски океан, према југу се граничи са <a href="/wiki/%D0%A3%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%98" title="Уругвај">Уругвајем</a>; према југозападу са <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Аргентина">Аргентином</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%98" title="Парагвај">Парагвајем</a>; према западу са <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Боливија">Боливијом</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%83" title="Перу">Перуом</a> и према северозападу са <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Колумбија">Колумбијом</a>. Једине земље Јужне Америке са којима се не граничи су <a href="/wiki/%D0%95%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80" title="Еквадор">Еквадор</a> и <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BB%D0%B5" title="Чиле">Чиле</a>. Бразилу припадају и бројни архипелази у Атлантском океану, као што су <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%9A%D0%B0" title="Фернандо де Нороња">Фернандо де Нороња</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BB_%D0%A0%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%81" title="Атол Рокас">Атол Рокас</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BD_%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%BE_%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%BE_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сан Педро и Сао Пауло (страница не постоји)">Сан Педро и Сао Пауло</a>, и <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%B8_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BC_%D0%92%D0%B0%D0%B7" title="Триндаде и Мартим Ваз">Триндаде и Мартим Ваз</a>.<a href="#cite_note-CIA-8">[8]</a> Бразил је земља великих природних богатстава, разноврсног рељефа и климе.<a href="#cite_note-Encarta_6-25">[25]</a> Заједно са острвима у Атлантском океану, Бразил је смештен између 6 степени СГШ и 34 степена ЈГШ, и 28 и 74 степена ЗГД. Бразил је пета земља на свету и трећа на америчком континенту према величини територије, са површином од 8.515.767 km².<a href="#cite_note-povrsina-26">[26]</a> Простире се у три часовне зоне; од UTC-4 у западним савезним државама до UTC-3 у источним савезним државама (званично време у Бразилу) и UTC-2 на острвима на Атлантику.<a href="#cite_note-timezones-27">[27]</a> Бразил је једина земља на свету кроз коју пролази екватор а да се један њен део налази изван тропског појаса. Топографија Бразила је такође веома разнолика и обухвата брда, планине, равнице, висоравни, и дугу морску обалу. Већина територије се налази између 200 и 800 m надморске висине.<a href="#cite_note-Encarta_7-28">[28]</a> Побрђе обухвата већи део јужне половине Бразила.<a href="#cite_note-Encarta_7-28">[28]</a> Северозападне делове висоравни имају широк таласаст рељеф, испресецан ниским брдима.<a href="#cite_note-Encarta_7-28">[28]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Топографија_и_хидрографија">Топографија и хидрографија</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=4" title="Уредите одељак „Топографија и хидрографија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=4" title="Уреди извор одељка: Топографија и хидрографија">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Brazil_topo.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/Brazil_topo.jpg/220px-Brazil_topo.jpg" decoding="async" width="220" height="223" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/Brazil_topo.jpg/330px-Brazil_topo.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/Brazil_topo.jpg/440px-Brazil_topo.jpg 2x" data-file-width="1400" data-file-height="1419" /></a><figcaption>Топографска карта Бразила.</figcaption></figure>Бразилска топографија је такође разнолика и укључује брда, планине, равнице, висоравни и шибље. Већи део терена лежи између 200 метара и 800 метара надморске висине. Главна планинска област заузима већи део јужне половине земље. Северозападни делови висоравни састоје се од широког, валовитог терена испрекиданог ниским, заобљеним брдима. Југоисточни део је кршевитији, са сложеном масом гребена и планинских венаца који досежу надморске висине до 1.200 метара. Ови ланци укључују планине Мантикеира и Еспиначо и Сера до Мар. На северу, висоравни Гвајане чине велику дренажну поделу, одвајајући реке које теку на југ у басен Амазона од река које се уливају у систем реке Ориноко, у Венецуели, на северу. Највиша тачка у Бразилу је Пико да Неблина на 2.994 метра, а најнижа је Атлантски океан. Бразил има густ и сложен систем река, један од најобимнијих на свету, са осам великих сливова, од којих се сви уливају у Атлантик. Главне реке укључују Амазон (друга најдужа река на свету и највећа по запремини воде), Парана и њена главна притока Игуасу (која укључује водопаде Игуазу), Негро, Сао Франциско, Шингу, Мадеиру и Тапахос реке. Југоисточни део је нераван, са гребенима и планинским венцима чија висина достиже 1.200 m надморске висине.<a href="#cite_note-Encarta_7-28">[28]</a> Овим планинским венцима припадају планине <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мантикера (страница не постоји)">Мантикера</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D1%81%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Еспињасо (страница не постоји)">Еспињасо</a> као и планина <a href="/wiki/Sera_do_Mar" title="Sera do Mar">Сера до Мар</a>.<a href="#cite_note-Encarta_7-28">[28]</a> Гвајанска висораван на северу земље формира велику вододелницу, одвајајући реке <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Амазонски басен (страница не постоји)">амазонског басена</a> од река које припадају сливу реке <a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BA%D0%BE" title="Ориноко">Ориноко</a>. Највиши врх Бразила је <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B8%D0%BA%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пико де Неблина (страница не постоји)">Пико де Неблина</a>, висок 2994 метра.<a href="#cite_note-CIA-8">[8]</a> <div class="thumb tnone" style="margin-left: auto; margin-right:auto; overflow:hidden; width:auto; max-width:1408px;"> <div class="thumbinner"><div class="noresize overflowbugx" style="overflow:auto;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Chapada_Diamantina_Panorama_(cropped).jpg" class="mw-file-description" title="Шапада Дијамантина, Баија."><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Chapada_Diamantina_Panorama_%28cropped%29.jpg/1400px-Chapada_Diamantina_Panorama_%28cropped%29.jpg" decoding="async" width="1400" height="347" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Chapada_Diamantina_Panorama_%28cropped%29.jpg/2100px-Chapada_Diamantina_Panorama_%28cropped%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/Chapada_Diamantina_Panorama_%28cropped%29.jpg/2800px-Chapada_Diamantina_Panorama_%28cropped%29.jpg 2x" data-file-width="3648" data-file-height="905" /></a></div><div class="thumbcaption"><div class="magnify"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Chapada_Diamantina_Panorama_(cropped).jpg" title="Датотека:Chapada Diamantina Panorama (cropped).jpg"> </a></div>Шапада Дијамантина, Баија.</div> </div></div> Бразил има густу и разгранату речну мрежу, једну од најпространијих на свету, са осам великих речних басена, који се одводњавају ка <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD" title="Атлантски океан">Атлантском океану</a>.<a href="#cite_note-Encarta_8-29">[29]</a> Највеће реке су: <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD" title="Амазон">Амазон</a> (друга по дужини и прва по количини воде на свету); <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Парана (река)">Парана</a> са њеном највећом притоком <a href="/wiki/%D0%98%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%81%D1%83_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Игвасу (река)">Игуасу</a>; <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%9D%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%BE_(%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD)" class="mw-redirect" title="Рио Негро (Амазон)">Рио Негро</a>; <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Сао Франсиско (река)">Сао Франсиско</a>; <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%83" title="Шингу">Шингу</a>; <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%B0_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Мадеира (река)">Мадеира</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тапажос (страница не постоји)">Тапажос</a>.<a href="#cite_note-Encarta_8-29">[29]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Клима">Клима</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=5" title="Уредите одељак „Клима”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=5" title="Уреди извор одељка: Клима">уреди извор</a>]</div> Југозападна обала и приморје Бразила имају влажну и врућу климу. На Бразилском горју лета су свежија а годишња количина падавина мања. Само на крајњем североистоку количина падавина је врло мала (400—500 милиметара). Амазонска низија има претежно екваторијалну климу са једнолично распоређеним падавинама током целе године (око 1.000 mm уз обалу и око 2.000 mm у најзападнијем делу). Најјужнији део Бразилског горја залази у суптропску зону, прелазећи на крајњем југу у умерени појас. Већи део земље има осетне сезонске промене у количини кише, температури и влажности. Зима у Бразилу траје од <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BD" title="Јун">јуна</a> до <a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="Август">августа</a> са просечном температуром 13-18 °C. Лети (<a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="Децембар">децембар</a>-<a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80" title="Фебруар">фебруар</a>). <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%96%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%BE" title="Рио де Жанеиро">Рио</a> је врео и влажан, са температуром изнад 30 °C. У осталом делу године температуре се крећу до 25 °C. Североисточна обала је једнако врела као и Рио, али је мање влажна и загушљива. Амазонска низија је део земље, који прима највећу количину кише. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Флора_и_фауна">Флора и фауна</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=6" title="Уредите одељак „Флора и фауна”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=6" title="Уреди извор одељка: Флора и фауна">уреди извор</a>]</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r23544931/mw-parser-output/.tmulti">.mw-parser-output .tmulti .thumbinner{display:flex;flex-direction:column}.mw-parser-output .tmulti .trow{display:flex;flex-direction:row;clear:left;flex-wrap:wrap;width:100%;box-sizing:border-box}.mw-parser-output .tmulti .tsingle{margin:1px;float:left}.mw-parser-output .tmulti .theader{clear:both;font-weight:bold;text-align:center;align-self:center;background-color:transparent;width:100%}.mw-parser-output .tmulti .thumbcaption{background-color:transparent}.mw-parser-output .tmulti .text-align-left{text-align:left}.mw-parser-output .tmulti .text-align-right{text-align:right}.mw-parser-output .tmulti .text-align-center{text-align:center}@media all and (max-width:720px){.mw-parser-output .tmulti .thumbinner{width:100%!important;box-sizing:border-box;max-width:none!important;align-items:center}.mw-parser-output .tmulti .trow{justify-content:center}.mw-parser-output .tmulti .tsingle{float:none!important;max-width:100%!important;box-sizing:border-box;text-align:center}.mw-parser-output .tmulti .tsingle .thumbcaption{text-align:left}.mw-parser-output .tmulti .trow>.thumbcaption{text-align:center}}</style><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:408px;max-width:408px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:202px;max-width:202px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Lear%27s_Macaw_Anodorhynchus_leari_(cropped).jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ac/Lear%27s_Macaw_Anodorhynchus_leari_%28cropped%29.jpg/200px-Lear%27s_Macaw_Anodorhynchus_leari_%28cropped%29.jpg" decoding="async" width="200" height="132" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ac/Lear%27s_Macaw_Anodorhynchus_leari_%28cropped%29.jpg/300px-Lear%27s_Macaw_Anodorhynchus_leari_%28cropped%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ac/Lear%27s_Macaw_Anodorhynchus_leari_%28cropped%29.jpg/400px-Lear%27s_Macaw_Anodorhynchus_leari_%28cropped%29.jpg 2x" data-file-width="637" data-file-height="421" /></a></div><div class="thumbcaption"><a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2_%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Лиров макао (страница не постоји)">Лиров макао</a>, <a href="/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Ендемизам">ендемичан</a> за <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Баија">Баију</a>.</div></div><div class="tsingle" style="width:202px;max-width:202px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Amazon_CIAT_(5).jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/Amazon_CIAT_%285%29.jpg/200px-Amazon_CIAT_%285%29.jpg" decoding="async" width="200" height="133" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/Amazon_CIAT_%285%29.jpg/300px-Amazon_CIAT_%285%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/Amazon_CIAT_%285%29.jpg/400px-Amazon_CIAT_%285%29.jpg 2x" data-file-width="4288" data-file-height="2848" /></a></div><div class="thumbcaption"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Амазонија">Амазонија</a>, највећа <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%88%D0%BD%D0%B0_%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Кишна шума">кишна шума</a> на свету.</div></div></div></div></div> Бразил је веома богат биљним и животињским светом, нарочито подручје <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BD%D0%B0_%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Тропска кишна шума">тропских кишних шума</a> <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Амазонија">Амазоније</a>. У земљи расту разне врсте <a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B5" title="Орхидеје">орхидеја</a>, дрвећа, палми, <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%85&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бразилски орах (страница не постоји)">бразилског ораха</a> и других биљака. Животињски свет Бразила чине разне врсте <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%98%D0%B8" title="Папагаји">папагаја</a>, попут <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B0" title="Ара">аре</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE" title="Макао">макаоа</a>, и других животиња као што су <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Тукани">тукани</a>, <a href="/wiki/Tarantula" title="Tarantula">тарантуле</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%86%D0%BE%D0%B2" title="Пацов">пацови</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8" class="mw-redirect" title="Слепи мишеви">слепи мишеви</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8" title="Лењивци">лењивци</a>, <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B3%D1%83%D0%B0%D1%80" title="Јагуар">јагуару</a>, <a href="/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Црни пантер">црни пантеру</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Пума">пуме</a>, <a href="/wiki/%D0%9E%D1%86%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%82" title="Оцелот">оцелоти</a>, <a href="/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B0" title="Зелена анаконда">зелене анаконде</a>, <a href="/wiki/%D0%93%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B0" title="Гигантска анаконда">гигантске анаконде</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B5" title="Бое">бое</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BD" title="Питон">питони</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%BE" title="Армадило">армадилои</a> и многе друге. Поред тога, бразилске шуме карактеришу животиње попут мајмуна тамарина, <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%9B%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Летећа веверица">летећих веверица</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Капибара">капибара</a>, веома отровних жаба (као што су <a href="/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%B6%D0%B0%D0%B1%D0%B0" title="Златна жаба">златна жаба</a> и <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B6%D0%B0%D0%B1%D0%B0" title="Јагодаста отровна жаба">јагодаста отровна жаба</a>), чији отров користе <a href="/wiki/Indijanci" class="mw-redirect" title="Indijanci">бразилски домороци</a> како би њиме намазали врхове копаља и стрела да би уловили плен. Од <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8" title="Инсекти">инсеката</a> којих има на хиљаде врста, најзаступљенији су <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B8" title="Комарци">комарци</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%B5" title="Стоноге">стоноге</a>, <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B8" title="Термити">термити</a> и разноврсни џиновски <a href="/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8" title="Мрави">мрави</a>. <a href="/wiki/Mantis_religiosa" title="Mantis religiosa">Богомољке</a> су честе у бразилским шумама, док се тамо веома заступљени тропски <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8" title="Лептири">лептири</a> сматрају најраскошнијим на свету и има их на хиљаде врста, од којих је најзаступљенији краљевски лептир. <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23544931/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tleft"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:408px;max-width:408px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:202px;max-width:202px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Jaguar_(Panthera_onca_palustris)_female_Piquiri_River_2.JPG" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e9/Jaguar_%28Panthera_onca_palustris%29_female_Piquiri_River_2.JPG/200px-Jaguar_%28Panthera_onca_palustris%29_female_Piquiri_River_2.JPG" decoding="async" width="200" height="133" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e9/Jaguar_%28Panthera_onca_palustris%29_female_Piquiri_River_2.JPG/300px-Jaguar_%28Panthera_onca_palustris%29_female_Piquiri_River_2.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e9/Jaguar_%28Panthera_onca_palustris%29_female_Piquiri_River_2.JPG/400px-Jaguar_%28Panthera_onca_palustris%29_female_Piquiri_River_2.JPG 2x" data-file-width="5220" data-file-height="3480" /></a></div><div class="thumbcaption">Женски <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B3%D1%83%D0%B0%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Северноамерички јагуар (страница не постоји)">северноамерички јагуар</a> у <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB" title="Пантанал">Пантаналу</a>.</div></div><div class="tsingle" style="width:202px;max-width:202px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Golden_Lion_Tamarin_Poco_das_Antas.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/40/Golden_Lion_Tamarin_Poco_das_Antas.jpg/200px-Golden_Lion_Tamarin_Poco_das_Antas.jpg" decoding="async" width="200" height="133" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/40/Golden_Lion_Tamarin_Poco_das_Antas.jpg/300px-Golden_Lion_Tamarin_Poco_das_Antas.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/40/Golden_Lion_Tamarin_Poco_das_Antas.jpg/400px-Golden_Lion_Tamarin_Poco_das_Antas.jpg 2x" data-file-width="1772" data-file-height="1181" /></a></div><div class="thumbcaption"><a href="/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8_%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD" title="Златни лављи тамарин">Златни лављи тамарин</a>, ендемична врста за Бразил.</div></div></div></div></div> У реци <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD" title="Амазон">Амазон</a> живе пиране, <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB" class="mw-redirect" title="Крокодил">крокодили</a>, <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B0%D0%BD" title="Обични кајман">обични кајмани</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8" title="Алигатори">алигатори</a>, али и слатководни ружичасти речни <a href="/wiki/Delfin" title="Delfin">делфини</a>, велики <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BC" title="Сом">сомови</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Морске краве">морске краве</a>, <a href="/wiki/Elektri%C4%8Dna_jegulja" title="Električna jegulja">електричне јегуље</a>, риба <a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80" title="Оскар">оскар</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Сребрна арована">сребрна арована</a>, црна арована, обична арована, <a href="/wiki/Arapaima_gigas" class="mw-redirect" title="Arapaima gigas">арапаима гигас</a>, риба анђео, бразилска баракуда, <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D0%B0" title="Краљевска неонка">краљевска неонка</a>, <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B0" title="Видра">видра</a>, као и <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="Дабар">даброви</a> који често на реци праве своје дрвене бране, скупљајући стабала и гране дрвећа. Дешавало се и да <a href="/wiki/%D0%90%D1%98%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B5" title="Ајкуле">ајкуле</a> из <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD" title="Атлантски океан">Атлантског океана</a> залутају у Амазон. Амазонске шуме су богате <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Лијана">лијанама</a>, пузавицама, паразитским биљкама и дрветом <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Какаовац">какаовац</a>, од којег се добија <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE" title="Какао">какао</a>. На реци Амазон се може наћи највећи <a href="/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D1%9A" title="Локвањ">локвањ</a> на свету, чији је лист пречника и до два метра. Природно наслеђе Бразила озбиљно је угрожено <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Сточарство">сточарством</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0" title="Пољопривреда">пољопривредом</a>, сечом дрвета, <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Рударство">рударством</a>, насељавањем, искориштавањем нафте и плина, превеликим изловом рибе, трговином дивљих животиња, бранама и инфраструктуром, загађењем воде, климатским променама, пожарима и инвазивним врстама. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Историја">Историја</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=7" title="Уредите одељак „Историја”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=7" title="Уреди извор одељка: Историја">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/Istorija_Brazila" title="Istorija Brazila">Историја Бразила</a></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Раздобље_пре_европске_колонизације">Раздобље пре европске колонизације</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=8" title="Уредите одељак „Раздобље пре европске колонизације”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=8" title="Уреди извор одељка: Раздобље пре европске колонизације">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Equarissage_Thevet.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2e/Equarissage_Thevet.jpg/220px-Equarissage_Thevet.jpg" decoding="async" width="220" height="174" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2e/Equarissage_Thevet.jpg/330px-Equarissage_Thevet.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2e/Equarissage_Thevet.jpg/440px-Equarissage_Thevet.jpg 2x" data-file-width="833" data-file-height="657" /></a><figcaption>Бакрорез приказује обред људождерства међу припадницима племена Тупинамба.</figcaption></figure> Најстарија грнчарија пронађена на западној хемисфери, стара око 8.000 година, ископана у <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Амазонски басен (страница не постоји)">амазонском басену</a> Бразила, поред данашњег <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BC_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)" title="Сантарем (Бразил)">Сантарема</a>, показује да је у тропским шумама ове области постојала развијена преисторијска култура,<a href="#cite_note-Eighth_Millennium_Pottery_from_a_Prehistoric_Shell_Midden_in_the_Brazilian_Amazon-30">[30]</a> и да су је настањивале стотине различитих домородачких племена.<a href="#cite_note-FOOTNOTELevineCrocitti199911-31">[31]</a> Територија данашњег Бразила имала је око 2.000 племена, углавном полуномадских који су се бавили ловом, риболовом, сакупљањем, и пољопривредом. Домородачко становништво Бразила било је подељено на велике домородачке нације које је чинило неколико етничких група међу којима су се истицале велике групе као што су <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D1%83%D0%BF%D0%B8_(%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тупи (народ) (страница не постоји)">Тупији</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8_(%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Гварани (народ) (страница не постоји)">Гварани</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%96%D0%B5_(%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Же (народ) (страница не постоји)">Же</a>, и <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BA_(%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аравак (народ) (страница не постоји)">Араваци</a>. Пре доласка Европљана границе између ових група и њихових подгрупа су биле успостављане ратовима, до којих је долазило услед разлика у култури, <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Језик">језику</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB" title="Морал">моралу</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEFausto200045–46,_55-32">[32]</a> Током ових ратова долазило је до великих војних операција на копну и на води. Након битака вршени су обреди људождерства над заробљеницима.<a href="#cite_note-FOOTNOTEPereira_Gomes200028–29-33">[33]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEFausto200078–80-34">[34]</a> Када су Португалци дошли у ове крајеве 1500. године гледали су на домороце као на племените дивљаке, те су одмах почели са мешањем расâ.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBoxer108-35">[35]</a> Племенски ратови, људождерство и трка за амазонским <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB_(%D0%B4%D1%80%D0%B2%D0%BE)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бразил (дрво) (страница не постоји)">бразилом</a>, због своје драгоцене црвене боје, убедили су Португалце да треба да цивилизују домородачко становништво. Међутим, Португалци, су као и Шпанци, са собом ненамерно донели и болести на које домороци нису били имуни. <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B5_%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%9A%D0%B5" title="Мале богиње">Мале</a> и <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%9A%D0%B5" title="Велике богиње">велике богиње</a>, <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B0" title="Туберкулоза">туберкулоза</a>, <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Гонореја">гонореја</a>, и <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%BF" title="Грип">грип</a> су побили на десетине хиљада урођеника.<a href="#cite_note-Boxer._стр._102-36">[36]</a> Заразе су се брзо шириле дуж домородачких трговачких путева, па су цела племена била збрисана без контакта са Европљанима.<a href="#cite_note-FOOTNOTESkidmore200330,_32.-37">[37]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Португалска_колонизација">Португалска колонизација</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=9" title="Уредите одељак „Португалска колонизација”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=9" title="Уреди извор одељка: Португалска колонизација">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Tiradentes_quartered_(Tiradentes_escuartejado)_by_Pedro_Am%C3%A9rico_1893.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/Tiradentes_quartered_%28Tiradentes_escuartejado%29_by_Pedro_Am%C3%A9rico_1893.jpg/220px-Tiradentes_quartered_%28Tiradentes_escuartejado%29_by_Pedro_Am%C3%A9rico_1893.jpg" decoding="async" width="220" height="365" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/Tiradentes_quartered_%28Tiradentes_escuartejado%29_by_Pedro_Am%C3%A9rico_1893.jpg/330px-Tiradentes_quartered_%28Tiradentes_escuartejado%29_by_Pedro_Am%C3%A9rico_1893.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/Tiradentes_quartered_%28Tiradentes_escuartejado%29_by_Pedro_Am%C3%A9rico_1893.jpg/440px-Tiradentes_quartered_%28Tiradentes_escuartejado%29_by_Pedro_Am%C3%A9rico_1893.jpg 2x" data-file-width="3000" data-file-height="4979" /></a><figcaption>Без обзира да ли се ради о <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BF%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ропство">робовима</a> или о слободним људима, током владавине Португалаца вршена је брутална репресија над побуњеницима. На овој слици приказан је уобичајен поступак у то време, јавно излагање раскомаданог тела осуђеног; у овом случају <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%81" title="Тирадентес">Тирадентеса</a>.</figcaption></figure> Доласком <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%BE_%D0%90%D0%BB%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%81_%D0%9A%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BB" title="Педро Алварес Кабрал">Педра Алвареса Кабрала</a> 22. априла 1500. године на тле данашњег Бразила ова област је проглашена португалском територијом.<a href="#cite_note-Boxer._стр._98-38">[38]</a> Португалци су ту затекли домороце подељене на неколико племена, од којих су већина били говорници <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D1%83%D0%BF%D0%B8-%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тупи-Гварани језици (страница не постоји)">Тупи-Гварани језикâ</a>, и који су ратовали између себе.<a href="#cite_note-Boxer._стр._100-39">[39]</a> Иако је прва насеобина саграђена 1532, права колонизација је почела 1534, када је португалски краљ <a href="/wiki/%D0%96%D0%BE%D0%B0%D0%BE_III_%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Жоао III од Португалије">Жоао III</a> поделио територију на дванаест приватних и аутономних <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Капетанска колонија Бразила (страница не постоји)">капетанских колонија Бразила</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBoxer100–101.-40">[40]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTESkidmore200327-41">[41]</a> Децентрализованост и неусклађеност капетанских колонија показала се као лоше решење, па их је португалски краљ 1549. реорганизовао у <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%82_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Генерални гувернорат Бразила (страница не постоји)">Генерални гувернорат Бразила</a>, унитарну португалску колонију у Јужној Америци.<a href="#cite_note-FOOTNOTESkidmore200327-41">[41]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEBoxer101-42">[42]</a> Током прва два века колонизације, домороци и Европљани су непрестано ратовали.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMeuwese2011-43">[43]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEMetcalf200570,_79,_202-44">[44]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTECrocittiVallance2012-45">[45]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEMinahan2013300-46">[46]</a> Половином 16. века <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Шећерна трска">шећерна трска</a> је постала најважнији извозни производ Бразила,<a href="#cite_note-Boxer._стр._100-39">[39]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTESkidmore200336-47">[47]</a> док су робови из подсахарске Африке били најважнији увозни производ,<a href="#cite_note-FOOTNOTEMiddletonLombard201154-48">[48]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEBoxer110-49">[49]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTESkidmore200334-50">[50]</a> због потреба рада на плантажама шећерне трске.<a href="#cite_note-Boxer._стр._102-36">[36]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTESkidmore200332–33-51">[51]</a> До краја 17. века, извоз шећерне трске почео је да опада,<a href="#cite_note-FOOTNOTEBoxer164-52">[52]</a> а злато које су открили <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бандеирантеси (страница не постоји)">бандеирантеси</a>, последње деценије 17. века, постало је нови ослонац привреде колоније, и довело до бразилске златне грознице,<a href="#cite_note-FOOTNOTEBoxer168,_170.-53">[53]</a> која је привукла хиљаде насељеника у Бразил из Португалије и португалских колонија по свету.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBoxer169-54">[54]</a> Ови догађаји су довели до сукоба између дошљака и старих колониста.<a href="#cite_note-FOOTNOTEKohn2007174-55">[55]</a> Португалске експедиције познате као бандеирантеси су постепено шириле првобитну границу колоније до данашњих граница Бразила.<a href="#cite_note-56">[56]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTECorrado200895,_145-57">[57]</a> У овом раздобљу друге европске силе покушале су да колонизују делове Бразила, па су Португалци морали да се боре са Французима у Рију током шездесетих година 16. века, у Марањау током друге деценије 17. века, и са Холанђанима у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Баија">Баији</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%BE" title="Пернамбуко">Пернамбуку</a>, током <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Холандско-португалски рат">Холандско-португалског рата</a>, након распада <a href="/wiki/%D0%98%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Иберијска унија">Иберијске уније</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBethell198719,_74,_86,_169–70-58">[58]</a> Португалска колонијална управа у Бразилу имала је два метода помоћу којих је обезбеђивала ред, и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB" title="Монопол">монопол</a> над најбогатијом и највећом колонијом: надзирање и искорењивање свих облика побуне и устанака робова,<a href="#cite_note-FOOTNOTESchwartz1996103-59">[59]</a> као и сузбијање свих покрета за аутономијом, као што је <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Инконфиденсија минеира (страница не постоји)">Инконфиденсија минеира</a> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> Inconfidência Mineira).<a href="#cite_note-FOOTNOTEMacLachlan20033-60">[60]</a> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Уједињено_Краљевство">Уједињено Краљевство</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=10" title="Уредите одељак „Уједињено Краљевство”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=10" title="Уреди извор одељка: Уједињено Краљевство">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B8_%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Уједињено Краљевство Португалије, Бразила и Алгарве (страница не постоји)">Уједињено Краљевство Португалије, Бразила и Алгарве</a></div> Крајем 1807, шпанске и Наполеонове снаге су угрозиле безбедност Португалије, услед чега је <a href="/wiki/%D0%96%D0%BE%D0%B0%D0%BE_IV_%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Жоао IV од Португалије">принц регент Жоао</a>, у име краљице <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_I_%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Марија I Португалска">Марије I</a>, преселио краљевски двор из Лисабона у <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пресељење португалског двора у Бразил (страница не постоји)">Бразил</a>.<a href="#cite_note-Boxer._стр._213-61">[61]</a> Њиховим доласком у Бразилу су основане неке од првих финансијских институција, као што су локалне берзе,<a href="#cite_note-62">[62]</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Народна банка Бразила (страница не постоји)">Народна банка</a>. Такође, окончан је монопол у трговини са Португалијом, отварањем ка другим државама. Године 1809, као одговор на то што је присиљен да оде у егзил, принц регент је наредио <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Португалско освајање Француске Гвајане (страница не постоји)">освајање Француске Гвајане</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBueno145-63">[63]</a> Након <a href="/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82_%D0%B7%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Шпански рат за независност">Шпанског рата за независност</a> 1814, европски дворови су сматрали неприкладним да поглавар једне старе европске монархије столује у својој колонији, те су захтевали од краљице Марије I и принца регента Жоаа да се врате у Португалију. Краљевска породица је, у циљу оправдања боравка у Бразилу, 1815. прогласила <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5,_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0,_%D0%B8_%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Уједињено Краљевство Португалије, Бразила, и Алгарве (страница не постоји)">Уједињено Краљевство Португалије, Бразила, и Алгарве</a>, чиме је створена плуриконтинентална трансатлантска краљевина.<a href="#cite_note-Mosher2008-64">[64]</a> Португалске вође су захтевале да се двор врати у Лисабон, што је био један од циљева <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_1820.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Либерална револуција из 1820. (страница не постоји)">Либералне револуције из 1820</a>, док су групе Бразилаца захтевале независност и републику, што је испољено <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D1%83%D0%BA%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Побуна у Пернамбуку (страница не постоји)">побуном у Пернамбуку</a> 1817. године.<a href="#cite_note-Mosher2008-64">[64]</a> Жоао VI је 1821. морао да се врати у Лисабон, јер су то од њега захтевали револуционари.<a href="#cite_note-Adelman2006-65">[65]</a> Након доласка положио је заклетву на нови устав, док је свог сина, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%BE_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Педро I од Бразила">принца Педра де Алкантару</a>, именовао регентом <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&redlink=1" class="new" title="Краљевство Бразил (страница не постоји)">Краљевства Бразил</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTELustosa109–110-66">[66]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Независно_царство">Независно царство</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=11" title="Уредите одељак „Независно царство”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=11" title="Уреди извор одељка: Независно царство">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Борба за независност Бразила (страница не постоји)">Борба за независност Бразила</a> и <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Бразилско царство">Бразилско царство</a></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Pedro_Am%C3%A9rico_-_Independ%C3%AAncia_ou_Morte_-_Google_Art_Project.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/Pedro_Am%C3%A9rico_-_Independ%C3%AAncia_ou_Morte_-_Google_Art_Project.jpg/220px-Pedro_Am%C3%A9rico_-_Independ%C3%AAncia_ou_Morte_-_Google_Art_Project.jpg" decoding="async" width="220" height="118" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/Pedro_Am%C3%A9rico_-_Independ%C3%AAncia_ou_Morte_-_Google_Art_Project.jpg/330px-Pedro_Am%C3%A9rico_-_Independ%C3%AAncia_ou_Morte_-_Google_Art_Project.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/Pedro_Am%C3%A9rico_-_Independ%C3%AAncia_ou_Morte_-_Google_Art_Project.jpg/440px-Pedro_Am%C3%A9rico_-_Independ%C3%AAncia_ou_Morte_-_Google_Art_Project.jpg 2x" data-file-width="34130" data-file-height="18254" /></a><figcaption>Слика „Независност или смрт“, бразилског сликара, <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%BE_%D0%9C%D0%B5%D1%99%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Педро Мељо (страница не постоји)">Педра Меља</a> на којој је приказано проглашење независности Бразила 7. септембра 1822.</figcaption></figure> Док је напетост између Португалаца и Бразилаца расла, <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Португалски Кортес (страница не постоји)">португалски Кортес</a> је предвођен новим режимом након Либералне револуције из 1820. покушао да врати Бразилу статус колоније.<a href="#cite_note-FOOTNOTELustosa117–119-67">[67]</a> Бразилци су одбили да се повинују тој одлуци. У томе их је подржао и принц Педро, прогласивши независност од Португалије 7. септембра 1822. Овај дан се обележава као Дан независности Бразила.<a href="#cite_note-FOOTNOTELustosa150–153-68">[68]</a> Принц Педро је 12. октобра 1822. проглашен за првог бразилског цара а крунисан је 1. децембра 1822. као дом <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%BE_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Педро I од Бразила">Педро I</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEVianna418-69">[69]</a> Након тога уследио је <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82_%D0%B7%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бразилски рат за независност (страница не постоји)">Бразилски рат за независност</a>, који се раширио у северним и североисточним деловима земље као и у провинцији Сисплатина.<a href="#cite_note-FOOTNOTEDiégues2004168,_164,_178-70">[70]</a> Последњи португалски војници су се предали 8. марта 1824.<a href="#cite_note-FOOTNOTEDiégues2004179–180-71">[71]</a> Португалија је 29. августа 1825. званично признала Бразил као независну државу.<a href="#cite_note-FOOTNOTELustosa208-72">[72]</a> Педро I је абдицирао 7. априла 1831, оставивши свог петогодишњег сина да влада Бразилом. То је учинио јер је желео да постави своју ћерку на место краљице Португалије након што је умро Жоао VI. Његов малолетни син није могао да влада државом те је уместо њега владало намесништво.<a href="#cite_note-FOOTNOTECarvalho200721-73">[73]</a> Када је постао пунолетан његов син је постао дом <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%BE_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Педро II од Бразила">Педро II</a>.<a href="#cite_note-74">[74]</a> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Americo-ava%C3%AD.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3e/Americo-ava%C3%AD.jpg/220px-Americo-ava%C3%AD.jpg" decoding="async" width="220" height="117" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3e/Americo-ava%C3%AD.jpg/330px-Americo-ava%C3%AD.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3e/Americo-ava%C3%AD.jpg/440px-Americo-ava%C3%AD.jpg 2x" data-file-width="3189" data-file-height="1695" /></a><figcaption>Бразилске снаге (у плавој униформи) започињу борбу са парагвајском војском (неки су у црвеној униформи а неки су без кошуље) током <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Парагвајски рат">Парагвајског рата</a>.</figcaption></figure> У одсуству харизматичне особе која би представљала умереног владара, у овом раздобљу дошло је до низа локалних побуна, као што су <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Кабанажем (страница не постоји)">Кабанажем</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Устанак Малеа (страница не постоји)">Устанак Малеа</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Балајда (страница не постоји)">Балајда</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сабинада (страница не постоји)">Сабинада</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%82_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Рат одрпанаца (страница не постоји)">Рат одрпанаца</a>. До њих је дошло услед незадовољства становника у унутрашњости са централним властима, као и због социјалних напетости, робовласништва, и другачијег виђења државног уређења.<a href="#cite_note-FOOTNOTEFausto1999-75">[75]</a> Овај период унутрашњих политичких и друштвених превирања, међу које спада и <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA&action=edit&redlink=1" class="new" title="Праиеријски устанак (страница не постоји)">Праиеријски устанак</a>, завршен је тек крајем четрдесетих година 19. века, неколико година након што је укинуто намесништво и малолетни Педро II крунисан за цара 1841. године.<a href="#cite_note-FOOTNOTEFausto1999-75">[75]</a> Током последње фазе монархије, унутрашња политичка дебата је била усмерена на питање робовласништва. Трговина робовима преко Атлантика укинута је 1850,<a href="#cite_note-FOOTNOTEBethell2009-76">[76]</a> као резултат <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B0%D0%BA%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Абердински акт (страница не постоји)">Абердинског акта</a> који је донела Велика Британија, међутим робовласништво је званично укинуто тек у мају 1888.<a href="#cite_note-FOOTNOTEScott1988-77">[77]</a> Спољни послови монархије су првенство били везани за односе са суседима на југу Бразила. Након Сисплатинског рата, који је довео до независности Уругваја,<a href="#cite_note-FOOTNOTELevine199962-78">[78]</a> Бразил је успешно водио још три рата током 58-годишње власти Педра II. То су били <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B0%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Лаплатски рат (страница не постоји)">Лаплатски рат</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Уругвајски рат (страница не постоји)">Уругвајски рат</a>, и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Парагвајски рат">Парагвајски рат</a>, највећи у историји Бразила.<a href="#cite_note-79">[79]</a><a href="#cite_note-80">[80]</a> Дана 15. новембра 1889. официри војске, као и финансијска и сеоска елита, војним пучем су укинули монархију.<a href="#cite_note-FOOTNOTESmallman200216–18-81">[81]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Република">Република</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=12" title="Уредите одељак „Република”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=12" title="Уреди извор одељка: Република">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Revolu%C3%A7%C3%A3o_de_1930.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Revolu%C3%A7%C3%A3o_de_1930.jpg/220px-Revolu%C3%A7%C3%A3o_de_1930.jpg" decoding="async" width="220" height="147" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Revolu%C3%A7%C3%A3o_de_1930.jpg/330px-Revolu%C3%A7%C3%A3o_de_1930.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Revolu%C3%A7%C3%A3o_de_1930.jpg/440px-Revolu%C3%A7%C3%A3o_de_1930.jpg 2x" data-file-width="1104" data-file-height="736" /></a><figcaption>Од успостављања републике бразилска војска је имала велики утицај на власт. Жетулио Варгас (у средини, без шешира) био је један од људи ког је војска поставила на место председника Бразила у октобру 1930.</figcaption></figure> Проглашењем републике Бразил је постао демократска земља, али само на папиру, у суштини владала је диктатура. Слобода штампе је нестала а изборе су надзирали они који су били на власти.<a href="#cite_note-FOOTNOTESmallman200218-82">[82]</a> Право гласа је било ограничено на веома мали број људи, тако је 1910. у Бразилу од 22 милиона људи било само 627 хиљада бирача а током двадесетих година 20. века између 2,3% и 3,4% становника Бразила имало је право гласа.<a href="#cite_note-locbrazil-83">[83]</a> Неколико грађанских и војних побуна допринеле су краху владајућег режима па је 1930, поражени кандидат опозиције на председничким изборима, Жетулио Варгас, уз помоћ војске, <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_1930.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бразилска револуција из 1930. (страница не постоји)">извршио преврат</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTELevineCrocitti1999149-84">[84]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEKeenHaynes2004356–357-85">[85]</a> Варгас је на власти требало да остане само привремено али је уместо тога забранио рад конгреса, суспендовао устав, прогласио ванредно стање и сменио гувернере савезних држава својим присталицама.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMcCann2004303-86">[86]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEWilliams2001-87">[87]</a> Током тридесетих година 20. века три пута је покушано свргавање Варгаса и његових присталица са власти: у другој половини 1932, у новембру 1935, и у мају 1938. године.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBurns1993352-88">[88]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEDulles2012-89">[89]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEColbyChurchillWade198912-90">[90]</a> Године 1937. Варгасов режим постао је крајње диктаторски, бруталност и цензура штампе су постали још израженији. <a href="#cite_note-FOOTNOTEBourne197477-91">[91]</a>. У спољној политици, успех у решавању граничних проблема са суседима на почетку постојања републике,<a href="#cite_note-FOOTNOTEMares125-92">[92]</a> пратио је неуспешни покушај да се задобије важна улога у <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0" title="Друштво народа">Лиги народа</a>,<a href="#cite_note-FOOTNOTEEllis2003105–145-93">[93]</a>након бразилског учешћа у <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први светски рат">Првом светском рату</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBurns1993305-94">[94]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTESharp200297-95">[95]</a> Током <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Други светски рат">Другог светског рата</a> Бразил је био неутралан до августа 1942. када је стао на страну <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Антихитлеровска коалиција">савезника</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEScheina2003-96">[96]</a><a href="#cite_note-97">[97]</a> Томе су допринели напади немачких подморница на бразилско бродовље у Атлантском океану.<a href="#cite_note-FOOTNOTEHirst20054–5-98">[98]</a> Након победе савезника 1945. и окончања нацистичко-фашистичких режима у Европи, Варгасова позиција постала је неодржива те је он убрзо свргнут војним пучем, чиме је демократију поново успоставила иста армија која ју је укинула 15 година раније.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMcCann2004441-99">[99]</a> Варгас је починио самоубиство августа 1954. усред политичке кризе, након што се на власт вратио на изборима 1950. године.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoett1999106–108-100">[100]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEKeenHaynes2004361–362-101">[101]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Друга_половина_20._века">Друга половина 20. века</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=13" title="Уредите одељак „Друга половина 20. века”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=13" title="Уреди извор одељка: Друга половина 20. века">уреди извор</a>]</div> Након Варгасовог самоубиства власт је вршило неколико краткотрајних привремених владâ.<a href="#cite_note-FOOTNOTESkidmore2003201-102">[102]</a> Године 1956. председник Бразила постао је <a href="/wiki/%D0%96%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%BA" title="Жуселино Кубичек">Жуселино Кубичек</a>. Он је заузео помирљив став према опозицији што му је омогућило да несметано влада.<a href="#cite_note-FOOTNOTESkidmore2003202–203-103">[103]</a> Током његове владавине дошло је до великог раста привреде и индустријске производње,<a href="#cite_note-FOOTNOTESkidmore2003204-104">[104]</a> међутим, његово највеће дело је изградња <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Бразилија">Бразилије</a>, новог главног града. Овај пројекат је инаугурисан 1960. године.<a href="#cite_note-FOOTNOTESkidmore2003204–205-105">[105]</a> Не месту председника наследио га је <a href="/w/index.php?title=%D0%96%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BE_%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%BE%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Жанио Квадрос (страница не постоји)">Жанио Квадрос</a>, који је дужност обављао мање од годину дана.<a href="#cite_note-FOOTNOTESkidmore2003209–210-106">[106]</a> Након њега дужност председника преузео је <a href="/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D0%B0%D0%BE_%D0%93%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Жоао Гулар (страница не постоји)">Жоао Гулар</a>. Он се сукобио са снажном опозицијом<a href="#cite_note-FOOTNOTESkidmore2003210-107">[107]</a> па је 1964. свргнут војним пучем а власт у Бразилу је преузела војска.<a href="#cite_note-FOOTNOTEFausto2005397-108">[108]</a> Нови режим је намеравао да има само прелазну улогу<a href="#cite_note-109">[109]</a> али се постепено претворио у отворену диктатуру. То је озакоњено објавом Петог институционалног акта 1968. године.<a href="#cite_note-Gaspari._стр._35-110">[110]</a> Репресија није била ограничена само на припаднике гериле који су се супротстављали режиму, већ и на припаднике интелигенције, уметнике, новинаре и остале чланове грађанског друштва,<a href="#cite_note-FOOTNOTECrocittiVallance2012395-111">[111]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEYoungCisneros2011224-112">[112]</a> у и ван земље (преко злогласне „<a href="/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D1%80" title="Операција Кондор">операције Кондор</a>“).<a href="#cite_note-FOOTNOTEBurgorgue-LarsenTorres2011299-113">[113]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTECrocitti2012396-114">[114]</a> Упркос својој бруталности, као и други тоталитарни режими у историји, захваљујући привредној експанзији, познатој као „привредно чудо“, режим је своју највећу популарност имао почетком седамдесетих година 20. века.<a href="#cite_note-FOOTNOTECrocitti2012395–397-115">[115]</a> Међутим, и поред победе против левичарских герилаца,<a href="#cite_note-FOOTNOTEBurns1993457-116">[116]</a> вишегодишња репресија и немогућност да се изборе са економским проблемима, као и опште незадовољство народа довели су до тога да власт промени политику и крене ка демократизацији друштва. Ту политику су предводили генерали <a href="/wiki/%D0%95%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE_%D0%93%D0%B5%D1%98%D0%B7%D0%B5%D0%BB" title="Ернесто Гејзел">Гејзел</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B8_%D0%B4%D0%BE_%D0%9A%D0%BE%D1%83%D1%82%D0%BE_%D0%B5_%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Голбери до Коуто е Силва (страница не постоји)">Голбери</a>.<a href="#cite_note-117">[117]</a> Доношењем Закона о амнестији 1979. године започео је постепени повратак Бразила ка демократији, који је довршен током осамдесетих година 20. века.<a href="#cite_note-Ibidem_Fausto_1999-118">[118]</a> Војна хунта је сишла са власти 1985. када је Жозе Сарнеј преузео дужност председника. Он је био непопуларан јер није успео да се избори са економском кризом и хиперинфлацијом наслеђеном од претходног режима.<a href="#cite_note-FOOTNOTEFausto2005464–465-119">[119]</a> Сарнејева влада омогућила је да на изборима 1989. буде изабран, мало познати, <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE_%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%80_%D0%B4%D0%B5_%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Фернандо Колор де Мело (страница не постоји)">Фернандо Колор</a>. Народна скупштина му је 1992. изгласала неповерење.<a href="#cite_note-FOOTNOTEFausto2005465,_475-120">[120]</a> Колора је наследио потпредседник <a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE" title="Итамар Франко">Итамар Франко</a>. Он је за министра финансија поставио <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE_%D0%95%D0%BD%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Фернандо Енрике Кардозо (страница не постоји)">Фернанда Енрике Кардоза</a>. Кардозо је 1994. почео да спроводи економску политику познату као <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE_%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1" class="new" title="Плано реал (страница не постоји)">Плано реал</a> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> Plano Real),<a href="#cite_note-FOOTNOTESkidmore2003311-121">[121]</a> што се показало веома успешним. После деценијâ лоше економске политике ранијих владâ ове мере су коначно стабилизовале бразилску економију,<a href="#cite_note-122">[122]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEFausto2005482-123">[123]</a> и омогућиле су Кардозу да исте године буде изабран за председника и реизабран 1998. године.<a href="#cite_note-FOOTNOTEFausto2005474-124">[124]</a> Мирна смена власти обављена је 2002. између Кардоза и главног опозиционог кандидата, <a href="/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%B8%D1%81_%D0%98%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BE_%D0%9B%D1%83%D0%BB%D0%B0_%D0%B4%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B2%D0%B0" class="mw-redirect" title="Луис Инасио Лула да Силва">Луиса Инасија Луле да Силве</a>. Овај догађај је показао да је Бразил коначно остварио политичку стабилност.<a href="#cite_note-FOOTNOTEFausto2005502-125">[125]</a> Лулу је 2011. наследила <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%B2" title="Дилма Русев">Дилма Русеф</a>, прва жена на месту председника и једна од најмоћнијих жена на свету.<a href="#cite_note-126">[126]</a><a href="#cite_note-127">[127]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Становништво">Становништво</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=14" title="Уредите одељак „Становништво”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=14" title="Уреди извор одељка: Становништво">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Демографија Бразила">Демографија Бразила</a></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Brazilian_States_by_Population.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/43/Brazilian_States_by_Population.svg/220px-Brazilian_States_by_Population.svg.png" decoding="async" width="220" height="194" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/43/Brazilian_States_by_Population.svg/330px-Brazilian_States_by_Population.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/43/Brazilian_States_by_Population.svg/440px-Brazilian_States_by_Population.svg.png 2x" data-file-width="780" data-file-height="687" /></a><figcaption>Мапа на којој су приказане савезне државе Бразила према броју становника</figcaption></figure> Према подацима са пописа спроведеног 2010. године у Бразилу је живело 190.755.799 становника.<a href="#cite_note-popis-128">[128]</a> Најгушће су насељени југ и југоисток земље, где живи око 50% становништва. Однос мушкараца и жена је 0,96:1,<a href="#cite_note-popis2-129">[129]</a> градског становништва је 84,36% а сеоског 15,64%.<a href="#cite_note-popis2-129">[129]</a> Највећа концентрација људи је у <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Југоисточни регион (Бразил) (страница не постоји)">Југоисточном</a> (79,8 милиона становника) и у <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Североисточни регион (Бразил) (страница не постоји)">Североисточном региону</a> (53,5 милиона становника), док у два највећа региона, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Средњезападни регион (Бразил) (страница не постоји)">Средњезападном</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Северни регион (Бразил) (страница не постоји)">Северном</a>, који заједно обухватају 64,12% територије Бразила, живи 29,1 милион становника.<a href="#cite_note-popis2-129">[129]</a> У Јужном региону живи 27 милиона становника.<a href="#cite_note-popis2-129">[129]</a> Први <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Попис (страница не постоји)">попис</a> становништва је обављен 1872. и он је евидентирао 9.930.478. становника.<a href="#cite_note-130">[130]</a> Од 1880. до 1930. у Бразил се уселило четири милиона Европљана.<a href="#cite_note-131">[131]</a> Број становника се знатно увећао између 1940. и 1970, услед пада стопе смртности, иако је стопа рађања забележила благи пад. Током четрдесетих година 20. века годишњи раст броја становника био је 2,4%, да би током наредне деценије порастао на три процента а током шездесетих година 20. века раст је био 2,9% годишње, док је животни век порастао са 44 на 54 године<a href="#cite_note-132">[132]</a> а 2007. на 72,6 године.<a href="#cite_note-133">[133]</a> Од шездесетих година 20. века стопа прираста становништва континуирано опада, са 3,04% између 1950. и 1960. на 1,05% 2008. године а очекује се да ће до 2050. она постати негативна и да ће износити 0,29%, чиме ће бити заокружена <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Демографска транзиција">демографска транзиција</a>.<a href="#cite_note-134">[134]</a> Стопа неписмености је 2008. износила 11,48%<a href="#cite_note-135">[135]</a> док је међу младима (од 15 до 19 година) била 1,74%. Највећа је у Североисточном региону (20,3%), који има велики проценат сиромашног сеоског становништва.<a href="#cite_note-136">[136]</a> Неписменост је већа међу сеоским становништвом и износи 24,18% у 2008. години, док је код градског становништва мања и износи 9,08%.<a href="#cite_note-137">[137]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Расне_и_етничке_групе">Расне и етничке групе</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=15" title="Уредите одељак „Расне и етничке групе”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=15" title="Уреди извор одељка: Расне и етничке групе">уреди извор</a>]</div> <div class="barbox tright" style="border:1px solid silver; font-size:88%; padding:0.4em; margin:1em; width:60%; background: white;"> <table style="border-collapse:collapse; width:100%;"> <tbody><tr style="background:#EFFFFF; font-size:136%;"><th colspan="5">Расне и етничке групе у Бразилу<a href="#cite_note-Etnias_Censo_2010-138">[138]</a><a href="#cite_note-139">[139]</a>‍</th></tr> <tr style="font-size:88%; height:4px;"> <td style="padding:0 4px;">Етничка група</td> <td style="padding:0 4px; text-align:right;"></td> <td style="width:100px;"> </td><td style="padding:0 4px; width:1em; text-align:right;">Проценат</td> <td style="padding:0 4px; text-align:right;"></td> </tr><tr> <td colspan="2" style="padding-left:0.4em;padding-right:0.4em;min-width:8em">Белци</td> <td style="width:1200px;border-left:solid 1px silver;border-right:solid 1px silver;" align="left"><div style="background:MediumAquamarine; width:47.7%; overflow:hidden">  </div></td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:0.4em;" align="right">0</td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:1.0em;" align="right">47,7%</td> </tr> <tr> <td colspan="2" style="padding-left:0.4em;padding-right:0.4em;min-width:8em">Мелези</td> <td style="width:1200px;border-left:solid 1px silver;border-right:solid 1px silver;" align="left"><div style="background:Yellow; width:43.1%; overflow:hidden">  </div></td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:0.4em;" align="right">0</td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:1.0em;" align="right">43,1%</td> </tr> <tr> <td colspan="2" style="padding-left:0.4em;padding-right:0.4em;min-width:8em">Црнци</td> <td style="width:1200px;border-left:solid 1px silver;border-right:solid 1px silver;" align="left"><div style="background:Blue; width:7.6%; overflow:hidden">  </div></td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:0.4em;" align="right">0</td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:1.0em;" align="right">7,6%</td> </tr> <tr> <td colspan="2" style="padding-left:0.4em;padding-right:0.4em;min-width:8em">Азијци</td> <td style="width:1200px;border-left:solid 1px silver;border-right:solid 1px silver;" align="left"><div style="background:Orange; width:1.1%; overflow:hidden">  </div></td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:0.4em;" align="right">0</td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:1.0em;" align="right">1,1%</td> </tr> <tr> <td colspan="2" style="padding-left:0.4em;padding-right:0.4em;min-width:8em">Индиоси</td> <td style="width:1200px;border-left:solid 1px silver;border-right:solid 1px silver;" align="left"><div style="background:DarkGrey; width:0.4%; overflow:hidden">  </div></td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:0.4em;" align="right">0</td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:1.0em;" align="right">0,4%</td> </tr> </tbody></table> </div> Према резултатима пописа становништва из 2010. белци чине око 91 милион становника или 47,7%, мелези чине 83 милиона становника или 43,1%, црнци чине 14,5 милиона становника или 7,63%, Азијци чине 2,1 милион становника или 1,06%, док је припадника домородачких народа, познатих као Индиоси, око 818 хиљада или 0,4%.<a href="#cite_note-popis3-140">[140]</a> Око 170 хиљада људи или 0,07% се није изјаснило којој раси припада.<a href="#cite_note-popis3-140">[140]</a> Национална индијанска фондација (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> Fundação Nacional do Índio) објавила је 2007. податак да у Бразилу постоји 67 домородачких племена која не живе у додиру са савременом цивилизацијом, док их је 2005. било познато 40. Бразил се сматра земљом у којој живи највише људи на свету који нису у додиру са савременом цивилизацијом.<a href="#cite_note-141">[141]</a> Од доласка Португалаца 1500. године на простору Бразила дошло је до великог мешања између припадника различитих расâ. На основу разних истраживања утврђено је да међу Бразилцима преовлађују гени Европљана тј. белаца.<a href="#cite_note-www1.folha.uol.com.br-142">[142]</a><a href="#cite_note-bdtd.bce.unb.br-143">[143]</a><a href="#cite_note-plosone.org-144">[144]</a> Бразилско друштво је више подељено по социјалној основи него по расној, мада је несразмера у приходима уочљива између припадника различитих раса, па се расна и класна дискриминација могу посматрати заједно. Снажна друштвена припадност једној раси у већој мери одређује доживљај припадности него порекло, тако најближи сродници могу да припадају различитим „расама“.<a href="#cite_note-145">[145]</a> Друштвеноекономски чиниоци су такође значајни, јер један део мелеза пардоса може себе да сматра било белцима било црнцима уколико ће им то омогућити напредак на друштвеној лествици.<a href="#cite_note-146">[146]</a> Браон становништво (како се мелези званично зову у Бразилу; pardo на португалском)<a href="#cite_note-Coelho_(1996)._стр._268.-147">[147]</a><a href="#cite_note-Vesentini_(1988)._стр._117.-148">[148]</a> обухвата људе различитог расног порекла. Ту спадају <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Кабоклоси (страница не постоји)">кабоклоси</a>, асимиловани Индиоси, потомци белаца и домородаца; мулати, потомци белаца и Афробразилаца; и замбоси, потомци Афробразилаца и домородаца.<a href="#cite_note-FOOTNOTECoelho1996268-149">[149]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEVesentini1988117-150">[150]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEAdas2004268-151">[151]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEAzevedo19712–3-152">[152]</a><a href="#cite_note-Moreira_(1981)._стр._108.-153">[153]</a> Већину становништва у Северном, Североисточном и Средњезападном региону чине особе које су у великој мери домородачког порекла.<a href="#cite_note-154">[154]</a> Велики проценат црнаца, мулата и људи који имају вишерасно порекло може се срести на источној обали Североисточног региона од <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Баија">Баије</a> до <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%B1%D0%B0" title="Параиба">Параибе</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEMoreira1981108-155">[155]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEAzevedo197174–75-156">[156]</a> и у северном <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BE" title="Марањао">Марањау</a>,<a href="#cite_note-157">[157]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEAzevedo197174-158">[158]</a> јужном <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81_%D0%96%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B8%D1%81" title="Минас Жераис">Минасу Жераису</a><a href="#cite_note-Azevedo_(1971)._стр._161.-159">[159]</a> и у источном <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%96%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%BE_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" title="Рио де Жанеиро (држава)">Рио де Жанеиру</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMoreira1981108-155">[155]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEAzevedo1971161-160">[160]</a> Између 1808. и 1972. у Бразил се доселило око пет милиона људи из више од шездесет земаља, међу којима су најбројније особе португалског, италијанског, шпанског, немачког, украјинског, пољског, јеврејског, руског, кинеског, јапанског и арапског порекла.<a href="#cite_note-161">[161]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Религија">Религија</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=16" title="Уредите одељак „Религија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=16" title="Уреди извор одељка: Религија">уреди извор</a>]</div> <div class="barbox tright" style="border:1px solid silver; font-size:88%; padding:0.4em; margin:1em; width:60%; background: white;"> <table style="border-collapse:collapse; width:100%;"> <tbody><tr style="background:#EFFFFF; font-size:136%;"><th colspan="5">Становништво Бразила по вероисповести према попису из 2010.‍</th></tr> <tr style="font-size:88%; height:4px;"> <td style="padding:0 4px;">Религија</td> <td style="padding:0 4px; text-align:right;"></td> <td style="width:100px;"> </td><td style="padding:0 4px; width:1em; text-align:right;">Проценат</td> <td style="padding:0 4px; text-align:right;"></td> </tr><tr> <td colspan="2" style="padding-left:0.4em;padding-right:0.4em;min-width:8em"><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="Католичка црква">Римокатолици</a></td> <td style="width:1200px;border-left:solid 1px silver;border-right:solid 1px silver;" align="left"><div style="background:lightblue; width:64.6%; overflow:hidden">  </div></td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:0.4em;" align="right">0</td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:1.0em;" align="right">64,6%</td> </tr> <tr> <td colspan="2" style="padding-left:0.4em;padding-right:0.4em;min-width:8em"><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Протестантизам">Протестанти</a></td> <td style="width:1200px;border-left:solid 1px silver;border-right:solid 1px silver;" align="left"><div style="background:blue; width:22.2%; overflow:hidden">  </div></td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:0.4em;" align="right">0</td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:1.0em;" align="right">22,2%</td> </tr> <tr> <td colspan="2" style="padding-left:0.4em;padding-right:0.4em;min-width:8em"><a href="/wiki/%D0%90%D0%B3%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Агностицизам">Агностици</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Атеизам">атеисти</a></td> <td style="width:1200px;border-left:solid 1px silver;border-right:solid 1px silver;" align="left"><div style="background:lightgray; width:8.0%; overflow:hidden">  </div></td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:0.4em;" align="right">0</td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:1.0em;" align="right">8,0%</td> </tr> <tr> <td colspan="2" style="padding-left:0.4em;padding-right:0.4em;min-width:8em"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Спиритисти">Спиритисти</a></td> <td style="width:1200px;border-left:solid 1px silver;border-right:solid 1px silver;" align="left"><div style="background:purple; width:2.0%; overflow:hidden">  </div></td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:0.4em;" align="right">0</td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:1.0em;" align="right">2,0%</td> </tr> <tr> <td colspan="2" style="padding-left:0.4em;padding-right:0.4em;min-width:8em">Остали</td> <td style="width:1200px;border-left:solid 1px silver;border-right:solid 1px silver;" align="left"><div style="background:yellow; width:3.2%; overflow:hidden">  </div></td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:0.4em;" align="right">0</td> <td style="padding-left:2.4em;padding-right:1.0em;" align="right">3,2%</td> </tr> </tbody></table> </div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Cristo_Redentor_Rio_de_Janeiro_4.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Cristo_Redentor_Rio_de_Janeiro_4.jpg/220px-Cristo_Redentor_Rio_de_Janeiro_4.jpg" decoding="async" width="220" height="302" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Cristo_Redentor_Rio_de_Janeiro_4.jpg/330px-Cristo_Redentor_Rio_de_Janeiro_4.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Cristo_Redentor_Rio_de_Janeiro_4.jpg/440px-Cristo_Redentor_Rio_de_Janeiro_4.jpg 2x" data-file-width="650" data-file-height="891" /></a><figcaption>Споменик <a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81_%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99_(%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%96%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%BE)" title="Христос Спаситељ (Рио де Жанеиро)">Христа Спаситељ</a> у Рио де Жанеиру изграђен је 1931. године. Као симбол хришћанства споменик је постао један од најпрепознатљивијих симбола Бразила.</figcaption></figure> Доминантна религија у Бразилу је <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Католицизам">католицизам</a>, са примесама верских традиција и обичаја афричких робова и домородачких народа.<a href="#cite_note-BoyleSheen2013-162">[162]</a> Мешање верâ током португалске колонизације довело је до настанка разних видова синкретистичких обреда међу бразилским католицима, карактеристичних по традиционалним португалским светковинама.<a href="#cite_note-georgetown1-163">[163]</a> Верски плурализам се повећао током 20. века,<a href="#cite_note-Morris2006a-164">[164]</a> а протестантска заједница се знатно увећала, па данас чини око 22% становништва.<a href="#cite_note-JeynesRobinson2012-165">[165]</a> Највеће протестантске деноминације су пентекостална, евангелистичка, баптистичка, мормонска, лутеранска и реформаторске цркве. Бразил је земља са највише католика на свету.<a href="#cite_note-USDS-166">[166]</a> Према попису из 2010. католици су чинили 64,6% становништва, протестанти 22,2%, спиритисти 2%, следбеници осталих религија 3,2%, атеисти и агностици 8%.<a href="#cite_note-167">[167]</a> Током последњих десет година дошло је до смањења броја католика и значајног повећања припадника протестантских деноминација, првенствено пентекосталне и евангелистичке цркве.<a href="#cite_note-georgetown2-168">[168]</a> Такође, у Бразилу је и велики број нерелигиозних људи, највише у градовима <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0" title="Боа Виста">Боа Виста</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)" title="Салвадор (Бразил)">Салвадор</a>, и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BE_%D0%92%D0%B5%D1%99%D0%BE" title="Порто Вељо">Порто Вељо</a>. Процентуално, највише католика живи градовима <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Терезина">Терезина</a>, <a href="/wiki/%D0%A4%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B0" title="Форталеза">Форталеза</a>, и <a href="/wiki/%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81" title="Флоријанополис">Флоријанополис</a>.<a href="#cite_note-FGV_no_G1-169">[169]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Највећи_градови">Највећи градови</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=17" title="Уредите одељак „Највећи градови”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=17" title="Уреди извор одељка: Највећи градови">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%83" title="Списак градова у Бразилу">Списак градова у Бразилу</a></div> <div style="overflow:auto"> <table style="margin-left: auto; margin-right: auto; width: 75%; border: 1px solid darkgray; background: #f9f9f9"> <tbody><tr> <th colspan="10" style="padding:0.3em 0.75em;"><div style="float:right; width:6em; height:2.6em"> </div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25469611">.mw-parser-output .hlist dl,.mw-parser-output .hlist ol,.mw-parser-output .hlist ul{margin:0;padding:0}.mw-parser-output .hlist dd,.mw-parser-output .hlist dt,.mw-parser-output .hlist li{margin:0;display:inline}.mw-parser-output .hlist.inline,.mw-parser-output .hlist.inline dl,.mw-parser-output .hlist.inline ol,.mw-parser-output .hlist.inline ul,.mw-parser-output .hlist dl dl,.mw-parser-output .hlist dl ol,.mw-parser-output .hlist dl ul,.mw-parser-output .hlist ol dl,.mw-parser-output .hlist ol ol,.mw-parser-output .hlist ol ul,.mw-parser-output .hlist ul dl,.mw-parser-output .hlist ul ol,.mw-parser-output .hlist ul ul{display:inline}.mw-parser-output .hlist .mw-empty-li{display:none}.mw-parser-output .hlist dt::after{content:": "}.mw-parser-output .hlist dd::after,.mw-parser-output .hlist li::after{content:" · ";font-weight:bold}.mw-parser-output .hlist dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li:last-child::after{content:none}.mw-parser-output .hlist dd dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li li:first-child::before{content:" (";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist dd dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li li:last-child::after{content:")";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist ol{counter-reset:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li{counter-increment:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li::before{content:" "counter(listitem)"\a0 "}.mw-parser-output .hlist dd ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li ol>li:first-child::before{content:" ("counter(listitem)"\a0 "}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365379">.mw-parser-output .navbar{display:inline;font-size:88%;font-weight:normal}.mw-parser-output .navbar-collapse{float:left;text-align:left}.mw-parser-output .navbar-boxtext{word-spacing:0}.mw-parser-output .navbar ul{display:inline-block;white-space:nowrap;line-height:inherit}.mw-parser-output .navbar-brackets::before{margin-right:-0.125em;content:"[ "}.mw-parser-output .navbar-brackets::after{margin-left:-0.125em;content:" ]"}.mw-parser-output .navbar li{word-spacing:-0.125em}.mw-parser-output .navbar a>span,.mw-parser-output .navbar a>abbr{text-decoration:inherit}.mw-parser-output .navbar-mini abbr{font-variant:small-caps;border-bottom:none;text-decoration:none;cursor:inherit}.mw-parser-output .navbar-ct-full{font-size:114%;margin:0 7em}.mw-parser-output .navbar-ct-mini{font-size:114%;margin:0 4em}</style><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini" style="float: left;height:2.6em;"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&redlink=1" class="new" title="Шаблон:Бразил (страница не постоји)"><abbr title="Погледајте шаблон">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Бразил (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Бразил"><abbr title="Уредите шаблон">у</abbr></a></li></ul></div> <div style="height:2.6em;line-height:1.3em;"> Извор: бразилски Институт за географију и статистику, процена из 2010.<a href="#cite_note-3218.0-170">[170]</a></div> </th></tr> <tr> <th style="background:transparent"></th> <th style="width:2.5em;background:#f5f5f5;">№ </th> <th style="width:15%;background:#f5f5f5;">Град </th> <th style="width:25%;background:#f5f5f5;">Држава </th> <th style="width:10%;background:#f5f5f5;">Популација </th> <th style="background:transparent"> </th></tr> <tr> <td rowspan="21" style="text-align: center; vertical-align: top;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Centro_de_Sao_Paulo,_Brazil_aerial.jpg" class="mw-file-description" title="Сао Пауло"><img alt="Сао Пауло" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Centro_de_Sao_Paulo%2C_Brazil_aerial.jpg/180px-Centro_de_Sao_Paulo%2C_Brazil_aerial.jpg" decoding="async" width="180" height="120" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Centro_de_Sao_Paulo%2C_Brazil_aerial.jpg/270px-Centro_de_Sao_Paulo%2C_Brazil_aerial.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Centro_de_Sao_Paulo%2C_Brazil_aerial.jpg/360px-Centro_de_Sao_Paulo%2C_Brazil_aerial.jpg 2x" data-file-width="3504" data-file-height="2336" /></a> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%BE" title="Сао Пауло">Сао Пауло</a> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:P%C3%A3o_de_A%C3%A7%C3%BAcar_-_Rio_de_Janeiro,_Brasil.jpg" class="mw-file-description" title="Рио де Жанеиро"><img alt="Рио де Жанеиро" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/97/P%C3%A3o_de_A%C3%A7%C3%BAcar_-_Rio_de_Janeiro%2C_Brasil.jpg/180px-P%C3%A3o_de_A%C3%A7%C3%BAcar_-_Rio_de_Janeiro%2C_Brasil.jpg" decoding="async" width="180" height="120" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/97/P%C3%A3o_de_A%C3%A7%C3%BAcar_-_Rio_de_Janeiro%2C_Brasil.jpg/270px-P%C3%A3o_de_A%C3%A7%C3%BAcar_-_Rio_de_Janeiro%2C_Brasil.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/97/P%C3%A3o_de_A%C3%A7%C3%BAcar_-_Rio_de_Janeiro%2C_Brasil.jpg/360px-P%C3%A3o_de_A%C3%A7%C3%BAcar_-_Rio_de_Janeiro%2C_Brasil.jpg 2x" data-file-width="3648" data-file-height="2432" /></a> <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%96%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%BE" title="Рио де Жанеиро">Рио де Жанеиро</a> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Salvador_BA.jpg" class="mw-file-description" title="Салвадор"><img alt="Салвадор" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/Salvador_BA.jpg/180px-Salvador_BA.jpg" decoding="async" width="180" height="117" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/Salvador_BA.jpg/270px-Salvador_BA.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/Salvador_BA.jpg/360px-Salvador_BA.jpg 2x" data-file-width="2126" data-file-height="1386" /></a> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)" title="Салвадор (Бразил)">Салвадор</a> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Esplanada_dos_Minist%C3%A9rios,_Bras%C3%ADlia_DF_04_2006_(modificada).jpg" class="mw-file-description" title="Бразилија"><img alt="Бразилија" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Esplanada_dos_Minist%C3%A9rios%2C_Bras%C3%ADlia_DF_04_2006_%28modificada%29.jpg/180px-Esplanada_dos_Minist%C3%A9rios%2C_Bras%C3%ADlia_DF_04_2006_%28modificada%29.jpg" decoding="async" width="180" height="120" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Esplanada_dos_Minist%C3%A9rios%2C_Bras%C3%ADlia_DF_04_2006_%28modificada%29.jpg/270px-Esplanada_dos_Minist%C3%A9rios%2C_Bras%C3%ADlia_DF_04_2006_%28modificada%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Esplanada_dos_Minist%C3%A9rios%2C_Bras%C3%ADlia_DF_04_2006_%28modificada%29.jpg/360px-Esplanada_dos_Minist%C3%A9rios%2C_Bras%C3%ADlia_DF_04_2006_%28modificada%29.jpg 2x" data-file-width="800" data-file-height="535" /></a> <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Бразилија">Бразилија</a> </td> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">1.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%BE" title="Сао Пауло">Сао Пауло</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%BE_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" title="Сао Пауло (држава)">Сао Пауло</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">11.316.149 </td> <td rowspan="21" style="text-align: center; vertical-align: top;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Praia_do_Mucuripe.jpg" class="mw-file-description" title="Форталеза"><img alt="Форталеза" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Praia_do_Mucuripe.jpg/180px-Praia_do_Mucuripe.jpg" decoding="async" width="180" height="110" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Praia_do_Mucuripe.jpg/270px-Praia_do_Mucuripe.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Praia_do_Mucuripe.jpg/360px-Praia_do_Mucuripe.jpg 2x" data-file-width="1509" data-file-height="919" /></a> <a href="/wiki/%D0%A4%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B0" title="Форталеза">Форталеза</a> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Belo_Horizonte_Panor%C3%A2mica.jpg" class="mw-file-description" title="Бело Оризонте"><img alt="Бело Оризонте" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Belo_Horizonte_Panor%C3%A2mica.jpg/180px-Belo_Horizonte_Panor%C3%A2mica.jpg" decoding="async" width="180" height="135" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Belo_Horizonte_Panor%C3%A2mica.jpg/270px-Belo_Horizonte_Panor%C3%A2mica.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Belo_Horizonte_Panor%C3%A2mica.jpg/360px-Belo_Horizonte_Panor%C3%A2mica.jpg 2x" data-file-width="560" data-file-height="420" /></a> <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9E%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5" title="Бело Оризонте">Бело Оризонте</a> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Skyline_Parcial_de_Manaus.jpg" class="mw-file-description" title="Манаус"><img alt="Манаус" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/39/Skyline_Parcial_de_Manaus.jpg/180px-Skyline_Parcial_de_Manaus.jpg" decoding="async" width="180" height="120" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/39/Skyline_Parcial_de_Manaus.jpg/270px-Skyline_Parcial_de_Manaus.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/39/Skyline_Parcial_de_Manaus.jpg/360px-Skyline_Parcial_de_Manaus.jpg 2x" data-file-width="640" data-file-height="425" /></a> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%81" title="Манаус">Манаус</a> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Curitiba_Paran%C3%A1.jpg" class="mw-file-description" title="Куритиба"><img alt="Куритиба" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Curitiba_Paran%C3%A1.jpg/180px-Curitiba_Paran%C3%A1.jpg" decoding="async" width="180" height="113" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Curitiba_Paran%C3%A1.jpg/270px-Curitiba_Paran%C3%A1.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Curitiba_Paran%C3%A1.jpg/360px-Curitiba_Paran%C3%A1.jpg 2x" data-file-width="500" data-file-height="315" /></a> <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B1%D0%B0" title="Куритиба">Куритиба</a> </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">2.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%96%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%BE" title="Рио де Жанеиро">Рио де Жанеиро</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%96%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%BE_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" title="Рио де Жанеиро (држава)">Рио де Жанеиро</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">6.355.949 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">3.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)" title="Салвадор (Бразил)">Салвадор</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Баија">Баија</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">3.093.605 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">4.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Бразилија">Бразилија</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%82_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Савезни дистрикт Бразила">Савезни дистрикт Бразила</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">2.609.997 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">5.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A4%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B0" title="Форталеза">Форталеза</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Сеара">Сеара</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">2.476.589 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">6.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9E%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5" title="Бело Оризонте">Бело Оризонте</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81_%D0%96%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B8%D1%81" title="Минас Жераис">Минас Жераис</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">2.385.639 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">7.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%81" title="Манаус">Манаус</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%81" title="Амазонас">Амазонас</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.832.423 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">8.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B1%D0%B0" title="Куритиба">Куритиба</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" title="Парана (држава)">Парана</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.764.540 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">9.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%84%D0%B5" title="Ресифе">Ресифе</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%BE" title="Пернамбуко">Пернамбуко</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.536.934 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">10.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BE_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B5" title="Порто Алегре">Порто Алегре</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%D0%B4%D0%BE_%D0%A1%D1%83%D0%BB" title="Рио Гранде до Сул">Рио Гранде до Сул</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.413.094 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">11.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BC" title="Белем">Белем</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" title="Пара (држава)">Пара</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.402.056 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">12.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Гојанија">Гојанија</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%81" title="Гојас">Гојас</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.318.148 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">13.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%93%D1%83%D0%B0%D1%80%D1%83%D1%99%D0%BE%D1%81" class="mw-redirect" title="Гуаруљос">Гуаруљос</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%BE_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" title="Сао Пауло (држава)">Сао Пауло</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.233.426 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">14.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81" title="Кампинас">Кампинас</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%BE_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" title="Сао Пауло (држава)">Сао Пауло</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.088.611 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">15.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE_%D0%9B%D1%83%D0%B8%D1%81" title="Сао Луис">Сао Луис</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BE" title="Марањао">Марањао</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.027.429 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">16.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%BE" title="Сао Гонсало">Сао Гонсало</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%96%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%BE_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" title="Рио де Жанеиро (држава)">Рио де Жанеиро</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">1.008.064 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">17.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%98%D0%BE" title="Масејо">Масејо</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B0%D1%81" title="Алагоас">Алагоас</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">943.109 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">18.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81" title="Дуке де Кашијас">Дуке де Кашијас</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%96%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%BE_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" title="Рио де Жанеиро (држава)">Рио де Жанеиро</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">861.157 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">19.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Терезина">Терезина</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B0%D1%83%D0%B8" title="Пјауи">Пјауи</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">822.363 </td></tr> <tr> <td style="text-align:right;padding:0 0.68em 0 0.80em;background:#f0f0f0;">20.</td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;font-weight:bold;"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)" title="Натал (Бразил)">Натал</a></td> <td style="text-align:left;padding-left:0.25em;"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%D0%B4%D0%BE_%D0%9D%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B5" title="Рио Гранде до Норте">Рио Гранде до Норте</a></td> <td style="text-align:right;padding-right:0.75em;">810.780 </td></tr></tbody></table> </div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Језик">Језик</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=18" title="Уредите одељак „Језик”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=18" title="Уреди извор одељка: Језик">уреди извор</a>]</div> Службени језик у Бразилу је португалски<a href="#cite_note-CIA_People-171">[171]</a> (Члан 13 Устава Федеративне Републике Бразил), који говори практично целокупно становништво, и једини је језик који се користи у медијима, привреди и администрацији. <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:MPL_066.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/MPL_066.jpg/220px-MPL_066.jpg" decoding="async" width="220" height="292" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/MPL_066.jpg/330px-MPL_066.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/MPL_066.jpg/440px-MPL_066.jpg 2x" data-file-width="1952" data-file-height="2592" /></a><figcaption>Музеј португалског језика у Сао Паулу.</figcaption></figure> Бразилски португалски је најсличнији дијалектима португалског из централне и јужне Португалије којима се говорило у 16. веку.<a href="#cite_note-172">[172]</a> У њему је видљив утицај домородачких као и западноафричких језика.<a href="#cite_note-Portuguese-173">[173]</a> Резултат тога је одређена разлика, највише у фонологији, у односу на језик којим се говори у Португалији и другим земљама португалског говорног подручја. Ове разлике се могу поредити са онима које постоје између америчког и британског енглеског.<a href="#cite_note-Portuguese-173">[173]</a> Бразил је једина земља на америчком континенту у којој се говори португалски, што представља важан део бразилског националног идентитета и доприноси различитости националне културе у односу на суседне земље у којима се говори шпански језик.<a href="#cite_note-language2-174">[174]</a> Представници свих земаља у којима је португалски службени језик, окупљени у <a href="/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Лузофонија">Заједницу земаља португалског језика</a>, 1990. године су се договорили да реформишу ортографију португалског језика с циљем обједињавања стандарда коришћених, с једне стране, у Бразилу и осталим лузофоним земљама, с друге стране. Реформа ортографије у Бразилу је почела да се примењује од 1. јануара 2009. године.<a href="#cite_note-175">[175]</a> Широм Бразила говоре се и бројни мањински језици. Сто осамдесет језика америчких Индијанаца користи се у удаљеним деловима земље а поред њих у употреби је и велики број језика којима говоре имигранти и њихови потомци.<a href="#cite_note-Portuguese-173">[173]</a> У општини Сао Габријел да Кашоеира у службеној употреби је језик <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%82%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ненгату (страница не постоји)">ненгату</a>, такође, банива и тукано имају статус службених језика.<a href="#cite_note-nyt-language-176">[176]</a> 71.550 држављана Бразила говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији су нингату (19.000), каинганг (18.000) и терена (16.000). Постоје и значајне заједнице говорника немачког и италијанског језика у Јужном и Југоисточном региону.<a href="#cite_note-177">[177]</a><a href="#cite_note-178">[178]</a> Талијан, дијалекат венецијанског језика, има велики број говорника у савезној држави <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%D0%B4%D0%BE_%D0%A1%D1%83%D0%BB" title="Рио Гранде до Сул">Рио Гранде до Сул</a>,<a href="#cite_note-179">[179]</a> а два дијалекта немачког имају статус службеног језика у неколико општина.<a href="#cite_note-Stevenson1997-180">[180]</a> Током свих дванаест година основне и средње школе обавезно је учење барем једног страног језика, најчешће је то енглески или шпански. Бразил је прва земља у Јужној Америци која је увела есперанто као изборни предмет у средњој школи.<a href="#cite_note-181">[181]</a> <div style="clear:both;"></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Политика">Политика</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=19" title="Уредите одељак „Политика”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=19" title="Уреди извор одељка: Политика">уреди извор</a>]</div> Уставом је Бразил дефинисан као „нерастопива унија“ држава, општина и федералног дистрикта.<a href="#cite_note-Constituição-11">[11]</a> Унија, савезне државе и федерални дистрикт, и општине, представљају нивое власти. Федерација почива на пет основних принципа: суверенитет, држављанство, достојанство људских бића, право на рад и слободу предузетништва, и политички плурализам.<a href="#cite_note-Constituição-11">[11]</a> Власт је подељена на законодавну, судску и извршну. Сва три нивоа власти имају извршну и законодавну власт, док судска власт постоји само на нивоу федерације и савезних држава односно нивоу федералног дистрикта. Сви чланови извршне и судске власти се директно бирају.<a href="#cite_note-embassy-182">[182]</a><a href="#cite_note-183">[183]</a><a href="#cite_note-184">[184]</a> Током највећег дела историје вишестраначја Бразил је карактерисао вишепартизам са пропорционалним изборним системом. Гласање је обавезно за све писмене грађане од 18 до 70 година, док неписмени као и особе између 16 и 18 и старији од 70 година нису обавезни да гласају.<a href="#cite_note-Constituição-11">[11]</a> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Brazilian_National_Congress.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d0/Brazilian_National_Congress.jpg/220px-Brazilian_National_Congress.jpg" decoding="async" width="220" height="139" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d0/Brazilian_National_Congress.jpg/330px-Brazilian_National_Congress.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d0/Brazilian_National_Congress.jpg/440px-Brazilian_National_Congress.jpg 2x" data-file-width="2130" data-file-height="1343" /></a><figcaption><a href="/wiki/Nacionalni_kongres_Brazila" title="Nacionalni kongres Brazila">Национални конгрес Бразила</a>, седиште законодавне власти.</figcaption></figure> У Националном конгресу Бразила заступљено је петнаестак партија, од којих су најзначајније: <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)" title="Радничка партија (Бразил)">Радничка партија</a> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> Partido dos Trabalhadores), <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бразилска партија демократског покрета (страница не постоји)">Бразилска партија демократског покрета</a> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> Partido do Movimento Democrático Brasileiro), <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бразилска социјалистичка партија (страница не постоји)">Бразилска социјалистичка партија</a> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> Partido Socialista Brasileiro), и <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Партија републике (страница не постоји)">Партија републике</a> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> Partido da República). Бразил је демократска република са председничким системом.<a href="#cite_note-Constituição-11">[11]</a> Председник је и шеф државе и премијер а бира се на четворогодишњи мандат,<a href="#cite_note-Constituição-11">[11]</a> са могућношћу реизбора за други узастопни мандат. Актуелни председник је <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%B2" title="Дилма Русев">Дилма Русеф</a> која је на дужности од 1. јануара 2011.<a href="#cite_note-185">[185]</a> Национални конгрес је дводомна скупштина, и састоји се од Представничког дома и Сената. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Спољна_политика">Спољна политика</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=20" title="Уредите одељак „Спољна политика”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=20" title="Уреди извор одељка: Спољна политика">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Diplomatic_missions_of_Brazil.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/13/Diplomatic_missions_of_Brazil.png/300px-Diplomatic_missions_of_Brazil.png" decoding="async" width="300" height="132" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/13/Diplomatic_missions_of_Brazil.png/450px-Diplomatic_missions_of_Brazil.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/13/Diplomatic_missions_of_Brazil.png/600px-Diplomatic_missions_of_Brazil.png 2x" data-file-width="1425" data-file-height="625" /></a><figcaption>Дипломатска представништва Бразила <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r27727075">.mw-parser-output .legend{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .legend-color{display:inline-block;min-width:1.25em;height:1.25em;line-height:1.25;margin:1px 0;text-align:center;border:1px solid black;background-color:transparent;color:black}.mw-parser-output .legend-text{}</style><div class="legend">  Бразил</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27727075"><div class="legend">  Државе у којима Бразил има своја дипломатска представништва</div><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27727075"><div class="legend">  Државе са несталним представништвима Бразила</div></figcaption></figure> Међународни односи Бразила дефинисани су 4. чланом Устава, којим су принципи самоопредељења, немешања, међународне сарадње и мирног решавања сукоба одређени као главне смернице у спољној политици Бразила.<a href="#cite_note-Constituição-11">[11]</a> Према Уставу, председник Бразила води главну реч у спољној политици земље, док Конгрес разматра све предлоге дипломатије и међународне споразуме, као и законодавство које се односи на спољну политику Бразила.<a href="#cite_note-Constituição-11">[11]</a> Спољна политика Бразила је нуспроизвод јединственог положаја земље као регионалне силе у <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Латинска Америка">Латинској Америци</a>, једног од лидера међу земљама у развоју, и растуће <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Светска сила (страница не постоји)">светске силе</a>. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Административна_подела">Административна подела</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=21" title="Уредите одељак „Административна подела”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=21" title="Уреди извор одељка: Административна подела">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0" class="mw-redirect" title="Савезне државе Бразила">Савезне државе Бразила</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Региони Бразила (страница не постоји)">Региони Бразила</a></div> <div role="img" class="floatleft noresize" style="width: 500px; line-height: 1; text-align: center; background-color: #ffffff; position: relative;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Brazil_Labelled_Map.svg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Brazil_Labelled_Map.svg/500px-Brazil_Labelled_Map.svg.png" decoding="async" width="500" height="440" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Brazil_Labelled_Map.svg/750px-Brazil_Labelled_Map.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Brazil_Labelled_Map.svg/1000px-Brazil_Labelled_Map.svg.png 2x" data-file-width="780" data-file-height="687" /></a> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:414px; top:37px"><a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD" title="Атлантски океан">Атлантски океан</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:14px; top:342px"><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%85%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD" title="Тихи океан">Тихи океан</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:369px; top:342.5px"><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Северни регион (Бразил) (страница не постоји)">Северни регион</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:369px; top:360.5px"><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Североисточни регион (Бразил) (страница не постоји)">Североисточни регион</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:369px; top:378.5px"><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Средњезападни регион (Бразил) (страница не постоји)">Средњезападни регион</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:369px; top:396.5px"><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Југоисточни регион (Бразил) (страница не постоји)">Југоисточни регион</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:369px; top:414.5px"><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јужни регион (Бразил) (страница не постоји)">Јужни регион</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:44px; top:157px"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%80%D0%B5" title="Акре">Акре</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:94px; top:102px"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%81_(%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Амазонас (бразилска држава)">Амазонас</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:234px; top:102px"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" title="Пара (држава)">Пара</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:129px; top:32px"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Рораима">Рораима</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:234px; top:39.5px"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%BF%D0%B0" title="Амапа">Амапа</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:114px; top:187px"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Рондонија">Рондонија</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:266.5px; top:172px"><a href="/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81" title="Токантинс">Токантинс</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:299px; top:117px"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BE" title="Марањао">Марањао</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:344px; top:192px"><a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Баија">Баија</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:344px; top:142px"><a href="/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B0%D1%83%D0%B8" title="Пјауи">Пјауи</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:369px; top:107px"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Сеара">Сеара</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:414px; top:107px"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%D0%B4%D0%BE_%D0%9D%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B5" title="Рио Гранде до Норте">Рио Гранде до Норте</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:419px; top:137px"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%B1%D0%B0" title="Параиба">Параиба</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:379px; top:152px"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%BE" title="Пернамбуко">Пернамбуко</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:419px; top:167px"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B0%D1%81" title="Алагоас">Алагоас</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:404px; top:182px"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B6%D0%B8%D0%BF%D0%B5" title="Сержипе">Сержипе</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:184px; top:207px"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BE" title="Мато Гросо">Мато Гросо</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:189px; top:282px"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BE_%D0%B4%D0%BE_%D0%A1%D1%83%D0%BB" title="Мато Гросо до Сул">Мато Гросо до Сул</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:276.5px; top:217px"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%82_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Савезни дистрикт Бразила">Савезни дистрикт</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:254px; top:247px"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%81" title="Гојас">Гојас</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:294px; top:272px"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81_%D0%96%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B8%D1%81" title="Минас Жераис">Минас Жераис</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:254px; top:302px"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%BE_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" title="Сао Пауло (држава)">Сао Пауло</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:344px; top:307px"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%96%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%BE_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" title="Рио де Жанеиро (држава)">Рио де Жанеиро</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:369px; top:282px"><a href="/wiki/%D0%95%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE_%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE" title="Еспирито Санто">Еспирито Санто</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:234px; top:332px"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" title="Парана (држава)">Парана</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:249px; top:357px"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" title="Санта Катарина (држава)">Санта Катарина</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:209px; top:382px"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%D0%B4%D0%BE_%D0%A1%D1%83%D0%BB" title="Рио Гранде до Сул">Рио Гранде до Сул</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:104px; top:392px"><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Аргентина">Аргентина</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:104px; top:247px"><a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Боливија">Боливија</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:64px; top:317px"><a href="/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BB%D0%B5" title="Чиле">Чиле</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:19px; top:27px"><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Колумбија">Колумбија</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:234px; top:7px"><a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Француска Гвајана">Француска Гвајана</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:169px; top:27px"><a href="/wiki/%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Гвајана">Гвајана</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:159px; top:312px"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%98" title="Парагвај">Парагвај</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:19px; top:207px"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%83" title="Перу">Перу</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:194px; top:17px"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC" title="Суринам">Суринам</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:191.5px; top:422px"><a href="/wiki/%D0%A3%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%98" title="Уругвај">Уругвај</a></div> <div style="position:absolute; font-size:85%; left:94px; top:7px"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%86%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%B0" title="Венецуела">Венецуела</a></div> </div> Бразил је федерација коју чини 26 савезних држава, један федерални дистрикт (у ком се налази главни град, <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Бразилија">Бразилија</a>) и општине.<a href="#cite_note-Constituição-11">[11]</a> Савезне државе имају аутономну управу, прикупљају своје порезе и добијају део од пореза које прикупи федерална влада. На челу савезних држава се налазе гувернери. Законодавна тела чине једнодомне скупштине са члановима изабраним на директним изборима. Такође, имају и независно судство. Упркос овоме, савезне државе Бразила имају много мању аутономију него што имају савезне државе САД. На пример, законе у области кривичног и грађанског права може да изгласа само Национални конгрес.<a href="#cite_note-Constituição-11">[11]</a> Савезне државе и федерални дистрикт су подељени на следеће регионе: <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Северни регион (Бразил) (страница не постоји)">Северни</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Североисточни регион (Бразил) (страница не постоји)">Североисточни</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Средњезападни регион (Бразил) (страница не постоји)">Средњезападни</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Југоисточни регион (Бразил) (страница не постоји)">Југоисточни</a>, и <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јужни регион (Бразил) (страница не постоји)">Јужни регион</a>. Региони Бразила представљају само географску, не политичку или административну поделу, и немају никакав вид надлежности. Иако су дефинисани законом, региони Бразила служе углавном за статистичке сврхе, и ради одређивања расподеле федералних фондова за развојне пројекте. Општине, као и савезне државе, имају аутономну управу, прикупљају своје порезе и добијају део пореза прикупљених на нивоу федералне владе као и унутар савезне државе у којој се налазе.<a href="#cite_note-Constituição-11">[11]</a> Свака општина има градоначелника и законодавно тело, али нема свој суд. <div style="clear:both;"></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Привреда">Привреда</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=22" title="Уредите одељак „Привреда”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=22" title="Уреди извор одељка: Привреда">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Привреда Бразила">Привреда Бразила</a></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Види још: <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB" title="Бразилски реал">Бразилски реал</a></div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23544931/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:388px;max-width:388px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:192px;max-width:192px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Oil_platform_P-51_(Brazil)-2.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Oil_platform_P-51_%28Brazil%29-2.jpg/190px-Oil_platform_P-51_%28Brazil%29-2.jpg" decoding="async" width="190" height="127" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Oil_platform_P-51_%28Brazil%29-2.jpg/285px-Oil_platform_P-51_%28Brazil%29-2.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Oil_platform_P-51_%28Brazil%29-2.jpg/380px-Oil_platform_P-51_%28Brazil%29-2.jpg 2x" data-file-width="2657" data-file-height="1772" /></a></div><div class="thumbcaption"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0" title="Нафтна платформа">Нафтна платформа</a> P-51 Petrobras. Експлоатација <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0" title="Нафта">нафте</a> у Бразилу почела је крајем 19. века</div></div><div class="tsingle" style="width:192px;max-width:192px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Embraer_190.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Embraer_190.jpg/190px-Embraer_190.jpg" decoding="async" width="190" height="127" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Embraer_190.jpg/285px-Embraer_190.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Embraer_190.jpg/380px-Embraer_190.jpg 2x" data-file-width="1967" data-file-height="1311" /></a></div><div class="thumbcaption">Путнички авион <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BC%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B5%D1%80_190&action=edit&redlink=1" class="new" title="Емабраер 190 (страница не постоји)">Емабраер 190</a>.</div></div></div></div></div> Привреда Бразила је највећа у Латинској Америци, док је према висини номиналног БДП-а, као и БДП-а израженог према индексу куповне моћи, на седмом месту у свету. Привреду Бразила карактерише равноправна улога државног и приватног сектора као и природно богатство земље. Бруто друштвени производ по становнику, мерен према индексу куповне моћи, у 2012. години је износио 11.875 америчких долара<a href="#cite_note-imf-186">[186]</a> што је Бразил сврстало на 77. место у свету. Најразвијеније гране привреде су пољопривреда, рударство, индустрија у услужне делатности. Бразил је 2009. имао 96.647.139 запослених. Стопа незапослености је у 2012. износила 5%.<a href="#cite_note-187">[187]</a> Бразил повећава своје присуство на међународним тржиштима капитала и роба, и једна је од четири брзо растуће привреде, познате као <a href="/wiki/%D0%91%D0%A0%D0%98%D0%9A%D0%A1" title="БРИКС">БРИК</a>. Главни извозни производи су <a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Авион">авиони</a>, електрични уређаји, <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB" title="Аутомобил">аутомобили</a>, <a href="/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BB" title="Етанол">етанол</a>, <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82" title="Дијамант">дијаманти</a>, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0" title="Нафта">нафта</a>, <a href="/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE" title="Злато">злато</a>, <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BB" title="Текстил">текстил</a>, <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%83%D1%9B%D0%B0" title="Обућа">обућа</a>, руда <a href="/wiki/%D0%93%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D1%92%D0%B5" title="Гвожђе">гвожђа</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%82" title="Боксит">боксит</a>, <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA" title="Челик">челик</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%84%D0%B0" title="Кафа">кафа</a>, јер Бразил је највећи произвођач кафе на свету, сок од наранџе, бразилски орах, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%98%D0%B0" title="Соја">соја</a>, и усољена говедина. Бразил има најразвијенију индустрију <a href="/wiki/Recikliranje" title="Recikliranje">рециклаже</a> на свету. <a href="/wiki/Moda" title="Moda">Модна</a> индустрија је знатно развијена, Бразил је један од водећих светских и најбољих произвођача купаћих костима и <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B8_(%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9B%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC)" title="Бикини (купаћи костим)">бикинија</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B5" title="Сандале">сандала</a>, јапанки и <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%82" title="Накит">накита</a> .<a href="#cite_note-188">[188]</a> Бразил је везао своју валуту, бразилски реал, за амерички долар 1994. године. Међутим, након финансијских криза у Азији и Русији, 1997. и 1998. године,<a href="#cite_note-189">[189]</a> и низа негативних финансијских догађаја који су уследили, <a href="/w/index.php?title=%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Централна банка Бразила (страница не постоји)">Централна банка Бразила</a> привремено је променила монетарну политику примењујући контролисано пливајући курс, да би у јануару 1999. увела пливајући курс.<a href="#cite_note-190">[190]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Индустрија">Индустрија</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=23" title="Уредите одељак „Индустрија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=23" title="Уреди извор одељка: Индустрија">уреди извор</a>]</div> До половине 20. века, у Бразилу је била заступљена само лака индустрија - текстилна, прехрамбена, индустрија <a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BD_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4)" title="Дуван (производ)">дувана</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B6%D0%B0" title="Кожа">коже</a> и <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%83%D1%9B%D0%B0" title="Обућа">обуће</a>, дрвна, фармацеутска итд. <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0" title="Пољопривреда">Пољопривреда</a> и <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%9B%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Воћарство">воћарство</a> су значајни због разних усева, Бразил је велики извозник тропског воћа, као што су <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%BE" title="Манго">манго</a>, <a href="/wiki/Papaja" title="Papaja">папаја</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81" title="Ананас">ананас</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Банана">банана</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0" title="Кокосова палма">кокос</a> и друго <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%9B%D0%B5" title="Тропско воће">тропско воће</a> . Нарочито повољни услови су постојали за развој дрвне индустрије, будући да је Бразил по површини шума на другом месту у свету и да на сваког становника отпада око 8 ha шуме, али се она нерационално користила, што је довело до појаве великог еколошког проблема: „светска плућа“ - шуме <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD" title="Амазон">Амазона</a> ће бити уништене, уколико се бразилској сиротињи или богатим рентијерима не понуде друге могућности за зараду и опстанак. <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тешка индустрија">Тешка индустрија</a> је започела са развојем након <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Други светски рат">Другог светског рата</a>. Најважније руде које се експлоатишу су руде <a href="/wiki/%D0%93%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D1%92%D0%B5" title="Гвожђе">гвожђа</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D0%BD" title="Манган">манган</a> и <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%82" title="Боксит">боксит</a>. По производњи руде гвожђа, Бразил је на четвртом месту у свету, после <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Русија">Русије</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Кина">Кине</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Аустралија">Аустралије</a>. Највећи део производње ове <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0" title="Руда">руде</a> се извози, а мањи део се топи у <a href="/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Железара">железарама</a> Сао Паола, које су мањег капацитета, и у великој железари <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D0%BB%D1%82%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Волта Родонда (страница не постоји)">Волта Родонда</a> која се налази у савезној држави <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81_%D0%96%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B8%D1%81" title="Минас Жераис">Минас Жераис</a>, главној рудоносној покрајини. Готово читава индустрија је смештена у три града и њиховој околини - у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%BE" title="Сао Пауло">Сао Паулу</a>, <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%96%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%BE" title="Рио де Жанеиро">Рио де Жанеиру</a> и <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9E%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5" title="Бело Оризонте">Бело Оризонтеу</a>. Овај „бразилски троугао“ се почео развијати у <a href="/wiki/18._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="18. век">18. веку</a>, на основу експлоатације налазишта злата и дијаманата. Вредност увоза Бразила (61,4 билиона) премашује вредност износа (53 билиона). Национални доходак (по глави становника) износи 6.300 долара годишње. Главни трговински партнери Бразила су <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Европска унија">Европска унија</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Сједињене Америчке Државе">САД</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Аргентина">Аргентина</a> и <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD" title="Јапан">Јапан</a>. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Култура">Култура</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=24" title="Уредите одељак „Култура”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=24" title="Уреди извор одељка: Култура">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">За више информација погледајте: <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Култура Бразила (страница не постоји)">Култура Бразила</a></div><figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Salvador-SFranciscoChurch2.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8b/Salvador-SFranciscoChurch2.jpg/220px-Salvador-SFranciscoChurch2.jpg" decoding="async" width="220" height="147" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8b/Salvador-SFranciscoChurch2.jpg/330px-Salvador-SFranciscoChurch2.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8b/Salvador-SFranciscoChurch2.jpg/440px-Salvador-SFranciscoChurch2.jpg 2x" data-file-width="2948" data-file-height="1965" /></a><figcaption>Унутрашњост цркве светог Фрање у Салвадору, један је од најсликовитијих приказа бразилског барока.</figcaption></figure> Бразилска култура представља мешавину традиција и обичаја америчких Индијанаца, португалских колониста и афричких и европских досељеника.<a href="#cite_note-FOOTNOTELevinson1998325-191">[191]</a> Услед снажних веза, током векова, са Португалијом њена култура представља основу бразилске.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMeade2009146-192">[192]</a> Португалски утицај се огледа првенствено у језику, католичкој вери и архитектури. Утицај Италијана, Немаца, и других европских народа, као и Јапанаца и Арапа, присутан је нарочито на југу и југоистоку Бразила.<a href="#cite_note-FOOTNOTELesser2013150–155-193">[193]</a> Амерички Индијанци утицали су на језик и кулинарство, док су Африканци оставили значајан траг, поред језика и кулинарства, и у музици, плесу и религији. Уметност се у Бразилу развија од шеснаестог века у различитим правцима, од <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BA" title="Барок">барока</a> (доминантног уметничког правца у Бразилу до почетка 19. века) преко <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Романтизам">романтизма</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Модернизам">модернизма</a>, <a href="/wiki/%D0%95%D0%BA%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Експресионизам">експресионизма</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Кубизам">кубизма</a> до <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Надреализам">надреализма</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Апстрактна уметност">апстрактне уметности</a>. Бразилска кинематографија је настала крајем 19. века а међународно признање стиче од шездесетих година 20. века.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMarsh20123-194">[194]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Архитектура">Архитектура</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=25" title="Уредите одељак „Архитектура”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=25" title="Уреди извор одељка: Архитектура">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23544931/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:408px;max-width:408px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:202px;max-width:202px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Bas%C3%ADlica_do_Senhor_Bom_Jesus_de_Matosinhos,_em_Congonhas.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/97/Bas%C3%ADlica_do_Senhor_Bom_Jesus_de_Matosinhos%2C_em_Congonhas.jpg/200px-Bas%C3%ADlica_do_Senhor_Bom_Jesus_de_Matosinhos%2C_em_Congonhas.jpg" decoding="async" width="200" height="150" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/97/Bas%C3%ADlica_do_Senhor_Bom_Jesus_de_Matosinhos%2C_em_Congonhas.jpg/300px-Bas%C3%ADlica_do_Senhor_Bom_Jesus_de_Matosinhos%2C_em_Congonhas.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/97/Bas%C3%ADlica_do_Senhor_Bom_Jesus_de_Matosinhos%2C_em_Congonhas.jpg/400px-Bas%C3%ADlica_do_Senhor_Bom_Jesus_de_Matosinhos%2C_em_Congonhas.jpg 2x" data-file-width="4608" data-file-height="3456" /></a></div><div class="thumbcaption">Дванаест пророка Алеијадинха у светилишту Бом Жесус де Матосињос, Конгоњас, Минас Жераис, пример португалске колонијалне архитектуре.</div></div><div class="tsingle" style="width:202px;max-width:202px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Catedral_Metropolitana_de_Bras%C3%ADlia_2.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Catedral_Metropolitana_de_Bras%C3%ADlia_2.jpg/200px-Catedral_Metropolitana_de_Bras%C3%ADlia_2.jpg" decoding="async" width="200" height="139" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Catedral_Metropolitana_de_Bras%C3%ADlia_2.jpg/300px-Catedral_Metropolitana_de_Bras%C3%ADlia_2.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Catedral_Metropolitana_de_Bras%C3%ADlia_2.jpg/400px-Catedral_Metropolitana_de_Bras%C3%ADlia_2.jpg 2x" data-file-width="1250" data-file-height="870" /></a></div><div class="thumbcaption">Катедрала у Бразилији, коју је пројектовао бразилски архитекта Оскар Нимајер за савезну престоницу, пример модерне архитектуре.</div></div></div></div></div> Архитектура Бразила је под утицајем Европе, посебно <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Португалија">Португала</a>. Има историју која сеже 500 година уназад до времена када је <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%BE_%D0%90%D0%BB%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%81_%D0%9A%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BB" title="Педро Алварес Кабрал">Педро Кабрал</a> открио Бразил 1500. Португалска колонијална архитектура била је први талас архитектуре који је отишао у Бразил.<a href="#cite_note-195">[195]</a> То је основа за сву бразилску архитектуру каснијих векова.<a href="#cite_note-196">[196]</a> У 19. веку за време <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Бразилско царство">Бразилског царства</a>, Бразил је следио европске трендове и усвојио неокласичну и готичку архитектуру. Затим, у 20. веку, посебно у <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Бразилија">Бразилији</a>, Бразил је експериментисао са модернистичком архитектуром. Колонијална архитектура Бразила датира од раног 16. века када је Бразил први пут откривен. Португалци су изградили архитектуру која им је позната у Европи у циљу колонизације Бразила. Изградили су португалску колонијалну архитектуру која је укључивала цркве, грађанску архитектуру укључујући куће и тврђаве у бразилским градовима и на селу. Током 19. века бразилска архитектура је доживела увођење више европских стилова у Бразил као што су неокласична и готичка ревитална архитектура. Ово се обично мешало са бразилским утицајима из сопственог наслеђа које је произвело јединствени облик бразилске архитектуре. Педесетих година 20. века модернистичка архитектура је уведена када је <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Бразилија">Бразилија</a> изграђена као нова савезна престоница у унутрашњости Бразила како би се помогло развоју унутрашњости. Архитекта <a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80_%D0%9D%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%80" class="mw-redirect" title="Оскар Нимајер">Оскар Нимајер</a> је идеализовао и градио владине зграде, цркве и грађанске зграде у модернистичком стилу.<a href="#cite_note-197">[197]</a><a href="#cite_note-198">[198]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Музика_и_плес">Музика и плес</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=26" title="Уредите одељак „Музика и плес”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=26" title="Уреди извор одељка: Музика и плес">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Desfile_Portela_2014_(906185).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4b/Desfile_Portela_2014_%28906185%29.jpg/220px-Desfile_Portela_2014_%28906185%29.jpg" decoding="async" width="220" height="146" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4b/Desfile_Portela_2014_%28906185%29.jpg/330px-Desfile_Portela_2014_%28906185%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4b/Desfile_Portela_2014_%28906185%29.jpg/440px-Desfile_Portela_2014_%28906185%29.jpg 2x" data-file-width="4256" data-file-height="2832" /></a><figcaption>Парада самбе у Рио де Жанеиру.</figcaption></figure> Музика у Бразилу је углавном спој европских и афричких елемента.<a href="#cite_note-FOOTNOTEFonseca19917-199">[199]</a> До деветнаестог века на бразилску музику највише је утицала Португалија односно Европа. Први је био Хосе Маурисио Нунес Гарсија, аутор сакралних дела са утицајем <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B5%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бечки класицизам (страница не постоји)">бечког класицизма</a>.<a href="#cite_note-200">[200]</a> Афрички утицај у музици Бразила огледа се у разноврсним ритмовима, плесовима и инструментима, који су имали запажену улогу у развоју популарне и фолк музике нарочито током 20. века.<a href="#cite_note-FOOTNOTEFonseca19917-199">[199]</a> Од краја осамнаестог века популарна музика почела је да добија карактеристичан бразилски звук, са <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%B0" title="Самба">самбом</a> као најбољим примером и налази се на <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Културна баштина">Унесковој листи културне баштине</a>.<a href="#cite_note-201">[201]</a> Афробразилске музичке традиције <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Маракату (страница не постоји)">Маракату</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%84%D0%BE%D0%B6%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Афоже (страница не постоји)">Афоже</a> прослављају се сваке године на бразилским карневалима.<a href="#cite_note-FOOTNOTECrook200978-202">[202]</a> У Бразилу су настали и музички стилови као што су чоро, сертанежо, брега, форо, фрево. <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0" title="Боса нова">Боса нова</a> је музички правац настао током педесетих година 20. века<a href="#cite_note-FOOTNOTEMacGowan19986-203">[203]</a> који је светску славу стекао захваљујући америчким џез музичарима.<a href="#cite_note-FOOTNOTECampbell2011299-204">[204]</a> Први истакнутији композитор класичне музике био је <a href="/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D0%B7%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BE_%D0%9D%D1%83%D0%BD%D0%B5%D1%81_%D0%93%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Жозе Маурисио Нунес Гарсија (страница не постоји)">Жозе Маурисио Нунес Гарсија</a>, аутор црквених дела инспирисаних бечким класицизмом.<a href="#cite_note-FOOTNOTEDi_Grazia2013457-205">[205]</a> Најзначајнији представник романтизма био је <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D1%81_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Антонио Карлос Гомес (страница не постоји)">Антонио Карлос Гомес</a>, композитор опера у италијанском стилу са народним мотивима. Током 20. века истакли су се <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%98%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%92%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%9B%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ејтор Вила Лобос (страница не постоји)">Ејтор Вила Лобос</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE_%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Клаудио Санторо (страница не постоји)">Клаудио Санторо</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D0%B8%D0%B6%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сезар Гера Пеиже (страница не постоји)">Сезар Гера Пеиже</a>. <figure class="mw-halign-center" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Sapucai_Panoramic.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/Sapucai_Panoramic.jpg/866px-Sapucai_Panoramic.jpg" decoding="async" width="866" height="127" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/Sapucai_Panoramic.jpg/1299px-Sapucai_Panoramic.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/Sapucai_Panoramic.jpg/1732px-Sapucai_Panoramic.jpg 2x" data-file-width="2448" data-file-height="360" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BB_%D1%83_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%83" title="Карневал у Бразилу">Карневал у Бразилу</a></figcaption></figure> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Кухиња">Кухиња</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=27" title="Уредите одељак „Кухиња”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=27" title="Уреди извор одељка: Кухиња">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">За више информација погледајте: <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D1%85%D0%B8%D1%9A%D0%B0" title="Бразилска кухиња">Бразилска кухиња</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак бразилских јела (страница не постоји)">Списак бразилских јела</a></div><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r23544931/mw-parser-output/.tmulti"><div class="thumb tmulti tright"><div class="thumbinner multiimageinner" style="width:408px;max-width:408px"><div class="trow"><div class="tsingle" style="width:202px;max-width:202px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Brigadeiro.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Brigadeiro.jpg/200px-Brigadeiro.jpg" decoding="async" width="200" height="150" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Brigadeiro.jpg/300px-Brigadeiro.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Brigadeiro.jpg/400px-Brigadeiro.jpg 2x" data-file-width="2272" data-file-height="1704" /></a></div><div class="thumbcaption">Бригадеиро је национални слаткиш и препознат је као једно од главних јела бразилске кухиње.</div></div><div class="tsingle" style="width:202px;max-width:202px"><div class="thumbimage"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Pao_de_queijo_com_cafe.jpg" class="mw-file-description"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/Pao_de_queijo_com_cafe.jpg/200px-Pao_de_queijo_com_cafe.jpg" decoding="async" width="200" height="150" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/Pao_de_queijo_com_cafe.jpg/300px-Pao_de_queijo_com_cafe.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/78/Pao_de_queijo_com_cafe.jpg/400px-Pao_de_queijo_com_cafe.jpg 2x" data-file-width="1600" data-file-height="1200" /></a></div><div class="thumbcaption">Пао де кеижо са кафом и малом боцом кашасе, примери кухиње из унутрашњости Бразила.</div></div></div></div></div> Бразилска кухиња се увелико разликује по регионима, што одражава различиту мешавину аутохтоног и имигрантског становништва у земљи. Тиме је створена национална кухиња обележена очувањем регионалних разлика. Примери су феижоада, која се сматра националним јелом земље;<a href="#cite_note-206">[206]</a> и регионална храна као што су беижу, феижоада тропеиро, ватапа, мокуека, палента (из италијанске кухиње) и акараже (из афричке кухиње).<a href="#cite_note-207">[207]</a> Национални напитак је <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%84%D0%B0" title="Кафа">кафа</a>, а <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%88%D0%B0%D1%81%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Кашаса (страница не постоји)">кашаса</a> је домаће пиће Бразила. Кашаса је раствор из <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Шећерна трска">шећерне трске</a> и главни је састојак националног коктела, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%98%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%9A%D0%B0" title="Кајпириња">кајпириња</a>.<a href="#cite_note-208">[208]</a> Типичан оброк се углавном састоји од пиринча и пасуља са говедином, салатом, помфритом и прженим јајетом.<a href="#cite_note-209">[209]</a> Често се меша са брашном од <a href="/wiki/Manioka" title="Manioka">маниоке</a> (фарофа). Поховани кромпир, пржена маниока, пржена банана, пржено месо и пржени сир се врло често једу за ручак и служе у већини типичних ресторана.<a href="#cite_note-210">[210]</a> Популарне грицкалице су пастел (пржено пециво); кокиња (варијација пилећег крокета); хлеб од сира (хлеб са сиром и брашно од маниоке); памоња (паста од кукуруза и млека); есфира (варијација либанског пецива); кибех (из арапске кухиње); емпањада (пециво) и емпада, мале слане пите пуњене шкампима. Бразил има разне десерте као што су бригадеирос (чоколадне куглице), боло де роло (колач са гојабадом), кокада (слаткиш од кокоса), беижињос (кокосови тартуфи и каранфилић) и ромеу е жулиета (сир са гојабадом). Кикирики се користи за прављење пасоке, рападуре и пе-де-молекуеа. Локално уобичајено воће као што су акај, купуасу, манго, папаја, какао, индијски орах, гуава, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0" title="Наранџа">наранџа</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0" title="Лимета">лимета</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83%D1%98%D0%B0" title="Маракуја">маракује</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81" title="Ананас">ананас</a> и момбин претвара се у сокове и користи се за прављење чоколаде и сладоледа.<a href="#cite_note-211">[211]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Књижевност">Књижевност</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=28" title="Уредите одељак „Књижевност”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=28" title="Уреди извор одељка: Књижевност">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Machado_de_Assis_aos_57_anos.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/40/Machado_de_Assis_aos_57_anos.jpg/170px-Machado_de_Assis_aos_57_anos.jpg" decoding="async" width="170" height="249" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/40/Machado_de_Assis_aos_57_anos.jpg/255px-Machado_de_Assis_aos_57_anos.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/40/Machado_de_Assis_aos_57_anos.jpg/340px-Machado_de_Assis_aos_57_anos.jpg 2x" data-file-width="1263" data-file-height="1852" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%88%D0%B0%D0%B4%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%90%D1%81%D0%B8%D1%81" title="Машадо де Асис">Машадо де Асис</a>, песник и романописац, оснивач <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бразилска академија књижевности (страница не постоји)">Бразилске академије књижевности</a>.</figcaption></figure> Почеци бразилске књижевност везују се за долазак португалских истраживача у 16. веку, као што је <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BE_%D0%92%D0%B0%D0%B7_%D0%B4%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%9A%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Перо Ваз де Камиња (страница не постоји)">Перо Ваз де Камиња</a>, и њихове описе живог света и домородачког становништва.<a href="#cite_note-FOOTNOTECrocitti2012360-212">[212]</a> Први значајнији бразилски писац био је <a href="/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D0%B7%D0%B5_%D0%B4%D0%B5_%D0%90%D0%BD%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Жозе де Аншијета (страница не постоји)">Жозе де Аншијета</a>, песник, беседник и лингвиста.<a href="#cite_note-213">[213]</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%BE_%D0%A2%D0%B5%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бенто Теишеира (страница не постоји)">Бенто Теишеира</a>, који је стварао крајем шеснаестог века, сматра се првим бразилским песником. Написао је еп Просопопеја, инспирисан делима највећег португалског песника <a href="/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%B8%D1%81_%D0%B4%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%B8%D1%81" title="Луис де Камоис">Луиса де Камоиса</a>.<a href="#cite_note-214">[214]</a> Неки од најбољих бразилских књижевника стварали су током културног покрета познатог као бразилски барок, који обухвата раздобље 17. и 18. века. Грегорио де Матос се сматра једним од најталентованијих песника колонијалне епохе.<a href="#cite_note-FOOTNOTECrocitti2012360-212">[212]</a> Антонио Вијеира, проповедник и мисионар, остварио је велики утицај на бразилски барок.<a href="#cite_note-FOOTNOTECrocitti2012360-212">[212]</a> Крајем осамнаестог века појавили су се песници <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%93%D0%B0%D0%BC%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Базилио де Гама (страница не постоји)">Базилио де Гама</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%A0%D0%B8%D1%82%D0%B0_%D0%94%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Санта Рита Дурао (страница не постоји)">Санта Рита Дурао</a>, који су прекинули класицистичку атмосферу замењујући је занимањем за природу. У периоду романтизма настала су значајна дела романописаца као што су <a href="/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B5%D0%BB_%D0%B4%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Жоаким Мануел де Маседо (страница не постоји)">Жоаким Мануел де Маседо</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D0%B7%D0%B5_%D0%B4%D0%B5_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B0%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Жозе де Аленкар (страница не постоји)">Жозе де Аленкар</a>. Они су у својим делима писали о љубави и патњи. Поред њих, романтизам у бразилској књижевности су обележили лиричари <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B2%D0%B5%D1%81_%D0%B4%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%99%D0%B0%D0%B5%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Гонсалвес де Магаљаес (страница не постоји)">Гонсалвес де Магаљаес</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B2%D0%B5%D1%81_%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Антонио Гонсалвес Дијас (страница не постоји)">Антонио Гонсалвес Дијас</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE_%D0%90%D0%BB%D0%B2%D0%B5%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Кастро Алвес (страница не постоји)">Кастро Алвес</a> је опевао тежње бразилског народа за независношћу и укидање робовласништва. Уметничку књижевну независност Бразил је стекао тек са делима двојице писаца – <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D1%83%D0%B8%D1%81_%D0%9A%D0%B0%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE_%D0%93%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B5%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Луис Каетано Гимараес (страница не постоји)">Луиса Каетана Гимараеса</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%88%D0%B0%D0%B4%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%90%D1%81%D0%B8%D1%81" title="Машадо де Асис">Машада де Асиса</a>. Бразилску поезију крајем деветнаестог века су обележили <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE_%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BA&action=edit&redlink=1" class="new" title="Олаво Билак (страница не постоји)">Олаво Билак</a>, један од највећих песника португалског говорног подручја, <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%BE_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Рајмундо Кореја (страница не постоји)">Рајмундо Кореја</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Антонио де Оливеира (страница не постоји)">Антонио де Оливеира</a>. Период од 1895. до 1922. бразилски теоретичари књижевности називају пред-модерним јер нема превласти ни једног стила али се виде први обриси модернизма. Неки од истакнутих бразилских књижевника током првих деценија 20. века су <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%BE_%D0%9B%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%82%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Монтеиро Лобато (страница не постоји)">Монтеиро Лобато</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Лима Барето (страница не постоји)">Лима Барето</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B8%D1%81_%D0%9B%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B7_%D0%9D%D0%B5%D1%82%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Симоис Лопез Нето (страница не постоји)">Симоис Лопез Нето</a>, и <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%83%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D1%81_%D0%90%D0%BD%D0%B6%D0%BE%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аугусто дос Анжос (страница не постоји)">Аугусто дос Анжос</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%81_%D0%B4%D0%B0_%D0%9A%D1%83%D1%9A%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Еуклидес да Куња (страница не постоји)">Еуклидес да Куња</a> је снажно утицао на касније прозне писце међу којима се истиче <a href="/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D0%B7%D0%B5_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%B4%D0%B0_%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%90%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Жозе Переира да Граса Арања (страница не постоји)">Жозе Переира да Граса Арања</a>, предводник модернизма у бразилској књижевности. Модернистички покрет у Бразилу настао је 1922. током Недеље модерне уметности. Његови најзначајнији представници су <a href="/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D0%B4%D0%B5_%D0%9B%D0%B8%D0%BC%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Жорже де Лима (страница не постоји)">Жорже де Лима</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Марио де Андраде (страница не постоји)">Марио де Андраде</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B5%D0%BB_%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мануел Бандеира (страница не постоји)">Мануел Бандеира</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D1%81_%D0%94%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B4_%D0%B4%D0%B5_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Карлос Друмонд де Андраде (страница не постоји)">Карлос Друмонд де Андраде</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мурило Мендес (страница не постоји)">Мурило Мендес</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%83%D1%81_%D0%B4%D0%B5_%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B8%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Винисијус де Мораис (страница не постоји)">Винисијус де Мораис</a>. Савремена бразилска књижевност усмерена је на градски живот и све његове аспекте: усамљеност, насиље, политичка питања и контрола медија. Током седамдесетих година 20. века о овим темама значајна дела су објавили <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D0%B1%D0%B5%D0%BD_%D0%A4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B5%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Рубен Фонсека (страница не постоји)">Рубен Фонсека</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B6%D0%B8%D0%BE_%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сержио Сантана (страница не постоји)">Сержио Сантана</a>. Песници попут <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%93%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Фереира Гулар (страница не постоји)">Фереире Гулара</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B5%D0%BB_%D0%B4%D0%B5_%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Маноел де Бароса (страница не постоји)">Маноела де Бароса</a> спадају међу најцењеније у бразилским књижевним круговима. Вероватно најпознатији бразилски књижевник на свету данас је <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D0%BE%D0%B5%D1%99%D0%BE" title="Пауло Коељо">Пауло Коељо</a>, а његова књига <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80_(%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD)" title="Алхемичар (роман)">Алхемичар</a> је највише превођена књига неког живог писца. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Кинематографија">Кинематографија</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=29" title="Уредите одељак „Кинематографија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=29" title="Уреди извор одељка: Кинематографија">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Bozji_grad_(poster).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/4c/Bozji_grad_%28poster%29.jpg/220px-Bozji_grad_%28poster%29.jpg" decoding="async" width="220" height="324" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/4/4c/Bozji_grad_%28poster%29.jpg 1.5x" data-file-width="260" data-file-height="383" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_(%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC)" title="Божји град (филм)">Божји град</a> (2002) је један од најпопуларнијих бразилских филмова.</figcaption></figure> Бразилска филмска индустрија почела је крајем 19. века, током раних дана <a href="/w/index.php?title=Belle_%C3%89poque&action=edit&redlink=1" class="new" title="Belle Époque (страница не постоји)">Belle Époque</a>. Иако је постојала национална филмска продукција током раног 20. века, амерички филмови као што је Рио Величанствени снимани су у <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%96%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%BE" title="Рио де Жанеиро">Рио де Жанеиру</a> како би се промовисао туризам у граду.<a href="#cite_note-215">[215]</a> Филмови Limite (1931) и Ganga Bruta (1933), потоњи који је продуцирао Адхемар Гонзага преко плодног студија Кинедиа, били су лоше прихваћени при објављивању и пропали на благајнама, али су данас хваљени и сврстани међу најбоље бразилске филмове свих времена.<a href="#cite_note-216">[216]</a> Недовршени филм <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5_%D1%98%D0%B5_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Све је истина (страница не постоји)">Све је истина</a> из 1941. био је подељен у четири сегмента, од којих су два снимљена у Бразилу, а режирао их је <a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%81%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D1%81" title="Орсон Велс">Орсон Велс</a>; првобитно је произведен као део политике добросуседства <a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Сједињене Америчке Државе">Сједињених Држава</a> током владе Естадо Ново <a href="/wiki/%D0%96%D0%B5%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%BE_%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%B3%D0%B0%D1%81" title="Жетулио Варгас">Жетулија Варгаса</a>. Током 1960-их, <a href="/wiki/Cinema_Novo" class="mw-redirect" title="Cinema Novo">Cinema Novo</a> покрет је постао истакнут са редитељима као што су Глаубер Роча, Нелсон Переира дос Сантос, Пауло Цесар Саракени и Арналдо Жабор. Рочини филмови Deus e o Diabo na Terra do Sol (1964) и Тerra em Transe (1967) сматрају се некима од највећих и најутицајнијих у историји бразилског филма.<a href="#cite_note-217">[217]</a> Током 1990-их, Бразил је доживео налет критичара и комерцијалног успеха са филмовима као што су O Quatrilho (Фабио Барето, 1995), O Que É Isso, Companheiro? (Бруно Барето, 1997) и Central do Brasil (Валтер Салеш, 1998), сви су били номиновани за Оскара за најбољи филм на страном језику, а потоњи је добио номинацију за најбољу глумицу за <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%BE" title="Фернанда Монтенегро">Фернанду Монтенегро</a>. Криминалистички филм из 2002. године, <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_(%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC)" title="Божји град (филм)">City of God</a>, у режији <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE_%D0%9C%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%88&action=edit&redlink=1" class="new" title="Фернандо Меирелеш (страница не постоји)">Фернанда Меирелеша</a>, био је хваљен, са 90% на <a href="/wiki/Rotten_Tomatoes" title="Rotten Tomatoes">Ротен Томатосу</a>,<a href="#cite_note-218">[218]</a> који је стављен на листу најбољих филмова деценије Роџера Еберта<a href="#cite_note-219">[219]</a> и добио је четири номинације за Оскара 2004. укључујући најбољег редитеља. Значајни филмски фестивали у Бразилу укључују међународне филмске фестивале у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%BE" title="Сао Пауло">Сао Паулу</a> и <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%96%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%BE" title="Рио де Жанеиро">Рио де Жанеиру</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Фестивал Грамадо (страница не постоји)">фестивал Грамадо</a>. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Спорт">Спорт</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=30" title="Уредите одељак „Спорт”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=30" title="Уреди извор одељка: Спорт">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Ayrton_Senna_with_toy_car_cropped_no_wm.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Ayrton_Senna_with_toy_car_cropped_no_wm.jpg/220px-Ayrton_Senna_with_toy_car_cropped_no_wm.jpg" decoding="async" width="220" height="151" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Ayrton_Senna_with_toy_car_cropped_no_wm.jpg/330px-Ayrton_Senna_with_toy_car_cropped_no_wm.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Ayrton_Senna_with_toy_car_cropped_no_wm.jpg/440px-Ayrton_Senna_with_toy_car_cropped_no_wm.jpg 2x" data-file-width="1197" data-file-height="821" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%90%D0%B8%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B0" class="mw-redirect" title="Аиртон Сена">Аиртон Сена</a>, један од највећих возача у историји Формуле 1.</figcaption></figure> Најпопуларнији спорт у Бразилу је <a href="/wiki/%D0%A4%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB" title="Фудбал">фудбал</a>.<a href="#cite_note-220">[220]</a> <a href="/wiki/%D0%A4%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Фудбалска репрезентација Бразила">Мушка репрезентација Бразила</a> је, према <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B3-%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0" title="Фифина ранг-листа">Фифиној ранг-листи</a>, једна од најбољих на свету, а рекордних пет пута је била светски првак.<a href="#cite_note-221">[221]</a> Поред фудбала велику популарност имају и <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0" title="Одбојка">одбојка</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0" title="Кошарка">кошарка</a>, ауто-трке, и борилачки спортови. Мушка и женска одбојкашка репрезентација Бразила су у самом светском врху. Бразил је у мушкој конкуренцији био три пута а у женској два пута олимпијски победник, а мушка репрезентација је три пута узастопно; <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8_2002." title="Светско првенство у одбојци 2002.">2002</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8_2006." title="Светско првенство у одбојци 2006.">2006</a>, и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8_2010." title="Светско првенство у одбојци 2010.">2010</a>. била светски првак. <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Selo_da_Copa_de_1970_3_cruzeiros.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Selo_da_Copa_de_1970_3_cruzeiros.jpg/220px-Selo_da_Copa_de_1970_3_cruzeiros.jpg" decoding="async" width="220" height="149" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Selo_da_Copa_de_1970_3_cruzeiros.jpg/330px-Selo_da_Copa_de_1970_3_cruzeiros.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Selo_da_Copa_de_1970_3_cruzeiros.jpg/440px-Selo_da_Copa_de_1970_3_cruzeiros.jpg 2x" data-file-width="4000" data-file-height="2714" /></a><figcaption>Поштанска марка којом је обележена победа на Светском купу у фудбалу 1970.</figcaption></figure> Варијације неких спортова воде порекло из Бразила: <a href="/wiki/%D0%A4%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BA%D1%83" title="Фудбал на песку">фудбал на песку</a>,<a href="#cite_note-222">[222]</a> <a href="/wiki/%D0%A4%D1%83%D1%82%D1%81%D0%B0%D0%BB" title="Футсал">футсал</a> (дворански фудбал)<a href="#cite_note-223">[223]</a> као и <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D1%83%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%98&action=edit&redlink=1" class="new" title="Футволеј (страница не постоји)">футволеј</a>. Од борилачких вештина, Бразилци су развили <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D1%83%D0%B5%D1%80%D0%B0" title="Капуера">капуеру</a>,<a href="#cite_note-224">[224]</a> <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5_%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%BE" title="Вале тудо">вале тудо</a>,<a href="#cite_note-225">[225]</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%9F%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%9F%D0%B8%D1%86%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бразилски џију-џицу (страница не постоји)">бразилски џију-џицу</a>.<a href="#cite_note-226">[226]</a> У аутомобилизму, тројица Бразилаца су осам пута освајали светско првенство Формуле 1. То су били <a href="/wiki/%D0%95%D0%BC%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BE%D0%BD_%D0%A4%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D0%B8" title="Емерсон Фитипалди">Емерсон Фитипалди</a>, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BB%D1%81%D0%BE%D0%BD_%D0%9F%D0%B8%D0%BA%D0%B5" title="Нелсон Пике">Нелсон Пике</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%B8%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B0" class="mw-redirect" title="Аиртон Сена">Аиртон Сена</a>.<a href="#cite_note-227">[227]</a><a href="#cite_note-228">[228]</a><a href="#cite_note-229">[229]</a> Бразил је неколико пута био домаћин значајних међународних спортских такмичења, као што су <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%83_1950." title="Светско првенство у фудбалу 1950.">Светско првенство у фудбалу 1950.</a><a href="#cite_note-230">[230]</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%83_2014." title="Светско првенство у фудбалу 2014.">2014</a>. <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Велика награда Бразила">Велика награда Бразила</a> у <a href="/wiki/%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0_1" title="Формула 1">Формули 1</a> одржава се сваке године у Сао Паулу, на стази Жозе Карлос Пасе (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Португалски језик">порт.</a> Autódromo José Carlos Pace).<a href="#cite_note-231">[231]</a> У Сао Паулу су 1963. организоване <a href="/w/index.php?title=IV_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="IV Панамеричке игре (страница не постоји)">IV Панамеричке игре</a>, док су у Рио де Жанеиру 2007. одржане <a href="/w/index.php?title=XV_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="XV Панамеричке игре (страница не постоји)">XV Панамеричке игре</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTELiMacIntoshBravo2011129-232">[232]</a> Рио де Жанеиро је 2016. био домаћин <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B5_2016." title="Летње олимпијске игре 2016.">олимпијских</a> и параолимпијских игара, чиме је постао први град у Јужној Америци у ком је одржано ово такмичење.<a href="#cite_note-233">[233]</a> Поред тога, Рио де Жанеиро је био домаћин два светска првенства у кошарци за мушкарце <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B8_1954." title="Светско првенство у кошарци 1954.">1954</a>. и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B8_1963." title="Светско првенство у кошарци 1963.">1963</a>. а бразилска мушка репрезентација је 1963. и 1967. била светски првак у кошарци. Последњих година бразилски спортисти остварују запажене резултате и у <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82" title="Рукомет">рукомету</a> (где је женска репрезентација освојила <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%83_%D0%B7%D0%B0_%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5_2013." title="Светско првенство у рукомету за жене 2013.">светско првенство 2013</a>), пливању (<a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A4%D0%B8%D1%99%D0%BE" title="Сезар Сјело Фиљо">Сезар Сијело Фиљо</a> је вишеструки олимпијски и светски првак) и тенису (<a href="/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BE_%D0%9A%D0%B8%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD" title="Густаво Киртен">Густаво Киртен</a> је три пута освајао <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%81" class="mw-redirect" title="Ролан Гарос">Отворено првенство Француске</a>). <div style="clear:both;"></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Државни_празници">Државни празници</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=31" title="Уредите одељак „Државни празници”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=31" title="Уреди извор одељка: Државни празници">уреди извор</a>]</div> <table class="wikitable"> <tbody><tr> <th>Датум</th> <th>Локални назив</th> <th>Празник</th> <th>Разлог </th></tr> <tr> <td>1. јануар</td> <td>Confraternização Mundial</td> <td>Нова година</td> <td>почетак календарске године </td></tr> <tr> <td>21. април</td> <td>Tiradentes</td> <td>Тирадентес</td> <td>знак сећања на жртве Завере у Минасу </td></tr> <tr> <td>1. мај</td> <td>Dia do Trabalhador</td> <td>Празник рада</td> <td>посвећен свим радницима </td></tr> <tr> <td>7. септембар</td> <td>Independência</td> <td>Дан независности</td> <td>проглашење независности од Португалије </td></tr> <tr> <td>12. октобар</td> <td>Nossa Senhora Aparecida</td> <td>Nossa Senhora Aparecida</td> <td>заштитница Бразила </td></tr> <tr> <td>2. новембар</td> <td>Finados</td> <td>Душе</td> <td>дан сећања на мртве </td></tr> <tr> <td>15. новембар</td> <td>Proclamação da República</td> <td>Проглашење Републике</td> <td>преображај Царства у Републику </td></tr> <tr> <td>25. децембар</td> <td>Natal</td> <td>Божић</td> <td>традиционална прослава Божића </td></tr></tbody></table> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Референце">Референце</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=32" title="Уредите одељак „Референце”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=32" title="Уреди извор одељка: Референце">уреди извор</a>]</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440201">.mw-parser-output .reflist{margin-bottom:0.5em;list-style-type:decimal}@media screen{.mw-parser-output .reflist{font-size:90%}}.mw-parser-output .reflist .references{font-size:100%;margin-bottom:0;list-style-type:inherit}.mw-parser-output .reflist-columns-2{column-width:30em}.mw-parser-output .reflist-columns-3{column-width:25em}.mw-parser-output .reflist-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .reflist-columns ol{margin-top:0}.mw-parser-output .reflist-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .reflist-upper-alpha{list-style-type:upper-alpha}.mw-parser-output .reflist-upper-roman{list-style-type:upper-roman}.mw-parser-output .reflist-lower-alpha{list-style-type:lower-alpha}.mw-parser-output .reflist-lower-greek{list-style-type:lower-greek}.mw-parser-output .reflist-lower-roman{list-style-type:lower-roman}</style><div class="reflist reflist-columns references-column-width" style="column-width: 30em;"> <ol class="references"> <li id="cite_note-1"><a href="#cite_ref-1">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.ibge.gov.br/estatisticas-novoportal/sociais/populacao/9109-projecao-da-populacao.html?=&t=resultados">„Projeções da População | IBGE”</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Proje%C3%A7%C3%B5es+da+Popula%C3%A7%C3%A3o+%26%23124%3B+IBGE&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.ibge.gov.br%2Festatisticas-novoportal%2Fsociais%2Fpopulacao%2F9109-projecao-da-populacao.html%3F%3D%26t%3Dresultados&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-IMFWEOBR-2">^ <a href="#cite_ref-IMFWEOBR_2-0">а</a> <a href="#cite_ref-IMFWEOBR_2-1">б</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2021/October/weo-report?c=223,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2019&ey=2026&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1">„World Economic Outlook Database, October 2021”</a>. Imf. <a href="/wiki/International_Monetary_Fund" class="mw-redirect" title="International Monetary Fund">International Monetary Fund</a>. Приступљено 28. 2. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=World+Economic+Outlook+Database%2C+October+2021&rft.genre=article&rft.jtitle=Imf&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.imf.org%2Fen%2FPublications%2FWEO%2Fweo-database%2F2021%2FOctober%2Fweo-report%3Fc%3D223%2C%26s%3DNGDPD%2CPPPGDP%2CNGDPDPC%2CPPPPC%2C%26sy%3D2019%26ey%3D2026%26ssm%3D0%26scsm%3D1%26scc%3D0%26ssd%3D1%26ssc%3D0%26sic%3D0%26sort%3Dcountry%26ds%3D.%26br%3D1&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Bello1966v-3"><a href="#cite_ref-Bello1966v_3-0">^</a> <a href="#CITEREFBello1966">Bello 1966</a>, стр. 56– </li> <li id="cite_note-4"><a href="#cite_ref-4">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110713041240/http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm">„United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm">оригинала</a> 13. 07. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=United+Nations+Statistics+Division+-+Standard+Country+and+Area+Codes+Classifications&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fmillenniumindicators.un.org%2Funsd%2Fmethods%2Fm49%2Fm49regin.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-британика_1-5"><a href="#cite_ref-британика_1_5-0">^</a> <cite class="citation book">Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 167. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/86-331-2075-5" title="Посебно:Штампани извори/86-331-2075-5">86-331-2075-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.+%D0%90-%D0%91&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.isbn=86-331-2075-5&rft.pages=167&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0+%3A+%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Philander2012-6"><a href="#cite_ref-Philander2012_6-0">^</a> <a href="#CITEREFPhilander2012">Philander 2012</a>, стр. 148 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECrocittiVallance201223-7"><a href="#cite_ref-FOOTNOTECrocittiVallance201223_7-0">^</a> <a href="#CITEREFCrocittiVallance2012">Crocitti & Vallance 2012</a>, стр. 23. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFCrocittiVallance2012 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-CIA-8">^ <a href="#cite_ref-CIA_8-0">а</a> <a href="#cite_ref-CIA_8-1">б</a> <a href="#cite_ref-CIA_8-2">в</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20151222121846/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/br.html">„Geography of Brazil”</a>. CIA. CIA. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/br.html">оригинала</a> 22. 12. 2015. г. Приступљено 4. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Geography+of+Brazil&rft.genre=unknown&rft.jtitle=CIA&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.cia.gov%2Flibrary%2Fpublications%2Fthe-world-factbook%2Fgeos%2Fbr.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Russell-Wood1998c-9"><a href="#cite_ref-Russell-Wood1998c_9-0">^</a> <cite class="citation book">A. J. R. Russell-Wood (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=JTVH7PZU1hUC&pg=PA26">The Portuguese Empire, 1415-1808: A World on the Move</a>. Универзитет Џонс Хопкинс. стр. 26. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8018-5955-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8018-5955-7">978-0-8018-5955-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=A.+J.+R.+Russell-Wood&rft.btitle=The+Portuguese+Empire%2C+1415-1808%3A+A+World+on+the+Move&rft.date=1998&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8018-5955-7&rft.pages=26&rft.pub=%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82+%D0%8F%D0%BE%D0%BD%D1%81+%D0%A5%D0%BE%D0%BF%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%81&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DJTVH7PZU1hUC%26pg%3DPA26&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-CIA_Intro-10"><a href="#cite_ref-CIA_Intro_10-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20151222121846/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/br.html">„Introduction of Brazil”</a>. Central Intelligence Agency. 2008. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/br.html">оригинала</a> 22. 12. 2015. г. Приступљено 3. 6. 2008.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Introduction+of+Brazil&rft.date=2008&rft.genre=unknown&rft.pub=Central+Intelligence+Agency&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.cia.gov%2Flibrary%2Fpublications%2Fthe-world-factbook%2Fgeos%2Fbr.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Constituição-11">^ <a href="#cite_ref-Constituição_11-0">а</a> <a href="#cite_ref-Constituição_11-1">б</a> <a href="#cite_ref-Constituição_11-2">в</a> <a href="#cite_ref-Constituição_11-3">г</a> <a href="#cite_ref-Constituição_11-4">д</a> <a href="#cite_ref-Constituição_11-5">ђ</a> <a href="#cite_ref-Constituição_11-6">е</a> <a href="#cite_ref-Constituição_11-7">ж</a> <a href="#cite_ref-Constituição_11-8">з</a> <a href="#cite_ref-Constituição_11-9">и</a> <a href="#cite_ref-Constituição_11-10">ј</a> <a href="#cite_ref-Constituição_11-11">к</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.planalto.gov.br/ccivil_03/Constituicao/Constituicao.htm">„Устав Бразила”</a>. Председник Републике. Приступљено 11. 3. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2+%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0&rft.genre=unknown&rft.pub=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA+%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.planalto.gov.br%2Fccivil_03%2FConstituicao%2FConstituicao.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-12"><a href="#cite_ref-12">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.sidra.ibge.gov.br/bda/territorio/tabunit.asp?n=6&t=2&z=t&o=4">„Territorial units of the municipality level”</a>. Brazilian Institute of Geography and Statistics. 2008. Приступљено 28. 12. 2013.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Territorial+units+of+the+municipality+level&rft.date=2008&rft.genre=unknown&rft.pub=Brazilian+Institute+of+Geography+and+Statistics&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.sidra.ibge.gov.br%2Fbda%2Fterritorio%2Ftabunit.asp%3Fn%3D6%26t%3D2%26z%3Dt%26o%3D4&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-siteresources.worldbank.org-13"><a href="#cite_ref-siteresources.worldbank.org_13-0">^</a> "<a rel="nofollow" class="external text" href="http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP.pdf">World Development Indicators database</a>" (PDF file), World Bank, 7 October 2009. </li> <li id="cite_note-14"><a href="#cite_ref-14">^</a> <cite class="citation news">Кленденинг, Алан (17. 4. 2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.usatoday.com/money/economy/2008-04-17-310212789_x.htm">„Booming Brazil could be world power soon”</a>. Ју-Ес-Еј тудеј – Асошиејтед прес. стр. 2. Приступљено 3. 1. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Booming+Brazil+could+be+world+power+soon&rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B0%D0%BD&rft.aulast=%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B3&rft.date=2008-04-17&rft.genre=article&rft.pages=2&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.usatoday.com%2Fmoney%2Feconomy%2F2008-04-17-310212789_x.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Seelke2010-15"><a href="#cite_ref-Seelke2010_15-0">^</a> <a href="#CITEREFSeelke2010">Seelke 2010</a>, стр. 1 </li> <li id="cite_note-DominguezKim2013-16"><a href="#cite_ref-DominguezKim2013_16-0">^</a> <a href="#CITEREFDominguez2013">Dominguez 2013</a>, стр. 98–99 harvnb грешка: no target: CITEREFDominguez2013 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-Fausto1999-17"><a href="#cite_ref-Fausto1999_17-0">^</a> <a href="#CITEREFFausto1999">Fausto 1999</a>, стр. 9 </li> <li id="cite_note-Vincent2003-18"><a href="#cite_ref-Vincent2003_18-0">^</a> <a href="#CITEREFVincent2003">Vincent 2003</a>, стр. 36 </li> <li id="cite_note-Tucker2007-19"><a href="#cite_ref-Tucker2007_19-0">^</a> <a href="#CITEREFTucker2007">Tucker 2007</a>, стр. 186 </li> <li id="cite_note-Lee2011-20"><a href="#cite_ref-Lee2011_20-0">^</a> <a href="#CITEREFLee2011">Lee 2011</a>, стр. 196 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGambini200442-21"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEGambini200442_21-0">^</a> <a href="#CITEREFGambini2004">Gambini 2004</a>, стр. 42. </li> <li id="cite_note-Léry1990-22"><a href="#cite_ref-Léry1990_22-0">^</a> <a href="#CITEREFLéry1990">Léry 1990</a>, стр. 242– </li> <li id="cite_note-Sokolow2003-23"><a href="#cite_ref-Sokolow2003_23-0">^</a> <a href="#CITEREFSokolow2003">Sokolow 2003</a>, стр. 84 </li> <li id="cite_note-Herrera-Sobek2012-24"><a href="#cite_ref-Herrera-Sobek2012_24-0">^</a> <cite class="citation book">Maria Herrera-Sobek (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=lY-tY62V1FIC&pg=PA155">Celebrating Latino Folklore</a>. ABC-CLIO. стр. 155. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-313-34340-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-313-34340-7">978-0-313-34340-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Maria+Herrera-Sobek&rft.btitle=Celebrating+Latino+Folklore&rft.date=2012&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-313-34340-7&rft.pages=155&rft.pub=ABC-CLIO&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DlY-tY62V1FIC%26pg%3DPA155&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Encarta_6-25">^ <a href="#cite_ref-Encarta_6_25-0">а</a> <a href="#cite_ref-Encarta_6_25-1">б</a> <cite class="citation encyclopaedia"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.webcitation.org/5kwQHrh6l?url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761554342/Brazil.html#s1">„Land and Resources”</a>. Encarta. MSN. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://encarta.msn.com/encyclopedia_761554342/Brazil.html#s1">оригинала</a> 31. 10. 2009. г. Приступљено 4. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Land+and+Resources&rft.btitle=Encarta&rft.genre=bookitem&rft.pub=MSN&rft_id=http%3A%2F%2Fencarta.msn.com%2Fencyclopedia_761554342%2FBrazil.html%23s1&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-povrsina-26"><a href="#cite_ref-povrsina_26-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ibge.gov.br/home/geociencias/cartografia/default_territ_area.shtm">„Geography of Brasil”</a>. IBGE. IBGE. Приступљено 4. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Geography+of+Brasil&rft.genre=unknown&rft.jtitle=IBGE&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ibge.gov.br%2Fhome%2Fgeociencias%2Fcartografia%2Fdefault_territ_area.shtm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-timezones-27"><a href="#cite_ref-timezones_27-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110722173247/http://pcdsh01.on.br/Fusbr.htm">„Hora Legal Brasileira”</a>. Observatório Nacional. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://pcdsh01.on.br/Fusbr.htm">оригинала</a> 22. 7. 2011. г. Приступљено 4. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Hora+Legal+Brasileira&rft.genre=unknown&rft.pub=Observat%C3%B3rio+Nacional&rft_id=http%3A%2F%2Fpcdsh01.on.br%2FFusbr.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Encarta_7-28">^ <a href="#cite_ref-Encarta_7_28-0">а</a> <a href="#cite_ref-Encarta_7_28-1">б</a> <a href="#cite_ref-Encarta_7_28-2">в</a> <a href="#cite_ref-Encarta_7_28-3">г</a> <a href="#cite_ref-Encarta_7_28-4">д</a> <cite class="citation encyclopaedia"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.webcitation.org/5kwQHrh6l?url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761554342/Brazil.html#s1">„Natural Regions”</a>. Encarta. MSN. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://encarta.msn.com/encyclopedia_761554342/Brazil.html#s1">оригинала</a> 31. 10. 2009. г. Приступљено 4. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Natural+Regions&rft.btitle=Encarta&rft.genre=bookitem&rft.pub=MSN&rft_id=http%3A%2F%2Fencarta.msn.com%2Fencyclopedia_761554342%2FBrazil.html%23s1&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Encarta_8-29">^ <a href="#cite_ref-Encarta_8_29-0">а</a> <a href="#cite_ref-Encarta_8_29-1">б</a> <cite class="citation encyclopaedia"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.webcitation.org/5kwQHrh6l?url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761554342/Brazil.html">„Rivers and Lakes”</a>. Encarta. MSN. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://encarta.msn.com/encyclopedia_761554342/Brazil.html">оригинала</a> 31. 10. 2009. г. Приступљено 5. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Rivers+and+Lakes&rft.btitle=Encarta&rft.genre=bookitem&rft.pub=MSN&rft_id=http%3A%2F%2Fencarta.msn.com%2Fencyclopedia_761554342%2FBrazil.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Eighth_Millennium_Pottery_from_a_Prehistoric_Shell_Midden_in_the_Brazilian_Amazon-30"><a href="#cite_ref-Eighth_Millennium_Pottery_from_a_Prehistoric_Shell_Midden_in_the_Brazilian_Amazon_30-0">^</a> Science Magazine, 13. децембар 1991. <a rel="nofollow" class="external free" href="http://www.sciencemag.org/content/254/5038/1621.abstract">http://www.sciencemag.org/content/254/5038/1621.abstract</a> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTELevineCrocitti199911-31"><a href="#cite_ref-FOOTNOTELevineCrocitti199911_31-0">^</a> <a href="#CITEREFLevineCrocitti1999">Levine & Crocitti 1999</a>, стр. 11. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEFausto200045–46,_55-32"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEFausto200045–46,_55_32-0">^</a> <a href="#CITEREFFausto2000">Fausto 2000</a>, стр. 45–46, 55. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEPereira_Gomes200028–29-33"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEPereira_Gomes200028–29_33-0">^</a> <a href="#CITEREFPereira_Gomes2000">Pereira Gomes 2000</a>, стр. 28–29. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEFausto200078–80-34"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEFausto200078–80_34-0">^</a> <a href="#CITEREFFausto2000">Fausto 2000</a>, стр. 78–80. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBoxer108-35"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBoxer108_35-0">^</a> <a href="#CITEREFBoxer">Boxer</a>, стр. 108. sfn грешка: no target: CITEREFBoxer (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-Boxer._стр._102-36">^ <a href="#cite_ref-Boxer._стр._102_36-0">а</a> <a href="#cite_ref-Boxer._стр._102_36-1">б</a> <a href="#CITEREFBoxer">Boxer</a>, стр. 102 harvnb грешка: no target: CITEREFBoxer (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESkidmore200330,_32.-37"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESkidmore200330,_32._37-0">^</a> <a href="#CITEREFSkidmore2003">Skidmore 2003</a>, стр. 30, 32.. </li> <li id="cite_note-Boxer._стр._98-38"><a href="#cite_ref-Boxer._стр._98_38-0">^</a> <a href="#CITEREFBoxer">Boxer</a>, стр. 98 harvnb грешка: no target: CITEREFBoxer (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-Boxer._стр._100-39">^ <a href="#cite_ref-Boxer._стр._100_39-0">а</a> <a href="#cite_ref-Boxer._стр._100_39-1">б</a> <a href="#CITEREFBoxer">Boxer</a>, стр. 100 harvnb грешка: no target: CITEREFBoxer (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBoxer100–101.-40"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBoxer100–101._40-0">^</a> <a href="#CITEREFBoxer">Boxer</a>, стр. 100–101.. sfn грешка: no target: CITEREFBoxer (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESkidmore200327-41">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTESkidmore200327_41-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTESkidmore200327_41-1">б</a> <a href="#CITEREFSkidmore2003">Skidmore 2003</a>, стр. 27. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBoxer101-42"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBoxer101_42-0">^</a> <a href="#CITEREFBoxer">Boxer</a>, стр. 101. sfn грешка: no target: CITEREFBoxer (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMeuwese2011-43"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEMeuwese2011_43-0">^</a> <a href="#CITEREFMeuwese2011">Meuwese 2011</a>. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMetcalf200570,_79,_202-44"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEMetcalf200570,_79,_202_44-0">^</a> <a href="#CITEREFMetcalf2005">Metcalf 2005</a>, стр. 70, 79, 202. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECrocittiVallance2012-45"><a href="#cite_ref-FOOTNOTECrocittiVallance2012_45-0">^</a> <a href="#CITEREFCrocittiVallance2012">Crocitti & Vallance 2012</a>. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFCrocittiVallance2012 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMinahan2013300-46"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEMinahan2013300_46-0">^</a> <a href="#CITEREFMinahan2013">Minahan 2013</a>, стр. 300. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESkidmore200336-47"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESkidmore200336_47-0">^</a> <a href="#CITEREFSkidmore2003">Skidmore 2003</a>, стр. 36. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMiddletonLombard201154-48"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEMiddletonLombard201154_48-0">^</a> <a href="#CITEREFMiddletonLombard2011">Middleton & Lombard 2011</a>, стр. 54. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFMiddletonLombard2011 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBoxer110-49"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBoxer110_49-0">^</a> <a href="#CITEREFBoxer">Boxer</a>, стр. 110. sfn грешка: no target: CITEREFBoxer (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESkidmore200334-50"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESkidmore200334_50-0">^</a> <a href="#CITEREFSkidmore2003">Skidmore 2003</a>, стр. 34. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESkidmore200332–33-51"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESkidmore200332–33_51-0">^</a> <a href="#CITEREFSkidmore2003">Skidmore 2003</a>, стр. 32–33. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBoxer164-52"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBoxer164_52-0">^</a> <a href="#CITEREFBoxer">Boxer</a>, стр. 164. sfn грешка: no target: CITEREFBoxer (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBoxer168,_170.-53"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBoxer168,_170._53-0">^</a> <a href="#CITEREFBoxer">Boxer</a>, стр. 168, 170.. sfn грешка: no target: CITEREFBoxer (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBoxer169-54"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBoxer169_54-0">^</a> <a href="#CITEREFBoxer">Boxer</a>, стр. 169. sfn грешка: no target: CITEREFBoxer (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEKohn2007174-55"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEKohn2007174_55-0">^</a> <a href="#CITEREFKohn2007">Kohn 2007</a>, стр. 174. </li> <li id="cite_note-56"><a href="#cite_ref-56">^</a> <cite class="citation book"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=1BY9AAAAIAAJ&pg=PA498">The New Cambridge Modern History</a>. Cambridge University Press Archive. 1967. стр. 498. GGKEY:EK6S135KQ1N.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=The+New+Cambridge+Modern+History&rft.date=1967&rft.genre=book&rft.pages=498&rft.pub=Cambridge+University+Press+Archive&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D1BY9AAAAIAAJ%26pg%3DPA498&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECorrado200895,_145-57"><a href="#cite_ref-FOOTNOTECorrado200895,_145_57-0">^</a> <a href="#CITEREFCorrado2008">Corrado 2008</a>, стр. 95, 145. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBethell198719,_74,_86,_169–70-58"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBethell198719,_74,_86,_169–70_58-0">^</a> <a href="#CITEREFBethell1987">Bethell 1987</a>, стр. 19, 74, 86, 169–70. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESchwartz1996103-59"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESchwartz1996103_59-0">^</a> <a href="#CITEREFSchwartz1996">Schwartz 1996</a>, стр. 103. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMacLachlan20033-60"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEMacLachlan20033_60-0">^</a> <a href="#CITEREFMacLachlan2003">MacLachlan 2003</a>, стр. 3. </li> <li id="cite_note-Boxer._стр._213-61"><a href="#cite_ref-Boxer._стр._213_61-0">^</a> <a href="#CITEREFBoxer">Boxer</a>, стр. 213 harvnb грешка: no target: CITEREFBoxer (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-62"><a href="#cite_ref-62">^</a> <cite class="citation book">Barcellos, Marta; Azevedo, Simone (2011). Histórias do Mercado de Capitais no Brasil. Campus Elsevier. стр. xiv. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-85-352-3994-2" title="Посебно:Штампани извори/978-85-352-3994-2">978-85-352-3994-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Azevedo%2C+Simone&rft.aufirst=Marta&rft.aulast=Barcellos&rft.btitle=Hist%C3%B3rias+do+Mercado+de+Capitais+no+Brasil&rft.date=2011&rft.genre=book&rft.isbn=978-85-352-3994-2&rft.pages=xiv&rft.pub=Campus+Elsevier&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBueno145-63"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBueno145_63-0">^</a> <a href="#CITEREFBueno">Bueno</a>, стр. 145. sfn грешка: no target: CITEREFBueno (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-Mosher2008-64">^ <a href="#cite_ref-Mosher2008_64-0">а</a> <a href="#cite_ref-Mosher2008_64-1">б</a> <a href="#CITEREFMosher2008">Mosher 2008</a>, стр. 9 </li> <li id="cite_note-Adelman2006-65"><a href="#cite_ref-Adelman2006_65-0">^</a> <a href="#CITEREFAdelman2006">Adelman 2006</a>, стр. 334 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTELustosa109–110-66"><a href="#cite_ref-FOOTNOTELustosa109–110_66-0">^</a> <a href="#CITEREFLustosa">Lustosa</a>, стр. 109–110. sfn грешка: no target: CITEREFLustosa (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTELustosa117–119-67"><a href="#cite_ref-FOOTNOTELustosa117–119_67-0">^</a> <a href="#CITEREFLustosa">Lustosa</a>, стр. 117–119. sfn грешка: no target: CITEREFLustosa (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTELustosa150–153-68"><a href="#cite_ref-FOOTNOTELustosa150–153_68-0">^</a> <a href="#CITEREFLustosa">Lustosa</a>, стр. 150–153. sfn грешка: no target: CITEREFLustosa (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEVianna418-69"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEVianna418_69-0">^</a> <a href="#CITEREFVianna">Vianna</a>, стр. 418. sfn грешка: no target: CITEREFVianna (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEDiégues2004168,_164,_178-70"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEDiégues2004168,_164,_178_70-0">^</a> <a href="#CITEREFDiégues2004">Diégues 2004</a>, стр. 168, 164, 178. sfn грешка: no target: CITEREFDiégues2004 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEDiégues2004179–180-71"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEDiégues2004179–180_71-0">^</a> <a href="#CITEREFDiégues2004">Diégues 2004</a>, стр. 179–180. sfn грешка: no target: CITEREFDiégues2004 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTELustosa208-72"><a href="#cite_ref-FOOTNOTELustosa208_72-0">^</a> <a href="#CITEREFLustosa">Lustosa</a>, стр. 208. sfn грешка: no target: CITEREFLustosa (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECarvalho200721-73"><a href="#cite_ref-FOOTNOTECarvalho200721_73-0">^</a> <a href="#CITEREFCarvalho2007">Carvalho 2007</a>, стр. 21. sfn грешка: no target: CITEREFCarvalho2007 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-74"><a href="#cite_ref-74">^</a> Lyra (v.1). стр. 17. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEFausto1999-75">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEFausto1999_75-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEFausto1999_75-1">б</a> <a href="#CITEREFFausto1999">Fausto 1999</a>. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBethell2009-76"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBethell2009_76-0">^</a> <a href="#CITEREFBethell2009">Bethell 2009</a>. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEScott1988-77"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEScott1988_77-0">^</a> <a href="#CITEREFScott1988">Scott 1988</a>. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTELevine199962-78"><a href="#cite_ref-FOOTNOTELevine199962_78-0">^</a> <a href="#CITEREFLevine1999">Levine 1999</a>, стр. 62. </li> <li id="cite_note-79"><a href="#cite_ref-79">^</a> Lyra (v.1). стр. 164, 225, 272 </li> <li id="cite_note-80"><a href="#cite_ref-80">^</a> Fausto 1999, Chapter 2. стр. 83, and 2.6 "The Paraguayan War" </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESmallman200216–18-81"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESmallman200216–18_81-0">^</a> <a href="#CITEREFSmallman2002">Smallman 2002</a>, стр. 16–18. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESmallman200218-82"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESmallman200218_82-0">^</a> <a href="#CITEREFSmallman2002">Smallman 2002</a>, стр. 18. </li> <li id="cite_note-locbrazil-83"><a href="#cite_ref-locbrazil_83-0">^</a> <a href="#CITEREFHudson1998">Hudson 1998</a>, стр. 22 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTELevineCrocitti1999149-84"><a href="#cite_ref-FOOTNOTELevineCrocitti1999149_84-0">^</a> <a href="#CITEREFLevineCrocitti1999">Levine & Crocitti 1999</a>, стр. 149. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEKeenHaynes2004356–357-85"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEKeenHaynes2004356–357_85-0">^</a> <a href="#CITEREFKeenHaynes2004">Keen & Haynes 2004</a>, стр. 356–357. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMcCann2004303-86"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEMcCann2004303_86-0">^</a> <a href="#CITEREFMcCann2004">McCann 2004</a>, стр. 303. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEWilliams2001-87"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEWilliams2001_87-0">^</a> <a href="#CITEREFWilliams2001">Williams 2001</a>. sfn грешка: no target: CITEREFWilliams2001 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBurns1993352-88"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBurns1993352_88-0">^</a> <a href="#CITEREFBurns1993">Burns 1993</a>, стр. 352. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEDulles2012-89"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEDulles2012_89-0">^</a> <a href="#CITEREFDulles2012">Dulles 2012</a>. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEColbyChurchillWade198912-90"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEColbyChurchillWade198912_90-0">^</a> <a href="#CITEREFColbyChurchillWade1989">Colby, Churchill & Wade 1989</a>, стр. 12. sfn грешка: no target: CITEREFColbyChurchillWade1989 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBourne197477-91"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBourne197477_91-0">^</a> <a href="#CITEREFBourne1974">Bourne 1974</a>, стр. 77. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMares125-92"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEMares125_92-0">^</a> <a href="#CITEREFMares">Mares</a>, стр. 125. sfn грешка: no target: CITEREFMares (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEEllis2003105–145-93"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEEllis2003105–145_93-0">^</a> <a href="#CITEREFEllis2003">Ellis 2003</a>, стр. 105–145. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBurns1993305-94"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBurns1993305_94-0">^</a> <a href="#CITEREFBurns1993">Burns 1993</a>, стр. 305. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESharp200297-95"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESharp200297_95-0">^</a> <a href="#CITEREFSharp2002">Sharp 2002</a>, стр. 97. sfn грешка: no target: CITEREFSharp2002 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEScheina2003-96"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEScheina2003_96-0">^</a> <a href="#CITEREFScheina2003">Scheina 2003</a>. </li> <li id="cite_note-97"><a href="#cite_ref-97">^</a> Thomas M. Leonard & John F. Bratzel; "Latin America during World War II" Rowman & Littlefield Publishers Inc. (2007). стр. 150. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEHirst20054–5-98"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEHirst20054–5_98-0">^</a> <a href="#CITEREFHirst2005">Hirst 2005</a>, стр. 4–5. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMcCann2004441-99"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEMcCann2004441_99-0">^</a> <a href="#CITEREFMcCann2004">McCann 2004</a>, стр. 441. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERoett1999106–108-100"><a href="#cite_ref-FOOTNOTERoett1999106–108_100-0">^</a> <a href="#CITEREFRoett1999">Roett 1999</a>, стр. 106–108. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEKeenHaynes2004361–362-101"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEKeenHaynes2004361–362_101-0">^</a> <a href="#CITEREFKeenHaynes2004">Keen & Haynes 2004</a>, стр. 361–362. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESkidmore2003201-102"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESkidmore2003201_102-0">^</a> <a href="#CITEREFSkidmore2003">Skidmore 2003</a>, стр. 201. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESkidmore2003202–203-103"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESkidmore2003202–203_103-0">^</a> <a href="#CITEREFSkidmore2003">Skidmore 2003</a>, стр. 202–203. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESkidmore2003204-104"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESkidmore2003204_104-0">^</a> <a href="#CITEREFSkidmore2003">Skidmore 2003</a>, стр. 204. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESkidmore2003204–205-105"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESkidmore2003204–205_105-0">^</a> <a href="#CITEREFSkidmore2003">Skidmore 2003</a>, стр. 204–205. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESkidmore2003209–210-106"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESkidmore2003209–210_106-0">^</a> <a href="#CITEREFSkidmore2003">Skidmore 2003</a>, стр. 209–210. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESkidmore2003210-107"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESkidmore2003210_107-0">^</a> <a href="#CITEREFSkidmore2003">Skidmore 2003</a>, стр. 210. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEFausto2005397-108"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEFausto2005397_108-0">^</a> <a href="#CITEREFFausto2005">Fausto 2005</a>, стр. 397. sfn грешка: no target: CITEREFFausto2005 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-109"><a href="#cite_ref-109">^</a> Gaspari, A Ditadura Envergonhada. стр. 141–142. </li> <li id="cite_note-Gaspari._стр._35-110"><a href="#cite_ref-Gaspari._стр._35_110-0">^</a> Gaspari, A Ditadura Envergonhada. стр. 35. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECrocittiVallance2012395-111"><a href="#cite_ref-FOOTNOTECrocittiVallance2012395_111-0">^</a> <a href="#CITEREFCrocittiVallance2012">Crocitti & Vallance 2012</a>, стр. 395. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFCrocittiVallance2012 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEYoungCisneros2011224-112"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEYoungCisneros2011224_112-0">^</a> <a href="#CITEREFYoungCisneros2011">Young & Cisneros 2011</a>, стр. 224. sfn грешка: no target: CITEREFYoungCisneros2011 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBurgorgue-LarsenTorres2011299-113"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBurgorgue-LarsenTorres2011299_113-0">^</a> <a href="#CITEREFBurgorgue-LarsenTorres2011">Burgorgue-Larsen & Torres 2011</a>, стр. 299. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECrocitti2012396-114"><a href="#cite_ref-FOOTNOTECrocitti2012396_114-0">^</a> <a href="#CITEREFCrocitti2012">Crocitti 2012</a>, стр. 396. sfn грешка: no target: CITEREFCrocitti2012 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECrocitti2012395–397-115"><a href="#cite_ref-FOOTNOTECrocitti2012395–397_115-0">^</a> <a href="#CITEREFCrocitti2012">Crocitti 2012</a>, стр. 395–397. sfn грешка: no target: CITEREFCrocitti2012 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBurns1993457-116"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBurns1993457_116-0">^</a> <a href="#CITEREFBurns1993">Burns 1993</a>, стр. 457. </li> <li id="cite_note-117"><a href="#cite_ref-117">^</a> Fausto 1999, Chapter 6 "The military government and the transition to democracy (1964—1984)" </li> <li id="cite_note-Ibidem_Fausto_1999-118"><a href="#cite_ref-Ibidem_Fausto_1999_118-0">^</a> <a href="#CITEREFFausto1999">Fausto 1999</a> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEFausto2005464–465-119"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEFausto2005464–465_119-0">^</a> <a href="#CITEREFFausto2005">Fausto 2005</a>, стр. 464–465. sfn грешка: no target: CITEREFFausto2005 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEFausto2005465,_475-120"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEFausto2005465,_475_120-0">^</a> <a href="#CITEREFFausto2005">Fausto 2005</a>, стр. 465, 475. sfn грешка: no target: CITEREFFausto2005 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESkidmore2003311-121"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESkidmore2003311_121-0">^</a> <a href="#CITEREFSkidmore2003">Skidmore 2003</a>, стр. 311. </li> <li id="cite_note-122"><a href="#cite_ref-122">^</a> Fausto 1999, Epilogue </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEFausto2005482-123"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEFausto2005482_123-0">^</a> <a href="#CITEREFFausto2005">Fausto 2005</a>, стр. 482. sfn грешка: no target: CITEREFFausto2005 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEFausto2005474-124"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEFausto2005474_124-0">^</a> <a href="#CITEREFFausto2005">Fausto 2005</a>, стр. 474. sfn грешка: no target: CITEREFFausto2005 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEFausto2005502-125"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEFausto2005502_125-0">^</a> <a href="#CITEREFFausto2005">Fausto 2005</a>, стр. 502. sfn грешка: no target: CITEREFFausto2005 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-126"><a href="#cite_ref-126">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.forbes.com/power-women/">„The World's 100 most powerful women”</a>. Forbes. 2013. Приступљено 24. 3. 2013.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=The+World%27s+100+most+powerful+women&rft.date=2013&rft.genre=unknown&rft.pub=Forbes&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.forbes.com%2Fpower-women%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-127"><a href="#cite_ref-127">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110719073545/http://articles.cnn.com/2010-10-31/world/brazil.elections_1_voting-machines-president-luiz-inacio-manaus?_s=PM:WORLD">„Brazil elects Dilma Rousseff, nation's first woman president”</a>. CNN. 31. 10. 2010. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://articles.cnn.com/2010-10-31/world/brazil.elections_1_voting-machines-president-luiz-inacio-manaus?_s=PM:WORLD">оригинала</a> 19. 7. 2011. г. Приступљено 8. 8. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Brazil+elects+Dilma+Rousseff%2C+nation%27s+first+woman+president&rft.date=2010-10-31&rft.genre=unknown&rft.pub=CNN&rft_id=http%3A%2F%2Farticles.cnn.com%2F2010-10-31%2Fworld%2Fbrazil.elections_1_voting-machines-president-luiz-inacio-manaus%3F_s%3DPM%3AWORLD&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-popis-128"><a href="#cite_ref-popis_128-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ibge.gov.br/home/estatistica/populacao/censo2010/caracteristicas_da_populacao/tabelas_pdf/tab3.pdf">„População residente, por cor ou raça, segundo o sexo e os Sexo e grupos de idade - Brasil - 2010”</a> (PDF). IBGE. IBGE. Приступљено 30. 1. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Popula%C3%A7%C3%A3o+residente%2C+por+cor+ou+ra%C3%A7a%2C+segundo+o+sexo+e+os+Sexo+e+grupos+de+idade+-+Brasil+-+2010&rft.genre=unknown&rft.jtitle=IBGE&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ibge.gov.br%2Fhome%2Festatistica%2Fpopulacao%2Fcenso2010%2Fcaracteristicas_da_populacao%2Ftabelas_pdf%2Ftab3.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-popis2-129">^ <a href="#cite_ref-popis2_129-0">а</a> <a href="#cite_ref-popis2_129-1">б</a> <a href="#cite_ref-popis2_129-2">в</a> <a href="#cite_ref-popis2_129-3">г</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ibge.gov.br/home/estatistica/populacao/censo2010/tabelas_pdf/Brasil_tab_1_13.pdf">„População residente, por situação do domicílio e localização da área, segundo as Grandes Regiões, as Unidades da Federação e o sexo - 2010”</a> (PDF). IBGE. IBGE. Приступљено 30. 1. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Popula%C3%A7%C3%A3o+residente%2C+por+situa%C3%A7%C3%A3o+do+domic%C3%ADlio+e+localiza%C3%A7%C3%A3o+da+%C3%A1rea%2C+segundo+as+Grandes+Regi%C3%B5es%2C+as+Unidades+da+Federa%C3%A7%C3%A3o+e+o+sexo+-+2010&rft.genre=unknown&rft.jtitle=IBGE&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ibge.gov.br%2Fhome%2Festatistica%2Fpopulacao%2Fcenso2010%2Ftabelas_pdf%2FBrasil_tab_1_13.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-130"><a href="#cite_ref-130">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ibge.gov.br/home/estatistica/populacao/censo2010/tabelas_pdf/Brasil_tab_1_4.pdf">„População nos Censos Demográficos, segundo as Grandes Regiões e as Unidades da Federação - 1872/2010”</a> (PDF). IBGE. IBGE. Приступљено 30. 1. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Popula%C3%A7%C3%A3o+nos+Censos+Demogr%C3%A1ficos%2C+segundo+as+Grandes+Regi%C3%B5es+e+as+Unidades+da+Federa%C3%A7%C3%A3o+-+1872%2F2010&rft.genre=unknown&rft.jtitle=IBGE&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ibge.gov.br%2Fhome%2Festatistica%2Fpopulacao%2Fcenso2010%2Ftabelas_pdf%2FBrasil_tab_1_4.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-131"><a href="#cite_ref-131">^</a> "<a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.migrationinformation.org/profiles/display.cfm?id=311">Shaping Brazil: The Role of International Migration</a>". Migration Policy Institute. </li> <li id="cite_note-132"><a href="#cite_ref-132">^</a> José Alberto Magno de Carvalho, "<a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.cedeplar.ufmg.br/pesquisas/td/TD%20227.pdf">Crescimento populacional e estrutura demográfica no Brasil</a>" Belo Horizonte: UFMG/Cedeplar, 2004 (PDF file). стр. 5. </li> <li id="cite_note-133"><a href="#cite_ref-133">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20171010155157/https://ww2.ibge.gov.br/english/">„Instituto Brasileiro de Geografia e Estatística”</a>. IBGE. 29. 11. 1999. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://ww2.ibge.gov.br/english/">оригинала</a> 10. 10. 2017. г. Приступљено 31. 1. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Instituto+Brasileiro+de+Geografia+e+Estat%C3%ADstica&rft.date=1999-11-29&rft.genre=unknown&rft.pub=IBGE&rft_id=https%3A%2F%2Fww2.ibge.gov.br%2Fenglish%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-134"><a href="#cite_ref-134">^</a> Magno de Carvalho, "<a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.cedeplar.ufmg.br/pesquisas/td/TD%20227.pdf">Crescimento populacional e estrutura demográfica no Brasil</a>". стр. 7–8. </li> <li id="cite_note-135"><a href="#cite_ref-135">^</a> PNAD 2008, IBGE. "<a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.sidra.ibge.gov.br/bda/tabela/protabl.asp?c=271&i=P&sec59=93024&sec59=1023&sec59=1024&nome=on&notarodape=on&tab=271&unit=0&pov=3&opc1=1&poc2=1&orc59=5&OpcTipoNivt=1&opn1=2&nivt=0&poc1=1&sec58=0&orp=7&qtu3=27&opv=1&sec1=0&opc2=1&pop=1&opn2=0&orv=2&orc2=4&opc58=1&qtu2=5&sev=121&sev=1000121&sec2=0&poc59=2&opp=1&opn3=0&orc1=3&poc58=1&qtu1=1&cabec=on&opc59=1&ascendente=on&sep=43345&orn=1&qtu7=9&orc58=6&opn7=0&decm=99&pon=1&OpcCara=44&proc=1">Pessoas de 5 anos ou mais de idade por situação, sexo, alfabetização e grupos de idade e grupos de idade</a>." </li> <li id="cite_note-136"><a href="#cite_ref-136">^</a> PNAD 2008, IBGE. "<a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.sidra.ibge.gov.br/bda/tabela/protabl.asp?c=271&i=P&sec59=93024&sec59=1023&sec59=1024&nome=on&notarodape=on&tab=271&unit=0&pov=3&opc1=1&poc2=1&orc59=5&OpcTipoNivt=1&opn1=2&nivt=0&poc1=1&sec58=0&orp=7&qtu3=27&opv=1&sec1=0&opc2=1&pop=1&opn2=2&orv=2&orc2=4&opc58=1&qtu2=5&sev=121&sev=1000121&sec2=0&poc59=3&opp=1&opn3=0&orc1=3&poc58=1&qtu1=1&cabec=on&opc59=1&ascendente=on&sep=43345&orn=1&qtu7=9&orc58=6&opn7=0&decm=99&pon=2&OpcCara=44&proc=1">Pessoas de 5 anos ou mais de idade por situação, sexo, alfabetização e grupos de idade</a>" </li> <li id="cite_note-137"><a href="#cite_ref-137">^</a> PNAD 2008, IBGE. "<a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.sidra.ibge.gov.br/bda/tabela/protabl.asp?c=2858&i=P&sec59=0&sec59=1023&sec59=1024&sec59=3318&nome=on&notarodape=on&tab=2858&unit=0&pov=1&opc1=1&poc2=1&orc59=5&OpcTipoNivt=1&opn1=2&nivt=0&poc1=2&orp=6&qtu3=27&opv=1&sec1=0&sec1=1&sec1=2&opc2=1&pop=1&opn2=0&orv=2&orc2=4&qtu2=5&sev=121&sec2=0&poc59=3&opp=1&opn3=0&orc1=3&qtu1=1&cabec=on&opc59=1&ascendente=on&sep=43435&orn=1&qtu7=9&pon=1&OpcCara=44&proc=1&opn7=0&decm=99">Pessoas de 5 anos ou mais de idade por situação, sexo e alfabetização</a>." </li> <li id="cite_note-Etnias_Censo_2010-138"><a href="#cite_ref-Etnias_Censo_2010_138-0">^</a> <cite class="citation web">Antonio Carlos Lacerda (5. 4. 2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110607201813/http://port.pravda.ru/sociedade/curiosas/04-05-2011/31548-censo_demografico-0/">„Demographical census reveals Brazil as older and less white”</a>. Port.pravda.ru. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://port.pravda.ru/sociedade/curiosas/04-05-2011/31548-censo_demografico-0/">оригинала</a> 7. 6. 2011. г. Приступљено 1. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Antonio+Carlos+Lacerda&rft.btitle=Demographical+census+reveals+Brazil+as+older+and+less+white&rft.date=2011-04-05&rft.genre=unknown&rft.pub=Port.pravda.ru&rft_id=http%3A%2F%2Fport.pravda.ru%2Fsociedade%2Fcuriosas%2F04-05-2011%2F31548-censo_demografico-0%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-139"><a href="#cite_ref-139">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130116212707/http://www.fatimanews.com.br/noticias/populacao-que-se-declara-branca-diminui-diz-ibge_116224/">„Self-declared White Brazilians decrease in number, says IBGE”</a>. Fatimanews.com.br. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.fatimanews.com.br/noticias/populacao-que-se-declara-branca-diminui-diz-ibge_116224/">оригинала</a> 16. 01. 2013. г. Приступљено 1. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Self-declared+White+Brazilians+decrease+in+number%2C+says+IBGE&rft.genre=unknown&rft.pub=Fatimanews.com.br&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.fatimanews.com.br%2Fnoticias%2Fpopulacao-que-se-declara-branca-diminui-diz-ibge_116224%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-popis3-140">^ <a href="#cite_ref-popis3_140-0">а</a> <a href="#cite_ref-popis3_140-1">б</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110607201813/http://port.pravda.ru/sociedade/curiosas/04-05-2011/31548-censo_demografico-0/">„Censo demográfico revela que o Brasil ficou mais velho e menos branco”</a>. Антонио Карлос Ласерда. Pravda.ru. 4. 5. 2011. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://port.pravda.ru/sociedade/curiosas/04-05-2011/31548-censo_demografico-0/">оригинала</a> 7. 6. 2011. г. Приступљено 30. 1. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Censo+demogr%C3%A1fico+revela+que+o+Brasil+ficou+mais+velho+e+menos+branco&rft.date=2011-05-04&rft.genre=unknown&rft.jtitle=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BE+%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D1%81+%D0%9B%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0&rft_id=http%3A%2F%2Fport.pravda.ru%2Fsociedade%2Fcuriosas%2F04-05-2011%2F31548-censo_demografico-0%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-141"><a href="#cite_ref-141">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2007/07/07/AR2007070701312.html">„In Amazonia, Defending the Hidden Tribes”</a>. Монти Рил. Вашингтон пост. 8. 7. 2007. Приступљено 1. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=In+Amazonia%2C+Defending+the+Hidden+Tribes&rft.date=2007-07-08&rft.genre=unknown&rft.jtitle=%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B8+%D0%A0%D0%B8%D0%BB&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.washingtonpost.com%2Fwp-dyn%2Fcontent%2Farticle%2F2007%2F07%2F07%2FAR2007070701312.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-www1.folha.uol.com.br-142"><a href="#cite_ref-www1.folha.uol.com.br_142-0">^</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www1.folha.uol.com.br/folha/ciencia/ult306u633465.shtml">Brazilian DNA is nearly 80% European, indicates study</a>. </li> <li id="cite_note-bdtd.bce.unb.br-143"><a href="#cite_ref-bdtd.bce.unb.br_143-0">^</a> NMO Godinho <a rel="nofollow" class="external text" href="http://bdtd.bce.unb.br/tedesimplificado/tde_busca/arquivo.php?codArquivo=3873">O impacto das migrações na constituição genética de populações latino-americanas</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130823011518/http://bdtd.bce.unb.br/tedesimplificado/tde_busca/arquivo.php?codArquivo=3873">Архивирано</a> на сајту <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine</a> (23. август 2013). PhD Thesis, Universidade de Brasília (2008). </li> <li id="cite_note-plosone.org-144"><a href="#cite_ref-plosone.org_144-0">^</a> <cite class="citation journal">De Moraes, ME; De Moraes, MR; Ojopi, EB; Perini, JA; Racciopi, C; Ribeiro-Dos-Santos, AK; Rios-Santos, F; Romano-Silva, MA; Sortica, VA; et al. (2011). Harpending, Henry, ур. <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3040205">„The Genomic Ancestry of Individuals from Different Geographical Regions of Brazil Is More Uniform Than Expected”</a>. PLoS ONE. 6 (2): e17063. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/1932-6203">1932-6203</a>. <a href="/wiki/PubMed_Central" title="PubMed Central">PMC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3040205">3040205</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21359226">21359226</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1371%2Fjournal.pone.0017063">10.1371/journal.pone.0017063</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=The+Genomic+Ancestry+of+Individuals+from+Different+Geographical+Regions+of+Brazil+Is+More+Uniform+Than+Expected&rft.au=De+Moraes%2C+MR&rft.au=Moraes&rft.au=Ojopi%2C+EB&rft.au=Perini%2C+JA&rft.au=Racciopi%2C+C&rft.au=Ribeiro-Dos-Santos%2C+AK&rft.au=Rios-Santos%2C+F&rft.au=Romano-Silva%2C+MA&rft.au=Sortica%2C+VA&rft.aufirst=ME&rft.aulast=De+Moraes&rft.date=2011&rft.genre=article&rft.issn=1932-6203&rft.issue=2&rft.jtitle=PLoS+ONE&rft.pages=e17063&rft.volume=6&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC3040205&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC3040205&rft_id=info%3Adoi%2F10.1371%2Fjournal.pone.0017063&rft_id=info%3Apmid%2F21359226&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-145"><a href="#cite_ref-145">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC140919/#id2601616">„Parra et alli, Color and genomic ancestry in Brazilians”</a>. National Institute of Health. 1. 2. 2014. Приступљено 1. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Parra+et+alli%2C+Color+and+genomic+ancestry+in+Brazilians&rft.date=2014-02-01&rft.genre=unknown&rft.pub=National+Institute+of+Health&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC140919%2F%23id2601616&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-146"><a href="#cite_ref-146">^</a> RIBEIRO, Darcy. O Povo Brasileiro, Companhia de Bolso, fourth reprint, 2008 (2008). </li> <li id="cite_note-Coelho_(1996)._стр._268.-147"><a href="#cite_ref-Coelho_(1996)._стр._268._147-0">^</a> <a href="#CITEREFCoelho1996">Coelho 1996</a>, стр. 268 harvnb грешка: no target: CITEREFCoelho1996 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-Vesentini_(1988)._стр._117.-148"><a href="#cite_ref-Vesentini_(1988)._стр._117._148-0">^</a> <a href="#CITEREFVesentini1988">Vesentini 1988</a>, стр. 117 harvnb грешка: no target: CITEREFVesentini1988 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECoelho1996268-149"><a href="#cite_ref-FOOTNOTECoelho1996268_149-0">^</a> <a href="#CITEREFCoelho1996">Coelho 1996</a>, стр. 268. sfn грешка: no target: CITEREFCoelho1996 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEVesentini1988117-150"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEVesentini1988117_150-0">^</a> <a href="#CITEREFVesentini1988">Vesentini 1988</a>, стр. 117. sfn грешка: no target: CITEREFVesentini1988 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEAdas2004268-151"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEAdas2004268_151-0">^</a> <a href="#CITEREFAdas2004">Adas 2004</a>, стр. 268. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEAzevedo19712–3-152"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEAzevedo19712–3_152-0">^</a> <a href="#CITEREFAzevedo1971">Azevedo 1971</a>, стр. 2–3. sfn грешка: no target: CITEREFAzevedo1971 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-Moreira_(1981)._стр._108.-153"><a href="#cite_ref-Moreira_(1981)._стр._108._153-0">^</a> <a href="#CITEREFMoreira1981">Moreira 1981</a>, стр. 108 harvnb грешка: no target: CITEREFMoreira1981 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-154"><a href="#cite_ref-154">^</a> Enciclopédia Barsa, vol. 4. стр. 254–55, 258, 265. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMoreira1981108-155">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEMoreira1981108_155-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEMoreira1981108_155-1">б</a> <a href="#CITEREFMoreira1981">Moreira 1981</a>, стр. 108. sfn грешка: no target: CITEREFMoreira1981 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEAzevedo197174–75-156"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEAzevedo197174–75_156-0">^</a> <a href="#CITEREFAzevedo1971">Azevedo 1971</a>, стр. 74–75. sfn грешка: no target: CITEREFAzevedo1971 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-157"><a href="#cite_ref-157">^</a> Enciclopédia Barsa, vol. 10 (Rio de Janeiro: Encyclopaedia Britannica do Brasil) (1987). стр. 355. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEAzevedo197174-158"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEAzevedo197174_158-0">^</a> <a href="#CITEREFAzevedo1971">Azevedo 1971</a>, стр. 74. sfn грешка: no target: CITEREFAzevedo1971 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-Azevedo_(1971)._стр._161.-159"><a href="#cite_ref-Azevedo_(1971)._стр._161._159-0">^</a> <a href="#CITEREFAzevedo1971">Azevedo 1971</a>, стр. 161 harvnb грешка: no target: CITEREFAzevedo1971 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEAzevedo1971161-160"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEAzevedo1971161_160-0">^</a> <a href="#CITEREFAzevedo1971">Azevedo 1971</a>, стр. 161. sfn грешка: no target: CITEREFAzevedo1971 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-161"><a href="#cite_ref-161">^</a> <cite class="citation journal">Maria Stella Ferreira-Levy (1974). „O papel da migração internacional na evolução da população brasileira (1872 a 1972)”. Revista de Saúde Pública. 8 (supl.): 49—90. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1590%2FS0034-89101974000500003">10.1590/S0034-89101974000500003</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=O+papel+da+migra%C3%A7%C3%A3o+internacional+na+evolu%C3%A7%C3%A3o+da+popula%C3%A7%C3%A3o+brasileira+%281872+a+1972%29&rft.au=Maria+Stella+Ferreira-Levy&rft.date=1974&rft.genre=article&rft.jtitle=Revista+de+Sa%C3%BAde+P%C3%BAblica&rft.pages=49-90&rft.volume=8+%28supl.%29&rft_id=info%3Adoi%2F10.1590%2FS0034-89101974000500003&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> , Table 2. стр. 74. </li> <li id="cite_note-BoyleSheen2013-162"><a href="#cite_ref-BoyleSheen2013_162-0">^</a> <a href="#CITEREFBoyleSheen2013">Boyle & Sheen 2013</a>, стр. 211 </li> <li id="cite_note-georgetown1-163"><a href="#cite_ref-georgetown1_163-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110825203019/http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/countries/brazil">„Brazil”</a>. Berkley Center for Religion, Peace, and World Affairs. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/countries/brazil">оригинала</a> 25. 8. 2011. г. Приступљено 7. 12. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Brazil&rft.genre=unknown&rft.pub=Berkley+Center+for+Religion%2C+Peace%2C+and+World+Affairs&rft_id=http%3A%2F%2Fberkleycenter.georgetown.edu%2Fresources%2Fcountries%2Fbrazil&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Morris2006a-164"><a href="#cite_ref-Morris2006a_164-0">^</a> <a href="#CITEREFMorris2006">Morris 2006</a>, стр. 223 </li> <li id="cite_note-JeynesRobinson2012-165"><a href="#cite_ref-JeynesRobinson2012_165-0">^</a> <a href="#CITEREFJeynesRobinson2012">Jeynes & Robinson 2012</a>, стр. 405 </li> <li id="cite_note-USDS-166"><a href="#cite_ref-USDS_166-0">^</a> <cite class="citation conference"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.state.gov/j/drl/rls/irf/2005/51629.htm">„Brazil”</a>. International Religious Freedom Report. U.S. Department of State. 8. 11. 2005. Приступљено 8. 6. 2008.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Brazil&rft.btitle=International+Religious+Freedom+Report&rft.date=2005-11-08&rft.genre=conference&rft.pub=U.S.+Department+of+State&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.state.gov%2Fj%2Fdrl%2Frls%2Firf%2F2005%2F51629.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-167"><a href="#cite_ref-167">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://censo2010.ibge.gov.br/apps/atlas/pdf/Pag_203_Religi%C3%A3o_Evang_miss%C3%A3o_Evang_pentecostal_Evang_nao%20determinada_Diversidade%20cultural.pdf">„População residente, por situação do domicílio e sexo, segundo os grupos de religião - Brasil - 2010”</a> (PDF). IBGE. IBGE. 2. 2. 2014. Приступљено 2. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Popula%C3%A7%C3%A3o+residente%2C+por+situa%C3%A7%C3%A3o+do+domic%C3%ADlio+e+sexo%2C+segundo+os+grupos+de+religi%C3%A3o+-+Brasil+-+2010&rft.date=2014-02-02&rft.genre=unknown&rft.jtitle=IBGE&rft_id=https%3A%2F%2Fcenso2010.ibge.gov.br%2Fapps%2Fatlas%2Fpdf%2FPag_203_Religi%25C3%25A3o_Evang_miss%25C3%25A3o_Evang_pentecostal_Evang_nao%2520determinada_Diversidade%2520cultural.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-georgetown2-168"><a href="#cite_ref-georgetown2_168-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110825203019/http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/countries/brazil">„Brazil”</a>. Berkley Center for Religion, Peace, and World Affairs. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/countries/brazil">оригинала</a> 25. 8. 2011. г. Приступљено 2. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Brazil&rft.genre=unknown&rft.pub=Berkley+Center+for+Religion%2C+Peace%2C+and+World+Affairs&rft_id=http%3A%2F%2Fberkleycenter.georgetown.edu%2Fresources%2Fcountries%2Fbrazil&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  Погледати есеј "The Growth of Religious Pluralism" </li> <li id="cite_note-FGV_no_G1-169"><a href="#cite_ref-FGV_no_G1_169-0">^</a> <cite class="citation web">Do G1, em São Paulo (23. 8. 2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://g1.globo.com/brasil/noticia/2011/08/pais-tem-menor-nivel-de-adeptos-do-catolicismo-desde-1872-diz-estudo.html">„G1 – País tem menor nível de adeptos do catolicismo desde 1872, diz estudo – notícias em Brasil”</a>. G1.globo.com. Приступљено 2. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Do+G1%2C+em+S%C3%A3o+Paulo&rft.btitle=G1+%E2%80%93+Pa%C3%ADs+tem+menor+n%C3%ADvel+de+adeptos+do+catolicismo+desde+1872%2C+diz+estudo+%E2%80%93+not%C3%ADcias+em+Brasil&rft.date=2011-08-23&rft.genre=unknown&rft.pub=G1.globo.com&rft_id=http%3A%2F%2Fg1.globo.com%2Fbrasil%2Fnoticia%2F2011%2F08%2Fpais-tem-menor-nivel-de-adeptos-do-catolicismo-desde-1872-diz-estudo.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-3218.0-170"><a href="#cite_ref-3218.0_170-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ibge.gov.br/home/estatistica/populacao/censo2010/primeiros_resultados/populacao_por_municipio_zip.shtm">„процена из 2010.”</a>. бразилски Институт за географију и статистику. 29. 11. 2011. Приступљено 22. 1. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D0%B7+2010.&rft.date=2011-11-29&rft.genre=unknown&rft.pub=%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%98%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82+%D0%B7%D0%B0+%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D1%83+%D0%B8+%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ibge.gov.br%2Fhome%2Festatistica%2Fpopulacao%2Fcenso2010%2Fprimeiros_resultados%2Fpopulacao_por_municipio_zip.shtm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-CIA_People-171"><a href="#cite_ref-CIA_People_171-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20151222121846/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/br.html">„People of Brazil”</a>. Central Intelligence Agency. 2008. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/br.html">оригинала</a> 22. 12. 2015. г. Приступљено 3. 6. 2008.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=People+of+Brazil&rft.date=2008&rft.genre=unknown&rft.pub=Central+Intelligence+Agency&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.cia.gov%2Flibrary%2Fpublications%2Fthe-world-factbook%2Fgeos%2Fbr.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-172"><a href="#cite_ref-172">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20120420010533/http://www.sibila.com.br/index.php/world-map-of-portuguese/424">„Learn About Portuguese Language”</a>. Sibila.com.br. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.sibila.com.br/index.php/world-map-of-portuguese/424">оригинала</a> 20. 04. 2012. г. Приступљено 2. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Learn+About+Portuguese+Language&rft.genre=unknown&rft.pub=Sibila.com.br&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.sibila.com.br%2Findex.php%2Fworld-map-of-portuguese%2F424&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Portuguese-173">^ <a href="#cite_ref-Portuguese_173-0">а</a> <a href="#cite_ref-Portuguese_173-1">б</a> <a href="#cite_ref-Portuguese_173-2">в</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ethnologue.com/show_country.asp?name=br">„Languages of Brazil”</a>. Ethnologue. Приступљено 2. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Languages+of+Brazil&rft.genre=unknown&rft.pub=Ethnologue&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ethnologue.com%2Fshow_country.asp%3Fname%3Dbr&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-language2-174"><a href="#cite_ref-language2_174-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://countrystudies.us/brazil/39.htm">„Portuguese language and the Brazilian singularity”</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Portuguese+language+and+the+Brazilian+singularity&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fcountrystudies.us%2Fbrazil%2F39.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-175"><a href="#cite_ref-175">^</a> <cite class="citation news">Nash, Elizabeth (2. 5. 2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110624131043/http://www.independent.co.uk/news/world/europe/portugal-pays-lip-service-to-brazils-supremacy-819728.html">„Portugal pays lip service to Brazil's supremacy”</a>. London: The Independent. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.independent.co.uk/news/world/europe/portugal-pays-lip-service-to-brazils-supremacy-819728.html">оригинала</a> 24. 6. 2011. г. Приступљено 2. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Portugal+pays+lip+service+to+Brazil%27s+supremacy&rft.aufirst=Elizabeth&rft.aulast=Nash&rft.date=2008-05-02&rft.genre=article&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.independent.co.uk%2Fnews%2Fworld%2Feurope%2Fportugal-pays-lip-service-to-brazils-supremacy-819728.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-nyt-language-176"><a href="#cite_ref-nyt-language_176-0">^</a> <cite class="citation news">Rohter, Larry (28. 8. 2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nytimes.com/2005/08/28/international/americas/28amazon.html?ex=1282881600&en=2dbb31357d010164&ei=5090">„Language Born of Colonialism Thrives Again in Amazon”</a>. New York Times. Приступљено 2. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Language+Born+of+Colonialism+Thrives+Again+in+Amazon&rft.aufirst=Larry&rft.aulast=Rohter&rft.date=2005-08-28&rft.genre=article&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.nytimes.com%2F2005%2F08%2F28%2Finternational%2Famericas%2F28amazon.html%3Fex%3D1282881600%26en%3D2dbb31357d010164%26ei%3D5090&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-177"><a href="#cite_ref-177">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.dw.de/dw/article/0,,1174391,00.html">„O alemão lusitano do Sul do Brasil”</a>. DW-World.de.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=O+alem%C3%A3o+lusitano+do+Sul+do+Brasil&rft.genre=unknown&rft.pub=DW-World.de&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.dw.de%2Fdw%2Farticle%2F0%2C%2C1174391%2C00.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-178"><a href="#cite_ref-178">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110915175634/http://www.labeurb.unicamp.br/elb/europeias/talian.htm">„O talian”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.labeurb.unicamp.br/elb/europeias/talian.htm">оригинала</a> 15. 09. 2011. г. Приступљено 02. 02. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=O+talian&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.labeurb.unicamp.br%2Felb%2Feuropeias%2Ftalian.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-179"><a href="#cite_ref-179">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130723233334/http://www.sitoveneto.org/talian_patrimonio_de_rio_grando_do_sul.html">„Approvato il progetto che dichiara il 'Talian' come patrimonio del Rio Grande del Sud – Brasile”</a>. Sitoveneto. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.sitoveneto.org/talian_patrimonio_de_rio_grando_do_sul.html">оригинала</a> 23. 07. 2013. г. Приступљено 2. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Approvato+il+progetto+che+dichiara+il+%27Talian%27+come+patrimonio+del+Rio+Grande+del+Sud+%E2%80%93+Brasile&rft.genre=unknown&rft.pub=Sitoveneto&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.sitoveneto.org%2Ftalian_patrimonio_de_rio_grando_do_sul.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Stevenson1997-180"><a href="#cite_ref-Stevenson1997_180-0">^</a> <a href="#CITEREFStevenson1997">Stevenson 1997</a>, стр. 39 </li> <li id="cite_note-181"><a href="#cite_ref-181">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210801101110/http://www.pagef30.com/2009/09/15-september-2009-esperanto-approved-by.html">„Esperanto approved by Brazilian government as optional high school subject, mandatory if justified by demand”</a>. Page F30. 19. 9. 2009. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.pagef30.com/2009/09/15-september-2009-esperanto-approved-by.html">оригинала</a> 01. 08. 2021. г. Приступљено 2. 2. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Esperanto+approved+by+Brazilian+government+as+optional+high+school+subject%2C+mandatory+if+justified+by+demand&rft.date=2009-09-19&rft.genre=unknown&rft.pub=Page+F30&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.pagef30.com%2F2009%2F09%2F15-september-2009-esperanto-approved-by.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-embassy-182"><a href="#cite_ref-embassy_182-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110725100724/http://www.brasembottawa.org/en/brazil_in_brief/political_institution.html">„Embassy of Brazil — Ottawa”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.brasembottawa.org/en/brazil_in_brief/political_institution.html">оригинала</a> 25. 7. 2011. г. Приступљено 19. 7. 2007. „Political Institutions — The Executive”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Embassy+of+Brazil+%E2%80%94+Ottawa&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.brasembottawa.org%2Fen%2Fbrazil_in_brief%2Fpolitical_institution.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-183"><a href="#cite_ref-183">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.citymayors.com/government/brazil_government.html">„City Mayors”</a>. Приступљено 19. 7. 2007. „Brazil federal, state and local government”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=City+Mayors&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.citymayors.com%2Fgovernment%2Fbrazil_government.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-184"><a href="#cite_ref-184">^</a> <cite class="citation journal">„JSTOR”. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/196424)">196424)</a>. „Brazilian Politics”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=JSTOR&rft.genre=article&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F196424%29&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-185"><a href="#cite_ref-185">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/2367025.stm">„"Leftist Lula wins Brazil election"”</a>. BBC News. Приступљено 17. 5. 2007.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=%22Leftist+Lula+wins+Brazil+election%22&rft.genre=unknown&rft.pub=BBC+News&rft_id=http%3A%2F%2Fnews.bbc.co.uk%2F2%2Fhi%2Famericas%2F2367025.stm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>). </li> <li id="cite_note-imf-186"><a href="#cite_ref-imf_186-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2013/02/weodata/weorept.aspx?pr.x=42&pr.y=13&sy=2013&ey=2013&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=223&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a=">„Brazil”</a>. International Monetary Fund. Приступљено 27. 10. 2013.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Brazil&rft.genre=unknown&rft.pub=International+Monetary+Fund&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.imf.org%2Fexternal%2Fpubs%2Fft%2Fweo%2F2013%2F02%2Fweodata%2Fweorept.aspx%3Fpr.x%3D42%26pr.y%3D13%26sy%3D2013%26ey%3D2013%26scsm%3D1%26ssd%3D1%26sort%3Dcountry%26ds%3D.%26br%3D1%26c%3D223%26s%3DNGDPD%252CNGDPDPC%252CPPPGDP%252CPPPPC%26grp%3D0%26a%3D&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-187"><a href="#cite_ref-187">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.oecd-ilibrary.org/economics/country-statistical-profile-brazil_csp-bra-table-en">„Country statistical profile: Brazil 2013”</a>. OECD. OECD. 14. 2. 2014. Приступљено 14. 3. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Country+statistical+profile%3A+Brazil+2013&rft.date=2014-02-14&rft.genre=unknown&rft.jtitle=OECD&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.oecd-ilibrary.org%2Feconomics%2Fcountry-statistical-profile-brazil_csp-bra-table-en&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-188"><a href="#cite_ref-188">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.economist.com/node/8952496?story_id=8952496">„The economy of heat”</a>. The Economist. 12. 4. 2007. Приступљено 14. 3. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=The+economy+of+heat&rft.date=2007-04-12&rft.genre=article&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.economist.com%2Fnode%2F8952496%3Fstory_id%3D8952496&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-189"><a href="#cite_ref-189">^</a> <cite class="citation conference">Baig, Taimur; Goldfajn, Ilan (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2000/wp00160.pdf">„The Russian default and the contagion to Brazil”</a> (PDF). IMF Working Paper. International Monetary Fund. Приступљено 14. 3. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=The+Russian+default+and+the+contagion+to+Brazil&rft.au=Goldfajn%2C+Ilan&rft.aufirst=Taimur&rft.aulast=Baig&rft.btitle=IMF+Working+Paper&rft.date=2000&rft.genre=conference&rft.pub=International+Monetary+Fund&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.imf.org%2Fexternal%2Fpubs%2Fft%2Fwp%2F2000%2Fwp00160.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-190"><a href="#cite_ref-190">^</a> <cite class="citation conference">Fraga, Arminio (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.imf.org/external/pubs/ft/fandd/2000/03/fraga.htm">Monetary Policy During the Transition to a Floating Exchange Rate: Brazil's Recent Experience</a>. International Monetary Fund. Приступљено 14. 3. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Arminio&rft.aulast=Fraga&rft.btitle=Monetary+Policy+During+the+Transition+to+a+Floating+Exchange+Rate%3A+Brazil%27s+Recent+Experience&rft.date=2000&rft.genre=conference&rft.pub=International+Monetary+Fund&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.imf.org%2Fexternal%2Fpubs%2Fft%2Ffandd%2F2000%2F03%2Ffraga.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTELevinson1998325-191"><a href="#cite_ref-FOOTNOTELevinson1998325_191-0">^</a> <a href="#CITEREFLevinson1998">Levinson 1998</a>, стр. 325. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMeade2009146-192"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEMeade2009146_192-0">^</a> <a href="#CITEREFMeade2009">Meade 2009</a>, стр. 146. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTELesser2013150–155-193"><a href="#cite_ref-FOOTNOTELesser2013150–155_193-0">^</a> <a href="#CITEREFLesser2013">Lesser 2013</a>, стр. 150–155. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMarsh20123-194"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEMarsh20123_194-0">^</a> <a href="#CITEREFMarsh2012">Marsh 2012</a>, стр. 3. </li> <li id="cite_note-195"><a href="#cite_ref-195">^</a> Hue, Jorge de Souza (1999). Uma visão da arquitectura colonial no Brasil [A vision of Colonial Architecture in Brazil] (in Portuguese). Rio de Janeiro. </li> <li id="cite_note-196"><a href="#cite_ref-196">^</a> Boxer, Charles Ralph (1962). The Golden Age of Brazil, 1695–1750: Growing Pains of a Colonial Society. University of California Press. </li> <li id="cite_note-197"><a href="#cite_ref-197">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20081215103814/http://www2.mre.gov.br/cdbrasil/itamaraty/web/port/artecult/arqurb/arquitet/index.htm">„Wayback Machine”</a>. web.archive.org. 2008-12-15. Архивирано из оригинала 15. 12. 2008. г. Приступљено 2022-02-06.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Wayback+Machine&rft.date=2008-12-15&rft.genre=unknown&rft.jtitle=web.archive.org&rft_id=http%3A%2F%2Fwww2.mre.gov.br%2Fcdbrasil%2Fitamaraty%2Fweb%2Fport%2Fartecult%2Farqurb%2Farquitet%2Findex.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Неподобан URL (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD_URL" title="Категорија:CS1 одржавање: Неподобан URL">веза</a>) </li> <li id="cite_note-198"><a href="#cite_ref-198">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://vitruvius.com.br/index.php/revistas/read/drops/09.025/1775">„drops 025.03: Ambientes modernos | vitruvius”</a>. vitruvius.com.br. Приступљено 2022-02-06.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=drops+025.03%3A+Ambientes+modernos+%7C+vitruvius&rft.genre=unknown&rft.jtitle=vitruvius.com.br&rft_id=https%3A%2F%2Fvitruvius.com.br%2Findex.php%2Frevistas%2Fread%2Fdrops%2F09.025%2F1775&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEFonseca19917-199">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEFonseca19917_199-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEFonseca19917_199-1">б</a> <a href="#CITEREFFonseca1991">Fonseca 1991</a>, стр. 7. sfn грешка: no target: CITEREFFonseca1991 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-200"><a href="#cite_ref-200">^</a> <cite class="citation book">Grazia, Donna M. Di (2013-03-05). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=qyPz1PUFxW8C&pg=PA457">Nineteenth-Century Choral Music</a> (на језику: енглески). Routledge. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-136-29409-9" title="Посебно:Штампани извори/978-1-136-29409-9">978-1-136-29409-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Donna+M.+Di&rft.aulast=Grazia&rft.btitle=Nineteenth-Century+Choral+Music&rft.date=2013-03-05&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-136-29409-9&rft.pub=Routledge&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DqyPz1PUFxW8C%26pg%3DPA457&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-201"><a href="#cite_ref-201">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.unesco.org/culture/ich/index.php?RL=00101">„UNESCO Culture Sector - Intangible Heritage - 2003 Convention :”</a>. Unesco.org. Приступљено 12. 11. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=UNESCO+Culture+Sector+-+Intangible+Heritage+-+2003+Convention+%3A&rft.genre=unknown&rft.pub=Unesco.org&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.unesco.org%2Fculture%2Fich%2Findex.php%3FRL%3D00101&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECrook200978-202"><a href="#cite_ref-FOOTNOTECrook200978_202-0">^</a> <a href="#CITEREFCrook2009">Crook 2009</a>, стр. 78. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMacGowan19986-203"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEMacGowan19986_203-0">^</a> <a href="#CITEREFMacGowan1998">MacGowan 1998</a>, стр. 6. sfn грешка: no target: CITEREFMacGowan1998 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECampbell2011299-204"><a href="#cite_ref-FOOTNOTECampbell2011299_204-0">^</a> <a href="#CITEREFCampbell2011">Campbell 2011</a>, стр. 299. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEDi_Grazia2013457-205"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEDi_Grazia2013457_205-0">^</a> <a href="#CITEREFDi_Grazia2013">Di Grazia 2013</a>, стр. 457. </li> <li id="cite_note-206"><a href="#cite_ref-206">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20091129154026/http://www.braziltravelguide.com/feijoada-the-brazilian-national-dish.html">„Feijoada : the Brazilian national dish | Brazil Travel Guide”</a>. web.archive.org. 2009-11-29. Архивирано из оригинала 29. 11. 2009. г. Приступљено 2022-02-06.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Feijoada+%3A+the+Brazilian+national+dish+%7C+Brazil+Travel+Guide&rft.date=2009-11-29&rft.genre=unknown&rft.jtitle=web.archive.org&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.braziltravelguide.com%2Ffeijoada-the-brazilian-national-dish.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Неподобан URL (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD_URL" title="Категорија:CS1 одржавање: Неподобан URL">веза</a>) </li> <li id="cite_note-207"><a href="#cite_ref-207">^</a> Cascudo, Luis da Câmara. História da Alimentação no Brasil. São Paulo/Belo Horizonte: Editora USP/Itatiaia, 1983. </li> <li id="cite_note-208"><a href="#cite_ref-208">^</a> <cite class="citation book">Bayor, Ronald H. (2011-07-31). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=bJW79Rlu-igC&pg=PA181">Multicultural America: An Encyclopedia of the Newest Americans</a> (на језику: енглески). ABC-CLIO. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-313-35786-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-313-35786-2">978-0-313-35786-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Ronald+H.&rft.aulast=Bayor&rft.btitle=Multicultural+America%3A+An+Encyclopedia+of+the+Newest+Americans&rft.date=2011-07-31&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-313-35786-2&rft.pub=ABC-CLIO&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DbJW79Rlu-igC%26pg%3DPA181&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-209"><a href="#cite_ref-209">^</a> <cite class="citation journal">Barbosa, Lívia (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.scielo.br/j/ha/a/3dBn939KJKHnfncbdTFjJPn/?lang=pt">„Feijão com arroz e arroz com feijão: o Brasil no prato dos brasileiros”</a>. Horizontes Antropológicos (на језику: португалски). 13: 87—116. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0104-7183">0104-7183</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1590%2FS0104-71832007000200005">10.1590/S0104-71832007000200005</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Feij%C3%A3o+com+arroz+e+arroz+com+feij%C3%A3o%3A+o+Brasil+no+prato+dos+brasileiros&rft.aufirst=L%C3%ADvia&rft.aulast=Barbosa&rft.date=2007&rft.genre=article&rft.issn=0104-7183&rft.jtitle=Horizontes+Antropol%C3%B3gicos&rft.pages=87-116&rft.volume=13&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.scielo.br%2Fj%2Fha%2Fa%2F3dBn939KJKHnfncbdTFjJPn%2F%3Flang%3Dpt&rft_id=info%3Adoi%2F10.1590%2FS0104-71832007000200005&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-210"><a href="#cite_ref-210">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://bases.bireme.br/cgi-bin/wxislind.exe/iah/online/?IsisScript=iah/iah.xis&base=BDENF&lang=p&nextAction=lnk&exprSearch=18716&indexSearch=ID">„BDENF - Resultado página 1”</a>. bases.bireme.br. Приступљено 2022-02-06.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=BDENF+-+Resultado+p%C3%A1gina+1&rft.genre=unknown&rft.jtitle=bases.bireme.br&rft_id=http%3A%2F%2Fbases.bireme.br%2Fcgi-bin%2Fwxislind.exe%2Fiah%2Fonline%2F%3FIsisScript%3Diah%2Fiah.xis%26base%3DBDENF%26lang%3Dp%26nextAction%3Dlnk%26exprSearch%3D18716%26indexSearch%3DID&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-211"><a href="#cite_ref-211">^</a> Freyre, Gilberto. Açúcar. Uma Sociologia do Doce, com Receitas de Bolos e Doces do Nordeste do Brasil. São Paulo, Companhia das Letras, 1997. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECrocitti2012360-212">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTECrocitti2012360_212-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTECrocitti2012360_212-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTECrocitti2012360_212-2">в</a> <a href="#CITEREFCrocitti2012">Crocitti 2012</a>, стр. 360. sfn грешка: no target: CITEREFCrocitti2012 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-213"><a href="#cite_ref-213">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.newadvent.org/cathen/01461c.htm">„Joseph Anchieta”</a>. Kevin Knight. Приступљено 20. 11. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Joseph+Anchieta&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Kevin+Knight&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.newadvent.org%2Fcathen%2F01461c.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-214"><a href="#cite_ref-214">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20141129074654/http://www.dec.ufcg.edu.br/biografias/BentTeix.html">„Bento Teixeira Pinto”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.dec.ufcg.edu.br/biografias/BentTeix.html">оригинала</a> 29. 11. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Bento+Teixeira+Pinto&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.dec.ufcg.edu.br%2Fbiografias%2FBentTeix.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-215"><a href="#cite_ref-215">^</a> <cite class="citation"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.youtube.com/watch?v=a7Q1kITY168">Rio The Magnificent 1932</a> (на језику: српски), Приступљено 2022-02-06</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Rio+The+Magnificent+1932&rft.genre=book&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Da7Q1kITY168&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-216"><a href="#cite_ref-216">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://ghostarchive.org/archive/sv8N6">„Mário Peixoto’s ‘Limite’ Makes Its Way to Brooklyn - The New York Times | Ghostarchive”</a>. ghostarchive.org. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://ghostarchive.org/archive/20211229221250/https://www.nytimes.com/2010/11/10/movies/10cinema.html">Архивирано</a> из оригинала 29. 12. 2021. г. Приступљено 2022-02-06.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=M%C3%A1rio+Peixoto%E2%80%99s+%E2%80%98Limite%E2%80%99+Makes+Its+Way+to+Brooklyn+-+The+New+York+Times+%7C+Ghostarchive&rft.genre=unknown&rft.jtitle=ghostarchive.org&rft_id=https%3A%2F%2Fghostarchive.org%2Farchive%2Fsv8N6&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-217"><a href="#cite_ref-217">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.contracampo.com.br/27/frames.htm">„contracampo - revista de cinema”</a>. www.contracampo.com.br. Приступљено 2022-02-07.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=contracampo+-+revista+de+cinema&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.contracampo.com.br&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.contracampo.com.br%2F27%2Fframes.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-218"><a href="#cite_ref-218">^</a> <cite class="citation"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.rottentomatoes.com/m/city_of_god">City of God</a> (на језику: енглески), Приступљено 2022-02-07</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=City+of+God&rft.genre=book&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.rottentomatoes.com%2Fm%2Fcity_of_god&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-219"><a href="#cite_ref-219">^</a> <cite class="citation web">Ebert, Roger. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.rogerebert.com/roger-ebert/the-best-films-of-the-decade">„The best films of the decade | Roger Ebert | Roger Ebert”</a>. <a rel="nofollow" class="external free" href="https://www.rogerebert.com/">https://www.rogerebert.com/</a> (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-07.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=The+best+films+of+the+decade+%7C+Roger+Ebert+%7C+Roger+Ebert&rft.aufirst=Roger&rft.aulast=Ebert&rft.genre=unknown&rft.jtitle=https%3A%2F%2Fwww.rogerebert.com%2F&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.rogerebert.com%2Froger-ebert%2Fthe-best-films-of-the-decade&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  Спољашња веза у <code style="color:inherit; border:inherit; padding:inherit;">|website=</code> (<a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5#param_has_ext_link" title="Помоћ:CS1 грешке">помоћ</a>) </li> <li id="cite_note-220"><a href="#cite_ref-220">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://justica-federal.jusbrasil.com.br/noticias/74894/futebol-o-esporte-mais-popular-do-brasil-e-destaque-no-via-legal">„Futebol, o esporte mais popular do Brasil, é destaque no Via Legal :: Notícias”</a>. Jusbrasil.com.br. Приступљено 1. 8. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Futebol%2C+o+esporte+mais+popular+do+Brasil%2C+%C3%A9+destaque+no+Via+Legal+%3A%3A+Not%C3%ADcias&rft.genre=unknown&rft.pub=Jusbrasil.com.br&rft_id=http%3A%2F%2Fjustica-federal.jusbrasil.com.br%2Fnoticias%2F74894%2Ffutebol-o-esporte-mais-popular-do-brasil-e-destaque-no-via-legal&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-221"><a href="#cite_ref-221">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20181212023314/https://www.fifa.com/associations/association=bra/goalprogramme/index.html">„Football in Brazil”</a>. Goal Programme. International Federation of Association Football. 15. 4. 2008. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.fifa.com/associations/association=bra/goalprogramme/index.html">оригинала</a> 12. 12. 2018. г. Приступљено 1. 8. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Football+in+Brazil&rft.date=2008-04-15&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Goal+Programme&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.fifa.com%2Fassociations%2Fassociation%3Dbra%2Fgoalprogramme%2Findex.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-222"><a href="#cite_ref-222">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20150219081914/http://www.fifa.com/aboutfifa/developing/beachsoccer/index.html">„Beach Soccer”</a>. International Federation of Association Football. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.fifa.com/aboutfifa/developing/beachsoccer/index.html">оригинала</a> 19. 02. 2015. г. Приступљено 6. 6. 2008.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Beach+Soccer&rft.genre=unknown&rft.pub=International+Federation+of+Association+Football&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.fifa.com%2Faboutfifa%2Fdeveloping%2Fbeachsoccer%2Findex.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-223"><a href="#cite_ref-223">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20150306211744/http://www.fifa.com/aboutfifa/developing/futsal/index.html">„Futsal”</a>. International Federation of Association Football. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.fifa.com/aboutfifa/developing/futsal/index.html">оригинала</a> 06. 03. 2015. г. Приступљено 6. 6. 2008.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Futsal&rft.genre=unknown&rft.pub=International+Federation+of+Association+Football&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.fifa.com%2Faboutfifa%2Fdeveloping%2Ffutsal%2Findex.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-224"><a href="#cite_ref-224">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/northyorkshire/content/articles/2005/09/13/capoeira_feature.shtml">„The art of capoeira”</a>. BBC. 20. 9. 2006. Приступљено 1. 8. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=The+art+of+capoeira&rft.date=2006-09-20&rft.genre=unknown&rft.pub=BBC&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnorthyorkshire%2Fcontent%2Farticles%2F2005%2F09%2F13%2Fcapoeira_feature.shtml&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-225"><a href="#cite_ref-225">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/19980530081959/http://www.valetudo.com.br/">„Brazilian Vale Tudo”</a>. I.V.C. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://valetudo.com.br/">оригинала</a> 30. 5. 1998. г. Приступљено 1. 8. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=Brazilian+Vale+Tudo&rft.genre=unknown&rft.pub=I.V.C&rft_id=http%3A%2F%2Fvaletudo.com.br%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-226"><a href="#cite_ref-226">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080420155232/http://www.ibjjf.org/index.htm">„International Brazilian Jiu-Jitsu Federation”</a>. International Brazilian Jiu-Jitsu Federation. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ibjjf.org/index.htm">оригинала</a> 20. 4. 2008. г. Приступљено 1. 8. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=International+Brazilian+Jiu-Jitsu+Federation&rft.genre=unknown&rft.pub=International+Brazilian+Jiu-Jitsu+Federation&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ibjjf.org%2Findex.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-227"><a href="#cite_ref-227">^</a> <cite class="citation web">Donaldson, Gerald. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.formula1.com/teams_and_drivers/hall_of_fame/282/">„Emerson Fittipaldi”</a>. Hall of Fame. The Official Formula 1 Website. Приступљено 1. 8. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Emerson+Fittipaldi&rft.aufirst=Gerald&rft.aulast=Donaldson&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Hall+of+Fame&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.formula1.com%2Fteams_and_drivers%2Fhall_of_fame%2F282%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-228"><a href="#cite_ref-228">^</a> <cite class="citation web">Donaldson, Gerald. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.formula1.com/teams_and_drivers/hall_of_fame/181/">„Nelson Piquet”</a>. Hall of Fame. The Official Formula 1 Website. Приступљено 1. 8. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Nelson+Piquet&rft.aufirst=Gerald&rft.aulast=Donaldson&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Hall+of+Fame&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.formula1.com%2Fteams_and_drivers%2Fhall_of_fame%2F181%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-229"><a href="#cite_ref-229">^</a> <cite class="citation web">Donaldson, Gerald. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.formula1.com/teams_and_drivers/hall_of_fame/45/">„Ayrton Senna”</a>. Hall of Fame. The Official Formula 1 Website. Приступљено 1. 8. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Ayrton+Senna&rft.aufirst=Gerald&rft.aulast=Donaldson&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Hall+of+Fame&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.formula1.com%2Fteams_and_drivers%2Fhall_of_fame%2F45%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-230"><a href="#cite_ref-230">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20181112151004/https://www.fifa.com/worldcup/archive/edition=7/index.html">„1950 FIFA World Cup Brazil”</a>. Previous FIFA World Cups. International Federation of Association Football. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.fifa.com/worldcup/archive/edition=7/index.html">оригинала</a> 12. 11. 2018. г. Приступљено 1. 8. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=1950+FIFA+World+Cup+Brazil&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Previous+FIFA+World+Cups&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.fifa.com%2Fworldcup%2Farchive%2Fedition%3D7%2Findex.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-231"><a href="#cite_ref-231">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080604141640/http://www.formula1.com/races/in_detail/brazil_804/circuit_diagram.html">„The Official Formula 1 Website”</a>. Formula One Administration. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.formula1.com/races/in_detail/brazil_804/circuit_diagram.html">оригинала</a> 4. 6. 2008. г. Приступљено 1. 8. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=The+Official+Formula+1+Website&rft.genre=unknown&rft.pub=Formula+One+Administration&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.formula1.com%2Fraces%2Fin_detail%2Fbrazil_804%2Fcircuit_diagram.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTELiMacIntoshBravo2011129-232"><a href="#cite_ref-FOOTNOTELiMacIntoshBravo2011129_232-0">^</a> <a href="#CITEREFLiMacIntoshBravo2011">Li, MacIntosh & Bravo 2011</a>, стр. 129. </li> <li id="cite_note-233"><a href="#cite_ref-233">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.theguardian.com/sport/2009/oct/02/olympics-2016-games-rio-pele">„Olympics 2016: Tearful Pele and weeping Lula greet historic win for Rio”</a>. Owen Gibson. The Guardian. 2. 9. 2009. Приступљено 1. 8. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=Olympics+2016%3A+Tearful+Pele+and+weeping+Lula+greet+historic+win+for+Rio&rft.date=2009-09-02&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Owen+Gibson&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.theguardian.com%2Fsport%2F2009%2Foct%2F02%2Folympics-2016-games-rio-pele&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> </ol></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Литература">Литература</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=33" title="Уредите одељак „Литература”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=33" title="Уреди извор одељка: Литература">уреди извор</a>]</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440192">.mw-parser-output .refbegin{margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul{margin-left:0}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{margin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul li{list-style:none}@media(max-width:720px){.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{padding-left:1.6em;text-indent:-1.6em}}.mw-parser-output .refbegin-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .refbegin-columns ul{margin-top:0}.mw-parser-output .refbegin-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}@media screen{.mw-parser-output .refbegin{font-size:90%}}</style><div class="refbegin refbegin-columns references-column-count references-column-count-2" style="column-count: 2;"> <ul><li><cite id="CITEREFМишић2005" class="citation book">Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 167. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/86-331-2075-5" title="Посебно:Штампани извори/86-331-2075-5">86-331-2075-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.+%D0%90-%D0%91&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.isbn=86-331-2075-5&rft.pages=167&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0+%3A+%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFColbyChurchillWadeVizetelly1989" class="citation book">Colby, Frank M.; Churchill, Allen L.; Wade, Herbert T.; Vizetelly, Frank H. (1989). „The Fascist Revolt”. The New international year book. Dodd, Mead & Co. стр. 12.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=The+Fascist+Revolt&rft.au=Churchill%2C+Allen+L.&rft.au=Vizetelly%2C+Frank+H.&rft.au=Wade%2C+Herbert+T.&rft.aufirst=Frank+M.&rft.aulast=Colby&rft.btitle=The+New+international+year+book&rft.date=1989&rft.genre=bookitem&rft.pages=12&rft.pub=Dodd%2C+Mead+%26+Co.&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFDominguezKim2013" class="citation book">Dominguez, Jorge; Kim, Byung Kook (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=c0I_4JmjFbwC&pg=PA98">Between Compliance and Conflict: East Asia Latin America and the New Pax Americana</a>. Center for International Affairs, Harvard University. стр. 98—99. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-136-76983-2" title="Посебно:Штампани извори/978-1-136-76983-2">978-1-136-76983-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Kim%2C+Byung+Kook&rft.aufirst=Jorge&rft.aulast=Dominguez&rft.btitle=Between+Compliance+and+Conflict%3A+East+Asia+Latin+America+and+the+New+Pax+Americana&rft.date=2013&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-136-76983-2&rft.pages=98-99&rft.pub=Center+for+International+Affairs%2C+Harvard+University&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dc0I_4JmjFbwC%26pg%3DPA98&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFDulles2012" class="citation book">Dulles, John W.F (2012). Anarchists and Communists in Brazil, 1900–1935. University of Texas Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-292-74076-1" title="Посебно:Штампани извори/978-0-292-74076-1">978-0-292-74076-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=John+W.F&rft.aulast=Dulles&rft.btitle=Anarchists+and+Communists+in+Brazil%2C+1900%E2%80%931935&rft.date=2012&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-292-74076-1&rft.pub=University+of+Texas+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFGambini2004" class="citation book">Gambini, Roberto (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=8QI0e8_EWusC&pg=PA42">Indian Mirror: The Making of the Brazilian Soul</a>. Editora Terceiro Nome. стр. 42. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-85-85554-13-2" title="Посебно:Штампани извори/978-85-85554-13-2">978-85-85554-13-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Roberto&rft.aulast=Gambini&rft.btitle=Indian+Mirror%3A+The+Making+of+the+Brazilian+Soul&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-85-85554-13-2&rft.pages=42&rft.pub=Editora+Terceiro+Nome&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D8QI0e8_EWusC%26pg%3DPA42&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFLiMacIntoshBravo2011" class="citation book">Li, Ming; MacIntosh, Eric W.; Bravo, Gonzalo A. (2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=udBgtzFSlBIC&pg=PA129">International Sport Management</a>. Human Kinetics - College of Business at Ohio University. стр. 129. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4504-2241-3" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4504-2241-3">978-1-4504-2241-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Bravo%2C+Gonzalo+A.&rft.au=MacIntosh%2C+Eric+W.&rft.aufirst=Ming&rft.aulast=Li&rft.btitle=International+Sport+Management&rft.date=2011&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4504-2241-3&rft.pages=129&rft.pub=Human+Kinetics+-+College+of+Business+at+Ohio+University&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DudBgtzFSlBIC%26pg%3DPA129&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBethell1987" class="citation book">Bethell, Leslie (1987). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=gzBHJt4FtC8C">Colonial Brazil</a>. Cambridge University Press. стр. 19,74,86,169—70. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-34925-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-34925-3">978-0-521-34925-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Leslie&rft.aulast=Bethell&rft.btitle=Colonial+Brazil&rft.date=1987&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-521-34925-3&rft.pages=19%2C74%2C86%2C169-70&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DgzBHJt4FtC8C&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFSkidmore2003" class="citation book">Skidmore, Thomas (2003). Uma História do Brasil (4th изд.). São Paulo: Paz e Terra. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-85-219-0313-0" title="Посебно:Штампани извори/978-85-219-0313-0">978-85-219-0313-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Thomas&rft.aulast=Skidmore&rft.btitle=Uma+Hist%C3%B3ria+do+Brasil&rft.date=2003&rft.edition=4th&rft.genre=book&rft.isbn=978-85-219-0313-0&rft.place=S%C3%A3o+Paulo&rft.pub=Paz+e+Terra&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFSharpWestwellWestwood2002" class="citation book">Sharp, M.; Westwell, I.; Westwood, J. (2002). History of World War I. 1. стр. 97.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Westwell%2C+I.&rft.au=Westwood%2C+J.&rft.aufirst=M.&rft.aulast=Sharp&rft.btitle=History+of+World+War+I&rft.date=2002&rft.genre=book&rft.pages=97&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBoyleSheen2013" class="citation book">Boyle, Kevin; Sheen, Juliet (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=JxgFWwK8dXwC&pg=PT211">Freedom of Religion and Belief: A World Report</a>. Routledge. стр. 211. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-134-72229-7" title="Посебно:Штампани извори/978-1-134-72229-7">978-1-134-72229-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Sheen%2C+Juliet&rft.aufirst=Kevin&rft.aulast=Boyle&rft.btitle=Freedom+of+Religion+and+Belief%3A+A+World+Report&rft.date=2013&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-134-72229-7&rft.pages=211&rft.pub=Routledge&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DJxgFWwK8dXwC%26pg%3DPT211&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFScheina2003" class="citation book">Scheina, Robert L. (2003). „World War II, Brazil and Mexico, 1942–45”. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=FojnWy7_RN4C&pg=PP3">Latin America's Wars Volume II: The Age of the Professional Soldier, 1900-2001</a>. Potomac Books, Inc. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-59797-478-3" title="Посебно:Штампани извори/978-1-59797-478-3">978-1-59797-478-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.atitle=World+War+II%2C+Brazil+and+Mexico%2C+1942%E2%80%9345&rft.aufirst=Robert+L.&rft.aulast=Scheina&rft.btitle=Latin+America%27s+Wars+Volume+II%3A+The+Age+of+the+Professional+Soldier%2C+1900-2001&rft.date=2003&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-1-59797-478-3&rft.pub=Potomac+Books%2C+Inc.&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DFojnWy7_RN4C%26pg%3DPP3&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFAdas2004" class="citation book">Adas, Melhem (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=RehQAAAACAAJ">Panorama geográfico do Brasil</a>. São Paulo: Moderna. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-85-16-04336-0" title="Посебно:Штампани извори/978-85-16-04336-0">978-85-16-04336-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Melhem&rft.aulast=Adas&rft.btitle=Panorama+geogr%C3%A1fico+do+Brasil&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-85-16-04336-0&rft.place=S%C3%A3o+Paulo&rft.pub=Moderna&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DRehQAAAACAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFSchwartz1996" class="citation book">Schwartz, Stuart B. (1996). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=YTnY5h0NE3sC&pg=PA103">Slaves, Peasants, and Rebels: Reconsidering Brazilian Slavery</a>. University of Illinois Press. стр. 103. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-252-06549-1" title="Посебно:Штампани извори/978-0-252-06549-1">978-0-252-06549-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Stuart+B.&rft.aulast=Schwartz&rft.btitle=Slaves%2C+Peasants%2C+and+Rebels%3A+Reconsidering+Brazilian+Slavery&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-252-06549-1&rft.pages=103&rft.pub=University+of+Illinois+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DYTnY5h0NE3sC%26pg%3DPA103&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFEllis2003" class="citation book">Ellis, Charles Howard (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=xmIsAveUZRgC">The Origin, Structure & Working of the League of Nations</a>. The Lawbook Exchange, Ltd. стр. 105—145. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-58477-320-7" title="Посебно:Штампани извори/978-1-58477-320-7">978-1-58477-320-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Charles+Howard&rft.aulast=Ellis&rft.btitle=The+Origin%2C+Structure+%26+Working+of+the+League+of+Nations&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-58477-320-7&rft.pages=105-145&rft.pub=The+Lawbook+Exchange%2C+Ltd.&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DxmIsAveUZRgC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFStevenson1997" class="citation book">Stevenson, Patrick (1997). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=AviTvt-cPaUC&pg=PA39">The German Language and the Real World: Sociolinguistic, Cultural, and Pragmatic Perspectives on Contemporary German</a>. Oxford University Press. стр. 39. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-19-823738-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-19-823738-9">978-0-19-823738-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Patrick&rft.aulast=Stevenson&rft.btitle=The+German+Language+and+the+Real+World%3A+Sociolinguistic%2C+Cultural%2C+and+Pragmatic+Perspectives+on+Contemporary+German&rft.date=1997&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-19-823738-9&rft.pages=39&rft.pub=Oxford+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DAviTvt-cPaUC%26pg%3DPA39&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBourne1974" class="citation book">Bourne, Richard (1974). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=O-4YAAAAYAAJ">Getulio Vargas of Brazil, 1883-1954: sphinx of the pampas</a>. C. Knight. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-85314-195-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-85314-195-2">978-0-85314-195-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Richard&rft.aulast=Bourne&rft.btitle=Getulio+Vargas+of+Brazil%2C+1883-1954%3A+sphinx+of+the+pampas&rft.date=1974&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-85314-195-2&rft.pub=C.+Knight&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DO-4YAAAAYAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHudson1998" class="citation book">Hudson, Rex A. (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=NiqmQgAACAAJ">Brazil: A Country Study</a>. Federal Research Division, Library of Congress. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-57980-299-8" title="Посебно:Штампани извори/978-1-57980-299-8">978-1-57980-299-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Rex+A.&rft.aulast=Hudson&rft.btitle=Brazil%3A+A+Country+Study&rft.date=1998&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-57980-299-8&rft.pub=Federal+Research+Division%2C+Library+of+Congress&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DNiqmQgAACAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFJeynesRobinson2012" class="citation book">Jeynes, William; Robinson, David W. (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=NIBlry_2oLQC&pg=PA405">International Handbook of Protestant Education</a>. Springer. стр. 405. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-94-007-2386-3" title="Посебно:Штампани извори/978-94-007-2386-3">978-94-007-2386-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Robinson%2C+David+W.&rft.aufirst=William&rft.aulast=Jeynes&rft.btitle=International+Handbook+of+Protestant+Education&rft.date=2012&rft.genre=book&rft.isbn=978-94-007-2386-3&rft.pages=405&rft.pub=Springer&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DNIBlry_2oLQC%26pg%3DPA405&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFCorrado2008" class="citation book">Corrado, Jacopo (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=BKKf4PYI-IIC&pg=PA145">The Creole Elite and the Rise of Angolan Protonationalism: 1870-1920</a>. Cambria Press. стр. 95,145. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-60497-529-1" title="Посебно:Штампани извори/978-1-60497-529-1">978-1-60497-529-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Jacopo&rft.aulast=Corrado&rft.btitle=The+Creole+Elite+and+the+Rise+of+Angolan+Protonationalism%3A+1870-1920&rft.date=2008&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-60497-529-1&rft.pages=95%2C145&rft.pub=Cambria+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DBKKf4PYI-IIC%26pg%3DPA145&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFKeenHaynes2004" class="citation book">Keen, Benjamin; Haynes, Keith (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=9Gv6oi5aKGQC">A History of Latin America</a>. Cengage Learning. стр. 356—357.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Haynes%2C+Keith&rft.aufirst=Benjamin&rft.aulast=Keen&rft.btitle=A+History+of+Latin+America&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.pages=356-357&rft.pub=Cengage+Learning&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D9Gv6oi5aKGQC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMorris2006" class="citation book">Morris, Brian (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=PguGB_uEQh4C&pg=PA223">Religion and Anthropology: A Critical Introduction</a>. Cambridge University Press. стр. 223. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-85241-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-85241-8">978-0-521-85241-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Brian&rft.aulast=Morris&rft.btitle=Religion+and+Anthropology%3A+A+Critical+Introduction&rft.date=2006&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-521-85241-8&rft.pages=223&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DPguGB_uEQh4C%26pg%3DPA223&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFKohn2007" class="citation book">Kohn, George C. (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=OIzreCGlHxIC&pg=PT174">Dictionary of Wars</a>. Infobase Publishing. стр. 174. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4381-2916-7" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4381-2916-7">978-1-4381-2916-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=George+C.&rft.aulast=Kohn&rft.btitle=Dictionary+of+Wars&rft.date=2007&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4381-2916-7&rft.pages=174&rft.pub=Infobase+Publishing&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DOIzreCGlHxIC%26pg%3DPT174&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFLevine1999" class="citation book">Levine, Robert M. (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=8RpIxe2utj8C&pg=PA62">The History of Brazil</a>. Greenwood Publishing Group. стр. 62. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-313-30390-6" title="Посебно:Штампани извори/978-0-313-30390-6">978-0-313-30390-6</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Robert+M.&rft.aulast=Levine&rft.btitle=The+History+of+Brazil&rft.date=1999&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-313-30390-6&rft.pages=62&rft.pub=Greenwood+Publishing+Group&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D8RpIxe2utj8C%26pg%3DPA62&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMares2001" class="citation book">Mares, David R. (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=6hNl7qIK53UC">Violent Peace: Militarized Interstate Bargaining in Latin America</a>. Columbia University Press. стр. 125. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-231-11187-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-231-11187-4">978-0-231-11187-4</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=David+R.&rft.aulast=Mares&rft.btitle=Violent+Peace%3A+Militarized+Interstate+Bargaining+in+Latin+America&rft.date=2001&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-231-11187-4&rft.pages=125&rft.pub=Columbia+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D6hNl7qIK53UC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation book"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=1BY9AAAAIAAJ&pg=PA498">The New Cambridge Modern History</a>. Cambridge University Press Archive. 1967. стр. 498. GGKEY:EK6S135KQ1N.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.btitle=The+New+Cambridge+Modern+History&rft.date=1967&rft.genre=book&rft.pages=498&rft.pub=Cambridge+University+Press+Archive&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D1BY9AAAAIAAJ%26pg%3DPA498&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHirst2005" class="citation book">Hirst, Monica (2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=_WeUAgAAQBAJ">The United States and Brazil: A Long Road of Unmet Expectations</a>. Routledge. стр. 4—5. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-135-92955-8" title="Посебно:Штампани извори/978-1-135-92955-8">978-1-135-92955-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Monica&rft.aulast=Hirst&rft.btitle=The+United+States+and+Brazil%3A+A+Long+Road+of+Unmet+Expectations&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-135-92955-8&rft.pages=4-5&rft.pub=Routledge&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D_WeUAgAAQBAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFRoett1999" class="citation book">Roett, Riordan (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=BoImpCgiX9IC">Brazil: Politics in a Patrimonial Society</a>. Greenwood Publishing Group. стр. 106—108. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-275-95900-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-275-95900-5">978-0-275-95900-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Riordan&rft.aulast=Roett&rft.btitle=Brazil%3A+Politics+in+a+Patrimonial+Society&rft.date=1999&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-275-95900-5&rft.pages=106-108&rft.pub=Greenwood+Publishing+Group&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DBoImpCgiX9IC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBurgorgue-LarsenTorres2011" class="citation book">Burgorgue-Larsen, Laurence; Torres, Amaya Ubeda de (2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=BlfTPP2LQSoC&pg=PA299">The Inter-American Court of Human Rights: Case Law and Commentary</a>. Oxford University Press. стр. 299. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-19-958878-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-19-958878-7">978-0-19-958878-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Torres%2C+Amaya+Ubeda+de&rft.aufirst=Laurence&rft.aulast=Burgorgue-Larsen&rft.btitle=The+Inter-American+Court+of+Human+Rights%3A+Case+Law+and+Commentary&rft.date=2011&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-19-958878-7&rft.pages=299&rft.pub=Oxford+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DBlfTPP2LQSoC%26pg%3DPA299&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBurns1993" class="citation book">Burns, E. Bradford (1993). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=8flAq1v1dgIC">A History of Brazil</a>. Columbia University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-231-07954-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-231-07954-9">978-0-231-07954-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=E.+Bradford&rft.aulast=Burns&rft.btitle=A+History+of+Brazil&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-231-07954-9&rft.pub=Columbia+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D8flAq1v1dgIC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFCrocittiVallance2012" class="citation book">Crocitti, John J.; Vallance, Monique (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=VhkvhllLooUC&pg=PA395">Brazil Today: An Encyclopedia of Life in the Republic</a>. ABC-CLIO. стр. 395. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-313-34672-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-313-34672-9">978-0-313-34672-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Vallance%2C+Monique&rft.aufirst=John+J.&rft.aulast=Crocitti&rft.btitle=Brazil+Today%3A+An+Encyclopedia+of+Life+in+the+Republic&rft.date=2012&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-313-34672-9&rft.pages=395&rft.pub=ABC-CLIO&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DVhkvhllLooUC%26pg%3DPA395&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMcCann2004" class="citation book">McCann, Frank D. (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=xDep7jGaHPwC">Soldiers of the Pátria: A History of the Brazilian Army, 1889-1937</a>. Stanford University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8047-3222-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8047-3222-2">978-0-8047-3222-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Frank+D.&rft.aulast=McCann&rft.btitle=Soldiers+of+the+P%C3%A1tria%3A+A+History+of+the+Brazilian+Army%2C+1889-1937&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8047-3222-2&rft.pub=Stanford+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DxDep7jGaHPwC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMeuwese2011" class="citation book">Meuwese, Mark (2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=vvQIqfGffWgC&pg=PR4">Brothers in Arms, Partners in Trade: Dutch-Indigenous Alliances in the Atlantic World, 1595-1674</a>. BRILL. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-90-04-21083-7" title="Посебно:Штампани извори/978-90-04-21083-7">978-90-04-21083-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Mark&rft.aulast=Meuwese&rft.btitle=Brothers+in+Arms%2C+Partners+in+Trade%3A+Dutch-Indigenous+Alliances+in+the+Atlantic+World%2C+1595-1674&rft.date=2011&rft.genre=book&rft.isbn=978-90-04-21083-7&rft.pub=BRILL&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DvvQIqfGffWgC%26pg%3DPR4&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFSmallman2002" class="citation book">Smallman, Shawn C. (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=cfSvR6tQgLYC&pg=PR4">Fear & Memory in the Brazilian Army and Society, 1889-1954</a>. University of North Carolina Press. стр. 16—18. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8078-6050-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8078-6050-2">978-0-8078-6050-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Shawn+C.&rft.aulast=Smallman&rft.btitle=Fear+%26+Memory+in+the+Brazilian+Army+and+Society%2C+1889-1954&rft.date=2002&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8078-6050-2&rft.pages=16-18&rft.pub=University+of+North+Carolina+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DcfSvR6tQgLYC%26pg%3DPR4&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBethell2009" class="citation book">Bethell, Leslie (2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=2LsNTUPI_6sC">The Abolition of the Brazilian Slave Trade: Britain, Brazil and the Slave Trade Question</a>. Cambridge University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-10113-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-10113-4">978-0-521-10113-4</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Leslie&rft.aulast=Bethell&rft.btitle=The+Abolition+of+the+Brazilian+Slave+Trade%3A+Britain%2C+Brazil+and+the+Slave+Trade+Question&rft.date=2009&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-521-10113-4&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D2LsNTUPI_6sC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMiddletonLombard2011" class="citation book">Middleton, Richard; Lombard, Anne (2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=2hexv5SmqLgC&pg=PT54">Colonial America: A History to 1763</a>. John Wiley & Sons. стр. 54. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4443-9628-7" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4443-9628-7">978-1-4443-9628-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Lombard%2C+Anne&rft.aufirst=Richard&rft.aulast=Middleton&rft.btitle=Colonial+America%3A+A+History+to+1763&rft.date=2011&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4443-9628-7&rft.pages=54&rft.pub=John+Wiley+%26+Sons&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D2hexv5SmqLgC%26pg%3DPT54&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFYoungCisneros2010" class="citation book">Young, Richard; Cisneros, Odile (2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=i0ZyleoLY5UC&pg=PA224">Historical Dictionary of Latin American Literature and Theater</a>. Scarecrow Press. стр. 224. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8108-7498-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8108-7498-5">978-0-8108-7498-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Cisneros%2C+Odile&rft.aufirst=Richard&rft.aulast=Young&rft.btitle=Historical+Dictionary+of+Latin+American+Literature+and+Theater&rft.date=2010&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8108-7498-5&rft.pages=224&rft.pub=Scarecrow+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Di0ZyleoLY5UC%26pg%3DPA224&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMinahan2013" class="citation book">Minahan, James (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=8jVig0ysnu8C&pg=PA300">Ethnic Groups of the Americas: An Encyclopedia</a>. ABC-CLIO. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-61069-163-5" title="Посебно:Штампани извори/978-1-61069-163-5">978-1-61069-163-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=James&rft.aulast=Minahan&rft.btitle=Ethnic+Groups+of+the+Americas%3A+An+Encyclopedia&rft.date=2013&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-61069-163-5&rft.pub=ABC-CLIO&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D8jVig0ysnu8C%26pg%3DPA300&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFScott1988" class="citation book">Scott, Rebecca (1988). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=62PehBxHwsUC&pg=PR2">The Abolition of Slavery and the Aftermath of Emancipation in Brazil</a>. Duke University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8223-8154-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8223-8154-9">978-0-8223-8154-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Rebecca&rft.aulast=Scott&rft.btitle=The+Abolition+of+Slavery+and+the+Aftermath+of+Emancipation+in+Brazil&rft.date=1988&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8223-8154-9&rft.pub=Duke+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D62PehBxHwsUC%26pg%3DPR2&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMetcalf2005" class="citation book">Metcalf, Alida C. (2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=lWuNIISvBqIC&pg=PA202">Go-betweens and the Colonization of Brazil: 1500–1600</a>. University of Texas Press. стр. 70,79,202. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-292-71276-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-292-71276-8">978-0-292-71276-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Alida+C.&rft.aulast=Metcalf&rft.btitle=Go-betweens+and+the+Colonization+of+Brazil%3A+1500%E2%80%931600&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-292-71276-8&rft.pages=70%2C79%2C202&rft.pub=University+of+Texas+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DlWuNIISvBqIC%26pg%3DPA202&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMiddletonLombard2011" class="citation book">Middleton, Richard; Lombard, Anne (2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=2hexv5SmqLgC&pg=PT54">Colonial America: A History to 1763</a>. John Wiley & Sons. стр. 54. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4443-9628-7" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4443-9628-7">978-1-4443-9628-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Lombard%2C+Anne&rft.aufirst=Richard&rft.aulast=Middleton&rft.btitle=Colonial+America%3A+A+History+to+1763&rft.date=2011&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4443-9628-7&rft.pages=54&rft.pub=John+Wiley+%26+Sons&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D2hexv5SmqLgC%26pg%3DPT54&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMacLachlan2003" class="citation book">MacLachlan, Colin M. (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=8m3RcnkKwJgC&pg=PA3">A History of Modern Brazil: The Past Against the Future</a>. Rowman & Littlefield. стр. 3. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8420-5123-1" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8420-5123-1">978-0-8420-5123-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Colin+M.&rft.aulast=MacLachlan&rft.btitle=A+History+of+Modern+Brazil%3A+The+Past+Against+the+Future&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8420-5123-1&rft.pages=3&rft.pub=Rowman+%26+Littlefield&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D8m3RcnkKwJgC%26pg%3DPA3&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFPereira_Gomes2000" class="citation book">Pereira Gomes, Mércio (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=bGxRt3QNnKkC">The Indians and Brazil</a>. University Press of Florida. стр. 28—29. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8130-1720-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8130-1720-4">978-0-8130-1720-4</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=M%C3%A9rcio&rft.aulast=Pereira+Gomes&rft.btitle=The+Indians+and+Brazil&rft.date=2000&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8130-1720-4&rft.pages=28-29&rft.pub=University+Press+of+Florida&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DbGxRt3QNnKkC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFAdelman2006" class="citation book">Adelman, Jeremy (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=nvFpURNsBRIC&pg=PA334">Sovereignty and Revolution in the Iberian Atlantic</a>. Princeton University Press. стр. 334. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-691-12664-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-691-12664-7">978-0-691-12664-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Jeremy&rft.aulast=Adelman&rft.btitle=Sovereignty+and+Revolution+in+the+Iberian+Atlantic&rft.date=2006&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-691-12664-7&rft.pages=334&rft.pub=Princeton+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DnvFpURNsBRIC%26pg%3DPA334&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFFausto2000" class="citation book">Fausto, Carlos (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=ynR7AAAAMAAJ">Os índios antes do Brasil</a>. Jorge Zahar Editor. стр. 45—46,55. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-85-7110-543-0" title="Посебно:Штампани извори/978-85-7110-543-0">978-85-7110-543-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Carlos&rft.aulast=Fausto&rft.btitle=Os+%C3%ADndios+antes+do+Brasil&rft.date=2000&rft.genre=book&rft.isbn=978-85-7110-543-0&rft.pages=45-46%2C55&rft.pub=Jorge+Zahar+Editor&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DynR7AAAAMAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFLevineCrocitti1999" class="citation book">Levine, Robert M.; Crocitti, John J. (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=R28K2JA9PM8C&pg=PA11">The Brazil Reader: History, Culture, Politics</a>. Duke University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8223-2290-0" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8223-2290-0">978-0-8223-2290-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Crocitti%2C+John+J.&rft.aufirst=Robert+M.&rft.aulast=Levine&rft.btitle=The+Brazil+Reader%3A+History%2C+Culture%2C+Politics&rft.date=1999&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8223-2290-0&rft.pub=Duke+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DR28K2JA9PM8C%26pg%3DPA11&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMosher2008" class="citation book">Mosher, Jeffrey C. (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=T_yszWOZUCkC&pg=PA9">Political Struggle, Ideology, and State Building: Pernambuco and the Construction of Brazil, 1817-1850</a>. U of Nebraska Press. стр. 9. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8032-3247-1" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8032-3247-1">978-0-8032-3247-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Jeffrey+C.&rft.aulast=Mosher&rft.btitle=Political+Struggle%2C+Ideology%2C+and+State+Building%3A+Pernambuco+and+the+Construction+of+Brazil%2C+1817-1850&rft.date=2008&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8032-3247-1&rft.pages=9&rft.pub=U+of+Nebraska+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DT_yszWOZUCkC%26pg%3DPA9&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMaria_Herrera-Sobek2012" class="citation book">Maria Herrera-Sobek (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=lY-tY62V1FIC&pg=PA155">Celebrating Latino Folklore</a>. ABC-CLIO. стр. 155. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-313-34340-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-313-34340-7">978-0-313-34340-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Maria+Herrera-Sobek&rft.btitle=Celebrating+Latino+Folklore&rft.date=2012&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-313-34340-7&rft.pages=155&rft.pub=ABC-CLIO&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DlY-tY62V1FIC%26pg%3DPA155&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFCorporation1880" class="citation book">Corporation, Bonnier (1880). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=hiQDAAAAMBAJ&pg=PA493">Popular Science</a>. Bonnier Corporation. стр. 493. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0161-7370">0161-7370</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Bonnier&rft.aulast=Corporation&rft.btitle=Popular+Science&rft.date=1880&rft.genre=book&rft.issn=01617370&rft.pages=493&rft.pub=Bonnier+Corporation&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DhiQDAAAAMBAJ%26pg%3DPA493&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFFausto1999" class="citation book">Fausto, Boris (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=HJdaM325m8IC&pg=PA9">A Concise History of Brazil</a>. Cambridge University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-56526-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-56526-4">978-0-521-56526-4</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Boris&rft.aulast=Fausto&rft.btitle=A+Concise+History+of+Brazil&rft.date=1999&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-521-56526-4&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DHJdaM325m8IC%26pg%3DPA9&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFLéry1990" class="citation book">Léry, Jean de (1990). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=F8qqKoCSWVkC&pg=PA242">History of a Voyage to the Land of Brazil, Otherwise Called America</a>. University of California Press. стр. 242. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-520-91380-6" title="Посебно:Штампани извори/978-0-520-91380-6">978-0-520-91380-6</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Jean+de&rft.aulast=L%C3%A9ry&rft.btitle=History+of+a+Voyage+to+the+Land+of+Brazil%2C+Otherwise+Called+America&rft.date=1990&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-520-91380-6&rft.pages=242&rft.pub=University+of+California+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DF8qqKoCSWVkC%26pg%3DPA242&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFLee2011" class="citation book">Lee, Wayne E. (2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=xatMrooibacC&pg=PA196">Empires and Indigenes: Intercultural Alliance, Imperial Expansion, and Warfare in the Early Modern World</a>. NYU Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8147-6527-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8147-6527-2">978-0-8147-6527-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Wayne+E.&rft.aulast=Lee&rft.btitle=Empires+and+Indigenes%3A+Intercultural+Alliance%2C+Imperial+Expansion%2C+and+Warfare+in+the+Early+Modern+World&rft.date=2011&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8147-6527-2&rft.pub=NYU+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DxatMrooibacC%26pg%3DPA196&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFDominguezKim2013" class="citation book">Dominguez, Jorge; Kim, Byung Kook (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=c0I_4JmjFbwC&pg=PA98">Between Compliance and Conflict: East Asia Latin America and the New Pax Americana</a>. Center for International Affairs, Harvard University. стр. 98—99. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-136-76983-2" title="Посебно:Штампани извори/978-1-136-76983-2">978-1-136-76983-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Kim%2C+Byung+Kook&rft.aufirst=Jorge&rft.aulast=Dominguez&rft.btitle=Between+Compliance+and+Conflict%3A+East+Asia+Latin+America+and+the+New+Pax+Americana&rft.date=2013&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-136-76983-2&rft.pages=98-99&rft.pub=Center+for+International+Affairs%2C+Harvard+University&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dc0I_4JmjFbwC%26pg%3DPA98&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFSokolow2003" class="citation book">Sokolow, Jayme A.. Ph.D. (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=ytghV9q6v3cC&pg=PA84">The Great Encounter: Native Peoples and European Settlers in the Americas, 1492-1800</a>. M.E. Sharpe. стр. 84. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7656-0982-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7656-0982-3">978-0-7656-0982-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Jayme+A..+Ph.D.&rft.aulast=Sokolow&rft.btitle=The+Great+Encounter%3A+Native+Peoples+and+European+Settlers+in+the+Americas%2C+1492-1800&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-7656-0982-3&rft.pages=84&rft.pub=M.E.+Sharpe&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DytghV9q6v3cC%26pg%3DPA84&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFSeelke2010" class="citation book">Seelke, Clare Ribando (2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=AedJmV-wedMC&pg=PA1">Brazil-U. S. Relations</a>. Congressional Research Service. стр. 1. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4379-2786-3" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4379-2786-3">978-1-4379-2786-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Clare+Ribando&rft.aulast=Seelke&rft.btitle=Brazil-U.+S.+Relations&rft.date=2010&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4379-2786-3&rft.pages=1&rft.pub=Congressional+Research+Service&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DAedJmV-wedMC%26pg%3DPA1&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFTucker2007" class="citation book">Tucker, Richard P. (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=2V2q30BdEJ8C&pg=PA186">Insatiable Appetite: The Ecological Degradation of the Tropical World</a>. University of Michigan. стр. 186. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7425-5365-1" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7425-5365-1">978-0-7425-5365-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Richard+P.&rft.aulast=Tucker&rft.btitle=Insatiable+Appetite%3A+The+Ecological+Degradation+of+the+Tropical+World&rft.date=2007&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-7425-5365-1&rft.pages=186&rft.pub=University+of+Michigan.&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D2V2q30BdEJ8C%26pg%3DPA186&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFVincent2003" class="citation book">Vincent, Jon S. (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=HHobg0djRbEC&pg=PA36">Culture and Customs of Brazil</a>. Greenwood Publishing Group. стр. 36. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-313-30495-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-313-30495-8">978-0-313-30495-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Jon+S.&rft.aulast=Vincent&rft.btitle=Culture+and+Customs+of+Brazil&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-313-30495-8&rft.pages=36&rft.pub=Greenwood+Publishing+Group&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DHHobg0djRbEC%26pg%3DPA36&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFA._J._R._Russell-Wood1998" class="citation book">A. J. R. Russell-Wood (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=JTVH7PZU1hUC&pg=PA26">The Portuguese Empire, 1415-1808: A World on the Move</a>. Универзитет Џонс Хопкинс. стр. 26. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8018-5955-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8018-5955-7">978-0-8018-5955-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=A.+J.+R.+Russell-Wood&rft.btitle=The+Portuguese+Empire%2C+1415-1808%3A+A+World+on+the+Move&rft.date=1998&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8018-5955-7&rft.pages=26&rft.pub=%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82+%D0%8F%D0%BE%D0%BD%D1%81+%D0%A5%D0%BE%D0%BF%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%81&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DJTVH7PZU1hUC%26pg%3DPA26&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBello1966" class="citation book">Bello, José María (1966). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=O26rAAAAIAAJ&pg=PA56">A History of Modern Brazil: 1889-1964</a>. Stanford University Press. стр. 56. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8047-0238-6" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8047-0238-6">978-0-8047-0238-6</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Jos%C3%A9+Mar%C3%ADa&rft.aulast=Bello&rft.btitle=A+History+of+Modern+Brazil%3A+1889-1964&rft.date=1966&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8047-0238-6&rft.pages=56&rft.pub=Stanford+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DO26rAAAAIAAJ%26pg%3DPA56&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFPhilander2012" class="citation book">Philander, S. George (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=B8VE92tDqEEC&pg=PA148">Encyclopedia of Global Warming and Climate Change, Second Edition</a>. Princeton University. стр. 148. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4129-9261-9" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4129-9261-9">978-1-4129-9261-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=S.+George&rft.aulast=Philander&rft.btitle=Encyclopedia+of+Global+Warming+and+Climate+Change%2C+Second+Edition&rft.date=2012&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4129-9261-9&rft.pages=148&rft.pub=Princeton+University&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DB8VE92tDqEEC%26pg%3DPA148&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li></ul> </div> Култура <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r28440192"><div class="refbegin refbegin-columns references-column-count references-column-count-2" style="column-count: 2;"> <ul><li><cite id="CITEREFFonsecaWeiner1991" class="citation book">Fonseca, Duduka Da; Weiner, Bob (1991). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=HuZQUm_hhygC&pg=PA7">Brazilian Rhythms for Drumset</a>. Alfred Music Publishing. стр. 7. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7692-0987-6" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7692-0987-6">978-0-7692-0987-6</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Weiner%2C+Bob&rft.aufirst=Duduka+Da&rft.aulast=Fonseca&rft.btitle=Brazilian+Rhythms+for+Drumset&rft.date=1991&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-7692-0987-6&rft.pages=7&rft.pub=Alfred+Music+Publishing&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DHuZQUm_hhygC%26pg%3DPA7&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFLevinson1998" class="citation book">Levinson, David (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=uwi-rv3VV6cC&pg=PA325">Ethnic Groups Worldwide: A Ready Reference Handbook</a>. Greenwood Publishing Group. стр. 325. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-57356-019-1" title="Посебно:Штампани извори/978-1-57356-019-1">978-1-57356-019-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=David&rft.aulast=Levinson&rft.btitle=Ethnic+Groups+Worldwide%3A+A+Ready+Reference+Handbook&rft.date=1998&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-57356-019-1&rft.pages=325&rft.pub=Greenwood+Publishing+Group&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Duwi-rv3VV6cC%26pg%3DPA325&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFLesser2013" class="citation book">Lesser, Jeffrey (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=HJW029DYOZoC&pg=PA150">Immigration, Ethnicity, and National Identity in Brazil, 1808 to the Present</a>. Cambridge University Press. стр. 150—155. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-19362-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-19362-7">978-0-521-19362-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Jeffrey&rft.aulast=Lesser&rft.btitle=Immigration%2C+Ethnicity%2C+and+National+Identity+in+Brazil%2C+1808+to+the+Present&rft.date=2013&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-521-19362-7&rft.pages=150-155&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DHJW029DYOZoC%26pg%3DPA150&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMeade2009" class="citation book">Meade, Teresa A. (2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=e6Jw-KNq2QUC&pg=PA146">A Brief History of Brazil</a>. Infobase Publishing. стр. 146. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8160-7788-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8160-7788-5">978-0-8160-7788-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Teresa+A.&rft.aulast=Meade&rft.btitle=A+Brief+History+of+Brazil&rft.date=2009&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8160-7788-5&rft.pages=146&rft.pub=Infobase+Publishing&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3De6Jw-KNq2QUC%26pg%3DPA146&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMarsh2012" class="citation book">Marsh, Leslie (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=I5F7E6BQ5ukC&pg=PA3">Brazilian Women's Filmmaking: From Dictatorship to Democracy</a>. University of Illinois Press. стр. 3. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-252-09437-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-252-09437-8">978-0-252-09437-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Leslie&rft.aulast=Marsh&rft.btitle=Brazilian+Women%27s+Filmmaking%3A+From+Dictatorship+to+Democracy&rft.date=2012&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-252-09437-8&rft.pages=3&rft.pub=University+of+Illinois+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DI5F7E6BQ5ukC%26pg%3DPA3&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFDi_Grazia2013" class="citation book">Di Grazia, Donna M (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=qyPz1PUFxW8C&pg=PA457">Nineteenth-Century Choral Music</a>. Routledge. стр. 457. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-136-29409-9" title="Посебно:Штампани извори/978-1-136-29409-9">978-1-136-29409-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Donna+M&rft.aulast=Di+Grazia&rft.btitle=Nineteenth-Century+Choral+Music&rft.date=2013&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-136-29409-9&rft.pages=457&rft.pub=Routledge&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DqyPz1PUFxW8C%26pg%3DPA457&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFCrook2009" class="citation book">Crook, Larry (2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=Skjwor64MXwC&pg=PA78">Focus: Music of Northeast Brazil</a>. Taylor & Francis. стр. 78. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-415-96066-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-415-96066-3">978-0-415-96066-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Larry&rft.aulast=Crook&rft.btitle=Focus%3A+Music+of+Northeast+Brazil&rft.date=2009&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-415-96066-3&rft.pages=78&rft.pub=Taylor+%26+Francis&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DSkjwor64MXwC%26pg%3DPA78&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFCampbell2011" class="citation book">Campbell, Michael (2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=rK5DMAZsuAgC&pg=PT299">Popular Music in America: The Beat Goes on</a>. Cengage Learning. стр. 299. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8400-2976-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8400-2976-8">978-0-8400-2976-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.aufirst=Michael&rft.aulast=Campbell&rft.btitle=Popular+Music+in+America%3A+The+Beat+Goes+on&rft.date=2011&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8400-2976-8&rft.pages=299&rft.pub=Cengage+Learning&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DrK5DMAZsuAgC%26pg%3DPT299&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFCrocittiVallance2012" class="citation book">Crocitti, John J.; Vallance, Monique M. (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=VhkvhllLooUC&pg=PA360">Brazil Today: An Encyclopedia of Life in the Republic</a>. ABC-CLIO. стр. 360. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-313-34672-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-313-34672-9">978-0-313-34672-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Vallance%2C+Monique+M.&rft.aufirst=John+J.&rft.aulast=Crocitti&rft.btitle=Brazil+Today%3A+An+Encyclopedia+of+Life+in+the+Republic&rft.date=2012&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-313-34672-9&rft.pages=360&rft.pub=ABC-CLIO&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DVhkvhllLooUC%26pg%3DPA360&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMacGowanPessanha1998" class="citation book">MacGowan, Chris; Pessanha, Ricardo (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=7MFD-EoTR7MC&pg=PA6">The Brazilian Sound: Samba, Bossa Nova, and the Popular Music of Brazil</a>. Temple University Press. стр. 6. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-56639-545-8" title="Посебно:Штампани извори/978-1-56639-545-8">978-1-56639-545-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&rft.au=Pessanha%2C+Ricardo&rft.aufirst=Chris&rft.aulast=MacGowan&rft.btitle=The+Brazilian+Sound%3A+Samba%2C+Bossa+Nova%2C+and+the+Popular+Music+of+Brazil&rft.date=1998&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-56639-545-8&rft.pages=6&rft.pub=Temple+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D7MFD-EoTR7MC%26pg%3DPA6&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li></ul> </div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Спољашње_везе">Спољашње везе</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&veaction=edit&section=34" title="Уредите одељак „Спољашње везе”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&action=edit&section=34" title="Уреди извор одељка: Спољашње везе">уреди извор</a>]</div> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.brasil.gov.br/?set_language=en">Савезна Влада Бразила</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ibge.gov.br/english/">Бразилски институт географије и статистике</a></li></ul> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365370">.mw-parser-output .navbox{box-sizing:border-box;border:1px solid #a2a9b1;width:100%;clear:both;font-size:88%;text-align:center;padding:1px;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .navbox .navbox{margin-top:0}.mw-parser-output .navbox+.navbox,.mw-parser-output .navbox+.navbox-styles+.navbox{margin-top:-1px}.mw-parser-output .navbox-inner,.mw-parser-output .navbox-subgroup{width:100%}.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-title,.mw-parser-output .navbox-abovebelow{padding:0.25em 1em;line-height:1.5em;text-align:center}.mw-parser-output .navbox-group{white-space:nowrap;text-align:right}.mw-parser-output .navbox,.mw-parser-output .navbox-subgroup{background-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list{line-height:1.5em;border-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list-with-group{text-align:left;border-left-width:2px;border-left-style:solid}.mw-parser-output tr+tr>.navbox-abovebelow,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-group,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-image,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-list{border-top:2px solid #fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-title{background-color:#ccf}.mw-parser-output .navbox-abovebelow,.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-title{background-color:#ddf}.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-abovebelow{background-color:#e6e6ff}.mw-parser-output .navbox-even{background-color:#f7f7f7}.mw-parser-output .navbox-odd{background-color:transparent}.mw-parser-output .navbox .hlist td dl,.mw-parser-output .navbox .hlist td ol,.mw-parser-output .navbox .hlist td ul,.mw-parser-output .navbox td.hlist dl,.mw-parser-output .navbox td.hlist ol,.mw-parser-output .navbox td.hlist ul{padding:0.125em 0}.mw-parser-output .navbox .navbar{display:block;font-size:100%}.mw-parser-output .navbox-title .navbar{float:left;text-align:left;margin-right:0.5em}</style></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Државе_и_територије_у_Јужној_Америци" style="padding:3px"><table class="nowraplinks mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Шаблон:Јужна Америка"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Јужна Америка (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Јужна Америка"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Државе_и_територије_у_Јужној_Америци" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Држава">Државе</a> и територије у <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Јужна Америка">Јужној Америци</a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Суверене државе</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Аргентина">Аргентина</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Боливија">Боливија</a></li> <li><a class="mw-selflink selflink">Бразил</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%86%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%B0" title="Венецуела">Венецуела</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Гвајана">Гвајана</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80" title="Еквадор">Еквадор</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Колумбија">Колумбија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%98" title="Парагвај">Парагвај</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%83" title="Перу">Перу</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC" title="Суринам">Суринам</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D0%B4_%D0%B8_%D0%A2%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B3%D0%BE" title="Тринидад и Тобаго">Тринидад и Тобаго</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%98" title="Уругвај">Уругвај</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Француска">Француска</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Француска Гвајана">Француска Гвајана</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Холандија">Холандија</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B0" title="Аруба">Аруба</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BE" title="Курасао">Курасао</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BB%D0%B5" title="Чиле">Чиле</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Зависне територије</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Холандија">Холандија</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%80" title="Бонер">Бонер</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Уједињено Краљевство">Уједињено Краљевство</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%BE%D0%BB%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0" title="Фолкландска Острва">Фолкландска Острва</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%8F%D0%BE%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0" title="Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва">Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва</a></li></ul></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Г20_индустријски_развијених_земаља" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9320" title="Шаблон:Г20"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%9320&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Г20 (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9320" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Г20"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Г20_индустријски_развијених_земаља" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%9320_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%99%D0%B0" title="Г20 индустријски развијених земаља">Г20 индустријски развијених земаља</a></div></th></tr><tr><td colspan="2" class="navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/23px-Flag_of_Argentina.svg.png" decoding="async" width="23" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/35px-Flag_of_Argentina.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Flag_of_Argentina.svg/46px-Flag_of_Argentina.svg.png 2x" data-file-width="800" data-file-height="500" /> <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Аргентина">Аргентина</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Flag_of_Australia.svg/23px-Flag_of_Australia.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Flag_of_Australia.svg/35px-Flag_of_Australia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Flag_of_Australia.svg/46px-Flag_of_Australia.svg.png 2x" data-file-width="1280" data-file-height="640" /> <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Аустралија">Аустралија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/22px-Flag_of_Brazil.svg.png" decoding="async" width="22" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/33px-Flag_of_Brazil.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/43px-Flag_of_Brazil.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="700" /> <a class="mw-selflink selflink">Бразил</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Flag_of_Europe.svg/23px-Flag_of_Europe.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Flag_of_Europe.svg/35px-Flag_of_Europe.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Flag_of_Europe.svg/45px-Flag_of_Europe.svg.png 2x" data-file-width="810" data-file-height="540" /> <a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Европска унија">Европска унија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Canada.svg/23px-Flag_of_Canada.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Canada.svg/35px-Flag_of_Canada.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Canada.svg/46px-Flag_of_Canada.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Канада">Канада</a>1</li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/23px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/35px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg/45px-Flag_of_the_People%27s_Republic_of_China.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Кина">Кина</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/23px-Flag_of_India.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/35px-Flag_of_India.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/45px-Flag_of_India.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индија">Индија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/23px-Flag_of_Indonesia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/35px-Flag_of_Indonesia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/45px-Flag_of_Indonesia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индонезија">Индонезија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/23px-Flag_of_Italy.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/35px-Flag_of_Italy.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Flag_of_Italy.svg/45px-Flag_of_Italy.svg.png 2x" data-file-width="1500" data-file-height="1000" /> <a href="/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Италија">Италија</a>1</li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/23px-Flag_of_Japan.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/35px-Flag_of_Japan.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9e/Flag_of_Japan.svg/45px-Flag_of_Japan.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD" title="Јапан">Јапан</a>1</li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_South_Africa.svg/23px-Flag_of_South_Africa.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_South_Africa.svg/35px-Flag_of_South_Africa.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Flag_of_South_Africa.svg/45px-Flag_of_South_Africa.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%B0%D1%84%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Јужноафричка Република">Јужна Африка</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Flag_of_South_Korea.svg/23px-Flag_of_South_Korea.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Flag_of_South_Korea.svg/35px-Flag_of_South_Korea.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/09/Flag_of_South_Korea.svg/45px-Flag_of_South_Korea.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Јужна Кореја">Јужна Кореја</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Mexico.svg/23px-Flag_of_Mexico.svg.png" decoding="async" width="23" height="13" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Mexico.svg/35px-Flag_of_Mexico.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Mexico.svg/46px-Flag_of_Mexico.svg.png 2x" data-file-width="980" data-file-height="560" /> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE" title="Мексико">Мексико</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/23px-Flag_of_Germany.svg.png" decoding="async" width="23" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/35px-Flag_of_Germany.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/46px-Flag_of_Germany.svg.png 2x" data-file-width="1000" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%8A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Њемачка">Немачка</a>1</li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/23px-Flag_of_Russia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/35px-Flag_of_Russia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f3/Flag_of_Russia.svg/45px-Flag_of_Russia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Русија">Русија</a>1</li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Flag_of_Saudi_Arabia.svg/23px-Flag_of_Saudi_Arabia.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Flag_of_Saudi_Arabia.svg/35px-Flag_of_Saudi_Arabia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Flag_of_Saudi_Arabia.svg/45px-Flag_of_Saudi_Arabia.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Саудијска Арабија">Саудијска Арабија</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/23px-Flag_of_the_United_States.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/35px-Flag_of_the_United_States.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Flag_of_the_United_States.svg/46px-Flag_of_the_United_States.svg.png 2x" data-file-width="1235" data-file-height="650" /> <a href="/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5" title="Сједињене Америчке Државе">Сједињене Америчке Државе</a>1</li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg/23px-Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg.png" decoding="async" width="23" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg/35px-Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg/46px-Flag_of_the_United_Kingdom_%281-2%29.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Уједињено Краљевство">Уједињено Краљевство</a>1</li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Flag_of_Turkey.svg/23px-Flag_of_Turkey.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Flag_of_Turkey.svg/35px-Flag_of_Turkey.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Flag_of_Turkey.svg/45px-Flag_of_Turkey.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="800" /> <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Турска">Турска</a></li> <li><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/23px-Flag_of_France.svg.png" decoding="async" width="23" height="15" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/35px-Flag_of_France.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Flag_of_France.svg/45px-Flag_of_France.svg.png 2x" data-file-width="900" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Француска">Француска</a>1</li></ul> </div></td></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="2" style="font-size:90%"><div> <ul><li>1 <a href="/wiki/%D0%938" title="Г8">Г8</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25743416">.mw-parser-output .tooltip-dotted{border-bottom:1px dotted;cursor:help}</style><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"></div><div role="navigation" class="navbox authority-control" aria-labelledby="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q155#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><div id="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q155#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Помоћ:Нормативна контрола">Нормативна контрола</a> <a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q155#identifiers" title="Уреди на Википодацима"><img alt="Уреди на Википодацима" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/10px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png" decoding="async" width="10" height="10" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/15px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/20px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 2x" data-file-width="20" data-file-height="20" /></a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Међународне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://id.worldcat.org/fast/1206830/">FAST</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://isni.org/isni/0000000121766679">ISNI</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/129679518">VIAF</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.oclc.org/worldcat/entity/E39QbtfRB9KGtqfkFTFbfB77QY">WorldCat</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Државне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://catalogo.bne.es/uhtbin/authoritybrowse.cgi?action=display&authority_id=XX4575422">Шпанија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb11868637v">Француска</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://data.bnf.fr/ark:/12148/cb11868637v">BnF подаци</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://cantic.bnc.cat/registre/981058616158306706">Каталонија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://d-nb.info/gnd/4008003-1">Немачка</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://uli.nli.org.il/F/?func=find-b&local_base=NLX10&find_code=UID&request=987007554945905171">Израел</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.loc.gov/authorities/n79128015">Сједињене Државе</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://libris.kb.se/31fhgvzm2hg6014">Шведска</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.ndl.go.jp/auth/ndlna/00561061">Јапан</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://aleph.nkp.cz/F/?func=find-c&local_base=aut&ccl_term=ica=ge128817&CON_LNG=ENG">Чешка</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://lod.nl.go.kr/resource/KAB202012222">Кореја</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://katalog.nsk.hr/F/?func=direct&doc_number=000193398&local_base=nsk10">Хрватска</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Географске</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://musicbrainz.org/area/f45b47f8-5796-386e-b172-6c31b009a5d8">MusicBrainz area</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Академске</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://ci.nii.ac.jp/author/DA15339025?l=en">CiNii</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Уметничке</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://kulturnav.org/9767d091-8739-4987-b46d-3387c91bfa3f">KulturNav</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Људи</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.parliament.uk/Z4hAtaK8">Парламент УК</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Остале</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://plus.cobiss.net/cobiss/si/sl/conor/339578723">COBISS.SI</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://esu.com.ua/search_articles.php?id=37570">Енциклопедија савремене Украјине</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.britannica.com/place/Brazil">Енциклопедија Британика</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://hls-dhs-dss.ch/fr/articles/003393">Историјски речник Швајцарске</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://catalog.archives.gov/id/10035712">NARA</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.idref.fr/02643895X">IdRef</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r26481770">.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;justify-content:center;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-bordered{padding:0 2em;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;justify-content:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-unbordered{padding:0 1.7em;margin-left:0}.mw-parser-output .portal-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;flex:0 0 auto;min-height:24px}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;padding:0.15em 0;column-gap:1em;align-items:baseline;margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-item{display:inline-block;margin:0.15em 0.2em;min-height:24px;line-height:24px}@media screen and (max-width:768px){.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;flex-flow:column wrap;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-header{text-align:center;flex:0;padding-left:0.5em;margin:0 auto}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;align-items:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;align-items:center;flex:0;column-gap:1em;border-top:1px solid #a2a9b1;margin:0 auto;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{border-top:none;margin:0;list-style:none}}.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .sister-bar+link+.portal-bar,.mw-parser-output .sister-bar+style+.portal-bar,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.sister-bar{margin-top:-1px}</style><div class="portal-bar noprint metadata noviewer portal-bar-bordered" role="navigation" aria-label="Portals"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB" title="Википедија:Портал">Портал</a>:<ul class="portal-bar-content"><li class="portal-bar-item"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Purple_geography_icon.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Purple_geography_icon.svg/21px-Purple_geography_icon.svg.png" decoding="async" width="21" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Purple_geography_icon.svg/32px-Purple_geography_icon.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Purple_geography_icon.svg/42px-Purple_geography_icon.svg.png 2x" data-file-width="77" data-file-height="68" /></a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Портал:Географија">Географија</a></li></ul></div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25171006">.mw-parser-output .sister-bar{display:flex;justify-content:center;align-items:baseline;font-size:88%;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em 0 0;padding:0 2em}.mw-parser-output .sister-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;padding:0.2em 0;flex:0 0 auto;min-height:24px;line-height:22px}.mw-parser-output .sister-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;align-items:baseline;padding:0.2em 0;column-gap:1em}.mw-parser-output .sister-bar-item{display:flex;align-items:baseline;margin:0.15em 0;min-height:24px;text-align:left}.mw-parser-output .sister-bar-logo{width:22px;line-height:22px;margin:0 0.2em;text-align:right}.mw-parser-output .sister-bar-link{margin:0 0.2em;text-align:left}@media screen and (max-width:960px){.mw-parser-output .sister-bar{flex-flow:column wrap;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .sister-bar-header{flex:0 1}.mw-parser-output .sister-bar-content{flex:1;border-top:1px solid #a2a9b1}.mw-parser-output .sister-bar-item{flex:0 0 20em;min-width:20em}}.mw-parser-output .navbox+link+.sister-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.sister-bar,.mw-parser-output .portal-bar+link+.sister-bar,.mw-parser-output .portal-bar+style+.sister-bar,.mw-parser-output .sister-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .sister-bar+.navbox-styles+.portal-bar{margin-top:-1px}</style><div class="noprint metadata sister-bar" role="navigation" aria-label="sister-projects"><div class="sister-bar-header">Бразил на <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8" title="Википедија:Братски пројекти">сродним пројектима</a> Википедије:</div><div class="sister-bar-content"><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/14px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="14" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/21px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/28px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Brasil" class="extiw" title="c:Brasil">Медији</a> на Остави</div><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Wikinews-logo.svg/21px-Wikinews-logo.svg.png" decoding="async" width="21" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Wikinews-logo.svg/32px-Wikinews-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Wikinews-logo.svg/42px-Wikinews-logo.svg.png 2x" data-file-width="759" data-file-height="415" /><a href="https://sr.wikinews.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" class="extiw" title="n:Категорија:Бразил">Новости</a> на Викиновостима</div><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/16px-Wikiquote-logo.svg.png" decoding="async" width="16" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/24px-Wikiquote-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/32px-Wikiquote-logo.svg.png 2x" data-file-width="300" data-file-height="355" /><a href="https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" class="extiw" title="q:Бразил">Цитати</a> на Викицитатима</div><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg/19px-Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg.png" decoding="async" width="19" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg/29px-Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg/38px-Wikivoyage-Logo-v3-icon.svg.png 2x" data-file-width="193" data-file-height="193" /><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/voy:Brazil" class="extiw" title="en:voy:Brazil">Водич</a> на Википутовању</div><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/21px-Wikidata-logo.svg.png" decoding="async" width="21" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/32px-Wikidata-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/42px-Wikidata-logo.svg.png 2x" data-file-width="1050" data-file-height="590" /><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q155" class="extiw" title="d:Q155">Подаци</a> на Википодацима</div></div></div>    </div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?type=1x1" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="">Преузето из „<a dir="ltr" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бразил&oldid=28503721">https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бразил&oldid=28503721</a>”</div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Посебно:Категорије">Категорије</a>: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB" title="Категорија:Бразил">Бразил</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Категорија:Латинска Америка">Латинска Америка</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5_%D1%83_%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Категорија:Државе у Јужној Америци">Државе у Јужној Америци</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D0%A0%D0%98%D0%9A%D0%A1_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Категорија:БРИКС чланице">БРИКС чланице</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Сакривена категорија: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Pages_with_non-numeric_formatnum_arguments" title="Категорија:Pages with non-numeric formatnum arguments">Pages with non-numeric formatnum arguments</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%81_%D0%B4%D1%83%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D0%B0%D1%80%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0" title="Категорија:Странице с дуплираним аргументима код позива шаблона">Странице с дуплираним аргументима код позива шаблона</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_multiple-target_errors" title="Категорија:Harv and Sfn multiple-target errors">Harv and Sfn multiple-target errors</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_no-target_errors" title="Категорија:Harv and Sfn no-target errors">Harv and Sfn no-target errors</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">CS1 одржавање: Формат датума</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD_URL" title="Категорија:CS1 одржавање: Неподобан URL">CS1 одржавање: Неподобан URL</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_(en)" title="Категорија:CS1 извори на језику — енглески (en)">CS1 извори на језику — енглески (en)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_(pt)" title="Категорија:CS1 извори на језику — португалски (pt)">CS1 извори на језику — португалски (pt)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B5:_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B5" title="Категорија:CS1 грешке: спољашње везе">CS1 грешке: спољашње везе</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Чланци који садрже текст на језику — португалски">Чланци који садрже текст на језику — португалски</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A3%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE" title="Категорија:Шаблон:Умањено">Шаблон:Умањено</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D0%BA%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B1%D1%83_%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B5_%D0%B8_%D1%83%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0" title="Категорија:Инфокутија држава захтева успоредбу израчунате и унете густине становништва">Инфокутија држава захтева успоредбу израчунате и унете густине становништва</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%85%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%86%D0%B8%D1%99%D0%B0%D1%98%D1%83_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%9B%D1%83_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83" title="Категорија:Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу">Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Pages_using_sfn_with_unknown_parameters" title="Категорија:Pages using sfn with unknown parameters">Pages using sfn with unknown parameters</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_FAST_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са FAST идентификаторима">Чланци са FAST идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_ISNI_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са ISNI идентификаторима">Чланци са ISNI идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_VIAF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са VIAF идентификаторима">Чланци са VIAF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_WorldCat_Entities_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са WorldCat Entities идентификаторима">Чланци са WorldCat Entities идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNE_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNE идентификаторима">Чланци са BNE идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNF идентификаторима">Чланци са BNF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNFdata_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNFdata идентификаторима">Чланци са BNFdata идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_CANTICN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са CANTICN идентификаторима">Чланци са CANTICN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_GND_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са GND идентификаторима">Чланци са GND идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_J9U_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са J9U идентификаторима">Чланци са J9U идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_LCCN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са LCCN идентификаторима">Чланци са LCCN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_Libris_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са Libris идентификаторима">Чланци са Libris идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NDL_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NDL идентификаторима">Чланци са NDL идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NKC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NKC идентификаторима">Чланци са NKC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NLK_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NLK идентификаторима">Чланци са NLK идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NSK_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NSK идентификаторима">Чланци са NSK идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_MusicBrainz_area_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са MusicBrainz area идентификаторима">Чланци са MusicBrainz area идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_CINII_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са CINII идентификаторима">Чланци са CINII идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_KULTURNAV_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са KULTURNAV идентификаторима">Чланци са KULTURNAV идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_UKPARL_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са UKPARL идентификаторима">Чланци са UKPARL идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_CONOR.SI_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са CONOR.SI идентификаторима">Чланци са CONOR.SI идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_EMU_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са EMU идентификаторима">Чланци са EMU идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_EBO_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са EBO идентификаторима">Чланци са EBO идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_HDS_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са HDS идентификаторима">Чланци са HDS идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NARA_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NARA идентификаторима">Чланци са NARA идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_SUDOC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са SUDOC идентификаторима">Чланци са SUDOC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5/%D0%BD%D0%B0_%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Категорија:Шаблон:Подножје/на ћирилици">Шаблон:Подножје/на ћирилици</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" > <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Датум и време последње измене странице: 8. октобар 2024. у 20:38.</li> <li id="footer-info-copyright">Текст је доступан под лиценцом <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/">Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима</a>; могући су и додатни услови. Погледајте <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">услове коришћења</a> за детаље.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Политика приватности</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E_%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0">О Википедији</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8">Одрицање одговорности</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Кодекс понашања</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">За програмере</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sr.wikipedia.org">Статистика</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Изјава о колачићима</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Мобилни приказ</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://wikimediafoundation.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29" alt="Wikimedia Foundation" loading="lazy"></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" alt="Powered by MediaWiki" width="88" height="31" loading="lazy"></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-settings" id="p-dock-bottom"> <ul></ul> </div><script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-f69cdc8f6-r5q8s","wgBackendResponseTime":276,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"3.488","walltime":"3.949","ppvisitednodes":{"value":29922,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":571257,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":106486,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":54,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":42,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":0,"limit":20},"unstrip-size":{"value":239536,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":1,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 3386.951 1 -total"," 23.45% 794.323 246 Шаблон:Replace"," 23.16% 784.470 1 Шаблон:Reflist"," 19.29% 653.311 76 Шаблон:Cite_book"," 14.10% 477.721 104 Шаблон:Sfn"," 13.34% 451.841 1 Шаблон:Кутијица_за_државе"," 13.00% 440.372 1 Шаблон:Infobox"," 11.78% 399.110 60 Шаблон:Cite_web"," 9.68% 327.898 1 Шаблон:Подножје"," 5.90% 199.957 1 Шаблон:Нормативна_контрола"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"2.115","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":21882378,"limit":52428800},"limitreport-logs":"anchor_id_list = table#1 {\n [\"CITEREFA._J._R._Russell-Wood1998\"] = 2,\n [\"CITEREFAdas2004\"] = 1,\n [\"CITEREFAdelman2006\"] = 1,\n [\"CITEREFAntonio_Carlos_Lacerda2011\"] = 1,\n [\"CITEREFBaigGoldfajn2000\"] = 1,\n [\"CITEREFBarbosa2007\"] = 1,\n [\"CITEREFBarcellosAzevedo2011\"] = 1,\n [\"CITEREFBayor2011\"] = 1,\n [\"CITEREFBello1966\"] = 1,\n [\"CITEREFBethell1987\"] = 1,\n [\"CITEREFBethell2009\"] = 1,\n [\"CITEREFBourne1974\"] = 1,\n [\"CITEREFBoyleSheen2013\"] = 1,\n [\"CITEREFBurgorgue-LarsenTorres2011\"] = 1,\n [\"CITEREFBurns1993\"] = 1,\n [\"CITEREFCampbell2011\"] = 1,\n [\"CITEREFColbyChurchillWadeVizetelly1989\"] = 1,\n [\"CITEREFCorporation1880\"] = 1,\n [\"CITEREFCorrado2008\"] = 1,\n [\"CITEREFCrocittiVallance2012\"] = 2,\n [\"CITEREFCrook2009\"] = 1,\n [\"CITEREFDe_MoraesDe_MoraesOjopiPerini2011\"] = 1,\n [\"CITEREFDi_Grazia2013\"] = 1,\n [\"CITEREFDo_G1,_em_São_Paulo2011\"] = 1,\n [\"CITEREFDominguezKim2013\"] = 2,\n [\"CITEREFDonaldson\"] = 3,\n [\"CITEREFDulles2012\"] = 1,\n [\"CITEREFEbert\"] = 1,\n [\"CITEREFEllis2003\"] = 1,\n [\"CITEREFFausto1999\"] = 1,\n [\"CITEREFFausto2000\"] = 1,\n [\"CITEREFFonsecaWeiner1991\"] = 1,\n [\"CITEREFFraga2000\"] = 1,\n [\"CITEREFGambini2004\"] = 1,\n [\"CITEREFGrazia2013\"] = 1,\n [\"CITEREFHirst2005\"] = 1,\n [\"CITEREFHudson1998\"] = 1,\n [\"CITEREFJeynesRobinson2012\"] = 1,\n [\"CITEREFKeenHaynes2004\"] = 1,\n [\"CITEREFKohn2007\"] = 1,\n [\"CITEREFLee2011\"] = 1,\n [\"CITEREFLesser2013\"] = 1,\n [\"CITEREFLevine1999\"] = 1,\n [\"CITEREFLevineCrocitti1999\"] = 1,\n [\"CITEREFLevinson1998\"] = 1,\n [\"CITEREFLiMacIntoshBravo2011\"] = 1,\n [\"CITEREFLéry1990\"] = 1,\n [\"CITEREFMacGowanPessanha1998\"] = 1,\n [\"CITEREFMacLachlan2003\"] = 1,\n [\"CITEREFMares2001\"] = 1,\n [\"CITEREFMaria_Herrera-Sobek2012\"] = 2,\n [\"CITEREFMaria_Stella_Ferreira-Levy1974\"] = 1,\n [\"CITEREFMarsh2012\"] = 1,\n [\"CITEREFMcCann2004\"] = 1,\n [\"CITEREFMeade2009\"] = 1,\n [\"CITEREFMetcalf2005\"] = 1,\n [\"CITEREFMeuwese2011\"] = 1,\n [\"CITEREFMiddletonLombard2011\"] = 2,\n [\"CITEREFMinahan2013\"] = 1,\n [\"CITEREFMorris2006\"] = 1,\n [\"CITEREFMosher2008\"] = 1,\n [\"CITEREFNash2008\"] = 1,\n [\"CITEREFPereira_Gomes2000\"] = 1,\n [\"CITEREFPhilander2012\"] = 1,\n [\"CITEREFRoett1999\"] = 1,\n [\"CITEREFRohter2005\"] = 1,\n [\"CITEREFScheina2003\"] = 1,\n [\"CITEREFSchwartz1996\"] = 1,\n [\"CITEREFScott1988\"] = 1,\n [\"CITEREFSeelke2010\"] = 1,\n [\"CITEREFSharpWestwellWestwood2002\"] = 1,\n [\"CITEREFSkidmore2003\"] = 1,\n [\"CITEREFSmallman2002\"] = 1,\n [\"CITEREFSokolow2003\"] = 1,\n [\"CITEREFStevenson1997\"] = 1,\n [\"CITEREFTucker2007\"] = 1,\n [\"CITEREFVincent2003\"] = 1,\n [\"CITEREFYoungCisneros2010\"] = 1,\n [\"CITEREFКленденинг2008\"] = 1,\n [\"CITEREFМишић2005\"] = 2,\n}\ntemplate_list = table#1 {\n [\"!\"] = 5,\n [\"-\"] = 1,\n [\"Bar box\"] = 2,\n [\"Bar percent\"] = 10,\n [\"Citation\"] = 2,\n [\"Cite book\"] = 76,\n [\"Cite conference\"] = 3,\n [\"Cite encyclopedia\"] = 3,\n [\"Cite journal\"] = 4,\n [\"Cite news\"] = 5,\n [\"Cite web\"] = 59,\n [\"Clear\"] = 2,\n [\"Coord\"] = 2,\n [\"Harvnb\"] = 26,\n [\"Increase\"] = 2,\n [\"Lang\"] = 1,\n [\"Legend\"] = 3,\n [\"Main\"] = 1,\n [\"Multiple image\"] = 4,\n [\"Native name\"] = 1,\n [\"Reflist\"] = 1,\n [\"Sfn\"] = 104,\n [\"Small\"] = 5,\n [\"Vunblist\"] = 1,\n [\"Wayback\"] = 1,\n [\"Wide image\"] = 1,\n [\"Јез-порт\"] = 15,\n [\"Јужна Америка\"] = 1,\n [\"Види још\"] = 1,\n [\"Г20\"] = 1,\n [\"Главни\"] = 6,\n [\"Двострука слика\"] = 1,\n [\"Детаљније\"] = 2,\n [\"Друге употребе\"] = 1,\n [\"Кутијица за државе\"] = 1,\n [\"Литература\"] = 2,\n [\"Литература крај\"] = 2,\n [\"Мапа Бразила са означеним регионима и савезним државама\"] = 1,\n [\"Највећи градови у Бразилу\"] = 1,\n [\"Подножје\"] = 1,\n [\"Посебан чланак\"] = 1,\n}\narticle_whitelist = table#1 {\n}\n","limitreport-profile":[["?","340","14.0"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::gsub","340","14.0"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::match","300","12.4"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::callParserFunction","240","9.9"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::getExpandedArgument","220","9.1"],["recursiveClone \u003CmwInit.lua:45\u003E","160","6.6"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::getEntityStatements","160","6.6"],["dataWrapper \u003Cmw.lua:672\u003E","100","4.1"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::sub","60","2.5"],["\u003Cmw.lua:194\u003E","40","1.7"],["[others]","460","19.0"]]},"cachereport":{"origin":"mw-web.eqiad.main-5dc468848-7rgq8","timestamp":"20241123122732","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"\u0411\u0440\u0430\u0437\u0438\u043b","url":"https:\/\/sr.wikipedia.org\/wiki\/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q155","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q155","author":{"@type":"Organization","name":"\u0421\u0430\u0440\u0430\u0434\u043d\u0438\u0446\u0438 \u043f\u0440\u043e\u0458\u0435\u043a\u0430\u0442\u0430 \u0412\u0438\u043a\u0438\u043c\u0435\u0434\u0438\u0458\u0435"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2004-02-11T01:44:44Z","dateModified":"2024-10-08T19:38:51Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/0\/05\/Flag_of_Brazil.svg","headline":"\u0434\u0440\u0436\u0430\u0432\u0430 \u0443 \u0408\u0443\u0436\u043d\u043e\u0458 \u0410\u043c\u0435\u0440\u0438\u0446\u0438"}</script> </body> </html>