CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-enabled skin-theme-clientpref-day vector-sticky-header-enabled vector-toc-available" lang="bs" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Antička Grčka - Wikipedia</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-enabled skin-theme-clientpref-day vector-sticky-header-enabled vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )bswikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""],"wgDefaultDateFormat":"dmy","wgMonthNames":["","januar","februar","mart","april","maj","juni","juli","august","septembar","oktobar","novembar","decembar"],"wgRequestId":"55d7a20e-d46a-4fe8-88ac-ac893e866ae5","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Antička_Grčka","wgTitle":"Antička Grčka","wgCurRevisionId":3679633,"wgRevisionId":3679633,"wgArticleId":9640,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Webarchive template wayback links","Istaknuti članci","Antička Grčka","Historija Grčke"],"wgPageViewLanguage":"bs","wgPageContentLanguage":"bs","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName":"Antička_Grčka","wgRelevantArticleId":9640,"wgIsProbablyEditable":true,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":true,"wgRestrictionEdit":[],"wgRestrictionMove":[],"wgNoticeProject":"wikipedia","wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgFlaggedRevsParams":{"tags":{"status":{"levels":1}}},"wgStableRevisionId":3679633,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"bs","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks":"bs"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":50000,"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty":false,"wgWikibaseItemId":"Q11772","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.3"}; RLSTATE={"ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","ext.cite.styles":"ready","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready","ext.flaggedRevs.basic":"ready","mediawiki.codex.messagebox.styles":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=["ext.cite.ux-enhancements","mediawiki.page.media","site","mediawiki.page.ready","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.flaggedRevs.advanced","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.gadget.Pgnviewer","ext.gadget.switcher","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents","ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=bs&modules=ext.cite.styles%7Cext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.flaggedRevs.basic%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cmediawiki.codex.messagebox.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=bs&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=bs&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.22"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/Athens_Acropolis.jpg/1200px-Athens_Acropolis.jpg"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="900"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/Athens_Acropolis.jpg/960px-Athens_Acropolis.jpg"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="600"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="480"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Antička Grčka - Wikipedia"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//bs.m.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka"> <link rel="alternate" type="application/x-wiki" title="Uredi" href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Wikipedia (bs)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//bs.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://bs.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.bs"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Wikipedia Atom izvor" href="/w/index.php?title=Posebno:Nedavne_izmjene&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject mw-editable page-Antička_Grčka rootpage-Antička_Grčka skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Idi na sadržaj</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Sajt"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" title="Glavni meni" > <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Glavni meni" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-menu mw-ui-icon-wikimedia-menu"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Glavni meni</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Glavni meni</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">sakrij</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" > <div class="vector-menu-heading"> Navigacija </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage-description" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Po%C4%8Detna_strana" title="Posjeti početnu stranicu [z]" accesskey="z"><span>Početna strana</span></a></li><li id="n-sidebar-featured" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedia:Istaknuti_%C4%8Dlanci"><span>Istaknuti članci</span></a></li><li id="n-sidebar-portals" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedia:Portal"><span>Portali</span></a></li><li id="n-sidebar-categories" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedia:Kategorije"><span>Kategorije</span></a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Nedavne_izmjene" title="Spisak nedavnih izmjena na wiki. [r]" accesskey="r"><span>Nedavne izmjene</span></a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Nasumi%C4%8Dna_stranica" title="Učitaj nasumičnu stranicu [x]" accesskey="x"><span>Nasumična stranica</span></a></li><li id="n-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Posebne_stranice"><span>Posebne stranice</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" > <div class="vector-menu-heading"> Interakcija </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Pomo%C4%87:Sadr%C5%BEaj" title="Mjesto gdje možete nešto da naučite."><span>Pomoć</span></a></li><li id="n-sidebar-sandbox" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedia:Igrali%C5%A1te"><span>Igralište</span></a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedia:Vrata_zajednice" title="O projektu, šta možete da uradite, gdje se šta nalazi"><span>Vrata zajednice</span></a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedia:%C4%8Car%C5%A1ija"><span>Čaršija</span></a></li><li id="n-sidebar-news" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedia:Novosti"><span>Novosti</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/Po%C4%8Detna_strana" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <span class="mw-logo-container skin-invert"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Wikipedia" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-en.svg" style="width: 7.5em; height: 1.125em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="Slobodna enciklopedija" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-bs.svg" width="118" height="13" style="width: 7.375em; height: 0.8125em;"> </span> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/Posebno:Pretraga" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Pretraži Wikipediju [f]" accesskey="f"><span class="vector-icon mw-ui-icon-search mw-ui-icon-wikimedia-search"></span> <span>Pretraga</span> </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Pretraži Wikipediju" aria-label="Pretraži Wikipediju" autocapitalize="sentences" title="Pretraži Wikipediju [f]" accesskey="f" id="searchInput" > <span class="cdx-text-input__icon cdx-text-input__start-icon"></span> </div> <input type="hidden" name="title" value="Posebno:Pretraga"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Traži</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Lični alati"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Izgled"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Change the appearance of the page's font size, width, and color" > <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Izgled" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-appearance mw-ui-icon-wikimedia-appearance"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Izgled</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="https://donate.wikimedia.org/?wmf_source=donate&wmf_medium=sidebar&wmf_campaign=bs.wikipedia.org&uselang=bs" class=""><span>Donacije</span></a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=Posebno:Napravi_ra%C4%8Dun&returnto=Anti%C4%8Dka+Gr%C4%8Dka" title="Predlažemo vam da napravite račun i prijavite se; međutim, to nije obavezno" class=""><span>Napravi korisnički račun</span></a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=Posebno:Korisni%C4%8Dka_prijava&returnto=Anti%C4%8Dka+Gr%C4%8Dka" title="Predlažemo vam da se prijavite, iako to nije obavezno [o]" accesskey="o" class=""><span>Prijavi me</span></a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out" title="Više opcija" > <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Lični alati" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-ellipsis mw-ui-icon-wikimedia-ellipsis"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Lični alati</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Korisnički meni" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="https://donate.wikimedia.org/?wmf_source=donate&wmf_medium=sidebar&wmf_campaign=bs.wikipedia.org&uselang=bs"><span>Donacije</span></a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Napravi_ra%C4%8Dun&returnto=Anti%C4%8Dka+Gr%C4%8Dka" title="Predlažemo vam da napravite račun i prijavite se; međutim, to nije obavezno"><span class="vector-icon mw-ui-icon-userAdd mw-ui-icon-wikimedia-userAdd"></span> <span>Napravi korisnički račun</span></a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Korisni%C4%8Dka_prijava&returnto=Anti%C4%8Dka+Gr%C4%8Dka" title="Predlažemo vam da se prijavite, iako to nije obavezno [o]" accesskey="o"><span class="vector-icon mw-ui-icon-logIn mw-ui-icon-wikimedia-logIn"></span> <span>Prijavi me</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-user-menu-anon-editor" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-user-menu-anon-editor" > <div class="vector-menu-heading"> Stranice za odjavljene urednike <a href="/wiki/Pomo%C4%87:Uvod" aria-label="Saznajte više o uređivanju"><span>detaljnije</span></a> </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-anoncontribs" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Moji_doprinosi" title="Spisak izmjena napravljenih s ove IP-adrese [y]" accesskey="y"><span>Doprinosi</span></a></li><li id="pt-anontalk" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Moj_razgovor" title="Rasprava o izmjenama s ove IP-adrese [n]" accesskey="n"><span>Razgovor</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Ezatvori\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"sitenotice\" lang=\"bs\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Ctable class=\"fmbox fmbox-system\" role=\"presentation\" style=\"border:1px solid #EAAD3B; text-align:center;\"\u003E\u003Ctbody\u003E\u003Ctr\u003E\u003Ctd class=\"mbox-image\"\u003E\u003Cspan typeof=\"mw:File\"\u003E\u003Ca href=\"/wiki/Datoteka:Wikipedia-logo-v2.svg\" class=\"mw-file-description\"\u003E\u003Cimg src=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Wikipedia-logo-v2.svg/40px-Wikipedia-logo-v2.svg.png\" decoding=\"async\" width=\"40\" height=\"37\" class=\"mw-file-element\" srcset=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Wikipedia-logo-v2.svg/60px-Wikipedia-logo-v2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Wikipedia-logo-v2.svg/80px-Wikipedia-logo-v2.svg.png 2x\" data-file-width=\"103\" data-file-height=\"94\" /\u003E\u003C/a\u003E\u003C/span\u003E\u003C/td\u003E\u003Ctd class=\"mbox-text\"\u003EOd 21. marta do 31. maja sudjelujte u projektu \u003Ca href=\"/wiki/Wikipedia:CEE_Prolje%C4%87e_2025.\" title=\"Wikipedia:CEE Proljeće 2025.\"\u003ECEE proljeće 2025.\u003C/a\u003E\u003C/td\u003E\u003Ctd class=\"mbox-imageright\"\u003E\u003Cspan typeof=\"mw:File\"\u003E\u003Ca href=\"/wiki/Datoteka:CEE_Spring_Logo_CEE-t2.svg\" class=\"mw-file-description\"\u003E\u003Cimg src=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/CEE_Spring_Logo_CEE-t2.svg/40px-CEE_Spring_Logo_CEE-t2.svg.png\" decoding=\"async\" width=\"40\" height=\"26\" class=\"mw-file-element\" srcset=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/CEE_Spring_Logo_CEE-t2.svg/60px-CEE_Spring_Logo_CEE-t2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/CEE_Spring_Logo_CEE-t2.svg/120px-CEE_Spring_Logo_CEE-t2.svg.png 2x\" data-file-width=\"478\" data-file-height=\"310\" /\u003E\u003C/a\u003E\u003C/span\u003E\u003C/td\u003E\u003C/tr\u003E\u003C/tbody\u003E\u003C/table\u003E\n\u003Ctable class=\"fmbox fmbox-system\" role=\"presentation\" style=\"border:1px solid #EAAD3B; text-align:center;\"\u003E\u003Ctbody\u003E\u003Ctr\u003E\u003Ctd class=\"mbox-image\"\u003E\u003Cspan typeof=\"mw:File\"\u003E\u003Ca href=\"/wiki/Datoteka:Wiki_Loves_Ramadan_Logomark_01.svg\" class=\"mw-file-description\"\u003E\u003Cimg src=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Wiki_Loves_Ramadan_Logomark_01.svg/40px-Wiki_Loves_Ramadan_Logomark_01.svg.png\" decoding=\"async\" width=\"40\" height=\"40\" class=\"mw-file-element\" srcset=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Wiki_Loves_Ramadan_Logomark_01.svg/60px-Wiki_Loves_Ramadan_Logomark_01.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Wiki_Loves_Ramadan_Logomark_01.svg/120px-Wiki_Loves_Ramadan_Logomark_01.svg.png 2x\" data-file-width=\"1080\" data-file-height=\"1080\" /\u003E\u003C/a\u003E\u003C/span\u003E\u003C/td\u003E\u003Ctd class=\"mbox-text\"\u003EPridružite se uređivačkom maratonu \u003Ca href=\"/wiki/Wikipedia:Wikipedia_voli_ramazan_2025.\" title=\"Wikipedia:Wikipedia voli ramazan 2025.\"\u003EWikipedia voli ramazan 2025\u003C/a\u003E, koji traje od 25. 2. do 15. 4. Detaljnije na \u003Ca href=\"/wiki/Wikipedia:Wikipedia_voli_ramazan_2025.\" title=\"Wikipedia:Wikipedia voli ramazan 2025.\"\u003Estranici projekta\u003C/a\u003E.\u003C/td\u003E\u003C/tr\u003E\u003C/tbody\u003E\u003C/table\u003E\n\u003Ctable class=\"fmbox fmbox-system\" role=\"presentation\" style=\"border:1px solid #409262; text-align:center;\"\u003E\u003Ctbody\u003E\u003Ctr\u003E\u003Ctd class=\"mbox-image\"\u003E\u003Cspan typeof=\"mw:File\"\u003E\u003Ca href=\"/wiki/Datoteka:Fnf_as_2023_logo.jpg\" class=\"mw-file-description\"\u003E\u003Cimg src=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f1/Fnf_as_2023_logo.jpg/40px-Fnf_as_2023_logo.jpg\" decoding=\"async\" width=\"40\" height=\"37\" class=\"mw-file-element\" srcset=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f1/Fnf_as_2023_logo.jpg/60px-Fnf_as_2023_logo.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f1/Fnf_as_2023_logo.jpg/80px-Fnf_as_2023_logo.jpg 2x\" data-file-width=\"1031\" data-file-height=\"951\" /\u003E\u003C/a\u003E\u003C/span\u003E\u003C/td\u003E\u003Ctd class=\"mbox-text\"\u003EPridružite se uređivačkom maratonu \u003Ca href=\"/wiki/Wikipedia:Feminizam_i_folklor_2025.\" title=\"Wikipedia:Feminizam i folklor 2025.\"\u003EFeminizam i folklor 2025\u003C/a\u003E, koji traje od 1. 2. do 31. 3. Detaljnije na \u003Ca href=\"/wiki/Wikipedia:Feminizam_i_folklor_2025.\" title=\"Wikipedia:Feminizam i folklor 2025.\"\u003Estranici projekta\u003C/a\u003E.\u003C/td\u003E\u003C/tr\u003E\u003C/tbody\u003E\u003C/table\u003E\n\u003Ctable class=\"fmbox fmbox-system\" role=\"presentation\" style=\"border:1px solid #409262; text-align:center;\"\u003E\u003Ctbody\u003E\u003Ctr\u003E\u003Ctd class=\"mbox-image\"\u003E\u003Cspan typeof=\"mw:File\"\u003E\u003Ca href=\"/wiki/Datoteka:Flag_of_the_Romani_people.svg\" class=\"mw-file-description\"\u003E\u003Cimg src=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/10/Flag_of_the_Romani_people.svg/40px-Flag_of_the_Romani_people.svg.png\" decoding=\"async\" width=\"40\" height=\"27\" class=\"mw-file-element\" srcset=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/10/Flag_of_the_Romani_people.svg/60px-Flag_of_the_Romani_people.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/10/Flag_of_the_Romani_people.svg/120px-Flag_of_the_Romani_people.svg.png 2x\" data-file-width=\"900\" data-file-height=\"600\" /\u003E\u003C/a\u003E\u003C/span\u003E\u003C/td\u003E\u003Ctd class=\"mbox-text\"\u003EPridružite se uređivačkom maratonu \u003Ca href=\"/wiki/Wikipedia:Ure%C4%91iva%C4%8Dki_maraton_povodom_Svjetskog_dana_Roma_2025.\" title=\"Wikipedia:Uređivački maraton povodom Svjetskog dana Roma 2025.\"\u003ESvjetski dan Roma 2025\u003C/a\u003E, koji traje od 1. 4. do 15. 4. Detaljnije na \u003Ca href=\"/wiki/Wikipedia:Ure%C4%91iva%C4%8Dki_maraton_povodom_Svjetskog_dana_Roma_2025.\" title=\"Wikipedia:Uređivački maraton povodom Svjetskog dana Roma 2025.\"\u003Estranici projekta\u003C/a\u003E.\u003C/td\u003E\u003C/tr\u003E\u003C/tbody\u003E\u003C/table\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Sajt"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Sadržaj" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Sadržaj</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">sakrij</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Početak</div> </a> </li> <li id="toc-Razdoblje_stare_Grčke" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Razdoblje_stare_Grčke"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1</span> <span>Razdoblje stare Grčke</span> </div> </a> <ul id="toc-Razdoblje_stare_Grčke-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Porijeklo_Grka" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Porijeklo_Grka"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2</span> <span>Porijeklo Grka</span> </div> </a> <ul id="toc-Porijeklo_Grka-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Uspon_Grčke" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Uspon_Grčke"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3</span> <span>Uspon Grčke</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Uspon_Grčke-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Uspon Grčke</span> </button> <ul id="toc-Uspon_Grčke-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Kolonizacija" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Kolonizacija"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.1</span> <span>Kolonizacija</span> </div> </a> <ul id="toc-Kolonizacija-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Socijalni_i_politički_sukobi" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Socijalni_i_politički_sukobi"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4</span> <span>Socijalni i politički sukobi</span> </div> </a> <ul id="toc-Socijalni_i_politički_sukobi-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Grčko-perzijski_ratovi" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Grčko-perzijski_ratovi"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5</span> <span>Grčko-perzijski ratovi</span> </div> </a> <ul id="toc-Grčko-perzijski_ratovi-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Prevlast_Sparte_i_Atine" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Prevlast_Sparte_i_Atine"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6</span> <span>Prevlast Sparte i Atine</span> </div> </a> <ul id="toc-Prevlast_Sparte_i_Atine-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Uspon_Makedonaca" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Uspon_Makedonaca"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7</span> <span>Uspon Makedonaca</span> </div> </a> <ul id="toc-Uspon_Makedonaca-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Osvajanja_Aleksandra_Velikog" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Osvajanja_Aleksandra_Velikog"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">8</span> <span>Osvajanja Aleksandra Velikog</span> </div> </a> <ul id="toc-Osvajanja_Aleksandra_Velikog-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Politika_i_društvo" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Politika_i_društvo"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">9</span> <span>Politika i društvo</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Politika_i_društvo-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Politika i društvo</span> </button> <ul id="toc-Politika_i_društvo-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Politička_struktura" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Politička_struktura"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">9.1</span> <span>Politička struktura</span> </div> </a> <ul id="toc-Politička_struktura-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Vlada_i_zakon" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Vlada_i_zakon"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">9.2</span> <span>Vlada i zakon</span> </div> </a> <ul id="toc-Vlada_i_zakon-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Struktura_društva" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Struktura_društva"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">9.3</span> <span>Struktura društva</span> </div> </a> <ul id="toc-Struktura_društva-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Obrazovanje" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Obrazovanje"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">9.4</span> <span>Obrazovanje</span> </div> </a> <ul id="toc-Obrazovanje-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Ekonomija" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Ekonomija"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">9.5</span> <span>Ekonomija</span> </div> </a> <ul id="toc-Ekonomija-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Kultura" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Kultura"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">10</span> <span>Kultura</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Kultura-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Kultura</span> </button> <ul id="toc-Kultura-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Filozofija" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Filozofija"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">10.1</span> <span>Filozofija</span> </div> </a> <ul id="toc-Filozofija-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Literatura" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Literatura"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">10.2</span> <span>Literatura</span> </div> </a> <ul id="toc-Literatura-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Nauka_i_tehnologija" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Nauka_i_tehnologija"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">10.3</span> <span>Nauka i tehnologija</span> </div> </a> <ul id="toc-Nauka_i_tehnologija-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Umjetnost_i_arhitektura" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Umjetnost_i_arhitektura"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">10.4</span> <span>Umjetnost i arhitektura</span> </div> </a> <ul id="toc-Umjetnost_i_arhitektura-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Religija_starih_Grka" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Religija_starih_Grka"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">11</span> <span>Religija starih Grka</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Religija_starih_Grka-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Religija starih Grka</span> </button> <ul id="toc-Religija_starih_Grka-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Starogrčka_mitologija" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Starogrčka_mitologija"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">11.1</span> <span>Starogrčka mitologija</span> </div> </a> <ul id="toc-Starogrčka_mitologija-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Proročišta" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Proročišta"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">11.2</span> <span>Proročišta</span> </div> </a> <ul id="toc-Proročišta-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Također_pogledajte" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Također_pogledajte"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">12</span> <span>Također pogledajte</span> </div> </a> <ul id="toc-Također_pogledajte-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Bibliografija" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Bibliografija"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">13</span> <span>Bibliografija</span> </div> </a> <ul id="toc-Bibliografija-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Reference" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Reference"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">14</span> <span>Reference</span> </div> </a> <ul id="toc-Reference-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Ostali_izvori_i_vanjski_linkovi" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Ostali_izvori_i_vanjski_linkovi"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">15</span> <span>Ostali izvori i vanjski linkovi</span> </div> </a> <ul id="toc-Ostali_izvori_i_vanjski_linkovi-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Sadržaj" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" title="Sadržaj" > <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Uključi/isključi sadržaj" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-listBullet mw-ui-icon-wikimedia-listBullet"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Uključi/isključi sadržaj</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading"><span class="mw-page-title-main">Antička Grčka</span></h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" > <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Idi na članak na drugom jeziku. Dostupno na 152 jezika" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-152" aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-language-progressive mw-ui-icon-wikimedia-language-progressive"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">152 jezika</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-af mw-list-item"><a href="https://af.wikipedia.org/wiki/Antieke_Griekeland" title="Antieke Griekeland – afrikans" lang="af" hreflang="af" data-title="Antieke Griekeland" data-language-autonym="Afrikaans" data-language-local-name="afrikans" class="interlanguage-link-target"><span>Afrikaans</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-als mw-list-item"><a href="https://als.wikipedia.org/wiki/Antikes_Griechenland" title="Antikes Griechenland – njemački (Švicarska)" lang="gsw" hreflang="gsw" data-title="Antikes Griechenland" data-language-autonym="Alemannisch" data-language-local-name="njemački (Švicarska)" class="interlanguage-link-target"><span>Alemannisch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-an mw-list-item"><a href="https://an.wikipedia.org/wiki/Antiga_Grecia" title="Antiga Grecia – aragonski" lang="an" hreflang="an" data-title="Antiga Grecia" data-language-autonym="Aragonés" data-language-local-name="aragonski" class="interlanguage-link-target"><span>Aragonés</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ar mw-list-item"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D9%84%D9%8A%D9%88%D9%86%D8%A7%D9%86_%D8%A7%D9%84%D9%82%D8%AF%D9%8A%D9%85%D8%A9" title="اليونان القديمة – arapski" lang="ar" hreflang="ar" data-title="اليونان القديمة" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="arapski" class="interlanguage-link-target"><span>العربية</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arz mw-list-item"><a href="https://arz.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D9%84%D9%8A%D9%88%D9%86%D8%A7%D9%86_%D8%A7%D9%84%D9%82%D8%AF%D9%8A%D9%85%D9%87" title="اليونان القديمه – Egyptian Arabic" lang="arz" hreflang="arz" data-title="اليونان القديمه" data-language-autonym="مصرى" data-language-local-name="Egyptian Arabic" class="interlanguage-link-target"><span>مصرى</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-as mw-list-item"><a href="https://as.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%AA%E0%A7%8D%E0%A7%B0%E0%A6%BE%E0%A6%9A%E0%A7%80%E0%A6%A8_%E0%A6%97%E0%A7%8D%E0%A7%B0%E0%A7%80%E0%A6%9A" title="প্ৰাচীন গ্ৰীচ – asamski" lang="as" hreflang="as" data-title="প্ৰাচীন গ্ৰীচ" data-language-autonym="অসমীয়া" data-language-local-name="asamski" class="interlanguage-link-target"><span>অসমীয়া</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ast mw-list-item"><a href="https://ast.wikipedia.org/wiki/Antigua_Grecia" title="Antigua Grecia – asturijski" lang="ast" hreflang="ast" data-title="Antigua Grecia" data-language-autonym="Asturianu" data-language-local-name="asturijski" class="interlanguage-link-target"><span>Asturianu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-av mw-list-item"><a href="https://av.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D3%80%D1%81%D0%B8%D1%8F%D0%B1_%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%8F" title="НекӀсияб Грекия – avarski" lang="av" hreflang="av" data-title="НекӀсияб Грекия" data-language-autonym="Авар" data-language-local-name="avarski" class="interlanguage-link-target"><span>Авар</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-az mw-list-item"><a href="https://az.wikipedia.org/wiki/Q%C9%99dim_Yunan%C4%B1stan" title="Qədim Yunanıstan – azerbejdžanski" lang="az" hreflang="az" data-title="Qədim Yunanıstan" data-language-autonym="Azərbaycanca" data-language-local-name="azerbejdžanski" class="interlanguage-link-target"><span>Azərbaycanca</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-azb mw-list-item"><a href="https://azb.wikipedia.org/wiki/%D9%82%D8%AF%DB%8C%D9%85_%DB%8C%D9%88%D9%86%D8%A7%D9%86" title="قدیم یونان – South Azerbaijani" lang="azb" hreflang="azb" data-title="قدیم یونان" data-language-autonym="تۆرکجه" data-language-local-name="South Azerbaijani" class="interlanguage-link-target"><span>تۆرکجه</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ba mw-list-item"><a href="https://ba.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D2%93%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%8F" title="Боронғо Греция – baškirski" lang="ba" hreflang="ba" data-title="Боронғо Греция" data-language-autonym="Башҡортса" data-language-local-name="baškirski" class="interlanguage-link-target"><span>Башҡортса</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bat-smg mw-list-item"><a href="https://bat-smg.wikipedia.org/wiki/Senuob%C4%97s_Graik%C4%97j%C4%97" title="Senuobės Graikėjė – Samogitian" lang="sgs" hreflang="sgs" data-title="Senuobės Graikėjė" data-language-autonym="Žemaitėška" data-language-local-name="Samogitian" class="interlanguage-link-target"><span>Žemaitėška</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bcl mw-list-item"><a href="https://bcl.wikipedia.org/wiki/Suanoy_na_Gresya" title="Suanoy na Gresya – Central Bikol" lang="bcl" hreflang="bcl" data-title="Suanoy na Gresya" data-language-autonym="Bikol Central" data-language-local-name="Central Bikol" class="interlanguage-link-target"><span>Bikol Central</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be mw-list-item"><a href="https://be.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B6%D1%8B%D1%82%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%93%D1%80%D1%8D%D1%86%D1%8B%D1%8F" title="Старажытная Грэцыя – bjeloruski" lang="be" hreflang="be" data-title="Старажытная Грэцыя" data-language-autonym="Беларуская" data-language-local-name="bjeloruski" class="interlanguage-link-target"><span>Беларуская</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be-x-old mw-list-item"><a href="https://be-tarask.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B6%D1%8B%D1%82%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%93%D1%80%D1%8D%D1%86%D1%8B%D1%8F" title="Старажытная Грэцыя – Belarusian (Taraškievica orthography)" lang="be-tarask" hreflang="be-tarask" data-title="Старажытная Грэцыя" data-language-autonym="Беларуская (тарашкевіца)" data-language-local-name="Belarusian (Taraškievica orthography)" class="interlanguage-link-target"><span>Беларуская (тарашкевіца)</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg mw-list-item"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D1%8A%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%8F" title="Древна Гърция – bugarski" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Древна Гърция" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="bugarski" class="interlanguage-link-target"><span>Български</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bn mw-list-item"><a href="https://bn.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%AA%E0%A7%8D%E0%A6%B0%E0%A6%BE%E0%A6%9A%E0%A7%80%E0%A6%A8_%E0%A6%97%E0%A7%8D%E0%A6%B0%E0%A6%BF%E0%A6%B8" title="প্রাচীন গ্রিস – bengalski" lang="bn" hreflang="bn" data-title="প্রাচীন গ্রিস" data-language-autonym="বাংলা" data-language-local-name="bengalski" class="interlanguage-link-target"><span>বাংলা</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bo mw-list-item"><a href="https://bo.wikipedia.org/wiki/%E0%BD%82%E0%BD%93%E0%BD%A0%E0%BC%8B%E0%BD%A2%E0%BD%96%E0%BD%A6%E0%BC%8B%E0%BD%80%E0%BD%BA%E0%BC%8B%E0%BD%A2%E0%BD%B2%E0%BC%8B%E0%BD%A6%E0%BD%B2%E0%BC%8D" title="གནའ་རབས་ཀེ་རི་སི། – tibetanski" lang="bo" hreflang="bo" data-title="གནའ་རབས་ཀེ་རི་སི།" data-language-autonym="བོད་ཡིག" data-language-local-name="tibetanski" class="interlanguage-link-target"><span>བོད་ཡིག</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-br mw-list-item"><a href="https://br.wikipedia.org/wiki/Henc%27hres" title="Henc'hres – bretonski" lang="br" hreflang="br" data-title="Henc'hres" data-language-autonym="Brezhoneg" data-language-local-name="bretonski" class="interlanguage-link-target"><span>Brezhoneg</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bxr mw-list-item"><a href="https://bxr.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D1%80%D1%82%D1%8B%D0%BD_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B8" title="Эртын Греци – Russia Buriat" lang="bxr" hreflang="bxr" data-title="Эртын Греци" data-language-autonym="Буряад" data-language-local-name="Russia Buriat" class="interlanguage-link-target"><span>Буряад</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/Antiga_Gr%C3%A8cia" title="Antiga Grècia – katalonski" lang="ca" hreflang="ca" data-title="Antiga Grècia" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="katalonski" class="interlanguage-link-target"><span>Català</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cdo mw-list-item"><a href="https://cdo.wikipedia.org/wiki/G%C5%AB_H%C4%AD-l%C3%A9-n%C3%A0%CC%A4" title="Gū Hĭ-lé-nà̤ – Mindong" lang="cdo" hreflang="cdo" data-title="Gū Hĭ-lé-nà̤" data-language-autonym="閩東語 / Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄" data-language-local-name="Mindong" class="interlanguage-link-target"><span>閩東語 / Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ce mw-list-item"><a href="https://ce.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%96%D0%B5%D0%BB%D1%82%D0%BE%D0%B9%D1%87%D0%BE%D1%8C" title="Шира Желтойчоь – čečenski" lang="ce" hreflang="ce" data-title="Шира Желтойчоь" data-language-autonym="Нохчийн" data-language-local-name="čečenski" class="interlanguage-link-target"><span>Нохчийн</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ckb mw-list-item"><a href="https://ckb.wikipedia.org/wiki/%DB%8C%DB%86%D9%86%D8%A7%D9%86%DB%8C_%DA%A9%DB%86%D9%86" title="یۆنانی کۆن – centralnokurdski" lang="ckb" hreflang="ckb" data-title="یۆنانی کۆن" data-language-autonym="کوردی" data-language-local-name="centralnokurdski" class="interlanguage-link-target"><span>کوردی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Starov%C4%9Bk%C3%A9_%C5%98ecko" title="Starověké Řecko – češki" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Starověké Řecko" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="češki" class="interlanguage-link-target"><span>Čeština</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cv mw-list-item"><a href="https://cv.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D1%85%D0%B8_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B8" title="Авалхи Греци – čuvaški" lang="cv" hreflang="cv" data-title="Авалхи Греци" data-language-autonym="Чӑвашла" data-language-local-name="čuvaški" class="interlanguage-link-target"><span>Чӑвашла</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cy mw-list-item"><a href="https://cy.wikipedia.org/wiki/Groeg_yr_Henfyd" title="Groeg yr Henfyd – velški" lang="cy" hreflang="cy" data-title="Groeg yr Henfyd" data-language-autonym="Cymraeg" data-language-local-name="velški" class="interlanguage-link-target"><span>Cymraeg</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-da badge-Q17559452 badge-recommendedarticle mw-list-item" title="preporučen članak"><a href="https://da.wikipedia.org/wiki/Oldtidens_Gr%C3%A6kenland" title="Oldtidens Grækenland – danski" lang="da" hreflang="da" data-title="Oldtidens Grækenland" data-language-autonym="Dansk" data-language-local-name="danski" class="interlanguage-link-target"><span>Dansk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de mw-list-item"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Antikes_Griechenland" title="Antikes Griechenland – njemački" lang="de" hreflang="de" data-title="Antikes Griechenland" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="njemački" class="interlanguage-link-target"><span>Deutsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-diq mw-list-item"><a href="https://diq.wikipedia.org/wiki/Yunan%C4%B1stano_Antik" title="Yunanıstano Antik – Dimli" lang="diq" hreflang="diq" data-title="Yunanıstano Antik" data-language-autonym="Zazaki" data-language-local-name="Dimli" class="interlanguage-link-target"><span>Zazaki</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el mw-list-item"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%91%CF%81%CF%87%CE%B1%CE%AF%CE%B1_%CE%95%CE%BB%CE%BB%CE%AC%CE%B4%CE%B1" title="Αρχαία Ελλάδα – grčki" lang="el" hreflang="el" data-title="Αρχαία Ελλάδα" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="grčki" class="interlanguage-link-target"><span>Ελληνικά</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en mw-list-item"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Ancient_Greece" title="Ancient Greece – engleski" lang="en" hreflang="en" data-title="Ancient Greece" data-language-autonym="English" data-language-local-name="engleski" class="interlanguage-link-target"><span>English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eo mw-list-item"><a href="https://eo.wikipedia.org/wiki/Antikva_Grekio" title="Antikva Grekio – esperanto" lang="eo" hreflang="eo" data-title="Antikva Grekio" data-language-autonym="Esperanto" data-language-local-name="esperanto" class="interlanguage-link-target"><span>Esperanto</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es mw-list-item"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Antigua_Grecia" title="Antigua Grecia – španski" lang="es" hreflang="es" data-title="Antigua Grecia" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="španski" class="interlanguage-link-target"><span>Español</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-et mw-list-item"><a href="https://et.wikipedia.org/wiki/Vana-Kreeka" title="Vana-Kreeka – estonski" lang="et" hreflang="et" data-title="Vana-Kreeka" data-language-autonym="Eesti" data-language-local-name="estonski" class="interlanguage-link-target"><span>Eesti</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eu badge-Q17559452 badge-recommendedarticle mw-list-item" title="preporučen članak"><a href="https://eu.wikipedia.org/wiki/Antzinako_Grezia" title="Antzinako Grezia – baskijski" lang="eu" hreflang="eu" data-title="Antzinako Grezia" data-language-autonym="Euskara" data-language-local-name="baskijski" class="interlanguage-link-target"><span>Euskara</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fa mw-list-item"><a href="https://fa.wikipedia.org/wiki/%DB%8C%D9%88%D9%86%D8%A7%D9%86_%D8%A8%D8%A7%D8%B3%D8%AA%D8%A7%D9%86" title="یونان باستان – perzijski" lang="fa" hreflang="fa" data-title="یونان باستان" data-language-autonym="فارسی" data-language-local-name="perzijski" class="interlanguage-link-target"><span>فارسی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ff mw-list-item"><a href="https://ff.wikipedia.org/wiki/Greece" title="Greece – fulah" lang="ff" hreflang="ff" data-title="Greece" data-language-autonym="Fulfulde" data-language-local-name="fulah" class="interlanguage-link-target"><span>Fulfulde</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fi mw-list-item"><a href="https://fi.wikipedia.org/wiki/Antiikin_Kreikka" title="Antiikin Kreikka – finski" lang="fi" hreflang="fi" data-title="Antiikin Kreikka" data-language-autonym="Suomi" data-language-local-name="finski" class="interlanguage-link-target"><span>Suomi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fiu-vro mw-list-item"><a href="https://fiu-vro.wikipedia.org/wiki/Vana-Kreeka" title="Vana-Kreeka – Võro" lang="vro" hreflang="vro" data-title="Vana-Kreeka" data-language-autonym="Võro" data-language-local-name="Võro" class="interlanguage-link-target"><span>Võro</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fo mw-list-item"><a href="https://fo.wikipedia.org/wiki/Forna_Grikkaland" title="Forna Grikkaland – farski" lang="fo" hreflang="fo" data-title="Forna Grikkaland" data-language-autonym="Føroyskt" data-language-local-name="farski" class="interlanguage-link-target"><span>Føroyskt</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr mw-list-item"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Gr%C3%A8ce_antique" title="Grèce antique – francuski" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Grèce antique" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="francuski" class="interlanguage-link-target"><span>Français</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-frr mw-list-item"><a href="https://frr.wikipedia.org/wiki/Ual_Grichenlun" title="Ual Grichenlun – sjeverni frizijski" lang="frr" hreflang="frr" data-title="Ual Grichenlun" data-language-autonym="Nordfriisk" data-language-local-name="sjeverni frizijski" class="interlanguage-link-target"><span>Nordfriisk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fur mw-list-item"><a href="https://fur.wikipedia.org/wiki/Antighe_Grecie" title="Antighe Grecie – friulijski" lang="fur" hreflang="fur" data-title="Antighe Grecie" data-language-autonym="Furlan" data-language-local-name="friulijski" class="interlanguage-link-target"><span>Furlan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fy mw-list-item"><a href="https://fy.wikipedia.org/wiki/Alde_Grikel%C3%A2n" title="Alde Grikelân – zapadni frizijski" lang="fy" hreflang="fy" data-title="Alde Grikelân" data-language-autonym="Frysk" data-language-local-name="zapadni frizijski" class="interlanguage-link-target"><span>Frysk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ga mw-list-item"><a href="https://ga.wikipedia.org/wiki/An_tSean-Ghr%C3%A9ig" title="An tSean-Ghréig – irski" lang="ga" hreflang="ga" data-title="An tSean-Ghréig" data-language-autonym="Gaeilge" data-language-local-name="irski" class="interlanguage-link-target"><span>Gaeilge</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gan mw-list-item"><a href="https://gan.wikipedia.org/wiki/%E5%8F%A4%E5%B8%8C%E8%87%98" title="古希臘 – Gan" lang="gan" hreflang="gan" data-title="古希臘" data-language-autonym="贛語" data-language-local-name="Gan" class="interlanguage-link-target"><span>贛語</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gcr mw-list-item"><a href="https://gcr.wikipedia.org/wiki/Gr%C3%A8s_antik" title="Grès antik – Guianan Creole" lang="gcr" hreflang="gcr" data-title="Grès antik" data-language-autonym="Kriyòl gwiyannen" data-language-local-name="Guianan Creole" class="interlanguage-link-target"><span>Kriyòl gwiyannen</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gd mw-list-item"><a href="https://gd.wikipedia.org/wiki/A%27_Ghr%C3%A8ig_%C3%80rsaidh" title="A' Ghrèig Àrsaidh – škotski galski" lang="gd" hreflang="gd" data-title="A' Ghrèig Àrsaidh" data-language-autonym="Gàidhlig" data-language-local-name="škotski galski" class="interlanguage-link-target"><span>Gàidhlig</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gl mw-list-item"><a href="https://gl.wikipedia.org/wiki/Grecia_antiga" title="Grecia antiga – galicijski" lang="gl" hreflang="gl" data-title="Grecia antiga" data-language-autonym="Galego" data-language-local-name="galicijski" class="interlanguage-link-target"><span>Galego</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gn mw-list-item"><a href="https://gn.wikipedia.org/wiki/Gyr%C3%A9sia_Ymaguare" title="Gyrésia Ymaguare – gvarani" lang="gn" hreflang="gn" data-title="Gyrésia Ymaguare" data-language-autonym="Avañe'ẽ" data-language-local-name="gvarani" class="interlanguage-link-target"><span>Avañe'ẽ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hak mw-list-item"><a href="https://hak.wikipedia.org/wiki/K%C3%BA_H%C3%AE-lia%CC%8Dp" title="Kú Hî-lia̍p – Hakka Chinese" lang="hak" hreflang="hak" data-title="Kú Hî-lia̍p" data-language-autonym="客家語 / Hak-kâ-ngî" data-language-local-name="Hakka Chinese" class="interlanguage-link-target"><span>客家語 / Hak-kâ-ngî</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-he mw-list-item"><a href="https://he.wikipedia.org/wiki/%D7%99%D7%95%D7%95%D7%9F_%D7%94%D7%A2%D7%AA%D7%99%D7%A7%D7%94" title="יוון העתיקה – hebrejski" lang="he" hreflang="he" data-title="יוון העתיקה" data-language-autonym="עברית" data-language-local-name="hebrejski" class="interlanguage-link-target"><span>עברית</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hi mw-list-item"><a href="https://hi.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AA%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8_%E0%A4%AF%E0%A5%82%E0%A4%A8%E0%A4%BE%E0%A4%A8" title="प्राचीन यूनान – hindi" lang="hi" hreflang="hi" data-title="प्राचीन यूनान" data-language-autonym="हिन्दी" data-language-local-name="hindi" class="interlanguage-link-target"><span>हिन्दी</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hif mw-list-item"><a href="https://hif.wikipedia.org/wiki/Purana_Greece" title="Purana Greece – Fiji Hindi" lang="hif" hreflang="hif" data-title="Purana Greece" data-language-autonym="Fiji Hindi" data-language-local-name="Fiji Hindi" class="interlanguage-link-target"><span>Fiji Hindi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="istaknuti članak"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Stara_Gr%C4%8Dka" title="Stara Grčka – hrvatski" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Stara Grčka" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="hrvatski" class="interlanguage-link-target"><span>Hrvatski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ht mw-list-item"><a href="https://ht.wikipedia.org/wiki/Gr%C3%A8s_antik" title="Grès antik – haićanski kreolski" lang="ht" hreflang="ht" data-title="Grès antik" data-language-autonym="Kreyòl ayisyen" data-language-local-name="haićanski kreolski" class="interlanguage-link-target"><span>Kreyòl ayisyen</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hu mw-list-item"><a href="https://hu.wikipedia.org/wiki/%C3%93kori_G%C3%B6r%C3%B6gorsz%C3%A1g" title="Ókori Görögország – mađarski" lang="hu" hreflang="hu" data-title="Ókori Görögország" data-language-autonym="Magyar" data-language-local-name="mađarski" class="interlanguage-link-target"><span>Magyar</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hy mw-list-item"><a href="https://hy.wikipedia.org/wiki/%D5%80%D5%AB%D5%B6_%D5%80%D5%B8%D6%82%D5%B6%D5%A1%D5%BD%D5%BF%D5%A1%D5%B6" title="Հին Հունաստան – armenski" lang="hy" hreflang="hy" data-title="Հին Հունաստան" data-language-autonym="Հայերեն" data-language-local-name="armenski" class="interlanguage-link-target"><span>Հայերեն</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ia mw-list-item"><a href="https://ia.wikipedia.org/wiki/Grecia_antique" title="Grecia antique – interlingva" lang="ia" hreflang="ia" data-title="Grecia antique" data-language-autonym="Interlingua" data-language-local-name="interlingva" class="interlanguage-link-target"><span>Interlingua</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id mw-list-item"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Yunani_Kuno" title="Yunani Kuno – indonezijski" lang="id" hreflang="id" data-title="Yunani Kuno" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="indonezijski" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Indonesia</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ilo mw-list-item"><a href="https://ilo.wikipedia.org/wiki/Taga-ugma_a_Gresia" title="Taga-ugma a Gresia – iloko" lang="ilo" hreflang="ilo" data-title="Taga-ugma a Gresia" data-language-autonym="Ilokano" data-language-local-name="iloko" class="interlanguage-link-target"><span>Ilokano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-inh mw-list-item"><a href="https://inh.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%AF%D0%BD%D0%B5%D1%85%D1%8C%D0%B5" title="Шира Янехье – ingušetski" lang="inh" hreflang="inh" data-title="Шира Янехье" data-language-autonym="ГӀалгӀай" data-language-local-name="ingušetski" class="interlanguage-link-target"><span>ГӀалгӀай</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-io mw-list-item"><a href="https://io.wikipedia.org/wiki/Antiqua_Grekia" title="Antiqua Grekia – ido" lang="io" hreflang="io" data-title="Antiqua Grekia" data-language-autonym="Ido" data-language-local-name="ido" class="interlanguage-link-target"><span>Ido</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-is badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="dobar članak"><a href="https://is.wikipedia.org/wiki/Grikkland_hi%C3%B0_forna" title="Grikkland hið forna – islandski" lang="is" hreflang="is" data-title="Grikkland hið forna" data-language-autonym="Íslenska" data-language-local-name="islandski" class="interlanguage-link-target"><span>Íslenska</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Antica_Grecia" title="Antica Grecia – italijanski" lang="it" hreflang="it" data-title="Antica Grecia" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="italijanski" class="interlanguage-link-target"><span>Italiano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E5%8F%A4%E4%BB%A3%E3%82%AE%E3%83%AA%E3%82%B7%E3%82%A2" title="古代ギリシア – japanski" lang="ja" hreflang="ja" data-title="古代ギリシア" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="japanski" class="interlanguage-link-target"><span>日本語</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jam mw-list-item"><a href="https://jam.wikipedia.org/wiki/Ienshent_Griis" title="Ienshent Griis – Jamaican Creole English" lang="jam" hreflang="jam" data-title="Ienshent Griis" data-language-autonym="Patois" data-language-local-name="Jamaican Creole English" class="interlanguage-link-target"><span>Patois</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jv mw-list-item"><a href="https://jv.wikipedia.org/wiki/Griki_Kuna" title="Griki Kuna – javanski" lang="jv" hreflang="jv" data-title="Griki Kuna" data-language-autonym="Jawa" data-language-local-name="javanski" class="interlanguage-link-target"><span>Jawa</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ka mw-list-item"><a href="https://ka.wikipedia.org/wiki/%E1%83%AB%E1%83%95%E1%83%94%E1%83%9A%E1%83%98_%E1%83%A1%E1%83%90%E1%83%91%E1%83%94%E1%83%A0%E1%83%AB%E1%83%9C%E1%83%94%E1%83%97%E1%83%98" title="ძველი საბერძნეთი – gruzijski" lang="ka" hreflang="ka" data-title="ძველი საბერძნეთი" data-language-autonym="ქართული" data-language-local-name="gruzijski" class="interlanguage-link-target"><span>ქართული</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kaa mw-list-item"><a href="https://kaa.wikipedia.org/wiki/%C3%81yyemgi_Greciya" title="Áyyemgi Greciya – kara-kalpak" lang="kaa" hreflang="kaa" data-title="Áyyemgi Greciya" data-language-autonym="Qaraqalpaqsha" data-language-local-name="kara-kalpak" class="interlanguage-link-target"><span>Qaraqalpaqsha</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kbp mw-list-item"><a href="https://kbp.wikipedia.org/wiki/K%C9%A9b%C9%A9njaaz%C9%A9_Kr%C9%9Bs%C9%A9" title="Kɩbɩnjaazɩ Krɛsɩ – Kabiye" lang="kbp" hreflang="kbp" data-title="Kɩbɩnjaazɩ Krɛsɩ" data-language-autonym="Kabɩyɛ" data-language-local-name="Kabiye" class="interlanguage-link-target"><span>Kabɩyɛ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kk mw-list-item"><a href="https://kk.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B3%D1%96_%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%8F" title="Ежелгі Грекия – kazaški" lang="kk" hreflang="kk" data-title="Ежелгі Грекия" data-language-autonym="Қазақша" data-language-local-name="kazaški" class="interlanguage-link-target"><span>Қазақша</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ko mw-list-item"><a href="https://ko.wikipedia.org/wiki/%EA%B3%A0%EB%8C%80_%EA%B7%B8%EB%A6%AC%EC%8A%A4" title="고대 그리스 – korejski" lang="ko" hreflang="ko" data-title="고대 그리스" data-language-autonym="한국어" data-language-local-name="korejski" class="interlanguage-link-target"><span>한국어</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-koi mw-list-item"><a href="https://koi.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B6_%D0%AD%D0%BB%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Важ Эллада – komi-permski" lang="koi" hreflang="koi" data-title="Важ Эллада" data-language-autonym="Перем коми" data-language-local-name="komi-permski" class="interlanguage-link-target"><span>Перем коми</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ku mw-list-item"><a href="https://ku.wikipedia.org/wiki/Yewnanistana_kevnare" title="Yewnanistana kevnare – kurdski" lang="ku" hreflang="ku" data-title="Yewnanistana kevnare" data-language-autonym="Kurdî" data-language-local-name="kurdski" class="interlanguage-link-target"><span>Kurdî</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kv mw-list-item"><a href="https://kv.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B6_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%8F" title="Важ Греция – komi" lang="kv" hreflang="kv" data-title="Важ Греция" data-language-autonym="Коми" data-language-local-name="komi" class="interlanguage-link-target"><span>Коми</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kw mw-list-item"><a href="https://kw.wikipedia.org/wiki/Hen_Res" title="Hen Res – kornski" lang="kw" hreflang="kw" data-title="Hen Res" data-language-autonym="Kernowek" data-language-local-name="kornski" class="interlanguage-link-target"><span>Kernowek</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-la mw-list-item"><a href="https://la.wikipedia.org/wiki/Graecia_antiqua" title="Graecia antiqua – latinski" lang="la" hreflang="la" data-title="Graecia antiqua" data-language-autonym="Latina" data-language-local-name="latinski" class="interlanguage-link-target"><span>Latina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lez mw-list-item"><a href="https://lez.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B3%D1%8C_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%8F" title="Дегь Греция – lezgijski" lang="lez" hreflang="lez" data-title="Дегь Греция" data-language-autonym="Лезги" data-language-local-name="lezgijski" class="interlanguage-link-target"><span>Лезги</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lfn mw-list-item"><a href="https://lfn.wikipedia.org/wiki/Elas_antica" title="Elas antica – Lingua Franca Nova" lang="lfn" hreflang="lfn" data-title="Elas antica" data-language-autonym="Lingua Franca Nova" data-language-local-name="Lingua Franca Nova" class="interlanguage-link-target"><span>Lingua Franca Nova</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lld mw-list-item"><a href="https://lld.wikipedia.org/wiki/Antica_Grecia" title="Antica Grecia – Ladin" lang="lld" hreflang="lld" data-title="Antica Grecia" data-language-autonym="Ladin" data-language-local-name="Ladin" class="interlanguage-link-target"><span>Ladin</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lt mw-list-item"><a href="https://lt.wikipedia.org/wiki/Senov%C4%97s_Graikijos_istorija" title="Senovės Graikijos istorija – litvanski" lang="lt" hreflang="lt" data-title="Senovės Graikijos istorija" data-language-autonym="Lietuvių" data-language-local-name="litvanski" class="interlanguage-link-target"><span>Lietuvių</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lv mw-list-item"><a href="https://lv.wikipedia.org/wiki/Sen%C4%81_Grie%C4%B7ija" title="Senā Grieķija – latvijski" lang="lv" hreflang="lv" data-title="Senā Grieķija" data-language-autonym="Latviešu" data-language-local-name="latvijski" class="interlanguage-link-target"><span>Latviešu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mg mw-list-item"><a href="https://mg.wikipedia.org/wiki/Grisia_Taloha" title="Grisia Taloha – malgaški" lang="mg" hreflang="mg" data-title="Grisia Taloha" data-language-autonym="Malagasy" data-language-local-name="malgaški" class="interlanguage-link-target"><span>Malagasy</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mhr mw-list-item"><a href="https://mhr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B8%D0%B9" title="Акрет Греций – Eastern Mari" lang="mhr" hreflang="mhr" data-title="Акрет Греций" data-language-autonym="Олык марий" data-language-local-name="Eastern Mari" class="interlanguage-link-target"><span>Олык марий</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mk mw-list-item"><a href="https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Стара Грција – makedonski" lang="mk" hreflang="mk" data-title="Стара Грција" data-language-autonym="Македонски" data-language-local-name="makedonski" class="interlanguage-link-target"><span>Македонски</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ml mw-list-item"><a href="https://ml.wikipedia.org/wiki/%E0%B4%AA%E0%B5%8D%E0%B4%B0%E0%B4%BE%E0%B4%9A%E0%B5%80%E0%B4%A8_%E0%B4%97%E0%B5%8D%E0%B4%B0%E0%B5%80%E0%B4%95%E0%B5%8D%E0%B4%95%E0%B5%8D_%E0%B4%A8%E0%B4%BE%E0%B4%97%E0%B4%B0%E0%B4%BF%E0%B4%95%E0%B4%A4" title="പ്രാചീന ഗ്രീക്ക് നാഗരികത – malajalam" lang="ml" hreflang="ml" data-title="പ്രാചീന ഗ്രീക്ക് നാഗരികത" data-language-autonym="മലയാളം" data-language-local-name="malajalam" class="interlanguage-link-target"><span>മലയാളം</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mn mw-list-item"><a href="https://mn.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%B9_%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%BA" title="Эртний Грек – mongolski" lang="mn" hreflang="mn" data-title="Эртний Грек" data-language-autonym="Монгол" data-language-local-name="mongolski" class="interlanguage-link-target"><span>Монгол</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mni mw-list-item"><a href="https://mni.wikipedia.org/wiki/%EA%AF%91%EA%AF%82%EA%AF%A4%EA%AF%84_%EA%AF%92%EA%AF%AD%EA%AF%94%EA%AF%A4%EA%AF%81" title="ꯑꯂꯤꯄ ꯒ꯭ꯔꯤꯁ – manipuri" lang="mni" hreflang="mni" data-title="ꯑꯂꯤꯄ ꯒ꯭ꯔꯤꯁ" data-language-autonym="ꯃꯤꯇꯩ ꯂꯣꯟ" data-language-local-name="manipuri" class="interlanguage-link-target"><span>ꯃꯤꯇꯩ ꯂꯣꯟ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mr mw-list-item"><a href="https://mr.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%97%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A5%80%E0%A4%95_%E0%A4%B8%E0%A4%82%E0%A4%B8%E0%A5%8D%E0%A4%95%E0%A5%83%E0%A4%A4%E0%A5%80" title="ग्रीक संस्कृती – marati" lang="mr" hreflang="mr" data-title="ग्रीक संस्कृती" data-language-autonym="मराठी" data-language-local-name="marati" class="interlanguage-link-target"><span>मराठी</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ms mw-list-item"><a href="https://ms.wikipedia.org/wiki/Yunani_Purba" title="Yunani Purba – malajski" lang="ms" hreflang="ms" data-title="Yunani Purba" data-language-autonym="Bahasa Melayu" data-language-local-name="malajski" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Melayu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mwl mw-list-item"><a href="https://mwl.wikipedia.org/wiki/Gr%C3%A9cia_Antiga" title="Grécia Antiga – mirandeški" lang="mwl" hreflang="mwl" data-title="Grécia Antiga" data-language-autonym="Mirandés" data-language-local-name="mirandeški" class="interlanguage-link-target"><span>Mirandés</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-my mw-list-item"><a href="https://my.wikipedia.org/wiki/%E1%80%9B%E1%80%BE%E1%80%B1%E1%80%B8%E1%80%81%E1%80%B1%E1%80%90%E1%80%BA%E1%80%82%E1%80%9B%E1%80%AD" title="ရှေးခေတ်ဂရိ – burmanski" lang="my" hreflang="my" data-title="ရှေးခေတ်ဂရိ" data-language-autonym="မြန်မာဘာသာ" data-language-local-name="burmanski" class="interlanguage-link-target"><span>မြန်မာဘာသာ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mzn badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="dobar članak"><a href="https://mzn.wikipedia.org/wiki/%DB%8C%D9%88%D9%86%D8%A7%D9%86_%D8%A8%D8%A7%D8%B3%D8%AA%D8%A7%D9%86_%D8%AF%D9%88%D8%B1%D9%87" title="یونان باستان دوره – mazanderanski" lang="mzn" hreflang="mzn" data-title="یونان باستان دوره" data-language-autonym="مازِرونی" data-language-local-name="mazanderanski" class="interlanguage-link-target"><span>مازِرونی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nap mw-list-item"><a href="https://nap.wikipedia.org/wiki/Grecia_antica" title="Grecia antica – napolitanski" lang="nap" hreflang="nap" data-title="Grecia antica" data-language-autonym="Napulitano" data-language-local-name="napolitanski" class="interlanguage-link-target"><span>Napulitano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds mw-list-item"><a href="https://nds.wikipedia.org/wiki/Ool_Grekenland" title="Ool Grekenland – donjonjemački" lang="nds" hreflang="nds" data-title="Ool Grekenland" data-language-autonym="Plattdüütsch" data-language-local-name="donjonjemački" class="interlanguage-link-target"><span>Plattdüütsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds-nl mw-list-item"><a href="https://nds-nl.wikipedia.org/wiki/Olde_Griekenlaand" title="Olde Griekenlaand – donjosaksonski" lang="nds-NL" hreflang="nds-NL" data-title="Olde Griekenlaand" data-language-autonym="Nedersaksies" data-language-local-name="donjosaksonski" class="interlanguage-link-target"><span>Nedersaksies</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-new mw-list-item"><a href="https://new.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AA%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%9A%E0%A5%80%E0%A4%A8_%E0%A4%AF%E0%A4%B5%E0%A4%A8" title="प्राचीन यवन – nevari" lang="new" hreflang="new" data-title="प्राचीन यवन" data-language-autonym="नेपाल भाषा" data-language-local-name="nevari" class="interlanguage-link-target"><span>नेपाल भाषा</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nl mw-list-item"><a href="https://nl.wikipedia.org/wiki/Oude_Griekenland" title="Oude Griekenland – nizozemski" lang="nl" hreflang="nl" data-title="Oude Griekenland" data-language-autonym="Nederlands" data-language-local-name="nizozemski" class="interlanguage-link-target"><span>Nederlands</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nn mw-list-item"><a href="https://nn.wikipedia.org/wiki/Hellas_i_antikken" title="Hellas i antikken – norveški (Nynorsk)" lang="nn" hreflang="nn" data-title="Hellas i antikken" data-language-autonym="Norsk nynorsk" data-language-local-name="norveški (Nynorsk)" class="interlanguage-link-target"><span>Norsk nynorsk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-no badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="istaknuti članak"><a href="https://no.wikipedia.org/wiki/Antikkens_Hellas" title="Antikkens Hellas – norveški (Bokmal)" lang="nb" hreflang="nb" data-title="Antikkens Hellas" data-language-autonym="Norsk bokmål" data-language-local-name="norveški (Bokmal)" class="interlanguage-link-target"><span>Norsk bokmål</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-oc mw-list-item"><a href="https://oc.wikipedia.org/wiki/Gr%C3%A8cia_antica" title="Grècia antica – oksitanski" lang="oc" hreflang="oc" data-title="Grècia antica" data-language-autonym="Occitan" data-language-local-name="oksitanski" class="interlanguage-link-target"><span>Occitan</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-os mw-list-item"><a href="https://os.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BD_%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%8A" title="Рагон Грекъ – osetski" lang="os" hreflang="os" data-title="Рагон Грекъ" data-language-autonym="Ирон" data-language-local-name="osetski" class="interlanguage-link-target"><span>Ирон</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pa mw-list-item"><a href="https://pa.wikipedia.org/wiki/%E0%A8%AA%E0%A9%81%E0%A8%B0%E0%A8%BE%E0%A8%A4%E0%A8%A8_%E0%A8%AF%E0%A9%82%E0%A8%A8%E0%A8%BE%E0%A8%A8" title="ਪੁਰਾਤਨ ਯੂਨਾਨ – pandžapski" lang="pa" hreflang="pa" data-title="ਪੁਰਾਤਨ ਯੂਨਾਨ" data-language-autonym="ਪੰਜਾਬੀ" data-language-local-name="pandžapski" class="interlanguage-link-target"><span>ਪੰਜਾਬੀ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Staro%C5%BCytna_Grecja" title="Starożytna Grecja – poljski" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Starożytna Grecja" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="poljski" class="interlanguage-link-target"><span>Polski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pms mw-list-item"><a href="https://pms.wikipedia.org/wiki/Grecia_antica" title="Grecia antica – Piedmontese" lang="pms" hreflang="pms" data-title="Grecia antica" data-language-autonym="Piemontèis" data-language-local-name="Piedmontese" class="interlanguage-link-target"><span>Piemontèis</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pnb mw-list-item"><a href="https://pnb.wikipedia.org/wiki/%D9%BE%D8%B1%D8%A7%D9%86%D8%A7_%DB%8C%D9%88%D9%86%D8%A7%D9%86" title="پرانا یونان – Western Punjabi" lang="pnb" hreflang="pnb" data-title="پرانا یونان" data-language-autonym="پنجابی" data-language-local-name="Western Punjabi" class="interlanguage-link-target"><span>پنجابی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ps mw-list-item"><a href="https://ps.wikipedia.org/wiki/%D9%84%D8%B1%D8%BA%D9%88%D9%86%DB%8C_%DB%8C%D9%88%D9%86%D8%A7%D9%86" title="لرغونی یونان – paštu" lang="ps" hreflang="ps" data-title="لرغونی یونان" data-language-autonym="پښتو" data-language-local-name="paštu" class="interlanguage-link-target"><span>پښتو</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt mw-list-item"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/Gr%C3%A9cia_Antiga" title="Grécia Antiga – portugalski" lang="pt" hreflang="pt" data-title="Grécia Antiga" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="portugalski" class="interlanguage-link-target"><span>Português</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-qu mw-list-item"><a href="https://qu.wikipedia.org/wiki/%C3%91awpa_Qirisya" title="Ñawpa Qirisya – kečua" lang="qu" hreflang="qu" data-title="Ñawpa Qirisya" data-language-autonym="Runa Simi" data-language-local-name="kečua" class="interlanguage-link-target"><span>Runa Simi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rm mw-list-item"><a href="https://rm.wikipedia.org/wiki/Grezia_antica" title="Grezia antica – retoromanski" lang="rm" hreflang="rm" data-title="Grezia antica" data-language-autonym="Rumantsch" data-language-local-name="retoromanski" class="interlanguage-link-target"><span>Rumantsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ro mw-list-item"><a href="https://ro.wikipedia.org/wiki/Grecia_Antic%C4%83" title="Grecia Antică – rumunski" lang="ro" hreflang="ro" data-title="Grecia Antică" data-language-autonym="Română" data-language-local-name="rumunski" class="interlanguage-link-target"><span>Română</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D1%8F%D1%8F_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%8F" title="Древняя Греция – ruski" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Древняя Греция" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="ruski" class="interlanguage-link-target"><span>Русский</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rue mw-list-item"><a href="https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%96%D0%BA%D0%B5_%D2%90%D1%80%D0%B5%D1%86%D1%8C%D0%BA%D0%BE" title="Старовіке Ґрецько – Rusyn" lang="rue" hreflang="rue" data-title="Старовіке Ґрецько" data-language-autonym="Русиньскый" data-language-local-name="Rusyn" class="interlanguage-link-target"><span>Русиньскый</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sa mw-list-item"><a href="https://sa.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%AA%E0%A5%8C%E0%A4%B0%E0%A4%BE%E0%A4%A3%E0%A4%AF%E0%A4%B5%E0%A4%A8%E0%A4%B8%E0%A4%82%E0%A4%B8%E0%A5%8D%E0%A4%95%E0%A5%83%E0%A4%A4%E0%A4%BF%E0%A4%83" title="पौराणयवनसंस्कृतिः – sanskrit" lang="sa" hreflang="sa" data-title="पौराणयवनसंस्कृतिः" data-language-autonym="संस्कृतम्" data-language-local-name="sanskrit" class="interlanguage-link-target"><span>संस्कृतम्</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sah mw-list-item"><a href="https://sah.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%8B%D0%BB%D1%8B%D1%80%D0%B3%D1%8B_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%8F" title="Былыргы Греция – jakutski" lang="sah" hreflang="sah" data-title="Былыргы Греция" data-language-autonym="Саха тыла" data-language-local-name="jakutski" class="interlanguage-link-target"><span>Саха тыла</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sc mw-list-item"><a href="https://sc.wikipedia.org/wiki/Gr%C3%A8tzia_Antiga" title="Grètzia Antiga – sardinijski" lang="sc" hreflang="sc" data-title="Grètzia Antiga" data-language-autonym="Sardu" data-language-local-name="sardinijski" class="interlanguage-link-target"><span>Sardu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-scn mw-list-item"><a href="https://scn.wikipedia.org/wiki/Grecia_antica" title="Grecia antica – sicilijanski" lang="scn" hreflang="scn" data-title="Grecia antica" data-language-autonym="Sicilianu" data-language-local-name="sicilijanski" class="interlanguage-link-target"><span>Sicilianu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sco mw-list-item"><a href="https://sco.wikipedia.org/wiki/Auncient_Greece" title="Auncient Greece – škotski" lang="sco" hreflang="sco" data-title="Auncient Greece" data-language-autonym="Scots" data-language-local-name="škotski" class="interlanguage-link-target"><span>Scots</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sd mw-list-item"><a href="https://sd.wikipedia.org/wiki/%D9%82%D8%AF%D9%8A%D9%85_%D9%8A%D9%88%D9%86%D8%A7%D9%86" title="قديم يونان – sindi" lang="sd" hreflang="sd" data-title="قديم يونان" data-language-autonym="سنڌي" data-language-local-name="sindi" class="interlanguage-link-target"><span>سنڌي</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sh mw-list-item"><a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka" title="Antička Grčka – srpskohrvatski" lang="sh" hreflang="sh" data-title="Antička Grčka" data-language-autonym="Srpskohrvatski / српскохрватски" data-language-local-name="srpskohrvatski" class="interlanguage-link-target"><span>Srpskohrvatski / српскохрватски</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-si mw-list-item"><a href="https://si.wikipedia.org/wiki/%E0%B6%B4%E0%B7%94%E0%B6%BB%E0%B7%8F%E0%B6%AD%E0%B6%B1_%E0%B6%9C%E0%B7%8A%E2%80%8D%E0%B6%BB%E0%B7%93%E0%B7%83%E0%B7%92%E0%B6%BA" title="පුරාතන ග්‍රීසිය – sinhaleški" lang="si" hreflang="si" data-title="පුරාතන ග්‍රීසිය" data-language-autonym="සිංහල" data-language-local-name="sinhaleški" class="interlanguage-link-target"><span>සිංහල</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-simple mw-list-item"><a href="https://simple.wikipedia.org/wiki/Ancient_Greece" title="Ancient Greece – Simple English" lang="en-simple" hreflang="en-simple" data-title="Ancient Greece" data-language-autonym="Simple English" data-language-local-name="Simple English" class="interlanguage-link-target"><span>Simple English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sk mw-list-item"><a href="https://sk.wikipedia.org/wiki/Starovek%C3%A9_Gr%C3%A9cko" title="Staroveké Grécko – slovački" lang="sk" hreflang="sk" data-title="Staroveké Grécko" data-language-autonym="Slovenčina" data-language-local-name="slovački" class="interlanguage-link-target"><span>Slovenčina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sl mw-list-item"><a href="https://sl.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dna_Gr%C4%8Dija" title="Antična Grčija – slovenski" lang="sl" hreflang="sl" data-title="Antična Grčija" data-language-autonym="Slovenščina" data-language-local-name="slovenski" class="interlanguage-link-target"><span>Slovenščina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sq mw-list-item"><a href="https://sq.wikipedia.org/wiki/Greqia_e_lasht%C3%AB" title="Greqia e lashtë – albanski" lang="sq" hreflang="sq" data-title="Greqia e lashtë" data-language-autonym="Shqip" data-language-local-name="albanski" class="interlanguage-link-target"><span>Shqip</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sr mw-list-item"><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Стара Грчка – srpski" lang="sr" hreflang="sr" data-title="Стара Грчка" data-language-autonym="Српски / srpski" data-language-local-name="srpski" class="interlanguage-link-target"><span>Српски / srpski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sv mw-list-item"><a href="https://sv.wikipedia.org/wiki/Antikens_Grekland" title="Antikens Grekland – švedski" lang="sv" hreflang="sv" data-title="Antikens Grekland" data-language-autonym="Svenska" data-language-local-name="švedski" class="interlanguage-link-target"><span>Svenska</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sw mw-list-item"><a href="https://sw.wikipedia.org/wiki/Ugiriki_ya_Kale" title="Ugiriki ya Kale – svahili" lang="sw" hreflang="sw" data-title="Ugiriki ya Kale" data-language-autonym="Kiswahili" data-language-local-name="svahili" class="interlanguage-link-target"><span>Kiswahili</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ta mw-list-item"><a href="https://ta.wikipedia.org/wiki/%E0%AE%AA%E0%AE%A3%E0%AF%8D%E0%AE%9F%E0%AF%88%E0%AE%95%E0%AF%8D_%E0%AE%95%E0%AE%BF%E0%AE%B0%E0%AF%87%E0%AE%95%E0%AF%8D%E0%AE%95%E0%AE%AE%E0%AF%8D" title="பண்டைக் கிரேக்கம் – tamilski" lang="ta" hreflang="ta" data-title="பண்டைக் கிரேக்கம்" data-language-autonym="தமிழ்" data-language-local-name="tamilski" class="interlanguage-link-target"><span>தமிழ்</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tg mw-list-item"><a href="https://tg.wikipedia.org/wiki/%D0%AE%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D0%91%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD" title="Юнони Бостон – tadžički" lang="tg" hreflang="tg" data-title="Юнони Бостон" data-language-autonym="Тоҷикӣ" data-language-local-name="tadžički" class="interlanguage-link-target"><span>Тоҷикӣ</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-th mw-list-item"><a href="https://th.wikipedia.org/wiki/%E0%B8%81%E0%B8%A3%E0%B8%B5%E0%B8%8B%E0%B9%82%E0%B8%9A%E0%B8%A3%E0%B8%B2%E0%B8%93" title="กรีซโบราณ – tajlandski" lang="th" hreflang="th" data-title="กรีซโบราณ" data-language-autonym="ไทย" data-language-local-name="tajlandski" class="interlanguage-link-target"><span>ไทย</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tk mw-list-item"><a href="https://tk.wikipedia.org/wiki/Gadymy_Gresi%C3%BDa" title="Gadymy Gresiýa – turkmenski" lang="tk" hreflang="tk" data-title="Gadymy Gresiýa" data-language-autonym="Türkmençe" data-language-local-name="turkmenski" class="interlanguage-link-target"><span>Türkmençe</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tl mw-list-item"><a href="https://tl.wikipedia.org/wiki/Sinaunang_Gresya" title="Sinaunang Gresya – tagalog" lang="tl" hreflang="tl" data-title="Sinaunang Gresya" data-language-autonym="Tagalog" data-language-local-name="tagalog" class="interlanguage-link-target"><span>Tagalog</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/Antik_Yunanistan" title="Antik Yunanistan – turski" lang="tr" hreflang="tr" data-title="Antik Yunanistan" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="turski" class="interlanguage-link-target"><span>Türkçe</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tt mw-list-item"><a href="https://tt.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D1%8B%D0%BD%D0%B3%D1%8B_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%8F" title="Борынгы Греция – tatarski" lang="tt" hreflang="tt" data-title="Борынгы Греция" data-language-autonym="Татарча / tatarça" data-language-local-name="tatarski" class="interlanguage-link-target"><span>Татарча / tatarça</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%8F_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%86%D1%96%D1%8F" title="Стародавня Греція – ukrajinski" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Стародавня Греція" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="ukrajinski" class="interlanguage-link-target"><span>Українська</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ur mw-list-item"><a href="https://ur.wikipedia.org/wiki/%D9%82%D8%AF%DB%8C%D9%85_%DB%8C%D9%88%D9%86%D8%A7%D9%86" title="قدیم یونان – urdu" lang="ur" hreflang="ur" data-title="قدیم یونان" data-language-autonym="اردو" data-language-local-name="urdu" class="interlanguage-link-target"><span>اردو</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uz mw-list-item"><a href="https://uz.wikipedia.org/wiki/Qadimgi_Yunoniston" title="Qadimgi Yunoniston – uzbečki" lang="uz" hreflang="uz" data-title="Qadimgi Yunoniston" data-language-autonym="Oʻzbekcha / ўзбекча" data-language-local-name="uzbečki" class="interlanguage-link-target"><span>Oʻzbekcha / ўзбекча</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vec mw-list-item"><a href="https://vec.wikipedia.org/wiki/Gresa_antiga" title="Gresa antiga – venecijanski" lang="vec" hreflang="vec" data-title="Gresa antiga" data-language-autonym="Vèneto" data-language-local-name="venecijanski" class="interlanguage-link-target"><span>Vèneto</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vep mw-list-item"><a href="https://vep.wikipedia.org/wiki/Amuine_Grekanma" title="Amuine Grekanma – Veps" lang="vep" hreflang="vep" data-title="Amuine Grekanma" data-language-autonym="Vepsän kel’" data-language-local-name="Veps" class="interlanguage-link-target"><span>Vepsän kel’</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vi mw-list-item"><a href="https://vi.wikipedia.org/wiki/Hy_L%E1%BA%A1p_c%E1%BB%95_%C4%91%E1%BA%A1i" title="Hy Lạp cổ đại – vijetnamski" lang="vi" hreflang="vi" data-title="Hy Lạp cổ đại" data-language-autonym="Tiếng Việt" data-language-local-name="vijetnamski" class="interlanguage-link-target"><span>Tiếng Việt</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-war mw-list-item"><a href="https://war.wikipedia.org/wiki/Hadton_Gresya" title="Hadton Gresya – varej" lang="war" hreflang="war" data-title="Hadton Gresya" data-language-autonym="Winaray" data-language-local-name="varej" class="interlanguage-link-target"><span>Winaray</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wuu mw-list-item"><a href="https://wuu.wikipedia.org/wiki/%E5%8F%A4%E5%B8%8C%E8%85%8A" title="古希腊 – Wu kineski" lang="wuu" hreflang="wuu" data-title="古希腊" data-language-autonym="吴语" data-language-local-name="Wu kineski" class="interlanguage-link-target"><span>吴语</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-xmf mw-list-item"><a href="https://xmf.wikipedia.org/wiki/%E1%83%AF%E1%83%95%E1%83%94%E1%83%A8%E1%83%98_%E1%83%A1%E1%83%90%E1%83%91%E1%83%94%E1%83%A0%E1%83%AB%E1%83%9C%E1%83%94%E1%83%97%E1%83%98" title="ჯვეში საბერძნეთი – Mingrelian" lang="xmf" hreflang="xmf" data-title="ჯვეში საბერძნეთი" data-language-autonym="მარგალური" data-language-local-name="Mingrelian" class="interlanguage-link-target"><span>მარგალური</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-yi mw-list-item"><a href="https://yi.wikipedia.org/wiki/%D7%90%D7%95%D7%A8%D7%90%D7%9C%D7%98_%D7%92%D7%A8%D7%99%D7%9B%D7%A0%D7%9C%D7%90%D7%A0%D7%93" title="אוראלט גריכנלאנד – jidiš" lang="yi" hreflang="yi" data-title="אוראלט גריכנלאנד" data-language-autonym="ייִדיש" data-language-local-name="jidiš" class="interlanguage-link-target"><span>ייִדיש</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-za mw-list-item"><a href="https://za.wikipedia.org/wiki/Hihlaz_ciuhgeq" title="Hihlaz ciuhgeq – zuang" lang="za" hreflang="za" data-title="Hihlaz ciuhgeq" data-language-autonym="Vahcuengh" data-language-local-name="zuang" class="interlanguage-link-target"><span>Vahcuengh</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh mw-list-item"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E5%8F%A4%E5%B8%8C%E8%85%8A" title="古希腊 – kineski" lang="zh" hreflang="zh" data-title="古希腊" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="kineski" class="interlanguage-link-target"><span>中文</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-classical mw-list-item"><a href="https://zh-classical.wikipedia.org/wiki/%E5%8F%A4%E5%B8%8C%E8%87%98" title="古希臘 – Literary Chinese" lang="lzh" hreflang="lzh" data-title="古希臘" data-language-autonym="文言" data-language-local-name="Literary Chinese" class="interlanguage-link-target"><span>文言</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-min-nan mw-list-item"><a href="https://zh-min-nan.wikipedia.org/wiki/K%C3%B3%CD%98-t%C4%81i_Hi-lia%CC%8Dp" title="Kó͘-tāi Hi-lia̍p – Minnan" lang="nan" hreflang="nan" data-title="Kó͘-tāi Hi-lia̍p" data-language-autonym="閩南語 / Bân-lâm-gú" data-language-local-name="Minnan" class="interlanguage-link-target"><span>閩南語 / Bân-lâm-gú</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-yue mw-list-item"><a href="https://zh-yue.wikipedia.org/wiki/%E5%8F%A4%E5%B8%8C%E8%87%98" title="古希臘 – kantonski" lang="yue" hreflang="yue" data-title="古希臘" data-language-autonym="粵語" data-language-local-name="kantonski" class="interlanguage-link-target"><span>粵語</span></a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><span class="wb-langlinks-edit wb-langlinks-link"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q11772#sitelinks-wikipedia" title="Uredi međujezičke linkove" class="wbc-editpage">Uredi veze</a></span></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Imenski prostori"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka" title="Prikaži stranicu sa sadržajem [c]" accesskey="c"><span>Stranica</span></a></li><li id="ca-talk" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/Razgovor:Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka" rel="discussion" title="Razgovor o sadržaju [r]" accesskey="r"><span>Razgovor</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown emptyPortlet" > <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Promijeni varijantu jezika" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">bosanski</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Pregledi"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka"><span>Čitaj</span></a></li><li id="ca-ve-edit" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit" title="Uredite ovu stranicu [v]" accesskey="v"><span>Uredi</span></a></li><li id="ca-edit" class="collapsible vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit" title="Uredite izvorni kod ove stranice [e]" accesskey="e"><span>Uredi izvor</span></a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=history" title="Prethodne izmjene ove stranice [h]" accesskey="h"><span>Historija</span></a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Page tools"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" > <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Alati" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Alati</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Alati</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">sakrij</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="More options" > <div class="vector-menu-heading"> Radnje </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka"><span>Čitaj</span></a></li><li id="ca-more-ve-edit" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit" title="Uredite ovu stranicu [v]" accesskey="v"><span>Uredi</span></a></li><li id="ca-more-edit" class="collapsible vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit" title="Uredite izvorni kod ove stranice [e]" accesskey="e"><span>Uredi izvor</span></a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=history"><span>Historija</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" > <div class="vector-menu-heading"> Općenito </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:%C5%A0ta_vodi_ovamo/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka" title="Spisak svih članaka koji su povezani s ovim [j]" accesskey="j"><span>Šta vodi ovamo</span></a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Srodne_izmjene/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka" rel="nofollow" title="Nedavne izmjene na stranicama koje su povezane sa ovom [k]" accesskey="k"><span>Srodne izmjene</span></a></li><li id="t-upload" class="mw-list-item"><a href="//bs.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Upload" title="Postavi slike i druge medije [u]" accesskey="u"><span>Postavi datoteku</span></a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&oldid=3679633" title="Trajni link ove verzije stranice"><span>Trajni link</span></a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=info" title="Više informacija o ovoj stranici"><span>Informacije o stranici</span></a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Citiraj&page=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&id=3679633&wpFormIdentifier=titleform" title="Informacije kako citirati ovu stranicu"><span>Citiraj ovu stranicu</span></a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Skra%C4%87iva%C4%8D_adresa&url=https%3A%2F%2Fbs.wikipedia.org%2Fwiki%2FAnti%25C4%258Dka_Gr%25C4%258Dka"><span>Skraćeni link</span></a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:QrCode&url=https%3A%2F%2Fbs.wikipedia.org%2Fwiki%2FAnti%25C4%258Dka_Gr%25C4%258Dka"><span>Preuzmi QR kod</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-coll-print_export" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-coll-print_export" > <div class="vector-menu-heading"> Štampanje / izvoz </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="coll-create_a_book" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Kolekcija&bookcmd=book_creator&referer=Anti%C4%8Dka+Gr%C4%8Dka"><span>Napravi knjigu</span></a></li><li id="coll-download-as-rl" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:DownloadAsPdf&page=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=show-download-screen"><span>Preuzmi kao PDF</span></a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&printable=yes" title="Verzija ove stranice za štampanje [p]" accesskey="p"><span>Za štampanje</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" > <div class="vector-menu-heading"> Na drugim projektima </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Ancient_Greece" hreflang="en"><span>Wikimedia Commons</span></a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q11772" title="Link na povezane podatke spremišnih stavki [g]" accesskey="g"><span>Stavka na Wikipodacima</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Page tools"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Izgled"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Izgled</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">sakrij</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> <div id="mw-indicator-istaknuti-clanak" class="mw-indicator"><div class="mw-parser-output"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/Wikipedia:I%C4%8C" title="Ovo je bio istaknuti članak mjeseca."><img alt="Ovo je bio istaknuti članak mjeseca." src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Cscr-featured.svg/19px-Cscr-featured.svg.png" decoding="async" width="19" height="18" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Cscr-featured.svg/29px-Cscr-featured.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Cscr-featured.svg/38px-Cscr-featured.svg.png 2x" data-file-width="466" data-file-height="443" /></a></span></div></div> </div> <div id="siteSub" class="noprint">S Wikipedije, slobodne enciklopedije</div> </div> <div id="contentSub"><div id="mw-content-subtitle"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="bs" dir="ltr"><p class="mw-empty-elt"> </p> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Athens_Acropolis.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/Athens_Acropolis.jpg/500px-Athens_Acropolis.jpg" decoding="async" width="350" height="263" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/Athens_Acropolis.jpg/960px-Athens_Acropolis.jpg 1.5x" data-file-width="1600" data-file-height="1200" /></a><figcaption>Akropolj iznad Atine.</figcaption></figure> <p><b>Antička Grčka</b> (<a href="/wiki/Gr%C4%8Dki_jezik" title="Grčki jezik">grčki</a>: Ἑλλάς) ili <b>Stara Grčka</b> bila je <a href="/wiki/Civilizacija" title="Civilizacija">civilizacija</a> koja je pripadala periodu <a href="/wiki/Historija_Gr%C4%8Dke" title="Historija Grčke">historije Grčke</a> od <a href="/w/index.php?title=Gr%C4%8Dko_mra%C4%8Dno_doba&action=edit&redlink=1" class="new" title="Grčko mračno doba (stranica ne postoji)">grčkog mračnog doba</a> (9. stoljeće p.n.e.) do kraja <a href="/wiki/Antika" title="Antika">antike</a> (600. godine p.n.e.). Neposredno nakon ovog perioda započeo je <a href="/w/index.php?title=Rani_srednji_vijek&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rani srednji vijek (stranica ne postoji)">rani srednji vijek</a> i <a href="/wiki/Bizantijsko_Carstvo" title="Bizantijsko Carstvo">Bizantijska era</a>. Otprilike tri vijeka nakon propasti <a href="/w/index.php?title=Mikenska_civilizacija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mikenska civilizacija (stranica ne postoji)">Mikenske civilizacije</a> tokom <a href="/w/index.php?title=Kolaps_bronzanog_doba&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kolaps bronzanog doba (stranica ne postoji)">kasnog bronzanog doba</a>, počeli su se stvarati grčki <a href="/wiki/Polis" title="Polis">polisi</a> započinjući <a href="/w/index.php?title=Arhajski_period&action=edit&redlink=1" class="new" title="Arhajski period (stranica ne postoji)">arhajski period</a> i <a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dke_kolonije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Antičke kolonije (stranica ne postoji)">kolonizaciju mediteranskog bazena</a>. Nakon toga je uslijedio <a href="/w/index.php?title=Klasi%C4%8Dni_period&action=edit&redlink=1" class="new" title="Klasični period (stranica ne postoji)">klasični period</a> koji je započeo <a href="/wiki/Gr%C4%8Dko-perzijski_ratovi" title="Grčko-perzijski ratovi">Grčko-perzijskim ratovima</a> i trajao do 4. stoljeća p.n.e. Nakon osvajanja <a href="/wiki/Aleksandar_Veliki" title="Aleksandar Veliki">Aleksandra Velikog</a>, <a href="/wiki/Helenizam" title="Helenizam">helenistička civilizacija</a> je procvjetala od <a href="/wiki/Srednja_Azija" title="Srednja Azija">srednje Azije</a> do zapadnog dijela <a href="/wiki/Sredozemno_more" title="Sredozemno more">Sredozemnog mora</a>. Helenistički period je završio <a href="/wiki/Rimska_Republika" title="Rimska Republika">rimskim osvajanjem</a> i aneksijom istočnog Mediterana kada su uspostavljene rimske provincije <a href="/wiki/Makedonija_(rimska_provincija)" title="Makedonija (rimska provincija)">Makedonija</a> i <a href="/w/index.php?title=Aheja_(rimska_provincija)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Aheja (rimska provincija) (stranica ne postoji)">Aheja</a>. Klasična <a href="/w/index.php?title=Gr%C4%8Dka_kultura&action=edit&redlink=1" class="new" title="Grčka kultura (stranica ne postoji)">grčka kultura</a>, posebno filozofija, je imala snažan utjecaj na <a href="/wiki/Anti%C4%8Dki_Rim" title="Antički Rim">antički Rim</a> koji je svoju verziju kulture prenio u mnoge dijelove Sredozemnog bazena i Europu. Iz tog razloga, klasična grčka kultura se općenito smatra kolijevkom zapadne civilizacije koja je dala temelj modernoj <a href="/wiki/Zapadna_kultura" title="Zapadna kultura">zapadnoj kulturi</a>. </p> <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Razdoblje_stare_Grčke"><span id="Razdoblje_stare_Gr.C4.8Dke"></span>Razdoblje stare Grčke</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=1" title="Uredi odlomak "Razdoblje stare Grčke"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=1" title="Edit section's source code: Razdoblje stare Grčke"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Ne postoje određeni ili opće prihvaćeni datumi početka i kraja razdoblja stare Grčke. U uobičajenoj upotrebi to se razdoblje odnosi na cijelu grčku historiju prije osnivanja <a href="/wiki/Rimsko_Carstvo" title="Rimsko Carstvo">Rimskog Carstva</a>, međutim historičari taj termin koriste preciznije. Tako neki autori u to razdoblje uključuju i razdoblja <a href="/wiki/Minos" title="Minos">minojske</a> i <a href="/w/index.php?title=Mikena&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mikena (stranica ne postoji)">mikenske</a> civilizacije (od oko 1600. godine p. n. e. do oko 1100. godine p. n. e.), dok drugi to osporavaju smatrajući da su te civilizacije, iako s grčkog govornog područja, dosta različite od kasnijih grčkih <a href="/wiki/Kultura" title="Kultura">kultura</a>, pa bi se trebale odvojeno svrstavati. </p><p>Prema tradiciji razdoblje stare Grčke počinje prvim <a href="/wiki/Olimpijske_igre" title="Olimpijske igre">Olimpijskim igrama</a> 776. godine p. n. e., ali većina historičara danas produljuju taj termin unatrag do oko 1000. godine p. n. e. Tradicionalni datum kraja razdoblja stare Grčke smatra se smrt <a href="/wiki/Aleksandar_Veliki" title="Aleksandar Veliki">Aleksandra Velikog</a> 323. p. n. e., a razdoblje koje slijedi naziva se <a href="/wiki/Helenizam" title="Helenizam">helenističkim</a> dobom. </p><p>Ovi su datumi dogovoreni među historičarima dok neki autori smatraju civilizaciju stare Grčke neprekinutim razdobljem koje je trajalo sve do dolaska kršćanstva u trećem vijeku poslije <a href="/wiki/Hrist" class="mw-redirect" title="Hrist">Hrista</a>. </p><p>Staru Grčku mnogi historičari smatraju temeljnom kulturom zapadne civilizacije. Grčka <a href="/wiki/Kultura" title="Kultura">kultura</a> je izvršila snažan utjecaj na Rimsko Carstvo, koje je prenijelo njen oblik po mnogim dijelovima Evrope. Civilizacija stare Grčke je neizmjerno utjecala na jezik, <a href="/wiki/Politika" title="Politika">politiku</a>, <a href="/wiki/Obrazovanje" title="Obrazovanje">obrazovanje</a>, <a href="/wiki/Filozofija" title="Filozofija">filozofiju</a>, <a href="/wiki/Umjetnost" title="Umjetnost">umjetnost</a> i <a href="/wiki/Arhitektura" title="Arhitektura">arhitekturu</a> modernog svijeta, naročito tokom <a href="/wiki/Renesansa" title="Renesansa">renesanse</a> u zapadnoj Evropi i ponovno tokom procvata <a href="/wiki/Neoklasicizam" title="Neoklasicizam">neoklasicizma</a> tokom XVIII i XIX vijeka u <a href="/wiki/Evropa" title="Evropa">Evropi</a> i objema <a href="/wiki/Amerika" title="Amerika">Amerikama</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Porijeklo_Grka">Porijeklo Grka</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=2" title="Uredi odlomak "Porijeklo Grka"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=2" title="Edit section's source code: Porijeklo Grka"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Vjeruje se da su <a href="/wiki/Grci" title="Grci">Grci</a> krećući se prema <a href="/wiki/Jug" title="Jug">jugu</a> doselili na grčko poluostrvo u nekoliko valova početkom kraja III vijeka p. n. e. a zadnja je bila navala Dorana. Razdoblje od 1600. do oko 1100. godine p. n. e. je doba mikenske Grčke, a poznato je po vladavini kralja <a href="/wiki/Agamemnon" title="Agamemnon">Agamemnona</a> i ratovima protiv <a href="/wiki/Troja" title="Troja">Troje</a> kao što je prikazano u <a href="/wiki/Homer" title="Homer">Homerovim</a> <a href="/wiki/Ep" title="Ep">epovima</a>. Razdoblje od 1100. godine do VIII vijeka p. n. e. naziva se "mračnim dobom" jer iz tog razdoblja nema nikakvih zapisa, a arheološki dokazi su oskudni. Historija stare Grčke se završava vladavinom Aleksandra Velikog koji je umro 323. godine p. n. e. Nakon toga slijedi doba helenističke Grčke. </p><p>U pregledavanju izvora iz historije stare Grčke potrebna je velika opreznost. Grčki historičari i politički pisci čija su djela preživjela, a među kojima su naorčito ugledni <a href="/wiki/Herodot" title="Herodot">Herodot</a>, <a href="/w/index.php?title=Tukidid&action=edit&redlink=1" class="new" title="Tukidid (stranica ne postoji)">Tukidid</a>, <a href="/w/index.php?title=Ksenofon&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ksenofon (stranica ne postoji)">Ksenofon</a>, <a href="/wiki/Demosten" title="Demosten">Demosten</a>, <a href="/wiki/Platon" title="Platon">Platon</a> i <a href="/wiki/Aristotel" title="Aristotel">Aristotel</a>, bili su uglavnom Atinjani ili njeni simpatizeri, a svi su bili politički konzervativci. Zato znamo daleko više o historiji i politici <a href="/wiki/Atina" title="Atina">Atine</a> od bilo kojeg drugog grčkog grada i njegove historije. Osim toga, ovi su se pisci usredotočili gotovo isključivo na cjelokupnu političku, vojnu i diplomatsku historiju, a zanemarili su ekonomsku i socijalnu historiju. Napor da se historija stare Grčke postavi na naučnim temeljima, dakle, mora biti uložen i u otkrivanje i otklanjanje pristranosti u datim izvorima. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Uspon_Grčke"><span id="Uspon_Gr.C4.8Dke"></span>Uspon Grčke</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=3" title="Uredi odlomak "Uspon Grčke"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=3" title="Edit section's source code: Uspon Grčke"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Grčka je u VIII vijeku p. n. e. počela izlaziti iz mračnog doba koje je slijedilo nakon propasti mikenske civilizacije. Pismenost se izgubila i <a href="/w/index.php?title=Mikensko_pismo&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mikensko pismo (stranica ne postoji)">mikensko pismo</a> je zaboravljeno, pa su <a href="/wiki/Grci" title="Grci">Grci</a> prilagodili <a href="/wiki/Feni%C4%8Dani" class="mw-redirect" title="Feničani">feničanski</a> alfabet grčkom i od oko 800. godine p. n. e. počinju se pojavljivati prvi takvi pisani zapisi. Grčka je bila podijeljena na mnogo malih samostalnih zajednica (<a href="/wiki/Polis" title="Polis">polis</a>) čije su teritorije i oblik bili uslovljeni <i>dramatičnom</i> grčkom geografijom: svako <a href="/wiki/Ostrvo" title="Ostrvo">ostrvo</a>, dolina i ravnica su odijeljeni od susjedstva <a href="/wiki/More" title="More">morem</a> ili planinskim lancem. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Kolonizacija">Kolonizacija</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=4" title="Uredi odlomak "Kolonizacija"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=4" title="Edit section's source code: Kolonizacija"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:AntikeGriechen1.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/AntikeGriechen1.jpg/200px-AntikeGriechen1.jpg" decoding="async" width="200" height="114" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/AntikeGriechen1.jpg/300px-AntikeGriechen1.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/AntikeGriechen1.jpg/400px-AntikeGriechen1.jpg 2x" data-file-width="2836" data-file-height="1616" /></a><figcaption>Grčke kolonije, VIII-VI vijek p. n. e. (nazivi u crvenim okvirima).</figcaption></figure> <p>Tokom <i>arhajskog perioda</i> populacija Grčke je toliko porasla da njene ograničene obradive površine više nisu mogle zadovoljavati potrebe brojnog stanovništva (prema nekim procjenama, stanovništvo antičke Grčke se uvećalo za više od 10 puta u periodu od 800. do 400. godine p. n. e., odnosno od početnih 800.000 do 10-13 miliona<sup id="cite_ref-1" class="reference"><a href="#cite_note-1"><span class="cite-bracket">[</span>1<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Stoga su Grci od oko 750. godine p. n. e. započeli širenje u svim smjerovima koje je potrajalo 250 godina tokom kojih su osnovali brojne kolonije. Na <a href="/wiki/Istok" title="Istok">istoku</a> se prvo kolonizirala egejska obala <a href="/wiki/Mala_Azija" class="mw-redirect" title="Mala Azija">Male Azije</a>, a onda <a href="/wiki/Kipar" title="Kipar">Kipar</a> i obale <a href="/wiki/Trakija" class="mw-redirect" title="Trakija">Trakije</a>, <a href="/wiki/Mramorno_more" title="Mramorno more">Mramorno more</a> i južna obala Crnog mora. Grčka je <a href="/wiki/Kolonizacija" title="Kolonizacija">kolonizacija</a> dosegla sve do dalekog sjeveroistoka <a href="/wiki/Ukrajina" title="Ukrajina">Ukrajine</a>. Na <a href="/wiki/Zapad" title="Zapad">zapadu</a> su naseljene obale <a href="/wiki/Albanija" title="Albanija">Albanije</a>, <a href="/wiki/Hrvatska" title="Hrvatska">Hrvatske</a>, <a href="/wiki/Sicilija" title="Sicilija">Sicilije</a> i južne <a href="/wiki/Italija" title="Italija">Italije</a>, a onda i južna obala <a href="/wiki/Francuska" title="Francuska">Francuske</a>, <a href="/wiki/Korzika" title="Korzika">Korzika</a> pa čak i sjeveroistočna <a href="/wiki/%C5%A0panija" title="Španija">Španija</a>. Grčke kolonije su također osnovane u <a href="/wiki/Egipat" title="Egipat">Egiptu</a> i <a href="/wiki/Libija" title="Libija">Libiji</a>. Današnji gradovi <a href="/w/index.php?title=Sirakuza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sirakuza (stranica ne postoji)">Sirakuza</a>, <a href="/wiki/Napulj" title="Napulj">Napulj</a>, <a href="/wiki/Marseille" title="Marseille">Marseille</a> i <a href="/wiki/Istanbul" title="Istanbul">Istanbul</a> su prvobitno bili grčke kolonije, redom: Syracusa (Συρακούσαι), Neapolis (Νεάπολις), Massilia (Μασσαλία) i Bizantion (Βυζάντιον). </p><p>Do VI vijeka p. n. e. <i>Helada</i> (kako Grci zovu svoju zemlju) je postala kulturno i jezično područje mnogo veće od geografskog područja Grčke. Grčki gradovi nisu politički nadzirali kolonije koje su osnivali ali su često ostajali povezani s njima <a href="/wiki/Trgovina" title="Trgovina">trgovačkim</a> vezama i <a href="/wiki/Religija" title="Religija">religijom</a>. Grci su se i u domovini i u inostranstvu organizirali u nezavisne zajednice, pa je grad - <i>polis</i> bio osnovna jedinica u grčkom sistemu društveno-političkog i vojnog organizovanja. </p><p>Ove kolonije su odigrale važnu ulogu u širenju grčkog utjecaja po cijeloj Evropi a također i uspostavljanju trgovačkih ruta sa međusobno često veoma udaljenim polisima a to sve je opet doprinijelo razvoju ekonomije antičke Grčke. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Socijalni_i_politički_sukobi"><span id="Socijalni_i_politi.C4.8Dki_sukobi"></span>Socijalni i politički sukobi</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=5" title="Uredi odlomak "Socijalni i politički sukobi"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=5" title="Edit section's source code: Socijalni i politički sukobi"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Grčki su gradovi u početku bili <a href="/wiki/Monarhija" title="Monarhija">monarhije</a>, iako su mnogi gradovi bili jako mali pa naziv "<a href="/wiki/Kralj" title="Kralj">kralj</a>" (gr. <i>Baσiλeωσ</i>, basileos) za njihove vladare lahko može zavarati zbog današnjeg značenja te riječi. U unutrašnjosti zemlje, uvijek blizu obradivih površina, malen sloj zemljoposjednika je imao moć. Oni su oblikovali ratničku <a href="/w/index.php?title=Aristokracija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Aristokracija (stranica ne postoji)">aristokraciju</a> boreći se često u malenim međugradskim <a href="/wiki/Rat" title="Rat">ratovima</a> oko zemlje. Međutim, uspon trgovačkog sloja (koji se pojavio uvođenjem kovanog novca oko 680. godine p. n. e.) započinje klasni sukob u većim gradovima. Od 650. godine p. n. e. pa nadalje, aristokracije su zbačene i zamijenjene narodnim vođama nazvanim <a href="/wiki/Tiranija" title="Tiranija">tiranima</a> (tyrranoi), riječ koja nije imala današnje značenje za okrutne <a href="/wiki/Diktator" title="Diktator">diktatore</a>. </p><p>Do VI vijeka pojavilo se nekoliko dominantnih gradova. To su bili: <a href="/wiki/Atina_(dr%C5%BEava)" class="mw-redirect" title="Atina (država)">Atina</a>, <a href="/wiki/Sparta" title="Sparta">Sparta</a>, <a href="/w/index.php?title=Korint&action=edit&redlink=1" class="new" title="Korint (stranica ne postoji)">Korint</a> i <a href="/wiki/Teba" class="mw-disambig" title="Teba">Teba</a>. Svaki od njih je stavio okolna seoska područja i manje gradove pod svoju upravu, a Atina i Korint su postali i glavna pomorska i trgovačka sila. </p><p>U Sparti se aristokracija održala na vlasti, a <a href="/w/index.php?title=Likurgov_ustav&action=edit&redlink=1" class="new" title="Likurgov ustav (stranica ne postoji)">Likurgov ustav</a> (oko 650. godine p. n. e.) koji je dodatno očvrsnuo njenu snagu, dao je Sparti trajni militaristički režim pod dualnom monarhijom. Sparta je dominirala nad ostalim gradovima na <a href="/wiki/Peloponez" title="Peloponez">Peloponezu</a>, pa je stvorila savez s Korintom i Tebom. </p><p>Suprotno, u Atini je monarhija zabranjena 683. godine p. n. e., a <a href="/w/index.php?title=Solon&action=edit&redlink=1" class="new" title="Solon (stranica ne postoji)">Solonove</a> reforme uvele su poluustavni sistem aristokratske vladavine. Aristokrate je zamijenila tiranija <a href="/w/index.php?title=Pizistrat&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pizistrat (stranica ne postoji)">Pizistrata</a> i njegovih sinova, koji su grad učinili velikom pomorskom i trgovačkom silom. Kad su Pizistratidi zbačeni, <a href="/w/index.php?title=Klisten&action=edit&redlink=1" class="new" title="Klisten (stranica ne postoji)">Klisten</a> je utemeljio prvu svjetsku demokratiju (500. godine p. n. e.) u kojoj je vlast imalo vijeće svih muških građana. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Grčko-perzijski_ratovi"><span id="Gr.C4.8Dko-perzijski_ratovi"></span>Grčko-perzijski ratovi</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=6" title="Uredi odlomak "Grčko-perzijski ratovi"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=6" title="Edit section's source code: Grčko-perzijski ratovi"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Map_Greco-Persian_Wars-en.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Map_Greco-Persian_Wars-en.svg/330px-Map_Greco-Persian_Wars-en.svg.png" decoding="async" width="300" height="240" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Map_Greco-Persian_Wars-en.svg/500px-Map_Greco-Persian_Wars-en.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Map_Greco-Persian_Wars-en.svg/960px-Map_Greco-Persian_Wars-en.svg.png 2x" data-file-width="992" data-file-height="793" /></a><figcaption>Grčko-perzijski ratovi</figcaption></figure> <div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Glavni članak: <a href="/wiki/Gr%C4%8Dko-perzijski_ratovi" title="Grčko-perzijski ratovi">Grčko-perzijski ratovi</a></div> <p>Grčki gradovi u Joniji (današnja egejska obala Turske) koji su uključivali velika središta poput Mileta i <a href="/w/index.php?title=Halikarnas&action=edit&redlink=1" class="new" title="Halikarnas (stranica ne postoji)">Halikarnasa</a>, nisu mogli održati svoju nezavisnost i došli su pod vlast <a href="/wiki/Perzija" title="Perzija">Perzijskog Carstva</a> sredinom VI vijeka p. n. e. Grci su 499. godine p. n. e. podigli <a href="/w/index.php?title=Jonski_ustanak&action=edit&redlink=1" class="new" title="Jonski ustanak (stranica ne postoji)">Jonski ustanak</a>, pa su Atina i neki Grci pristigli u njihovu pomoć. </p><p>Perzijski Veliki vladar, <a href="/wiki/Darije_I" title="Darije I">Darije I</a>, ugušio je 490. godine p. n. e. pobunu jonskih gradova, poslavši flotu da kazni Grke. <a href="/w/index.php?title=Perzijanci&action=edit&redlink=1" class="new" title="Perzijanci (stranica ne postoji)">Perzijanci</a> su se iskrcali na <a href="/wiki/Atika" class="mw-disambig" title="Atika">Atici</a>, ali ih je grčka vojska pod vođstvom atinskog vojskovođe Miltijada porazila u <a href="/wiki/Bitka_kod_Maratona" title="Bitka kod Maratona">bici kod Maratona</a>. Pogrebni humak atinskih poginulih boraca još uvijek se može vidjeti na Maratonskom polju. </p><p>Deset godina kasnije Darijev nasljednik <a href="/w/index.php?title=Kserks_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kserks I (stranica ne postoji)">Kserks I</a> poslao je kopnom puno veću silu. Spartanski kralj Leonida zaustavio ga je kod Termopila. Leonida je ipak bio poražen, a Kserks je nastavio napredovati prema Atici gdje je osvojio i spalio Atinu. Atinjani su još prije napustili grad sklonivši se na ostrvu <a href="/wiki/Salamina" class="mw-redirect mw-disambig" title="Salamina">Salamina</a> i pod vođstvom Temistokla su 480. godine p. n. e. porazili perzijsku mornaricu u <a href="/wiki/Bitka_kod_Salamine" title="Bitka kod Salamine">bici kod Salamine</a>. Godinu dana kasnije Grci su predvođeni Spartancem <a href="/w/index.php?title=Pauzanije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pauzanije (stranica ne postoji)">Pauzanijem</a> porazili perzijsku vojsku kod Plateje. </p><p>Atinska mornarica se tada okrenula progoneći Perzijance iz <a href="/wiki/Egejsko_more" title="Egejsko more">Egejskog mora</a> i 478. godine p. n. e. Atinjani su zauzeli Byzantium. Dok su napredovali, stvorili su <a href="/w/index.php?title=Delski_savez&action=edit&redlink=1" class="new" title="Delski savez (stranica ne postoji)">Delski savez</a> u kojem su bile sve ostrvske i neke kopnene države. Savez je nazvan po svetom ostrvu Delu na kojem se čuvala zajednička riznica. Spartanci, iako su odigrali važnu ulogu u ratu, povukli su se nakon toga u izolaciju dopuštajući Atinjanima da postanu pomorska i trgovačka sila kojoj nije bilo premca. </p><p><a href="/wiki/Gr%C4%8Dko-perzijski_ratovi" title="Grčko-perzijski ratovi">Grčko-perzijski ratovi</a> su najavili prevlast Atine u grčkim odnosima. Atina je bila neupitan gospodar mora i također vodeća trgovačka sila, iako je Korint ostao njen ozbiljni protivnik. Vodeći državnik tog perioda bio je <a href="/wiki/Perikle" class="mw-redirect" title="Perikle">Perikle</a> koji je iskoristio porez koji su plaćali članovi Delskog saveza za izgradnju Partenona i ostalih velikih spomenika klasične Atine. Do sredine V vijeka p. n. e. Savez je preimenovan u Atinsko Carstvo, simboliziravši prijenos zajedničke riznice s Dela na Partenon 454. godine p. n. e. </p><p>Bogatstvo Atine je privlačilo mnoge talentovane ljude iz svih dijelova Grčke te je također stvorilo bogati sloj ljudi koji su postali pokrovitelji <a href="/wiki/Umjetnost" title="Umjetnost">umjetnosti</a>. Atinska država je podupirala i nauku i umjetnost, naročito arhitekturu. Atina je postala središtem grčke književnosti, filozofije i umjetnosti. Neka od najvećih imena zapadnjačke kulturne i intelektualne historije živjela su u Atini tokom toga razdoblja: dramatičari <a href="/wiki/Eshil" title="Eshil">Eshil</a>, <a href="/wiki/Aristofan" title="Aristofan">Aristofan</a>, <a href="/wiki/Euripid" title="Euripid">Euripid</a> i <a href="/wiki/Sofokle" title="Sofokle">Sofokle</a>, filozofi <a href="/wiki/Sokrat" title="Sokrat">Sokrat</a>, <a href="/wiki/Platon" title="Platon">Platon</a> i <a href="/wiki/Aristotel" title="Aristotel">Aristotel</a>, historičari <a href="/wiki/Herodot" title="Herodot">Herodot</a>, <a href="/w/index.php?title=Tukidid&action=edit&redlink=1" class="new" title="Tukidid (stranica ne postoji)">Tukidid</a> i <a href="/w/index.php?title=Ksenofon&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ksenofon (stranica ne postoji)">Ksenofon</a>, pjesnici <a href="/w/index.php?title=Simonid&action=edit&redlink=1" class="new" title="Simonid (stranica ne postoji)">Simonid</a> i kipar <a href="/wiki/Fidija" title="Fidija">Fidija</a>. Grad je postao, po Periklovim riječima, "<a href="/w/index.php?title=%C5%A0kola_Helade&action=edit&redlink=1" class="new" title="Škola Helade (stranica ne postoji)">škola Helade</a>". </p><p>Ostale grčke države u početku su prihvatile atinsko vođstvo u nastavku rata protiv Perzijanaca, ali nakon pada konzervativnog političara Kimona 461. godine p. n. e., Atina je sve više postajala sila sa očiglednim imperijalističkim pretenzijama. Nakon grčke pobjede u <a href="/w/index.php?title=Bitka_kod_Eurimedonta&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bitka kod Eurimedonta (stranica ne postoji)">bici kod Eurimedonta</a> 466. godine p. n. e., Perzijanci više nisu bili prijetnja, pa su neke države, poput Naksosa, pokušali istupiti iz saveza, ali su ipak bili prisiljeni pokoriti se. Nove atinske vođe, Periklo i Efijalt, dopustili su da se odnosi između Atine i Sparte pogoršaju, pa je 458. godine p. n. e. izbio rat. Nakon nekoliko godina rata potpisan je 30-godišnji mir između Delskog i Peloponeskog saveza (Sparta i njeni saveznici). U tom periodu (oko 450. godine p. n. e.) je vjerovatno zaključen i tzv. <a href="/wiki/Kalijin_mir" title="Kalijin mir">Kalijin mir</a> između Grka i Perzijanaca, nakon bitke kod Salamine na Kipru u kojoj su se posljednji put sukobile njihove vojske. </p><p>431. godine p. n. e. ponovo je izbio rat između Atine i Sparte i njenih saveznika. Povod ratu bio je spor između Korinta i jedne od njegovih kolonija, Korkire, u kojem je Atina posredovala. Pravi uzrok bilo je rastuće nezadovoljstvo Sparte i njenih saveznika zbog atinske prevlasti u grčkim poslovima. Rat je trajao 27 godina, dijelom zbog Atine koja je kao pomorska sila imala prevlast na moru i Sparte koja je kao najjača kopnena sila pobjeđivala na kopnu. </p><p>Spartanska početna strategija bila je invazija Atike, ali su se Atinjani sklonili iza svojih čvrstih zidina. Tokom opsade u gradu je izbila <a href="/wiki/Kuga" title="Kuga">kuga</a> koja je uzrokovala velike gubitke, a od koje je stradao i sam Periklo. U isto vrijeme atinska mornarica je iskrcala vojsku na Peloponezu, te je pobjedila u bitkama kod Naupakta (429. godine p. n. e.) i Pila (425. godine p. n. e.). Takav način ratovanja nijednoj strani nije uspio donijeti odlučujuću pobjedu, pa je nakon nekoliko godina dugog ratovanja umjereni atinski vođa <a href="/w/index.php?title=Nikija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nikija (stranica ne postoji)">Nikija</a> zaključio <a href="/w/index.php?title=Nikijin_mir&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nikijin mir (stranica ne postoji)">Nikijin mir</a> 421. godine p. n. e. </p><p>Neprijateljstvo između Sparte i atinskog saveznika Arga je ipak dovelo do nastavka borbe 418. godine p. n. e. Sparta je porazila združene vojske Atine i njenih saveznika kod Mantineje. Nastavak borbe doveo je radikalnu stranku, koju je vodio <a href="/w/index.php?title=Alkibijad&action=edit&redlink=1" class="new" title="Alkibijad (stranica ne postoji)">Alkibijad</a>, ponovno na vlast u Atini. 415. godine p. n. e. Alkibijad je uvjerio Atinsko vijeće da pokrene glavni pohod protiv Sirakuze, peloponeskog saveznika na Siciliji. Pohod je bio potpuni promašaj i ekspedicijska sila je izgubljena. Nikija je zarobljen, a Alkibijad je otišao u progonstvo. To je bila prekretnica u ratovanju. </p><p>Sparta je tada sagradila <a href="/wiki/Mornarica" class="mw-redirect" title="Mornarica">mornaricu</a> da izazove atinsku pomorsku silu, te je pronašla odličnog vojskovođu Lisandra koji je iskoristio prvi strateški potez zauzevši <a href="/w/index.php?title=Helespont&action=edit&redlink=1" class="new" title="Helespont (stranica ne postoji)">Helespont</a>, izvor atinskog uvoznog žita. Pod prijetnjom gladi, Atinjani su poslali svoju preostalu mornaricu da se suoči s Lisandrom koji ih je odlučno porazio kod Egospotama 405. godine p. n. e. Gubitak vlastite mornarice značio je moguću propast Atine. Zato je 404. godine p. n. e. Atina zatražila mir, a Sparta je to uvjetovala očekivano teškom nagodbom: Atina je izgubila vlastite zidine, mornaricu i sve prekomorske posjede. Uz spartansku pomoć antidemokratska stranka je zavladala u Atini. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Prevlast_Sparte_i_Atine">Prevlast Sparte i Atine</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=7" title="Uredi odlomak "Prevlast Sparte i Atine"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=7" title="Edit section's source code: Prevlast Sparte i Atine"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Socrates_Louvre.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Socrates_Louvre.jpg/220px-Socrates_Louvre.jpg" decoding="async" width="220" height="293" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Socrates_Louvre.jpg/330px-Socrates_Louvre.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Socrates_Louvre.jpg/440px-Socrates_Louvre.jpg 2x" data-file-width="1944" data-file-height="2592" /></a><figcaption>Sokrat</figcaption></figure> <p>Kraj Peloponeskog rata učinio je Spartu gospodaricom cijele Grčke, ali uska shvatanja spartanskih elitnih ratnika nisu bila prilagođena takvoj ulozi. U nekoliko godina demokratska stranka je vratila vlast u Atini i ostalim gradovima. 395. godine p. n. e. spartanske vođe su oduzele službu Lisandru, pa je Sparta izgubila pomorsku nadmoć. 387. godine p. n. e. Sparta je sablaznila Grke zaključivši sporazum s Perzijom kojim su <a href="/w/index.php?title=Perzijanci&action=edit&redlink=1" class="new" title="Perzijanci (stranica ne postoji)">Perzijanci</a> okružili grčke gradove u Joniji i na Kipru, čineći uzaludnim sto godina grčkih pobjeda nad Perzijom. Sparta je tada pokušala oslabiti moć njene bivše saveznice Tebe, što je dovelo do rata u kojem je <a href="/wiki/Teba" class="mw-disambig" title="Teba">Teba</a> sklopila savezništvo sa starim neprijateljem, Atinom. Tebanske vojskovođe Epaminonda i Pelopida izvojevali su odlučujuću pobjedu u <a href="/w/index.php?title=Bitka_kod_Leuktre&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bitka kod Leuktre (stranica ne postoji)">bici kod Leuktre</a>, 371. godine p. n. e. </p><p>Posljedica te pobjede bio je kraj spartanske i uspostava tebanske nadmoći. Također je i Atina obnovila velik dio svoje prijašnje snage. Prevlast Tebe bila je kratkog vijeka. Epaminondinom smrti kod Mantineje (362. godine p. n. e.) grad je izgubio svog najvećeg vođu, a njegovi nasljednici učinili su veliku pogrešku započevši neuspješni desetogodišnji rat s Fokidom. 346. godine p. n. e. Tebanci su pozvali <a href="/wiki/Filip_II_Makedonski" title="Filip II Makedonski">Filipa II Makedonskog</a> da im pomogne protiv Fokiđana, te su tako po prvi put uvukli Makedonce u grčke odnose. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Uspon_Makedonaca">Uspon Makedonaca</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=8" title="Uredi odlomak "Uspon Makedonaca"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=8" title="Edit section's source code: Uspon Makedonaca"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Kraljevstvo Makedonaca stvoreno je u VII vijeku p. n. e. Neki Grci su smatrali Makedonce barbarima, ali bez obzira na njihovo etničko porijeklo, oni su od V vijeka p. n. e. govorili grčkim jezikom i pripadali grčkoj kulturi. Makedonci su igrali malenu ulogu u grčkoj politici prije početka IV vijeka p. n. e., pa je Filip II, poduzetan čovjek koji se školovao u Tebi, htio imati veću ulogu. Naročito je htio biti prihvaćen za novog grčkog vođu koji će vratiti slobodu grčkim gradovima u <a href="/wiki/Azija" title="Azija">Aziji</a> koji su bili pod perzijskom vlašću. Zauzevši grčke gradove Amfipol, Metonu i Potideju, stekao je upravu nad makedonskim rudnicima <a href="/wiki/Zlato" title="Zlato">zlata</a> i <a href="/wiki/Srebro" title="Srebro">srebra</a>. To mu je dalo izvor sredstava koji mu je trebao kako bi ostvario svoje namjere. </p><p>Filip je uspostavio makedonsku prevlast nad <a href="/w/index.php?title=Tesalija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Tesalija (stranica ne postoji)">Tesalijom</a> (352. godine p. n. e.) i <a href="/wiki/Trakija" class="mw-redirect" title="Trakija">Trakijom</a>, a do 348. godine p. n. e. je nadzirao sve sjevernije od <a href="/w/index.php?title=Termopil&action=edit&redlink=1" class="new" title="Termopil (stranica ne postoji)">Termopila</a>. Koristio je svoje golemo bogatstvo da potkupi grčke političare i stvori "makedonsku stranku" u svakom grčkom gradu. Njegova intervencija u ratu između Tebe i Fokide donijela mu je prepoznatljivost grčkog vođe i dalo mu je mogućnost da postane vodeća sila u grčkim odnosima. Ali, bez obzira na njegovo iskreno divljenje prema Atini, atinski vođa <a href="/wiki/Demosten" title="Demosten">Demosten</a> je u svojim slavnim govorima (filipikama) poticao grčke gradove da se odupru njegovoj moći. </p><p>339. godine p. n. e. Teba, Atina, Sparta i ostale grčke države sklopile su savez da se odupru Filipu i da ga izbace iz grčkih gradova koje je zauzeo na sjeveru. Međutim, Filip je napao prvi, napredujući po Grčkoj gdje je kod Heroneje porazio združene grčke gradove 338. godine p. n. e. Taj događaj tradicionalno označava kraj ere grčkih gradova-država kao samostalnih političkih jedinica iako su u stvari Atina i ostali gradovi preživjeli kao samostalne države sve do rimskih vremena. </p><p>Filip je pokušao pobjediti Atinu dodvoravanjem i darovima, ali nije zapravo uspio. Organizirao je gradove u <a href="/wiki/Korintski_savez" title="Korintski savez">Korintski savez</a> i proglasio da će voditi napad na Perziju kako bi oslobodio grčke gradove i osvetio se za perzijske invazije u prethodnom vijeku. Prije nego što je to mogao učiniti ubijen je 336. godine p. n. e. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Osvajanja_Aleksandra_Velikog">Osvajanja Aleksandra Velikog</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=9" title="Uredi odlomak "Osvajanja Aleksandra Velikog"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=9" title="Edit section's source code: Osvajanja Aleksandra Velikog"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:AlexanderTheGreat_Bust.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/AlexanderTheGreat_Bust.jpg/250px-AlexanderTheGreat_Bust.jpg" decoding="async" width="220" height="304" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/AlexanderTheGreat_Bust.jpg/330px-AlexanderTheGreat_Bust.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/AlexanderTheGreat_Bust.jpg/500px-AlexanderTheGreat_Bust.jpg 2x" data-file-width="768" data-file-height="1062" /></a><figcaption>Aleksandar Veliki</figcaption></figure> <p>Filipa je naslijedio 20-godišnji sin <a href="/wiki/Aleksandar_Veliki" title="Aleksandar Veliki">Aleksandar</a> koji je nastavio provoditi očeve planove. Otputovao je u Korint gdje su ga okupljeni grčki gradovi prepoznali kao vođu Grka. Nakon toga krenuo je na sjever da skupi vojsku. Vojska kojom je napao <a href="/wiki/Perzijsko_carstvo" class="mw-redirect" title="Perzijsko carstvo">Perzijsko carstvo</a> je uglavnom bila sastavljena od Makedonaca, ali su se također prijavili i mnogi zanesenjaci iz grčkih gradova. Dok je Aleksandar ratovao u Trakiji, čuo je da su se grčki gradovi pobunili. Pojurio je ponovno na jug, osvojio i razorio Tebu do temelja kao upozorenje svim grčkim gradovima ako bi se pokušali oduprijeti njegovoj snazi. </p><p>334. godine p. n. e. Aleksandar je krenuo u Aziju gdje je porazio Perzijance na rijeci <a href="/w/index.php?title=Granik&action=edit&redlink=1" class="new" title="Granik (stranica ne postoji)">Granik</a>. Time je stekao nadzor nad <a href="/wiki/Jonsko_more" title="Jonsko more">jonskom</a> obalom, te je napravio pobjedničku povorku kroz oslobođene grčke gradove. Nakon što je dogovorio poslove u <a href="/wiki/Anatolija" class="mw-redirect" title="Anatolija">Anatoliji</a> nastavio je napredovati južno kroz Kilikiju do <a href="/w/index.php?title=Ssirija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ssirija (stranica ne postoji)">Sirije</a> gdje je porazio Darija III kod Isa 333. godine p. n. e. Onda je nastavio kroz Fenikiju do Egipta kojeg je osvojio bez ikakvog otpora. <a href="/wiki/Egip%C4%87ani" title="Egipćani">Egipćani</a> su ga dočekali kao osloboditelja od perzijskog ugnjetavanja. </p><p>Darije je sada bio spreman sklopiti mir, te bi se Aleksandar vratio pobjednički kući, ali Aleksandar je odlučio osvojiti Perziju i postaviti sebe za vladara čitavog svijeta. Napredovao je sjeveroistočno kroz Siriju i Mezopotamiju, te je opet porazio Darija kod Gaugamele 331. godine p. n. e. Darije je krenuo u bijeg, ali su ga ubili vlastiti vojnici. Aleksandar se proglasio gospodarom Perzijskog Carstva, zauzevši Suzu i Perzepolis bez otpora. </p><p>U međuvremenu grčki gradovi su pokušavali obnoviti napore da se suprotstave makedonskoj moći. Kod <a href="/w/index.php?title=Megalopolis&action=edit&redlink=1" class="new" title="Megalopolis (stranica ne postoji)">Megalopolisa</a> 331. godine p. n. e., Aleksandrov vazal Antipater porazio je Spartance koji su se odbili pridružiti Korintskom savezu i priznati makedonsku prevlast. </p><p>Aleksandar se žurio napredujući kroz današnji <a href="/wiki/Afganistan" title="Afganistan">Afganistan</a> i <a href="/wiki/Pakistan" title="Pakistan">Pakistan</a> do doline rijeke <a href="/wiki/Ind" title="Ind">Ind</a> i 326. godine p. n. e. je dosegao <a href="/w/index.php?title=Punjab&action=edit&redlink=1" class="new" title="Punjab (stranica ne postoji)">Punjab</a>. Mogao je lahko napredovati sve do rijeke <a href="/w/index.php?title=Gang&action=edit&redlink=1" class="new" title="Gang (stranica ne postoji)">Ganga</a> i <a href="/w/index.php?title=Bengal&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bengal (stranica ne postoji)">Bengala</a> ali je njegova vojska odbila ići dalje uvjerena da su stigli na kraj svijeta. Aleksandar se nerado vratio. Umro je navodno od groznice u <a href="/wiki/Babilon" title="Babilon">Babilonu</a> 323. godine p. n. e. </p><p>Aleksandrovo Carstvo se raspalo ubrzo nakon njegove smrti, ali njegova osvajanja zauvijek su promijenila grčki svijet. Hiljade Grka su putovale s njim ili za njim da se nasele u novim grčkim gradovima koje je osnovao dok je napredovao. Jedan od najvažnijih gradova bila je <a href="/wiki/Aleksandrija" title="Aleksandrija">Aleksandrija</a> u Egiptu. Kraljevstva u kojima se govorilo grčkim jezikom osnovana su u Egiptu, Siriji, <a href="/wiki/Iran" title="Iran">Iranu</a> i <a href="/w/index.php?title=Baktrija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Baktrija (stranica ne postoji)">Baktriji</a>. Započelo je <a href="/wiki/Helenizam" title="Helenizam">helenističko doba</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Politika_i_društvo"><span id="Politika_i_dru.C5.A1tvo"></span>Politika i društvo</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=10" title="Uredi odlomak "Politika i društvo"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=10" title="Edit section's source code: Politika i društvo"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Politička_struktura"><span id="Politi.C4.8Dka_struktura"></span>Politička struktura</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=11" title="Uredi odlomak "Politička struktura"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=11" title="Edit section's source code: Politička struktura"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Herodotus_Massimo_Inv124478.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d3/Herodotus_Massimo_Inv124478.jpg/250px-Herodotus_Massimo_Inv124478.jpg" decoding="async" width="200" height="249" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d3/Herodotus_Massimo_Inv124478.jpg/330px-Herodotus_Massimo_Inv124478.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d3/Herodotus_Massimo_Inv124478.jpg/500px-Herodotus_Massimo_Inv124478.jpg 2x" data-file-width="2130" data-file-height="2650" /></a><figcaption>Herodot, rimska kopija</figcaption></figure> <p>Antička Grčka se sastojala od nekoliko stotina manje-više nezavisnih (u zavisnosti od pojedinog perioda u kojem su se sklapali i rušili savezi, potpadalo pod vlast stranih ali i domaćih osvajača i sl.) gradova-država, tzv. <i><a href="/wiki/Polis" title="Polis">polisa</a></i>. Ovakva struktura činila je Grčku veoma različitom od drugih zajednica tadašnjeg vremena koje bile ili plemenske zajednice ili kraljevstva čija se vladavina prostirala često velikim područjima. Uprkos velikim udaljenostima i geografskim preprekama čak i između relativnog bliskih gradova, stari Grci su osjećali da pripadaju jednom narodu; imali su zajedničku religiju, jednake kulturne osnove i govorili istim jezikom. </p><p>S druge strane, oni su bili svjesni i svog plemenskog porijekla, <a href="/wiki/Herodot" title="Herodot">Herodot</a> je veoma dobro kategorisao grčke polise prema plemenima. Iako su postojali i takvi odnosi, čini se da oni nisu igrali značajniju ulogu u grčkoj politici. Nezavisnost polisa je bila odlučno branjena a ujedinjenje je bila tema koja se rijetko razmatrala. Čak i kada se nekoliko polisa udružilo u odbranu Grčke prilikom druge invazije Perzijanaca, veliki dio njih je ostao neutralan, a nakon Perzijskog poraza, ponovo su se vratili međusobnim sukobima<sup id="cite_ref-2" class="reference"><a href="#cite_note-2"><span class="cite-bracket">[</span>2<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>Dakle, osnovne posebnosti političkog sistema antičke Grčke bila je fragmentiranost koja nije bila posebno uslovljena plemenskim porijeklom i fokus na urbana središta u tim, inače malim, gradovima-državama. Dodatne dokaze ovakve strukture čine i kolonije koje su, doduše, ostajale u "prisnom" odnosu sa gradovima iz kojih su kolonizatori otišli ali su ipak bile i potpuno nezavisni od njih. Naravno, manji polisi su mogli biti pod dominacijom svojim većih i moćnijih susjeda ali osvajanja ili direktna vladavina jednog polisa nad drugim je bila rijetka. Umjesto toga, polisi su se udruživali u saveze ili lige čije je članstvo bilo veoma promjenljivo po broju i trajanju. Tokom klasičnog perioda broj liga je postao manji a one same veće i to pod dominacijom jednog od tri najznačajnija grada; Atine, Tebe ili Sparte. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Vlada_i_zakon">Vlada i zakon</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=12" title="Uredi odlomak "Vlada i zakon"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=12" title="Edit section's source code: Vlada i zakon"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>U pocetku su mnogi grčki polisi bili mala kraljevstva na čijem čelu je bio gradski zvaničnik u ceremonijalnoj ulozi kralja - bazileusa, npr. <i>archon basileus</i> u Aitni<sup id="cite_ref-3" class="reference"><a href="#cite_note-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Već u arhajskom periodu većina su postali aristokratske oligarhije. Prelazak vlasti s jednog čovjeka na veću grupi bio je postepen i vjerovatno trajao nekoliko stotina godina (oko X-VII vijeka p. n. e.). Aristokratske grupe su se često sukobljavale oko pojedinačnih interesa i povremeno držale vlast. Tada su se pojavljivali i tzv. tirani koji su vladali po vlastitom nahođenju. </p><p>Atina je "zapala" u tiraniju u drugoj polovini VI vijeka p. n. e. Kada je tiranija okončana Atinjani su osnovali prvu demokratiju na svijetu kao rješenje kojim su spriječili aristokratiju da ponovo osvoji vlast. Nakon Solonove reforme početkom V vijeka p. n. e., svi osim najsiromašnijih građana su se mogli obratiti skupštini ili kandidovati za službenu poziciju. Sa uspostavom demokratije, skupština je postala <i>de jure</i> mehanizam vlasti sa podjednakim pravima svih građana u vlasti. Ipak, stranci i robovi (imati u vidu da je antička Grčka i dalje bila robovlasnička)nisu imali politička prava. Po uzoru na Atinu, i ostali polisi su uspostavili svoje demokratije sa određenim posebnostima i izuzecima. Najočitiji primjer posebnosti i izuzetaka je bila Sparta kojom su vladali monarsi po nasljednom pravu. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Struktura_društva"><span id="Struktura_dru.C5.A1tva"></span>Struktura društva</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=13" title="Uredi odlomak "Struktura društva"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=13" title="Edit section's source code: Struktura društva"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Sparta_territory.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Sparta_territory.jpg/200px-Sparta_territory.jpg" decoding="async" width="200" height="183" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Sparta_territory.jpg/300px-Sparta_territory.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Sparta_territory.jpg/400px-Sparta_territory.jpg 2x" data-file-width="743" data-file-height="681" /></a><figcaption>Teritorija antičke Sparte</figcaption></figure> <p>Građani su bili samo oni slobodni ljudi rođeni u Grčkoj koji su posjedovali zemlju i kao takvi su uživali puna prava i zaštitu polisa i zakona kasnije je Perikle uveo izuzetke od uslova da se mora biti rođen u Grčkoj). U većini polisa, za razliku od antičkog Rima, društveni status nije značio i posebna prava. Pojedine porodice su kontrolirale religiozne funkcije ali im to uglavnom nije davalo veću moć u vlasti. U Atini je stanovništvo bilo podijeljeno u četiri klase, prema bogatstvu. Prelazak u višu klasu je bio moguć ako se imalo više novca. U Sparti su svi muškarci bili jednaki nakon što bi dobili potrebno obrazovanje. Spartanski kraljevi imali su ulogu i vojnih i religioznih vođa i dolazili su iz dvije različite porodice. Robovi nisu imali, status, moć ili politička prava ali su mogli zasnivati porodice i posjed. Robovi u Sparti se gotovo nikada nisu bunili jer su imali previše brojno i različito porijeklo i bili previše "raštrkani" da mi se mogli organizovati. </p><p>Većina porodica, čak i one najsiromašnije, držala je robove kao sluge u domaćinstvima i radnu snagu. Ipak, vlasnici robova nisu imali pravo tući ili ubiti roba. Često su im obećavali slobodu kao poticaj za bolji rad. Za razliku od Rima, oslobođeni robovi nisu mogli postati građani. </p><p>I polisi su, prema zakonu, posjedovali robove. Ti "javni" robovi su uživali nešto više sloboda od onih čiji su vlasnici bile porodice, živjeli su samostalno i obavljali različite specijalizovane poslove. U Atini, naprimjer, javni robovi su bili obučeni da prepoznaju krivotvoreni novac ili su služili u hramovima. </p><p>U Sparti su postojali posebni robovi - <i>heloti</i>. Oni su bili ratni zarobljenici u vlasništvu države i dodijeljeni porodicama kod kojih su morali ostati, brinuti se o hrani i kućnim poslovima dok su se spartanske žene posvećivale odgoju djece a muškarci uvježbavanju ratnničkih vještina. Prema ovim robovima postupalo se grubo pa su ponekad pokušavali bizati bune. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Obrazovanje">Obrazovanje</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=14" title="Uredi odlomak "Obrazovanje"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=14" title="Edit section's source code: Obrazovanje"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Tokom većeg dijela antičke grčke <a href="/wiki/Historija" title="Historija">historije</a>, <a href="/wiki/Obrazovanje" title="Obrazovanje">obrazovanje</a> je bio privatno, osim u Sparti. Samo bogate porodice su mogle priuštiti nastavnike. Dječaci su učeni čitati, pisati i citirati dijelove <a href="/wiki/Knji%C5%BEevnost" title="Književnost">književnih djela</a>. Učili su i <a href="/wiki/Pjevanje" title="Pjevanje">pjevanje</a> i <a href="/w/index.php?title=Sviranje&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sviranje (stranica ne postoji)">sviranje</a> te trenirani kao atlete ili obučavani kao ratnici. Ovo obrazovanje nisu sticali radi kvalifikovanja za neki posao već da bi stekli pravo da budu punopravni građani. I djevojčice su učile čitati, pisati i jednostavan račun potreban za vođenje domaćinstva. Nakon djetinjstva gotovo nikada nisu dobijale dodatno obrazovanje. </p><p>Sa sedam godina života dječaci su odlazili u školu, ili vojnu kasarnu ako su živjeli u Sparti. Nastava se sastojala od <a href="/wiki/Aritmetika" title="Aritmetika">aritmetike</a>, <a href="/wiki/Muzika" title="Muzika">muzičkog</a> i <a href="/wiki/Sport" title="Sport">sportskog</a> programa. </p><p>O dječacima iz bogatih porodica koji su išli u privatne škole brinuli su se <i>pedagozi</i> - <i>paidagogos</i>, kućni robovi koju su bili odabrani posebno za to i bili pratioci tim dječacima. Nastava se održavala u kućama nastavnika u kojima su dječaci učeni navedenim predmetima. Od dvanaeste godine dječaci su vježbali <a href="/wiki/Hrvanje" title="Hrvanje">hrvanje</a>, trčanje i <a href="/wiki/Bacanje_diska" title="Bacanje diska">bacanje diska</a> i <a href="/wiki/Bacanje_koplja" title="Bacanje koplja">bacanje koplja</a>. A Atini su stariji dječaci učeni i prefinjenijim disciplinama poput kulture, nauke, muzike i umjetnosti. Obrazovanje se završavalo sa 18 godina nakon čega je slijedila vojna obuka u trajanju od 1-2 godine<sup id="cite_ref-4" class="reference"><a href="#cite_note-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>Veoma bitan dio obrazovanja za bogate dječake predstvaljalo je učenje pod okriljem mentora. Učenik je sticao znanja prateći političke govore svog mentora u <i>agori</i>, pomažući mu u obavljanju javnih poslova, vježbajući sa njim u <i>gimnaziji</i> i prisustvujući <i>simpozijumima</i>. Najbogatiji mladići su nastavljali svoje obrazovanje kod najučenijih Grka, naročito na <a href="/wiki/Akademija" title="Akademija">Akademiji</a>. </p> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Gradski_muzej_Makarska_-_amfore.2.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Gradski_muzej_Makarska_-_amfore.2.jpg/180px-Gradski_muzej_Makarska_-_amfore.2.jpg" decoding="async" width="180" height="240" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Gradski_muzej_Makarska_-_amfore.2.jpg/270px-Gradski_muzej_Makarska_-_amfore.2.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Gradski_muzej_Makarska_-_amfore.2.jpg/360px-Gradski_muzej_Makarska_-_amfore.2.jpg 2x" data-file-width="1536" data-file-height="2048" /></a><figcaption>Amfore - antički sudovi za čuvanje i transport vina, ulja, žitarica i dr.</figcaption></figure> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Ekonomija">Ekonomija</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=15" title="Uredi odlomak "Ekonomija"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=15" title="Edit section's source code: Ekonomija"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Na vrhuncu svoje ekonomske moći, u V i IV stoljeći p. n. e. antička Grčka nije imala premca u tadašnjem svijetu. Prema nekim historičarima ekonomije, Grčka je imala jednu od najnaprednijih ekonomija prije pojave industrije. Navodno je prosječna dnevna plata grčkog radnika bila, u protivvrijednosti izraženoj u žitu, oko 12 kg pšenice. To je bilo više od tri puta od onog što je dobijao npr. egipatski radnik u rimsko doba<sup id="cite_ref-5" class="reference"><a href="#cite_note-5"><span class="cite-bracket">[</span>5<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Kultura">Kultura</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=16" title="Uredi odlomak "Kultura"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=16" title="Edit section's source code: Kultura"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Filozofija">Filozofija</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=17" title="Uredi odlomak "Filozofija"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=17" title="Edit section's source code: Filozofija"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Filozofija u staroj Grčkoj zasnivala se na <b>razumu</b> i <b>preispitivanju</b>. Grčka filozofija (<a href="/wiki/Sokrat" title="Sokrat">Sokrat</a>, <a href="/wiki/Platon" title="Platon">Platon</a>, <a href="/wiki/Aristotel" title="Aristotel">Aristotel</a>) je imala mnogostruk utjecaj na razvoj moderne filozofske misli i nauke općenito "u zapadnom svijetu". Postoji jasna neprekinuta veza grčkih utjecaja na savremenu sekularnu nauku koja vodi od antičkih grčkih i helenističkih filozofa preko srednjovjekovne arapsko-islamske filozofije i nauka, evropske <a href="/wiki/Renesansa" title="Renesansa">Renesanse</a> i <a href="/wiki/Prosvjetiteljstvo" title="Prosvjetiteljstvo">Doba prosvjetiteljstva</a>. </p><p>Razum i preispitivanje kao temelje, sredstva i metode promišljanja svijeta i čovjeka nisu "izmislili" Grci. Mnogi teoretičari civilizacije već dugo se bave istraživanjima kojima pokušavaju odrediti razlike između grčke žudnje za znanjem i sličnih žudnji starijih civilizacija poput staroegipatske i babilonske. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Literatura">Literatura</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=18" title="Uredi odlomak "Literatura"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=18" title="Edit section's source code: Literatura"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Glavni članak: <a href="/wiki/Gr%C4%8Dka_knji%C5%BEevnost" title="Grčka književnost">Grčka književnost</a></div> <p>U društvu antičke Grčke <a href="/wiki/Literatura" class="mw-redirect" title="Literatura">literatura</a> je zauzimala veoma značajno mjesto. Nije neopravdano smatrati da književna tradicija u kulturama zapadnih zemalja počinje sa <a href="/wiki/Homer" title="Homer">Homerovim</a> epovima <a href="/wiki/Ilijada" title="Ilijada">Ilijada</a> i <a href="/wiki/Odiseja" title="Odiseja">Odiseja</a> u kojima je autor vješto opisao i živo predočio <a href="/wiki/Rat" title="Rat">rat</a> i mir, čast i sram, ljubav i mržnju. </p><p><a href="/wiki/Eshil" title="Eshil">Eshil</a>, <a href="/wiki/Tragedija" title="Tragedija">tragičar</a>, je dao temelje u kategoriji <a href="/wiki/Drama" title="Drama">drame</a> uvođenjem dijaloga i interakcije između likova. Eshilova trilogija <i>Orestija</i> smatra se njegovim najznačajnijim djelom. <a href="/wiki/Sofokle" title="Sofokle">Sofoklu</a> se daju zasluge za uvođenje ironije u spektar književnih tehnika, posebno u djelu <i>Kralj Edip</i>. <a href="/wiki/Euripid" title="Euripid">Euripid</a> je koristio drame kako bi kritikovao društvene norme i običaje, njegova <i>Medeja</i> i nakon više od 2.000 godina ostaje aktuelna. <a href="/wiki/Aristofan" title="Aristofan">Aristofan</a>, komediograf, oblikovao je <a href="/wiki/Komedija" title="Komedija">komediju</a> kao umjetničku formu i jednako je vrijedan svojoj suprotnosti - Eshilu. Najpoznatija djela su mu <i>Lizistrat</i> i <i>Žabe</i>. </p><p><a href="/wiki/Filozofija" title="Filozofija">Filozofija</a> je našla svoje mjesto u književnosti u formi <a href="/wiki/Platon" title="Platon">Platonovih</a> dijaloga, kojima je zapravo predstavio <a href="/wiki/Sokrat" title="Sokrat">Sokratova</a> pitanja i odgovore u pisanom obliku. Sljedeći u nizu je <a href="/wiki/Aristotel" title="Aristotel">Aristotel</a>, koji je napisao na desetine radova na temu mnogih <a href="/wiki/Nauka" title="Nauka">naučnih</a> disciplina. Njegov poseban doprinos književnosti je <i>Poetika</i>, u kojoj je objasnio svoje razumijevanje drame i time vjerovatno postavio temelje književnoj kritici. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Nauka_i_tehnologija">Nauka i tehnologija</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=19" title="Uredi odlomak "Nauka i tehnologija"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=19" title="Edit section's source code: Nauka i tehnologija"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Matematičari antičke grčke su dali značajan doprinos razvoju <a href="/wiki/Matematika" title="Matematika">matematike</a>, postavili osnove <a href="/wiki/Geometrija" title="Geometrija">geometrije</a>, matematičkog dokazivanja, teoriji brojeva, matematičkoj analizi, primijenjoj matematici i zamalo se približili integralnom računu. Otkrića <b>Pitagore</b>, <b>Euklida</b> i <b>Arhimeda</b> i danas se izučavaju u škkolama. </p><p>Grci su razvili i <a href="/wiki/Astronomija" title="Astronomija">astronomiju</a> do veoma sofisticiranog nivoa, a smatrali su je dijelom matematike. Već u IV vijeku p. n. e. predstavili su prvi trodimenzionalni model kojim su objasnili prividno kretanje planeta. U III vijeku p. n. e. predložili su heliocentrični sistem<sup id="cite_ref-6" class="reference"><a href="#cite_note-6"><span class="cite-bracket">[</span>6<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. <a href="/wiki/Eratosten" title="Eratosten">Eratosten</a>, je procijenio obim zemljine kugle sa velikom preciznošću<sup id="cite_ref-7" class="reference"><a href="#cite_note-7"><span class="cite-bracket">[</span>7<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>Antički Grci su i na polju <a href="/wiki/Medicina" title="Medicina">medicine</a> dali značajan doprinos. Posebno se isticao <a href="/wiki/Hipokrat" title="Hipokrat">Hipokrat</a> koji se smatra ocem medicine<sup id="cite_ref-8" class="reference"><a href="#cite_note-8"><span class="cite-bracket">[</span>8<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-9" class="reference"><a href="#cite_note-9"><span class="cite-bracket">[</span>9<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-10" class="reference"><a href="#cite_note-10"><span class="cite-bracket">[</span>10<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> zbog velikog doprinosa na tom polju i ustanovljenja škole medicine. Danas medicinsko osoblje polaže tzv. <a href="/wiki/Hipokratova_zakletva" title="Hipokratova zakletva">Hipokratovu zakletvu</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Umjetnost_i_arhitektura">Umjetnost i arhitektura</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=20" title="Uredi odlomak "Umjetnost i arhitektura"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=20" title="Edit section's source code: Umjetnost i arhitektura"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Glavni članak: <a href="/wiki/Umjetnost_stare_Gr%C4%8Dke" title="Umjetnost stare Grčke">Umjetnost stare Grčke</a></div> <div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Glavni članak: <a href="/wiki/Klasi%C4%8Dna_arhitektura" title="Klasična arhitektura">Klasična arhitektura</a></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Dor%C3%ADforo-compara%C3%A7%C3%A3o.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Dor%C3%ADforo-compara%C3%A7%C3%A3o.jpg/250px-Dor%C3%ADforo-compara%C3%A7%C3%A3o.jpg" decoding="async" width="250" height="291" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Dor%C3%ADforo-compara%C3%A7%C3%A3o.jpg/375px-Dor%C3%ADforo-compara%C3%A7%C3%A3o.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/26/Dor%C3%ADforo-compara%C3%A7%C3%A3o.jpg 2x" data-file-width="413" data-file-height="480" /></a><figcaption>Doriforos, usporedba mramorne i bronzane verzije.</figcaption></figure> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Discobolo_4.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/73/Discobolo_4.jpg/250px-Discobolo_4.jpg" decoding="async" width="250" height="333" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/73/Discobolo_4.jpg/500px-Discobolo_4.jpg 1.5x" data-file-width="1944" data-file-height="2592" /></a><figcaption>Diskobolos, uočiti umjetnikov napor ka vjernosti prikaza ljudskog tijela.</figcaption></figure> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Artemis_Temple_Pan_2_touched.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Artemis_Temple_Pan_2_touched.jpg/250px-Artemis_Temple_Pan_2_touched.jpg" decoding="async" width="250" height="198" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Artemis_Temple_Pan_2_touched.jpg/500px-Artemis_Temple_Pan_2_touched.jpg 1.5x" data-file-width="11593" data-file-height="9196" /></a><figcaption>Ostaci Artemidinog hrama.</figcaption></figure> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Athen_Erechtheum_BW_2017-10-09_13-47-38.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/37/Athen_Erechtheum_BW_2017-10-09_13-47-38.jpg/250px-Athen_Erechtheum_BW_2017-10-09_13-47-38.jpg" decoding="async" width="250" height="168" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/37/Athen_Erechtheum_BW_2017-10-09_13-47-38.jpg/375px-Athen_Erechtheum_BW_2017-10-09_13-47-38.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/37/Athen_Erechtheum_BW_2017-10-09_13-47-38.jpg/500px-Athen_Erechtheum_BW_2017-10-09_13-47-38.jpg 2x" data-file-width="5932" data-file-height="3988" /></a><figcaption>Ostaci Erehtejona</figcaption></figure> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Temple_of_apollo.JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/Temple_of_apollo.JPG/250px-Temple_of_apollo.JPG" decoding="async" width="250" height="188" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/Temple_of_apollo.JPG/375px-Temple_of_apollo.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/Temple_of_apollo.JPG/500px-Temple_of_apollo.JPG 2x" data-file-width="1600" data-file-height="1200" /></a><figcaption>Apolonov hram u Delfima</figcaption></figure> <p><a href="/wiki/Umjetnost" title="Umjetnost">Umjetnost</a> antičke Grčke imala je ogroman utjecaj na <a href="/wiki/Kultura" title="Kultura">kulture</a> mnogih zemalja, naročito na polju <a href="/wiki/Skulptura" title="Skulptura">skulpture</a> i <a href="/wiki/Arhitektura" title="Arhitektura">arhitekture</a>. Umjetnost starog <a href="/wiki/Rim" title="Rim">Rima</a> se temeljila na grčkoj; izrađeni su mnogi umjetnički objekti po uzoru na grčke, zahvaljujući takvim rimskim <a href="/wiki/Umjetni%C4%8Dko_djelo" title="Umjetničko djelo">umjetninama</a>, koji su često bili "samo" kopije, danas je poznat dio opusa grčkih umjetnika. Osvajanja Aleksandra Velikog na Istoku započela su viševjekovnu kulturnu razmjenu kojom su grčki utjecaji doprli i do <a href="/wiki/Japan" title="Japan">Japana</a>, preko <a href="/wiki/Indija" title="Indija">Indije</a> i <a href="/wiki/Budizam" title="Budizam">budizma</a>. Grčki <a href="/wiki/Humanizam" title="Humanizam">humanizam</a> i <a href="/wiki/Estetika" title="Estetika">estetika</a> te visoki tehnički standardi u umjetnosti inspirirali su generacije evropskih umjetnika. </p><p>Stvaralački duh grčke umjetnosti može se pratiti kroz nekoliko perioda: arhajski period, prijelazno doba, klasični period, period IV vijeka i helenizam. </p><p>Grčka arhitektura skoro isključivo je vezana za izgradnju <a href="/wiki/Hram" title="Hram">hramova</a>. Postojala su dva osnovna stila: dorski i jonski. Njihov utjecaj na rimsku arhitekturu bio je veliki, a kasnije i na <a href="/wiki/Renesansa" title="Renesansa">renesansu</a> i klasicizam. Najstariji hramovi bili se sa građeni su od drveta i <a href="/w/index.php?title=%C4%86erpi%C4%8D&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ćerpič (stranica ne postoji)">ćerpiča</a>, s vremenom je i <a href="/wiki/Kamen" title="Kamen">kamen</a> bio djelimično korišten. Kasnije su hramovi u potpunosti bili izgrađeni od <a href="/wiki/Mramor" title="Mramor">mramora</a>. </p><p>Od značajnijih građevina treba pomenuti atensku <a href="/w/index.php?title=Akropola&action=edit&redlink=1" class="new" title="Akropola (stranica ne postoji)">Akropolu</a> na kojoj se posebno ističu <a href="/wiki/Partenon" title="Partenon">Partenon</a>, <a href="/w/index.php?title=Erehteon&action=edit&redlink=1" class="new" title="Erehteon (stranica ne postoji)">Erehteon</a>, hram boginje <a href="/wiki/Nika" title="Nika">Nike</a>, i <a href="/w/index.php?title=Propileji&action=edit&redlink=1" class="new" title="Propileji (stranica ne postoji)">Propileji</a>. Umjetnik <a href="/wiki/Fidija" title="Fidija">Fidija</a>, autor kipa <a href="/wiki/Zeus" title="Zeus">Zeusa</a> u <a href="/w/index.php?title=Olimpija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Olimpija (stranica ne postoji)">Olimpiji</a>, jednog od <a href="/wiki/Sedam_svjetskih_%C4%8Duda" title="Sedam svjetskih čuda">svjetskih čuda</a> starog svijeta, je na Partenonu uradio bogati <i>friz</i>, i kipove <i>Atena Parthenos</i> i <i>Atena Promahos</i>. </p><p>U antičkoj grčkoj skulpturi treba uočiti razvijanje umjetničkih veština i estetskog izraza preko oblika <i>kora</i>, odjevenih ženskih skulptura i nagih muških kipova - <i>kurosa</i> koji su <i>ukočeni</i>, poput egipatskih likova. S vremenom grčki kipari idu ka drugačijim i složenijim kompozicijama i nastoje skladnije i vjernije prikazati oblike ljudskog tijela, tipičan primjer je <b>Moskoforos</b>, sa tzv. arhajskih osmijehom. </p><p>Jedan od najvećih umjetnika bio je kipar <a href="/w/index.php?title=Miron&action=edit&redlink=1" class="new" title="Miron (stranica ne postoji)">Miron</a>. Pripisuje mu veliki broj kipova izrađenih u <a href="/wiki/Bronza" title="Bronza">bronzi</a>. Sa sigurnošću se njegovim djelom, između ostalog, može smatrati <i>Diskobolos</i>. Originali ovih djela nisu sačuvani, ali postoje mnoge kopije. </p><p>Fidijin savremenik bio je <a href="/w/index.php?title=Poliklet&action=edit&redlink=1" class="new" title="Poliklet (stranica ne postoji)">Poliklet</a>. Bio je kipar i radio prvenstveno u bronzi. Prvi je postavio principe idealnih proporcija ljudskog tijela. Njegova poznata djela su: <i>Doriforos</i> (Nosač koplja), <i>Diadumenos</i> (Mladić koji veže vrpcu), <i>Heraklo</i> i <i>Amazonka</i>. </p><p>U IV vijeku p. n. e. u Grčkoj je djelovao veliki je broj značajnih kipara: <a href="/w/index.php?title=Skopas&action=edit&redlink=1" class="new" title="Skopas (stranica ne postoji)">Skopas</a>, <a href="/w/index.php?title=Praksitel&action=edit&redlink=1" class="new" title="Praksitel (stranica ne postoji)">Praksitel</a>, <a href="/w/index.php?title=Leohares&action=edit&redlink=1" class="new" title="Leohares (stranica ne postoji)">Leohares</a>, <a href="/w/index.php?title=Lizip&action=edit&redlink=1" class="new" title="Lizip (stranica ne postoji)">Lizip</a> i drugi. Skopas se istakao kao veliki kipar i kao arhitekta. O njegovim djelima svjedoče replike, kopije i tekstovi antičke literature; <i>Menada</i>, <i>Heraklo</i>, <i>Afrodita</i>, alegorijska grupa <i>Eros</i> (Ljubav), <i>Pathos</i> (Žudnja), <i>Himeros</i> (Čežnja) i dr. Sa Leoharesom, Brijaksisom i Timotijem radio je skulpure koje su ukrašavale <a href="/wiki/Mauzolej_u_Halikarnasu" title="Mauzolej u Halikarnasu">Mauzolej u Halikarnasu</a>. Učestvovao je i u obnovi <a href="/wiki/Artemidin_hram_u_Efesu" title="Artemidin hram u Efesu">Artemidinog hrama</a> u Efesu. I Mauzolej u Halikarnasu i Artemidin hram u Efesu ubrajali su se u svjetska čuda starog svijeta. </p><p>Nažalost, starogrčko <a href="/wiki/Slikarstvo" title="Slikarstvo">slikarstvo</a> nije sačuvano. O njemu možemo suditi na osnovu pisanih izvora i slika na vazama a za uvid u nestale originale grčkog slikarstva mogu poslužiti njihove kopije pronađene u iskopinama <a href="/w/index.php?title=Herkulanum&action=edit&redlink=1" class="new" title="Herkulanum (stranica ne postoji)">Herkulanuma</a> i <a href="/wiki/Pompeji" title="Pompeji">Pompeja</a>. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Religija_starih_Grka">Religija starih Grka</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=21" title="Uredi odlomak "Religija starih Grka"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=21" title="Edit section's source code: Religija starih Grka"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Iako je obožavanje boga neba <a href="/wiki/Zeus" title="Zeus">Zeusa</a> počelo već u II milenijumu p. n. e., grčka <a href="/wiki/Religija" title="Religija">religija</a> u užem smislu riječi formirala se oko 750. godine p. n. e. i trajala oko hiljadu godina, šireći utjecaj po mediteranskom svijetu, a i dalje. Grci su imali mnogo bogova kojima su pripisivali moć nad raznim prirodnim ili društvenim silama (npr. <a href="/wiki/Posejdon" title="Posejdon">Posejdon</a> morem, <a href="/wiki/Demetra" title="Demetra">Demetra</a> žetvom, <a href="/wiki/Hera" title="Hera">Hera</a> brakom). Na različitim mjestima poštovana su različita božanstva, ali su <a href="/wiki/Homer" title="Homer">Homerovi</a> epovi doprinijeli da se stvori jedinstvena religija, u kojoj se za glavne bogove vjerovalo da žive na planini <a href="/wiki/Olimp" title="Olimp">Olimp</a> pod vlašću Zeusa. Grci su poštovali i razne bogove iz prirode: <a href="/wiki/Pan" class="mw-disambig" title="Pan">Pana</a>, <a href="/w/index.php?title=Nimfe&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nimfe (stranica ne postoji)">Nimfe</a>, <a href="/w/index.php?title=Najade&action=edit&redlink=1" class="new" title="Najade (stranica ne postoji)">Najade</a>, <a href="/wiki/Erinije" title="Erinije">Erinije</a>, <a href="/w/index.php?title=Nereide&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nereide (stranica ne postoji)">Nereide</a> i <a href="/wiki/Satir" class="mw-redirect" title="Satir">satire</a>, pored <a href="/w/index.php?title=Furija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Furija (stranica ne postoji)">Furija</a> i Suđaja. Klanjali se i herojima iz prošlosti, kao što su <a href="/wiki/Heraklo" title="Heraklo">Heraklo</a> i <a href="/wiki/Asklepije" title="Asklepije">Asklepije</a>. Od velike važnosti je bilo žrtvovanje životinja, obično u hramu na oltaru boga. Druge kultne aktivnosti obuhvatale su molitve, povorke, atletska takmičenja i proricanja, posebno kroz proročišta i ptice. Od velikih religijskih festivala izdvajaju se Dionizijske igre u Atini, svetkovina Zeusa na zapadnom Peloponezu koja je obuhvatala i <a href="/wiki/Olimpijske_igre" title="Olimpijske igre">Olimpijske igre</a>. </p><p>Smrt je smatrana dostojna prezira. Mrtvi su obitavali u <a href="/wiki/Had" class="mw-redirect" title="Had">Hadovom</a> kraljevstvu, a samo su heroji uživali u <a href="/w/index.php?title=Elizij&action=edit&redlink=1" class="new" title="Elizij (stranica ne postoji)">Eliziju</a>. Veliki griješnici trpjeli su muke u <a href="/wiki/Tartar_(pakao)" title="Tartar (pakao)">Tartaru</a>. Mistične religije su se pojavile da zadovolje potrebu za ličnim vođstvom, spasenjem i besmrtnošću. Grčka religija postepeno je nestajala s širenjem hrišćanstva. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Starogrčka_mitologija"><span id="Starogr.C4.8Dka_mitologija"></span>Starogrčka mitologija</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=22" title="Uredi odlomak "Starogrčka mitologija"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=22" title="Edit section's source code: Starogrčka mitologija"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Grčka <a href="/wiki/Mitologija" title="Mitologija">mitologija</a> predstavlja usmena i pismena predanja starih Grka o njihovim bogovima, herojima, prirodi i historiji. Za grčke mitove i legende danas se prvenstveno zna iz grčke <a href="/wiki/Knji%C5%BEevnost" title="Književnost">književnosti</a>, uključujući i klasična dela kao što su Homerova <a href="/wiki/Ilijada" title="Ilijada">Ilijada</a> i <a href="/wiki/Odiseja" title="Odiseja">Odiseja</a>, <a href="/wiki/Hesiod" title="Hesiod">Hesiodovi</a> "Poslovi i dani" i "Teogonija", <a href="/wiki/Ovidije" title="Ovidije">Ovidijeve</a> "Metarmofoze" i drame <a href="/wiki/Eshil" title="Eshil">Eshila</a>, <a href="/wiki/Sofokle" title="Sofokle">Sofokla</a> i <a href="/wiki/Euripid" title="Euripid">Euripida</a>. Mitovi se bave stvaranjem bogova i svijeta, borbom za prevlast među bogovima i pobjedu Zeusa, ljubavne veze i svađe među bogovima i posljedice njihovih pustolovina i moći na svijet smrtnika, uključujući njihovu povezanost sa prirodnim pojavama kao što su grmljavina ili godišnja doba i njihovu vezu sa kultnim mjestima i ritualima. U najveće grčke mitove i legende spadaju priče o <a href="/wiki/Trojanski_rat" title="Trojanski rat">Trojanskom ratu</a>, lutanjima <a href="/wiki/Odisej" title="Odisej">Odiseja</a>, <a href="/w/index.php?title=Jason&action=edit&redlink=1" class="new" title="Jason (stranica ne postoji)">Jasonovoj</a> potrazi za zlatnim runom, Herakleovim podvizima, <a href="/wiki/Tezej" title="Tezej">Tezejevim</a> avanturama i <a href="/wiki/Edip" title="Edip">Edipovoj</a> tragediji. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Proročišta"><span id="Proro.C4.8Di.C5.A1ta"></span>Proročišta</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=23" title="Uredi odlomak "Proročišta"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=23" title="Edit section's source code: Proročišta"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Proricanje je navodna vještina pronalaženja skrivenih značenja događaja i predskazivanja budućnosti. Proricanje se sreće u svim društvima, antičkim i modernim, mada im se metode razlikuju. U antičkoj Grčkoj i Rimu postojala su mnoga proročišta. Najslavnije je bilo <a href="/wiki/Apolon" title="Apolon">Apolonovo</a> proročište u <a href="/wiki/Delfi" title="Delfi">Delfima</a>, gde je medijum preko 50 godina bila žena zvana <a href="/wiki/Pitija" title="Pitija">Pitija</a>. Nakon kupanja u Kastilijanom izvoru, ona je silazila u podzemnu prostoriju, sjedala na sveti tronožac i onda žvakala lišće lovora, koji je bio posvećen Apolonu. Ostala proročišta, uključujući ona u <a href="/w/index.php?title=Klaros&action=edit&redlink=1" class="new" title="Klaros (stranica ne postoji)">Klarosu</a> (Apolonovo), Olimpiji (Zevsovo) i <a href="/w/index.php?title=Epidaurus&action=edit&redlink=1" class="new" title="Epidaurus (stranica ne postoji)">Epidaurusu</a> (Asklepijevo) konsultovana su na najrazličitije načine; naprimjer, najstarije od svih proročišta, Zevsovo u Dodoni, govorilo je šaputanjem lista svetog hrasta. U nekim hramovima molilac bi spavao u svetom gaju i dobijao odgovor u snu. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Također_pogledajte"><span id="Tako.C4.91er_pogledajte"></span>Također pogledajte</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=24" title="Uredi odlomak "Također pogledajte"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=24" title="Edit section's source code: Također pogledajte"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li><a href="/wiki/Atina_(dr%C5%BEava)" class="mw-redirect" title="Atina (država)">Atina</a></li> <li><a href="/wiki/Delfi" title="Delfi">Delfi</a></li> <li><a href="/wiki/Demosten" title="Demosten">Demosten</a></li> <li><a href="/wiki/Olimpijske_igre" title="Olimpijske igre">Olimpijske igre</a></li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Bibliografija">Bibliografija</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=25" title="Uredi odlomak "Bibliografija"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=25" title="Edit section's source code: Bibliografija"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dt>Historija</dt></dl> <ul><li>Charles Freeman: Egypt, Greece and Rome, Oxford University Press, 1996.</li></ul> <dl><dt>Arheologija</dt></dl> <ul><li>Paul MacKendrick: The Greek Stones Speak: The Story of Archaeology in Greek Lands, St. Martin's Press, 1962.</li></ul> <dl><dt>Umjetnost</dt></dl> <ul><li>Salih Posvandžić: Likovna kultura I</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Reference">Reference</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=26" title="Uredi odlomak "Reference"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=26" title="Edit section's source code: Reference"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r3312388">.mw-parser-output .reflist{font-size:90%;margin-bottom:0.5em;list-style-type:decimal}.mw-parser-output .reflist .references{font-size:100%;margin-bottom:0;list-style-type:inherit}.mw-parser-output .reflist-columns-2{column-width:30em}.mw-parser-output .reflist-columns-3{column-width:25em}.mw-parser-output .reflist-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .reflist-columns ol{margin-top:0}.mw-parser-output .reflist-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .reflist-upper-alpha{list-style-type:upper-alpha}.mw-parser-output .reflist-upper-roman{list-style-type:upper-roman}.mw-parser-output .reflist-lower-alpha{list-style-type:lower-alpha}.mw-parser-output .reflist-lower-greek{list-style-type:lower-greek}.mw-parser-output .reflist-lower-roman{list-style-type:lower-roman}</style><div class="reflist reflist-columns references-column-width reflist-columns-2" style=""> <ol class="references"> <li id="cite_note-1"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-1">^</a></b></span> <span class="reference-text"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r3303350">.mw-parser-output cite.citation{font-style:inherit}.mw-parser-output .citation q{quotes:"\"""\"""'""'"}.mw-parser-output .id-lock-free a,.mw-parser-output .citation .cs1-lock-free a{background:linear-gradient(transparent,transparent),url("//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/65/Lock-green.svg")right 0.1em center/9px no-repeat}.mw-parser-output .id-lock-limited a,.mw-parser-output .id-lock-registration a,.mw-parser-output .citation .cs1-lock-limited a,.mw-parser-output .citation .cs1-lock-registration a{background:linear-gradient(transparent,transparent),url("//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d6/Lock-gray-alt-2.svg")right 0.1em center/9px no-repeat}.mw-parser-output .id-lock-subscription a,.mw-parser-output .citation .cs1-lock-subscription a{background:linear-gradient(transparent,transparent),url("//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/aa/Lock-red-alt-2.svg")right 0.1em center/9px no-repeat}.mw-parser-output .cs1-subscription,.mw-parser-output .cs1-registration{color:#555}.mw-parser-output .cs1-subscription span,.mw-parser-output .cs1-registration span{border-bottom:1px dotted;cursor:help}.mw-parser-output .cs1-ws-icon a{background:linear-gradient(transparent,transparent),url("//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4c/Wikisource-logo.svg")right 0.1em center/12px no-repeat}.mw-parser-output code.cs1-code{color:inherit;background:inherit;border:none;padding:inherit}.mw-parser-output .cs1-hidden-error{display:none;font-size:100%}.mw-parser-output .cs1-visible-error{font-size:100%}.mw-parser-output .cs1-maint{display:none;color:#33aa33;margin-left:0.3em}.mw-parser-output .cs1-format{font-size:95%}.mw-parser-output .cs1-kern-left,.mw-parser-output .cs1-kern-wl-left{padding-left:0.2em}.mw-parser-output .cs1-kern-right,.mw-parser-output .cs1-kern-wl-right{padding-right:0.2em}.mw-parser-output .citation .mw-selflink{font-weight:inherit}</style><cite class="citation web cs1"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20090602212713/http://press.umsystem.edu/fall2006/hansen.htm">"Populacija grčkih polisa"</a>. Arhivirano s <a rel="nofollow" class="external text" href="http://press.umsystem.edu/fall2006/hansen.htm">originala</a>, 2. 6. 2009<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 1. 6. 2009</span>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=unknown&rft.btitle=Populacija+gr%C4%8Dkih+polisa&rft_id=http%3A%2F%2Fpress.umsystem.edu%2Ffall2006%2Fhansen.htm&rfr_id=info%3Asid%2Fbs.wikipedia.org%3AAnti%C4%8Dka+Gr%C4%8Dka" class="Z3988"></span></span> </li> <li id="cite_note-2"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-2">^</a></b></span> <span class="reference-text">Holland, T. Persian Fire, Abacus, <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Knji%C5%BEni_izvori/978-0-349-11717-1" title="Posebno:Knjižni izvori/978-0-349-11717-1">978-0-349-11717-1</a></span> </li> <li id="cite_note-3"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-3">^</a></b></span> <span class="reference-text">Holland T. Persian Fire, p94 <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Knji%C5%BEni_izvori/978-0-349-11717-1" title="Posebno:Knjižni izvori/978-0-349-11717-1">978-0-349-11717-1</a></span> </li> <li id="cite_note-4"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-4">^</a></b></span> <span class="reference-text">Angus Konstam: "Historical Atlas of Ancient Greece", str. 94-95. Thalamus publishing, UK, 2003, <a href="/wiki/International_Standard_Book_Number" title="International Standard Book Number">ISBN</a> <a href="/wiki/Posebno:Knji%C5%BEni_izvori/1-904668-16-X" title="Posebno:Knjižni izvori/1-904668-16-X">1-904668-16-X</a></span> </li> <li id="cite_note-5"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-5">^</a></b></span> <span class="reference-text">W. Schieder, "Real slave prices and the relative cost of slave labor in the Greco-Roman world", <i>Ancient Society</i>, vol. 35, 2005.</span> </li> <li id="cite_note-6"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-6">^</a></b></span> <span class="reference-text">Pedersen, <i>Early Physics and Astronomy</i>, str. 55-6</span> </li> <li id="cite_note-7"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-7">^</a></b></span> <span class="reference-text">Pedersen, <i>Early Physics and Astronomy</i>, str. 45-7</span> </li> <li id="cite_note-8"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-8">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18392218">Useful known and unknown views of the father of modern medicine, Hippocrates and his teacher Democritus.</a>, U.S. National Library of Medicine</span> </li> <li id="cite_note-9"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-9">^</a></b></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://encarta.msn.com/encyclopedia_761576397/Hippocrates.html">Hippocrates</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20091029181928/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761576397/Hippocrates.html">Arhivirano</a> 29. 10. 2009. na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine</a>, Microsoft Encarta Online Encyclopedia 2006. Microsoft Corporation.</span> </li> <li id="cite_note-10"><span class="mw-cite-backlink"><b><a href="#cite_ref-10">^</a></b></span> <span class="reference-text"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r3303350" /><cite id="CITEREFStrongCook2007" class="citation cs2">Strong, W.F.; Cook, John A. (juli 2007), <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20071207172813/http://www.manipal.edu/gmj/issues/jul07/strong.php">"Reviving the Dead Greek Guys"</a>, <i>Global Media Journal, Indian Edition</i>, ISSN: 1550-7521, arhivirano s <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.manipal.edu/gmj/issues/jul07/strong.php">originala</a>, 7. 12. 2007<span class="reference-accessdate">, pristupljeno 1. 6. 2009</span></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal&rft.genre=article&rft.jtitle=Global+Media+Journal%2C+Indian+Edition&rft.atitle=Reviving+the+Dead+Greek+Guys&rft.date=2007-07&rft.aulast=Strong&rft.aufirst=W.F.&rft.au=Cook%2C+John+A.&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.manipal.edu%2Fgmj%2Fissues%2Fjul07%2Fstrong.php&rfr_id=info%3Asid%2Fbs.wikipedia.org%3AAnti%C4%8Dka+Gr%C4%8Dka" class="Z3988"></span></span> </li> </ol></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Ostali_izvori_i_vanjski_linkovi">Ostali izvori i vanjski linkovi</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&veaction=edit&section=27" title="Uredi odlomak "Ostali izvori i vanjski linkovi"" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&action=edit&section=27" title="Edit section's source code: Ostali izvori i vanjski linkovi"><span>uredi izvor</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r3627399">.mw-parser-output .side-box{margin:4px 0;box-sizing:border-box;border:1px solid #aaa;font-size:88%;line-height:1.25em;background-color:#f9f9f9;display:flow-root}.mw-parser-output .side-box-abovebelow,.mw-parser-output .side-box-text{padding:0.25em 0.9em}.mw-parser-output .side-box-image{padding:2px 0 2px 0.9em;text-align:center}.mw-parser-output .side-box-imageright{padding:2px 0.9em 2px 0;text-align:center}@media(min-width:500px){.mw-parser-output .side-box-flex{display:flex;align-items:center}.mw-parser-output .side-box-text{flex:1;min-width:0}}@media(min-width:720px){.mw-parser-output .side-box{width:238px}.mw-parser-output .side-box-right{clear:right;float:right;margin-left:1em}.mw-parser-output .side-box-left{margin-right:1em}}</style><div class="side-box metadata side-box-right"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r3486241">.mw-parser-output .plainlist ol,.mw-parser-output .plainlist ul{line-height:inherit;list-style:none;margin:0;padding:0}.mw-parser-output .plainlist ol li,.mw-parser-output .plainlist ul li{margin-bottom:0}</style> <div class="side-box-flex"> <div class="side-box-image"><figure class="mw-halign-none" typeof="mw:File"><a href="/wiki/Datoteka:Commons-logo.svg" class="mw-file-description" title="Commons logo"><img alt="Commons logo" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/40px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="30" height="40" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/60px-Commons-logo.svg.png 1.5x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /></a><figcaption>Commons logo</figcaption></figure></div> <div class="side-box-text plainlist"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Po%C4%8Detna_strana" class="extiw" title="commons:Početna strana">Commons</a> ima datoteke na temu: <b><span class="plainlinks"><a class="external text" href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Ancient_Greece?uselang=bs">Antička Grčka </a></span></b></div></div> </div> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.civilization.ca/cmc/exhibitions/civil/greece/gr0000e.shtml">Muzej civilizacije u Kanadi, Grčke tajne prošlosti</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ancientgreece.co.uk">Ancient Greece Sajt Britanskog Muzeja</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://eh.net/encyclopedia/article/engen.greece">Historija ekonomije antičke grčke</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20060502201333/http://eh.net/encyclopedia/article/engen.greece">Arhivirano</a> 2. 5. 2006. na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110511090038/http://www.limenoscope.ntua.gr/index.cgi?lan=en">Limenoscope</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.whitman.edu/theatre/theatretour/home.htm">Arhiva antičkog teatra</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://people.hsc.edu/drjclassics/lectures/history/history.shtm">Ilustrovana historija Grčke</a></li> <li>Dr. Janice Siegel, Department of Classics, Hampden-Sydney College, Virginia</li></ul></div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?useformat=desktop&type=1x1&usesul3=0" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="">Preuzeto iz "<a dir="ltr" href="https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Antička_Grčka&oldid=3679633">https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Antička_Grčka&oldid=3679633</a>"</div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/Posebno:Kategorije" title="Posebno:Kategorije">Kategorije</a>: <ul><li><a href="/wiki/Kategorija:Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka" title="Kategorija:Antička Grčka">Antička Grčka</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Historija_Gr%C4%8Dke" title="Kategorija:Historija Grčke">Historija Grčke</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Sakrivene kategorije: <ul><li><a href="/wiki/Kategorija:Webarchive_template_wayback_links" title="Kategorija:Webarchive template wayback links">Webarchive template wayback links</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Istaknuti_%C4%8Dlanci" title="Kategorija:Istaknuti članci">Istaknuti članci</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" > <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Ova stranica je posljednji put izmijenjena na datum 27 januar 2025 u 10:44.</li> <li id="footer-info-copyright">Tekst je dostupan pod <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/">slobodnom licencom Autorstvo-Dijeliti pod istim uvjetima</a>; mogu se primijeniti i dodatni uvjeti. Korištenjem ovog sajta slažete se s <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">uvjetima korištenja</a> i <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">pravilima o privatnosti</a>. Wikipedia® je zaštitni znak neprofitne organizacije <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.wikimediafoundation.org/">Wikimedia Foundation, Inc.</a></li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Pravila o privatnosti</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/Wikipedia">O Wikipediji</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/Wikipedia:Odricanje_odgovornosti">Odricanje odgovornosti</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Kodeks ponašanja</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">Razvojni programeri</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/bs.wikipedia.org">Statistika</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Izjava o kolačićima</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//bs.m.wikipedia.org/w/index.php?title=Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Mobilni prikaz</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://www.wikimedia.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><picture><source media="(min-width: 500px)" srcset="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29"><img src="/static/images/footer/wikimedia.svg" width="25" height="25" alt="Wikimedia Foundation" lang="en" loading="lazy"></picture></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><picture><source media="(min-width: 500px)" srcset="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" width="88" height="31"><img src="/w/resources/assets/mediawiki_compact.svg" alt="Powered by MediaWiki" lang="en" width="25" height="25" loading="lazy"></picture></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-header-container vector-sticky-header-container"> <div id="vector-sticky-header" class="vector-sticky-header"> <div class="vector-sticky-header-start"> <div class="vector-sticky-header-icon-start vector-button-flush-left vector-button-flush-right" aria-hidden="true"> <button class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-sticky-header-search-toggle" tabindex="-1" data-event-name="ui.vector-sticky-search-form.icon"><span class="vector-icon mw-ui-icon-search mw-ui-icon-wikimedia-search"></span> <span>Pretraga</span> </button> </div> <div role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box"> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail"> <form action="/w/index.php" id="vector-sticky-search-form" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Pretraži Wikipediju"> <span class="cdx-text-input__icon cdx-text-input__start-icon"></span> </div> <input type="hidden" name="title" value="Posebno:Pretraga"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Traži</button> </form> </div> </div> </div> <div class="vector-sticky-header-context-bar"> <nav aria-label="Sadržaj" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-sticky-header-toc" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-sticky-header-toc vector-sticky-header-toc vector-button-flush-left" > <input type="checkbox" id="vector-sticky-header-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-sticky-header-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Uključi/isključi sadržaj" > <label id="vector-sticky-header-toc-label" for="vector-sticky-header-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-listBullet mw-ui-icon-wikimedia-listBullet"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Uključi/isključi sadržaj</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-sticky-header-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div class="vector-sticky-header-context-bar-primary" aria-hidden="true" ><span class="mw-page-title-main">Antička Grčka</span></div> </div> </div> <div class="vector-sticky-header-end" aria-hidden="true"> <div class="vector-sticky-header-icons"> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-talk-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="talk-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-speechBubbles mw-ui-icon-wikimedia-speechBubbles"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-subject-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="subject-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-article mw-ui-icon-wikimedia-article"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-history-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="history-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-history mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-history"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only mw-watchlink" id="ca-watchstar-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="watch-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-star mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-star"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-ve-edit-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="ve-edit-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-edit mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-edit"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-edit-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="wikitext-edit-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-wikiText mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-wikiText"></span> <span></span> </a> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only" id="ca-viewsource-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="ve-edit-protected-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-editLock mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-editLock"></span> <span></span> </a> </div> <div class="vector-sticky-header-buttons"> <button class="cdx-button cdx-button--weight-quiet mw-interlanguage-selector" id="p-lang-btn-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-language mw-ui-icon-wikimedia-wikimedia-language"></span> <span>152 jezika</span> </button> <a href="#" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive" id="ca-addsection-sticky-header" tabindex="-1" data-event-name="addsection-sticky-header"><span class="vector-icon mw-ui-icon-speechBubbleAdd-progressive mw-ui-icon-wikimedia-speechBubbleAdd-progressive"></span> <span>Dodaj temu</span> </a> </div> <div class="vector-sticky-header-icon-end"> <div class="vector-user-links"> </div> </div> </div> </div> </div> <div class="mw-portlet mw-portlet-dock-bottom emptyPortlet" id="p-dock-bottom"> <ul> </ul> </div> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-5c6f46dcf-cwnpm","wgBackendResponseTime":163,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"0.261","walltime":"0.445","ppvisitednodes":{"value":894,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":8100,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":715,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":11,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":0,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":1,"limit":20},"unstrip-size":{"value":12237,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":0,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 219.344 1 -total"," 61.65% 135.221 1 Šablon:Refspisak"," 37.04% 81.235 1 Šablon:Cite_web"," 15.51% 34.011 4 Šablon:Glavni"," 14.44% 31.663 1 Šablon:Commonscat"," 13.55% 29.722 1 Šablon:Sporedni_okvir"," 12.66% 27.770 1 Šablon:Side_box"," 6.05% 13.263 3 Šablon:ISBN"," 5.62% 12.335 2 Šablon:Webarchive"," 4.91% 10.766 1 Šablon:Istaknuti_članak"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"0.086","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":2670786,"limit":52428800}},"cachereport":{"origin":"mw-web.eqiad.main-c5f4bcc67-rff2z","timestamp":"20250328143257","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"Anti\u010dka Gr\u010dka","url":"https:\/\/bs.wikipedia.org\/wiki\/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dka","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q11772","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q11772","author":{"@type":"Organization","name":"Contributors to Wikimedia projects"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2005-10-15T23:11:51Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/3\/3c\/Athens_Acropolis.jpg","headline":"civilizacija koja pripada ranom razdoblju gr\u010dke historije"}</script> </body> </html>