CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available" lang="sr" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Петар Кочић — Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )srwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""], "wgDefaultDateFormat":"hh:mm d. month y.","wgMonthNames":["","јануар","фебруар","март","април","мај","јун","јул","август","септембар","октобар","новембар","децембар"],"wgRequestId":"e12d3fde-5099-4237-afe1-25b8053ebd95","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Петар_Кочић","wgTitle":"Петар Кочић","wgCurRevisionId":28847429,"wgRevisionId":28847429,"wgArticleId":2505,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Harv and Sfn no-target errors","Чланци који садрже текст на језику — латински","Чланци са FAST идентификаторима","Чланци са ISNI идентификаторима","Чланци са VIAF идентификаторима","Чланци са WorldCat Entities идентификаторима", "Чланци са BIBSYS идентификаторима","Чланци са BNF идентификаторима","Чланци са BNFdata идентификаторима","Чланци са GND идентификаторима","Чланци са LCCN идентификаторима","Чланци са LNB идентификаторима","Чланци са NKC идентификаторима","Чланци са NLA идентификаторима","Чланци са NLG идентификаторима","Чланци са NSK идентификаторима","Чланци са NTA идентификаторима","Чланци са PLWABN идентификаторима","Чланци са DTBIO идентификаторима","Чланци са Trove идентификаторима","Чланци са CONOR.SR идентификаторима","Чланци са CONOR.BG идентификаторима","Чланци са CONOR.SI идентификаторима", "Чланци са SUDOC идентификаторима","Шаблон:Подножје/на ћирилици","Сјајни чланци","Рођени 1877.","Умрли 1916.","Петар Кочић","Књижевници из Бање Луке","Политичари из Бање Луке","Српски књижевници","Српски политичари","100 најзнаменитијих Срба по групи академика САНУ","Историја Републике Српске","Реализам у српској књижевности","Српски књижевници из Босне и Херцеговине","Српски политичари из Босне и Херцеговине","Ученици Прве београдске гимназије","Сахрањени у Алеји великана на Новом гробљу у Београду"],"wgPageViewLanguage":"sr","wgPageContentLanguage":"sr","wgPageContentModel":"wikitext", "wgRelevantPageName":"Петар_Кочић","wgRelevantArticleId":2505,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sr","wgIsProbablyEditable":true,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":true,"wgRestrictionEdit":[],"wgRestrictionMove":[],"wgNoticeProject":"wikipedia","wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sr","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks":"sr-ec"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":200000,"wgRelatedArticlesCompat":[],"wgCentralAuthMobileDomain":false,"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty":false,"wgWikibaseItemId":"Q715945","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness", "fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGEStructuredTaskRejectionReasonTextInputEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.24"};RLSTATE={"ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","ext.cite.styles":"ready","mediawiki.page.gallery.styles":"ready","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready","jquery.makeCollapsible.styles":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=["ext.cite.ux-enhancements","mediawiki.page.media","ext.scribunto.logs","site","mediawiki.page.ready", "jquery.makeCollapsible","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents","ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession","wikibase.sidebar.tracking","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=ext.cite.styles%7Cext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cjquery.makeCollapsible.styles%7Cmediawiki.page.gallery.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sr&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.4"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c0/Petar_Kocic.jpg"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="1726"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c0/Petar_Kocic.jpg"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="1151"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="920"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Петар Кочић — Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B"> <link rel="alternate" type="application/x-wiki" title="Уреди" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Википедија (sr)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sr.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B"> <link rel="alternate" hreflang="sr" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Cyrl" href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Latn" href="https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sr"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Википедија – Atom фид" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="//login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject mw-editable page-Петар_Кочић rootpage-Петар_Кочић skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Пређи на садржај</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" > <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Главни мени" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Главни мени </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Главни мени</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" > <div class="vector-menu-heading"> Навигација </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Посетите главну страну [z]" accesskey="z">Главна страна</a></li><li id="n-contents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Водичи за прегледање Википедије">Садржај</a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Списак скорашњих измена на пројекту [r]" accesskey="r">Скорашње измене</a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Посетите насумичну страницу [x]" accesskey="x">Случајна страница</a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Пронађите информације о актуелностима">Актуелности</a></li><li id="n-contactpage" class="mw-list-item"><a href="//sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Контакт" title="Сазнајте како да ступите у контакт с уредницима">Контакт</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" > <div class="vector-menu-heading"> Интеракција </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Место где можете да се информишете">Помоћ</a></li><li id="n-introduction" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B8">Научите да уређујете</a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3">Трг</a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="О пројекту, шта можете да радите и где да пронађете ствари">Радионица</a></li><li id="n-noticeboard" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0">Огласна табла</a></li><li id="n-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5">Отпреми датотеку</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Википедија" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sr.svg" style="width: 7.8125em; height: 1.4375em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sr.svg" width="120" height="11" style="width: 7.5em; height: 0.6875em;"> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f"> Претрага </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Претражите Википедију" aria-label="Претражите Википедију" autocapitalize="sentences" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f" id="searchInput" > </div> <input type="hidden" name="title" value="Посебно:Претражи"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Претражи</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Личне алатке"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Мења се приказ странице; величина фонта, ширина и боја" > <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Изглед" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Изглед </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=spontaneous&uselang=sr" class="">Донације</a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се" class="">Отвори налог</a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o" class="">Пријави ме</a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Више опција" > <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Личне алатке" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Личне алатке </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Кориснички мени" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=spontaneous&uselang=sr">Донације</a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се"> Отвори налог</a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o"> Пријави ме</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Eодбаци\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"sitenotice\" lang=\"sr\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #f0f0f0; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПрикључите се расправи на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A0%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%BD_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5,_%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B5\" title=\"Википедија:Гласање/Предлог/Редизајн страница за добре, сјајне и изабране спискове\"\u003Eредизајна страница за добре, сјајне и ИС\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПокренут је \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли споменике 2024.\"\u003EУређивачки маратон Вики воли споменике 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУ току је такмичење у писању чланака на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A3_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83_%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B5_%D0%B8_%D0%A4%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%B5\" title=\"Википедија:Такмичење у писању чланака/У свету Флоре и Фауне\"\u003EФлоре и фауне\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B0_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024.\"\u003EУређивачком маратону Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУчествујте у \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2024\" class=\"extiw\" title=\"q:Викицитат:Кампања SheSaid 2024\"\u003Eкампањи писања цитата значајних жена\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E на Викицитату.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0\" title=\"Википедија:Акција проширивања клица\"\u003Eакцији проширивања клица\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Садржај" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Садржај</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">сакриј</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Почетак</div> </a> </li> <li id="toc-Биографија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Биографија"> <div class="vector-toc-text"> 1 Биографија </div> </a> <button aria-controls="toc-Биографија-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Биографија </button> <ul id="toc-Биографија-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Детињство_(1877—1891)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Детињство_(1877—1891)"> <div class="vector-toc-text"> 1.1 Детињство (1877—1891) </div> </a> <ul id="toc-Детињство_(1877—1891)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Гимназија_у_Сарајеву_и_Београду_(1891—1899)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Гимназија_у_Сарајеву_и_Београду_(1891—1899)"> <div class="vector-toc-text"> 1.2 Гимназија у Сарајеву и Београду (1891—1899) </div> </a> <ul id="toc-Гимназија_у_Сарајеву_и_Београду_(1891—1899)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Студирање_у_Бечу_и_почетак_књижевне_каријере_(1899—1904)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Студирање_у_Бечу_и_почетак_књижевне_каријере_(1899—1904)"> <div class="vector-toc-text"> 1.3 Студирање у Бечу и почетак књижевне каријере (1899—1904) </div> </a> <ul id="toc-Студирање_у_Бечу_и_почетак_књижевне_каријере_(1899—1904)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Венчање_и_одлазак_у_Скопље_(1904—1905)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Венчање_и_одлазак_у_Скопље_(1904—1905)"> <div class="vector-toc-text"> 1.4 Венчање и одлазак у Скопље (1904—1905) </div> </a> <ul id="toc-Венчање_и_одлазак_у_Скопље_(1904—1905)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Други_прогон_из_Сарајева_(1905—1906)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Други_прогон_из_Сарајева_(1905—1906)"> <div class="vector-toc-text"> 1.5 Други прогон из Сарајева (1905—1906) </div> </a> <ul id="toc-Други_прогон_из_Сарајева_(1905—1906)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Политичка_делатност_у_Крајини,_покретање_Отаџбине_и_тамновање_(1907—1910)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Политичка_делатност_у_Крајини,_покретање_Отаџбине_и_тамновање_(1907—1910)"> <div class="vector-toc-text"> 1.6 Политичка делатност у Крајини, покретање Отаџбине и тамновање (1907—1910) </div> </a> <ul id="toc-Политичка_делатност_у_Крајини,_покретање_Отаџбине_и_тамновање_(1907—1910)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Посланик_у_Сабору_(1910—1913)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Посланик_у_Сабору_(1910—1913)"> <div class="vector-toc-text"> 1.7 Посланик у Сабору (1910—1913) </div> </a> <ul id="toc-Посланик_у_Сабору_(1910—1913)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Последње_године_и_смрт_(1913—1916)" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Последње_године_и_смрт_(1913—1916)"> <div class="vector-toc-text"> 1.8 Последње године и смрт (1913—1916) </div> </a> <ul id="toc-Последње_године_и_смрт_(1913—1916)-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Књижевно_стваралаштво" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Књижевно_стваралаштво"> <div class="vector-toc-text"> 2 Књижевно стваралаштво </div> </a> <button aria-controls="toc-Књижевно_стваралаштво-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Књижевно стваралаштво </button> <ul id="toc-Књижевно_стваралаштво-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Жанр_и_књижевна_традиција" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Жанр_и_књижевна_традиција"> <div class="vector-toc-text"> 2.1 Жанр и књижевна традиција </div> </a> <ul id="toc-Жанр_и_књижевна_традиција-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Ликови" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Ликови"> <div class="vector-toc-text"> 2.2 Ликови </div> </a> <ul id="toc-Ликови-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Мотив_родољубља" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Мотив_родољубља"> <div class="vector-toc-text"> 2.3 Мотив родољубља </div> </a> <ul id="toc-Мотив_родољубља-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Стил_и_језик" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Стил_и_језик"> <div class="vector-toc-text"> 2.4 Стил и језик </div> </a> <ul id="toc-Стил_и_језик-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Природа_и_пејзаж" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Природа_и_пејзаж"> <div class="vector-toc-text"> 2.5 Природа и пејзаж </div> </a> <ul id="toc-Природа_и_пејзаж-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Утицај_и_наслеђе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Утицај_и_наслеђе"> <div class="vector-toc-text"> 3 Утицај и наслеђе </div> </a> <ul id="toc-Утицај_и_наслеђе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Дела" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Дела"> <div class="vector-toc-text"> 4 Дела </div> </a> <ul id="toc-Дела-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Галерија_слика" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Галерија_слика"> <div class="vector-toc-text"> 5 Галерија слика </div> </a> <ul id="toc-Галерија_слика-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Напомене" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Напомене"> <div class="vector-toc-text"> 6 Напомене </div> </a> <ul id="toc-Напомене-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Референце" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Референце"> <div class="vector-toc-text"> 7 Референце </div> </a> <ul id="toc-Референце-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Литература" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Литература"> <div class="vector-toc-text"> 8 Литература </div> </a> <ul id="toc-Литература-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Спољашње_везе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Спољашње_везе"> <div class="vector-toc-text"> 9 Спољашње везе </div> </a> <ul id="toc-Спољашње_везе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Садржај" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" > <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Прикажи/сакриј садржај" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Прикажи/сакриј садржај </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading">Петар Кочић</h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" > <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Чланак на другим језицима. Доступан на: 28" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-28" aria-hidden="true" > 28 језика </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-arz mw-list-item"><a href="https://arz.wikipedia.org/wiki/%D9%BE%D9%8A%D8%AA%D8%A7%D8%B1_%D9%83%D9%88%D8%B3%D9%8A%D9%83" title="پيتار كوسيك — Egyptian Arabic" lang="arz" hreflang="arz" data-title="پيتار كوسيك" data-language-autonym="مصرى" data-language-local-name="Egyptian Arabic" class="interlanguage-link-target">مصرى</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-az mw-list-item"><a href="https://az.wikipedia.org/wiki/Petar_Ko%C3%A7i%C3%A7" title="Petar Koçiç — азербејџански" lang="az" hreflang="az" data-title="Petar Koçiç" data-language-autonym="Azərbaycanca" data-language-local-name="азербејџански" class="interlanguage-link-target">Azərbaycanca</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-azb mw-list-item"><a href="https://azb.wikipedia.org/wiki/%D9%BE%D8%AA%D8%A7%D8%B1_%DA%A9%D9%88%DA%86%DB%8C" title="پتار کوچی — South Azerbaijani" lang="azb" hreflang="azb" data-title="پتار کوچی" data-language-autonym="تۆرکجه" data-language-local-name="South Azerbaijani" class="interlanguage-link-target">تۆرکجه</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id mw-list-item"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" title="Petar Kočić — индонежански" lang="id" hreflang="id" data-title="Petar Kočić" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="индонежански" class="interlanguage-link-target">Bahasa Indonesia</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg mw-list-item"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%8A%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%87" title="Петър Кочич — бугарски" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Петър Кочич" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="бугарски" class="interlanguage-link-target">Български</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ba mw-list-item"><a href="https://ba.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%87" title="Петар Кочич — башкирски" lang="ba" hreflang="ba" data-title="Петар Кочич" data-language-autonym="Башҡортса" data-language-local-name="башкирски" class="interlanguage-link-target">Башҡортса</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be mw-list-item"><a href="https://be.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D1%8B%D1%87" title="Петар Кочыч — белоруски" lang="be" hreflang="be" data-title="Петар Кочыч" data-language-autonym="Беларуская" data-language-local-name="белоруски" class="interlanguage-link-target">Беларуская</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be-x-old mw-list-item"><a href="https://be-tarask.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%8D%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D1%8B%D1%87" title="Пэтар Кочыч — Belarusian (Taraškievica orthography)" lang="be-tarask" hreflang="be-tarask" data-title="Пэтар Кочыч" data-language-autonym="Беларуская (тарашкевіца)" data-language-local-name="Belarusian (Taraškievica orthography)" class="interlanguage-link-target">Беларуская (тарашкевіца)</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bs mw-list-item"><a href="https://bs.wikipedia.org/wiki/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" title="Petar Kočić — босански" lang="bs" hreflang="bs" data-title="Petar Kočić" data-language-autonym="Bosanski" data-language-local-name="босански" class="interlanguage-link-target">Bosanski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-br mw-list-item"><a href="https://br.wikipedia.org/wiki/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" title="Petar Kočić — бретонски" lang="br" hreflang="br" data-title="Petar Kočić" data-language-autonym="Brezhoneg" data-language-local-name="бретонски" class="interlanguage-link-target">Brezhoneg</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" title="Petar Kočić — чешки" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Petar Kočić" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="чешки" class="interlanguage-link-target">Čeština</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de mw-list-item"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" title="Petar Kočić — немачки" lang="de" hreflang="de" data-title="Petar Kočić" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="немачки" class="interlanguage-link-target">Deutsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el mw-list-item"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%A0%CE%AD%CF%84%CE%B1%CF%81_%CE%9A%CF%8C%CF%84%CF%83%CE%B9%CF%84%CF%82" title="Πέταρ Κότσιτς — грчки" lang="el" hreflang="el" data-title="Πέταρ Κότσιτς" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="грчки" class="interlanguage-link-target">Ελληνικά</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" title="Petar Kočić — енглески" lang="en" hreflang="en" data-title="Petar Kočić" data-language-autonym="English" data-language-local-name="енглески" class="interlanguage-link-target">English</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-myv mw-list-item"><a href="https://myv.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%87,_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80" title="Кочич, Петар — ерзја" lang="myv" hreflang="myv" data-title="Кочич, Петар" data-language-autonym="Эрзянь" data-language-local-name="ерзја" class="interlanguage-link-target">Эрзянь</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es mw-list-item"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" title="Petar Kočić — шпански" lang="es" hreflang="es" data-title="Petar Kočić" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="шпански" class="interlanguage-link-target">Español</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eo mw-list-item"><a href="https://eo.wikipedia.org/wiki/Petar_Ko%C4%89i%C4%89" title="Petar Koĉiĉ — есперанто" lang="eo" hreflang="eo" data-title="Petar Koĉiĉ" data-language-autonym="Esperanto" data-language-local-name="есперанто" class="interlanguage-link-target">Esperanto</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr mw-list-item"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" title="Petar Kočić — француски" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Petar Kočić" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="француски" class="interlanguage-link-target">Français</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr mw-list-item"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" title="Petar Kočić — хрватски" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Petar Kočić" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="хрватски" class="interlanguage-link-target">Hrvatski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hy mw-list-item"><a href="https://hy.wikipedia.org/wiki/%D5%8A%D5%A5%D5%BF%D5%A1%D6%80_%D4%BF%D5%B8%D5%B9%D5%AB%D5%B9" title="Պետար Կոչիչ — јерменски" lang="hy" hreflang="hy" data-title="Պետար Կոչիչ" data-language-autonym="Հայերեն" data-language-local-name="јерменски" class="interlanguage-link-target">Հայերեն</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" title="Petar Kočić — италијански" lang="it" hreflang="it" data-title="Petar Kočić" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="италијански" class="interlanguage-link-target">Italiano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ka mw-list-item"><a href="https://ka.wikipedia.org/wiki/%E1%83%9E%E1%83%94%E1%83%A2%E1%83%90%E1%83%A0_%E1%83%99%E1%83%9D%E1%83%A9%E1%83%98%E1%83%A9%E1%83%98" title="პეტარ კოჩიჩი — грузијски" lang="ka" hreflang="ka" data-title="პეტარ კოჩიჩი" data-language-autonym="ქართული" data-language-local-name="грузијски" class="interlanguage-link-target">ქართული</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mk mw-list-item"><a href="https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9C" title="Петар Кочиќ — македонски" lang="mk" hreflang="mk" data-title="Петар Кочиќ" data-language-autonym="Македонски" data-language-local-name="македонски" class="interlanguage-link-target">Македонски</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" title="Petar Kočić — пољски" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Petar Kočić" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="пољски" class="interlanguage-link-target">Polski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%87,_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80" title="Кочич, Петар — руски" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Кочич, Петар" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="руски" class="interlanguage-link-target">Русский</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sh mw-list-item"><a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" title="Petar Kočić — српскохрватски" lang="sh" hreflang="sh" data-title="Petar Kočić" data-language-autonym="Srpskohrvatski / српскохрватски" data-language-local-name="српскохрватски" class="interlanguage-link-target">Srpskohrvatski / српскохрватски</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" title="Petar Kočić — турски" lang="tr" hreflang="tr" data-title="Petar Kočić" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="турски" class="interlanguage-link-target">Türkçe</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%87" title="Петар Кочич — украјински" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Петар Кочич" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="украјински" class="interlanguage-link-target">Українська</a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q715945#sitelinks-wikipedia" title="Уреди међујезичке везе" class="wbc-editpage">Уреди везе</a></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Именски простори"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Прочитајте овај чланак [c]" accesskey="c">Чланак</a></li><li id="ca-talk" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" rel="discussion" title="Разговарајте о страници [t]" accesskey="t">Разговор</a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " > <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Промени варијанту језика" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" >Ћир./lat. </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sr mw-list-item"><a href="/sr/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" lang="sr" hreflang="sr">Ћир./lat.</a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sr-Cyrl mw-list-item"><a href="/sr-ec/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" lang="sr-Cyrl" hreflang="sr-Cyrl">Ћирилица</a></li><li id="ca-varlang-2" class="ca-variants-sr-Latn mw-list-item"><a href="/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" lang="sr-Latn" hreflang="sr-Latn">Latinica</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Погледи"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B">Читај</a></li><li id="ca-ve-edit" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v">Уреди</a></li><li id="ca-edit" class="collapsible vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e">Уреди извор</a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=history" title="Историја [h]" accesskey="h">Историја</a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" > <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Алатке" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" >Алатке </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Алатке</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Више опција" > <div class="vector-menu-heading"> Радње </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B">Читај</a></li><li id="ca-more-ve-edit" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v">Уреди</a></li><li id="ca-more-edit" class="collapsible vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e">Уреди извор</a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=history">Историја</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" > <div class="vector-menu-heading"> Опште </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8_%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%BE/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Списак свих вики страница које воде овамо [j]" accesskey="j">Шта води овамо</a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" rel="nofollow" title="Скорашње измене страница које су повезане с овом [k]" accesskey="k">Повезане измене</a></li><li id="t-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Википедија:Водич_за_отпремање" title="Поставите слике и снимке [u]" accesskey="u">Отпреми датотеку</a></li><li id="t-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Списак свих посебних страница [q]" accesskey="q">Посебне странице</a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&oldid=28847429" title="Трајна веза до ове измене на овој страници">Трајна веза</a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=info" title="Више информација о овој страници">Подаци о страници</a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98&page=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&id=28847429&wpFormIdentifier=titleform" title="Информације о томе како цитирати ову страницу">Цитирај страницу</a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87_%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%259F%25D0%25B5%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2580_%25D0%259A%25D0%25BE%25D1%2587%25D0%25B8%25D1%259B">Кратки URL</a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:QrCode&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%259F%25D0%25B5%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2580_%25D0%259A%25D0%25BE%25D1%2587%25D0%25B8%25D1%259B">Преузми QR код</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" > <div class="vector-menu-heading"> Штампање/извоз </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="electron-print_pdf" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:DownloadAsPdf&page=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=show-download-screen">Преузми у PDF-у</a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="javascript:print();" rel="alternate" title="Одштампајте ову страницу [p]" accesskey="p">Одштампај</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" > <div class="vector-menu-heading"> На другим пројектима </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" hreflang="en">Викиостава</a></li><li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikiquote mw-list-item"><a href="https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" hreflang="sr">Викицитат</a></li><li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikisource mw-list-item"><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" hreflang="sr">Викизворник</a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q715945" title="Веза ка ставци на спремишту података [g]" accesskey="g">Ставка на Википодацима</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Изглед</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">сакриј</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> <div id="mw-indicator-featured-star" class="mw-indicator"><div class="mw-parser-output"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8" title="Овај чланак је сјајан. Кликните овде за више информација."><img alt="Овај чланак је сјајан. Кликните овде за више информација." src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Cscr-featured.svg/20px-Cscr-featured.svg.png" decoding="async" width="20" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Cscr-featured.svg/30px-Cscr-featured.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Cscr-featured.svg/40px-Cscr-featured.svg.png 2x" data-file-width="466" data-file-height="443" /></a></div></div> </div> <div id="siteSub" class="noprint">С Википедије, слободне енциклопедије</div> </div> <div id="contentSub"><div id="mw-content-subtitle"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sr" dir="ltr"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440203">.mw-parser-output .infobox-subbox{padding:0;border:none;margin:-3px;width:auto;min-width:100%;font-size:100%;clear:none;float:none;background-color:transparent}.mw-parser-output .infobox-3cols-child{margin:auto}.mw-parser-output .infobox .navbar{font-size:100%}body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-header,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-subheader,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-above,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-title,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-image,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-full-data,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-below{text-align:center}@media screen{html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme)>div:not(.notheme)[style]{background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media screen and (prefers-color-scheme:dark){html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme) div:not(.notheme){background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media(min-width:640px){body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table{display:table!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>caption{display:table-caption!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>tbody{display:table-row-group}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table tr{display:table-row!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table th,body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table td{padding-left:inherit;padding-right:inherit}}</style><table class="infobox vcard"><tbody><tr><th colspan="2" class="infobox-above" style="font-size:130%; background-color:#ccf;">Петар Кочић</th></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-image"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Petar_Kocic.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c0/Petar_Kocic.jpg/220px-Petar_Kocic.jpg" decoding="async" width="220" height="316" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c0/Petar_Kocic.jpg/330px-Petar_Kocic.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c0/Petar_Kocic.jpg 2x" data-file-width="340" data-file-height="489" /></a></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header navbox-title" style="background-color:#ccf;">Лични подаци</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-top:0.225em;line-height:1.1em;padding-right:0.65em;">Датум рођења</th><td class="infobox-data" style="line-height:1.4em;">(1877-06-29)29. јун 1877.</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-top:0.225em;line-height:1.1em;padding-right:0.65em;">Место рођења</th><td class="infobox-data" style="line-height:1.4em;"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8" title="Стричићи">Стричићи</a>, код <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Бања Лука">Бање Луке</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82" title="Босански вилајет">Босански вилајет</a>, <a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Османско царство">Османско царство</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-top:0.225em;line-height:1.1em;padding-right:0.65em;">Датум смрти</th><td class="infobox-data" style="line-height:1.4em;">27. август 1916.(1916-08-27) (39 год.)</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-top:0.225em;line-height:1.1em;padding-right:0.65em;">Место смрти</th><td class="infobox-data" style="line-height:1.4em;"><a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београд</a>, <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Србија">Краљевина Србија</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-top:0.225em;line-height:1.1em;padding-right:0.65em;">Религија</th><td class="infobox-data" style="line-height:1.4em;"><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5" title="Православље">православни хришћанин</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-top:0.225em;line-height:1.1em;padding-right:0.65em;">Универзитет</th><td class="infobox-data" style="line-height:1.4em;"><a href="/wiki/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D1%87%D1%83" title="Универзитет у Бечу">Универзитет у Бечу</a></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header navbox-title" style="background-color:#ccf;">Породица</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-top:0.225em;line-height:1.1em;padding-right:0.65em;">Супружник</th><td class="infobox-data" style="line-height:1.4em;">Милка (девојачки Вукмановић)</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-top:0.225em;line-height:1.1em;padding-right:0.65em;">Деца</th><td class="infobox-data" style="line-height:1.4em;">Слободан Душица (удата Павић)</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-top:0.225em;line-height:1.1em;padding-right:0.65em;">Родитељи</th><td class="infobox-data" style="line-height:1.4em;">Јован Кочић (монах Герасим Кочић) Мара (девојачки Вулин)</td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header navbox-title" style="background-color:#ccf;">Књижевни рад</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-top:0.225em;line-height:1.1em;padding-right:0.65em;">Период</th><td class="infobox-data" style="line-height:1.4em;"><a href="/wiki/Moderna_u_srpskoj_knji%C5%BEevnosti" class="mw-redirect" title="Moderna u srpskoj književnosti">модерна</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-top:0.225em;line-height:1.1em;padding-right:0.65em;">Језик стварања</th><td class="infobox-data" style="line-height:1.4em;"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Српски језик">српски</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-top:0.225em;line-height:1.1em;padding-right:0.65em;">Утицаји од</th><td class="infobox-data" style="line-height:1.4em;"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Народна књижевност">Народна књижевност</a>, <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%92%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Јанко Веселиновић">Јанко Веселиновић</a>, <a href="/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Ђура Јакшић">Ђура Јакшић</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%9B%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" class="new" title="Павле Лагарић (страница не постоји)">Павле Лагарић</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B8" title="Максим Горки">Максим Горки</a>, <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D0%B2" title="Иван Тургењев">Иван Тургењев</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%B2" title="Леонид Андрејев">Леонид Андрејев</a>, <a href="/wiki/%D0%A4%D1%98%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%94%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Фјодор Достојевски">Фјодор Достојевски</a>, <a href="/wiki/Henrik_Ibsen" title="Henrik Ibsen">Хенрик Ибсен</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D0%91%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BD%D1%81%D0%BE%D0%BD" title="Бјернстјерне Бјернсон">Бјернстјерне Бјернсон</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-top:0.225em;line-height:1.1em;padding-right:0.65em;">Утицао на</th><td class="infobox-data" style="line-height:1.4em;"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0" title="Млада Босна">Млада Босна</a>, <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%BE_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B" title="Иво Андрић">Иво Андрић</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%8B%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%9B" title="Бранко Ћопић">Бранко Ћопић</a>, <a href="/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BB%D0%B5_%D0%96%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B" title="Вуле Журић">Вуле Журић</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-top:0.225em;line-height:1.1em;padding-right:0.65em;">Најважнија дела</th><td class="infobox-data" style="line-height:1.4em;">„<a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1904)" title="С планине и испод планине (1904)">С планине и испод планине</a>” (1904) „<a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1905)" title="С планине и испод планине (1905)">С планине и испод планине</a>” (1905) „<a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BC" title="Јазавац пред судом">Јазавац пред судом</a>” (1904) „<a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D1%83%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%97%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B0_(%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0)" title="Јауци са Змијања (књига)">Јауци са Змијања</a>” (1910)</td></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-full-data" style="line-height:1.4em;"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Манастир Гомионица">Манастир Гомионица</a> (1887—1889) Српско-православна школа у Бањој Луци (1889—1891) <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE)" title="Прва гимназија (Сарајево)">Велика гимназија у Сарајеву</a> (1891—1895) <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Прва београдска гимназија">Прва београдска гимназија</a> (1895—1899)</td></tr></tbody></table> Петар Кочић (<a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8" title="Стричићи">Стричићи</a> код <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Бања Лука">Бање Луке</a>, <a href="/wiki/29._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="29. јун">29. јун</a> <a href="/wiki/1877" title="1877">1877</a> — <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београд</a>, <a href="/wiki/27._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="27. август">27. август</a> <a href="/wiki/1916" title="1916">1916</a>) био је <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8" title="Срби">српски</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%86" title="Писац">књижевник</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80" title="Политичар">политичар</a>.<a href="#cite_note-лексикон-1">[1]</a> Сматра се једним од првих писаца <a href="/wiki/Moderna_u_srpskoj_knji%C5%BEevnosti" class="mw-redirect" title="Moderna u srpskoj književnosti">модерне</a> у <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Српска књижевност">српској књижевности</a>, али и личношћу која је својим животом и политичком делатношћу постала узор различитим политичким струјама у потоњој <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0" title="Историја Срба">историји српског народа</a>. Одрастао је у <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D1%82" title="Патријархат">патријархалној</a> породичној <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0" title="Задруга">задрузи</a> под туторством деде и бабе након што му је мајка Мара умрла, а отац Јован се <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Монаштво">замонашио</a>.<a href="#cite_note-2">[2]</a> Основну школу је завршио у <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Манастир Гомионица">манастиру Гомионица</a> и српско-православној школи у Бањој Луци. Године 1891. уписао је <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE)" title="Прва гимназија (Сарајево)">Велику гимназију</a> у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE" title="Сарајево">Сарајеву</a>, али је из ње избачен 1895. те је школовање наставио у <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Прва београдска гимназија">Првој београдској гимназији</a>. Студирао је на <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D1%87%D1%83" title="Универзитет у Бечу">Бечком универзитету</a> од 1899. до 1904. године, а након кратког боравка у Београду био је постављен за професора <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%99%D1%83" title="Српска гимназија у Скопљу">српске гимназије</a> у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%99%D0%B5" title="Скопље">Скопљу</a>, одакле је био отпуштен након писања <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0" title="Сатира">сатиричног</a> чланка, те се 1905. вратио у Сарајево. У <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0)" title="Босна и Херцеговина (Аустроугарска)">Босни и Херцеговини</a> је започео политичку борбу за побољшање положаја српског становништва залажући се посебно за ослобађање <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BC%D0%B5%D1%82" class="mw-redirect" title="Кмет">кметова</a>. Писао је ватрене чланке против аустроугарске управе, учествовао у <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%88%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BA_1906.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Велики народни штрајк 1906. (страница не постоји)">великом народном штрајку</a> (1906) и радио на окупљању српских снага. Аустроугарска власт је у Кочићу видела велику опасност те је радила на сузбијању његове политичке делатности. Три пута је био хапшен и затваран због новинских чланака и критике власти. Укупно је провео две године у затвору и то већином у самици, што је негативно утицало на његово душевно здравље. У Бањој Луци је покренуо лист <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_1907%E2%80%941908)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Отаџбина (часопис 1907—1908) (страница не постоји)">Отаџбина</a>. Као национални и социјални револуционар, Кочић је био веома омиљен у сељачким масама и код напредне омладине, па је изабран и за посланика <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%85%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80" title="Босанско-херцеговачки сабор">Босанско-херцеговачког сабора</a>, али је ову функцију напустио 1913. због погоршања здравља. Године 1914. примљен је у душевну болницу у Београду, где је дочекао почетак <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први светски рат">Првог светског рата</a> и где је након две године преминуо. На тај начин су се испуниле његове пророчке речи које је изговорио излазећи из <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80" class="mw-redirect" title="Тузлански затвор">тузланског затвора</a>: „У ропству се родих, у ропству живјех и у ропству, вајме, умријех”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEАндрић196536-3">[3]</a> Кочић је писао сва три <a href="/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B8_%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B5" title="Књижевни родови и врсте">књижевна рода</a> — <a href="/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%BE%D0%B4)" class="mw-redirect" title="Епика (књижевни род)">епику</a> (приповетке, цртице и слике), <a href="/wiki/Lirika" title="Lirika">лирику</a> (песме у стиху и прози) и <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0" title="Драма">драму</a> (драмске сатире). Највише уметничке домете достигао је пишући приповетке и драмске сатире. Његово стваралаштво се може поделити у два дела. Први обухвата студентски период од 1901. до 1905. године током које је објавио три збирке приповедака истог имена: „<a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1902)" title="С планине и испод планине (1902)">С планине и испод планине</a>” (1902), „<a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1904)" title="С планине и испод планине (1904)">С планине и испод планине</a>” (1904) и „<a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1905)" title="С планине и испод планине (1905)">С планине и испод планине</a>” (1905), као и драмску сатиру „<a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BC" title="Јазавац пред судом">Јазавац пред судом</a>” (1904). Други период обухвата период од 1908. до 1911. када су настали „<a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D1%83%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%97%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B0_(%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0)" title="Јауци са Змијања (књига)">Јауци са Змијања</a>” (1910) и „<a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Суданија (страница не постоји)">Суданија</a>” (1911). Поетику Кочићевог стваралаштва одликују: изразити ликови <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Босанска Крајина">Крајишника</a>, горштачки понос и пркос, <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB" title="Традиционални морал">народни морал</a>, традиционално <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B5" class="mw-redirect" title="Родољубље">родољубље</a>, побуна против окупатора, сатира и хумор, живописни пејзаж, жив и течан дијалог, свежа, пуна и богата народна реч и једар, живописан неспоредан стил.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДимитријевић196517-4">[4]</a> Поред тога што се сматра једним од првих модерних писаца српске књижевности, Кочић се сматра и првим великим српским писцем из Босне и Херцеговине, писцем који је увео босанског сељака у српску књижевност и писцем који је оживео сеоску приповетку.<a href="#cite_note-FOOTNOTEАндрић196547-5">[5]</a> Кочићево дело доживело је велику читаност још за време ауторовог живота. Његове приповетке извршиле су широк утицај на следећу генерацију писаца међу којима се посебно издваја утицај које су извршиле на стваралаштво <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%BE_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B" title="Иво Андрић">Иве Андрића</a>. Политичка делатност, пркос и челична непоколебљивост створиле су од Кочића историјску фигуру на чије су се наслеђе кроз потоњу историју позивале подједнако и десне и леве, српске и југословенске политичке идеологије. Кочићево име носи неколико школа, велики број улица, књижевне награде <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BE" class="mw-redirect" title="Кочићево перо">Кочићево перо</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0" class="mw-redirect" title="Кочићева књига">Кочићева књига</a>, <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80_%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Театар фест Петар Кочић">Театар фест</a> и културна манифестација <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2_%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80" title="Кочићев збор">Кочићев збор</a>, док се његов лик налази на лицу серије новчаница од 100 <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0" title="Конвертибилна марка">конвертабилних марака</a> и <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B1_%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B5" title="Грб Бање Луке">грбу Бање Луке</a>, где се налази заједно са баном <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Светислав Милосављевић">Светиславом Милосављевићем</a>. <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Биографија">Биографија</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=1" title="Уредите одељак „Биографија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=1" title="Уреди извор одељка: Биографија">уреди извор</a>]</div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Детињство_(1877—1891)">Детињство (1877—1891)</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=2" title="Уредите одељак „Детињство (1877—1891)”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=2" title="Уреди извор одељка: Детињство (1877—1891)">уреди извор</a>]</div> Петар Кочић се родио у селу <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8" title="Стричићи">Стричићи</a>, у области <a href="/wiki/%D0%97%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Змијање">Змијање</a>, <a href="/wiki/29._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="29. јун">29. јуна</a> 1877. године. Његов отац, Јован, био је <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5" title="Православље">православни</a> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Свештеник">свештеник</a>, а мајка Мара (девојачки Вулин) домаћица. У белешкама о свом родном крају из <a href="/wiki/1909" title="1909">1909</a>. године Кочић наводи да је у Змијању у то време било четрдесет и четири куће Кочића по разним змијањским селима.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДимитријевић19657-6">[6]</a> Кочићи су змијањски староседеоци и као крсну славу прослављају <a href="/wiki/%D0%98%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%86" title="Игњатије Богоносац">Светог Игњатија Богоносца</a>. Према народном <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5" class="mw-redirect" title="Предање">предању</a> постанак <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5" title="Презиме">презимена</a> се објашњава тиме да је у Павићима под Градином живела удовица са седморо или осморо деце, те је увек ранила. Стога су је прозвали <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0" title="Кокошка">квочком</a>, а по квочки је њен пород и потомство названо К(в)очић.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац195113-7">[7]</a> Годину дана након Петровог рођења, <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5" class="mw-redirect" title="Аустроугарска окупација Босне и Херцеговине">Аустроугарска је окупирала Босну и Херцеговину</a>, што је окончало четворовековну владавину <a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Османско царство">Османског царства</a> и донело обликовање новог окупационог система, који ће имати пресудну улогу у животу будућег писца. Када му је било две године, Кочићу је умрла мајка на порођају са млађим братом Илијом. Осетивши порођајне болове, Мару је било срамота да то каже другим женама, па се сама закључала у кућу, где се породила, а потом онесвестила. Када су укућани упели да провале у кућу, била је и даље жива, али је преминула исте ноћи.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац195119-8">[8]</a> Јован, Кочићев отац, тешко је поднео губитак супруге, те је убрзо од жалости отишао у <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Манастир Гомионица">манастир Гомионицу</a>, где се замонашио и постао <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85" title="Монах">монах</a> Герасим.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДимитријевић19657-6">[6]</a> Годинама касније Петар Кочић је књижевно уобличио своје родитеље у приповеци „Ђурини записи”. <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Rodna_ku%C4%87a_Petra_Ko%C4%8Di%C4%87a.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Rodna_ku%C4%87a_Petra_Ko%C4%8Di%C4%87a.jpg/200px-Rodna_ku%C4%87a_Petra_Ko%C4%8Di%C4%87a.jpg" decoding="async" width="200" height="150" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Rodna_ku%C4%87a_Petra_Ko%C4%8Di%C4%87a.jpg/300px-Rodna_ku%C4%87a_Petra_Ko%C4%8Di%C4%87a.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Rodna_ku%C4%87a_Petra_Ko%C4%8Di%C4%87a.jpg/400px-Rodna_ku%C4%87a_Petra_Ko%C4%8Di%C4%87a.jpg 2x" data-file-width="700" data-file-height="525" /></a><figcaption>Родна кућа Петра Кочића у <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8" title="Стричићи">Стричићима</a>.</figcaption></figure> Петар Кочић је са својом сестром Милицом и братом Илијом одрастао у <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0" title="Задруга">задружној</a> згради Кочића под туторством баба Виде и деде Стојана. У задрузи се живело у складу са скромним начелима <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB" title="Традиционални морал">патријархалне</a> традиције, те је свако имао своје задужење. Кочићево задужење је било да чува стоку.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДимитријевић19657-6">[6]</a> У то време већина становника Босне и Херцеговине је била <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" class="mw-redirect" title="Неписменост">неписмена</a> тако да је будући писац први додир са књижевношћу имао преко <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Народна књижевност">народне књижевности</a>, коју су мештани усмено приповедали или певали уз <a href="/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B5" title="Гусле">гусле</a>. На позив оца у својој десетој години (1887) дошао је у манастир Гомионицу, где га је један монах подучавао читању и писању. Манастирска средина, која је била традиционална и национално романтична, оставила је видног трага на Кочићево образовање. Тада су многи, а нарочито свештеници и учитељи, као позни следбеници <a href="/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BA_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B" title="Вук Стефановић Караџић">Вука Стефановића Караџића</a>, бележили и прикупљали фолклорну и етнографску грађу.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац195119-8">[8]</a> Почетком јуна 1888. аустроугарска полиција је ухапсила његовог оца у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Бања Лука">Бањој Луци</a> под оптужбом да је одвраћао сељаке да иду на дочек принца <a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%84_%D0%BE%D0%B4_%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Рудолф од Аустрије">Рудолфа</a>, за шта је био осуђен на седам месеци затвора.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац195117-9">[9]</a> Кочић је напустио Гомионицу након две године, а потом је довршио виша два разреда у српско-православној школи у Бањој Луци. Летње распусте је проводио у Гомионици са оцем. Био је ђак генерације, што му је омогућило да 1891. године упише <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE)" title="Прва гимназија (Сарајево)">Велику гимназију</a> у Сарајеву, тада једину државну гимназију у Босни и Херцеговини.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДимитријевић19658-10">[10]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Гимназија_у_Сарајеву_и_Београду_(1891—1899)">Гимназија у Сарајеву и Београду (1891—1899)</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=3" title="Уредите одељак „Гимназија у Сарајеву и Београду (1891—1899)”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=3" title="Уреди извор одељка: Гимназија у Сарајеву и Београду (1891—1899)">уреди извор</a>]</div> Кочић је Сарајевску гимназију уписао с јесени 1891. године као четрнаестогодишњи дечак.<a href="#cite_note-12">[а]</a> Старији од других ђака из одељења, са развијеним националним осећањем и под свежим утисцима које је донео из свог родног краја, Кочић је са неповерењем посматрао нову средину. Схватања под којима је до тада растао, била су у Сарајеву, као центру туђинске управе, толико потиснута да се о њима могло само у најужем кругу поверљиво говорити. Дирекција школске власти, која је, заправо, одражавала политичке тенденције аустроугарске окупационе управе, помоћу добро организоване полицијске и шпијунске службе, вршила је строгу контролу над животом и радом школске омладине, тако да је и о најмањим школским изгредима била одмах обавештавана.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац195131-13">[12]</a> Кочић је у први мах амбициозно приступио школском учењу. Током прва три разреда био је један од најбољих ђака. Посебно се истицао у <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Математика">математици</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Старогрчки језик">старогрчком</a>, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Немачки језик">немачком</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Српски језик">српском језику</a>, који је аустроугарска власт захтевала да се зове „земаљски језик”, не дозвољавајући да се матерњи језик повезује са националном припадношћу.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац195129-14">[13]</a> Међутим, у четвртој години наступила је снажна промена у Кочићевом понашању те је почео да се отворено сукобљава са школским властима. Први инцидент, према сведочењу школског друга Лазара Кондића, настао је када је Кочић био удаљен са часа, након што је опсовао пред професором <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Веронаука">веронауке</a>, јер му је дао мању оцену него што је заслужио. Кажњен због овог инцидента, будући писац не само да је изгубио дотадашње ђачке амбиције, него се у њему развија, како Лазар Кондић сведочи: „сушта супротност од пређашњег уредног, увек спремног, амбициозног Петра. Од тада почиње да изостаје из школе, било му је 17 година, почиње обилазити крчме и кафане”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКондић1966343-15">[14]</a> Разочаран у школу и одбацивши стеге које су му наметале ђачке амбиције, Кочић је почео на различите начине да исказује бунт према систему који је завела Аустроугарска. Повод за нову казну се догодио када је у гостионици преко пута градске већнице скандирао стихове који су започињали стихом: „Српско је небо плаве боје”. Школска управа је на пријаву полицијског агента казнила Кочића са шеснаест сати карцера (школског затвора).<a href="#cite_note-FOOTNOTEКондић1966344-16">[15]</a> Његова оцена из владања на крају првог семестра је гласила: „није беспријекорно ради вјерске несношљивости и лагања”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац195132-17">[16]</a> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5.jpg/200px-%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5.jpg" decoding="async" width="200" height="160" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5.jpg/300px-%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5.jpg/400px-%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5.jpg 2x" data-file-width="1000" data-file-height="801" /></a><figcaption>Кочић је научио да чита и пише у <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Манастир Гомионица">манастиру Гомионица</a>. Његов отац, Герасим Кочић, био је монах у овом манастиру, а касније се у њему замонашио и Кочићев брат Илија.</figcaption></figure> Кочићев случај је био саопштен и <a href="/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1878%E2%80%941918)" class="mw-redirect" title="Земаљска влада Босне и Херцеговине (1878—1918)">Земаљској влади</a>. Наиме, када је влада затражила од школске управе извештај о владању школске омладине, што је иначе често чинила, директор Неманић је навео и Кочићев случај као и неке друге који су се односили на нарушавање ноћног мира. Директор је на крају извештаја додао да се све тужбе, уколико их има, односе без изузетака на ученике <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5" title="Православље">православне вероисповести</a>.<a href="#cite_note-18">[17]</a> У то време владали су затегнути односи између Срба и Хрвата, а та нетрпељивост одражавала се још јаче међу школском омладином. Хрватски ђаци су углавном позитивно гледали на аустроугарску окупацију, док су ученици српске националности осећали да се њихове тежње побијају на сваком кораку. Већи број српских ђака је све чешће напуштао гимназију у Сарајеву и прелазило у београдске школе, што је изазвало сумњу код власти.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац195132-17">[16]</a> Последњи инцидент, који је довео до Кочићевог искључења из Сарајевске гимназије, одиграо се у хотелу Цариград <a href="/wiki/8._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB" title="8. април">8. априла</a> <a href="/wiki/1895" title="1895">1895</a>. године. Према Кондићевом сведочењу Кочић је у хотел позвао неколико ближих другова како би их почастио, те је тражио од <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B8" title="Роми">ромског</a> оркестра да му свирају песму <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%BE,_%E2%80%99%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%BE!" title="Онамо, ’намо!">Онамо, ’намо!</a>, српску патриотску песму из <a href="/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Црна Гора">Црне Горе</a> чије је стихове написао <a href="/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B0%D0%B7" class="mw-redirect" title="Књаз">књаз</a> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_I_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" class="mw-redirect" title="Никола I Петровић">Никола I Петровић</a>. Кочићу је пришао муслиман који је подигнуте руке узвикнуо: „Није ово Црна Гора!”, на што му је Кочић одговорио: „Јест више од Црне Горе!”. Дошло је прво до свађе, а онда и до масовне туче, коју је коначно обуставила полиција.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКондић1966344-16">[15]</a> На основу пријаве владиног комесара у школи је спроведена истрага. Према решењу дирекције школе, Кочић је био истеран из гимназије, а ову казну је потврдила и Земаљска влада решењем под бр. 45635 од <a href="/wiki/25._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB" title="25. април">25. априла</a> 1895. године. Директор Неманић је <a href="/wiki/3._%D0%BC%D0%B0%D1%98" title="3. мај">3. маја</a> известио владиног комесара Заржицког о томе да је Кочић избачен из школе, напоменувши да би било најбоље да га протерају из Сарајева. Следећег дана полиција је будућег писца протерала из Сарајева у Бању Луку.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац195134-19">[18]</a> Кочић је у писму оцу 15. априла 1898. године негирао да је учествовао у оваквим изгредима и дао је другачије виђење сарајевских година:<a href="#cite_note-FOOTNOTEКочић1967168-20">[19]</a> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r27428402">.mw-parser-output .templatequote{overflow:hidden;margin:1em 0;padding:0 32px}.mw-parser-output .templatequote .templatequotecite{line-height:1.5em;text-align:left;padding-left:1.6em;margin-top:0}</style><blockquote class="templatequote">За првих година свога гимназијског образовања у Сарајеву, нарочито у IV разреду, био сам често пута изазван од извесних професора, који су безобзирно вређали оно што је мени најсветлије било, јест и биће, док сам жив. Та моја светиња јесте: на првом месту ослобођење моје домовине и уједињење раскомаданог српства. Ја сам против тих испада енергично устајао, и зато сам био истеран из гимназије.</blockquote> Априла исте године Кочић је тајно и без пасоша дошао у <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Краљевина Србија">Краљевину Србију</a>, где је наставио школовање у <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Прва београдска гимназија">Првој београдској гимназији</a> од маја 1895. до јуна <a href="/wiki/1899" title="1899">1899</a>. године. Сећање на свој долазак у Београд описао је речима:<a href="#cite_note-FOOTNOTEКочић_(б)1966264-21">[20]</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27428402"><blockquote class="templatequote">Обузет слатким и некаквим нејасним осјећањем, као и сваки Србин, кад први пут ступа ногом на слободан комадић српске земље, дуго сам лутао по улицама, уморан и гладан, али не осјећајући ни умора ни глади. Дуго сам ходао по биоградским улицама са празним трбухом и дебелом свјеском пјесама у џепу.</blockquote> Његова материјална ситуација у Београду је била врло тешка. Често је гладовао, а понекад је био присиљен да преспава на улици или у парку. Свом оцу је написао: „Живот мој у Бањој Луци био је тежак и чемеран, у Сарајеву још гори, а у Београду је достигао највиши врхунац у својим патњама”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКочић_(б)1966264-21">[20]</a> Упркос недаћама, није губио понос, о чему је известио оца: „ни пред ким се нисам понизио, нити сам кога што мољакао, јер Кочићи не знају мољакати. Било је дана, и то два или три, кад нијесам ништа окусио, али ипак за то нијесам ни пред ким главе сагнуо, да молим милостињу”.<a href="#cite_note-22">[21]</a> Због оскудице и због страха да неће моћи да се врати, током четворогодишњег боравка у Београду није ниједном отпутовао за Босну да види своју породицу. Београдске школске дане је обележио и његов покушај да се оствари као песник. Наговорен од стране једног земљака, однео је своју свеску са стиховима на процену <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%92%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Јанко Веселиновић">Јанку Веселиновићу</a>. Када је дошао након неколико дана да о песмама чује суд, Јанко му је отворено саопштио да су му стихови „доста рапави”, додавши да сматра да би се могао боље изразити у прози.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКочић_(б)1966265–266-23">[22]</a> Иако је био разочаран пресудом, Кочић није одмах одустао од поезије. Сачувани су поједини стихови у ђачкој дружини Нада у којој је читао своје песме, а објавио је и две песме „Поноћни звуци” и „Прољетњи звуци”, обе у омладинском часопису Подмладак 1898. године (то су уједно и његови први штампани радови). Остале песме из овог периода, од којих је неке слао у писмима оцу, нису објављене за време његовог живота. Матурирао је у јуну 1899, поставши први члан из шире породице који је стекао диплому. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Студирање_у_Бечу_и_почетак_књижевне_каријере_(1899—1904)"><span id=".D0.A1.D1.82.D1.83.D0.B4.D0.B8.D1.80.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D1.83_.D0.91.D0.B5.D1.87.D1.83_.D0.B8_.D0.BF.D0.BE.D1.87.D0.B5.D1.82.D0.B0.D0.BA_.D0.BA.D1.9A.D0.B8.D0.B6.D0.B5.D0.B2.D0.BD.D0.B5_.D0.BA.D0.B0.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B5.D1.80.D0.B5_.281899.E2.80.941904.29">Студирање у Бечу и почетак књижевне каријере (1899—1904)</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=4" title="Уредите одељак „Студирање у Бечу и почетак књижевне каријере (1899—1904)”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=4" title="Уреди извор одељка: Студирање у Бечу и почетак књижевне каријере (1899—1904)">уреди извор</a>]</div> Након положене матуре и проведеног распуста у Гомионици, Кочић је дошао у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%87" title="Беч">Беч</a>, где је уписао <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%82_%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D1%87%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Филозофски факултет Универзитета у Бечу (страница не постоји)">филозофски факултет</a>. Ту је слушао предавања из <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Славистика">славистике</a> <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%88%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%9B" title="Ватрослав Јагић">Ватрослава Јагића</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДимитријевић19659-24">[23]</a> Током школовања углавном се кретао у уском кругу пријатеља, показујући честу жељу да живи што повученије. Становао је у собама радничких породица или периферне сиротиње. Финансијски је стајао веома лоше. Његов отац Герасим, на чију помоћ се и тада једино ослањао, био је већ оронуо и није могао у исто време да шаље довољно новца за издржавање двојице синова у школама. Стога је Кочић морао често не само оскудевати већ и да гладује, о чему се сазнаје из његове преписке. У слободно време је одлазио у кафану <a href="/wiki/Korb" class="mw-redirect" title="Korb">Корб</a>, која се налазила у улици Ландштрасе у <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D1%84%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%82_(%D0%91%D0%B5%D1%87)" title="Јозефштат (Беч)">VIII округу</a>, где су неколико генерација раније седели Вук Караџић и <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Бранко Радичевић">Бранко Радичевић</a>. У тзв. боља друштва није ишао, јер, по сопственим речима, у њима се никад није добро осећао.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац195140–41-25">[24]</a> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Wien10Universit%C3%A4t9.JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Wien10Universit%C3%A4t9.JPG/200px-Wien10Universit%C3%A4t9.JPG" decoding="async" width="200" height="164" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Wien10Universit%C3%A4t9.JPG/300px-Wien10Universit%C3%A4t9.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Wien10Universit%C3%A4t9.JPG/400px-Wien10Universit%C3%A4t9.JPG 2x" data-file-width="2515" data-file-height="2062" /></a><figcaption>Кочић је дипломирао на <a href="/wiki/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D1%87%D1%83" title="Универзитет у Бечу">Универзитету у Бечу</a>.</figcaption></figure> Кочић је био врло ангажован у политичкој делатности студената, те је учествовао у неколико студентских акција. Тада су често долазили сукоби између словенских и немачких студената, те је због ове нетрпељивости, долазило до изгреда по бечким улицама и на Универзитету. Кочић је учествовао у неколико таквих сукоба. Такође, учествовао је и акцији с пролећа 1901. године, кад је већа група српских студената из Босне и Херцеговине, у којој се Кочић истицао, уложила јавни протест против резолуције <a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8_%D1%83_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Хрвати у Босни и Херцеговини">босанскохерцеговачких Хрвата</a> о сједињењу Босне и Херцеговине са Хрватском, која је изнесена на <a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Дубровник">дубровачком</a> конгресу словенских новинара Аустроугарске. Још значајнија акција у којој је Кочић учествовао одиграла се 1901. године, када су српски студенти из Босне и Херцеговине, поводом говора министра <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BD%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BD_%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98" title="Бенјамин Калај">Бенјамина Калаја</a> пред буџетским одбором аустроугарских делегација, објавили опсежан меморандум у коме су изнели сопствено виђење стања у Босни и Херцеговини. Меморандум је одјекнуо у јавности, те су студенти почели да раде и на другом опширнијем меморандуму. Иако је влада покушала да спречи његово објављивање, нови меморандум је објављен почетком 1902. године у <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B1" title="Загреб">Загребу</a>. У документу се тврдило да Аустроугарска није испунила свечана обећања дата на <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81" title="Берлински конгрес">Берлинском конгресу</a>, која су јој омогућила окупацију Босне и Херцеговине. Посебно се Аустроугарска нападала због нерешавања аграрног питања, те се у њему тврдило да је сељацима још горе него што је било за време османске управе. Указивало се да десетина не само да није укинута већ да се она почела наплаћивати у новцу уместо у натури, како је било у османском добу, а само наплаћивање је вршено по врло несавесној процени. Поред захтева да се аграрно питање реши, у њему се устаје и против низа злоупотреба у земљи: против <a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BD_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4)" title="Дуван (производ)">дуванског</a> монопола, против <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%83%D0%BA" title="Кулук">кулука</a> и новог пореза, против регрутације становништва и одвођења војника изван земље, против школске политике однарођавања и притисака на српске школе, против протежирања туђег становништва и стране колонијализације, против страних фирми, против политичке зависности судија, итд.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац195145–47-26">[25]</a> Према речима Симе Ераковића захтев за решавањем аграрног питања унесен је у меморандум на Кочићево изричито инсистирање. С друге стране, Кочић је почео да улази и у сукобе са српским „народним вођама” тзв. аутономног покрета. Сматрао је да покрет занемарује већинско сељаштво и решавање аграрног питања, и да је њихова делатност искључиво усмерена на побољшање положаја мањине оличене у трговцима и <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Владика">владикама</a>. Сукоб са народним вођама био је један од главних разлога да му <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B0" title="Српско културно друштво Просвјета">Српско културно друштво Просвјета</a> не додели стипендију.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДимитријевић19659-24">[23]</a> Бечки период Петра Кочића уједно је и период његовог најактивнијег бављења књижевним радом. У Бечу се дружио са другим студентима који су покушавали да се остваре као писци. Иако је до тада углавном писао поезију, у престоници Аустроугарске је почео активније да пише и прозу. Објавио је приповетку „Туба” у београдском часопису <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Нова искра (страница не постоји)">Нова искра</a> за фебруар 1901, а потом и приповетку „<a href="/w/index.php?title=%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ђурини записи (страница не постоји)">Ђурини записи</a>” у <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Босанска вила">Босанској вили</a> исте године. Пресудну улогу на даље обликовање Кочића као приповедача извршио је <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%9B%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" class="new" title="Павле Лагарић (страница не постоји)">Павле Лагарић</a>, приповедач и књижевни критичар, који је радио као чиновник Дирекције јужних железница. Кочићев први сусрет са Лагарићем одиграо се на јесен 1901. године. Овај састанак, по свему судећи, био је драматичан. Лагарић је отворено изнео недостатке дотадашњих Кочићевих радова, које је познавао по томе што су били објављени у „Босанској вили”, часопису за који је и сам Лагарић писао. Кочић је у први мах био дубоко увређен критиком, али је пристао да се сусреће сваке суботе са Лагарићем у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Кафана">кафани</a> „Паулинеркоф”, где су разговарали о књижевности. Кочић је уз Лагарићеву помоћ успео да се ослободи утицаја Јанка Веселиновића, његове <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сентименталност (страница не постоји)">сентименталности</a> и опширности у приповедању, и да нове приповетке напише сажетим изразом, који је био више у складу са тадашњим књижевним стремљењима у оквиру <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Модерна књижевност">модернизација</a> европске књижевности.<a href="#cite_note-FOOTNOTEЛагарић1966346–348-27">[26]</a> Иако се тврдња о Лагарићевом утицају често проналази у литератури о Кочићу, постојали су и књижевни историчари који су те тврдње оспоравали. <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Радован Вучковић">Радован Вучковић</a>, рецимо, сматрао је да Лагарић своју улогу, коју је описао у тексту објављеном у чланку у „<a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Књижевна Крајина (страница не постоји)">Књижевној Крајини</a>” из 1931, пренагласио и са њом се претерано хвалисао.<a href="#cite_note-FOOTNOTEВучковић198965-28">[27]</a> Крајем 1902. године Кочић је објавио прву збирку приповедака „<a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1902)" title="С планине и испод планине (1902)">С планине и испод планине</a>”, коју је издала бечка <a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%B0_(%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D1%9B%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Зора (издавачка кућа) (страница не постоји)">Зора</a>. У њој се налазило седам приповедака: „<a href="/w/index.php?title=%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ђурини записи (страница не постоји)">Ђурини записи</a>” (преправљени у односу на текст који је штампан у Босанској вили), „<a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%BD_(%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јаблан (приповетка) (страница не постоји)">Јаблан</a>”, „Гроб слатке душе”, „Зулум Симеона Ђака”, „Истинити зулум Симеуна Ђака”, „<a href="/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%B3%D1%83%D0%B4%D0%B0" title="Мргуда">Мргуда</a>” и „<a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%B4_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Код Марканова точка (страница не постоји)">Код Марканова точка</a>”. У збирку није ушла „Туба”, његова прва објављена приповетка, у чему се, свакако, може видети Лагарићев утицај. Књижевна критика је готово једнодушно дочекала збирку. Позитивне критике су објавили <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82" title="Српски лист">Српски лист</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Српска застава (часопис) (страница не постоји)">Српска застава</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D0%BB%D0%BE_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Дело (часопис) (страница не постоји)">Дело</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Коло (часопис) (страница не постоји)">Коло</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Босанска вила">Босанска вила</a>, као и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Српски књижевни гласник">Српски књижевни гласник</a>, у коме је <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Јован Скерлић">Јован Скерлић</a>, ондашњи најутицајни књижевни критичар, написао да је збирка: „истински добра књига, свежа и лепа слика једног дела наше честите Босне, топла и узбуђена песма животу, и као таква биће драга свакоме ко је прочита”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEСкерлић1964158-29">[28]</a> Другу књигу приповедака је објавио <a href="/wiki/1904" title="1904">1904</a>. године и она је носила исти наслов као и прва, <a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1904)" title="С планине и испод планине (1904)">С планине и испод планине</a>. Књига је објављена у издању Српске штампарије у Загребу и посвећена је <a href="/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Ђура Јакшић">Ђури Јакшићу</a>. У њој су штампане „Јелике и оморике”, „Кроз маглу”, „<a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мрачајски прото (страница не постоји)">Мрачајски прото</a>” и „<a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BC" title="Јазавац пред судом">Јазавац пред судом</a>”. Скерлић је, приказујући и ову књигу, нагласио да је Кочић један од ређих српских писаца: „који дају лични утисак живота”, пун младости, свежине и силног осећања.<a href="#cite_note-FOOTNOTEСкерлић1964159–162-30">[29]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Венчање_и_одлазак_у_Скопље_(1904—1905)">Венчање и одлазак у Скопље (1904—1905)</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=5" title="Уредите одељак „Венчање и одлазак у Скопље (1904—1905)”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=5" title="Уреди извор одељка: Венчање и одлазак у Скопље (1904—1905)">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Milka_Kocic.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/3/3e/Milka_Kocic.jpg/200px-Milka_Kocic.jpg" decoding="async" width="200" height="243" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/3/3e/Milka_Kocic.jpg 1.5x" data-file-width="300" data-file-height="364" /></a><figcaption>Милка Кочић, девојачки Вукмановић, била је једна од првих писмених жена из <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86" title="Челинац">челиначког</a> краја. За Петра Кочића се удала тајно 18. септембра 1904. Свом супругу је била велика подршка током свих каснијих прогона. Црвену ружу добијену на поклон од Петра чувала је до своје смрти 1966.</figcaption></figure> Након што је дипломирао, Кочић је провео лето у Босни где се 18. септембра 1904. године оженио Милком Вукмановић, која је била једна од првих писмених жена из <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86" title="Челинац">челиначког</a> краја. Супружници су се познавали од детињства,<a href="#cite_note-31">[30]</a> а из Милкиних сведочења и записа њеног унука Петра Павића сазнајемо да је између њих љубав букнула кад је она имала непуних седамнаест година. <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Венчање">Венчање</a> је обављено тајно, делимично због сумњичаве власти, а делимично и зато што се њен отац Стева Вукмановић противио браку своје ћерке са мушкарцем несигурне будућности. Милка Кочић jе много година касније овим речима описала своје венчање: <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27428402"><blockquote class="templatequote">Те ноћи киша је лила као из кабла. Ја сам у Бању Луку дошла из Јошавке и остала код очевих пријатеља Анђе и Ђорђа Марића. Петар је изненада дошао из Гомјенице и ту ме је нашао. Времена за чекање није било јер су му швапски жандари били за петама. Са њима је био љуто завађен због „Јазавца” и других дјела. Тражио је од мене да се одмах вјенчамо и да пођем с њим у Србију. Нисам знала шта да му кажем. Љубав према њему и страх од родитеља да се, као најстарије дијете, удам на овакав начин потпуно су ме збунили. Петар и Анђа су наваљивали. Нисам имала куд — пристала сам.</blockquote> Венчање је обављено у цркви <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Свети Никола">Светог Николе</a> у <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8" title="Романовци">Романовцима</a>,<a href="#cite_note-32">[31]</a> а венчао их је прота Саво Рађевић под венцом од винове лозе, који је на брзину сплела протина жена. Ни Кочићева породица није знала за брак о чему сведочи да нико од Кочића није присуствовао венчању, као и Кочићево писмо брату Илији од 7. јула <a href="/wiki/1905" title="1905">1905</a>, где изричито каже: „Можда сам га и ја својим поступком-женидбом много увриједио, те за то ми не хтједе никако одговорити на ону моју карту из Скопља, у којој сам синовски молио да ми опрости и благослови мој брак”. Ипак обе породице су напослетку прихватиле брак и биле су значајна подршка супружницима у даљем животу.<a href="#cite_note-33">[32]</a> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Crkva_brvnara_u_Romanovcima.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8d/Crkva_brvnara_u_Romanovcima.jpg/200px-Crkva_brvnara_u_Romanovcima.jpg" decoding="async" width="200" height="150" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8d/Crkva_brvnara_u_Romanovcima.jpg/300px-Crkva_brvnara_u_Romanovcima.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8d/Crkva_brvnara_u_Romanovcima.jpg/400px-Crkva_brvnara_u_Romanovcima.jpg 2x" data-file-width="4000" data-file-height="3000" /></a><figcaption>Црква Светог Николаја у Романовцима, гдје су се вјенчали Петар и Милка Кочић. У доњем десном углу види се споменик проте Саве Рађевића</figcaption></figure> Млади супружници су након венчања прешли у Београд, где су живели од септембра 1904. до краја јануара 1905. године, где су чекали да Кочић добије државну службу у школи. Почетком 1905. године у Талетовој штампарији у Београду изашла је и трећа збирка приповедака, која је као и претходне две носила наслов „<a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1905)" title="С планине и испод планине (1905)">С планине и испод планине</a>”. Збирка је посвећена докторима Н. Вучетићу и М. Вучетићу. У њој су објављене приповетке: „Из староставне књиге Симеуна Ђака”, „Мејдан Симеуна Ђака”, „Ракије, мајко!”, „Јајце”, „Пјесма младости”, и „У магли”. Књижевна критика је и трећу књигу повољно дочекала и оценила.<a href="#cite_note-FOOTNOTEСкерлић1964163-34">[33]</a> Почетком фебруара 1905. године Кочић добија посао професора српског језика и књижевности у <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%99%D1%83" title="Српска гимназија у Скопљу">српској мушкој гимназији и учитељској школи</a> у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%99%D0%B5" title="Скопље">Скопљу</a>, тадашњем Османском царству.<a href="#cite_note-FOOTNOTEМилићевић19518-35">[34]</a><a href="#cite_note-37">[б]</a> Тамо га је затекла вест да му је отац преминуо и да му се млађи брат Илија замонашио. Атмосфера у Скопљу је била веома напета јер су различите нације агитовале за своје националне државе у тренутку када је Османско царство све више слабило. За време свог десетомесечног боравка, Кочић је критички посматрао тамошње прилике, незадовољан великим сиромаштвом Срба кметова и огорчен бахатим понашањем богатих Срба трговаца и црквених великодостојника. У таквој атмосфери почео је да пише низ „Слика из Старе Србије и Маћедоније”, како их је назвао, али је успео да објави само једну под насловом „Скопље”, која је изашла у сарајевском листу Дан. Кочић је у тексту отворено и са омаловажавањем говорио о неспособности <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82_%D1%83_%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%99%D1%83" title="Српски конзулат у Скопљу">српског конзула у Скопљу</a>, а за положај Срба је рекао да је исувише „траљав”, због чега је почео да стиче непријатеље међу српском елитом.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951126–127-38">[36]</a> Његови сукоби са виђенијим македонским Србима кулминирају када је у <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5)" title="Политика (новине)">Политици</a> објавио допис под називом „Једна фамозна свадба”,<a href="#cite_note-39">[37]</a> где је напао <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82" title="Архимандрит">архимандрита</a> Саву, због тога што је у <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE" title="Тетово">Тетову</a> наредио да се 42 српске куће потпуно испразне, док 28 кућа треба да буду у припреми, како би Сава у њима сместио своје „силне госте”, који су долазили на свадбу његове ћерке, која се удавала за „фанатичног бугарског присталицу”. Кочић је протестовао што српски свештеник тако поступа са српском сиротињом, што „ударају гочеви, јаучу зурле, цвиле ћеманета, шуште свилене димије златом сувим извезеним”, што је све било без укуса, бахато и просто.<a href="#cite_note-40">[38]</a> Новинарски чланак је одјекнуо београдском чаршијом, а српски конзул у Скопљу га је тужио министарству у Београду, истичући да би: „много боље било кад би Кочић вршио нападе на бугарског владику Синесија, који има доста материјала за то, него што напада архимандрита Саву”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951128-41">[39]</a> Тужба је наишла на одзив у министарству, те је Кочић кажњен премештајем у <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%99%D1%83" title="Српска гимназија у Битољу">гимназију</a> у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%99" title="Битољ">Битољ</a>. Осетивши да су га неправедно казнили, Кочић је допутовао у Београд, не би ли изложио свој случај. Како није успео да дође до министра, он је напустио Београд и отишао у Сарајево. Због овакве побуне и неизвршавања наређења о премештају, актом министарства од 14. новембра 1905. године отпуштен је из државне службе.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДимитријевић196510-42">[40]</a><a href="#cite_note-43">[41]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Други_прогон_из_Сарајева_(1905—1906)">Други прогон из Сарајева (1905—1906)</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=6" title="Уредите одељак „Други прогон из Сарајева (1905—1906)”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=6" title="Уреди извор одељка: Други прогон из Сарајева (1905—1906)">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Petar_kocic.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/8/86/Petar_kocic.jpg/200px-Petar_kocic.jpg" decoding="async" width="200" height="284" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/8/86/Petar_kocic.jpg/300px-Petar_kocic.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/8/86/Petar_kocic.jpg 2x" data-file-width="340" data-file-height="483" /></a><figcaption>Фотографија Петра Кочића</figcaption></figure> У новембру 1905. године Кочић се поново настанио у Сарајеву, где је атмосфера након <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BD%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BD_%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98" title="Бенјамин Калај">Калајеве</a> смрти (1903) и постепене ликвидације његовог апсолутистичког режима, постала видно повољнија него пре десетак година, у време његовог гимназијског боравка.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац196712-44">[42]</a> Ипак политичка борба се из дана у дан све више заоштравала, а Кочић се одмах при доласку политички ангажовао. Прво је постао повремени сарадник политичког листа <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%87&action=edit&redlink=1" class="new" title="Српска ријеч (страница не постоји)">Српска ријеч</a> и Дан, а затим је изабран за секретара друштва Просвјета. Имао је намеру да и сам покрене сатирично-хумористични лист Јазавац, али му власт то није одобрила.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДимитријевић196510-42">[40]</a> Иступао је против аустроугарских власти пишући чланке, држећи говоре и чинећи друге активности залажући се за бржу <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Демократија">демократизацију</a> земље. Издваја се његово учешће у акцији за слободу штампе, коју су почетком 1906. године повели књижевници, новинари и публицисти. У подужем документу, који су потписали сви знаменитији делатници писане речи Босне и Херцеговине од <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Светозар Ћоровић">Светозара Ћоровића</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B" title="Алекса Шантић">Алексе Шантића</a> до <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B5%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BD_%D0%A8%D0%B5%D0%B2%D0%B3%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" class="new" title="Керубин Шевгић (страница не постоји)">Керубина Шевгића</a> и <a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B" title="Осман Ђикић">Османа Ђикића</a>, захтевало се да се укине превентивна <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Цензура">цензура</a>, затим, да се укину све наредбе које спречавају слободну размену мисли и да се донесу закони којима ће бити загарантована слобода штампе, слобода збора, договора и удруживања, као и слобода науке и уметности.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951140-45">[43]</a> Пошто је врло брзо постао значајна политичка фигура у Сарајеву, аустроугарска власт је будно мотрила на његово понашање, чекајући прилику да паралише његов рад и утицај. У тајном документу полиција га је описала као „фанатичног револуционара” и главног коловођу „аустрофобичног покрета који има за циљ свесрпско уздизање у Босни”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEButler1962343-46">[44]</a> Највећи политички догађај за време Кочићевог другог боравка у Сарајеву био је генерални раднички штрајк. Дан након забране прославе <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%98" title="Први мај">првомајског</a> празника, 2. маја 1906. године прве у штрајк ступиле су раднице <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE" title="Фабрика дувана Сарајево">Фабрике дувана</a>, које су од свих радника биле најслабије плаћене. Истог дана објавили су штрајк и радници циглане. Због хапшења неколико радница, штрајкачи су сутрадан дошли испред полицијске зграде код затвора Беледије и тражили њихово ослобађање. Радницима су се придружиле и други грађани, међу којима и већа група ђачке омладине коју је предводио Кочић. Према извештају владиног шпијуна, који је имао задатак да прати Кочића, најзаслужнији за распаљивање масе био је управо Кочић, који је први јурнуо на Беледију.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951147-47">[45]</a> Окупљена маса је каменицама засула прозоре општинске куће, а потом је дошло до оружане интервенције војске, која је пуцала у окупљени народ. Погинуло је троје учесника, а више њих је било рањено. Ова демонстрација довела је до тога да се 4. маја прогласи генерални штрајк радника, те су од 8 сати изјутра све радње биле затворене и рад обустављен. Првог дана штрајка радници су одржали велики збор код Лаха у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%BE_(%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE)" title="Кошево (Сарајево)">Кошеву</a>, где је међу говорницима био и Кочић. Протест је одјекнуо земљом, те се убрзо проширио на <a href="/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Зеница (град)">Зеницу</a>, <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%B7%D0%BB%D0%B0" title="Тузла">Тузлу</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80" title="Мостар">Мостар</a>, Бању Луку, <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8" title="Завидовићи">Завидовиће</a>, <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%88" title="Вареш">Вареш</a> и <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Травник">Травник</a>. Због ширења незадовољства влада је морала да попусти, те је <a href="/wiki/6._%D0%BC%D0%B0%D1%98" title="6. мај">6. маја</a> пристала на договор о повећању надница и добијање права на синдикално организовање, чиме је штрајк успешно окончан.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951146–147-48">[46]</a> Кочићева делатност за време штрајка је била усмерена пре свега на покушај да сељаке споји са радничким штрајком, а након његовог окончања да сељаштво организује на сличан начин. Влада је Кочића у извештају означила као главну опасност и саветовала је његово хитно одстрањење из Сарајева. Прво су покушали да подметну лажно писмо, које би Кочића повезало са тобожњим тајним акцијама из Београда. Намера је откривена и писмо је под насловом „Једна мистификација против Кочића” објављено у листу Дан. Потом је поведена истрага због Кочићевог учешћа у генералном штрајку, у првом реду у демонстрацијама уочи штрајка пред већницом. Међутим, тужилац није успео да приложи довољно доказа за подизање оптужнице те је истрага обустављена. Најпосле, влада је покушала да покрене судски поступак због Кочићеве критике аустроугарског управљања у својим приповедака, али су након пажљивог разматрања његовог књижевног опуса, утврдили да ни овде немају довољно материјала за покретање поступка.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951153-49">[47]</a> Од 25. до 28. августа 1906. године Кочић је присуствовао другом конгресу југословенских књижевника и новинара у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Софија">Софији</a>. На конгресу је основан посебан Савез југословенских књижевника и публициста са циљем да се јужнословенски народи међусобно више упознају и зближе. За секретаре српске групе изабрани су Јован Скерлић и Петар Кочић.<a href="#cite_note-FOOTNOTEМилићевић19519-50">[48]</a> Током другог боравка у Сарајеву Кочић готово да није писао књижевност. Објавио је малу приповетку „Чврко” и два некролога (Јанку Веселиновићу и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%86" title="Стеван Сремац">Стевану Сремцу</a>), оба у „Босанској вили”. Поред краћег приказа календара „Вардар”, објавио је у Српској ријечи и подужи полемички чланак о <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BF_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јосип Милаковић (страница не постоји)">Милаковићевој</a> збирци „Наша пјесма”. <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Српска академија наука и уметности">Српска краљевска академија</a> доделила је Кочићу новчану награду за приповетке из збирке „С планине и испод планине” 1906. Кочић је учествовао у демонстрацијама српске омладине 25. и 26. октобра 1906. године због сталног и отвореног вређања српског народа у листу Хрватски дневник, који је био у рукама <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0" title="Католичка црква">Римокатоличке цркве</a> и имао подршку аустроугарске власти.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДимитријевић196511-51">[49]</a> На скупу је дошло до туче и до пуцњаве, те је против Кочића поново поведен поступак. Кажњен је са пет дана затвора или са 50 <a href="/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B0" title="Аустроугарска круна">круна</a> глобе. Висина казне указује да је инцидент био мањег карактера. Земаљска влада, незадовољна минималном казном, наредила је владином комесару поновно покретање поступка, видећи у овоме прилику да коначно писца протерају из Сарајева. Поступак је поново покренут 11. новембра, на шта је Кочић протестовао против незаконитог новог оптуживања за ствар за коју је већ једном осуђен. Пресуда је изречена 16. новембра и у њој се изричито инсистирало на његовом прогону из Сарајева. Кочић је 8. децембра полицијски спроведен на железничку станицу одакле је протеран из главног града Босне и Херцеговине по други пут.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951164–177-52">[50]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Политичка_делатност_у_Крајини,_покретање_Отаџбине_и_тамновање_(1907—1910)"><span id=".D0.9F.D0.BE.D0.BB.D0.B8.D1.82.D0.B8.D1.87.D0.BA.D0.B0_.D0.B4.D0.B5.D0.BB.D0.B0.D1.82.D0.BD.D0.BE.D1.81.D1.82_.D1.83_.D0.9A.D1.80.D0.B0.D1.98.D0.B8.D0.BD.D0.B8.2C_.D0.BF.D0.BE.D0.BA.D1.80.D0.B5.D1.82.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D0.9E.D1.82.D0.B0.D1.9F.D0.B1.D0.B8.D0.BD.D0.B5_.D0.B8_.D1.82.D0.B0.D0.BC.D0.BD.D0.BE.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.281907.E2.80.941910.29">Политичка делатност у Крајини, покретање Отаџбине и тамновање (1907—1910)</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=7" title="Уредите одељак „Политичка делатност у Крајини, покретање Отаџбине и тамновање (1907—1910)”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=7" title="Уреди извор одељка: Политичка делатност у Крајини, покретање Отаџбине и тамновање (1907—1910)">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_2.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/46/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_2.jpg/200px-%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_2.jpg" decoding="async" width="200" height="288" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/46/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_2.jpg/300px-%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_2.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/46/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_2.jpg 2x" data-file-width="340" data-file-height="490" /></a><figcaption>Портрет Петра Кочића</figcaption></figure> Након другог прогона из Сарајева, Кочић се неко време задржао у <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0" title="Будимпешта">Будимпешти</a>, да би <a href="/wiki/21._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="21. децембар">21. децембра</a> 1906. стигао у Бању Луку, где се и настанио. Кочићев долазак у Крајину поклапа се са временом када су <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8" title="Срби у Босни и Херцеговини">Срби у Босни и Херцеговини</a> улагали напоре да створе јединствену политичку организацију која би окупила све народне снаге и заступала српске националне интересе.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДимитријевић196512-53">[51]</a> Овај покушај предводили су интелектуалци млађе генерације незадовољни резултатима аутономног покрета, што је упркос покушају да се разлике превазиђу, довело до сукоба са дотадашњим српским вођама, који су углавном били имућнији чаршијски трговци. Интелигенција је као основицу за ново српско окупљање истакла, под утицајем савремених друштвених струјања на европском западу, тзв. реални национализам и политичку демократију.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951184-54">[52]</a> Напори су резултирали доношењем <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_(1907)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сарајевска резолуција (1907) (страница не постоји)">Сарајевске резолуције</a> маја 1907. и оснивањем <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Српска народна организација">Српске народне организације</a> на <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD" title="Митровдан">митровданској</a> народној скупштини од 7. до 11. новембра 1907.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951188-55">[53]</a> Кочић је своју политичку акцију повео у оквиру Српског народног покрета, као што су учиниле и већина српских група тог времена. Ипак Кочићева делатност се видно одвајала по питању односа према решавању аграрног питања. Док је интелигенција била опрезна и неодређена у својим захтевима за решавањем овог проблема избегавајући сукоб са муслиманским крупним земљопоседницима у којима су видели могуће савезнике, Кочић је отворено и доследно заступао права српских сељака и борио се за коначно разрешење њиховог кметског положаја и сурове експлоатације од стране <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%B3" title="Бег">бегова</a>, али и српске чаршије.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951189-56">[54]</a> Кочићева политичка делатност у Крајини везана је пре свега за покретање листа <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_1907%E2%80%941908)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Отаџбина (часопис 1907—1908) (страница не постоји)">Отаџбина</a>. Кочић је био главни уредник часописа, док је за одговорног уредника изабран <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BE_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" class="new" title="Васо Кондић (страница не постоји)">Васо Кондић</a>. Први број је изашао на <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD" title="Видовдан">Видовдан</a> 1907.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951200-57">[55]</a> Подељен на рубрике, лист је доносио краће записе и вести о народној просвети и привреди, затим, важније догађаје из српских земаља, међународни политички преглед, домаће вести и, најпосле, белешке о књижевности, уметности и друштву. Ипак оно по чему је лист одјекнуо широм Босне и Херцеговине, био је жестоки опозициони став према аустроугарској управи, који је избијао готово из сваког натписа. По томе се посебно истицала рубрика „Суви зулуми” у којој су се врло оштро жигосале неправде окупационог режима и њихових представника.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951203-58">[56]</a> Због оваквих ставова часопис је био подвргнут строгој <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Цензура">цензури</a>. Од шеснаест бројева колико је изашло под Кочићевим уредништвом, девет бројева је заплењено, што је подразумевало да су се ти бројеви морали поново штампати са белим просторима на местима где су се налазили проблематични чланци. Из броја у број појављивало се све већи број белина.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951208-59">[57]</a> У часопису се стално инсистирало да је постојећи државно-правни положај земље само привремен, јер је настао на тај начин што су велике силе на Берлинском конгресу повериле Аустроугарској привремену управу над Босном за извршење одређених реформи, у чему она, међутим, није успела. Инсистирало се на подсећању да аустријски цар није прави суверен Босне, него само привремени управитељ, док пуно суверенство над земљом и даље припада Османском царству. Самим тиме, Аустроугарска нема право да доноси и примењује своје законе, који као нелегитимни, имају статус просте наредбе, без правне подлоге.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951209-60">[58]</a> Лист је достигао широки утицај и утврдио је Кочића као најутицајнију политичку фигуру босанскохерцеговачких Срба, поготово међу народним масама. Овакав часопис није могао да прође без санкција од стане аустроугарске управе, те је Кочићу и Кондићу суђено два пута због нарушавања јавног мира. Први судски процес поведен је због прва четири броја против Кочића, Кондића и песника <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93._%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јован Г. Поповић (страница не постоји)">Јове Г. Поповића</a> (који је непосредно након подизања оптужнице преминуо).<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951223-61">[59]</a> Главна расправа је одржана 9. октобра, а претходно су оптужени ухапшени и затворени у истражни затвор, а у редакцији је извршена преметачина. Према пресуди која је изречена истог дана Кочић и Кондић су осуђени сваки по шест месеци затвора.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951226-62">[60]</a> Док се чекало на решење за жалбе на пресуду, одржано је ново суђење 6. децембра исте године, овог пута за инкриминисане ствари од 5. до 16. броја Отаџбине. Због саучесништва у злочину увреде владара и злочина ремећења јавног мира Кочић и Кондић су осуђени на додатних осам месеци тешке тамнице. Оптужени су, незадовољни пресудом и висином казне, поднели жалбе врховном суду. Врховни суд је потврдио прву пресуду, док је другу преиначио само у саучесништво у злочину сметања јавног мира, али је и казну за другу пресуду додатно повећао, и то Кочићу на 15 месеци, а Васи Кондићу на 12 месеци тешке тамнице, пооштрене једним постом сваког другог месеца.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1967231-63">[61]</a> Петар Кочић је приступио издржавању казне <a href="/wiki/22._%D1%84%D0%B5%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%B0%D1%80" title="22. фебруар">22. фебруара</a> 1908, када је, по решењу врховног суда, пресуда постала правомоћна. По тек донесеном закону од <a href="/wiki/30._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80" title="30. јануар">30. јануара</a> 1908. Кочић је добио статус custudia honesta, тј. статус политичког затвореника. Од 22. фебруара до <a href="/wiki/27._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82" title="27. март">27. марта</a> 1908. био је затворен у бањалучком затвору, такозваној Црној кући, где је својевремено био затворен и Кочићев отац и где је већ провео два месеца приликом истражног поступка, да би потом био премештен у <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%B7%D0%BB%D0%B0" title="Тузла">тузлански</a> окружни затвор.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951263-64">[62]</a> Кочић је тешко подносио тамновање у тузланском затвору, те је постајао нервозан и пркосан. Забележено је да су код њега у овим приликама знали да наступе часови клонулости и депресије, што су били први назнаци тешког душевног стања у које ће касније упасти.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951266-65">[63]</a> Мучна расположења су била подстакнута забринутошћу због животне егзистенције његове жене и детета, здравственим проблемима који су били изазвани лошим затворским условима, али и усамљеношћу пошто је Кочић као политички затвореник био одвојен од других осуђеника. У августу 1908. одбио је да приликом рођендана цара <a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86_%D0%88%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D1%84" class="mw-redirect" title="Франц Јозеф">Франца Јозефа</a> поднесе молбу за <a href="/wiki/Pomilovanje" title="Pomilovanje">помиловање</a>, али је крајем 1908. сама Земаљска влада поднела захтев за Кочићево помиловање поводом прославе шездесетогодишњице царевог ступања на престо. И Кочић и Васо Кондић су помиловани 6. децембра 1908.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951266-65">[63]</a> Током њиховог тамновања извршена је <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5" class="mw-redirect" title="Анексија Босне и Херцеговине">анексија Босне и Херцеговине</a> Аустроугарском царству. Након што је пуштен из затвора, Кочић је, болестан и исцрпљен, отпутовао у свој родни крај. Због политичког деловања у периоду од повратка са студија у Бечу до одласка у затвор, Кочић је објавио само неколико краћих књижевних текстова ("Чврко, " „Молитва”, „Тавновање”, „<a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%BE%D0%B7_%D0%BC%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%B2%D1%83" title="Кроз мећаву">Кроз мећаву</a>” и „Тежак”), те је сада имао прилике да се поново посвети писању. Прво се посветио етнографском проучавању његовог родног краја, односно, испитању порекла змијањског становништва. За помоћ се обратио <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B" title="Јован Цвијић">Јовану Цвијићу</a>, који му је послао литературу и штампано упутство о испитивању насеља, у којем је поцртао важнија места на која треба обратити пажњу.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац196716-66">[64]</a> Плод ових настојања био је етнографско-приповедни текст „Змијање”. Први одломак из „Змијања” објављен је у <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Српски књижевни гласник">Српском књижевном гласнику</a> 1. септембра 1909. под насловом „Кроз Змијање”, посвећујући га Јовану Цвијићу. Остали одломци објављивани су у <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%87&action=edit&redlink=1" class="new" title="Српска ријеч (страница не постоји)">Српској ријечи</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Босанска вила">Босанској вили</a>, Развитку и поново у Српском књижевном гласнику. Као целина, „Змијање” је објављено у у књизи „<a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D1%83%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%97%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B0_(%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0)" title="Јауци са Змијања (књига)">Јауци са Змијања</a>”, четвртој и уједно последњој Кочићевој збирци. Књига је штампана у <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B1" title="Загреб">Загребу</a> средином фебруара 1910. и била је посвећена „драгом пријатељу Петру Лагарићу као мали видљиви знак топле захвалности коју у душу носи писац”. Поред „Змијања” у овој књизи објављени су и приповетке „Молитва”, „Вуков гај” и „Кроз мећаву”. Са циљем да подстакне културни рад на подручју Босанске крајине, Кочић је у јануару 1910. покренуо месечни лист Развитак. Часопис је био кратка века. Изашло је укупно шест бројева и угасио се у јуну исте године. И поред тога, његова појава је била значајна, пошто су у њему објављивали поред Кочића и други значајнији културно-научни делатници тог периода попут Скерлића, Цвијића, Шантића и др. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Посланик_у_Сабору_(1910—1913)">Посланик у Сабору (1910—1913)</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=8" title="Уредите одељак „Посланик у Сабору (1910—1913)”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=8" title="Уреди извор одељка: Посланик у Сабору (1910—1913)">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Petar_Kocic_with_wife_and_son.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/2/23/Petar_Kocic_with_wife_and_son.jpg/200px-Petar_Kocic_with_wife_and_son.jpg" decoding="async" width="200" height="154" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/2/23/Petar_Kocic_with_wife_and_son.jpg/300px-Petar_Kocic_with_wife_and_son.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/2/23/Petar_Kocic_with_wife_and_son.jpg/400px-Petar_Kocic_with_wife_and_son.jpg 2x" data-file-width="500" data-file-height="384" /></a><figcaption>Петар Кочић са супругом Милком и сином Слободаном (увећан детаљ са фотографије). Слободан је умро са три године од туберкулозе.</figcaption></figure> Кочићева политичка делатност се наставила доношењем устава и оснивањем <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%85%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80" title="Босанско-херцеговачки сабор">Земаљског сабора</a>. Изборни ред Земаљског сабора успостављен је према верско-националном кључу (православном становништву као најбројнијем припадао је 31, муслиманском 24, католичком 16 и јеврејском један посланички мандат). После дужих преговора <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Српска народна организација">Српска народна организација</a> је успела да се уједини и постигне политичко јединство, те су српске снаге компактно груписане изашле на изборе. Компромисно јединство српских снага и њихов политички програм заснивао се на опозиционом ставу према туђинској власти и на захтеву о обавезном решењу кметског питања.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951330-67">[65]</a> На <a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%97%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5_1910." title="Избори за Земаљски сабор Босне и Херцеговине 1910.">изборима за Земаљски сабор</a> <a href="/wiki/1910" title="1910">1910</a>. Српска народна организација освојила је 31 мандат, тј. све мандате предвиђене за православно становништво. Један од изабраних посланика био је и Петар Кочић.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951332-68">[66]</a> Рад Земаљског сабора је отпочео <a href="/wiki/15._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="15. јун">15. јуна</a> 1910. године. Врло брзо у Српском клубу су настајале прве поделе. Чаршијска струја српских трговаца, чиновника и земљопоседника инсистирала је на мирном прилагођавању постојећем поретку штитећи на тај начин сопствену економску добит, док је друга група посланика, међу којима је био и Петар Кочић, инсистирала на ранијем договору о опозиционом ставу. Став да се мора учествовати у раду сабора стекао је превагу у Српском клубу, те су српски посланици формирали са муслиманским посланицима саборску већину.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951336-69">[67]</a> Кочић се није могао сложити са оваквом политиком, те се удаљио из Клуба већ у лето 1910. године, после саборског заседања у којем је изгласан први <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82" title="Буџет">буџет</a>. Из Клуба је коначно иступио на јесен исте године. Након иступања, Кочић је кренуо самосталним путем као посланик, бранећи првобитна програмска начела.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951338-70">[68]</a> Више пута је говорио у Сабору. У својим говорима се дотицао различитих питања износећи јасно и отворено своја становишта. У њима је критиковао рад аустријске управе, позивао на укидање места валије и цивилног паше, истицао потребу хитног решавања аграрног питања и жестоко је критиковао појаву кметодерства (прекупљивање кметова ради зараде и учествовања Срба у оваквој трговини). Кочић је у исто време препоручивао и многе молбе сељака који су тражили ерерно земљиште, уређивање питања испаша, опроста шумских глоба или решење неког другог проблема.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951343-71">[69]</a> Не би ли се народ сачувао од нових намета, које су непрестано расле, Кочић се више пута изјаснио против раста плата државних службеника. Тако је, када је влада поднела захтев за повећање службеничких пензија, Кочић јавно иступио истичући да улога посланика није да побољшава и „онако добро стање босанско-херцеговачких чиновника”, него да помогне тежаку, „тек кад се њему помогне и он економски ојача, онда тек треба прећи на регулисање разних плаћа и пензија”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951346-72">[70]</a> Поред интереса сељака, Кочић је заступао у Сабору и интересе радника. Редовно је одржавао везу са радничким покретом и неколико пута је писао за социјалистичке новине „<a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Глас слободе (страница не постоји)">Глас слободе</a>”. Како социјалисти нису имали свог представника, њихове изгласане резолуције често је подносио Сабору управо Кочић.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951347-73">[71]</a> Позната је и његова критика на рачун исквареног језика који се употребљавао приликом писања закона. Кочић је за кварења језика кривио владу, њене чиновнике, „њене званичне новине, законе и наредбе, њене школе и школске књиге, њене разнолике уреде и судове”. У свом говору је истакао: „То нас као старе добре Бошњане мора бољети, јер је наш језик и у најстарија времена био необично лијеп и звучан, много љепши и народнији од језика у источним српским земљама, који се развијао под утицајем <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Византија">византијске</a> културе и грчке <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B0" title="Синтакса">синтаксе</a>”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951350-74">[72]</a> Кочић је заједно са неколицином другова, поднео Сабору предлог о чишћењу језика у законским текстовима са следећим образложењем: „Пошто смо се увјерили, да је језик и стил у поднесеним законским основама нечист и ненародан предлажемо, да се изабере одбор од тројице посланика, који ће све законске основе прегледати и погрешке у језику и стилу исправљати”. Овај предлог је усвојен, и на седници Сабора <a href="/wiki/17._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0" class="mw-redirect" title="17. новембра">17. новембра</a> 1910. г. изабран је одбор за решење овог питања сачињен од тројице посланика, међу којима је био и Кочић.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951351-75">[73]</a> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%BE.jpg.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/9/92/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%BE.jpg.jpg/200px-%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%BE.jpg.jpg" decoding="async" width="200" height="349" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/9/92/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%BE.jpg.jpg/300px-%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%BE.jpg.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/9/92/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D1%83%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%BE.jpg.jpg 2x" data-file-width="325" data-file-height="567" /></a><figcaption>Петар Кочић (увећани детаљ са групне фотографије)</figcaption></figure> Почетком 1911. у Сабору долази до формирање нове саборске већине сачињене од хрватских и муслиманских посланика, а српска страна је постала опозициона. Формирање нове саборске већине омогућило је да се пред Сабором изнесе владин предлог о факултативног откупу кметова, који је одговарао муслиманским беговима, а који су Хрвати били спремни да подрже надајући се муслиманској подршци по питању језика.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951356-76">[74]</a> Српски посланици су начелно заступали обавезни откуп кметова, али је у Српском клубу постојала и струја која се залагала за компромисно решење. Приликом претреса владиног предлога о факултативном (уместо обавезног) откупу кметова <a href="/wiki/3._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB" title="3. април">3. априла</a> <a href="/wiki/1911" title="1911">1911</a>, Српски клуб, не само да је дозволио да владин предлог прође готово без расправе, већ је одлучено да за владин закључак гласају Срби вирилисти и сви посланици прве курије.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951368-77">[75]</a> Приликом претреса Кочић је одржао упечатљив говор о аграрном питању. Он је заступао мишљење о потреби укидања кметства путем обавезног укидања свих феудалних права на земљу, одбацујући владин предлог о факултативном решењу као рђав. Како је из српског клуба изашао још крајем лета 1910. Кочић није био везан никаквим обзирима према српској чаршији и њеном додворавању муслиманским посланицима из беговски породица, те је своје мишљење о аграрним односима могао изнети отворено и искрено. Кочић је најпре изнео историјски постанак и развој кметства у Босни и Херцеговини. Потом се осврнуо на садашње стање и изнео податке из више крајинских срезова. Говор је завршио позивом да се аграрно питање одједном реши, сечењем <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2_%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80" title="Гордијев чвор">Гордијевог чвора</a>, истичући разне користи које земљи пружа ослобођено сељаштво.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951369–372-78">[76]</a> Упркос Кочићевом говору, одлука је била унапред запечаћена. Владин предлог је изгласан великом већином, пошто су за њега гласали хрватски, муслимански и неколико српских посланика. Гласање појединих српских посланика за владин предлог, Кочић је окарактерисао као народну издају.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951375-79">[77]</a> Кочић је према Српском клубу, због националних разлога, у првом периоду заузимао резервисано држање, гајећи наду да ће се њихова политика, ипак, вратити на пут оних политичких начела због којих их је народ и изабрао. Међутим, он је био присиљен и да јавно иступи против овакве политике средином 1911. Повод је био покушај Клуба да у изборним срезовима Кочића и двојице његових другова, који су такође иступили, спроведе своју политичку организацију и да под видом чврсте организације, онемогући слободну и јавну критику рада посланика и политичког вођства.<a href="#cite_note-80">[78]</a> Стога је Кочић са двојицом другова <a href="/wiki/19._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="19. јул">19. јула</a> 1911. написао дужу изјаву где је први пут рад Српског клуба подвргнуо јавној критици. Између осталог, потписници су указали на штетан рад Српског клуба и његово дволично држање у свим крупним питањима, нарочито по питању првог буџета и у кметском питању. Због тога је српска политика у Сабору доживела неуспех, а тај неуспех је настао: „од једне болесне несталности у принципима, млитавости, неискрености, неспособности људи који данас воде одлучну ријеч у Клубу Срба посланика и који стално стоје под кобним утицајем закулисних послова и сумњивих дошаптавања још сумњивијих лица, којима се не би ни по које благо смјело допустити да се мијешају у народне ствари”. У изјави се даље каже да су се потписници, као посланици, „које је у Сабор послала голотиња и сиротиња народна”, трудили да рад Српског клуба врате на прави пут, али да када у томе нису успели, одлучили су се да из њега иступе.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951378-81">[79]</a> Ова изјава означила је Кочићев коначни раскид са Српским клубом. Убрзо након раскида, Кочић је поново покренуо Отаџбину. Први број је изашао <a href="/wiki/6._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0" class="mw-redirect" title="6. септембра">6. септембра</a> 1911. Лист је излазио најпре двапут, а од <a href="/wiki/1._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80" title="1. јануар">1. јануара</a> 1912. трипут недељно. У уводном чланку првог броја истиче се да Отаџбина чврсто стоји на првобитном српском политичком програму, али и указује на грешке које је начинио Српски клуб и посебно се упозорава на тешке последице које могу наступити ако се таква политика продужи: „Народ би спавао мртвим сном” — каже се на крају непотписаног Кочићевог чланка — „клале би га гладне душе и гмизавци. Наступило би идеално стање за политичке шићарџије и лукаве властодршце. Настао би мир који би био налик на гробље. Да не буде сасвим тако, да се та гробна тишина, у којој те језа хвата, прекине, да се чује мушки и јасни глас, који је неугодан силницима и пузавцима, али је угодан потиштенима и поништенима на селу и градовима — излази ’Отаџбина’”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951379-82">[80]</a> Око Отаџбине се формирала посебна политичка група у Сабору. Иако мала, са свега три посланика, група се брзо афирмисала и добијала све више присталица међу обичним народом. Српски клуб је путем штампе (посебно путем листа Српске ријечи) нападао Кочића, оптужујући га да руши српско јединство. Отаџбина им није остала дужна те је на страницама свог листа позивала на борбу против „стварања шупљих величина”, које се обично називају „угледни” и „виђени” људи: „Нарочито нам је онда та величина одвратна, кад је сами јавни радници стварају због респектовања њиховог блага и тефтера”. Симпатије Кочићеве групе су биле усмерене према такозваном малом човеку. О томе се отворено каже: „Не признајемо владу богаташа, хонорације и посједника, у име правог демократизма тражимо једнако право за све према броју”.<a href="#cite_note-83">[81]</a> У исто време, Кочић је водио борбу и против муслиманских бегова. Дајући сажету карактеристику о босанским феудалцима, он је напао феудални менталитет муслиманских великопоседника. Устао је против: „феудалне пожуде са сабирањем материјалних добара, разних положаја титула и части” као и против бошњаклука, „те одвратне националне безбојности”, истичући да: „феудално родољубље босанско нити је прелазило нити прелази границе посједа”.<a href="#cite_note-84">[82]</a> Подршка народа Кочићевој групи показала се крајем 1911, када је у ванредним изборима за изборни зворнички, власенички и сребренички срез, обични тежак (подржан од Отаџбине) Максим Ђурковић победио <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A8%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Атанасије Шола">Атанасију Шолу</a>, званичног кандидата Српског клуба.<a href="#cite_note-86">[в]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951390-85">[83]</a> Почетком 1912. на још једним накнадним изборима, још један кандидат Отаџбине побеђује, а самој групи се придружују још два посланика која напуштају Српски клуб, тако да је Кочићева група имала у Сабору већ седам посланика. Са друге стране, унутрашњи раздори у Српском клубу по питању да ли српски посланици требају да учествују у раду владе или не, довео је и до формалног цепања групе — на чаршијску групу одану влади око Српске ријечи и на опозициону, демократско-националистичку групу око листа Народ.<a href="#cite_note-FOOTNOTEМилићевић195118-87">[84]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Последње_године_и_смрт_(1913—1916)">Последње године и смрт (1913—1916)</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=9" title="Уредите одељак „Последње године и смрт (1913—1916)”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=9" title="Уреди извор одељка: Последње године и смрт (1913—1916)">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Doktorova_kula,_Beograd.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/0/07/Doktorova_kula%2C_Beograd.jpg/200px-Doktorova_kula%2C_Beograd.jpg" decoding="async" width="200" height="133" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/0/07/Doktorova_kula%2C_Beograd.jpg/300px-Doktorova_kula%2C_Beograd.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/0/07/Doktorova_kula%2C_Beograd.jpg/400px-Doktorova_kula%2C_Beograd.jpg 2x" data-file-width="640" data-file-height="426" /></a><figcaption>Данашњи изглед „<a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83" title="Докторова кула у Београду">Докторове куле</a>”, зграде где је била смештена душевна болница. У њој је Петар Кочић провео последње године живота.</figcaption></figure> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Petar_kocic_grave1.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/28/Petar_kocic_grave1.jpg/200px-Petar_kocic_grave1.jpg" decoding="async" width="200" height="227" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/28/Petar_kocic_grave1.jpg/300px-Petar_kocic_grave1.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/28/Petar_kocic_grave1.jpg/400px-Petar_kocic_grave1.jpg 2x" data-file-width="3209" data-file-height="3648" /></a><figcaption>Гробница Петра Кочића на Новом гробљу.</figcaption></figure> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Petar_kocic_grave.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Petar_kocic_grave.jpg/200px-Petar_kocic_grave.jpg" decoding="async" width="200" height="200" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Petar_kocic_grave.jpg/300px-Petar_kocic_grave.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Petar_kocic_grave.jpg/400px-Petar_kocic_grave.jpg 2x" data-file-width="3240" data-file-height="3240" /></a><figcaption>Биста Петра Кочића на Новом гробљу.</figcaption></figure> Крајем 1912. године јавили су се први озбиљнији симптоми лошег душевног стања код Кочића. Болест се постепено развијала узимајући све више маха, а његова плаховитост је све више уступала место <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Меланхолија">меланхолији</a>. Стање му се додатно погоршало кад му је трогодишњи син Слободан умро од <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B0" title="Туберкулоза">туберкулозе</a> 1913. године.<a href="#cite_note-88">[85]</a> С пролећа исте године код Кочића су се живци толико растројили да су га лекари послали да се одмара на <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0" class="mw-redirect" title="Иван планина">Иван планини</a>, где је остао све до јесени 1913. године, избегавајући бављење политиком. Неспособан готово за било какву делатност, током овог периода је превео једну приповетку <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B8" title="Максим Горки">Максима Горког</a> и написао неколико краћих бележака за „Босанску вилу”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951406-89">[86]</a> На наговор својих пријатеља Кочић је у јануару 1914. године отпутовао са трудном женом у Београд на лечење где је примљен у <a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83" title="Докторова кула у Београду">душевну болницу</a>. Вест о његовој болести изнела је на видело велику популарност коју је уживао као народни борац и књижевник, те су добротворне вечери за скупљање прилога организоване у Београду, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%86%D0%B8" title="Клепци">Клепцима</a>, Сарајеву, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4" title="Нови Сад">Новом Саду</a>, Бањој Луци, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80" title="Мостар">Мостару</a>, <a href="/wiki/%D0%96%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D1%86" title="Жупањац">Жупањцу</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B0" title="Бусовача">Бусовачи</a>, <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5" title="Цетиње">Цетињу</a> и др.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951408-90">[87]</a> Исте године Милка Кочић му је родила ћерку Душицу. Кочић је дочекао почетак <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први светски рат">Првог светског рата</a> у болници, где се међу душевним болесницима налазио и песник <a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Душан Срезојевић">Душан Срезојевић</a>. Вредно сведочанство о Кочићевим последњим данима оставио је у виду записа <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Милан Јовановић Стојимировић">Милан Јовановић Стојимировић</a>, тада шеснаестогодишњак који се 1915. године, након пада Београда, да би се спасио интернације, запослио у болници као писар код свог ујака др Душана Стојимировића. Он описује бригу коју су запослени, као и други пацијенти, посвећивали оболелом Кочићу. Његово телесно и душевно копњење описао је речима:<a href="#cite_note-FOOTNOTEЈовановић_Стојимировић1965189-91">[88]</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27428402"><blockquote class="templatequote">Било је дана када је П. Кочић збиља био ’живи леш’ то се не може оповргнути. Тада сам увиђао с колико су тачности лекари оспоравали моје лепе наде. Он би тада долазио не називајући ником бога, седао би, пушио, ћутао и одлазио опет не опраштајући се ни са ким. Али та расположења га нису никада дуго држала. Дан-два, и њему би се опет враћао стари изглед, био је опет вољан да чита, да разговара, каткад и да се смеје. Његово нормално расположење била је нека утученост, известан унутрашњи умор, који је пратила мала невезаност мисли и мрзовоља; али никад он није губио изглед човека који мисли. Додуше, његова мисао је била трома и реч му неизразита, али он никад, па ни у данима највећих криза, није мислио сасвим лудачки, и никад се није тако изражавао као што чине умни поремећеници. Он је био неупотребљив, то се не може порећи, и није било наде на исцељење. Али он никада није био несносан, никад комичан, никад бедан, па и кад је изазивао највеће сажаљење.<a href="#cite_note-FOOTNOTEЈовановић_Стојимировић1965189-91">[88]</a></blockquote> Кочић је у услед погоршања болести пао у постељу <a href="/wiki/21._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="21. август">21. августа</a> 1916. године, а умро је у четири сата ујутру <a href="/wiki/27._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="27. август">27. августа</a> исте године. Пошто се болничка капела кречила, његов леш је био положен у купатилу. Преминули душевни пацијенти су сахрањивани без ковчега, али је по специјалној наредби управника један од пацијената по имену Милош, који је уобразио да је Бог, истесао ковчег. За тај посао је награђен Кочићевим капутом. Стојимировић сликовито описује <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%BE" class="mw-redirect" title="Опело">опело</a>:<a href="#cite_note-FOOTNOTEЈовановић_Стојимировић1965195–196-92">[89]</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27428402"><blockquote class="templatequote">Сутрадан у три часа, отац Гавра Милошевић, свештеник и пријатељ покојников, чита му велико опело. Кочић лежи мало осмехнут, у чарапама, без обуће и гологлав. Око лица му је неки прост укус поређао цвеће, као што се то чини са сељачким мртвацима. Тетка Мара је ваљда додала неколико крупних и ситних јабука уз бледе образе, фине и прозирне, и чело, жуто и хладно. Нико се не сагиње да га пољуби, а спремају се да спусте поклопац. Настасија, једна лудакиња која је увек у капели и око мртваца: „Где ћете — рече- таквог човека гологлавог и босонога?” Неко отрча и донесе једне нове собне ципеле од црвеног платна, које му журно навлаче… Неко други му помиче главу, док остали плачу. Одједном — је ли то игра случаја, ћуд судбине, њена логика или лудачки прохтев? — Петру Кочићу, великоме Србину, мећу на главу просту српску војничку <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0%D1%87%D0%B0" title="Шајкача">шајкачу</a>… Нас неколико који разумедосмо тај лепи симбол згледасмо се накострешени од језе - И право је. Право је, — додаде, накрививши капу на мртвачкој глави, чији болни осмех као да се још више развуче.<a href="#cite_note-FOOTNOTEЈовановић_Стојимировић1965195–196-92">[89]</a></blockquote> Кочићево тело је потом тајно донето на <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5_(%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Ново гробље (Београд)">Ново гробље</a>, без спровода пошто су за време окупације била забрањена окупљања. Кочића је надживела супруга Милка (умрла 1966) и ћерка Душица, које су непосредно након пишчеве смрти живеле тешко. Милка Кочић, иако је надживела свог супруга за педесет година, никада се није преудала и борила се читав живот за одржавање Кочићеве културне заоставштине. Ћерка Душица је завршила студије књижевности у Београду, а потом се удала 1942. године и добила троје потомака — Бојану, Милицу и Петра, који је добио име по свом деди.<a href="#cite_note-ПетарПанић-93">[90]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Књижевно_стваралаштво">Књижевно стваралаштво</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=10" title="Уредите одељак „Књижевно стваралаштво”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=10" title="Уреди извор одељка: Књижевно стваралаштво">уреди извор</a>]</div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Жанр_и_књижевна_традиција">Жанр и књижевна традиција</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=11" title="Уредите одељак „Жанр и књижевна традиција”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=11" title="Уреди извор одељка: Жанр и књижевна традиција">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B,_%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%9C%D1%80%D0%B3%D1%83%D0%B4%D0%B0.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%2C_%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%9C%D1%80%D0%B3%D1%83%D0%B4%D0%B0.jpg/200px-%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%2C_%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%9C%D1%80%D0%B3%D1%83%D0%B4%D0%B0.jpg" decoding="async" width="200" height="313" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%2C_%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%9C%D1%80%D0%B3%D1%83%D0%B4%D0%B0.jpg/300px-%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%2C_%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%9C%D1%80%D0%B3%D1%83%D0%B4%D0%B0.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%2C_%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%9C%D1%80%D0%B3%D1%83%D0%B4%D0%B0.jpg/400px-%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%2C_%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%9C%D1%80%D0%B3%D1%83%D0%B4%D0%B0.jpg 2x" data-file-width="500" data-file-height="782" /></a><figcaption>Рукопис Кочићеве приповетке „Мргуда”.</figcaption></figure> Петар Кочић је писао сва три књижевна рода: <a href="/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%BE%D0%B4)" class="mw-redirect" title="Епика (књижевни род)">епику</a> (приповетке, цртице и слике), <a href="/wiki/Lirika" title="Lirika">лирику</a> (песме у стиху и прози) и <a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0" title="Драма">драму</a> (драмске сатире).<a href="#cite_note-FOOTNOTEМилићевић195120–21-94">[91]</a> Највиши уметнички домет је достигао пишући приповетке и драмске сатире. У издањима сабраних дела објављују се и његови <a href="/wiki/%D0%9F%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0" class="mw-redirect" title="Публициста">публицистички</a> и новинарски текстови, говори у <a href="/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5" class="mw-redirect" title="Земаљски сабор Босне и Херцеговине">Сабору</a> као и сачувана лична преписка. Његов књижевни опус по броју написаних дела није велики и највећи број дела је написао у студентским данима. Његово стваралаштво се може поделити у два дела. Први обухвата студентски период од 1901. до 1905. године. Током овог периода објавио је три збирке приповедака истог имена: „<a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1902)" title="С планине и испод планине (1902)">С планине и испод планине</a>” (1902), „<a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1904)" title="С планине и испод планине (1904)">С планине и испод планине</a>” (1904) и „<a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1905)" title="С планине и испод планине (1905)">С планине и испод планине</a>” (1905), као и драмску сатиру „<a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BC" title="Јазавац пред судом">Јазавац пред судом</a>” (1904). Други период обухвата период од 1908. до 1911. године када су настали „<a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D1%83%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%97%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B0_(%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0)" title="Јауци са Змијања (књига)">Јауци са Змијања</a>” (1910) и „<a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Суданија (страница не постоји)">Суданија</a>” (1911). Књижевна критика сматра да је уметнички вреднија дела написао у првом периоду. Историја књижевности је двојако периодизовала Кочићево стваралаштво. Старији <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Историја књижевности">историчари</a> су га сматрали једним од последњих писаца <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Реализам у српској књижевности (страница не постоји)">српског реализма</a>, док је данас, под утицајем новијих историчара, устаљено мишљење да је Кочић један од првих <a href="/wiki/Moderna_u_srpskoj_knji%C5%BEevnosti" class="mw-redirect" title="Moderna u srpskoj književnosti">модерних</a> писаца у српској књижевности.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДеретић200343Вучковић198965-95">[92]</a> <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Наука о књижевности">Наука о књижевности</a> не може јасно да утврди који су писци пресудно утицали на обликовање Кочића као књижевника због недостатка изворних докумената о његовој лектири и књижевном изграђивању. Ипак одређену оријентацију пружа делимично сачувана Кочићева библиотека.<a href="#cite_note-FOOTNOTEВучковић198967-96">[93]</a> Од домаћих присутан је утицај <a href="/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Ђура Јакшић">Ђуре Јакшић</a>, коме је и посветио своју другу књигу, затим утицај <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%92%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Јанко Веселиновић">Јанка Веселиновића</a> и <a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%98_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Доситеј Обрадовић">Доситеја Обрадовића</a>. На његову књижевност утицала је и <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Народна књижевност">народна књижевност</a>, а усмено приповедање и певање појављује се и као мотив у његовим приповеткама. Од страних писаца књижевни историчари су указивали на утицај <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D0%B2" title="Иван Тургењев">Ивана Тургењева</a>, <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%B2" title="Леонид Андрејев">Леонида Андрејева</a>, <a href="/wiki/%D0%A4%D1%98%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D0%94%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Фјодор Достојевски">Фјодора Достојевског</a>, <a href="/wiki/Henrik_Ibsen" title="Henrik Ibsen">Хенрика Ибзена</a>, <a href="/wiki/%D0%91%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D0%91%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BD%D1%81%D0%BE%D0%BD" title="Бјернстјерне Бјернсон">Бјернстјернеа Бјернсона</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEВучковић198967-96">[93]</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B8" title="Максим Горки">Максима Горког</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДеретић200343-97">[94]</a> Кочић је приповетке написао настављајући традицију сеоске приповетке (Веселиновић, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%90%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%B2" class="mw-redirect" title="Павле Марковић-Адамов">Паја Марковић-Адамов</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D0%BB%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Милован Глишић">Глишић</a> и др). Ову традицију, која је пре његове појаве запала у дубоку кризу, модернизовао је и подмладио, уневши у њу нове елементе. У погледу форме, епски начин приповедања, са опширном дескрипцијом и расплинутим низањем догађаја, заменио је кратком, сажетом приповетком, занимљивом не само по свежем и живописном језику, него и по драмским елементима.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1964108-98">[95]</a> Уз складну примену модерних елемената Кочић је дао и нову обраду приповедних мотива. Уместо безбрижног сељака и задовољног, идеализованог села, каквом су били склони приповедачи из претходне генерације, Кочић је у својим делима приказивао намучене сељаке и тамну страну поробљене и сиромашне сеоске средине. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Ликови">Ликови</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=12" title="Уредите одељак „Ликови”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=12" title="Уреди извор одељка: Ликови">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Ve%C4%8De_komedija.pdf" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Ve%C4%8De_komedija.pdf/page1-220px-Ve%C4%8De_komedija.pdf.jpg" decoding="async" width="220" height="311" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Ve%C4%8De_komedija.pdf/page1-330px-Ve%C4%8De_komedija.pdf.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Ve%C4%8De_komedija.pdf/page1-440px-Ve%C4%8De_komedija.pdf.jpg 2x" data-file-width="1164" data-file-height="1647" /></a><figcaption>Вече комедија, које се одржало у <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9C._%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B0" title="Задужбина Илије М. Коларца">Задужбини Илије М. Коларца</a>, <a href="/wiki/1952" title="1952">1952</a>. године. </figcaption></figure> Приказујући народ Босанске Крајине, Кочић је дао неколико значајних ликова који су јединствени у српској књижевности. Карактерисани кроз поступке и схватања, они су добро изграђени са изразитим индивидуалним цртама. Ипак, Кочићеви јунаци нису обичне сељачке фигуре са свакидашњим сељачким животом, него индивидуализовани ликови, скоро искључиви у својим поступцима. Они су дубоко обележени географским подручјем одакле потичу, те су „набрекли снагом, пуни живота и горштачке гордости”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац196485-99">[96]</a> Тај свет и горштачки менталитет Кочић је описао речима: „Све је љуто, немирно, горопадно и тврдоглаво на 'вој планини и испод планине. У нас је ријеткост питом и ’вамо покоран човјек”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКочић195195-100">[97]</a> <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Исидора Секулић">Исидора Секулић</a> истиче да човек у Кочићевом делу: „занемарује лични живот и одупире се душом а не телом”, те је стога, „развио у себи једну хладну, тврду, скоро нечовечну гордост, и служио се њом као активним и пасивним оружјем и против непријатеља и против пријатеља”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEСекулић1965169-101">[98]</a> Карактеристично је и то да су сви јунаци из Кочићевих приповедака заиста постојали и да су живели у Змијању и у непосредној пишчевој околини.<a href="#cite_note-FOOTNOTEАндрић196546-102">[99]</a> Међу ликовима, књижевни проучаваоци су посебно издвајали <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4_%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%86" title="Давид Штрбац">Давида Штрпца</a>, Симеуна Ђака, Мрачајског проту и Мргуду. <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4_%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%86" title="Давид Штрбац">Давид Штрбац</a>, лик бунтовног и превејаног сељака, најпознатији је Кочићев књижевни јунак. Први пут се појављује у виду епизодног јунака у приповеци „Туба”, а најпознатији је као главни лик драмске сатире „<a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BC" title="Јазавац пред судом">Јазавац пред судом</a>”. Он физички не личи на класичне <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BA" title="Јунак">јунаке</a>: мален је, низак, сув као грана, а лаган као перце, сав сед јер се родио некако „кад се први пут почела трећина од народа купити”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац196487-103">[100]</a> Како су још и Кочићеви савременици истакли, Штрбац је необично тврд: „као да има у њему нешто од великих клисура и огромних глечера, необично жилав и лијеп. Та љепота у оној гордости једнога гладнога човјека и у <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" class="mw-redirect" title="Моралност">моралности</a> једног неопаженог стварања”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEГаћиновић190832-104">[101]</a> Иако се прави луцкастим и лудим, он прича „са префињеним и снажним <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Сарказам">сарказмом</a> са сталоженим стишаним болом, са оригиналном <a href="/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B8" title="Фразеологизми">фразеологијом</a> свога краја, са свјежим националним осјећањем”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEШошљага1907-105">[102]</a> Давид Штрбац није само српски босански крајишки сељак, већ сељак уопште, вечно варан и вечно искоришћаван човек који је свестан свога очајног положаја и тражи правду. Иако је дат у комичном оквиру, он ипак изазива дубоко саучешће. Симеун Ђак је јунак у пет повезаних Кочићевих приповедака („Зулум Симеуна Ђака”, „Истинити зулум Симеона Ђака”, „Мејдан Симеона Ђака”, „Из Староставне књиге Симеуна Ђака” и „Ракијо, мајко”). Симеун је остарели <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Искушеник">искушеник</a> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Манастир Гомионица">манастира Гомионица</a> кога монаси нису <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Монаштво">закалуђерили</a> већ тридесет година због његове чудне ћуди: „О, братски ће се љубити и грлити, онда ће скочити и подвриснути: ’Стој! Буди мене миран’ — па ће те на мртво име испребијати ако је јачи. Крошто, зашто, то нек' сами бог зна”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКочић196686-106">[103]</a> Склон је испијању <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Ракија">ракије</a> и лажима о својим наводним јунаштвима. Он је приповедач на сељачким седељкама, где се уз котао ракије, приповедају догађаји из старих времена кад се за „сопру заједно сједало око <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD" title="Митровдан">Митровдана</a> а устајало о <a href="/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD" title="Ђурђевдан">Ђурђевдану</a>”. Иако је пијаница и недоук, његова звучна фраза и сељачки <a href="/wiki/%D0%96%D0%B0%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%BD" title="Жаргон">жаргон</a>, са наглашеним <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BF" title="Сатрап">сатиричним</a> доскочицама, годи слушаоцима, који иза Симеунових лажи, наслућују и понеку истину. Ракија развезује разговор, који постаје шири и невероватнији, јер весели скуп и служи као утеха за тешко сељачко живљење. Како се истиче: „Да није шале, еглена и ове благословене, што се каже, мученице, вјерујте ми, дјецо моја, да би пола свијета у нашем несретном отечеству од грког јада и чемера полуђело и сишло с ума”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКочић1966125-107">[104]</a> Симеун Ђак, слично <a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BD_%D0%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D1%82" title="Дон Кихот">Дон Кихоту</a> или <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD_%D0%A2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%86&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тартарен Тараксонац (страница не постоји)">Тартарену Тарасконцу</a>, више је у свету песме и приче него у стварности. Он се понаша као да је јунак народних песама и у тренуцима ратничког заноса говори у <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86" title="Десетерац">десетерцу</a>. У његовим ракијским причама, које приповеда он или неко други из његове близине, стално се мешају занос и истинско борбено одушевљење, месијанство и лакрдија.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДеретић200343-97">[94]</a> У приповеци „Истинити зулум Симеуна Ђака” јунак, да би дошао до драгоцене ракије, договара се са са својим <a href="/wiki/%D0%98%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD" title="Игуман">игуманом</a> Партненијем да измисли причу о Симеуновом одметању у <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D0%BA" class="mw-redirect" title="Хајдук">хајдуке</a> и да исценирају нов напад на манастир. Изводећи ту обману пред власником ракијског казана, Симеун се толико занесе шалом да заиста појури игумана пуцајући на њега. У приповеци „Ракијо, мајко” Симеон прича о свом походу на аустријски логор где је уз помоћ ракије од швапског капетана добио дозволу да прикупља прилоге за манастир. Симеуну Ђаку супротан је тип Мрачајског проте, главног јунака истоимене приповетке. То је реалан тип узет из живота, човек јаке али узбудљиве нарави, код кога инстинкти без улепшавања долазе до речи, те се чини анималан.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац196731-108">[105]</a> Његов портрет скицирао је Кочић у неколико карактеристичних црта: „Поднимио се на обе руке и одбочио на голе, сувоњаве лактове, па укочено, блесасто зури у нешто пред собом. На коштатом, подбулом лицу и у мутним, престрављеним очима огледало се нешто немирно, растргано, нешто тешко, суморно. Сиједа кесераста брадица у нереду, а коса с понеким црнкастим праменом, замршена, масна, разастрла се по широким, угнутим плећима”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКочић196681-109">[106]</a> Мрачајски прото је човек несавитљива карактера, тврд као камен и у поступцима готово брутално отворен, чемерни паћеник читавог живота, који је постао <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Мизантропија">човекомрзац</a>. Никада није опраштао својим непријатељима, већ им се светио са великим уживањем. Сва његова мржња и особењаштво плод су силних патњи које је доживео у младости. Мрачајски прото је један од најупечатљивије извајаних ликова у српској књижевности, тип свесног трпиоца који се скаменио и удаљио од спољног света, омрзнувши живот, пошто га је спознао.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац196731-108">[105]</a> Женски ликови код Кочића углавном нису индивидуализовани, са изузетком Мргуде из истоимене приповетке.<a href="#cite_note-FOOTNOTEСекулић1965170-110">[107]</a> Мргуда је приказана као снажна, врлетна, горопадна, саздана сва од телесне снаге: „Лице смеђе, окошто, а остала снага саливена, једра, пуна као у надојена јањета. Крупне, дубоке, црне очи увијек су јој нешто влажне; а нос прав, меснат, с округлим ноздрвама, мало навише завинут. Усне набубриле и увијек црвене. Само кад се ражљути, задрхћу и поблиједе”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКочић1951151-111">[108]</a> У њеној концепцији сливају се <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_(%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82)" title="Натурализам (књижевност)">натуралистички</a> утицаји, посебно у детаљу да је њена чулност условљена генетским, породичним наслеђем. Мргудина љубав сажиже све око себе, али пре свега сажиже саму себе.<a href="#cite_note-FOOTNOTEВулетић196627-112">[109]</a><a href="#cite_note-113">[110]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Мотив_родољубља">Мотив родољубља</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=13" title="Уредите одељак „Мотив родољубља”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=13" title="Уреди извор одељка: Мотив родољубља">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D1%83%D1%99%D0%B5_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D1%83%D1%99%D0%B5_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B.jpg/200px-%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D1%83%D1%99%D0%B5_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B.jpg" decoding="async" width="200" height="263" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D1%83%D1%99%D0%B5_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B.jpg/300px-%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D1%83%D1%99%D0%B5_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D1%83%D1%99%D0%B5_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B.jpg/400px-%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D1%83%D1%99%D0%B5_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B.jpg 2x" data-file-width="600" data-file-height="788" /></a><figcaption>Петар Кочић на слици <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Јован Бијелић">Јована Бијелића</a></figcaption></figure> Родољубље према српском националном бићу и нетрпељивост према аустроугарској окупацији је један од основних мотива Кочићевог стваралаштва. Његово родољубље надовезује се једним својим делом на <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B8%D1%82" class="mw-redirect" title="Косовски мит">косовску традицију</a>. Јунак из приповетке „Гроб слатке душе” узвикује: „Наша је права на Косову закопана”, а о косовском завету често разговарају његови јунаци. Исидора Секулић повезује косовски мит са трима по њој основним темама Кочићевог стваралаштва: чежњом за слободом и правдом, патриотизмом и „силином и пасјалуком ћуди” нарави оних који занемарују и газе личне животе.<a href="#cite_note-FOOTNOTEСекулић1965168–169-114">[111]</a>. По родољубивој црти коју садрже, његове приповетке су ангажоване и обележене политичким дешавањима из времена у којем су настале. У њима се сусрећу многобројне политичке алузије или како је то сам рекао: „крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1964109–110-115">[112]</a> Аустроугарску управу је називао суданијом. Њу у „Староставној књизи Симеуна Ђака” <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Алегорија">алегоријски</a> представља као остварење давно записаног пророчанства. У Босни, „у срцу и снази српског отечества”, завладала су два господара, због чега је настала „превртанија и друга суданија”. Стари господар (Османско царство) је силазећи са <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE" title="Престо">престола</a>, запело ногом за златни <a href="/wiki/%D0%95%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%80" title="Ексер">ексер</a>, те се нови господар (Аустроугарска) није могао сасвим попети. На овај начин, извршена је нова окупација, чудо и ругло које ће остати „за млоге и млоге године на поругу и срамоту роду человјеческом”. У овом неприродном стању нису у целости нестали турски „крволочни и бијесни <a href="/wiki/%D0%97%D1%83%D0%BB%D1%83%D0%BC" title="Зулум">зулуми</a>” а дошли су нови аустријски „суви зулуми” оличени у новим наметима. Кочић је у приповеткама негативно писао о обавези служења војске у далеким крајевима Аустроуграске („Туба”), терању кметова са земље због немогућности да исплате високе дажбине („Гроб слатке душе”), злоупотребама приликом пописивања десетине („Код Марканова точка”, „Јуре Пилиграп”), <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Колонијализам">колонијалној</a> експлоатацији природних богатстава („Вуков гај”) и другим проблемима. Кочић је критиковао и припаднике српске чаршије и цркве (Мејдан Семеуна Ђака) због сарадње са владом и учествовања у глобљењу сељака. Најсистематичнију и најширу критику аустроугарске власти Кочић је остварио у сатиричним драмама „Јазавац пред судом” и „Суданија”. Његова <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0" title="Сатира">сатира</a>, како Андрић истиче, била је: „прави бич за тиране, многе његове реченице постале су летеће речи у народу”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEАндрић196543-116">[113]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Стил_и_језик">Стил и језик</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=14" title="Уредите одељак „Стил и језик”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=14" title="Уреди извор одељка: Стил и језик">уреди извор</a>]</div> Још први рецензенти Кочићевог дела, међу којима је био и Скерлић, указивали су на лепоту и богатство језика у његовим приповеткама.<a href="#cite_note-FOOTNOTEСкерлић1964151-117">[114]</a>. Овај језик је заснован на чистом народном српском језику Босанске Крајине који је често тек овлаш књижевно редигован. Тај језик је обележен разговорном фразом, ритмом и мелодијом, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B0" title="Синтакса">синтаксом</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%BE%D0%BF&action=edit&redlink=1" class="new" title="Троп (страница не постоји)">тропима</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%84%D0%B8%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B5" title="Стилске фигуре">фигурама</a>, епитетима и поређењима. Такође, у њему је присутан и велики број <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Дијалекти српског језика">дијалектизма</a>, који као <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Лексикологија">лексичка</a> грађа имају немало значења.<a href="#cite_note-FOOTNOTEМилићевић195124-118">[115]</a> Задивљена језичком лепотом и снагом Кочићевог израза, Исидора Секулић је у свом есеју сликовито изрекла да такав језик погађа читаоца кроз свих пет чула.<a href="#cite_note-FOOTNOTEСекулић1965174-119">[116]</a><a href="#cite_note-120">[117]</a> Колику је важност Кочић придавао језику, сведочи и ред из песме у прози „Молитва” где се лирски субјект моли: „О, боже, велики силни и недостижни, дај ми крупне и големе ријечи које душманин не разумије, а народ разумије”. За њега је језик потпуно једно са људима и земљом, свет и неповредљив као и сами људи. Иво Андрић, у есеју „Земља, људи и језик код Петра Кочића”, посебно је истакао важност говора и језика за разумевање стваралаштва, али и политичке борбе овог српског писца. Андрић истиче да:<a href="#cite_note-FOOTNOTEАндрић196548—49-121">[118]</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27428402"><blockquote class="templatequote">Понекад човеку изгледа као да је само Кочићево дело, цело целцато, лежало негде у дубинама тога језика, а он га је ископао као кип, и изнео на светлост дана и пред поглед света. Кочић је добро знао (или боље рећи: осећао) да говорити и писати чисто и правилно значи одупрети се и на тај начин непријатељу, пркосити му, давати доказ своје животне снаге; и обрнуто, да примати нове, наказне изразе службеног језика значи колико и признавати чињеницу своје потлачености и покорности, отварати пут ка пуној капитулацији.</blockquote> Из ових разлога, Кочић се у својој политичкој делатности борио за очување српског језика у Босни и Херцеговини. Он је против „накарадног језика” аустроугарске <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Бирократија">бирократије</a> држао говоре, предлагао нарочите комисије, препирао се са представницима власти око појединих речи, итд. Колико је Кочић повезивао страну окупацију са кварењем језика, сведочи и један исказ у „Суданији” где једно лице саветује оптуженог да ако хоће да постигне нешто пред аустријским судом онда: „убацуј што више њиовије ријечи у свој говор”. Андрић је у свом есеју истакао и да је:<a href="#cite_note-FOOTNOTEАндрић196549-122">[119]</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27428402"><blockquote class="templatequote">Петар Кочић слутио и знао да иза речи стоји значење речи, и мисао и воља онога ко их изговара или пише, и да према томе речи могу бити покретна, стварна и жива снага, да се могу под одређеним условима, изједначити и поистоветити са — делом, са стварношћу коју означавају. И зато је Кочић натеривао представника Босанске владе да листа по <a href="/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BA_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B" title="Вук Стефановић Караџић">Вуковом</a> <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D1%98%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Српски рјечник">Рјечнику</a> да би нашао аргументе против Кочићеве језичке опозиције, а то је значило упола већ добити битку, тј. не дати се одвојити од народне целине ни трајно се бацати на уски аустријски такозвани босански колосек.</blockquote> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Природа_и_пејзаж">Природа и пејзаж</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=15" title="Уредите одељак „Природа и пејзаж”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=15" title="Уреди извор одељка: Природа и пејзаж">уреди извор</a>]</div> Кочићево дело прожима дубока, скоро мистична везаност за природу завичаја. У више својих приповедака дао је борбу човека са природном стихијом. Међу њима се нарочито издваја скупина приповедака у чијим се насловима јављају предлози простора: „У магли”, „Кроз маглу”, „Кроз светлост” и „Кроз мећаву”. У овој последњој рвање човека с невременом у суровој планини само је завршни чин пропасти Реље Кнежевића, члана некада велике и богате породице, од које остају само старац и дечак који и сами на крају страдају у мећави на повратку из града, где су узалудно покушавали да продају своју последњу краву.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДеретић200343-97">[94]</a> Мотив смрти у мећави постоји и у приповеци „Гроб слатке душе”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКочић196642-123">[120]</a> Са друге стране, многе Кочићеве приповетке натопљене су и светлошћу која долази након тешког и тмурног невремена. Оне сугестивно делују на читаоца, јер му стварају визију животних радости и задовољстава:<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1964100-124">[121]</a> „Око ње свукуд вода, свјетлост и непрегледно, миришљаво прољетно зеленило. Ваздух се очистио иза кише, па трепери и свијетли се као стакло. Око бијелих, облих ногу жубори вода и лагано протиче, а треперава се свјетлост одбија од воде и игра јој се по влажним образима и дугом, сјајном гердану.”<a href="#cite_note-FOOTNOTEКочић1951121-125">[122]</a> Кочићеви пејзажи су једноставни, без декорација, пластично изведени, а по унутрашњем доживљају упечатљиви. Кочић је свесно ишао за што простијим, непосреднијим изразом, тражећи хармонију у бојама и изразу, док је благе контрасте постављао само у тоновима. Стога његови доживљаји, изражени у сликама делују готово увек спонтано и уверљиво.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1964100-124">[121]</a> Скерлић је још у приказу друге књиге „<a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1904)" title="С планине и испод планине (1904)">С планине и испод планине</a>” приметио како: „Кочић слика као модерни <a href="/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Импресионизам">импресионистички</a> сликар en plein air под ведрим небом у треперењу и играма светлости, са преливима и сенкама, са нечим што опомиње на слике <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%BE%D0%B4_%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B5" title="Клод Моне">Клода Монеа</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%98_%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%BE" title="Камиј Писаро">Камила Писароа</a>”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEСкерлић1964159-126">[123]</a> За ову импресионистичку игру сенки симптоматичан је одломак из приповетке „Кроз свјетлост”: „Околна брда, као мало намргођена, утонула у густу устрепталу тиморину, па као да нешто крупно, радосно шапћу. Кроз тиморасто плаветнило још се бјеласају, на једном врхунцу наврх Мањаче испод суморних јела, разбацани, нестопљени снијежни сметови као овце кад полегну на пландишту”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКочић1951160-127">[124]</a> Кочић хероизира планинску природу описујући је монументалним и херојским гестама: „Планински врхунци натмурено вире из магле, као снажни, намргођени дивови, покиснули и разљужени на ледину студен позне јесени. Узвишени, осамљени, ближи облачном небу, него они ситни брешчићи што се као из петних жила упињу да их достигну, хладни, тихи и суморни, као да презриво шапћу”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКочић1951151-111">[108]</a> Планинска природа одређује не само судбину него и темперамент и карактер Кочићева човека.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДеретић200343-97">[94]</a><a href="#cite_note-128">[125]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Утицај_и_наслеђе">Утицај и наслеђе</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=16" title="Уредите одељак „Утицај и наслеђе”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=16" title="Уреди извор одељка: Утицај и наслеђе">уреди извор</a>]</div> Кочић се сматра једном од најзначајнијих фигура у српској култури. Његово књижевно дело извршило је снажан утицај на даљи развој српске писане речи, док је његово политичко наслеђе постало темељ различитих политичких оријентација у српском друштву. <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Monument_to_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87,_Banja_Luka.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/Monument_to_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87%2C_Banja_Luka.jpg/200px-Monument_to_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87%2C_Banja_Luka.jpg" decoding="async" width="200" height="267" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/Monument_to_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87%2C_Banja_Luka.jpg/300px-Monument_to_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87%2C_Banja_Luka.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/Monument_to_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87%2C_Banja_Luka.jpg/400px-Monument_to_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87%2C_Banja_Luka.jpg 2x" data-file-width="1512" data-file-height="2016" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83" class="mw-redirect" title="Споменик Петру Кочићу">Споменик Петру Кочићу</a> у Бањој Луци из 1932.</figcaption></figure> Кочићево дело доживело је велику читаност још за време његовог живота. Тако је самостално издање „<a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BC" title="Јазавац пред судом">Јазавца пред судом</a>” доживело једанаест издања у временском периоду од 1904. до 1914.<a href="#cite_note-automatski_generisano1-129">[126]</a> Својим политичким деловањем извршио је снажан утицај на припаднике организације <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B0" title="Млада Босна">Млада Босна</a>, посебно на <a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Владимир Гаћиновић">Владимира Гаћиновића</a>. Иако није био њен део, Кочић је први употребио израз „Млада Босна” и то у листу Отаџбина 1907.<a href="#cite_note-130">[127]</a> Извршио је снажан утицај на књижевнике следеће генерације, између осталих и на Иву Андрића. Андрић је написао четири есеја о Кочићу (једини књижевник о коме је писао више био је <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_I_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88" title="Петар I Петровић Његош">Петар Петровић Његош</a>): „Нешто о Кочићевој борби за народни језик”, „О личности Петра Кочића”, „Четрдесет година од смрти Петра Кочића” и „Земља језик и људи код Петра Кочића”. Андрић је истакао да је Кочић „био од оних писаца који у себи носе готову и унапред формирану слику света који они хоће и морају да изразе, од оних писаца који саберу онолико интелектуалних средстава и изражајних могућности колико је најнужније да би могли своје дело да остваре, од оних писаца чија егзистенција није посвећена књижевности, него су књижевност и цела егзистенција стављене у службу живота и одређених животних потреба.”<a href="#cite_note-FOOTNOTEАндрић196544-131">[128]</a> Прво издање сабраних дела објављено је у две књиге у издању Народне просвете 1932.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКочић1932-132">[129]</a>. Сабрана дела су објављивана поново у две књиге 1961. три књиге 1967. четири књиге 1986. четири књиге 2002. и једној књизи 2016.<a href="#cite_note-automatski_generisano1-129">[126]</a> Након Првог светског рата и уједињења у <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0,_%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B0" class="mw-redirect" title="Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца">Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца</a>, Кочић је био слављен као политичка фигура која је својим деловањем помогла уједињењу југословенских народа. Године 1929. у Бањој Луци је основано друштво „Змијање” чији су циљеви били подизање споменика и оснивање уметничког дома за сиромашне ђаке Крајине који би понео књижевниково име. У непуне четири године деловања (од 29. октобра 1929. до 21. маја 1933) друштво „Змијање”, на чијем се челу налазио <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BE_%D0%93%D0%BB%D1%83%D1%88%D0%B0%D1%86" title="Васо Глушац">Васо Глушац</a> (1879—1955), Кочићев пријатељ и покретач ове акције, окупило је бројне чланове. Међу многобројним југословенским интелектуалцима, уметницима и политичарима чланству су припадали и <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" class="mw-redirect" title="Краљ Александар Карађорђевић">краљ Александар Карађорђевић</a>, као и <a href="/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%88_%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BA" title="Томаш Масарик">Томаш Масарик</a>, председник <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Чехословачка">Чехословачке Републике</a>, и <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8_%D0%9C%D0%BE%D1%88%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Игнаци Мошицки (страница не постоји)">Игнаци Мошицки</a>, председник <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Пољска">Пољске</a> Републике, што сведочи да је Кочићев значај сагледаван <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82" class="mw-redirect" title="Пансловенски покрет">пансловенски</a>. Подршку и жељу да постане члан друштва исказао је писмом и <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0" title="Никола Тесла">Никола Тесла</a>. Друштво је свечано открило <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83" class="mw-redirect" title="Споменик Петру Кочићу">Споменик Петру Кочићу</a> 6. новембра 1932. године у <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA_%22%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%22" class="mw-redirect" title="Градски парк "Петар Кочић"">Градском парку</a>. Споменик су извајали <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D1%83%D0%BD_%D0%90%D1%83%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Антун Аугустинчић">Антун Аугустинчић</a> и <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%83%D1%88" title="Вања Радауш">Вања Радауш</a>. Маја 1941. <a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B5" title="Усташе">усташе</a> су уклониле споменик, али је он враћен на старо место након рата.<a href="#cite_note-FOOTNOTEДамјановић2016197—206-133">[130]</a> По угледу на Кочићев лист <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_1907%E2%80%941908)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Отаџбина (часопис 1907—1908) (страница не постоји)">Отаџбина</a> након Првог светског рата у Бањој Луци је покренут истоимени лист <a href="/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81)" title="Отаџбина (часопис)">Отаџбина</a> који је излазио у периоду од 1923. године до 1925. године. Овај лист, је основала <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_(%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Демократска странка (Југославија)">Демократска странка</a>, дајући му име Отаџбина, како би придобили поборнике социјалног наслеђа Петра Кочића у Крајини, где је обични народ, сељаштво, било у првом плану. Након цепања Демократске странке лист је постао орган <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0" title="Самостална демократска странка">Самосталне демократске странке</a>. <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Veliki_grb_Banja_Luke.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Veliki_grb_Banja_Luke.svg/200px-Veliki_grb_Banja_Luke.svg.png" decoding="async" width="200" height="222" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Veliki_grb_Banja_Luke.svg/300px-Veliki_grb_Banja_Luke.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Veliki_grb_Banja_Luke.svg/400px-Veliki_grb_Banja_Luke.svg.png 2x" data-file-width="148" data-file-height="164" /></a><figcaption>Данашњи Велики грб <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Бања Лука">Бања Луке</a>; Држачи штита су Петар Кочић и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Светислав Милосављевић">Светислав Милосављевић</a>.</figcaption></figure> Укидање кметства и реформа аграрног система у Босни и Херцеговини за коју се залагао Петар Кочић остварена је тек након Првог светског рата и стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Губљење привилегија муслиманских бегова и ослобађање српских кметова узроковало је дубље раздоре између бошњачког и српског становништва што је, како истиче историчар <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%A5%D0%BE%D0%B0%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Марко Атила Хоаре (страница не постоји)">Марко Атила Хоаре</a>, једним делом узроковало укључивање дела бошњачког становништва <a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B5" title="Усташе">усташком</a> покрету и чињењу <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%B4_%D0%BD%D0%B0%D0%B4_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83" title="Геноцид над Србима у Другом свјетском рату">геноцида над стотинама хиљада Срба</a> у Другом светском рату.<a href="#cite_note-FOOTNOTEHoare2007414-134">[131]</a> Током Другог светског рата и <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Четници">четнички</a> и <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8" class="mw-redirect" title="Југословенски партизани">партизански</a> покрет, оба већински састављена од Срба, позивали су се на Кочићево наслеђе. Тако је <a href="/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%BE%D1%88_%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Урош Дреновић">Урош Дреновић</a> командовао четничким батаљоном који је био именован „Петар Кочић”,<a href="#cite_note-FOOTNOTEHoare2006261-135">[132]</a> док су у исто време партизани уздизали Кочића видећи у њему побуњеника против германских окупатора и самим тиме њиховог претходника.<a href="#cite_note-FOOTNOTEHoare2013357-136">[133]</a> За време постојања <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Социјалистичка Федеративна Република Југославија">СФР Југославија</a> Кочић је уздизан у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Социјализам">социјалистичког</a> борца за права кметова и радника, али се, са друге стране, његов српски национализам прећуткивао, те је неретко свођен на искључиво босанског књижевника и политичара.<a href="#cite_note-FOOTNOTESugar1995343-137">[134]</a> У <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B1" title="Загреб">Загребу</a> је <a href="/wiki/1964" title="1964">1964</a>. године било основано сатирично позориште <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5_%D0%9A%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D1%83%D1%85&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сатирично позориште Керемпух (страница не постоји)">Јазавац</a> именовано је по угледу на познату Кочићеву драмску сатиру „Јазавац пред судом”. Након распада Југославије и хрватске независности позориште је 1994. године променило име у Керемпух, а званични сајт позоришта данас негира било какву повезаност са српским писцем.<a href="#cite_note-138">[135]</a> Оснивањем <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Република Српска">Републике Српске</a> Петар Кочић постаје својеврсни симбол успостављеног ентитета. Томе сведочи велики број културних догађаја које су понеле његово име. Између осталог, његово име носи <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA_%22%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%22" class="mw-redirect" title="Градски парк "Петар Кочић"">градски парк</a> у Бањој Луци, <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80_%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Театар фест Петар Кочић">Театар фест</a>, културна манифестација <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2_%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80" title="Кочићев збор">Кочићев збор</a>, основана 1966. године и две књижевне награде — <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0" class="mw-redirect" title="Кочићева књига">Кочићева књига</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BE" class="mw-redirect" title="Кочићево перо">Кочићево перо</a>, које додељује <a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" class="new" title="Задужбина Петар Кочић (страница не постоји)">Задужбина Петар Кочић</a>. Његов лик је главни мотив на лицу серије новчаница динара Републике Српске које су издате 1993. и главни мотив на лицу серије новчаница од 100 <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0" title="Конвертибилна марка">конвертибилних марака</a> које су издате 1998. године. Од 20. јула 2017. године, на новом <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B1_%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B5" title="Грб Бање Луке">грбу Бање Луке</a> налази се Петар Кочић заједно са <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BD" title="Бан">баном</a> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Светислав Милосављевић">Светиславом Милосављевићем</a>.<a href="#cite_note-139">[136]</a> Од <a href="/wiki/2005" title="2005">2005</a>. у порти цркве Светог Николе у Романовцима одржава се културна манифестација „Идеш ли роде?”. Најбољима на литерарном конкурсу додјељује се награда „Кочићева тканица”.<a href="#cite_note-140">[137]</a> Кочићева књижевна дела су шест пута екранизована у телевизијске филмове: „<a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BC_(%D0%A2%D0%92_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_1963)" class="mw-redirect" title="Јазавац пред судом (ТВ филм из 1963)">Јазавац пред судом</a>” (1963), „<a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%A2%D0%92_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_1965)" class="mw-redirect" title="Суданија (ТВ филм из 1965)">Суданија</a>” (1965), „<a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D1%83%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%97%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B0_(%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC)" title="Јауци са Змијања (филм)">Јауци са Змијања</a>” (1974), „<a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%A2%D0%92_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_1977)" class="mw-redirect" title="Суданија (ТВ филм из 1977)">Суданија</a>” (1977), „<a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BC_(%D0%A2%D0%92_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_1988)" title="Јазавац пред судом (ТВ филм из 1988)">Јазавац пред судом</a>” (1988) и „<a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%98%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0_(%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC)" title="Мејдан Симеуна Ђака (филм)">Мејдан Симеуна Ђака</a>” (1999).<a href="#cite_note-141">[138]</a> Последње године Кочићевог живота приказане су у телевизијском филму „<a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%B8_%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83_%D0%BB%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%B0" title="Слепи путник на броду лудака">Слепи путник на броду лудака</a>” из 2016. у режији <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Горан Марковић">Горана Марковића</a> и по сценарију <a href="/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BB%D0%B5_%D0%96%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B" title="Вуле Журић">Вулета Журића</a>. Лик Петра Кочића играо је <a href="/wiki/%D0%98%D0%B3%D0%BE%D1%80_%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Игор Ђорђевић">Игор Ђорђевић</a>. Широј јавности непозната приповјетка „Ђе је мама” први пут је објављена 2021. године у Бањој Луци. Историчар Зоран Пејашиновић пронашао ју је у једном омањем нотесу <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BE_%D0%93%D0%BB%D1%83%D1%88%D0%B0%D1%86" title="Васо Глушац">др Васе Глушца</a>, Кочићевог сапутника, сарадника, кума и биографа, а који се налазио у <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Српска академија наука и уметности">Архиву Српске академије наука и уметности</a> у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београду</a>. Приповјетка је настала у Бечу, у вријеме док је Кочић студирао. Радња је смјештена у један љетни дан на Змијању, а приказује дјевојчицу Милицу која тражи своју мајку. Ова приповјетка је први пут објављена 2014. у критичком издању.<a href="#cite_note-142">[139]</a><a href="#cite_note-143">[140]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Дела">Дела</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=17" title="Уредите одељак „Дела”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=17" title="Уреди извор одељка: Дела">уреди извор</a>]</div> <dl><dt>Преглед Кочићевог стваралаштва</dt></dl> Преглед обухвата само Кочићеве књижевноуметничке текстове. У загради је дата година када је текст по први пут појединачно објављен било у књизи или у часопису. <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r23532679">.mw-parser-output .div-col{margin-top:0.3em;column-width:30em}.mw-parser-output .div-col-small{font-size:90%}.mw-parser-output .div-col-rules{column-rule:1px solid #aaa}.mw-parser-output .div-col dl,.mw-parser-output .div-col ol,.mw-parser-output .div-col ul{margin-top:0}.mw-parser-output .div-col li,.mw-parser-output .div-col dd{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}</style><div class="div-col" style="column-width: 30em;"> Збирке приповедака <ul><li><a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1902)" title="С планине и испод планине (1902)">С планине и испод планине</a> (1902)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1904)" title="С планине и испод планине (1904)">С планине и испод планине</a> (1904)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1905)" title="С планине и испод планине (1905)">С планине и испод планине</a> (1905)</li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D1%83%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%97%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B0_(%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0)" title="Јауци са Змијања (књига)">Јауци са Змијања</a> (1905)</li></ul> Лирске песме <ul><li>Поноћни звуци (1897—98)</li> <li>Пролетни звуци (1897—98)</li> <li>(Спустивши главу на моје груди) (1899)</li> <li>(Ја те љубим дивни створе) (1899)</li> <li>Пошљедња суза (1899)</li> <li>Бар тад хоће л’ (1900)</li> <li>Поточић (1901)</li> <li>(У одбљеску бл’једих зв’језда) (1901)</li></ul> Лирска проза и лирске приповетке <ul><li>Јелике и оморике (1903)</li> <li>Кроз маглу (1903)</li> <li>Кроз свјетлост (1903)</li> <li>У магли (1904)</li> <li>Пјесма младости (1904)</li> <li>Јајце (1904)</li> <li>Тежак (1907)</li> <li>Молитва (1907)</li> <li>Тавновање (1907)</li> <li>Жалобитна пјесма (1909)</li> <li>Кмети (1911)</li> <li>Слободи (1912)</li></ul> Приповетке <ul><li>Туба (1901)</li> <li>Ђурини записи (1901)</li> <li>Мргуда (1902)</li> <li>Зулум Симеуна Ђака (1902)</li> <li>Јаблан (1902)</li> <li>Гроб Слатке Душе (1902)</li> <li>Код Марканова точка (1902)</li> <li>Истинити зулум Симеуна Ђака (1902)</li> <li>Мрачајски прото (1903)</li> <li>Јуре Пилиграп (1903)</li> <li>Са збора (1904)</li> <li>Из староставне књиге Симеуна Ђака (1904)</li> <li>Мејдан Симеуна Ђака (1904)</li> <li>Моји познаници (1904)</li> <li>Ракијо, мајко (1904)</li> <li>Тајна невоља Смаје Субаше (1904)</li> <li>Просјаци (1904)</li> <li>Илица Одалица и Лазица Вуцалица (1904)</li> <li>Чврко (1905)</li> <li>Папакало (1905)</li> <li>Кроз Мећаву (1907)</li> <li>Вуков гај (1909)</li> <li>Змијање (1910)</li> <li>Ђе је мама (непознато)</li></ul> Драмске сатире <ul><li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BC" title="Јазавац пред судом">Јазавац пред судом</a> (1904)</li> <li>Суданија (1910)</li></ul> </div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Галерија_слика">Галерија слика</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=18" title="Уредите одељак „Галерија слика”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=18" title="Уреди извор одељка: Галерија слика">уреди извор</a>]</div> <center><ul class="gallery mw-gallery-traditional"> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83,_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8_2.jpg" class="mw-file-description" title="Споменик Петру Кочићу у Стричићима"><img alt="Споменик Петру Кочићу у Стричићима" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83%2C_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8_2.jpg/80px-%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83%2C_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8_2.jpg" decoding="async" width="80" height="120" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83%2C_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8_2.jpg/120px-%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83%2C_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8_2.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83%2C_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8_2.jpg/160px-%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83%2C_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B8_2.jpg 2x" data-file-width="4000" data-file-height="6000" /></a></div> <div class="gallerytext">Споменик Петру Кочићу у Стричићима</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83.jpg" class="mw-file-description" title="Споменик Петру Кочићу у Београду."><img alt="Споменик Петру Кочићу у Београду." src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83.jpg/90px-%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83.jpg" decoding="async" width="90" height="120" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83.jpg/135px-%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2a/%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83.jpg/180px-%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83.jpg 2x" data-file-width="3000" data-file-height="4000" /></a></div> <div class="gallerytext"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83" title="Споменик Петру Кочићу у Београду">Споменик Петру Кочићу</a> у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" title="Београд">Београду</a>.</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:OS_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_u_Stri%C4%8Di%C4%87ima.jpg" class="mw-file-description" title="Основна школа "Петар Кочић“ у Стричићима."><img alt="Основна школа "Петар Кочић“ у Стричићима." src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c6/OS_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_u_Stri%C4%8Di%C4%87ima.jpg/120px-OS_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_u_Stri%C4%8Di%C4%87ima.jpg" decoding="async" width="120" height="90" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c6/OS_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_u_Stri%C4%8Di%C4%87ima.jpg/180px-OS_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_u_Stri%C4%8Di%C4%87ima.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c6/OS_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_u_Stri%C4%8Di%C4%87ima.jpg/240px-OS_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_u_Stri%C4%8Di%C4%87ima.jpg 2x" data-file-width="800" data-file-height="600" /></a></div> <div class="gallerytext">Основна школа "Петар Кочић“ у Стричићима.</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Park_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87.jpg" class="mw-file-description" title="Парк Петар Кочић у Бањој Луци"><img alt="Парк Петар Кочић у Бањој Луци" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/20/Park_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87.jpg/120px-Park_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87.jpg" decoding="async" width="120" height="90" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/20/Park_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87.jpg/180px-Park_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/20/Park_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87.jpg/240px-Park_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87.jpg 2x" data-file-width="800" data-file-height="600" /></a></div> <div class="gallerytext"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BA_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Парк Петар Кочић">Парк Петар Кочић</a> у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Бања Лука">Бањој Луци</a></div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:L%27%C3%A9cole_%C3%A9l%C3%A9mentaire_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_%C3%A0_Nakovo.jpg" class="mw-file-description" title="Основна школа Петар Кочић у Накову"><img alt="Основна школа Петар Кочић у Накову" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/L%27%C3%A9cole_%C3%A9l%C3%A9mentaire_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_%C3%A0_Nakovo.jpg/120px-L%27%C3%A9cole_%C3%A9l%C3%A9mentaire_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_%C3%A0_Nakovo.jpg" decoding="async" width="120" height="84" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/L%27%C3%A9cole_%C3%A9l%C3%A9mentaire_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_%C3%A0_Nakovo.jpg/180px-L%27%C3%A9cole_%C3%A9l%C3%A9mentaire_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_%C3%A0_Nakovo.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/L%27%C3%A9cole_%C3%A9l%C3%A9mentaire_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_%C3%A0_Nakovo.jpg/240px-L%27%C3%A9cole_%C3%A9l%C3%A9mentaire_Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_%C3%A0_Nakovo.jpg 2x" data-file-width="500" data-file-height="350" /></a></div> <div class="gallerytext">Основна школа Петар Кочић у <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE" title="Наково">Накову</a></div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Bust_in_Sarajevo%27s_Little_Park_(Mali_park).JPG" class="mw-file-description" title="Споменик Петру Кочићу у Малом парку у Сарајеву"><img alt="Споменик Петру Кочићу у Малом парку у Сарајеву" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Bust_in_Sarajevo%27s_Little_Park_%28Mali_park%29.JPG/80px-Bust_in_Sarajevo%27s_Little_Park_%28Mali_park%29.JPG" decoding="async" width="80" height="120" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Bust_in_Sarajevo%27s_Little_Park_%28Mali_park%29.JPG/120px-Bust_in_Sarajevo%27s_Little_Park_%28Mali_park%29.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Bust_in_Sarajevo%27s_Little_Park_%28Mali_park%29.JPG/160px-Bust_in_Sarajevo%27s_Little_Park_%28Mali_park%29.JPG 2x" data-file-width="3456" data-file-height="5184" /></a></div> <div class="gallerytext">Споменик Петру Кочићу у Малом парку у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE" title="Сарајево">Сарајеву</a></div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_1977_Yugoslavia_stamp.jpg" class="mw-file-description" title="Лик Петра Кочића на поштанској марки"><img alt="Лик Петра Кочића на поштанској марки" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_1977_Yugoslavia_stamp.jpg/120px-Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_1977_Yugoslavia_stamp.jpg" decoding="async" width="120" height="96" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_1977_Yugoslavia_stamp.jpg/180px-Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_1977_Yugoslavia_stamp.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_1977_Yugoslavia_stamp.jpg/240px-Petar_Ko%C4%8Di%C4%87_1977_Yugoslavia_stamp.jpg 2x" data-file-width="300" data-file-height="241" /></a></div> <div class="gallerytext">Лик Петра Кочића на поштанској марки</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Grobnica_Petra_Ko%C4%8Di%C4%87a,_Aleja_velikana,_Novo_groblje_BG.jpg" class="mw-file-description" title="Гробница Петра Кочића на Новом гробљу у Београду"><img alt="Гробница Петра Кочића на Новом гробљу у Београду" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Grobnica_Petra_Ko%C4%8Di%C4%87a%2C_Aleja_velikana%2C_Novo_groblje_BG.jpg/120px-Grobnica_Petra_Ko%C4%8Di%C4%87a%2C_Aleja_velikana%2C_Novo_groblje_BG.jpg" decoding="async" width="120" height="90" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Grobnica_Petra_Ko%C4%8Di%C4%87a%2C_Aleja_velikana%2C_Novo_groblje_BG.jpg/180px-Grobnica_Petra_Ko%C4%8Di%C4%87a%2C_Aleja_velikana%2C_Novo_groblje_BG.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Grobnica_Petra_Ko%C4%8Di%C4%87a%2C_Aleja_velikana%2C_Novo_groblje_BG.jpg/240px-Grobnica_Petra_Ko%C4%8Di%C4%87a%2C_Aleja_velikana%2C_Novo_groblje_BG.jpg 2x" data-file-width="4160" data-file-height="3120" /></a></div> <div class="gallerytext">Гробница Петра Кочића на Новом гробљу у Београду</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B1_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_(%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0).jpg" class="mw-file-description" title="Гробна плоча Јована Кочића, Петровог оца, у манастиру Гомионица"><img alt="Гробна плоча Јована Кочића, Петровог оца, у манастиру Гомионица" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B1_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%29.jpg/91px-%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B1_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%29.jpg" decoding="async" width="91" height="120" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B1_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%29.jpg/136px-%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B1_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B1_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%29.jpg/181px-%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B1_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%28%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%29.jpg 2x" data-file-width="681" data-file-height="900" /></a></div> <div class="gallerytext">Гробна плоча Јована Кочића, Петровог оца, у манастиру Гомионица</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:5000_dinara_Republike_Srpske_1993_lice.png" class="mw-file-description" title="Петар Кочић на новчаници од 5000 динара Републике Српске. Све папирне новчанице из серије из 1993. године које је издавала Народна банка Републике Српске су имале лик овог писца."><img alt="Петар Кочић на новчаници од 5000 динара Републике Српске. Све папирне новчанице из серије из 1993. године које је издавала Народна банка Републике Српске су имале лик овог писца." src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/44/5000_dinara_Republike_Srpske_1993_lice.png/120px-5000_dinara_Republike_Srpske_1993_lice.png" decoding="async" width="120" height="56" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/44/5000_dinara_Republike_Srpske_1993_lice.png/180px-5000_dinara_Republike_Srpske_1993_lice.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/44/5000_dinara_Republike_Srpske_1993_lice.png/240px-5000_dinara_Republike_Srpske_1993_lice.png 2x" data-file-width="828" data-file-height="387" /></a></div> <div class="gallerytext">Петар Кочић на новчаници од 5000 <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5" title="Динар Републике Српске">динара Републике Српске</a>. Све папирне новчанице из серије из 1993. године које је издавала <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5" title="Народна банка Републике Српске">Народна банка Републике Српске</a> су имале лик овог писца.</div> </li> <li class="gallerybox" style="width: 155px"> <div class="thumb" style="width: 150px; height: 150px;"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:100km2012_rs_lice.jpg" class="mw-file-description" title="Петар Кочић на лицу новчанице 100 конвертибилних марака серије за Републику Српску"><img alt="Петар Кочић на лицу новчанице 100 конвертибилних марака серије за Републику Српску" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/40/100km2012_rs_lice.jpg/120px-100km2012_rs_lice.jpg" decoding="async" width="120" height="58" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/40/100km2012_rs_lice.jpg/180px-100km2012_rs_lice.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/40/100km2012_rs_lice.jpg/240px-100km2012_rs_lice.jpg 2x" data-file-width="606" data-file-height="291" /></a></div> <div class="gallerytext">Петар Кочић на лицу новчанице 100 конвертибилних марака серије за Републику Српску</div> </li> </ul> </center> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Напомене">Напомене</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=19" title="Уредите одељак „Напомене”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=19" title="Уреди извор одељка: Напомене">уреди извор</a>]</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440201">.mw-parser-output .reflist{margin-bottom:0.5em;list-style-type:decimal}@media screen{.mw-parser-output .reflist{font-size:90%}}.mw-parser-output .reflist .references{font-size:100%;margin-bottom:0;list-style-type:inherit}.mw-parser-output .reflist-columns-2{column-width:30em}.mw-parser-output .reflist-columns-3{column-width:25em}.mw-parser-output .reflist-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .reflist-columns ol{margin-top:0}.mw-parser-output .reflist-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .reflist-upper-alpha{list-style-type:upper-alpha}.mw-parser-output .reflist-upper-roman{list-style-type:upper-roman}.mw-parser-output .reflist-lower-alpha{list-style-type:lower-alpha}.mw-parser-output .reflist-lower-greek{list-style-type:lower-greek}.mw-parser-output .reflist-lower-roman{list-style-type:lower-roman}</style><div class="reflist reflist-lower-alpha"> <div class="mw-references-wrap"><ol class="references"> <li id="cite_note-12"><a href="#cite_ref-12">^</a> Школски систем тог времена био је организован тако да је основна школа трајала углавном четири године, а средња школа се похађала четири, шест или осам разреда.<a href="#cite_note-FOOTNOTEАврамовић2005211–231-11">[11]</a> </li> <li id="cite_note-37"><a href="#cite_ref-37">^</a> Почетком двадесетог века било је укупно шест српских средњих школа у Османском царству: <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%83" class="mw-redirect" title="Богословија у Призрену">Богословија у Призрену</a> (1871—1912), <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83" title="Српска гимназија у Цариграду">Српска гимназија у Цариграду</a> (1893—1902), <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%83" title="Српска гимназија у Солуну">Српска гимназија "Дом науке“ у Солуну</a> (1894—1910), <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%99%D1%83" title="Српска гимназија у Скопљу">Српска мушка гимназија у Скопљу</a> (1894—1912), <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%99%D1%83" title="Српска гимназија у Битољу">Српска мушка гимназија у Битољу</a> (1897—1912) и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%BC%D0%B0" class="mw-redirect" title="Српска гимназија у Пљевљима">Српска гимназија у Пљевљима</a> (1901—1912).<a href="#cite_note-FOOTNOTEНоваков20157-36">[35]</a> </li> <li id="cite_note-86"><a href="#cite_ref-86">^</a> Ђуровићеву кандидатуру поставио је сам народ на скупштинама у Козлуку и Тавни, а Отаџбина га је јавно подржала тек када је видела да Српски клуб кандидује великопоседника.<a href="#cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951390-85">[83]</a> </li> </ol></div></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Референце">Референце</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=20" title="Уредите одељак „Референце”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=20" title="Уреди извор одељка: Референце">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r28440201"><div class="reflist reflist-columns references-column-width" style="column-width: 25em;"> <ol class="references"> <li id="cite_note-лексикон-1"><a href="#cite_ref-лексикон_1-0">^</a> <cite class="citation book">Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 260—261.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8+%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD&rft.date=1984&rft.edition=2.&rft.genre=book&rft.pages=260-261&rft.place=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%A1%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-2"><a href="#cite_ref-2">^</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/01/06?pageIndex=00035">„Политика”, 6-9. јан. 1936</a> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEАндрић196536-3"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEАндрић196536_3-0">^</a> <a href="#CITEREFАндрић1965">Андрић 1965</a>, стр. 36. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEДимитријевић196517-4"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEДимитријевић196517_4-0">^</a> <a href="#CITEREFДимитријевић1965">Димитријевић 1965</a>, стр. 17. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEАндрић196547-5"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEАндрић196547_5-0">^</a> <a href="#CITEREFАндрић1965">Андрић 1965</a>, стр. 47. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEДимитријевић19657-6">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEДимитријевић19657_6-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEДимитријевић19657_6-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEДимитријевић19657_6-2">в</a> <a href="#CITEREFДимитријевић1965">Димитријевић 1965</a>, стр. 7. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац195113-7"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац195113_7-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 13. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац195119-8">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац195119_8-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац195119_8-1">б</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 19. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац195117-9"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац195117_9-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 17. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEДимитријевић19658-10"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEДимитријевић19658_10-0">^</a> <a href="#CITEREFДимитријевић1965">Димитријевић 1965</a>, стр. 8. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEАврамовић2005211–231-11"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEАврамовић2005211–231_11-0">^</a> <a href="#CITEREFАврамовић2005">Аврамовић 2005</a>, стр. 211–231. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац195131-13"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац195131_13-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 31. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац195129-14"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац195129_14-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 29. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКондић1966343-15"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКондић1966343_15-0">^</a> <a href="#CITEREFКондић1966">Кондић 1966</a>, стр. 343. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКондић1966344-16">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКондић1966344_16-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКондић1966344_16-1">б</a> <a href="#CITEREFКондић1966">Кондић 1966</a>, стр. 344. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац195132-17">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац195132_17-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац195132_17-1">б</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 32. </li> <li id="cite_note-18"><a href="#cite_ref-18">^</a> Из архиве Сарајевске гимназије (исписи Јована Кршића), преузето из књиге Крушевац Тодор, „Петар Кочић студија”. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац195134-19"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац195134_19-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 34. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКочић1967168-20"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКочић1967168_20-0">^</a> <a href="#CITEREFКочић1967">Кочић 1967</a>, стр. 168. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКочић_(б)1966264-21">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКочић_(б)1966264_21-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКочић_(б)1966264_21-1">б</a> <a href="#CITEREFКочић_(б)1966">Кочић (б) 1966</a>, стр. 264. </li> <li id="cite_note-22"><a href="#cite_ref-22">^</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.rastko.rs/rastko-bl/kocic/pkocic-prepiska.html">Преписка Петра Кочића</a> на сајту rastko.com (приступљено:27. 10. 2019) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКочић_(б)1966265–266-23"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКочић_(б)1966265–266_23-0">^</a> <a href="#CITEREFКочић_(б)1966">Кочић (б) 1966</a>, стр. 265–266. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEДимитријевић19659-24">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEДимитријевић19659_24-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEДимитријевић19659_24-1">б</a> <a href="#CITEREFДимитријевић1965">Димитријевић 1965</a>, стр. 9. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац195140–41-25"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац195140–41_25-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 40–41. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац195145–47-26"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац195145–47_26-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 45–47. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEЛагарић1966346–348-27"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEЛагарић1966346–348_27-0">^</a> <a href="#CITEREFЛагарић1966">Лагарић 1966</a>, стр. 346–348. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEВучковић198965-28"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEВучковић198965_28-0">^</a> <a href="#CITEREFВучковић1989">Вучковић 1989</a>, стр. 65. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEСкерлић1964158-29"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEСкерлић1964158_29-0">^</a> <a href="#CITEREFСкерлић1964">Скерлић 1964</a>, стр. 158. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEСкерлић1964159–162-30"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEСкерлић1964159–162_30-0">^</a> <a href="#CITEREFСкерлић1964">Скерлић 1964</a>, стр. 159–162. </li> <li id="cite_note-31"><a href="#cite_ref-31">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.glasbanjaluke.net/2018/05/30/petar-kocic-svojoj-milki-ljubavno-pismo-iz-1903-godine/">„Petar Kočić svojoj Milki: Ljubavno pismo iz 1903. godine”</a>. Глас Бањалуке. 30. 5. 2018. Приступљено 3. 11. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.atitle=Petar+Ko%C4%8Di%C4%87+svojoj+Milki%3A+Ljubavno+pismo+iz+1903.+godine&rft.date=2018-05-30&rft.genre=article&rft.jtitle=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81+%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B5&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.glasbanjaluke.net%2F2018%2F05%2F30%2Fpetar-kocic-svojoj-milki-ljubavno-pismo-iz-1903-godine%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-32"><a href="#cite_ref-32">^</a> <cite class="citation web">Šuković, Minja (17. 4. 2021). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nezavisne.com/zivot-stil/zivot/Kocicevim-stazama-Crkva-brvnara-117-godina-cuva-tajnu-buntovnika-sa-Zmijanja/657040">„Crkva brvnara 117 godina čuva tajnu buntovnika sa Zmijanja”</a>. Nezavisne novine. Приступљено 1. 9. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.atitle=Crkva+brvnara+117+godina+%C4%8Duva+tajnu+buntovnika+sa+Zmijanja&rft.aufirst=Minja&rft.aulast=%C5%A0ukovi%C4%87&rft.date=2021-04-17&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Nezavisne+novine&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nezavisne.com%2Fzivot-stil%2Fzivot%2FKocicevim-stazama-Crkva-brvnara-117-godina-cuva-tajnu-buntovnika-sa-Zmijanja%2F657040&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-33"><a href="#cite_ref-33">^</a> <cite class="citation web">Максимовић, Борислав. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://celinacke.com/2016/09/18/godisnjica-vjencanja/">„Годишњица вјенчања Петра и Милке Кочић”</a>. Челиначке новине. Приступљено 5. 8. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.atitle=%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%9A%D0%B0+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0+%D0%B8+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BA%D0%B5+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2&rft.aulast=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft.genre=unknown&rft.jtitle=%D0%A7%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5+%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5&rft_id=https%3A%2F%2Fcelinacke.com%2F2016%2F09%2F18%2Fgodisnjica-vjencanja%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEСкерлић1964163-34"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEСкерлић1964163_34-0">^</a> <a href="#CITEREFСкерлић1964">Скерлић 1964</a>, стр. 163. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEМилићевић19518-35"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEМилићевић19518_35-0">^</a> <a href="#CITEREFМилићевић1951">Милићевић 1951</a>, стр. 8. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEНоваков20157-36"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEНоваков20157_36-0">^</a> <a href="#CITEREFНоваков2015">Новаков 2015</a>, стр. 7. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951126–127-38"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951126–127_38-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 126–127. </li> <li id="cite_note-39"><a href="#cite_ref-39">^</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1905/07/22?pageIndex=00002">„Политика”, 22. јул (4. август) 1905, стр. 2</a> </li> <li id="cite_note-40"><a href="#cite_ref-40">^</a> <cite class="citation web">Dragas, Branko (14. 10. 2016). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.dragas.biz/petar-kocic-prometej-sa-zmijanja/">„ПЕТАР КОЧИЋ - ПРОМЕТЕЈ СА ЗМИЈАЊА”</a>. Branko Dragaš. Приступљено 3. 11. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.atitle=%D0%9F%D0%95%D0%A2%D0%90%D0%A0+%D0%9A%D0%9E%D0%A7%D0%98%D0%8B+-+%D0%9F%D0%A0%D0%9E%D0%9C%D0%95%D0%A2%D0%95%D0%88+%D0%A1%D0%90+%D0%97%D0%9C%D0%98%D0%88%D0%90%D0%8A%D0%90&rft.aufirst=Branko&rft.aulast=Dragas&rft.date=2016-10-14&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Branko+Draga%C5%A1&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.dragas.biz%2Fpetar-kocic-prometej-sa-zmijanja%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951128-41"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951128_41-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 128. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEДимитријевић196510-42">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEДимитријевић196510_42-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEДимитријевић196510_42-1">б</a> <a href="#CITEREFДимитријевић1965">Димитријевић 1965</a>, стр. 10. </li> <li id="cite_note-43"><a href="#cite_ref-43">^</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/04/23?pageIndex=00015">„Политика”, 23-26. април 1938</a> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац196712-44"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац196712_44-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1967">Крушевац 1967</a>, стр. 12. sfn грешка: no target: CITEREFКрушевац1967 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951140-45"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951140_45-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 140. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEButler1962343-46"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEButler1962343_46-0">^</a> <a href="#CITEREFButler1962">Butler 1962</a>, стр. 343. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951147-47"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951147_47-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 147. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951146–147-48"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951146–147_48-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 146–147. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951153-49"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951153_49-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 153. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEМилићевић19519-50"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEМилићевић19519_50-0">^</a> <a href="#CITEREFМилићевић1951">Милићевић 1951</a>, стр. 9. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEДимитријевић196511-51"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEДимитријевић196511_51-0">^</a> <a href="#CITEREFДимитријевић1965">Димитријевић 1965</a>, стр. 11. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951164–177-52"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951164–177_52-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 164–177. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEДимитријевић196512-53"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEДимитријевић196512_53-0">^</a> <a href="#CITEREFДимитријевић1965">Димитријевић 1965</a>, стр. 12. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951184-54"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951184_54-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 184. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951188-55"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951188_55-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 188. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951189-56"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951189_56-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 189. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951200-57"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951200_57-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 200. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951203-58"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951203_58-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 203. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951208-59"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951208_59-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 208. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951209-60"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951209_60-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 209. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951223-61"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951223_61-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 223. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951226-62"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951226_62-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 226. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1967231-63"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1967231_63-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1967">Крушевац 1967</a>, стр. 231. sfn грешка: no target: CITEREFКрушевац1967 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951263-64"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951263_64-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 263. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951266-65">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951266_65-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951266_65-1">б</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 266. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац196716-66"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац196716_66-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1967">Крушевац 1967</a>, стр. 16. sfn грешка: no target: CITEREFКрушевац1967 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951330-67"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951330_67-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 330. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951332-68"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951332_68-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 332. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951336-69"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951336_69-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 336. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951338-70"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951338_70-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 338. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951343-71"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951343_71-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 343. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951346-72"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951346_72-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 346. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951347-73"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951347_73-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 347. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951350-74"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951350_74-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 350. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951351-75"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951351_75-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 351. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951356-76"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951356_76-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 356. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951368-77"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951368_77-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 368. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951369–372-78"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951369–372_78-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 369–372. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951375-79"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951375_79-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 375. </li> <li id="cite_note-80"><a href="#cite_ref-80">^</a> Држ. арх. НР БХ. бр. през, 4128/1911 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951378-81"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951378_81-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 378. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951379-82"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951379_82-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 379. </li> <li id="cite_note-83"><a href="#cite_ref-83">^</a> Отаџбина, бр. 17 из 1911. </li> <li id="cite_note-84"><a href="#cite_ref-84">^</a> Отаџбина, бр 1. из 1911 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951390-85">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951390_85-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951390_85-1">б</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 390. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEМилићевић195118-87"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEМилићевић195118_87-0">^</a> <a href="#CITEREFМилићевић1951">Милићевић 1951</a>, стр. 18. </li> <li id="cite_note-88"><a href="#cite_ref-88">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-04-10-2007/nacionalni-interesi-iznad-partijskih">„Nacionalni interesi iznad partijskih”</a>. glas-javnosti.rs. 26. 10. 1999. Приступљено 26. 10. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.atitle=Nacionalni+interesi+iznad+partijskih&rft.date=1999-10-26&rft.genre=article&rft.jtitle=glas-javnosti.rs&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.glas-javnosti.rs%2Fclanak%2Fglas-javnosti-04-10-2007%2Fnacionalni-interesi-iznad-partijskih&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951406-89"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951406_89-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 406. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1951408-90"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1951408_90-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1951">Крушевац 1951</a>, стр. 408. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEЈовановић_Стојимировић1965189-91">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEЈовановић_Стојимировић1965189_91-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEЈовановић_Стојимировић1965189_91-1">б</a> <a href="#CITEREFЈовановић_Стојимировић1965">Јовановић Стојимировић 1965</a>, стр. 189. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEЈовановић_Стојимировић1965195–196-92">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEЈовановић_Стојимировић1965195–196_92-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEЈовановић_Стојимировић1965195–196_92-1">б</a> <a href="#CITEREFЈовановић_Стојимировић1965">Јовановић Стојимировић 1965</a>, стр. 195–196. </li> <li id="cite_note-ПетарПанић-93"><a href="#cite_ref-ПетарПанић_93-0">^</a> <cite class="citation news">Strugar, Vukica (10. 12. 2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:177158-Moj-deda-nije-bio-samoubica">„Moj deda nije bio samoubica”</a>. novosti.rs. Večernje Novosti. Приступљено 26. 7. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.atitle=Moj+deda+nije+bio+samoubica&rft.aufirst=Vukica&rft.aulast=Strugar&rft.date=2005-12-10&rft.genre=article&rft.jtitle=novosti.rs&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.novosti.rs%2Fvesti%2Fkultura.71.html%3A177158-Moj-deda-nije-bio-samoubica&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEМилићевић195120–21-94"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEМилићевић195120–21_94-0">^</a> <a href="#CITEREFМилићевић1951">Милићевић 1951</a>, стр. 20–21. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEДеретић200343Вучковић198965-95"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEДеретић200343Вучковић198965_95-0">^</a> <a href="#CITEREFДеретић2003">Деретић 2003</a>, стр. 43; <a href="#CITEREFВучковић1989">Вучковић 1989</a>, стр. 65. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEВучковић198967-96">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEВучковић198967_96-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEВучковић198967_96-1">б</a> <a href="#CITEREFВучковић1989">Вучковић 1989</a>, стр. 67. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEДеретић200343-97">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEДеретић200343_97-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEДеретић200343_97-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEДеретић200343_97-2">в</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEДеретић200343_97-3">г</a> <a href="#CITEREFДеретић2003">Деретић 2003</a>, стр. 43. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1964108-98"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1964108_98-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1964">Крушевац 1964</a>, стр. 108. sfn грешка: no target: CITEREFКрушевац1964 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац196485-99"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац196485_99-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1964">Крушевац 1964</a>, стр. 85. sfn грешка: no target: CITEREFКрушевац1964 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКочић195195-100"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКочић195195_100-0">^</a> <a href="#CITEREFКочић1951">Кочић 1951</a>, стр. 95. sfn грешка: no target: CITEREFКочић1951 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEСекулић1965169-101"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEСекулић1965169_101-0">^</a> <a href="#CITEREFСекулић1965">Секулић 1965</a>, стр. 169. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEАндрић196546-102"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEАндрић196546_102-0">^</a> <a href="#CITEREFАндрић1965">Андрић 1965</a>, стр. 46. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац196487-103"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац196487_103-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1964">Крушевац 1964</a>, стр. 87. sfn грешка: no target: CITEREFКрушевац1964 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEГаћиновић190832-104"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEГаћиновић190832_104-0">^</a> <a href="#CITEREFГаћиновић1908">Гаћиновић 1908</a>, стр. 32. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEШошљага1907-105"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEШошљага1907_105-0">^</a> <a href="#CITEREFШошљага1907">Шошљага 1907</a>. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКочић196686-106"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКочић196686_106-0">^</a> <a href="#CITEREFКочић1966">Кочић 1966</a>, стр. 86. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКочић1966125-107"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКочић1966125_107-0">^</a> <a href="#CITEREFКочић1966">Кочић 1966</a>, стр. 125. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац196731-108">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац196731_108-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац196731_108-1">б</a> <a href="#CITEREFКрушевац1967">Крушевац 1967</a>, стр. 31. sfn грешка: no target: CITEREFКрушевац1967 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКочић196681-109"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКочић196681_109-0">^</a> <a href="#CITEREFКочић1966">Кочић 1966</a>, стр. 81. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEСекулић1965170-110"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEСекулић1965170_110-0">^</a> <a href="#CITEREFСекулић1965">Секулић 1965</a>, стр. 170. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКочић1951151-111">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКочић1951151_111-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКочић1951151_111-1">б</a> <a href="#CITEREFКочић1951">Кочић 1951</a>, стр. 151. sfn грешка: no target: CITEREFКочић1951 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEВулетић196627-112"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEВулетић196627_112-0">^</a> <a href="#CITEREFВулетић1966">Вулетић 1966</a>, стр. 27. </li> <li id="cite_note-113"><a href="#cite_ref-113">^</a> <cite class="citation book">Zbornik radova o Petru Kočiću. Sarajevo: Institut za jezik i književnost u Sarajevu. 1979. стр. 219—227.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=Zbornik+radova+o+Petru+Ko%C4%8Di%C4%87u&rft.date=1979&rft.genre=book&rft.pages=219-227&rft.place=Sarajevo&rft.pub=Institut+za+jezik+i+knji%C5%BEevnost+u+Sarajevu&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEСекулић1965168–169-114"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEСекулић1965168–169_114-0">^</a> <a href="#CITEREFСекулић1965">Секулић 1965</a>, стр. 168–169. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1964109–110-115"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1964109–110_115-0">^</a> <a href="#CITEREFКрушевац1964">Крушевац 1964</a>, стр. 109–110. sfn грешка: no target: CITEREFКрушевац1964 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEАндрић196543-116"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEАндрић196543_116-0">^</a> <a href="#CITEREFАндрић1965">Андрић 1965</a>, стр. 43. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEСкерлић1964151-117"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEСкерлић1964151_117-0">^</a> <a href="#CITEREFСкерлић1964">Скерлић 1964</a>, стр. 151. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEМилићевић195124-118"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEМилићевић195124_118-0">^</a> <a href="#CITEREFМилићевић1951">Милићевић 1951</a>, стр. 24. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEСекулић1965174-119"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEСекулић1965174_119-0">^</a> <a href="#CITEREFСекулић1965">Секулић 1965</a>, стр. 174. </li> <li id="cite_note-120"><a href="#cite_ref-120">^</a> <cite class="citation book">Zbornik radova o Petru Kočiću. Sarajevo: Institut za jezik i književnost u Sarajevu. 1979.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=Zbornik+radova+o+Petru+Ko%C4%8Di%C4%87u&rft.date=1979&rft.genre=book&rft.place=Sarajevo&rft.pub=Institut+za+jezik+i+knji%C5%BEevnost+u+Sarajevu&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEАндрић196548—49-121"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEАндрић196548—49_121-0">^</a> <a href="#CITEREFАндрић1965">Андрић 1965</a>, стр. 48—49. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEАндрић196549-122"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEАндрић196549_122-0">^</a> <a href="#CITEREFАндрић1965">Андрић 1965</a>, стр. 49. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКочић196642-123"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКочић196642_123-0">^</a> <a href="#CITEREFКочић1966">Кочић 1966</a>, стр. 42. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКрушевац1964100-124">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1964100_124-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEКрушевац1964100_124-1">б</a> <a href="#CITEREFКрушевац1964">Крушевац 1964</a>, стр. 100. sfn грешка: no target: CITEREFКрушевац1964 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКочић1951121-125"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКочић1951121_125-0">^</a> <a href="#CITEREFКочић1951">Кочић 1951</a>, стр. 121. sfn грешка: no target: CITEREFКочић1951 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEСкерлић1964159-126"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEСкерлић1964159_126-0">^</a> <a href="#CITEREFСкерлић1964">Скерлић 1964</a>, стр. 159. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКочић1951160-127"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКочић1951160_127-0">^</a> <a href="#CITEREFКочић1951">Кочић 1951</a>, стр. 160. sfn грешка: no target: CITEREFКочић1951 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-128"><a href="#cite_ref-128">^</a> <cite class="citation book">Zbornik radova o Petru Kočiću. Sarajevo: Institut za jezik i književnost u Sarajevu. 1979. стр. 207—219.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=Zbornik+radova+o+Petru+Ko%C4%8Di%C4%87u&rft.date=1979&rft.genre=book&rft.pages=207-219&rft.place=Sarajevo&rft.pub=Institut+za+jezik+i+knji%C5%BEevnost+u+Sarajevu&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-automatski_generisano1-129">^ <a href="#cite_ref-automatski_generisano1_129-0">а</a> <a href="#cite_ref-automatski_generisano1_129-1">б</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.rastko.rs/rastko-bl/kocic/bibliografija.html">Bibliografija</a> na sajtu: rastko.com (Pristupljeno: 2. мај 2019) </li> <li id="cite_note-130"><a href="#cite_ref-130">^</a> „<cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20190428103958/http://www.novosti.rs/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98.524.html:276580-%D0%A0%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5">„Рађање Младе Босне”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.novosti.rs/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98.524.html:276580-%D0%A0%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5">оригинала</a> 28. 04. 2019. г. Приступљено 28. 4. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%A0%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%9A%D0%B5+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5+%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.novosti.rs%2F%25D0%25B4%25D0%25BE%25D0%25B4%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25BD%25D0%25B8_%25D1%2581%25D0%25B0%25D0%25B4%25D1%2580%25D0%25B6%25D0%25B0%25D1%2598.524.html%3A276580-%25D0%25A0%25D0%25B0%25D1%2592%25D0%25B0%25D1%259A%25D0%25B5-%25D0%259C%25D0%25BB%25D0%25B0%25D0%25B4%25D0%25B5-%25D0%2591%25D0%25BE%25D1%2581%25D0%25BD%25D0%25B5&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> ”, Вечерње новости, 15. јун 2004. () </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEАндрић196544-131"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEАндрић196544_131-0">^</a> <a href="#CITEREFАндрић1965">Андрић 1965</a>, стр. 44. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEКочић1932-132"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEКочић1932_132-0">^</a> <a href="#CITEREFКочић1932">Кочић 1932</a>. sfn грешка: no target: CITEREFКочић1932 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEДамјановић2016197—206-133"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEДамјановић2016197—206_133-0">^</a> <a href="#CITEREFДамјановић2016">Дамјановић 2016</a>, стр. 197—206. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEHoare2007414-134"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEHoare2007414_134-0">^</a> <a href="#CITEREFHoare2007">Hoare 2007</a>, стр. 414. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEHoare2006261-135"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEHoare2006261_135-0">^</a> <a href="#CITEREFHoare2006">Hoare 2006</a>, стр. 261. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEHoare2013357-136"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEHoare2013357_136-0">^</a> <a href="#CITEREFHoare2013">Hoare 2013</a>, стр. 357. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESugar1995343-137"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESugar1995343_137-0">^</a> <a href="#CITEREFSugar1995">Sugar 1995</a>, стр. 343. </li> <li id="cite_note-138"><a href="#cite_ref-138">^</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://kazalistekerempuh.hr/o-kazalistu/povijest-kazalista/">Povijest kazališta</a>, zvanični sajt pozorišta Kerempuh (Pristupljeno: 31. јул 2019) </li> <li id="cite_note-139"><a href="#cite_ref-139">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20171029174327/http://ba.n1info.com/a175600/Vijesti/Vijesti/Banjaluka-dobila-grb-i-zastavu.html">„Бања Лука добила грб и заставу”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://ba.n1info.com/a175600/Vijesti/Vijesti/Banjaluka-dobila-grb-i-zastavu.html">оригинала</a> 29. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0+%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0+%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B0+%D0%B3%D1%80%D0%B1+%D0%B8+%D0%B7%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%83&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fba.n1info.com%2Fa175600%2FVijesti%2FVijesti%2FBanjaluka-dobila-grb-i-zastavu.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-140"><a href="#cite_ref-140">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.radiogradiska.com/sutra-u-romanovcima-manifestacijaides-li-rode/">„Sutra u Romanovcima manifestacija "Ideš li rode"”</a>. Radio Gradiška. 30. 9. 2019. Приступљено 1. 9. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.atitle=Sutra+u+Romanovcima+manifestacija+%22Ide%C5%A1+li+rode%22&rft.date=2019-09-30&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Radio+Gradi%C5%A1ka&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.radiogradiska.com%2Fsutra-u-romanovcima-manifestacijaides-li-rode%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-141"><a href="#cite_ref-141">^</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.imdb.com/name/nm0462547/">Podaci sa sajta imdb</a> (pristupljeno31. 7. 2019): </li> <li id="cite_note-142"><a href="#cite_ref-142">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.atvbl.com/magazin/kultura/pejasinovic-pripovijetka-de-je-mama-objavljena-na-radost-citalaca-24-8-2021">„Pejašinović: Pripovijetka „Đe je mama” objavljena na radost čitalaca”</a>. ATV. 24. 08. 2021. Приступљено 1. 9. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.atitle=Peja%C5%A1inovi%C4%87%3A+Pripovijetka+%E2%80%9E%C4%90e+je+mama%E2%80%9D+objavljena+na+radost+%C4%8Ditalaca&rft.date=2021-08-24&rft.genre=unknown&rft.jtitle=ATV&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.atvbl.com%2Fmagazin%2Fkultura%2Fpejasinovic-pripovijetka-de-je-mama-objavljena-na-radost-citalaca-24-8-2021&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-143"><a href="#cite_ref-143">^</a> <cite class="citation web">Божић, Илијана (20. 08. 2021). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.glassrpske.com/cir/kultura/knjizevnost/istoricar-zoran-pejasinovic-o-do-sada-nepoznatoj-pripovijeci-petra-kocica-snagom-srpskog-jezika-sjeca-na-zmijanje/373629">„Историчар Зоран Пејашиновић о до сада непознатој приповијеци Петра Кочића: Снагом српског језика сјећа на Змијање”</a>. Глас Српске. Приступљено 1. 9. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.atitle=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80+%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD+%D0%9F%D0%B5%D1%98%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%BE+%D0%B4%D0%BE+%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%98+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%86%D0%B8+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0%3A+%D0%A1%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BC+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D1%81%D1%98%D0%B5%D1%9B%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%97%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5&rft.aufirst=%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0&rft.aulast=%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B&rft.date=2021-08-20&rft.genre=unknown&rft.jtitle=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81+%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.glassrpske.com%2Fcir%2Fkultura%2Fknjizevnost%2Fistoricar-zoran-pejasinovic-o-do-sada-nepoznatoj-pripovijeci-petra-kocica-snagom-srpskog-jezika-sjeca-na-zmijanje%2F373629&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> </ol></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Литература">Литература</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=21" title="Уредите одељак „Литература”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=21" title="Уреди извор одељка: Литература">уреди извор</a>]</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440192">.mw-parser-output .refbegin{margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul{margin-left:0}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{margin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul li{list-style:none}@media(max-width:720px){.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{padding-left:1.6em;text-indent:-1.6em}}.mw-parser-output .refbegin-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .refbegin-columns ul{margin-top:0}.mw-parser-output .refbegin-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}@media screen{.mw-parser-output .refbegin{font-size:90%}}</style><div class="refbegin references-column-width" style="column-width: 40em"> На српском језику: <ul><li><cite id="CITEREFАврамовић2005" class="citation book">Аврамовић, Зоран (2005). Два века образовања у Србији: образовне и васпитне идеје и личности у Србији од 1804. до 2004. Београд: Институт за педагошка истраживања.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD&rft.aulast=%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%94%D0%B2%D0%B0+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0+%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0+%D1%83+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8%3A+%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5+%D0%B8+%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%B5+%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B5+%D0%B8+%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+%D1%83+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8+%D0%BE%D0%B4+1804.+%D0%B4%D0%BE+2004&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%98%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82+%D0%B7%D0%B0+%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFАндрић1965" class="citation book"><a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%BE_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B" title="Иво Андрић">Андрић, Иво</a> (1965). "Земља, људи и језик код Петра Кочића" у књизи: Петар Кочић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%98%D0%B2%D0%BE&rft.aulast=%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%22%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0%2C+%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8+%D0%B8+%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA+%D0%BA%D0%BE%D0%B4+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0%22+%D1%83+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B7%D0%B8%3A+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.date=1965&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4+%D0%B7%D0%B0+%D1%83%D1%9F%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D0%B8+%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFВулетић1966" class="citation book">Вулетић, Витомир (1966). "Предговор" у књизи: П. Кочић Изабрана дела. Београд: Народна књига.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%92%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80&rft.aulast=%D0%92%D1%83%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%22%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%22+%D1%83+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B7%D0%B8%3A++%D0%9F.+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B+%D0%98%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0&rft.date=1966&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFВучковић1989" class="citation book"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Радован Вучковић">Вучковић, Радован</a> (1989). Од Ћоровића до Ћопића. Сарајево: Ослобођење.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD&rft.aulast=%D0%92%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%9E%D0%B4+%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0+%D0%B4%D0%BE+%D0%8B%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%9B%D0%B0&rft.date=1989&rft.genre=book&rft.place=%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE&rft.pub=%D0%9E%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFГаћиновић1908" class="citation book"><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Владимир Гаћиновић">Гаћиновић, Владимир</a> (1908). Петар Кочић као сатиричар. Београд: Народ бр. 126.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80&rft.aulast=%D0%93%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B+%D0%BA%D0%B0%D0%BE+%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80&rft.date=1908&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4+%D0%B1%D1%80.+126&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFДамјановић2016" class="citation journal">Дамјановић, Данка (2016). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://uarrs-arhivisti.org/Upload/Udruzenje/10_2_2017_10_Glasnik_08_2016.pdf">„Споменик Петру Кочићу у Бањалуци”</a> (PDF). Гласник Удружења архивских радника Републике Српске. Бања Лука: Удружење архивских радника Републике Српске. VIII (8): 197—206.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.atitle=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83+%D1%83+%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8&rft.aufirst=%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0&rft.aulast=%D0%94%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft.date=2016&rft.genre=article&rft.issue=8&rft.jtitle=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA+%D0%A3%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B0+%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5&rft.pages=197-206&rft.volume=VIII&rft_id=http%3A%2F%2Fuarrs-arhivisti.org%2FUpload%2FUdruzenje%2F10_2_2017_10_Glasnik_08_2016.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  <a href="/wiki/COBISS" title="COBISS">COBISS.SR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/17396486">17396486</a> <a href="/wiki/COBISS" title="COBISS">COBISS.RS</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://plus.cobiss.net/cobiss/rs/rs/bib/6248984">6248984</a> <a href="/wiki/COBISS" title="COBISS">COBISS.RS</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://plus.cobiss.net/cobiss/rs/rs/bib/17396486">17396486</a></li> <li><cite id="CITEREFДеретић2003" class="citation book"><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B" title="Јован Деретић">Деретић, Јован</a> (2003). Историја књижевности за трећи разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-86-17-10754-1" title="Посебно:Штампани извори/978-86-17-10754-1">978-86-17-10754-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD&rft.aulast=%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+%D0%B7%D0%B0+%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%B4+%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5+%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=978-86-17-10754-1&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4+%D0%B7%D0%B0+%D1%83%D1%9F%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D0%B8+%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFДимитријевић1965" class="citation book">Димитријевић, Радмило (1965). "Живот Петра Кочића" у књизи: Петар Кочић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE&rft.aulast=%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%22%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0%22+%D1%83+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B7%D0%B8%3A+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.date=1965&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4+%D0%B7%D0%B0+%D1%83%D1%9F%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D0%B8+%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFЈовановић_Стојимировић1965" class="citation book"><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Милан Јовановић Стојимировић">Јовановић Стојимировић, Милан</a> (1965). "Петру Кочићу IN MEMORIAN" у књизи: Петар Кочић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD&rft.aulast=%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%22%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83+IN+MEMORIAN%22+%D1%83+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B7%D0%B8%3A+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.date=1965&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4+%D0%B7%D0%B0+%D1%83%D1%9F%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D0%B8+%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFКочић1967" class="citation book">Кочић, Петар (1967). Сабрана дела: књига III. Сарајево: Свјетлост.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80&rft.aulast=%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0%3A+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0+III&rft.date=1967&rft.genre=book&rft.place=%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE&rft.pub=%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFКочић1966" class="citation book">Кочић, Петар (1966). Изабрана дела. Београд: Народна књига.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80&rft.aulast=%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%98%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0&rft.date=1966&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFКочић_(б)1966" class="citation book">Кочић (б), Петар (1966). "Прво виђење са Јанком" у књизи: Изабрана дела. Београд: Народна књига.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80&rft.aulast=%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B+%28%D0%B1%29&rft.btitle=%22%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE+%D0%B2%D0%B8%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5+%D1%81%D0%B0+%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%BC%22+%D1%83+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B7%D0%B8%3A+%D0%98%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0&rft.date=1966&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFКрушевац1965" class="citation book">Крушевац, Тодор (1965). "Важнији приповедачки мотиви" у књизи: Петар Кочић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%A2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80&rft.aulast=%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86&rft.btitle=%22%D0%92%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8%22+%D1%83+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B7%D0%B8%3A+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.date=1965&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4+%D0%B7%D0%B0+%D1%83%D1%9F%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D0%B8+%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFКрушевац1951" class="citation book">Крушевац, Тодор (1951). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://digital.nub.rs/pdf/kocic1/kocic1.pdf">Петар Кочић - студија</a> (PDF). Београд: <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_(%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%9B%D0%B5)" title="Просвета (издавачко предузеће)">Просвета</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%A2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80&rft.aulast=%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86&rft.btitle=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B+-+%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.date=1951&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0&rft_id=http%3A%2F%2Fdigital.nub.rs%2Fpdf%2Fkocic1%2Fkocic1.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFКрушевац1965" class="citation book">Крушевац, Тодор (1965). "Петар Кочић" предговор у књизи: Сабрана дјела III. Сарајево: Свјетлост.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%A2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80&rft.aulast=%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86&rft.btitle=%22%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%22+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80+%D1%83+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B7%D0%B8%3A+%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B0+III&rft.date=1965&rft.genre=book&rft.place=%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE&rft.pub=%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFКрушевац_Тодор1955" class="citation book">Крушевац Тодор, ур. (1955). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://digital.nub.rs/pdf/kocic2/kocic2.pdf">Петар Кочић - човјек, борац, књижевник</a> (PDF). Сарајево: Свјетлост.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B+-+%D1%87%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%BA%2C+%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%2C+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA&rft.date=1955&rft.genre=book&rft.place=%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE&rft.pub=%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82&rft_id=http%3A%2F%2Fdigital.nub.rs%2Fpdf%2Fkocic2%2Fkocic2.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFКондић1966" class="citation book">Кондић, Лазар (1966). "Прве ђачке невоље Петра Кочића" у књизи: П. Кочић Изабрана дела. Београд: Народна књига.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80&rft.aulast=%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%22%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B5+%D1%92%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5+%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%B5+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0%22+%D1%83+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B7%D0%B8%3A+%D0%9F.+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B+%D0%98%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0&rft.date=1966&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFЛагарић1905" class="citation book">Лагарић, Павле (1905). Босанска вила бр. 4. Сарајево.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5&rft.aulast=%D0%9B%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0+%D0%B1%D1%80.+4&rft.date=1905&rft.genre=book&rft.place=%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFЛагарић1966" class="citation book">Лагарић, Павле (1966). "Како је Петар Кочић научио писати приповетке" у књизи: П. Кочић Изабрана дела. Београд: Народна књига.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5&rft.aulast=%D0%9B%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%22%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D1%98%D0%B5+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B+%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%B8%D0%BE+%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B5%22+%D1%83+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B7%D0%B8%3A+%D0%9F.+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B+%D0%98%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0&rft.date=1966&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFМилићевић1951" class="citation book">Милићевић, Ника (1951). "Предговор" у књизи: П, Кочић Дјела. Сарајево: Свјетлост.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0&rft.aulast=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%22%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%22+%D1%83+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B7%D0%B8%3A+%D0%9F%2C+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B+%D0%94%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B0&rft.date=1951&rft.genre=book&rft.place=%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE&rft.pub=%D0%A1%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFНоваков2015" class="citation book">Новаков, Александра (2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija141933383574835.pdf?controlNumber=(BISIS)92622&fileName=141933383574835.pdf&id=3142&licenseAccepted=true">Средње српске школе у Османском царству 1878—1912. (докторска дисертација)</a> (PDF). Универзитет у Новом Саду,: Филозофски факултет.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0&rft.aulast=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2&rft.btitle=%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5+%D1%83+%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC+%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D1%83+1878%E2%80%941912.+%28%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%29&rft.date=2015&rft.genre=book&rft.place=%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82+%D1%83+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC+%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%83%2C&rft.pub=%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%82&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.cris.uns.ac.rs%2FDownloadFileServlet%2FDisertacija141933383574835.pdf%3FcontrolNumber%3D%28BISIS%2992622%26fileName%3D141933383574835.pdf%26id%3D3142%26licenseAccepted%3Dtrue&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFРистановић1995" class="citation book">Ристановић, Цвијетин (1995). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20191118005501/http://digital.bibliotekabijeljina.rs.ba/pdf/zavicajna/epik.pdf">Епик и лирик Петар Кочић</a> (PDF). Бијељина; Шид: Учитељски факултет у Шиду; Графосрем. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://digital.bibliotekabijeljina.rs.ba/pdf/zavicajna/epik.pdf">оригинала</a> (PDF) 18. 11. 2019. г. Приступљено 18. 11. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD&rft.aulast=%D0%A0%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%95%D0%BF%D0%B8%D0%BA+%D0%B8+%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BA+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.date=1995&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%99%D0%B8%D0%BD%D0%B0%3B+%D0%A8%D0%B8%D0%B4&rft.pub=%D0%A3%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%82+%D1%83+%D0%A8%D0%B8%D0%B4%D1%83%3B+%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%BC&rft_id=http%3A%2F%2Fdigital.bibliotekabijeljina.rs.ba%2Fpdf%2Fzavicajna%2Fepik.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFСекулић1965" class="citation book"><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Исидора Секулић">Секулић, Исидора</a> (1965). "Савременост Петра Кочића" у књизи: Дјела. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%98%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0&rft.aulast=%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%22%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0%22+%D1%83+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B7%D0%B8%3A+%D0%94%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B0&rft.date=1965&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4+%D0%B7%D0%B0+%D1%83%D1%9F%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D0%B8+%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFСкерлић1964" class="citation book"><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Јован Скерлић">Скерлић, Јован</a> (1964). Писци и књиге V. Београд: Просвета.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD&rft.aulast=%D0%A1%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%9F%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8+%D0%B8+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5+V&rft.date=1964&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  <a href="/wiki/COBISS" title="COBISS">COBISS.SR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/61779975">61779975</a></li> <li><cite id="CITEREFШошљага1907" class="citation book">Шошљага, В. Ј. (1907). Приповијетке Петра Кочића. Српска ријеч бр. 239.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=%D0%92.+%D0%88.&rft.aulast=%D0%A8%D0%BE%D1%88%D1%99%D0%B0%D0%B3%D0%B0&rft.btitle=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B5+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0&rft.date=1907&rft.genre=book&rft.pub=%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%87+%D0%B1%D1%80.+239&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li></ul> На енглеском језику: <ul><li><cite id="CITEREFButler1962" class="citation journal">Butler, Thomas J. (1962). „Three Bosnian Writer-Rebels: Kočić, Andrić and Selimović”. Michigan Slavic Materials. Ann Arbor, Michigan: Department of Slavic Languages and Literatures, University of Michigan (24): 339—357. <a href="/wiki/OCLC" title="OCLC">OCLC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/oclc/220732185">220732185</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.atitle=Three+Bosnian+Writer-Rebels%3A+Ko%C4%8Di%C4%87%2C+Andri%C4%87+and+Selimovi%C4%87&rft.aufirst=Thomas+J.&rft.aulast=Butler&rft.date=1962&rft.genre=article&rft.issue=24&rft.jtitle=Michigan+Slavic+Materials&rft.pages=339-357&rft_id=info%3Aoclcnum%2F220732185&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHoare2006" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Marko_Attila_Hoare&action=edit&redlink=1" class="new" title="Marko Attila Hoare (страница не постоји)">Hoare, Marko Attila</a> (2006). Genocide and Resistance in Hitler's Bosnia: The Partisans and the Chetniks, 1941—1943. Oxford, England: Oxford University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-19-726380-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-19-726380-8">978-0-19-726380-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=Marko+Attila&rft.aulast=Hoare&rft.btitle=Genocide+and+Resistance+in+Hitler%27s+Bosnia%3A+The+Partisans+and+the+Chetniks%2C+1941%E2%80%941943&rft.date=2006&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-19-726380-8&rft.place=Oxford%2C+England&rft.pub=Oxford+University+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHoare2007" class="citation book">Hoare, Marko Attila (2007). The History of Bosnia: From the Middle Ages to the Present Day. London, England: Saqi. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-86356-953-1" title="Посебно:Штампани извори/978-0-86356-953-1">978-0-86356-953-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=Marko+Attila&rft.aulast=Hoare&rft.btitle=The+History+of+Bosnia%3A+From+the+Middle+Ages+to+the+Present+Day&rft.date=2007&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-86356-953-1&rft.place=London%2C+England&rft.pub=Saqi&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHoare2013" class="citation book">Hoare, Marko Attila (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=TfQEAQAAQBAJ">Bosnian Muslims in the Second World War</a>. Oxford, England: Oxford University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-231-70394-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-231-70394-9">978-0-231-70394-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=Marko+Attila&rft.aulast=Hoare&rft.btitle=Bosnian+Muslims+in+the+Second+World+War&rft.date=2013&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-231-70394-9&rft.place=Oxford%2C+England&rft.pub=Oxford+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DTfQEAQAAQBAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFSugar1995" class="citation book">Sugar, Peter F. (1995). Eastern European Nationalism in the Twentieth Century. Washington, D.C.: American University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-879383-40-1" title="Посебно:Штампани извори/978-1-879383-40-1">978-1-879383-40-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&rft.aufirst=Peter+F.&rft.aulast=Sugar&rft.btitle=Eastern+European+Nationalism+in+the+Twentieth+Century&rft.date=1995&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-879383-40-1&rft.place=Washington%2C+D.C.&rft.pub=American+University+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li></ul> </div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Спољашње_везе">Спољашње везе</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&veaction=edit&section=22" title="Уредите одељак „Спољашње везе”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=22" title="Уреди извор одељка: Спољашње везе">уреди извор</a>]</div> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.rastko.rs/rastko-bl/kocic/index.html">Петар Кочић:САБРАНА ДЈЕЛА I—IV</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://toolserver.org/~nikola/antologijasrpskeknjizevnosti.php?id1=9&id2=1">Петар Кочић: Изабрана дела</a> на <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/">Антологији српске књижевности</a> (.docx формат)</li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.youtube.com/watch?v=JPDvbsINn8c">Интервју са Милком Кочић, супругом Петра Кочића</a></li></ul> <div class="navbox-styles"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25469611">.mw-parser-output .hlist dl,.mw-parser-output .hlist ol,.mw-parser-output .hlist ul{margin:0;padding:0}.mw-parser-output .hlist dd,.mw-parser-output .hlist dt,.mw-parser-output .hlist li{margin:0;display:inline}.mw-parser-output .hlist.inline,.mw-parser-output .hlist.inline dl,.mw-parser-output .hlist.inline ol,.mw-parser-output .hlist.inline ul,.mw-parser-output .hlist dl dl,.mw-parser-output .hlist dl ol,.mw-parser-output .hlist dl ul,.mw-parser-output .hlist ol dl,.mw-parser-output .hlist ol ol,.mw-parser-output .hlist ol ul,.mw-parser-output .hlist ul dl,.mw-parser-output .hlist ul ol,.mw-parser-output .hlist ul ul{display:inline}.mw-parser-output .hlist .mw-empty-li{display:none}.mw-parser-output .hlist dt::after{content:": "}.mw-parser-output .hlist dd::after,.mw-parser-output .hlist li::after{content:" · ";font-weight:bold}.mw-parser-output .hlist dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li:last-child::after{content:none}.mw-parser-output .hlist dd dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li li:first-child::before{content:" (";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist dd dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li li:last-child::after{content:")";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist ol{counter-reset:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li{counter-increment:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li::before{content:" "counter(listitem)"\a0 "}.mw-parser-output .hlist dd ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li ol>li:first-child::before{content:" ("counter(listitem)"\a0 "}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365370">.mw-parser-output .navbox{box-sizing:border-box;border:1px solid #a2a9b1;width:100%;clear:both;font-size:88%;text-align:center;padding:1px;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .navbox .navbox{margin-top:0}.mw-parser-output .navbox+.navbox,.mw-parser-output .navbox+.navbox-styles+.navbox{margin-top:-1px}.mw-parser-output .navbox-inner,.mw-parser-output .navbox-subgroup{width:100%}.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-title,.mw-parser-output .navbox-abovebelow{padding:0.25em 1em;line-height:1.5em;text-align:center}.mw-parser-output .navbox-group{white-space:nowrap;text-align:right}.mw-parser-output .navbox,.mw-parser-output .navbox-subgroup{background-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list{line-height:1.5em;border-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list-with-group{text-align:left;border-left-width:2px;border-left-style:solid}.mw-parser-output tr+tr>.navbox-abovebelow,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-group,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-image,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-list{border-top:2px solid #fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-title{background-color:#ccf}.mw-parser-output .navbox-abovebelow,.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-title{background-color:#ddf}.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-abovebelow{background-color:#e6e6ff}.mw-parser-output .navbox-even{background-color:#f7f7f7}.mw-parser-output .navbox-odd{background-color:transparent}.mw-parser-output .navbox .hlist td dl,.mw-parser-output .navbox .hlist td ol,.mw-parser-output .navbox .hlist td ul,.mw-parser-output .navbox td.hlist dl,.mw-parser-output .navbox td.hlist ol,.mw-parser-output .navbox td.hlist ul{padding:0.125em 0}.mw-parser-output .navbox .navbar{display:block;font-size:100%}.mw-parser-output .navbox-title .navbar{float:left;text-align:left;margin-right:0.5em}</style></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Петар_Кочић" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365379">.mw-parser-output .navbar{display:inline;font-size:88%;font-weight:normal}.mw-parser-output .navbar-collapse{float:left;text-align:left}.mw-parser-output .navbar-boxtext{word-spacing:0}.mw-parser-output .navbar ul{display:inline-block;white-space:nowrap;line-height:inherit}.mw-parser-output .navbar-brackets::before{margin-right:-0.125em;content:"[ "}.mw-parser-output .navbar-brackets::after{margin-left:-0.125em;content:" ]"}.mw-parser-output .navbar li{word-spacing:-0.125em}.mw-parser-output .navbar a>span,.mw-parser-output .navbar a>abbr{text-decoration:inherit}.mw-parser-output .navbar-mini abbr{font-variant:small-caps;border-bottom:none;text-decoration:none;cursor:inherit}.mw-parser-output .navbar-ct-full{font-size:114%;margin:0 7em}.mw-parser-output .navbar-ct-mini{font-size:114%;margin:0 4em}</style><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Шаблон:Петар Кочић"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Петар Кочић (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Петар Кочић"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Петар_Кочић" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a class="mw-selflink selflink">Петар Кочић</a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Збирке приповедка</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1902)" title="С планине и испод планине (1902)">С планине и испод планине</a> (1902)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1904)" title="С планине и испод планине (1904)">С планине и испод планине</a> (1904)</li> <li><a href="/wiki/%D0%A1_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(1905)" title="С планине и испод планине (1905)">С планине и испод планине</a> (1905)</li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D1%83%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%97%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B0_(%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0)" title="Јауци са Змијања (књига)">Јауци са Змијања</a> (1905)</li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Драмске сатире</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4_%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BC" title="Јазавац пред судом">Јазавац пред судом</a> (1904)</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Суданија (страница не постоји)">Суданија</a> (1908)</li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Приповетке</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D1%83%D0%B1%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Туба (приповетка) (страница не постоји)">Туба</a> (1901)</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ђурини записи (страница не постоји)">Ђурини записи</a> (1901)</li> <li>Мргуда (1902)</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D1%83%D0%BB%D1%83%D0%BC_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Зулум Симеуна Ђака (страница не постоји)">Зулум Симеуна Ђака</a> (1902)</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%BD_(%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јаблан (приповетка) (страница не постоји)">Јаблан</a> (1902)</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B1_%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Гроб Слатке Душе (страница не постоји)">Гроб Слатке Душе</a> (1902)</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%B4_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Код Марканова точка (страница не постоји)">Код Марканова точка</a> (1902)</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8_%D0%B7%D1%83%D0%BB%D1%83%D0%BC_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Истинити зулум Симеуна Ђака (страница не постоји)">Истинити зулум Симеуна Ђака</a> (1902)</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мрачајски прото (страница не постоји)">Мрачајски прото</a> (1903)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%BE%D0%B7_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D1%83" title="Кроз маглу">Кроз маглу</a> (1903)</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Из староставне књиге Симеуна Ђака (страница не постоји)">Из староставне књиге Симеуна Ђака</a> (1904)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%98%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Мејдан Симеуна Ђака">Мејдан Симеуна Ђака</a> (1904)</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%BE,_%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ракијо, мајко (страница не постоји)">Ракијо, мајко</a> (1904)</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%BE%D0%B7_%D0%BC%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%B2%D1%83" title="Кроз мећаву">Кроз мећаву</a> (1909)</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%B3%D0%B0%D1%98&action=edit&redlink=1" class="new" title="Вуков гај (страница не постоји)">Вуков гај</a> (1909)</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5_(%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B5)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Змијање (приповетке) (страница не постоји)">Змијање</a> (1910)</li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Остало</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D1%83_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83" class="mw-redirect" title="Споменик Петру Кочићу">Споменик Петру Кочићу</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0" class="mw-redirect" title="Кочићева књига">Кочићева књига</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BE" class="mw-redirect" title="Кочићево перо">Кочићево перо</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2_%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80" title="Кочићев збор">Кочићев збор</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80_%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Театар фест Петар Кочић">Театар фест Петар Кочић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Српска књижевност">Српска књижевност</a></li></ul> </div></td></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="2"><div> <ul><li><img alt="Категорија" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Folder_Hexagonal_Icon.svg/16px-Folder_Hexagonal_Icon.svg.png" decoding="async" width="16" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Folder_Hexagonal_Icon.svg/24px-Folder_Hexagonal_Icon.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Folder_Hexagonal_Icon.svg/32px-Folder_Hexagonal_Icon.svg.png 2x" data-file-width="36" data-file-height="31" /> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Категорија:Петар Кочић">Категорија</a> <ul><li><img alt="Страница Викизворника" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Wikisource-logo.svg/15px-Wikisource-logo.svg.png" decoding="async" width="15" height="16" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Wikisource-logo.svg/23px-Wikisource-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Wikisource-logo.svg/30px-Wikisource-logo.svg.png 2x" data-file-width="410" data-file-height="430" /> <a href="https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" class="extiw" title="s:Аутор:Петар Кочић">Дела</a></li> <li><img alt="Страница Оставе" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/12px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="12" height="16" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/18px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/24px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /> <a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" class="extiw" title="c:Category:Petar Kočić">Остава</a></li></ul></li> <li><img alt="Страница Викицитата" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/13px-Wikiquote-logo.svg.png" decoding="async" width="13" height="16" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/20px-Wikiquote-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/27px-Wikiquote-logo.svg.png 2x" data-file-width="300" data-file-height="355" /> <a href="https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" class="extiw" title="q:Петар Кочић">Цитат</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Српска_књижевност" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="3"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Шаблон:Српска књижевност"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Разговор о шаблону:Српска књижевност"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Српска књижевност"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Српска_књижевност" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Српска књижевност">Српска књижевност</a></div></th></tr><tr><td class="navbox-abovebelow" colspan="3"><div> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Српски језик">Српски језик</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0" title="Историја Срба">Историја Срба</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Бококоторска књижевност">Бококоторска књижевност</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Дубровачка књижевност">Дубровачка књижевност</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%94%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83" title="Српска канцеларија у Дубровнику">Српска канцеларија у Дубровнику</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Срби католици">Срби католици</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Српска стара књижевност">Српска стара књижевност</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5" title="Мирослављево јеванђеље">Мирослављево јеванђеље</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Повеља Кулина бана">Повеља Кулина бана</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%99%D0%B5" title="Србуље">Србуље</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Српска поезија">Српска поезија</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5" title="Српске епске народне пјесме">Српске епске народне песме</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Србистика">Србистика</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Средњовековна</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B" title="Стефан Немањић">Стефан Немањић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Свети Сава">Свети Сава</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Доментијан">Доментијан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85)" title="Теодосије (монах)">Теодосије</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Јаков Серски">Јаков Серски</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE_II" title="Архиепископ српски Данило II">архиепископ Данило II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%88%D0%B5%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%BC" title="Патријарх српски Јефрем">патријарх Јефрем</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9B%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Станислав Лесновски">Станислав Лесновски</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Милица Хребељановић">Милица Хребељановић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јефимија">Јефимија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%91%D0%B0%D0%BB%D1%88%D0%B8%D1%9B_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%87%D0%B0" title="Јелена Лазаревић Балшић Косача">Јелена Лазаревић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Стефан Лазаревић">Стефан Лазаревић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Константин Михаиловић">Константин Михаиловић</a></li> <li><a href="/wiki/Martin_Segon" title="Martin Segon">Мартин Сегон</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BD" title="Димитрије Кантакузин">Димитрије Кантакузин</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%84%D0%B5%D1%82" title="Пахомије Логофет">Пахомије Логофет</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Димитар Кратовски">Димитар Кратовски</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA" title="Владислав Граматик">Владислав Граматик</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%A5%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86)" title="Игуман Макарије (Хиландарац)">игуман Макарије</a></li></ul> </div></td><td class="noviewer navbox-image" rowspan="6" style="width:1px;padding:0 0 0 2px"><div><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Miroslavs_Gospel.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/Miroslavs_Gospel.jpg/100px-Miroslavs_Gospel.jpg" decoding="async" width="100" height="132" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/Miroslavs_Gospel.jpg/150px-Miroslavs_Gospel.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/Miroslavs_Gospel.jpg/200px-Miroslavs_Gospel.jpg 2x" data-file-width="328" data-file-height="432" /></a></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Пре 19. века</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B8%D1%9B" title="Марин Држић">Марин Држић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_I" title="Патријарх српски Пајсије I">патријарх Пајсије I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%83%D0%BD%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Иван Гундулић">Иван Гундулић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Андрија Змајевић">Андрија Змајевић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%90%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_III" title="Патријарх српски Арсеније III">патријарх Арсеније III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%B3%D1%80%D0%BE%D1%84)" title="Ђорђе Бранковић (гроф)">Ђорђе Бранковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%92%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Гаврил Стефановић Венцловић">Гаврил Стефановић Венцловић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B5%D0%BB_%D0%9A%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Емануел Козачински">Емануел Козачински</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88" title="Василије Петровић Његош">Василије Петровић Његош</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80_%D0%96%D0%B5%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Христофор Жефаровић">Христофор Жефаровић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_(%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B)" title="Архимандрит Јован (Рајић)">архимандрит Јован</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9E%D1%80%D1%84%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD" title="Захарије Орфелин">Захарије Орфелин</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86" title="Павле Јулинац">Павле Јулинац</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD_%D0%9F%D0%B8%D1%88%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Симеон Пишчевић">Симеон Пишчевић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%98_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Доситеј Обрадовић">Доситеј Обрадовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%9B" title="Вићентије Ракић">Вићентије Ракић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Стефан Зановић">Стефан Зановић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82_%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BC_(%D0%97%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B)" title="Архимандрит Герасим (Зелић)">архимандрит Герасим</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%92%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Алексије Везилић">Алексије Везилић</a></li> <li><a href="/wiki/Avram_Mileti%C4%87" title="Avram Miletić">Аврам Милетић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%9C%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Аврам Мразовић">Аврам Мразовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Емануило Јанковић">Емануило Јанковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%9B" title="Јоаким Вујић">Јоаким Вујић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Атанасије Стојковић">Атанасије Стојковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B" title="Павле Соларић">Павле Соларић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Јован Дошеновић">Јован Дошеновић</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">19. век</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_(%D0%9C%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%B8)" title="Епископ горњокарловачки Лукијан (Мушицки)">епископ Лукијан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Матија Ненадовић">Матија Ненадовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Милован Видаковић">Милован Видаковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BA_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B" title="Вук Стефановић Караџић">Вук Стефановић Караџић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Сима Милутиновић Сарајлија">Сима Милутиновић Сарајлија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Јован Стерија Поповић">Јован Стерија Поповић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9A%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%80" title="Ђорђе Марковић Кодер">Ђорђе Марковић Кодер</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_II_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88" title="Петар II Петровић Његош">Петар II Петровић Његош</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B" class="mw-redirect" title="Јован Суботић">Јован Суботић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%98%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Јаков Игњатовић">Јаков Игњатовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%98%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2_%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%88%D0%B0" title="Стјепан Митров Љубиша">Стјепан Митров Љубиша</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Бранко Радичевић">Бранко Радичевић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Јован Илић">Јован Илић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B0" title="Милица Стојадиновић Српкиња">Милица Стојадиновић Српкиња</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Љубомир Ненадовић">Љубомир Ненадовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Ђура Јакшић">Ђура Јакшић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Марко Миљанов Поповић">Марко Миљанов Поповић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98" title="Јован Јовановић Змај">Јован Јовановић Змај</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B" title="Лаза Костић">Лаза Костић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%84%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Коста Трифковић">Коста Трифковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D0%BB%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Милован Глишић">Милован Глишић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9A._%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Лаза К. Лазаревић">Лаза К. Лазаревић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%83%D1%99" title="Симо Матавуљ">Симо Матавуљ</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%86" title="Стеван Сремац">Стеван Сремац</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Војислав Илић">Војислав Илић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%92%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Јанко Веселиновић">Јанко Веселиновић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA_%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Светолик Ранковић">Светолик Ранковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B" title="Алекса Шантић">Алекса Шантић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%BE_%D0%8B%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D0%BA%D0%BE" title="Иво Ћипико">Иво Ћипико</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Радоје Домановић">Радоје Домановић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Светозар Ћоровић">Светозар Ћоровић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Борисав Станковић">Борисав Станковић</a></li> <li><a class="mw-selflink selflink">Петар Кочић</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">20. век</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9D%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Бранислав Нушић">Бранислав Нушић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Јован Дучић">Јован Дучић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%9B" title="Милан Ракић">Милан Ракић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Исидора Секулић">Исидора Секулић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Јован Скерлић">Јован Скерлић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%94%D0%B8%D1%81" title="Владислав Петковић Дис">Владислав Петковић Дис</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Сима Пандуровић">Сима Пандуровић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%A3%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Милутин Ускоковић">Милутин Ускоковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA)" title="Вељко Петровић (књижевник)">Вељко Петровић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%92%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%80" title="Станислав Винавер">Станислав Винавер</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B" title="Милутин Бојић">Милутин Бојић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%BE_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B" title="Иво Андрић">Иво Андрић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%A6%D1%80%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Милош Црњански">Милош Црњански</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BC%D1%87%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Момчило Настасијевић">Момчило Настасијевић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%9B" title="Љубомир Мицић">Љубомир Мицић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Растко Петровић">Растко Петровић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Десанка Максимовић">Десанка Максимовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B" title="Душан Матић">Душан Матић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2" title="Душан Васиљев">Душан Васиљев</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Владан Десница">Владан Десница</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80_%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BE" title="Оскар Давичо">Оскар Давичо</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%88%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Меша Селимовић">Меша Селимовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%9B%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Михаило Лалић">Михаило Лалић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%8B%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%9B" title="Бранко Ћопић">Бранко Ћопић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%8B%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%9B" title="Добрица Ћосић">Добрица Ћосић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Васко Попа">Васко Попа</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%98%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Антоније Исаковић">Антоније Исаковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Дејан Медаковић">Дејан Медаковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%9B" title="Гроздана Олујић">Гроздана Олујић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Душко Радовић">Душко Радовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A2%D0%B8%D1%88%D0%BC%D0%B0" title="Александар Тишма">Александар Тишма</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Мира Алечковић">Мира Алечковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Радомир Константиновић">Радомир Константиновић</a></li> <li><a href="/wiki/Stevan_Rai%C4%8Dkovi%C4%87" title="Stevan Raičković">Стеван Раичковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Миодраг Павловић">Миодраг Павловић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Милорад Павић">Милорад Павић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%86)" title="Александар Поповић (писац)">Александар Поповић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%9B" title="Борислав Пекић">Борислав Пекић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3_%D0%91%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Миодраг Булатовић">Миодраг Булатовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B" title="Антоније Ђурић">Антоније Ђурић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%92._%D0%9B%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Иван В. Лалић">Иван В. Лалић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2" title="Јован Ћирилов">Јован Ћирилов</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B" title="Мирослав Антић">Мирослав Антић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%80_%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Светлана Велмар Јанковић">Светлана Велмар Јанковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Бранислав Црнчевић">Бранислав Црнчевић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Живојин Павловић">Живојин Павловић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Бранко Миљковић">Бранко Миљковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D0%B8%D1%88" title="Данило Киш">Данило Киш</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%95%D1%80%D0%B8%D1%9B" title="Добрица Ерић">Добрица Ерић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BC%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%80" title="Момо Капор">Момо Капор</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A8%D1%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Бранимир Шћепановић">Бранимир Шћепановић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%88%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%9B_%D0%92%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%9B" title="Мирослав Јосић Вишњић">Мирослав Јосић Вишњић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Милован Витезовић">Милован Витезовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2_%D0%9D%D0%BE%D0%B3%D0%BE" title="Рајко Петров Ного">Рајко Петров Ного</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Јован Радуловић">Јован Радуловић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Милован Данојлић">Милован Данојлић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Драгослав Михаиловић">Драгослав Михаиловић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4_%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B8" title="Давид Албахари">Давид Албахари</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Горан Петровић">Горан Петровић</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Савремена</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Љубомир Симовић">Љубомир Симовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%B0_%D0%9E%D0%B3%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Вида Огњеновић">Вида Огњеновић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%A0%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Љубивоје Ршумовић">Љубивоје Ршумовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D1%9B%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Матија Бећковић">Матија Бећковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4" title="Филип Давид">Филип Давид</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE_%D0%92%D1%83%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Миро Вуксановић">Миро Вуксановић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Милисав Савић">Милисав Савић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BE_%D0%97%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%86" title="Перо Зубац">Перо Зубац</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BA_%D0%94%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Вук Драшковић">Вук Драшковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE_%D0%82%D0%BE%D0%B3%D0%BE" title="Гојко Ђого">Гојко Ђого</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%89%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A5%D0%B0%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Љиљана Хабјановић Ђуровић">Љиљана Хабјановић Ђуровић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Видосав Стевановић">Видосав Стевановић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Душан Ковачевић">Душан Ковачевић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Синиша Ковачевић">Синиша Ковачевић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD_%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%86)" title="Зоран Живковић (писац)">Зоран Живковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B" title="Драган Великић">Драган Великић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%91%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Светислав Басара">Светислав Басара</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%86" title="Владислав Бајац">Владислав Бајац</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%86)" title="Радослав Павловић (драмски писац)">Радослав Павловић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B4" title="Јелена Ленголд">Јелена Ленголд</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE" title="Владимир Пиштало">Владимир Пиштало</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Владан Матијевић">Владан Матијевић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%93%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Александар Гаталица">Александар Гаталица</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Биљана Србљановић">Биљана Србљановић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D1%88%D0%B0_%D0%A8%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86" title="Угљеша Шајтинац">Угљеша Шајтинац</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Милена Марковић">Милена Марковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BB%D0%B5_%D0%96%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B" title="Вуле Журић">Вуле Журић</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Награде</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%98%D0%9D-%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="НИН-ова награда">НИН-ова награда</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Андрићева награда">Андрићева награда</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Стеријина награда">Стеријина награда</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BE" title="Награда Кочићево перо">Награда Кочићево перо</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%A6%D1%80%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Награда Милош Црњански">Награда Милош Црњански</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%9C%D0%B5%D1%88%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Награда Меша Селимовић">Награда Меша Селимовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%8B%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%9B" title="Награда Бранко Ћопић">Награда Бранко Ћопић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%98%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Награда Исидора Секулић">Награда Исидора Секулић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B0" title="Награда Милица Стојадиновић Српкиња">Награда Милица Стојадиновић Српкиња</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="100_најзнаменитијих_Срба" style="padding:3px"><table class="nowraplinks mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="3" style="background:#0C4076; color:#FFFFFF; box-shadow: inset 2px 2px 0 #C6363C, inset -2px -2px 0 #C6363C;;"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:100_%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%85_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0" title="Шаблон:100 најзнаменитијих Срба"><abbr title="Погледајте шаблон" style="background:#0C4076; color:#FFFFFF; box-shadow: inset 2px 2px 0 #C6363C, inset -2px -2px 0 #C6363C;;;;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:100_%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%85_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:100 најзнаменитијих Срба (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style="background:#0C4076; color:#FFFFFF; box-shadow: inset 2px 2px 0 #C6363C, inset -2px -2px 0 #C6363C;;;;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:100_%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%85_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:100 најзнаменитијих Срба"><abbr title="Уредите шаблон" style="background:#0C4076; color:#FFFFFF; box-shadow: inset 2px 2px 0 #C6363C, inset -2px -2px 0 #C6363C;;;;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="100_најзнаменитијих_Срба" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/100_%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%85_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0" title="100 најзнаменитијих Срба">100 најзнаменитијих Срба</a></div></th></tr><tr><td colspan="2" class="navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%BE_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B" title="Иво Андрић">Иво Андрић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%90%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_III" title="Патријарх српски Арсеније III">Патријарх српски Арсеније III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE_II" title="Архиепископ српски Данило II">Архиепископ српски Данило II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Александар Белић">Александар Белић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Јован Бијелић">Јован Бијелић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Валтазар Богишић">Валтазар Богишић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%80_%D0%91%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Руђер Бошковић">Руђер Бошковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%92_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Ђурађ Бранковић">Ђурађ Бранковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%9B" title="Милоје Васић">Милоје Васић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98_%D0%9E%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B8_%D0%96%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8" title="Свети Николај Охридски и Жички">Свети Николај Охридски и Жички</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D0%BA_%D0%92%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE" title="Хајдук Вељко">Хајдук Вељко</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_%D0%92%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%9B" title="Филип Вишњић">Филип Вишњић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%93%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD" title="Илија Гарашанин">Илија Гарашанин</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%83%D0%BD%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Иван Гундулић">Иван Гундулић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB" title="Константин Данил">Константин Данил</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D0%BE_%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Ђуро Даничић">Ђуро Даничић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Пера Добриновић">Пера Добриновић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Петар Добровић">Петар Добровић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Радоје Домановић">Радоје Домановић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Доментијан">Доментијан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Јован Дучић">Јован Дучић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD" title="Стефан Душан">Стефан Душан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Владан Ђорђевић">Владан Ђорђевић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%96%D1%83%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Јован Жујовић">Јован Жујовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82_%D0%98%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%A0%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86)" title="Архимандрит Иларион (Руварац)">Архимандрит Иларион</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Војислав Илић">Војислав Илић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Ђура Јакшић">Ђура Јакшић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јефимија">Јефимија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98" title="Јован Јовановић Змај">Јован Јовановић Змај</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%98%D0%B0_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Паја Јовановић">Паја Јовановић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Слободан Јовановић">Слободан Јовановић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_I_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Александар I Карађорђевић">Александар I Карађорђевић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_I_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Петар I Карађорђевић">Петар I Карађорђевић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BA_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B" title="Вук Стефановић Караџић">Вук Стефановић Караџић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD" title="Кир Стефан Србин">Кир Стефан Србин</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Петар Коњовић">Петар Коњовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B" title="Лаза Костић">Лаза Костић</a></li> <li><a class="mw-selflink selflink">Петар Кочић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Марко Краљевић">Марко Краљевић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B" title="Ђорђе Крстић">Ђорђе Крстић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9A._%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Лаза К. Лазаревић">Лаза К. Лазаревић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Стефан Лазаревић">Стефан Лазаревић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%9B%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B" title="Сима Лозанић">Сима Лозанић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Патријарх српски Макарије">Патријарх српски Макарије</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Светозар Марковић">Светозар Марковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%83%D1%99" title="Симо Матавуљ">Симо Матавуљ</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Милутин Миланковић">Милутин Миланковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF_%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BC" title="Епископ далматинско-истријски Никодим">Епископ далматинско-истријски Никодим</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B" title="Светозар Милетић">Светозар Милетић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Живојин Мишић">Живојин Мишић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9C%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D1%86" title="Стеван Стојановић Мокрањац">Стеван Стојановић Мокрањац</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9B" title="Милан Недић">Милан Недић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0" title="Стефан Немања">Стефан Немања</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD" title="Стефан Милутин">Стефан Милутин</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Матија Ненадовић">Матија Ненадовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82_%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5" title="Митрополит карловачки Павле">Митрополит карловачки Павле</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Стојан Новаковић">Стојан Новаковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9D%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Бранислав Нушић">Бранислав Нушић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Милош Обилић">Милош Обилић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%98_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Доситеј Обрадовић">Доситеј Обрадовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Милан Обреновић">Милан Обреновић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Милош Обреновић">Милош Обреновић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Михаило Обреновић">Михаило Обреновић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%84_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Јосиф Панчић">Јосиф Панчић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B" title="Никола Пашић">Никола Пашић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_I_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88" title="Петар I Петровић Његош">Петар I Петровић Његош</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Карађорђе Петровић">Карађорђе Петровић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%90%D0%BB%D0%B0%D1%81" title="Михаило Петровић Алас">Михаило Петровић Алас</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Надежда Петровић">Надежда Петровић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_I_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88" title="Никола I Петровић Његош">Никола I Петровић Његош</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_II_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88" title="Петар II Петровић Његош">Петар II Петровић Његош</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Бранислав Петронијевић">Бранислав Петронијевић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Васко Попа">Васко Попа</a></li> <li><a href="/wiki/Bogdan_Popovi%C4%87" title="Bogdan Popović">Богдан Поповић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Јован Стерија Поповић">Јован Стерија Поповић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Павле Поповић">Павле Поповић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%83%D0%BF%D0%B8%D0%BD" title="Михајло Пупин">Михајло Пупин</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Радомир Путник">Радомир Путник</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Бранко Радичевић">Бранко Радичевић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%9B" title="Милан Ракић">Милан Ракић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B" title="Јован Ристић">Јован Ристић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0" title="Свети Сава">Свети Сава</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Исидора Секулић">Исидора Секулић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%88%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Меша Селимовић">Меша Селимовић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Јован Скерлић">Јован Скерлић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%86" title="Стеван Сремац">Стеван Сремац</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Борисав Станковић">Борисав Станковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Корнелије Станковић">Корнелије Станковић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Степа Степановић">Степа Степановић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B" title="Стефан Немањић">Стефан Немањић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Љубомир Стојановић">Љубомир Стојановић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82_%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_(%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)" title="Митрополит карловачки Стефан (Стратимировић)">Митрополит карловачки Стефан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85)" title="Теодосије (монах)">Теодосије</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0" title="Никола Тесла">Никола Тесла</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Владимир Ћоровић">Владимир Ћоровић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%A5%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Лазар Хребељановић">Лазар Хребељановић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B" title="Стеван Христић">Стеван Христић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B" title="Јован Цвијић">Јован Цвијић</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%A6%D1%80%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Милош Црњански">Милош Црњански</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%A8%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Сава Шумановић">Сава Шумановић</a></li></ul> </div></td><td class="noviewer navbox-image" rowspan="1" style="width:1px;padding:0 0 0 2px"><div><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:NSrbs3.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/NSrbs3.jpg/80px-NSrbs3.jpg" decoding="async" width="80" height="40" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/NSrbs3.jpg/120px-NSrbs3.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/NSrbs3.jpg/160px-NSrbs3.jpg 2x" data-file-width="554" data-file-height="278" /></a></div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25743416">.mw-parser-output .tooltip-dotted{border-bottom:1px dotted;cursor:help}</style><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"></div><div role="navigation" class="navbox authority-control" aria-labelledby="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q715945#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><div id="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q715945#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Помоћ:Нормативна контрола">Нормативна контрола</a> <a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q715945#identifiers" title="Уреди на Википодацима"><img alt="Уреди на Википодацима" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/10px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png" decoding="async" width="10" height="10" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/15px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/20px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 2x" data-file-width="20" data-file-height="20" /></a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Међународне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://id.worldcat.org/fast/259482/">FAST</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://isni.org/isni/0000000121365023">ISNI</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/64065718">VIAF</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.oclc.org/worldcat/entity/E39PBJy4hdTTvxG4JPb8B9yrv3">WorldCat</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Државне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://authority.bibsys.no/authority/rest/authorities/html/90773739">Норвешка</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb12272384d">Француска</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://data.bnf.fr/ark:/12148/cb12272384d">BnF подаци</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://d-nb.info/gnd/118936115">Немачка</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.loc.gov/authorities/nr89014875">Сједињене Државе</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://kopkatalogs.lv/F?func=direct&local_base=lnc10&doc_number=000346905&P_CON_LNG=ENG">Летонија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://aleph.nkp.cz/F/?func=find-c&local_base=aut&ccl_term=ica=js20020812354&CON_LNG=ENG">Чешка</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://nla.gov.au/anbd.aut-an40008078">Аустралија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://data.nlg.gr/resource/authority/record183841">Грчка</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://katalog.nsk.hr/F/?func=direct&doc_number=000047581&local_base=nsk10">Хрватска</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://data.bibliotheken.nl/id/thes/p069903980">Холандија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://dbn.bn.org.pl/descriptor-details/9810642822405606">Пољска</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Људи</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.deutsche-biographie.de/pnd118936115.html?language=en">Deutsche Biographie</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://trove.nla.gov.au/people/865971">Trove</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Остале</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/conor/4822887">COBISS.SR</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bg/bg/conor/59553637">COBISS.BG</a> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bg/bg/conor/59553381">2</a></li></ul></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://plus.cobiss.net/cobiss/si/sl/conor/40790627">COBISS.SI</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.idref.fr/031525822">IdRef</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r26481770">.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;justify-content:center;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-bordered{padding:0 2em;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;justify-content:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-unbordered{padding:0 1.7em;margin-left:0}.mw-parser-output .portal-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;flex:0 0 auto;min-height:24px}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;padding:0.15em 0;column-gap:1em;align-items:baseline;margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-item{display:inline-block;margin:0.15em 0.2em;min-height:24px;line-height:24px}@media screen and (max-width:768px){.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;flex-flow:column wrap;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-header{text-align:center;flex:0;padding-left:0.5em;margin:0 auto}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;align-items:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;align-items:center;flex:0;column-gap:1em;border-top:1px solid #a2a9b1;margin:0 auto;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{border-top:none;margin:0;list-style:none}}.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .sister-bar+link+.portal-bar,.mw-parser-output .sister-bar+style+.portal-bar,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.sister-bar{margin-top:-1px}</style><div class="portal-bar noprint metadata noviewer portal-bar-bordered" role="navigation" aria-label="Portals"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB" title="Википедија:Портал">Портали</a>:<ul class="portal-bar-content"><li class="portal-bar-item"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:P_vip.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/P_vip.svg/19px-P_vip.svg.png" decoding="async" width="19" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/P_vip.svg/28px-P_vip.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/P_vip.svg/37px-P_vip.svg.png 2x" data-file-width="1911" data-file-height="1944" /></a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Портал:Биографија">Биографија</a></li><li class="portal-bar-item"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:P_literature.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1d/P_literature.svg/21px-P_literature.svg.png" decoding="async" width="21" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1d/P_literature.svg/32px-P_literature.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1d/P_literature.svg/42px-P_literature.svg.png 2x" data-file-width="400" data-file-height="360" /></a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Портал:Књижевност">Књижевност</a></li><li class="portal-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Flag_of_the_Republika_Srpska.svg/21px-Flag_of_the_Republika_Srpska.svg.png" decoding="async" width="21" height="11" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Flag_of_the_Republika_Srpska.svg/32px-Flag_of_the_Republika_Srpska.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Flag_of_the_Republika_Srpska.svg/42px-Flag_of_the_Republika_Srpska.svg.png 2x" data-file-width="1200" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Портал:Република Српска">Република Српска</a></li><li class="portal-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Flag_of_Serbia.svg/21px-Flag_of_Serbia.svg.png" decoding="async" width="21" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Flag_of_Serbia.svg/32px-Flag_of_Serbia.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Flag_of_Serbia.svg/42px-Flag_of_Serbia.svg.png 2x" data-file-width="1350" data-file-height="900" /> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Портал:Србија">Србија</a></li><li class="portal-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Coat_of_arms_of_Banja_Luka.svg/13px-Coat_of_arms_of_Banja_Luka.svg.png" decoding="async" width="13" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Coat_of_arms_of_Banja_Luka.svg/21px-Coat_of_arms_of_Banja_Luka.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Coat_of_arms_of_Banja_Luka.svg/27px-Coat_of_arms_of_Banja_Luka.svg.png 2x" data-file-width="430" data-file-height="600" /> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Портал:Бања Лука">Бања Лука</a></li></ul></div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25171006">.mw-parser-output .sister-bar{display:flex;justify-content:center;align-items:baseline;font-size:88%;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em 0 0;padding:0 2em}.mw-parser-output .sister-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;padding:0.2em 0;flex:0 0 auto;min-height:24px;line-height:22px}.mw-parser-output .sister-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;align-items:baseline;padding:0.2em 0;column-gap:1em}.mw-parser-output .sister-bar-item{display:flex;align-items:baseline;margin:0.15em 0;min-height:24px;text-align:left}.mw-parser-output .sister-bar-logo{width:22px;line-height:22px;margin:0 0.2em;text-align:right}.mw-parser-output .sister-bar-link{margin:0 0.2em;text-align:left}@media screen and (max-width:960px){.mw-parser-output .sister-bar{flex-flow:column wrap;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .sister-bar-header{flex:0 1}.mw-parser-output .sister-bar-content{flex:1;border-top:1px solid #a2a9b1}.mw-parser-output .sister-bar-item{flex:0 0 20em;min-width:20em}}.mw-parser-output .navbox+link+.sister-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.sister-bar,.mw-parser-output .portal-bar+link+.sister-bar,.mw-parser-output .portal-bar+style+.sister-bar,.mw-parser-output .sister-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .sister-bar+.navbox-styles+.portal-bar{margin-top:-1px}</style><div class="noprint metadata sister-bar" role="navigation" aria-label="sister-projects"><div class="sister-bar-header">Петар Кочић на <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8" title="Википедија:Братски пројекти">сродним пројектима</a> Википедије:</div><div class="sister-bar-content"><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/14px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="14" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/21px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/28px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Petar_Ko%C4%8Di%C4%87" class="extiw" title="c:Category:Petar Kočić">Медији</a> на Остави</div><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/16px-Wikiquote-logo.svg.png" decoding="async" width="16" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/24px-Wikiquote-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/32px-Wikiquote-logo.svg.png 2x" data-file-width="300" data-file-height="355" /><a href="https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" class="extiw" title="q:Петар Кочић">Цитати</a> на Викицитатима</div><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Wikisource-logo.svg/18px-Wikisource-logo.svg.png" decoding="async" width="18" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Wikisource-logo.svg/28px-Wikisource-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Wikisource-logo.svg/36px-Wikisource-logo.svg.png 2x" data-file-width="410" data-file-height="430" /><a href="https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80:%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" class="extiw" title="s:Аутор:Петар Кочић">Текстови</a> на Викизвронику</div><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/21px-Wikidata-logo.svg.png" decoding="async" width="21" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/32px-Wikidata-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/42px-Wikidata-logo.svg.png 2x" data-file-width="1050" data-file-height="590" /><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q715945" class="extiw" title="d:Q715945">Подаци</a> на Википодацима</div></div></div>    </div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?type=1x1" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="">Преузето из „<a dir="ltr" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Кочић&oldid=28847429">https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Кочић&oldid=28847429</a>”</div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Посебно:Категорије">Категорије</a>: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8_1877." title="Категорија:Рођени 1877.">Рођени 1877.</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8_1916." title="Категорија:Умрли 1916.">Умрли 1916.</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B" title="Категорија:Петар Кочић">Петар Кочић</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%B8%D0%B7_%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B5" title="Категорија:Књижевници из Бање Луке">Књижевници из Бање Луке</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%B8%D0%B7_%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B5" title="Категорија:Политичари из Бање Луке">Политичари из Бање Луке</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Категорија:Српски књижевници">Српски књижевници</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B8" title="Категорија:Српски политичари">Српски политичари</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:100_%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%85_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B8_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%90%D0%9D%D0%A3" title="Категорија:100 најзнаменитијих Срба по групи академика САНУ">100 најзнаменитијих Срба по групи академика САНУ</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5" title="Категорија:Историја Републике Српске">Историја Републике Српске</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Категорија:Реализам у српској књижевности">Реализам у српској књижевности</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%B8%D0%B7_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Категорија:Српски књижевници из Босне и Херцеговине">Српски књижевници из Босне и Херцеговине</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%B8%D0%B7_%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Категорија:Српски политичари из Босне и Херцеговине">Српски политичари из Босне и Херцеговине</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B5_%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Категорија:Ученици Прве београдске гимназије">Ученици Прве београдске гимназије</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B0%D1%85%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%83_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D1%83_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83" title="Категорија:Сахрањени у Алеји великана на Новом гробљу у Београду">Сахрањени у Алеји великана на Новом гробљу у Београду</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Сакривене категорије: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_no-target_errors" title="Категорија:Harv and Sfn no-target errors">Harv and Sfn no-target errors</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Чланци који садрже текст на језику — латински">Чланци који садрже текст на језику — латински</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_FAST_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са FAST идентификаторима">Чланци са FAST идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_ISNI_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са ISNI идентификаторима">Чланци са ISNI идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_VIAF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са VIAF идентификаторима">Чланци са VIAF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_WorldCat_Entities_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са WorldCat Entities идентификаторима">Чланци са WorldCat Entities идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BIBSYS_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BIBSYS идентификаторима">Чланци са BIBSYS идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNF идентификаторима">Чланци са BNF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNFdata_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNFdata идентификаторима">Чланци са BNFdata идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_GND_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са GND идентификаторима">Чланци са GND идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_LCCN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са LCCN идентификаторима">Чланци са LCCN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_LNB_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са LNB идентификаторима">Чланци са LNB идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NKC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NKC идентификаторима">Чланци са NKC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NLA_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NLA идентификаторима">Чланци са NLA идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NLG_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NLG идентификаторима">Чланци са NLG идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NSK_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NSK идентификаторима">Чланци са NSK идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NTA_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NTA идентификаторима">Чланци са NTA идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_PLWABN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са PLWABN идентификаторима">Чланци са PLWABN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_DTBIO_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са DTBIO идентификаторима">Чланци са DTBIO идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_Trove_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са Trove идентификаторима">Чланци са Trove идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_CONOR.SR_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са CONOR.SR идентификаторима">Чланци са CONOR.SR идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_CONOR.BG_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са CONOR.BG идентификаторима">Чланци са CONOR.BG идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_CONOR.SI_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са CONOR.SI идентификаторима">Чланци са CONOR.SI идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_SUDOC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са SUDOC идентификаторима">Чланци са SUDOC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5/%D0%BD%D0%B0_%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Категорија:Шаблон:Подножје/на ћирилици">Шаблон:Подножје/на ћирилици</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8" title="Категорија:Сјајни чланци">Сјајни чланци</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" > <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Датум и време последње измене странице: 13. новембар 2024. у 00:17.</li> <li id="footer-info-copyright">Текст је доступан под лиценцом <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/">Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима</a>; могући су и додатни услови. Погледајте <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">услове коришћења</a> за детаље.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Политика приватности</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E_%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0">О Википедији</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8">Одрицање одговорности</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Кодекс понашања</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">За програмере</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sr.wikipedia.org">Статистика</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Изјава о колачићима</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Мобилни приказ</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://wikimediafoundation.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29" alt="Wikimedia Foundation" loading="lazy"></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" alt="Powered by MediaWiki" width="88" height="31" loading="lazy"></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-settings" id="p-dock-bottom"> <ul></ul> </div><script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-6b7f745dd4-nf7nt","wgBackendResponseTime":221,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"1.593","walltime":"1.929","ppvisitednodes":{"value":17068,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":271687,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":35283,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":28,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":27,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":1,"limit":20},"unstrip-size":{"value":149909,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":1,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 1580.039 1 -total"," 27.82% 439.572 132 Шаблон:Sfn"," 19.69% 311.137 135 Шаблон:Replace"," 15.40% 243.265 32 Шаблон:Cite_book"," 12.32% 194.659 1 Шаблон:Инфокутија_Писац"," 12.00% 189.627 1 Шаблон:Инфокутија"," 11.55% 182.519 2 Шаблон:Извори"," 9.30% 146.995 1 Шаблон:Подножје"," 7.27% 114.932 1 Шаблон:Lang"," 6.56% 103.693 3 Шаблон:Navbox"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"0.898","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":19619670,"limit":52428800},"limitreport-logs":"anchor_id_list = table#1 {\n [\"CITEREFButler1962\"] = 1,\n [\"CITEREFDragas2016\"] = 1,\n [\"CITEREFHoare2006\"] = 1,\n [\"CITEREFHoare2007\"] = 1,\n [\"CITEREFHoare2013\"] = 1,\n [\"CITEREFStrugar\"] = 1,\n [\"CITEREFSugar1995\"] = 1,\n [\"CITEREFŠuković\"] = 1,\n [\"CITEREFЈовановић_Стојимировић1965\"] = 1,\n [\"CITEREFАврамовић2005\"] = 1,\n [\"CITEREFАндрић1965\"] = 1,\n [\"CITEREFБожић\"] = 1,\n [\"CITEREFВулетић1966\"] = 1,\n [\"CITEREFВучковић1989\"] = 1,\n [\"CITEREFГаћиновић1908\"] = 1,\n [\"CITEREFДамјановић2016\"] = 1,\n [\"CITEREFДеретић2003\"] = 1,\n [\"CITEREFДимитријевић1965\"] = 1,\n [\"CITEREFКондић1966\"] = 1,\n [\"CITEREFКочић1966\"] = 1,\n [\"CITEREFКочић1967\"] = 1,\n [\"CITEREFКочић_(б)1966\"] = 1,\n [\"CITEREFКрушевац1951\"] = 1,\n [\"CITEREFКрушевац1965\"] = 2,\n [\"CITEREFКрушевац_Тодор1955\"] = 1,\n [\"CITEREFЛагарић1905\"] = 1,\n [\"CITEREFЛагарић1966\"] = 1,\n [\"CITEREFМаксимовић\"] = 1,\n [\"CITEREFМилисавац1984\"] = 1,\n [\"CITEREFМилићевић1951\"] = 1,\n [\"CITEREFНоваков2015\"] = 1,\n [\"CITEREFРистановић1995\"] = 1,\n [\"CITEREFСекулић1965\"] = 1,\n [\"CITEREFСкерлић1964\"] = 1,\n [\"CITEREFШошљага1907\"] = 1,\n}\ntemplate_list = table#1 {\n [\"100 најзнаменитијих Срба\"] = 1,\n [\"COBISS\"] = 2,\n [\"COBISS.RS\"] = 2,\n [\"Cite book\"] = 32,\n [\"Cite journal\"] = 2,\n [\"Cite news\"] = 3,\n [\"Cite web\"] = 8,\n [\"Div col\"] = 1,\n [\"Div col end\"] = 1,\n [\"Lang\"] = 1,\n [\"Sfn\"] = 132,\n [\"Sfnm\"] = 1,\n [\"АСК\"] = 1,\n [\"Датум рођења\"] = 1,\n [\"Датум смрти\"] = 1,\n [\"Извори\"] = 1,\n [\"Инфокутија Писац\"] = 1,\n [\"Крај извора\"] = 1,\n [\"Напомена\"] = 3,\n [\"Напомене\"] = 1,\n [\"Петар Кочић\"] = 1,\n [\"Подножје\"] = 1,\n [\"Почетак извора\"] = 1,\n [\"СОРТИРАЊЕ:Кочић, Петар\"] = 1,\n [\"Српска књижевност\"] = 1,\n [\"Сјајан чланак\"] = 1,\n [\"Цитат\"] = 7,\n}\narticle_whitelist = table#1 {\n}\n"},"cachereport":{"origin":"mw-web.eqiad.main-5dc468848-qll9b","timestamp":"20241125020715","ttl":75181,"transientcontent":true}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"\u041f\u0435\u0442\u0430\u0440 \u041a\u043e\u0447\u0438\u045b","url":"https:\/\/sr.wikipedia.org\/wiki\/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q715945","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q715945","author":{"@type":"Organization","name":"\u0421\u0430\u0440\u0430\u0434\u043d\u0438\u0446\u0438 \u043f\u0440\u043e\u0458\u0435\u043a\u0430\u0442\u0430 \u0412\u0438\u043a\u0438\u043c\u0435\u0434\u0438\u0458\u0435"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2004-08-05T13:55:08Z","dateModified":"2024-11-12T23:17:03Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/c\/c0\/Petar_Kocic.jpg","headline":"\u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u0438 \u043a\u045a\u0438\u0436\u0435\u0432\u043d\u0438\u043a \u0438 \u043f\u043e\u043b\u0438\u0442\u0438\u0447\u0430\u0440"}</script> </body> </html>