CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available" lang="sr" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Изотоп — Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )srwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""], "wgDefaultDateFormat":"hh:mm d. month y.","wgMonthNames":["","јануар","фебруар","март","април","мај","јун","јул","август","септембар","октобар","новембар","децембар"],"wgRequestId":"7f6977bb-7f41-460d-93c1-166c7378b4a6","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Изотоп","wgTitle":"Изотоп","wgCurRevisionId":28872066,"wgRevisionId":28872066,"wgArticleId":10592,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["CS1 одржавање: Формат датума","Webarchive template wayback links","CS1 извори на језику — енглески (en)","CS1 извори на језику — немачки (de)","Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу", "Шаблон:Категорија на Остави/параметар/ненаведен/име странице различито од Википодатака","Шаблон:Категорија на Остави/именски простор/главни","Чланци са BNF идентификаторима","Чланци са BNFdata идентификаторима","Чланци са GND идентификаторима","Чланци са J9U идентификаторима","Чланци са LCCN идентификаторима","Чланци са LNB идентификаторима","Чланци са NDL идентификаторима","Чланци са NKC идентификаторима","Чланци са EMU идентификаторима","Чланци са EBO идентификаторима","Атомска физика","Радиохемија"],"wgPageViewLanguage":"sr","wgPageContentLanguage":"sr","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName" :"Изотоп","wgRelevantArticleId":10592,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sr","wgIsProbablyEditable":true,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":true,"wgRestrictionEdit":[],"wgRestrictionMove":[],"wgNoticeProject":"wikipedia","wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sr","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks":"sr-ec"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":100000,"wgRelatedArticlesCompat":[],"wgCentralAuthMobileDomain":false,"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty":false,"wgWikibaseItemId":"Q25276","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model", "platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGEStructuredTaskRejectionReasonTextInputEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.24"};RLSTATE={"ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","ext.cite.styles":"ready","ext.math.styles":"ready","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready","jquery.makeCollapsible.styles":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=["ext.cite.ux-enhancements","mediawiki.page.media","site","mediawiki.page.ready","jquery.makeCollapsible","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP", "ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents","ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession","wikibase.sidebar.tracking","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=ext.cite.styles%7Cext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.math.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cjquery.makeCollapsible.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sr&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.4"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Hydrogen_Deuterium_Tritium_Nuclei_Schmatic-serbian.svg/1200px-Hydrogen_Deuterium_Tritium_Nuclei_Schmatic-serbian.svg.png"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="600"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Hydrogen_Deuterium_Tritium_Nuclei_Schmatic-serbian.svg/800px-Hydrogen_Deuterium_Tritium_Nuclei_Schmatic-serbian.svg.png"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="400"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Hydrogen_Deuterium_Tritium_Nuclei_Schmatic-serbian.svg/640px-Hydrogen_Deuterium_Tritium_Nuclei_Schmatic-serbian.svg.png"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="320"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Изотоп — Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF"> <link rel="alternate" type="application/x-wiki" title="Уреди" href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Википедија (sr)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sr.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF"> <link rel="alternate" hreflang="sr" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Cyrl" href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Latn" href="https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sr"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Википедија – Atom фид" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="//login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject mw-editable page-Изотоп rootpage-Изотоп skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Пређи на садржај</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" > <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Главни мени" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Главни мени </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Главни мени</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" > <div class="vector-menu-heading"> Навигација </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Посетите главну страну [z]" accesskey="z">Главна страна</a></li><li id="n-contents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Водичи за прегледање Википедије">Садржај</a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Списак скорашњих измена на пројекту [r]" accesskey="r">Скорашње измене</a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Посетите насумичну страницу [x]" accesskey="x">Случајна страница</a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Пронађите информације о актуелностима">Актуелности</a></li><li id="n-contactpage" class="mw-list-item"><a href="//sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Контакт" title="Сазнајте како да ступите у контакт с уредницима">Контакт</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" > <div class="vector-menu-heading"> Интеракција </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Место где можете да се информишете">Помоћ</a></li><li id="n-introduction" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B8">Научите да уређујете</a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3">Трг</a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="О пројекту, шта можете да радите и где да пронађете ствари">Радионица</a></li><li id="n-noticeboard" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0">Огласна табла</a></li><li id="n-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5">Отпреми датотеку</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Википедија" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sr.svg" style="width: 7.8125em; height: 1.4375em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sr.svg" width="120" height="11" style="width: 7.5em; height: 0.6875em;"> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f"> Претрага </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Претражите Википедију" aria-label="Претражите Википедију" autocapitalize="sentences" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f" id="searchInput" > </div> <input type="hidden" name="title" value="Посебно:Претражи"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Претражи</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Личне алатке"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Мења се приказ странице; величина фонта, ширина и боја" > <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Изглед" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Изглед </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=spontaneous&uselang=sr" class="">Донације</a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се" class="">Отвори налог</a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o" class="">Пријави ме</a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Више опција" > <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Личне алатке" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Личне алатке </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Кориснички мени" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=spontaneous&uselang=sr">Донације</a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се"> Отвори налог</a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o"> Пријави ме</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Eодбаци\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"sitenotice\" lang=\"sr\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #f0f0f0; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПрикључите се расправи на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A0%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%BD_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5,_%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B5\" title=\"Википедија:Гласање/Предлог/Редизајн страница за добре, сјајне и изабране спискове\"\u003Eредизајна страница за добре, сјајне и ИС\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПокренут је \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли споменике 2024.\"\u003EУређивачки маратон Вики воли споменике 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУ току је такмичење у писању чланака на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A3_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83_%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B5_%D0%B8_%D0%A4%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%B5\" title=\"Википедија:Такмичење у писању чланака/У свету Флоре и Фауне\"\u003EФлоре и фауне\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B0_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024.\"\u003EУређивачком маратону Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУчествујте у \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2024\" class=\"extiw\" title=\"q:Викицитат:Кампања SheSaid 2024\"\u003Eкампањи писања цитата значајних жена\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E на Викицитату.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Садржај" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Садржај</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">сакриј</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Почетак</div> </a> </li> <li id="toc-Изотоп_наспрам_нуклида" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Изотоп_наспрам_нуклида"> <div class="vector-toc-text"> 1 Изотоп наспрам нуклида </div> </a> <ul id="toc-Изотоп_наспрам_нуклида-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Нотација" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Нотација"> <div class="vector-toc-text"> 2 Нотација </div> </a> <ul id="toc-Нотација-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Радиоактивни,_примордијални_и_стабилни_изотопи" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Радиоактивни,_примордијални_и_стабилни_изотопи"> <div class="vector-toc-text"> 3 Радиоактивни, примордијални и стабилни изотопи </div> </a> <button aria-controls="toc-Радиоактивни,_примордијални_и_стабилни_изотопи-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Радиоактивни, примордијални и стабилни изотопи </button> <ul id="toc-Радиоактивни,_примордијални_и_стабилни_изотопи-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Стабилни_изотопи" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Стабилни_изотопи"> <div class="vector-toc-text"> 3.1 Стабилни изотопи </div> </a> <ul id="toc-Стабилни_изотопи-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Нестабилни_изотопи" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Нестабилни_изотопи"> <div class="vector-toc-text"> 3.2 Нестабилни изотопи </div> </a> <ul id="toc-Нестабилни_изотопи-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Историја" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Историја"> <div class="vector-toc-text"> 4 Историја </div> </a> <button aria-controls="toc-Историја-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Историја </button> <ul id="toc-Историја-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Радиоактивни_изотопи" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Радиоактивни_изотопи"> <div class="vector-toc-text"> 4.1 Радиоактивни изотопи </div> </a> <ul id="toc-Радиоактивни_изотопи-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Стабилни_изотопи_2" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Стабилни_изотопи_2"> <div class="vector-toc-text"> 4.2 Стабилни изотопи </div> </a> <ul id="toc-Стабилни_изотопи_2-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Неутрони" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Неутрони"> <div class="vector-toc-text"> 4.3 Неутрони </div> </a> <ul id="toc-Неутрони-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Варијације_у_својствима_између_изотопа" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Варијације_у_својствима_између_изотопа"> <div class="vector-toc-text"> 5 Варијације у својствима између изотопа </div> </a> <button aria-controls="toc-Варијације_у_својствима_између_изотопа-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Варијације у својствима између изотопа </button> <ul id="toc-Варијације_у_својствима_између_изотопа-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Хемијска_и_молекуларна_својства" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Хемијска_и_молекуларна_својства"> <div class="vector-toc-text"> 5.1 Хемијска и молекуларна својства </div> </a> <ul id="toc-Хемијска_и_молекуларна_својства-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Нуклеарна_својства_и_стабилност" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Нуклеарна_својства_и_стабилност"> <div class="vector-toc-text"> 5.2 Нуклеарна својства и стабилност </div> </a> <ul id="toc-Нуклеарна_својства_и_стабилност-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Број_изотопа_по_елементу" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Број_изотопа_по_елементу"> <div class="vector-toc-text"> 5.3 Број изотопа по елементу </div> </a> <ul id="toc-Број_изотопа_по_елементу-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Парни_и_непарни_бројеви_нуклеона" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Парни_и_непарни_бројеви_нуклеона"> <div class="vector-toc-text"> 5.4 Парни и непарни бројеви нуклеона </div> </a> <ul id="toc-Парни_и_непарни_бројеви_нуклеона-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Парни_атомски_број" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Парни_атомски_број"> <div class="vector-toc-text"> 5.4.1 Парни атомски број </div> </a> <ul id="toc-Парни_атомски_број-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Непарни_атомски_број" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Непарни_атомски_број"> <div class="vector-toc-text"> 5.4.2 Непарни атомски број </div> </a> <ul id="toc-Непарни_атомски_број-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Непарни_неутронски_број" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Непарни_неутронски_број"> <div class="vector-toc-text"> 5.4.3 Непарни неутронски број </div> </a> <ul id="toc-Непарни_неутронски_број-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Појава_у_природи" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Појава_у_природи"> <div class="vector-toc-text"> 6 Појава у природи </div> </a> <ul id="toc-Појава_у_природи-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Атомска_маса_изотопа" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Атомска_маса_изотопа"> <div class="vector-toc-text"> 7 Атомска маса изотопа </div> </a> <ul id="toc-Атомска_маса_изотопа-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Употреба_изотопа" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Употреба_изотопа"> <div class="vector-toc-text"> 8 Употреба изотопа </div> </a> <button aria-controls="toc-Употреба_изотопа-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Употреба изотопа </button> <ul id="toc-Употреба_изотопа-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Пречишћавање_изотопа" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Пречишћавање_изотопа"> <div class="vector-toc-text"> 8.1 Пречишћавање изотопа </div> </a> <ul id="toc-Пречишћавање_изотопа-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Коришћење_хемијских_и_биолошких_својстава" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Коришћење_хемијских_и_биолошких_својстава"> <div class="vector-toc-text"> 8.2 Коришћење хемијских и биолошких својстава </div> </a> <ul id="toc-Коришћење_хемијских_и_биолошких_својстава-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Коришћење_нуклеарних_својстава" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Коришћење_нуклеарних_својстава"> <div class="vector-toc-text"> 8.3 Коришћење нуклеарних својстава </div> </a> <ul id="toc-Коришћење_нуклеарних_својстава-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Види_још" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Види_још"> <div class="vector-toc-text"> 9 Види још </div> </a> <ul id="toc-Види_још-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Референце" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Референце"> <div class="vector-toc-text"> 10 Референце </div> </a> <ul id="toc-Референце-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Литература" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Литература"> <div class="vector-toc-text"> 11 Литература </div> </a> <ul id="toc-Литература-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Спољашње_везе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Спољашње_везе"> <div class="vector-toc-text"> 12 Спољашње везе </div> </a> <ul id="toc-Спољашње_везе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Садржај" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" > <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Прикажи/сакриј садржај" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Прикажи/сакриј садржај </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading">Изотоп</h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" > <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Чланак на другим језицима. Доступан на: 119" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-119" aria-hidden="true" > 119 језика </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-af mw-list-item"><a href="https://af.wikipedia.org/wiki/Isotoop" title="Isotoop — африканс" lang="af" hreflang="af" data-title="Isotoop" data-language-autonym="Afrikaans" data-language-local-name="африканс" class="interlanguage-link-target">Afrikaans</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ar mw-list-item"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D9%86%D8%B8%D9%8A%D8%B1_(%D9%83%D9%8A%D9%85%D9%8A%D8%A7%D8%A1)" title="نظير (كيمياء) — арапски" lang="ar" hreflang="ar" data-title="نظير (كيمياء)" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="арапски" class="interlanguage-link-target">العربية</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-an mw-list-item"><a href="https://an.wikipedia.org/wiki/Isotopo" title="Isotopo — арагонски" lang="an" hreflang="an" data-title="Isotopo" data-language-autonym="Aragonés" data-language-local-name="арагонски" class="interlanguage-link-target">Aragonés</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ary mw-list-item"><a href="https://ary.wikipedia.org/wiki/%D8%A5%D9%8A%D8%B2%D9%88%D8%B7%D9%88%D9%BE" title="إيزوطوپ — Moroccan Arabic" lang="ary" hreflang="ary" data-title="إيزوطوپ" data-language-autonym="الدارجة" data-language-local-name="Moroccan Arabic" class="interlanguage-link-target">الدارجة</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ast mw-list-item"><a href="https://ast.wikipedia.org/wiki/Is%C3%B3topu" title="Isótopu — астуријски" lang="ast" hreflang="ast" data-title="Isótopu" data-language-autonym="Asturianu" data-language-local-name="астуријски" class="interlanguage-link-target">Asturianu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-az mw-list-item"><a href="https://az.wikipedia.org/wiki/%C4%B0zotop" title="İzotop — азербејџански" lang="az" hreflang="az" data-title="İzotop" data-language-autonym="Azərbaycanca" data-language-local-name="азербејџански" class="interlanguage-link-target">Azərbaycanca</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id mw-list-item"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Isotop" title="Isotop — индонежански" lang="id" hreflang="id" data-title="Isotop" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="индонежански" class="interlanguage-link-target">Bahasa Indonesia</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ms mw-list-item"><a href="https://ms.wikipedia.org/wiki/Isotop" title="Isotop — малајски" lang="ms" hreflang="ms" data-title="Isotop" data-language-autonym="Bahasa Melayu" data-language-local-name="малајски" class="interlanguage-link-target">Bahasa Melayu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ban mw-list-item"><a href="https://ban.wikipedia.org/wiki/Isotop" title="Isotop — балијски" lang="ban" hreflang="ban" data-title="Isotop" data-language-autonym="Basa Bali" data-language-local-name="балијски" class="interlanguage-link-target">Basa Bali</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg mw-list-item"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" title="Изотоп — бугарски" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Изотоп" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="бугарски" class="interlanguage-link-target">Български</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-min-nan mw-list-item"><a href="https://zh-min-nan.wikipedia.org/wiki/T%C3%B4ng-%C5%ABi-s%C3%B2%CD%98" title="Tông-ūi-sò͘ — Minnan" lang="nan" hreflang="nan" data-title="Tông-ūi-sò͘" data-language-autonym="閩南語 / Bân-lâm-gú" data-language-local-name="Minnan" class="interlanguage-link-target">閩南語 / Bân-lâm-gú</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be mw-list-item"><a href="https://be.wikipedia.org/wiki/%D0%86%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BF" title="Ізатоп — белоруски" lang="be" hreflang="be" data-title="Ізатоп" data-language-autonym="Беларуская" data-language-local-name="белоруски" class="interlanguage-link-target">Беларуская</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be-x-old mw-list-item"><a href="https://be-tarask.wikipedia.org/wiki/%D0%86%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BF" title="Ізатоп — Belarusian (Taraškievica orthography)" lang="be-tarask" hreflang="be-tarask" data-title="Ізатоп" data-language-autonym="Беларуская (тарашкевіца)" data-language-local-name="Belarusian (Taraškievica orthography)" class="interlanguage-link-target">Беларуская (тарашкевіца)</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bh mw-list-item"><a href="https://bh.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%86%E0%A4%87%E0%A4%B8%E0%A5%8B%E0%A4%9F%E0%A5%8B%E0%A4%AA" title="आइसोटोप — Bhojpuri" lang="bh" hreflang="bh" data-title="आइसोटोप" data-language-autonym="भोजपुरी" data-language-local-name="Bhojpuri" class="interlanguage-link-target">भोजपुरी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bcl mw-list-item"><a href="https://bcl.wikipedia.org/wiki/Isotopo" title="Isotopo — Central Bikol" lang="bcl" hreflang="bcl" data-title="Isotopo" data-language-autonym="Bikol Central" data-language-local-name="Central Bikol" class="interlanguage-link-target">Bikol Central</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bn mw-list-item"><a href="https://bn.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%86%E0%A6%87%E0%A6%B8%E0%A7%8B%E0%A6%9F%E0%A7%8B%E0%A6%AA" title="আইসোটোপ — бенгалски" lang="bn" hreflang="bn" data-title="আইসোটোপ" data-language-autonym="বাংলা" data-language-local-name="бенгалски" class="interlanguage-link-target">বাংলা</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bs mw-list-item"><a href="https://bs.wikipedia.org/wiki/Izotop" title="Izotop — босански" lang="bs" hreflang="bs" data-title="Izotop" data-language-autonym="Bosanski" data-language-local-name="босански" class="interlanguage-link-target">Bosanski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-br mw-list-item"><a href="https://br.wikipedia.org/wiki/Izotop" title="Izotop — бретонски" lang="br" hreflang="br" data-title="Izotop" data-language-autonym="Brezhoneg" data-language-local-name="бретонски" class="interlanguage-link-target">Brezhoneg</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/Is%C3%B2top" title="Isòtop — каталонски" lang="ca" hreflang="ca" data-title="Isòtop" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="каталонски" class="interlanguage-link-target">Català</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ceb mw-list-item"><a href="https://ceb.wikipedia.org/wiki/Isotop" title="Isotop — себуански" lang="ceb" hreflang="ceb" data-title="Isotop" data-language-autonym="Cebuano" data-language-local-name="себуански" class="interlanguage-link-target">Cebuano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sn mw-list-item"><a href="https://sn.wikipedia.org/wiki/Enzanhara" title="Enzanhara — шона" lang="sn" hreflang="sn" data-title="Enzanhara" data-language-autonym="ChiShona" data-language-local-name="шона" class="interlanguage-link-target">ChiShona</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cy mw-list-item"><a href="https://cy.wikipedia.org/wiki/Isotop" title="Isotop — велшки" lang="cy" hreflang="cy" data-title="Isotop" data-language-autonym="Cymraeg" data-language-local-name="велшки" class="interlanguage-link-target">Cymraeg</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cv mw-list-item"><a href="https://cv.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" title="Изотоп — чувашки" lang="cv" hreflang="cv" data-title="Изотоп" data-language-autonym="Чӑвашла" data-language-local-name="чувашки" class="interlanguage-link-target">Чӑвашла</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Izotop" title="Izotop — чешки" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Izotop" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="чешки" class="interlanguage-link-target">Čeština</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-da mw-list-item"><a href="https://da.wikipedia.org/wiki/Isotop" title="Isotop — дански" lang="da" hreflang="da" data-title="Isotop" data-language-autonym="Dansk" data-language-local-name="дански" class="interlanguage-link-target">Dansk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de mw-list-item"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Isotop" title="Isotop — немачки" lang="de" hreflang="de" data-title="Isotop" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="немачки" class="interlanguage-link-target">Deutsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-et mw-list-item"><a href="https://et.wikipedia.org/wiki/Isotoop" title="Isotoop — естонски" lang="et" hreflang="et" data-title="Isotoop" data-language-autonym="Eesti" data-language-local-name="естонски" class="interlanguage-link-target">Eesti</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el mw-list-item"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%99%CF%83%CF%8C%CF%84%CE%BF%CF%80%CE%BF" title="Ισότοπο — грчки" lang="el" hreflang="el" data-title="Ισότοπο" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="грчки" class="interlanguage-link-target">Ελληνικά</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en mw-list-item"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Isotope" title="Isotope — енглески" lang="en" hreflang="en" data-title="Isotope" data-language-autonym="English" data-language-local-name="енглески" class="interlanguage-link-target">English</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es mw-list-item"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Is%C3%B3topo" title="Isótopo — шпански" lang="es" hreflang="es" data-title="Isótopo" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="шпански" class="interlanguage-link-target">Español</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eo mw-list-item"><a href="https://eo.wikipedia.org/wiki/Izotopo" title="Izotopo — есперанто" lang="eo" hreflang="eo" data-title="Izotopo" data-language-autonym="Esperanto" data-language-local-name="есперанто" class="interlanguage-link-target">Esperanto</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eu mw-list-item"><a href="https://eu.wikipedia.org/wiki/Isotopo" title="Isotopo — баскијски" lang="eu" hreflang="eu" data-title="Isotopo" data-language-autonym="Euskara" data-language-local-name="баскијски" class="interlanguage-link-target">Euskara</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fa mw-list-item"><a href="https://fa.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%DB%8C%D8%B2%D9%88%D8%AA%D9%88%D9%BE" title="ایزوتوپ — персијски" lang="fa" hreflang="fa" data-title="ایزوتوپ" data-language-autonym="فارسی" data-language-local-name="персијски" class="interlanguage-link-target">فارسی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fo mw-list-item"><a href="https://fo.wikipedia.org/wiki/Isotopar" title="Isotopar — фарски" lang="fo" hreflang="fo" data-title="Isotopar" data-language-autonym="Føroyskt" data-language-local-name="фарски" class="interlanguage-link-target">Føroyskt</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr mw-list-item"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Isotope" title="Isotope — француски" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Isotope" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="француски" class="interlanguage-link-target">Français</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ga mw-list-item"><a href="https://ga.wikipedia.org/wiki/Iseat%C3%B3p" title="Iseatóp — ирски" lang="ga" hreflang="ga" data-title="Iseatóp" data-language-autonym="Gaeilge" data-language-local-name="ирски" class="interlanguage-link-target">Gaeilge</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gl mw-list-item"><a href="https://gl.wikipedia.org/wiki/Is%C3%B3topo" title="Isótopo — галицијски" lang="gl" hreflang="gl" data-title="Isótopo" data-language-autonym="Galego" data-language-local-name="галицијски" class="interlanguage-link-target">Galego</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gan mw-list-item"><a href="https://gan.wikipedia.org/wiki/%E5%90%8C%E4%BD%8D%E7%B4%A0" title="同位素 — Gan" lang="gan" hreflang="gan" data-title="同位素" data-language-autonym="贛語" data-language-local-name="Gan" class="interlanguage-link-target">贛語</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-he mw-list-item"><a href="https://he.wikipedia.org/wiki/%D7%90%D7%99%D7%96%D7%95%D7%98%D7%95%D7%A4" title="איזוטופ — хебрејски" lang="he" hreflang="he" data-title="איזוטופ" data-language-autonym="עברית" data-language-local-name="хебрејски" class="interlanguage-link-target">עברית</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hi mw-list-item"><a href="https://hi.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B8%E0%A4%AE%E0%A4%B8%E0%A5%8D%E0%A4%A5%E0%A4%BE%E0%A4%A8%E0%A4%BF%E0%A4%95" title="समस्थानिक — хинди" lang="hi" hreflang="hi" data-title="समस्थानिक" data-language-autonym="हिन्दी" data-language-local-name="хинди" class="interlanguage-link-target">हिन्दी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr mw-list-item"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Izotop" title="Izotop — хрватски" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Izotop" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="хрватски" class="interlanguage-link-target">Hrvatski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hy mw-list-item"><a href="https://hy.wikipedia.org/wiki/%D4%BB%D5%A6%D5%B8%D5%BF%D5%B8%D5%BA%D5%B6%D5%A5%D6%80" title="Իզոտոպներ — јерменски" lang="hy" hreflang="hy" data-title="Իզոտոպներ" data-language-autonym="Հայերեն" data-language-local-name="јерменски" class="interlanguage-link-target">Հայերեն</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-io mw-list-item"><a href="https://io.wikipedia.org/wiki/Izotopo" title="Izotopo — идо" lang="io" hreflang="io" data-title="Izotopo" data-language-autonym="Ido" data-language-local-name="идо" class="interlanguage-link-target">Ido</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ia mw-list-item"><a href="https://ia.wikipedia.org/wiki/Isotopo" title="Isotopo — интерлингва" lang="ia" hreflang="ia" data-title="Isotopo" data-language-autonym="Interlingua" data-language-local-name="интерлингва" class="interlanguage-link-target">Interlingua</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zu mw-list-item"><a href="https://zu.wikipedia.org/wiki/IChembe" title="IChembe — зулу" lang="zu" hreflang="zu" data-title="IChembe" data-language-autonym="IsiZulu" data-language-local-name="зулу" class="interlanguage-link-target">IsiZulu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-is mw-list-item"><a href="https://is.wikipedia.org/wiki/Sams%C3%A6ta" title="Samsæta — исландски" lang="is" hreflang="is" data-title="Samsæta" data-language-autonym="Íslenska" data-language-local-name="исландски" class="interlanguage-link-target">Íslenska</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Isotopo" title="Isotopo — италијански" lang="it" hreflang="it" data-title="Isotopo" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="италијански" class="interlanguage-link-target">Italiano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E5%90%8C%E4%BD%8D%E4%BD%93" title="同位体 — јапански" lang="ja" hreflang="ja" data-title="同位体" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="јапански" class="interlanguage-link-target">日本語</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jv mw-list-item"><a href="https://jv.wikipedia.org/wiki/Isotop" title="Isotop — јавански" lang="jv" hreflang="jv" data-title="Isotop" data-language-autonym="Jawa" data-language-local-name="јавански" class="interlanguage-link-target">Jawa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ka mw-list-item"><a href="https://ka.wikipedia.org/wiki/%E1%83%98%E1%83%96%E1%83%9D%E1%83%A2%E1%83%9D%E1%83%9E%E1%83%94%E1%83%91%E1%83%98" title="იზოტოპები — грузијски" lang="ka" hreflang="ka" data-title="იზოტოპები" data-language-autonym="ქართული" data-language-local-name="грузијски" class="interlanguage-link-target">ქართული</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kk mw-list-item"><a href="https://kk.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%82%D0%B0%D1%80" title="Изотоптар — казашки" lang="kk" hreflang="kk" data-title="Изотоптар" data-language-autonym="Қазақша" data-language-local-name="казашки" class="interlanguage-link-target">Қазақша</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ky mw-list-item"><a href="https://ky.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Изотоптор — киргиски" lang="ky" hreflang="ky" data-title="Изотоптор" data-language-autonym="Кыргызча" data-language-local-name="киргиски" class="interlanguage-link-target">Кыргызча</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sw mw-list-item"><a href="https://sw.wikipedia.org/wiki/Isotopi" title="Isotopi — свахили" lang="sw" hreflang="sw" data-title="Isotopi" data-language-autonym="Kiswahili" data-language-local-name="свахили" class="interlanguage-link-target">Kiswahili</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kn mw-list-item"><a href="https://kn.wikipedia.org/wiki/%E0%B2%B8%E0%B2%AE%E0%B2%B8%E0%B3%8D%E0%B2%A5%E0%B2%BE%E0%B2%A8%E0%B2%BF" title="ಸಮಸ್ಥಾನಿ — канада" lang="kn" hreflang="kn" data-title="ಸಮಸ್ಥಾನಿ" data-language-autonym="ಕನ್ನಡ" data-language-local-name="канада" class="interlanguage-link-target">ಕನ್ನಡ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ko mw-list-item"><a href="https://ko.wikipedia.org/wiki/%EB%8F%99%EC%9C%84_%EC%9B%90%EC%86%8C" title="동위 원소 — корејски" lang="ko" hreflang="ko" data-title="동위 원소" data-language-autonym="한국어" data-language-local-name="корејски" class="interlanguage-link-target">한국어</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ht mw-list-item"><a href="https://ht.wikipedia.org/wiki/Izot%C3%B2p" title="Izotòp — хаићански" lang="ht" hreflang="ht" data-title="Izotòp" data-language-autonym="Kreyòl ayisyen" data-language-local-name="хаићански" class="interlanguage-link-target">Kreyòl ayisyen</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ku mw-list-item"><a href="https://ku.wikipedia.org/wiki/%C3%8Ezotop" title="Îzotop — курдски" lang="ku" hreflang="ku" data-title="Îzotop" data-language-autonym="Kurdî" data-language-local-name="курдски" class="interlanguage-link-target">Kurdî</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-la mw-list-item"><a href="https://la.wikipedia.org/wiki/Isotopus" title="Isotopus — латински" lang="la" hreflang="la" data-title="Isotopus" data-language-autonym="Latina" data-language-local-name="латински" class="interlanguage-link-target">Latina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lv mw-list-item"><a href="https://lv.wikipedia.org/wiki/Izotops" title="Izotops — летонски" lang="lv" hreflang="lv" data-title="Izotops" data-language-autonym="Latviešu" data-language-local-name="летонски" class="interlanguage-link-target">Latviešu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lt mw-list-item"><a href="https://lt.wikipedia.org/wiki/Izotopas" title="Izotopas — литвански" lang="lt" hreflang="lt" data-title="Izotopas" data-language-autonym="Lietuvių" data-language-local-name="литвански" class="interlanguage-link-target">Lietuvių</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-li mw-list-item"><a href="https://li.wikipedia.org/wiki/Isotoop" title="Isotoop — лимбуршки" lang="li" hreflang="li" data-title="Isotoop" data-language-autonym="Limburgs" data-language-local-name="лимбуршки" class="interlanguage-link-target">Limburgs</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lmo mw-list-item"><a href="https://lmo.wikipedia.org/wiki/Isotop" title="Isotop — ломбард" lang="lmo" hreflang="lmo" data-title="Isotop" data-language-autonym="Lombard" data-language-local-name="ломбард" class="interlanguage-link-target">Lombard</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hu mw-list-item"><a href="https://hu.wikipedia.org/wiki/Izot%C3%B3p" title="Izotóp — мађарски" lang="hu" hreflang="hu" data-title="Izotóp" data-language-autonym="Magyar" data-language-local-name="мађарски" class="interlanguage-link-target">Magyar</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mk mw-list-item"><a href="https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" title="Изотоп — македонски" lang="mk" hreflang="mk" data-title="Изотоп" data-language-autonym="Македонски" data-language-local-name="македонски" class="interlanguage-link-target">Македонски</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mg mw-list-item"><a href="https://mg.wikipedia.org/wiki/Miratoerana" title="Miratoerana — малгашки" lang="mg" hreflang="mg" data-title="Miratoerana" data-language-autonym="Malagasy" data-language-local-name="малгашки" class="interlanguage-link-target">Malagasy</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ml mw-list-item"><a href="https://ml.wikipedia.org/wiki/%E0%B4%90%E0%B4%B8%E0%B5%8B%E0%B4%9F%E0%B5%8B%E0%B4%AA%E0%B5%8D%E0%B4%AA%E0%B5%8D" title="ഐസോടോപ്പ് — малајалам" lang="ml" hreflang="ml" data-title="ഐസോടോപ്പ്" data-language-autonym="മലയാളം" data-language-local-name="малајалам" class="interlanguage-link-target">മലയാളം</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mn mw-list-item"><a href="https://mn.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" title="Изотоп — монголски" lang="mn" hreflang="mn" data-title="Изотоп" data-language-autonym="Монгол" data-language-local-name="монголски" class="interlanguage-link-target">Монгол</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mr mw-list-item"><a href="https://mr.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B8%E0%A4%AE%E0%A4%B8%E0%A5%8D%E0%A4%A5%E0%A4%BE%E0%A4%A8%E0%A4%BF%E0%A4%95%E0%A5%87" title="समस्थानिके — марати" lang="mr" hreflang="mr" data-title="समस्थानिके" data-language-autonym="मराठी" data-language-local-name="марати" class="interlanguage-link-target">मराठी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-my mw-list-item"><a href="https://my.wikipedia.org/wiki/%E1%80%A1%E1%80%AD%E1%80%AF%E1%80%84%E1%80%BA%E1%80%86%E1%80%AD%E1%80%AF%E1%80%90%E1%80%AF%E1%80%95%E1%80%BA" title="အိုင်ဆိုတုပ် — бурмански" lang="my" hreflang="my" data-title="အိုင်ဆိုတုပ်" data-language-autonym="မြန်မာဘာသာ" data-language-local-name="бурмански" class="interlanguage-link-target">မြန်မာဘာသာ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ne mw-list-item"><a href="https://ne.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B8%E0%A4%AE%E0%A4%B8%E0%A5%8D%E0%A4%A5%E0%A4%BE%E0%A4%A8%E0%A4%BF%E0%A4%95" title="समस्थानिक — непалски" lang="ne" hreflang="ne" data-title="समस्थानिक" data-language-autonym="नेपाली" data-language-local-name="непалски" class="interlanguage-link-target">नेपाली</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nl mw-list-item"><a href="https://nl.wikipedia.org/wiki/Isotoop" title="Isotoop — холандски" lang="nl" hreflang="nl" data-title="Isotoop" data-language-autonym="Nederlands" data-language-local-name="холандски" class="interlanguage-link-target">Nederlands</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-new mw-list-item"><a href="https://new.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%86%E0%A4%87%E0%A4%B8%E0%A5%8B%E0%A4%9F%E0%A5%8B%E0%A4%AA" title="आइसोटोप — невари" lang="new" hreflang="new" data-title="आइसोटोप" data-language-autonym="नेपाल भाषा" data-language-local-name="невари" class="interlanguage-link-target">नेपाल भाषा</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-frr mw-list-item"><a href="https://frr.wikipedia.org/wiki/Isotoop" title="Isotoop — севернофризијски" lang="frr" hreflang="frr" data-title="Isotoop" data-language-autonym="Nordfriisk" data-language-local-name="севернофризијски" class="interlanguage-link-target">Nordfriisk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-no mw-list-item"><a href="https://no.wikipedia.org/wiki/Isotop" title="Isotop — норвешки букмол" lang="nb" hreflang="nb" data-title="Isotop" data-language-autonym="Norsk bokmål" data-language-local-name="норвешки букмол" class="interlanguage-link-target">Norsk bokmål</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nn mw-list-item"><a href="https://nn.wikipedia.org/wiki/Isotop" title="Isotop — норвешки нинорск" lang="nn" hreflang="nn" data-title="Isotop" data-language-autonym="Norsk nynorsk" data-language-local-name="норвешки нинорск" class="interlanguage-link-target">Norsk nynorsk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nov mw-list-item"><a href="https://nov.wikipedia.org/wiki/Isotope" title="Isotope — Novial" lang="nov" hreflang="nov" data-title="Isotope" data-language-autonym="Novial" data-language-local-name="Novial" class="interlanguage-link-target">Novial</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-oc mw-list-item"><a href="https://oc.wikipedia.org/wiki/Isot%C3%B2p" title="Isotòp — окситански" lang="oc" hreflang="oc" data-title="Isotòp" data-language-autonym="Occitan" data-language-local-name="окситански" class="interlanguage-link-target">Occitan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uz mw-list-item"><a href="https://uz.wikipedia.org/wiki/Izotoplar" title="Izotoplar — узбечки" lang="uz" hreflang="uz" data-title="Izotoplar" data-language-autonym="Oʻzbekcha / ўзбекча" data-language-local-name="узбечки" class="interlanguage-link-target">Oʻzbekcha / ўзбекча</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pa mw-list-item"><a href="https://pa.wikipedia.org/wiki/%E0%A8%86%E0%A8%88%E0%A8%B8%E0%A9%8B%E0%A8%9F%E0%A9%8B%E0%A8%AA" title="ਆਈਸੋਟੋਪ — пенџапски" lang="pa" hreflang="pa" data-title="ਆਈਸੋਟੋਪ" data-language-autonym="ਪੰਜਾਬੀ" data-language-local-name="пенџапски" class="interlanguage-link-target">ਪੰਜਾਬੀ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds mw-list-item"><a href="https://nds.wikipedia.org/wiki/Isotop" title="Isotop — нисконемачки" lang="nds" hreflang="nds" data-title="Isotop" data-language-autonym="Plattdüütsch" data-language-local-name="нисконемачки" class="interlanguage-link-target">Plattdüütsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pnb mw-list-item"><a href="https://pnb.wikipedia.org/wiki/%D8%A2%D8%A6%DB%8C%D8%B3%D9%88%D9%B9%D9%88%D9%BE" title="آئیسوٹوپ — Western Punjabi" lang="pnb" hreflang="pnb" data-title="آئیسوٹوپ" data-language-autonym="پنجابی" data-language-local-name="Western Punjabi" class="interlanguage-link-target">پنجابی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Izotopy" title="Izotopy — пољски" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Izotopy" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="пољски" class="interlanguage-link-target">Polski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt mw-list-item"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/Is%C3%B3topo" title="Isótopo — португалски" lang="pt" hreflang="pt" data-title="Isótopo" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="португалски" class="interlanguage-link-target">Português</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ro mw-list-item"><a href="https://ro.wikipedia.org/wiki/Izotop" title="Izotop — румунски" lang="ro" hreflang="ro" data-title="Izotop" data-language-autonym="Română" data-language-local-name="румунски" class="interlanguage-link-target">Română</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rue mw-list-item"><a href="https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" title="Изотоп — Rusyn" lang="rue" hreflang="rue" data-title="Изотоп" data-language-autonym="Русиньскый" data-language-local-name="Rusyn" class="interlanguage-link-target">Русиньскый</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%8B" title="Изотопы — руски" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Изотопы" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="руски" class="interlanguage-link-target">Русский</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sco mw-list-item"><a href="https://sco.wikipedia.org/wiki/Isotope" title="Isotope — шкотски" lang="sco" hreflang="sco" data-title="Isotope" data-language-autonym="Scots" data-language-local-name="шкотски" class="interlanguage-link-target">Scots</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sd mw-list-item"><a href="https://sd.wikipedia.org/wiki/%DA%BE%D9%85%D8%B2%D8%A7%D8%AF" title="ھمزاد — синди" lang="sd" hreflang="sd" data-title="ھمزاد" data-language-autonym="سنڌي" data-language-local-name="синди" class="interlanguage-link-target">سنڌي</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-stq mw-list-item"><a href="https://stq.wikipedia.org/wiki/Isotop" title="Isotop — Saterland Frisian" lang="stq" hreflang="stq" data-title="Isotop" data-language-autonym="Seeltersk" data-language-local-name="Saterland Frisian" class="interlanguage-link-target">Seeltersk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sq mw-list-item"><a href="https://sq.wikipedia.org/wiki/Izotopi" title="Izotopi — албански" lang="sq" hreflang="sq" data-title="Izotopi" data-language-autonym="Shqip" data-language-local-name="албански" class="interlanguage-link-target">Shqip</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-si mw-list-item"><a href="https://si.wikipedia.org/wiki/%E0%B7%83%E0%B6%B8%E0%B7%83%E0%B7%8A%E0%B6%AE%E0%B7%8F%E0%B6%B1%E0%B7%92%E0%B6%9A" title="සමස්ථානික — синхалешки" lang="si" hreflang="si" data-title="සමස්ථානික" data-language-autonym="සිංහල" data-language-local-name="синхалешки" class="interlanguage-link-target">සිංහල</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-simple mw-list-item"><a href="https://simple.wikipedia.org/wiki/Isotope" title="Isotope — Simple English" lang="en-simple" hreflang="en-simple" data-title="Isotope" data-language-autonym="Simple English" data-language-local-name="Simple English" class="interlanguage-link-target">Simple English</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-skr mw-list-item"><a href="https://skr.wikipedia.org/wiki/%D8%A2%D8%A6%D8%B3%D9%88%D9%B9%D9%88%D9%BE" title="آئسوٹوپ — Saraiki" lang="skr" hreflang="skr" data-title="آئسوٹوپ" data-language-autonym="سرائیکی" data-language-local-name="Saraiki" class="interlanguage-link-target">سرائیکی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sk mw-list-item"><a href="https://sk.wikipedia.org/wiki/Izotop" title="Izotop — словачки" lang="sk" hreflang="sk" data-title="Izotop" data-language-autonym="Slovenčina" data-language-local-name="словачки" class="interlanguage-link-target">Slovenčina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sl mw-list-item"><a href="https://sl.wikipedia.org/wiki/Izotop" title="Izotop — словеначки" lang="sl" hreflang="sl" data-title="Izotop" data-language-autonym="Slovenščina" data-language-local-name="словеначки" class="interlanguage-link-target">Slovenščina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-so mw-list-item"><a href="https://so.wikipedia.org/wiki/Isotope" title="Isotope — сомалски" lang="so" hreflang="so" data-title="Isotope" data-language-autonym="Soomaaliga" data-language-local-name="сомалски" class="interlanguage-link-target">Soomaaliga</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sh mw-list-item"><a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Izotop" title="Izotop — српскохрватски" lang="sh" hreflang="sh" data-title="Izotop" data-language-autonym="Srpskohrvatski / српскохрватски" data-language-local-name="српскохрватски" class="interlanguage-link-target">Srpskohrvatski / српскохрватски</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-su mw-list-item"><a href="https://su.wikipedia.org/wiki/Isotop" title="Isotop — сундански" lang="su" hreflang="su" data-title="Isotop" data-language-autonym="Sunda" data-language-local-name="сундански" class="interlanguage-link-target">Sunda</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fi mw-list-item"><a href="https://fi.wikipedia.org/wiki/Isotooppi" title="Isotooppi — фински" lang="fi" hreflang="fi" data-title="Isotooppi" data-language-autonym="Suomi" data-language-local-name="фински" class="interlanguage-link-target">Suomi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sv mw-list-item"><a href="https://sv.wikipedia.org/wiki/Isotop" title="Isotop — шведски" lang="sv" hreflang="sv" data-title="Isotop" data-language-autonym="Svenska" data-language-local-name="шведски" class="interlanguage-link-target">Svenska</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ta mw-list-item"><a href="https://ta.wikipedia.org/wiki/%E0%AE%93%E0%AE%B0%E0%AE%BF%E0%AE%9F%E0%AE%A4%E0%AF%8D%E0%AE%A4%E0%AE%BE%E0%AE%A9%E0%AF%8D" title="ஓரிடத்தான் — тамилски" lang="ta" hreflang="ta" data-title="ஓரிடத்தான்" data-language-autonym="தமிழ்" data-language-local-name="тамилски" class="interlanguage-link-target">தமிழ்</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tl mw-list-item"><a href="https://tl.wikipedia.org/wiki/Isotope" title="Isotope — тагалог" lang="tl" hreflang="tl" data-title="Isotope" data-language-autonym="Tagalog" data-language-local-name="тагалог" class="interlanguage-link-target">Tagalog</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kab mw-list-item"><a href="https://kab.wikipedia.org/wiki/Anyat" title="Anyat — кабиле" lang="kab" hreflang="kab" data-title="Anyat" data-language-autonym="Taqbaylit" data-language-local-name="кабиле" class="interlanguage-link-target">Taqbaylit</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-te mw-list-item"><a href="https://te.wikipedia.org/wiki/%E0%B0%90%E0%B0%B8%E0%B1%8B%E0%B0%9F%E0%B1%8B%E0%B0%AA%E0%B1%81%E0%B0%B2%E0%B1%81" title="ఐసోటోపులు — телугу" lang="te" hreflang="te" data-title="ఐసోటోపులు" data-language-autonym="తెలుగు" data-language-local-name="телугу" class="interlanguage-link-target">తెలుగు</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-th mw-list-item"><a href="https://th.wikipedia.org/wiki/%E0%B9%84%E0%B8%AD%E0%B9%82%E0%B8%8B%E0%B9%82%E0%B8%97%E0%B8%9B" title="ไอโซโทป — тајски" lang="th" hreflang="th" data-title="ไอโซโทป" data-language-autonym="ไทย" data-language-local-name="тајски" class="interlanguage-link-target">ไทย</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vi mw-list-item"><a href="https://vi.wikipedia.org/wiki/%C4%90%E1%BB%93ng_v%E1%BB%8B" title="Đồng vị — вијетнамски" lang="vi" hreflang="vi" data-title="Đồng vị" data-language-autonym="Tiếng Việt" data-language-local-name="вијетнамски" class="interlanguage-link-target">Tiếng Việt</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/%C4%B0zotop" title="İzotop — турски" lang="tr" hreflang="tr" data-title="İzotop" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="турски" class="interlanguage-link-target">Türkçe</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%86%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8" title="Ізотопи — украјински" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Ізотопи" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="украјински" class="interlanguage-link-target">Українська</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ur mw-list-item"><a href="https://ur.wikipedia.org/wiki/%DB%81%D9%85_%D8%AC%D8%A7" title="ہم جا — урду" lang="ur" hreflang="ur" data-title="ہم جا" data-language-autonym="اردو" data-language-local-name="урду" class="interlanguage-link-target">اردو</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-za mw-list-item"><a href="https://za.wikipedia.org/wiki/Doengzvihsuq" title="Doengzvihsuq — џуаншки" lang="za" hreflang="za" data-title="Doengzvihsuq" data-language-autonym="Vahcuengh" data-language-local-name="џуаншки" class="interlanguage-link-target">Vahcuengh</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vec mw-list-item"><a href="https://vec.wikipedia.org/wiki/Ix%C3%B2topo" title="Ixòtopo — Venetian" lang="vec" hreflang="vec" data-title="Ixòtopo" data-language-autonym="Vèneto" data-language-local-name="Venetian" class="interlanguage-link-target">Vèneto</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vep mw-list-item"><a href="https://vep.wikipedia.org/wiki/Izotop" title="Izotop — Veps" lang="vep" hreflang="vep" data-title="Izotop" data-language-autonym="Vepsän kel’" data-language-local-name="Veps" class="interlanguage-link-target">Vepsän kel’</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-war mw-list-item"><a href="https://war.wikipedia.org/wiki/Isotopo" title="Isotopo — варајски" lang="war" hreflang="war" data-title="Isotopo" data-language-autonym="Winaray" data-language-local-name="варајски" class="interlanguage-link-target">Winaray</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wuu mw-list-item"><a href="https://wuu.wikipedia.org/wiki/%E5%90%8C%E4%BD%8D%E7%B4%A0" title="同位素 — ву кинески" lang="wuu" hreflang="wuu" data-title="同位素" data-language-autonym="吴语" data-language-local-name="ву кинески" class="interlanguage-link-target">吴语</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-yi mw-list-item"><a href="https://yi.wikipedia.org/wiki/%D7%90%D7%99%D7%96%D7%90%D7%98%D7%90%D7%A4" title="איזאטאפ — јидиш" lang="yi" hreflang="yi" data-title="איזאטאפ" data-language-autonym="ייִדיש" data-language-local-name="јидиш" class="interlanguage-link-target">ייִדיש</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-yo mw-list-item"><a href="https://yo.wikipedia.org/wiki/%C3%8Ds%C3%B3t%C3%B2p%C3%B9" title="Ísótòpù — јоруба" lang="yo" hreflang="yo" data-title="Ísótòpù" data-language-autonym="Yorùbá" data-language-local-name="јоруба" class="interlanguage-link-target">Yorùbá</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh mw-list-item"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E5%90%8C%E4%BD%8D%E7%B4%A0" title="同位素 — кинески" lang="zh" hreflang="zh" data-title="同位素" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="кинески" class="interlanguage-link-target">中文</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-classical mw-list-item"><a href="https://zh-classical.wikipedia.org/wiki/%E5%90%8C%E4%BD%8D%E7%B4%A0" title="同位素 — Literary Chinese" lang="lzh" hreflang="lzh" data-title="同位素" data-language-autonym="文言" data-language-local-name="Literary Chinese" class="interlanguage-link-target">文言</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-yue mw-list-item"><a href="https://zh-yue.wikipedia.org/wiki/%E5%90%8C%E4%BD%8D%E7%B4%A0" title="同位素 — кантонски" lang="yue" hreflang="yue" data-title="同位素" data-language-autonym="粵語" data-language-local-name="кантонски" class="interlanguage-link-target">粵語</a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q25276#sitelinks-wikipedia" title="Уреди међујезичке везе" class="wbc-editpage">Уреди везе</a></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Именски простори"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" title="Прочитајте овај чланак [c]" accesskey="c">Чланак</a></li><li id="ca-talk" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" rel="discussion" title="Разговарајте о страници [t]" accesskey="t">Разговор</a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " > <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Промени варијанту језика" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" >Ћир./lat. </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sr mw-list-item"><a href="/sr/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" lang="sr" hreflang="sr">Ћир./lat.</a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sr-Cyrl mw-list-item"><a href="/sr-ec/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" lang="sr-Cyrl" hreflang="sr-Cyrl">Ћирилица</a></li><li id="ca-varlang-2" class="ca-variants-sr-Latn mw-list-item"><a href="/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" lang="sr-Latn" hreflang="sr-Latn">Latinica</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Погледи"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF">Читај</a></li><li id="ca-ve-edit" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v">Уреди</a></li><li id="ca-edit" class="collapsible vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e">Уреди извор</a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=history" title="Историја [h]" accesskey="h">Историја</a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" > <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Алатке" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" >Алатке </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Алатке</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Више опција" > <div class="vector-menu-heading"> Радње </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF">Читај</a></li><li id="ca-more-ve-edit" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v">Уреди</a></li><li id="ca-more-edit" class="collapsible vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e">Уреди извор</a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=history">Историја</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" > <div class="vector-menu-heading"> Опште </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8_%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%BE/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" title="Списак свих вики страница које воде овамо [j]" accesskey="j">Шта води овамо</a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" rel="nofollow" title="Скорашње измене страница које су повезане с овом [k]" accesskey="k">Повезане измене</a></li><li id="t-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Википедија:Водич_за_отпремање" title="Поставите слике и снимке [u]" accesskey="u">Отпреми датотеку</a></li><li id="t-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Списак свих посебних страница [q]" accesskey="q">Посебне странице</a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&oldid=28872066" title="Трајна веза до ове измене на овој страници">Трајна веза</a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=info" title="Више информација о овој страници">Подаци о страници</a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98&page=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&id=28872066&wpFormIdentifier=titleform" title="Информације о томе како цитирати ову страницу">Цитирај страницу</a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87_%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%2598%25D0%25B7%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25BF">Кратки URL</a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:QrCode&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%2598%25D0%25B7%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25BF">Преузми QR код</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" > <div class="vector-menu-heading"> Штампање/извоз </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="electron-print_pdf" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:DownloadAsPdf&page=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=show-download-screen">Преузми у PDF-у</a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="javascript:print();" rel="alternate" title="Одштампајте ову страницу [p]" accesskey="p">Одштампај</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" > <div class="vector-menu-heading"> На другим пројектима </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Isotopes" hreflang="en">Викиостава</a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q25276" title="Веза ка ставци на спремишту података [g]" accesskey="g">Ставка на Википодацима</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Изглед</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">сакриј</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> </div> <div id="siteSub" class="noprint">С Википедије, слободне енциклопедије</div> </div> <div id="contentSub"><div id="mw-content-subtitle"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sr" dir="ltr"><figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Hydrogen_Deuterium_Tritium_Nuclei_Schmatic-serbian.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Hydrogen_Deuterium_Tritium_Nuclei_Schmatic-serbian.svg/300px-Hydrogen_Deuterium_Tritium_Nuclei_Schmatic-serbian.svg.png" decoding="async" width="300" height="150" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Hydrogen_Deuterium_Tritium_Nuclei_Schmatic-serbian.svg/450px-Hydrogen_Deuterium_Tritium_Nuclei_Schmatic-serbian.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Hydrogen_Deuterium_Tritium_Nuclei_Schmatic-serbian.svg/600px-Hydrogen_Deuterium_Tritium_Nuclei_Schmatic-serbian.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="256" /></a><figcaption>Три природна <a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Изотопи водоника">изотопа водоника</a>. Чињеница да сваки од ових изотопа има један <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD" title="Протон">протон</a> чини их варијантама <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Водоник">водоника</a>: идентитет изотопа одређује број <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD" title="Неутрон">неутрона</a>. Слева надесно, изотопи су <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Водоник">протијум</a> (1H) без неутрона, <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Деутеријум">деутеријум</a> (2H) са једним неутроном, и <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Трицијум">трицијум</a> (3H) са два неутрона.</figcaption></figure> Изотопи су <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC" title="Атом">атоми</a> <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82" title="Хемијски елемент">хемијског елемента</a> чије језгро има исти <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98" title="Атомски број">атомски број</a>, Z, али различиту <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%B0" class="mw-redirect" title="Релативна атомска маса">атомску масу</a>, A. Реч изотоп, значи на истом месту, и долази од чињенице да се изотопи налазе на истом месту у <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC_%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0" class="mw-redirect" title="Периодни систем елемената">периодном систему елемената</a>. Изотопни однос је стални однос изотопа у хемијским елементима у природи, и карактеристична величина за сваку атомску врсту.<a href="#cite_note-1">[1]</a> Атомски број одговара броју <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD" title="Протон">протона</a> у атому, Стога изотопи датог елемента садрже једнак број протона. Разлика у атомским масама потиче из разлике у броју <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD" title="Неутрон">неутрона</a> у <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%BE" title="Атомско језгро">атомском језгру</a>. У научној <a href="/wiki/IUPAC_%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" title="IUPAC номенклатура">номенклатури</a>, изотопи се означавају именима датог елемента иза ког следи цртица, па број нуклеона (протона и неутрона) у атомском језгру (нпр., хелијум-3, <a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-12&action=edit&redlink=1" class="new" title="Угљеник-12 (страница не постоји)">угљеник-12</a>, <a href="/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-14" title="Угљеник-14">угљеник-14</a>, гвожђе-57, <a href="/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC-238" title="Уранијум-238">уранијум-238</a>). У симболичкој форми, број нуклеона се исказује изнад <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB" title="Хемијски симбол">хемијског симбола</a> са леве стране (нпр., 3He, 12C, 14C, 57Fe, 238U).<a href="#cite_note-2">[2]</a> Изотопи свих елемента образују скуп нуклида. Нуклид је дефиниција за одређено атомско језгро и дефинише се редним бројем Z и масеним бројем A: AZХх (32He, 23892U) Строго говорећи, пре би требало рећи да се елемент као на пример <a href="/wiki/%D0%A4%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%80" title="Флуор">флуор</a> састоји од једног нуклида него од једног изотопа.<a href="#cite_note-3">[3]</a> У неутралном атому, број <a href="/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD" title="Електрон">електрона</a> је једнак броју протона. Стога, изотопи датог елемента такође имају и исти број електрона и исту електронску структуру. Како је хемијско понашање атома у највећој мери одређено његовом електронском структуром, изотопи имају скоро идентичне хемијске особине. Главни изузетак је, да, услед већих маса, тежи изотопи имају тенденцију да реагују нешто спорије од лакших изотопа. Овај „ефекат масе“, или <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D1%84%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Изотопски ефекат (страница не постоји)">изотопски ефекат</a> је најизраженији за <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Протијум">протијум</a> (1H) и <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Деутеријум">деутеријум</a> (уобичајен назив за 2H), јер деутеријум има дупло већу масу од протијума. Код тежих елемената је релативна разлика у маси много мања, па је ефекат масе обично занемарљив. Мада, изотопи имају скоро идентичне електронске и хемијске особине, њихове нуклеарне особине се драматично разликују. Атомско језгро се састоји из протона и неутрона које на окупу држи <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0" class="mw-redirect" title="Јака нуклеарна сила">јака нуклеарна сила</a>. Како су протони позитивно наелектрисани, они се међусобно одбијају. Неутрони који су електронеутрални праве одређену дистанцу између протона, редукују електростатичко одбијање и стабилизују језгро. Из овог разлога су потребни неутрони да би се два или више протона везали у језгро. Како број протона расте, потребни су додатни неутрони да би се формирало стабилно језгро, на пример, иако је однос неутрон/протон код 3He 1/2, неутрон/протон однос код 238U је >3/2. Ипак, ако је присутно превише неутрона, језгро постаје нестабилно. Како изотопи датог елемента имају различит број неутрона, они имају и различит однос неутрон/протон. Ово утиче на њихову нуклеарну стабилност, што резултује чињеницом да неки изотопи подлежу <a href="/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4" class="mw-redirect" title="Нуклеарни распад">нуклеарном распаду</a>. Распад ових <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" class="mw-redirect" title="Радиоактивни изотоп">радиоактивних изотопа</a> (краће радиоизотопа) је важна тема у <a href="/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Нуклеарна физика">нуклеарној физици</a>. Проучавањем начина на који се овај распад одиграва, физичари стичу увид у својства атомског језгра. Обично се у природи може наћи неколико изотопа истог елемента. Најчешће се јављају стабилни изотопи, мада се могу наћи и значајне количине нестабилних изотопа са великим <a href="/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Време полураспада">временом полураспада</a> као на пример уранијум-238. Мале количине радиоактивних изотопа са малим <a href="/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Време полураспада">временом полураспада</a> су такође присутне у природи. Ови изотопи настају као производ распада већих радиоактивних језгара са дужим животом. Атомска маса елемента у <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC_%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0" class="mw-redirect" title="Периодни систем елемената">периодном систему елемената</a> је просек природне распрострањености изотопа тог елемента. Природна распрострањеност разних изотопа на <a href="/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0" title="Земља">Земљи</a> је у крајњој линији резултат количина изотопа формираних у звездама и суперновама, као и шема распада радиоактивних језгара формираних у овим процесима. Затим, формирање <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC" title="Сунчев систем">Сунчевог система</a> је такође значајно утицало на пропорције различитих изотопа који се могу наћи на Земљи, јер су соларни ветрови одмах по стварању <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5" title="Сунце">Сунца</a> лакше могли да одувају лакша језгра ка даљим деловима сунчевог система. Због овога се велике гасовите планете налазе даље од Сунца. <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Изотоп_наспрам_нуклида">Изотоп наспрам нуклида</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=1" title="Уредите одељак „Изотоп наспрам нуклида”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=1" title="Уреди извор одељка: Изотоп наспрам нуклида">уреди извор</a>]</div> <a href="/wiki/Nuclide" class="mw-redirect" title="Nuclide">Нуклид</a> је врста атома са специфичним бројем протона и неутрона у језгру, на пример угљеник-13 са 6 протона и 7 неутрона. Концепт нуклида (који се односи на појединачне нуклеарне врсте) наглашава нуклеарна својства у односу на хемијска, док концепт изотопа (груписање свих атома сваког елемента) наглашава <a href="/wiki/Chemistry" class="mw-redirect" title="Chemistry">хемијска</a> над нуклеарним. Неутронски број у великој мери утиче на нуклеарна својства, али је његов утицај на хемијска својства занемарљив за већину елемената. Чак и за најлакше елементе, чији однос броја неутрона и атомског броја највише варира између изотопа, обично има само мали ефекат иако је у неким околностима битан (за водоник, најлакши елемент, ефекат изотопа је довољно велик да снажно утиче на биологију). Термин изотопи (првобитно такође изотопски елементи,<a href="#cite_note-4">[4]</a> сада понекад изотопски нуклиди<a href="#cite_note-5">[5]</a>) треба да имплицира поређење (попут <a href="/wiki/Synonym" class="mw-redirect" title="Synonym">синонима</a> или <a href="/wiki/Isomer" class="mw-redirect" title="Isomer">изомера</a>). На пример, нуклиди 126C, 136C, 146C су изотопи (нуклиди са истим атомским бројем, али различитим масеним бројем<a href="#cite_note-IUPAC_Gold_Book-6">[6]</a>), али 4018Ar, 4019K, 4020Ca су <a href="/w/index.php?title=Isobar_(nuclide)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Isobar (nuclide) (страница не постоји)">изобаре</a> (нуклиди са истим масеним бројем<a href="#cite_note-IUPAC_Gold_Book-6">[6]</a>). Међутим, изотоп је старији термин и зато је познатији од нуклида и још увек се понекад користи у контекстима у којима би нуклид могао бити прикладнији, као што су <a href="/wiki/Nuclear_technology" class="mw-redirect" title="Nuclear technology">нуклеарна технологија</a> и <a href="/wiki/Nuclear_medicine" class="mw-redirect" title="Nuclear medicine">нуклеарна медицина</a>. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Нотација">Нотација</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=2" title="Уредите одељак „Нотација”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=2" title="Уреди извор одељка: Нотација">уреди извор</a>]</div> Изотоп и/или нуклид су специфицирани именом одређеног елемента (ово означава атомски број), праћеним цртицом и масеним бројем (нпр. <a href="/wiki/Helium-3" class="mw-redirect" title="Helium-3">хелијум-3</a>, <a href="/w/index.php?title=Helium-4&action=edit&redlink=1" class="new" title="Helium-4 (страница не постоји)">хелијум-4</a>, <a href="/w/index.php?title=Carbon-12&action=edit&redlink=1" class="new" title="Carbon-12 (страница не постоји)">угљеник-12</a>, <a href="/wiki/Carbon-14" class="mw-redirect" title="Carbon-14">угљеник-14</a>, <a href="/wiki/Uranium-235" class="mw-redirect" title="Uranium-235">уранијум- 235</a> и <a href="/w/index.php?title=Uranium-239&action=edit&redlink=1" class="new" title="Uranium-239 (страница не постоји)">уранијум-239</a>).<a href="#cite_note-7">[7]</a> Када се користи <a href="/wiki/Chemical_symbol" class="mw-redirect" title="Chemical symbol">хемијски симбол</a>, нпр. „C” за угљеник, стандардна нотација (сада позната као „ AZEнотација” јер је A <a href="/wiki/Mass_number" class="mw-redirect" title="Mass number">масени број</a>, Z <a href="/wiki/Atomic_number" class="mw-redirect" title="Atomic number">атомски број</a>, а E за <a href="/wiki/Chemical_element" class="mw-redirect" title="Chemical element">елемент</a>) означава масени број (број нуклеона) са <a href="/w/index.php?title=Superscript&action=edit&redlink=1" class="new" title="Superscript (страница не постоји)">суперскриптом</a> на врху лево од хемијског симбола и за означавање атомског броја са <a href="/w/index.php?title=Subscript&action=edit&redlink=1" class="new" title="Subscript (страница не постоји)">субскриптом</a> у доњем левом углу (нпр. 32He, 42He, 126C, 146C, 23592U, и 23992U).<a href="#cite_note-8">[8]</a> Пошто је атомски број дат симболом елемента, уобичајено је навести само масени број у суперскрипту, а изоставити субскрипт атомског броја (нпр. 3He, 4He, 12C, 14C, 235U, и 239U). Слово m (за метастабилно) се понекад додаје иза масеног броја да би се означио <a href="/wiki/Nuclear_isomer" class="mw-redirect" title="Nuclear isomer">нуклеарни изомер</a>, <a href="/wiki/Metastable" class="mw-redirect" title="Metastable">метастабилно</a> или енергетски побуђено нуклеарно стање (за разлику од <a href="/wiki/Ground_state" class="mw-redirect" title="Ground state">основног стања</a> најниже енергије), на пример 180m73Ta (<a href="/wiki/Tantalum-180m" class="mw-redirect" title="Tantalum-180m">тантал-180м</a>). Уобичајени изговор AZE нотације се разликује од начина на који је написано: 42He се обично изговара као хелијум-четири уместо четири-два-хелијум, а 23592U као уранијум два-тридесет-пет (амерички енглески) или уранијум-два-три-пет (британски) уместо 235-92-ураниј. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Радиоактивни,_примордијални_и_стабилни_изотопи"><span id=".D0.A0.D0.B0.D0.B4.D0.B8.D0.BE.D0.B0.D0.BA.D1.82.D0.B8.D0.B2.D0.BD.D0.B8.2C_.D0.BF.D1.80.D0.B8.D0.BC.D0.BE.D1.80.D0.B4.D0.B8.D1.98.D0.B0.D0.BB.D0.BD.D0.B8_.D0.B8_.D1.81.D1.82.D0.B0.D0.B1.D0.B8.D0.BB.D0.BD.D0.B8_.D0.B8.D0.B7.D0.BE.D1.82.D0.BE.D0.BF.D0.B8">Радиоактивни, примордијални и стабилни изотопи</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=3" title="Уредите одељак „Радиоактивни, примордијални и стабилни изотопи”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=3" title="Уреди извор одељка: Радиоактивни, примордијални и стабилни изотопи">уреди извор</a>]</div> Неки изотопи/нуклиди су <a href="/wiki/Radioactive" class="mw-redirect" title="Radioactive">радиоактивни</a> и стога се називају радиоизотопи или <a href="/wiki/Radionuclide" class="mw-redirect" title="Radionuclide">радионуклиди</a>, док за друге никада није примећено да се радиоактивно распадају и називају се стабилним изотопима или <a href="/wiki/Stable_nuclide" class="mw-redirect" title="Stable nuclide">стабилним нуклидима</a>. На пример, 14C је радиоактивни облик угљеника, док су 12C и 13C стабилни изотопи. На Земљи постоји око 339 природних нуклида, од којих су 286 <a href="/wiki/Primordial_nuclide" class="mw-redirect" title="Primordial nuclide">примордијални нуклиди</a>, што значи да постоје од формирања <a href="/wiki/Solar_System" class="mw-redirect" title="Solar System">Сунчевог система</a>.<a href="#cite_note-Sm146-9">[9]</a><a href="#cite_note-PU244-10">[10]</a><a href="#cite_note-PRC-11">[11]</a><a href="#cite_note-2022plutonium-12">[12]</a> Примордијални нуклиди обухватају 35 нуклида са веома дугим <a href="/wiki/Half-life" class="mw-redirect" title="Half-life">полуживотом</a> (преко 100 милиона година) и 251 који се формално сматрају „<a href="/wiki/Stable_nuclide" class="mw-redirect" title="Stable nuclide">стабилним нуклидима</a>“,<a href="#cite_note-bellidecay-13">[13]</a> јер није примећено да се распадају. У већини случајева, из очигледних разлога, ако елемент има стабилне изотопе, ти изотопи преовлађују у обиљу елемената који се налази на Земљи и у Сунчевом систему. Међутим, у случајевима три елемента (<a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D1%83%D1%80" title="Телур">телур</a>, <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Индијум">индијум</a> и <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Ренијум">ренијум</a>) најзаступљенији изотоп који се налази у природи је заправо један (или два) изузетно дуговечна радиоизотопа елемента, упркос томе што ови елементи имају један или више стабилних изотопа. Теорија предвиђа да су многи наизглед „стабилни“ нуклиди радиоактивни, са изузетно дугим полураспадом (немајући могућност <a href="/w/index.php?title=Proton_decay&action=edit&redlink=1" class="new" title="Proton decay (страница не постоји)">протонског распада</a>,<a href="#cite_note-Bajc-14">[14]</a><a href="#cite_note-15">[15]</a><a href="#cite_note-url[nucl-th/9809006]_Time-dependent_properties_of_proton_decay_from_crossing_single-particle_metastable_states_in_deformed_nuclei-16">[16]</a><a href="#cite_note-dadicus_1982-17">[17]</a><a href="#cite_note-urlQuantum_Tunnelling_to_the_Origin_and_Evolution_of_Life-18">[18]</a> што би све нуклиде на крају учинило нестабилним). Неки стабилни нуклиди су у теорији енергетски подложни другим познатим облицима распадања, као што су алфа распад или двоструки бета распад, али још увек нису примећени производи распада, те се каже да су ови изотопи „опсервационо стабилни“. Предвиђени периоди полураспада за ове нуклиде често знатно премашују процењену старост универзума, и заправо постоји и 31 познати радионуклид (види <a href="/wiki/Primordial_nuclide" class="mw-redirect" title="Primordial nuclide">примордијални нуклид</a>) са периодом полураспада дужим од старости универзума. Ако се додају радиоактивни нуклиди који су вештачки створени, тренутно је познато <a href="/w/index.php?title=List_of_nuclides&action=edit&redlink=1" class="new" title="List of nuclides (страница не постоји)">3.339 нуклида</a>.<a href="#cite_note-19">[19]</a> Ово укључује 905 нуклида који су или стабилни или имају полуживот дужи од 60 минута. За детаље погледајте листу нуклида.<a href="#cite_note-134Xe2024-20">[20]</a><a href="#cite_note-lead-21">[21]</a><a href="#cite_note-22">[22]</a><a href="#cite_note-23">[23]</a><a href="#cite_note-24">[24]</a><a href="#cite_note-25">[25]</a><a href="#cite_note-180mTa_2023-26">[26]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Стабилни_изотопи">Стабилни изотопи</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=4" title="Уредите одељак „Стабилни изотопи”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=4" title="Уреди извор одељка: Стабилни изотопи">уреди извор</a>]</div> Већина хемијских елемената у природи смесе су природних изотопа, који су било стабилни било <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Радиоактивност">радиоактивни</a> (нестабилни). Стабилне изотопе има 81 хемијски елемент. То су редом сви елементи, од <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Водоник">водоника</a> (Z = 1) до укључиво <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83%D1%82" title="Бизмут">бизмута</a> (Z = 83), уз изузетак <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Технецијум">технецијума</a> (Z = 43) и <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Прометијум">прометијума</a> (Z = 61). Многи елементи имају више стабилних изотопа, а то је разлог што њихове релативне атомске масе нису <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BB%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98" class="mw-redirect" title="Цели број">цели бројеви</a>. <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Водоник">Водоник</a> је, на пример, смеша стабилних изотопа 1H и 2H, <a href="/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Угљеник">угљеник</a> садржи стабилне изотопе 12C и 13C, кисеоник изотопе 16O, 17O и 18O и тако даље. Највише стабилних изотопа, њих 10, има <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98" title="Калај">калај</a>. Укупно се у природи налази око 270 врста стабилних и око 70 врста радиоактивних <a href="/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%B4" class="mw-redirect" title="Нуклид">нуклида</a>. Радиоактивни изотопи, радиоизотопи (радионуклиди) појединих елемената, пореклом су природни или вештачки. Природне радиоизотопе имају многи елементи који садрже и стабилне изотопе, а такође и сви природни радиоактивни елементи, то јест они који не садрже стабилне изотопе. То су елементи од <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Полонијум">полонијума</a> до укључиво <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Плутонијум">плутонијума</a> (Z = 84 до 94) те елемент <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Прометијум">прометијум</a>. <a href="/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Нуклеарна реакција">Нуклеарним реакцијама</a> могу се произвести вештачки радиоизотопи готово свих елемената, па је данас познато око 2 500 врста нуклида, што природних, што вештачких. Сви се они могу сврстати у карту нуклида, у којој је сваки нуклид приказан квадратом с различитим, за њега карактеристичним подацима (изотопна обилност, време полураспада, врста и енергија зрачења и тако даље). Изотопи појединих елемената сврстани су у водоравним редовима према растућој маси. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Нестабилни_изотопи">Нестабилни изотопи</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=5" title="Уредите одељак „Нестабилни изотопи”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=5" title="Уреди извор одељка: Нестабилни изотопи">уреди извор</a>]</div> Нестабилни изотопи, односно <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Радиоактивност">радиоактивни</a> изотопи или <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%B4" class="mw-redirect" title="Радионуклид">радионуклиди</a> су <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC" title="Атом">атоми</a> који имаму однос протона и неутрона већи или мањи од односа потребног за стабилност. Нестабилни изотопи теже стабилности, а то се постиже радиоактивним распадом (<a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Радиоактивност">радиоактивност</a>). Последице радиоактивног распада је мењање <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%B0" class="mw-redirect" title="Релативна атомска маса">масе</a> и/или хемијских својстава радионуклида уз истодобно емитирање <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D1%83%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B5_%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5" title="Јонизујуће зрачење">јонизујућег зрачења</a>. Сви елементи изнад <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98" title="Атомски број">редног броја</a> 82 (<a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE" title="Олово">олово</a>) су нестабилни јер одбојним силама протона више нису довољни неутрони као равнотежа. Наиме, превелика је концентрација протона на једном месту. <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0" class="mw-redirect" title="Атомска језгра">Језгра</a> радионуклида се спонтано распада прелазећи при томе у неко друго језгро. Приликом распада језгро радионуклида емитује честице и/или <a href="/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5" class="mw-redirect" title="Електромагнетно зрачење">електромагнетне зраке</a> кратке <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Таласна дужина">таласне дужине</a>. Емитоване честице и електромагнетски зраци се једним именом зову <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D1%83%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B5_%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5" title="Јонизујуће зрачење">јонизујуће зрачење</a>. То је појава <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Радиоактивност">радиоактивности</a>, а сам процес је трансмутација, тј. спонтани прелаз једног језгра у друго, што се назива радиоактивни распад. <a href="/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%B4" class="mw-redirect" title="Нуклид">Нуклид</a> је атом <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82" title="Хемијски елемент">хемијског елемента</a> за који је тачно познат не само редни или <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98" title="Атомски број">атомски број</a> Z, већ и укупан број <a href="/wiki/Nukleon" title="Nukleon">нуклеона</a> (<a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD" title="Протон">протона</a> и <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD" title="Неутрон">неутрона</a>) у <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%BE" title="Атомско језгро">атомском језгру</a>. У <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0" title="Природа">природи</a> постоје само 92 хемијска елемента и још 12 вештачки произведених, а познато је око 3 100 различитих нуклида, од којих је 350 природних и 2 750 вештачких. Већина нуклида је нестабилна (радиоактивна), око 2800. Погодна комбинација протона и неутрона чини атомско језгру стабилном, чим је другачије језгро настоји да се избацивањем нуклеона приближи стабилној конфигурацији. Енергијски нивои у језгру се попуњавају како би се достигла конфигурације минималне енергије, то јест максималне стабилности. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Историја">Историја</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=6" title="Уредите одељак „Историја”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=6" title="Уреди извор одељка: Историја">уреди извор</a>]</div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Радиоактивни_изотопи">Радиоактивни изотопи</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=7" title="Уредите одељак „Радиоактивни изотопи”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=7" title="Уреди извор одељка: Радиоактивни изотопи">уреди извор</a>]</div> Постојање изотопа је први пут сугерисао <a href="/wiki/Radiochemistry" class="mw-redirect" title="Radiochemistry">радиохемичар</a> <a href="/wiki/Frederick_Soddy" class="mw-redirect" title="Frederick Soddy">Фредерик Соди</a> 1913. године на основу студија ланаца радиоактивног <a href="/w/index.php?title=Decay_chain&action=edit&redlink=1" class="new" title="Decay chain (страница не постоји)">распада</a> које су указале на око 40 различитих врста које се називају радиоелементи (тј. радиоактивни елементи) између уранијума и олова, иако је периодична табела дозвољавала само 11 елементи између олова и уранијума.<a href="#cite_note-27">[27]</a><a href="#cite_note-28">[28]</a><a href="#cite_note-ley196610-29">[29]</a> Неколико покушаја да се ови нови радиоелементи хемијски одвоје су пропали.<a href="#cite_note-Scerri-30">[30]</a> На пример, Соди је 1910. показао да је <a href="/w/index.php?title=Mesothorium&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mesothorium (страница не постоји)">мезоторијум</a> (касније се показало да је 228Ra), <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Радијум">радијум</a> (226Ra, најдуговечнији изотоп) и <a href="/w/index.php?title=Isotopes_of_radium&action=edit&redlink=1" class="new" title="Isotopes of radium (страница не постоји)">торијум X</a> (224Ra) немогуће раздвојити.<a href="#cite_note-Nagel-31">[31]</a> Покушаји да се радиоелементи сместе у периодни систем навели су Содија и <a href="/w/index.php?title=Kazimierz_Fajans&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kazimierz Fajans (страница не постоји)">Казимиерза Фајанса</a> да независно предложе свој <a href="/w/index.php?title=Radioactive_displacement_law_of_Fajans_and_Soddy&action=edit&redlink=1" class="new" title="Radioactive displacement law of Fajans and Soddy (страница не постоји)">закон радиоактивног померања</a> 1913. године, према коме <a href="/wiki/Alpha_decay" class="mw-redirect" title="Alpha decay">алфа распад</a> производи елемент два места лево у периодном систему, док емисија <a href="/wiki/Beta_decay" class="mw-redirect" title="Beta decay">бета распада</a> производи елемент једно место удесно.<a href="#cite_note-32">[32]</a><a href="#cite_note-33">[33]</a><a href="#cite_note-34">[34]</a><a href="#cite_note-35">[35]</a> Соди је препознао да је емисија алфа честице праћене са две бета честице довела до формирања елемента хемијски идентичног почетном елементу, али са масом за четири јединице лакшом и са различитим радиоактивним својствима. Соди је предложио да неколико типова атома (који се разликују по радиоактивним својствима) може да заузме исто место у табели.<a href="#cite_note-ley196610-29">[29]</a> На пример, алфа распад уранијума-235 формира торијум-231, док бета распад актинијума-230 формира торијум-230.<a href="#cite_note-Scerri-30">[30]</a> Термин „изотоп“, грчки за „на истом месту“,<a href="#cite_note-ley196610-29">[29]</a> је Содију предложила <a href="/w/index.php?title=Margaret_Todd_(doctor)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Margaret Todd (doctor) (страница не постоји)">Маргарет Тод</a>, шкотска лекарка и породична пријатељица, током разговора у којем јој је објаснио своје идеје.<a href="#cite_note-Nagel-31">[31]</a><a href="#cite_note-36">[36]</a><a href="#cite_note-37">[37]</a><a href="#cite_note-pmid16134128-38">[38]</a><a href="#cite_note-39">[39]</a><a href="#cite_note-40">[40]</a> Он је добио <a href="/wiki/Nobel_Prize_in_Chemistry" class="mw-redirect" title="Nobel Prize in Chemistry">Нобелову награду за хемију</a> 1921. делом за свој рад на изотопима. <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Discovery_of_neon_isotopes.JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e6/Discovery_of_neon_isotopes.JPG/250px-Discovery_of_neon_isotopes.JPG" decoding="async" width="250" height="308" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e6/Discovery_of_neon_isotopes.JPG/375px-Discovery_of_neon_isotopes.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e6/Discovery_of_neon_isotopes.JPG/500px-Discovery_of_neon_isotopes.JPG 2x" data-file-width="2036" data-file-height="2511" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%A4%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Фотографија">Фотографска плоча</a> коју је снимио <a href="/wiki/%D0%8F%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D1%84_%D0%8F%D0%BE%D0%BD_%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BE%D0%BD" title="Џозеф Џон Томсон">Џозеф Џон Томсон</a>, а у десном доњем углу показује ознаке удараца изотопа <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%BD" title="Неон">неона</a>: 20Ne и 22Ne.</figcaption></figure> Године 1914, <a href="/wiki/Theodore_William_Richard" class="mw-redirect" title="Theodore William Richard">Т. В. Ричардс</a> је пронашао варијације између атомске тежине олова из различитих минералних извора, које се могу приписати варијацијама у изотопском саставу због различитог радиоактивног порекла.<a href="#cite_note-Scerri-30">[30]</a><a href="#cite_note-41">[41]</a><a href="#cite_note-42">[42]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Стабилни_изотопи_2">Стабилни изотопи</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=8" title="Уредите одељак „Стабилни изотопи”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=8" title="Уреди извор одељка: Стабилни изотопи">уреди извор</a>]</div> Први доказ за више изотопа стабилног (нерадиоактивног) елемента пронашао је <a href="/wiki/%D0%8F%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D1%84_%D0%8F%D0%BE%D0%BD_%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BE%D0%BD" title="Џозеф Џон Томсон">Џозеф Џон Томсон</a> 1912. године као део свог истраживања састава <a href="/w/index.php?title=Canal_rays&action=edit&redlink=1" class="new" title="Canal rays (страница не постоји)">каналних зрака</a> (позитивних јона).<a href="#cite_note-43">[43]</a> Томсон је каналисао токове <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%BD" title="Неон">неонских</a> јона кроз паралелна магнетна и електрична поља, мерио њихов отклон постављањем фотографске плоче на њихову путању и израчунавао њихов однос масе и наелектрисања користећи метод који је постао познат као Томсонова параболна метода. Сваки млаз је створио блиставу мрљу на плочи на тачки у коју је ударио. Томсон је приметио две одвојене параболичне мрље светлости на фотографској плочи (погледајте слику), што је сугерисало две врсте језгара са различитим односом масе и наелектрисања. Он је написао: „Стога, мислим да нема сумње да оно што се назива неон није једноставан гас, већ мешавина два гаса, од којих један има атомску тежину око 20, а други око 22. Парабола тежег гаса је увек много слабија од оног због лакшег, тако да вероватно тежи гас чини само мали проценат смеше.“<a href="#cite_note-44">[44]</a> <a href="/wiki/Francis_William_Aston" class="mw-redirect" title="Francis William Aston">Ф.В. Астон</a> је касније открио више стабилних изотопа за бројне елементе користећи <a href="/wiki/Mass_spectrograph" class="mw-redirect" title="Mass spectrograph">масени спектрограф</a>. Године 1919, Астон је проучавао неон са довољном <a href="/w/index.php?title=Resolution_(mass_spectrometry)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Resolution (mass spectrometry) (страница не постоји)">резолуцијом</a> да покаже да су две изотопске масе веома блиске целим бројевима 20 и 22 и да ниједна није једнака познатој моларној маси (20,2) гаса неона. Ово је пример Астоновог правила целог броја за изотопске масе, које каже да су велика одступања елементарних моларних маса од целих бројева првенствено последица чињенице да је елемент мешавина изотопа. Астон је на сличан начин показао 1920. године да је моларна маса хлора (35,45) пондерисани просек скоро интегралних маса за два изотопа 35Cl и 37Cl.<a href="#cite_note-45">[45]</a><a href="#cite_note-46">[46]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Неутрони">Неутрони</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=9" title="Уредите одељак „Неутрони”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=9" title="Уреди извор одељка: Неутрони">уреди извор</a>]</div> Након <a href="/w/index.php?title=Discovery_of_the_neutron&action=edit&redlink=1" class="new" title="Discovery of the neutron (страница не постоји)">открића неутрона</a> од стране <a href="/wiki/James_Chadwick" class="mw-redirect" title="James Chadwick">Џејмса Чедвика</a> 1932. године,<a href="#cite_note-Neutron-47">[47]</a> разјашњен је ултиматни основни узрок постојања изотопа, то јест, језгра различитих изотопа за дати елемент имају различит број неутрона, иако имају исти број од протона. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Варијације_у_својствима_између_изотопа"><span id=".D0.92.D0.B0.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B0.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B5_.D1.83_.D1.81.D0.B2.D0.BE.D1.98.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.B8.D0.BC.D0.B0_.D0.B8.D0.B7.D0.BC.D0.B5.D1.92.D1.83_.D0.B8.D0.B7.D0.BE.D1.82.D0.BE.D0.BF.D0.B0">Варијације у својствима између изотопа</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=10" title="Уредите одељак „Варијације у својствима између изотопа”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=10" title="Уреди извор одељка: Варијације у својствима између изотопа">уреди извор</a>]</div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Хемијска_и_молекуларна_својства">Хемијска и молекуларна својства</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=11" title="Уредите одељак „Хемијска и молекуларна својства”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=11" title="Уреди извор одељка: Хемијска и молекуларна својства">уреди извор</a>]</div> Неутрални атом има исти број електрона као и протони. Дакле, сви различити изотопи датог елемента имају исти број електрона и деле сличну електронску структуру. Пошто је хемијско понашање атома у великој мери одређено његовом електронском структуром, различити изотопи показују скоро идентично хемијско понашање. Главни изузетак од овога је <a href="/w/index.php?title=Kinetic_isotope_effect&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kinetic isotope effect (страница не постоји)">кинетички изотопски ефекат</a>:<a href="#cite_note-Atkins-48">[48]</a><a href="#cite_note-Westaway1-49">[49]</a><a href="#cite_note-50">[50]</a> због своје веће масе, тежи изотопи имају тенденцију да реагују нешто спорије од лакших изотопа истог елемента. Ово је далеко најизраженије за <a href="/wiki/Hydrogen-1" class="mw-redirect" title="Hydrogen-1">протијум</a> (1H), <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Деутеријум">деутеријум</a> (2H) и <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Трицијум">трицијум</a> (3H), јер деутеријум има двоструко већу масу од протијума, а трицијум има три пута већу масу од протијума.<a href="#cite_note-51">[51]</a> Ове разлике у маси такође утичу на понашање њихових одговарајућих хемијских веза, променом центра гравитације (<a href="/w/index.php?title=Reduced_mass&action=edit&redlink=1" class="new" title="Reduced mass (страница не постоји)">редуковане масе</a>) атомских система. Међутим, за теже елементе, релативна разлика у маси између изотопа је много мања, тако да су ефекти масене разлике на хемију обично занемарљиви. (Тешки елементи такође имају релативно више неутрона него лакши елементи, тако да је однос нуклеарне масе и колективне електронске масе нешто већи.) Постоји и <a href="/wiki/Equilibrium_constant#Effect_of_isotopic_substitution" class="mw-redirect" title="Equilibrium constant">ефекат равнотеже изотопа</a>.<a href="#cite_note-Laidler-52">[52]</a> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Isotopes_and_half-life.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Isotopes_and_half-life.svg/250px-Isotopes_and_half-life.svg.png" decoding="async" width="250" height="300" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Isotopes_and_half-life.svg/375px-Isotopes_and_half-life.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Isotopes_and_half-life.svg/500px-Isotopes_and_half-life.svg.png 2x" data-file-width="640" data-file-height="768" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Време полураспада">Време полураспада</a> <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Радиоактивност">радиоактивних</a> изотопа или <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%B4" class="mw-redirect" title="Радионуклид">радионуклида</a>. Треба запазити да се теоретска линија за стабилне изотопе Z = N (Z – <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98" title="Атомски број">атомски број</a> и N - <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неутронски број (страница не постоји)">неутронски број</a>), раздваја од стварног односа атомског броја и неутрона, што значи да се с повећањем атомског броја, повећава и нестабилност <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0" class="mw-redirect" title="Атомска језгра">атомских језгри</a>.</figcaption></figure> Слично томе, два <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BB" title="Молекул">молекула</a> која се разликују само по изотопима својих атома (<a href="/w/index.php?title=Isotopologue&action=edit&redlink=1" class="new" title="Isotopologue (страница не постоји)">изотополози</a><a href="#cite_note-Seeman-53">[53]</a><a href="#cite_note-54">[54]</a>) имају идентичну електронску структуру, и стога готово неразлучива физичка и хемијска својства (опет са деутеријумом и трицијумом који су примарни изузеци). Вибрациони модови молекула су одређени његовим обликом и масама његових конститутивних атома; тако да различити изотополози имају различите скупове вибрационих модова. Пошто вибрациони модови дозвољавају молекулу да апсорбује <a href="/wiki/%D0%A4%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD" title="Фотон">фотоне</a> одговарајућих енергија, изотополози имају различита оптичка својства у <a href="/wiki/Infrared" class="mw-redirect" title="Infrared">инфрацрвеном</a> опсегу. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Нуклеарна_својства_и_стабилност">Нуклеарна својства и стабилност</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=12" title="Уредите одељак „Нуклеарна својства и стабилност”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=12" title="Уреди извор одељка: Нуклеарна својства и стабилност">уреди извор</a>]</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24414138">.mw-parser-output .hatnote{font-style:italic}.mw-parser-output div.hatnote{padding-left:1.6em;margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .hatnote i{font-style:normal}.mw-parser-output .hatnote+link+.hatnote{margin-top:-0.5em}</style><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Види још: <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%B4" class="mw-redirect" title="Стабилни нуклид">Стабилни нуклид</a>, <a href="/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B0" class="mw-redirect" title="Однос стабилних изотопа">Однос стабилних изотопа</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак нуклида (страница не постоји)">Списак нуклида</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак елемената по стабилности изотопа (страница не постоји)">Списак елемената по стабилности изотопа</a></div> Атомска језгра се састоје од протона и неутрона повезаних <a href="/wiki/Residual_strong_force" class="mw-redirect" title="Residual strong force">резидуалном јаком силом</a>. Пошто су протони позитивно наелектрисани, одбијају се једни од других. Неутрони, који су електрично неутрални, стабилизују језгро на два начина. Њихово присуство мало размиче протоне, смањујући електростатичко одбијање између протона, и они врше привлачну нуклеарну силу једни на друге и на протоне. Из тог разлога, један или више неутрона су неопходни да би се два или више протона везали у језгро. Како се број протона повећава, тако се повећава и однос неутрона и протона неопходан да би се обезбедило стабилно језгро (погледајте графикон десно). На пример, иако је однос неутрон:протон код <a href="/w/index.php?title=He-3&action=edit&redlink=1" class="new" title="He-3 (страница не постоји)">32He</a> 1:2, однос неутрон:протон код 23892U је већи од 3:2. Један број лакших елемената има стабилне нуклиде у односу 1:1 (Z = N). Нуклид 4020Ca (калцијум-40) је опсервационо најтежи стабилни нуклид са истим бројем неутрона и протона. Сви стабилни нуклиди тежи од калцијума-40 садрже више неутрона него протона. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Број_изотопа_по_елементу">Број изотопа по елементу</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=13" title="Уредите одељак „Број изотопа по елементу”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=13" title="Уреди извор одељка: Број изотопа по елементу">уреди извор</a>]</div> Од 80 елемената са стабилним изотопом, највећи број стабилних изотопа уочених за било који елемент је десет (за елемент <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98" title="Калај">калај</a>). Ниједан елемент нема девет или осам стабилних изотопа. Пет елемената има седам стабилних изотопа, осам има шест стабилних изотопа, десет има пет стабилних изотопа, девет има четири стабилна изотопа, пет има три стабилна изотопа, 16 има два стабилна изотопа (рачунајући <a href="/wiki/Ta-180m" class="mw-redirect" title="Ta-180m">180m73Ta</a> као стабилног), а 26 елемената има само један стабилни изотоп (међу њима 19 су тзв. <a href="/w/index.php?title=Mononuclidic_element&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mononuclidic element (страница не постоји)">мононуклидни елементи</a>, који имају један примордијални стабилни изотоп који доминира и фиксира атомску тежину природног елемента до високе прецизности; јављају се и 3 радиоактивна мононуклидна елемента).<a href="#cite_note-nuclidetable-55">[55]</a> Укупно постоји 251 нуклид за који није примећено да се распада. За 80 елемената који имају један или више стабилних изотопа, просечан број стабилних изотопа је 251/80 ≈ 3,14 изотопа по елементу. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Парни_и_непарни_бројеви_нуклеона">Парни и непарни бројеви нуклеона</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=14" title="Уредите одељак „Парни и непарни бројеви нуклеона”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=14" title="Уреди извор одељка: Парни и непарни бројеви нуклеона">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/Parna_i_neparna_atomska_jezgra" title="Parna i neparna atomska jezgra">Парна и непарна атомска језгра</a></div> <table class="wikitable" style="float:right; text-align:right; margin-left:1em;"> <caption>Парно/непарно Z, N (<a href="/wiki/Parity_of_zero" class="mw-redirect" title="Parity of zero">1H као OE</a>) </caption> <tbody><tr> <th>p, n</th> <th>EE</th> <th>OO</th> <th>EO</th> <th>OE</th> <th>Укупно </th></tr> <tr> <td>Стабилни</td> <td>145</td> <td>5</td> <td>53</td> <td>48</td> <td>251 </td></tr> <tr> <td>Дуговечни</td> <td>23</td> <td>4</td> <td>3</td> <td>5</td> <td>35 </td></tr> <tr> <td>Сва примордијални</td> <td>168</td> <td>9</td> <td>56</td> <td>53</td> <td>286 </td></tr></tbody></table> Однос протон:неутрон није једини фактор који утиче на нуклеарну стабилност. Она такође зависи од парности или непарности његовог атомског броја Z, неутронског броја N и, последично, њиховог збира, масеног броја A. Непарност и Z и N има тенденцију смањивања <a href="/wiki/Nuclear_binding_energy" class="mw-redirect" title="Nuclear binding energy">нуклеарне енергије везивања</a>, чинећи непарна језгра, генерално, мање стабилним. Ова изузетна разлика у енергији нуклеарног везивања између суседних језгара, посебно непарних A <a href="/w/index.php?title=Isobar_(nuclide)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Isobar (nuclide) (страница не постоји)">изобара</a>, има важне последице: нестабилни изотопи са неоптималним бројем неутрона или протона распадају се <a href="/wiki/Beta_decay" class="mw-redirect" title="Beta decay">бета распадом</a> (укључујући <a href="/wiki/Positron_emission" class="mw-redirect" title="Positron emission">емисију позитрона</a>), <a href="/wiki/Electron_capture" class="mw-redirect" title="Electron capture">хватањем електрона</a> или другим мање уобичајеним распадом модовима као што су <a href="/wiki/Spontaneous_fission" class="mw-redirect" title="Spontaneous fission">спонтана фисија</a><a href="#cite_note-Schunck2022-56">[56]</a><a href="#cite_note-Krane-57">[57]</a> и <a href="/w/index.php?title=Cluster_decay&action=edit&redlink=1" class="new" title="Cluster decay (страница не постоји)">распад кластера</a>.<a href="#cite_note-58">[58]</a><a href="#cite_note-59">[59]</a> Већина стабилних нуклида су облика парни-протон-парни-неутрон, где су сви бројеви Z, N, и A парни. Нуклиди са непарним A су подељени (приближно равномерно) на неутроне облика непарни-протон-парни-неутрон и парни-протон-непарни-неутрон. Стабилни непарни-протон-непарни-неутрон нуклиди су најмање заступљени. <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Парни_атомски_број">Парни атомски број</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=15" title="Уредите одељак „Парни атомски број”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=15" title="Уреди извор одељка: Парни атомски број">уреди извор</a>]</div> Сед од 146 нуклида облика парни-протон, парни-неутрона (ЕЕ) чини ~58% свих стабилних нуклида и сви имају <a href="/wiki/Spin_(physics)" class="mw-redirect" title="Spin (physics)">спин</a> 0 због упаривања. Постоје и 24 примордијална дуговечна парно-парна нуклида. Као резултат, сваки од 41 парна елемента од 2 до 82 има <a href="/w/index.php?title=List_of_elements_by_stability_of_isotopes&action=edit&redlink=1" class="new" title="List of elements by stability of isotopes (страница не постоји)">најмање један</a> стабилан изотоп, и већина ових елемената има неколико примордијалних изотопа. Половина ових парних елемената има шест или више стабилних изотопа. Екстремна стабилност <a href="/w/index.php?title=Helium-4&action=edit&redlink=1" class="new" title="Helium-4 (страница не постоји)">хелијума-4</a> је последица двоструког <a href="/w/index.php?title=Semi-empirical_mass_formula&action=edit&redlink=1" class="new" title="Semi-empirical mass formula (страница не постоји)">упаривања</a><a href="#cite_note-60">[60]</a><a href="#cite_note-61">[61]</a> 2 протона и 2 неутрона што спречава да било који нуклид који садржи пет (<a href="/w/index.php?title=Helium-5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Helium-5 (страница не постоји)">52He</a>, <a href="/wiki/Lithium-5" class="mw-redirect" title="Lithium-5">53Li</a>) или осам (<a href="/w/index.php?title=Beryllium-8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Beryllium-8 (страница не постоји)">84Be</a>) нуклеона постоји довољно дуго да служе као платформе за накупљање тежих елемената путем <a href="/wiki/Nuclear_fusion" class="mw-redirect" title="Nuclear fusion">нуклеарне фузије</a> у звездама (погледајте <a href="/w/index.php?title=Triple_alpha_process&action=edit&redlink=1" class="new" title="Triple alpha process (страница не постоји)">троструки алфа процес</a>). <table class="wikitable" style="float:right; margin-left:1em;"> <caption>Парно-непарни дуговечни </caption> <tbody><tr> <th></th> <th><a href="/wiki/Decay_mode" class="mw-redirect" title="Decay mode">Распад</a></th> <th><a href="/wiki/Half-life" class="mw-redirect" title="Half-life">Полуживот</a> </th></tr> <tr> <td><a href="/w/index.php?title=Cadmium-113&action=edit&redlink=1" class="new" title="Cadmium-113 (страница не постоји)">11348Cd</a></td> <td><a href="/wiki/Beta_decay" class="mw-redirect" title="Beta decay">бета</a> </td> <td style="text-align:right;">7,7×1015 <a href="/wiki/Annum" class="mw-redirect" title="Annum">a</a> </td></tr> <tr> <td><a href="/w/index.php?title=Samarium-147&action=edit&redlink=1" class="new" title="Samarium-147 (страница не постоји)">14762Sm</a></td> <td><a href="/wiki/Alpha_decay" class="mw-redirect" title="Alpha decay">алфа</a> </td> <td style="text-align:right;">1,06×1011 <a href="/wiki/Annum" class="mw-redirect" title="Annum">a</a> </td></tr> <tr> <td><a href="/wiki/Uranium-235" class="mw-redirect" title="Uranium-235">23592U</a></td> <td><a href="/wiki/Alpha_decay" class="mw-redirect" title="Alpha decay">алфа</a> </td> <td style="text-align:right;">7,04×108 <a href="/wiki/Annum" class="mw-redirect" title="Annum">a</a> </td></tr></tbody></table> Само пет стабилних нуклида садржи непаран број протона и непаран број неутрона. Прва четири „непарно-непарна” нуклида се јављају у нуклидима мале масе, за које би промена протона у неутрон или обрнуто довела до веома једностраног <a href="/w/index.php?title=Proton-neutron_ratio&action=edit&redlink=1" class="new" title="Proton-neutron ratio (страница не постоји)">односа протон-неутрон</a> (<a href="/wiki/Hydrogen-2" class="mw-redirect" title="Hydrogen-2">21H</a>, <a href="/wiki/Lithium-6" class="mw-redirect" title="Lithium-6">63Li</a>, <a href="/wiki/Boron-10" class="mw-redirect" title="Boron-10">105B</a>, и <a href="/wiki/Nitrogen-14" class="mw-redirect" title="Nitrogen-14">147N</a>; спинови 1, 1, 3, 1). Сматра се да је једини други потпуно „стабилан“ непар-непарни нуклид, <a href="/wiki/Tantalum-180m" class="mw-redirect" title="Tantalum-180m">180m73Ta</a> (спин 9), најређи од 251 стабилног нуклида, и једини је примордијално <a href="/wiki/Nuclear_isomer" class="mw-redirect" title="Nuclear isomer">нуклеарни изомер</a>, за који још увек није примећено да се распада упркос експерименталним покушајима.<a href="#cite_note-62">[62]</a> Познати су многи непарни-непарни радионуклиди (као што је основно стање тантала-180) са релативно кратким полуживотом. Обично се бета распадају до својих оближњих парно-парних <a href="/w/index.php?title=Isobar_(nuclide)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Isobar (nuclide) (страница не постоји)">изобара</a> који имају упарене протоне и упарене неутроне. Од девет примордијалних нуклида облика непаран-непаран (пет стабилних и четири радиоактивна са дугим периодом полураспада), само је <a href="/wiki/Nitrogen-14" class="mw-redirect" title="Nitrogen-14">147N</a> најчешћи изотоп широко заступљеног елемента. Ово је случај јер је део <a href="/wiki/CNO_cycle" class="mw-redirect" title="CNO cycle">CNO циклуса</a>. Нуклиди <a href="/wiki/Lithium-6" class="mw-redirect" title="Lithium-6">63Li</a> и <a href="/wiki/Boron-10" class="mw-redirect" title="Boron-10">105B</a> су мањински изотопи елемената који су и сами ретки у поређењу са другим лаким елементима, док осталих шест изотопа чине само мали удео природне заступљености њихових елемената. <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Непарни_атомски_број">Непарни атомски број</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=16" title="Уредите одељак „Непарни атомски број”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=16" title="Уреди извор одељка: Непарни атомски број">уреди извор</a>]</div> Сет од 53 стабилна нуклида имају паран број протона и непаран број неутрона. Они су мањина у поређењу са парно-парним изотопима, којих је око 3 пута више. Међу 41 елемента са парним Z који имају стабилан нуклид, само два елемента (<a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%BD" title="Аргон">аргон</a> и <a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Церијум">церијум</a>) немају парно-непарне стабилне нуклиде. Један елемент (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98" title="Калај">калај</a>) има три. Постоје 24 елемента који имају један паран-непарни нуклид и 13 који имају два непарно-парна нуклида. Од 35 примордијалних радионуклида постоје четири парно-непарна нуклида (погледајте табелу десно), укључујући фисијски <a href="/wiki/Uranium-235" class="mw-redirect" title="Uranium-235">23592U</a>. Због свог непарног броја неутрона, парно-непарни нуклиди имају тенденцију да имају велике попречне пресеке <a href="/w/index.php?title=Neutron_capture&action=edit&redlink=1" class="new" title="Neutron capture (страница не постоји)">хватања неутрона</a>, због енергије која је резултат ефеката упаривања неутрона. Ови стабилни нуклиди парних протона непарних неутрона су неуобичајени у погледу заступљености у природи, генерално зато што да би се формирали и ушли у примордијалну заступљеност, морали би да избегну хватања неутрона чиме би формирали још неке стабилне парно-парне изотопе, током оба <a href="/w/index.php?title=S-process&action=edit&redlink=1" class="new" title="S-process (страница не постоји)">s-процеса</a> и <a href="/w/index.php?title=R-process&action=edit&redlink=1" class="new" title="R-process (страница не постоји)">r-процеса</a> хватања неутрона, током <a href="/wiki/Stellar_nucleosynthesis" class="mw-redirect" title="Stellar nucleosynthesis">нуклеосинтезе у звездама</a>. Из тог разлога, само су <a href="/w/index.php?title=Platinum-195&action=edit&redlink=1" class="new" title="Platinum-195 (страница не постоји)">19578Pt</a> и <a href="/w/index.php?title=Beryllium-9&action=edit&redlink=1" class="new" title="Beryllium-9 (страница не постоји)">94Be</a> природно најзаступљенији изотопи свог елемента. Сет од 48 стабилних нуклида облика непарни-протон-парни-неутрон, стабилизованих њиховим упареним неутронима, формира већину стабилних изотопа непарних елемената; врло мало нуклида облика непарни-протон-непарни-неутрон чине остале. Постоји 41 непарни елемент са Z = 1 до 81, од којих 39 има стабилне изотопе (<a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Технецијум">технецијум</a> (Tc) и <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Прометијум">прометијум</a> (Pm) немају стабилне изотопе). Од ових 39 елемената са непарним Z, 30 елемената (укључујући водоник-1 где је 0 неутрона <a href="/wiki/Parity_of_zero" class="mw-redirect" title="Parity of zero">парано</a>) има један стабилан непарно-парни изотоп и девет елемената: <a href="/wiki/Chlorine" class="mw-redirect" title="Chlorine">хлор</a> (Cl), <a href="/wiki/Potassium" class="mw-redirect" title="Potassium">калијум</a> (K), <a href="/wiki/Copper" class="mw-redirect" title="Copper">бакар</a> (Cu), <a href="/wiki/Gallium" class="mw-redirect" title="Gallium">галијум</a> (Ga), <a href="/wiki/Bromine" class="mw-redirect" title="Bromine">бром</a> (Br), [[silver]|сребро]] (Ag), <a href="/wiki/Antimony" class="mw-redirect" title="Antimony">антимон</a> (Sb), <a href="/wiki/Iridium" class="mw-redirect" title="Iridium">иридијум</a> (Ir), and <a href="/wiki/Thallium" class="mw-redirect" title="Thallium">талијум</a> (Tl), имају по два непарно-парна стабилна изотопа. Ово чини укупно 30 + 2(9) = 48 стабилних непарно-парних изотопа. Такође постоји пет примордијалних дуговечних радиоактивних непарно-парних изотопа, <a href="/w/index.php?title=Rubidium-87&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rubidium-87 (страница не постоји)">8737Rb</a>, <a href="/w/index.php?title=Indium-115&action=edit&redlink=1" class="new" title="Indium-115 (страница не постоји)">11549In</a>, <a href="/w/index.php?title=Rhenium-187&action=edit&redlink=1" class="new" title="Rhenium-187 (страница не постоји)">18775Re</a>, <a href="/w/index.php?title=Europium-151&action=edit&redlink=1" class="new" title="Europium-151 (страница не постоји)">15163Eu</a>, и <a href="/wiki/Bismuth-209" class="mw-redirect" title="Bismuth-209">20983Bi</a>. Последња два су тек недавно откривена да се распадају, са периодом полураспада дужим од 1018 година. <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Непарни_неутронски_број">Непарни неутронски број</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=17" title="Уредите одељак „Непарни неутронски број”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=17" title="Уреди извор одељка: Непарни неутронски број">уреди извор</a>]</div> <table class="wikitable" style="float:right; margin-left:1em;"> <caption><a href="/wiki/Parity_(mathematics)" class="mw-redirect" title="Parity (mathematics)">Паритет</a> броја неутрона (<a href="/wiki/Parity_of_zero" class="mw-redirect" title="Parity of zero">1H као паран</a>) </caption> <tbody><tr> <th>N</th> <th>Паран</th> <th>Непаран </th></tr> <tr> <td>Стабилан</td> <td>193</td> <td>58 </td></tr> <tr> <td>Дуговечан</td> <td>28</td> <td>7 </td></tr> <tr> <td>Сви примордијални</td> <td>221</td> <td>65 </td></tr></tbody></table> <a href="/wiki/Actinide" class="mw-redirect" title="Actinide">Актиниди</a> са непарним бројем неутрона су генерално <a href="/wiki/Fissile" class="mw-redirect" title="Fissile">фисиони</a> (са <a href="/w/index.php?title=Thermal_neutron&action=edit&redlink=1" class="new" title="Thermal neutron (страница не постоји)">термичким неутронима</a><a href="#cite_note-debroglie-63">[63]</a><a href="#cite_note-64">[64]</a><a href="#cite_note-neutronenergy-65">[65]</a>), док они са парним бројем неутрона генерално нису, иако подлежу фисији са <a href="/w/index.php?title=Fast_neutron&action=edit&redlink=1" class="new" title="Fast neutron (страница не постоји)">брзим неутронима</a>. Сви опсервациони стабилни нуклиди облика непаран-непаран имају целобројни спин различит од нуле. То је зато што појединачни неупарени неутрон и неупарени протон имају већу привлачност <a href="/wiki/Rezidualna_jaka_nuklearna_sila" title="Rezidualna jaka nuklearna sila">нуклеарне силе</a> једни према другима, ако су њихови спинови поравнати (стварајући укупан спин од најмање 1 јединице), уместо антипоравнаних. Погледајте <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Деутеријум">деутеријум</a> за најједноставнији случај овог нуклеарног понашања. Само 19578Pt, 94Be, и 147N имају непаран број неутрона и најприроднији су изотоп свог елемента. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Појава_у_природи">Појава у природи</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=18" title="Уредите одељак „Појава у природи”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=18" title="Уреди извор одељка: Појава у природи">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Види још: <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%B5_%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Обиље хемијских елемената (страница не постоји)">Обиље хемијских елемената</a></div> Елементи се састоје било од једног нуклида (<a href="/w/index.php?title=Mononuclidic_element&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mononuclidic element (страница не постоји)">мононуклидних елемената</a><a href="#cite_note-66">[66]</a>), или од више од једног природног изотопа. Нестабилни (радиоактивни) изотопи су или <a href="/wiki/Primordial_nuclide" class="mw-redirect" title="Primordial nuclide">примордијални</a> или постпримордијални. Примордијални изотопи су били производ <a href="/wiki/Stellar_nucleosynthesis" class="mw-redirect" title="Stellar nucleosynthesis">звездане нуклеосинтезе</a> или другог типа нуклеосинтезе као што је <a href="/w/index.php?title=Cosmic_ray_spallation&action=edit&redlink=1" class="new" title="Cosmic ray spallation (страница не постоји)">спалације космичких зрака</a>,<a href="#cite_note-67">[67]</a><a href="#cite_note-a58-68">[68]</a><a href="#cite_note-69">[69]</a><a href="#cite_note-70">[70]</a><a href="#cite_note-71">[71]</a> и опстали су до сада јер је њихова брзина распадања тако спора (нпр. <a href="/wiki/Uranium-238" class="mw-redirect" title="Uranium-238">уранијум-238</a> и <a href="/w/index.php?title=Potassium-40&action=edit&redlink=1" class="new" title="Potassium-40 (страница не постоји)">калијум-40</a>). Пост-примордијални изотопи су створени бомбардовањем <a href="/wiki/Cosmic_ray" class="mw-redirect" title="Cosmic ray">космичким зрацима</a> као <a href="/w/index.php?title=Cosmogenic_nuclide&action=edit&redlink=1" class="new" title="Cosmogenic nuclide (страница не постоји)">космогени нуклиди</a><a href="#cite_note-72">[72]</a><a href="#cite_note-73">[73]</a><a href="#cite_note-74">[74]</a> (нпр. <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Трицијум">трицијум</a>, <a href="/wiki/Carbon-14" class="mw-redirect" title="Carbon-14">угљеник-14</a>), или распадом радиоактивног примордијалног изотопа до радиоактивне ћерке <a href="/w/index.php?title=Radiogenic_nuclide&action=edit&redlink=1" class="new" title="Radiogenic nuclide (страница не постоји)">радиогеног нуклида</a><a href="#cite_note-75">[75]</a><a href="#cite_note-Allaby-76">[76]</a><a href="#cite_note-Mutter-77">[77]</a><a href="#cite_note-Dumé-78">[78]</a> (нпр. <a href="/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Уранијум">уранијум</a> у <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Радијум">радијум</a>). Неколико изотопа се природно синтетише као <a href="/w/index.php?title=Nucleogenic&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nucleogenic (страница не постоји)">нуклеогени</a> нуклиди, неком другом природном <a href="/wiki/Nuclear_reaction" class="mw-redirect" title="Nuclear reaction">нуклеарном реакцијом</a>, на пример када неутроне из природне <a href="/wiki/Nuclear_fission" class="mw-redirect" title="Nuclear fission">нуклеарне фисије</a> апсорбује други атом. Као што је горе објашњено, само 80 елемената има стабилне изотопе, а 26 од њих има само један стабилан изотоп. Дакле, око две трећине стабилних елемената се природно јавља на Земљи у више стабилних изотопа, при чему је највећи број стабилних изотопа за елемент десет, за <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98" title="Калај">калај</a> (Sn). Постоји око 94 елеменaта која се природно налазе на Земљи (до <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Плутонијум">плутонијумa</a>), мада се неки детектују само у веома малим количинама, као што је <a href="/w/index.php?title=Plutonium-244&action=edit&redlink=1" class="new" title="Plutonium-244 (страница не постоји)">плутонијум-244</a>. Научници процењују да се елементи који се природно јављају на Земљи (неки само као радиоизотопи) јављају као укупно 339 изотопа (<a href="/wiki/Nuclide" class="mw-redirect" title="Nuclide">нуклида</a>).<a href="#cite_note-79">[79]</a> Само 251 од ових природно присутних нуклида је стабилно, у смислу да никада није примећено да се распадају до сада. Додатних 35 <a href="/wiki/Primordial_nuclide" class="mw-redirect" title="Primordial nuclide">примордијалних нуклида</a> (до укупно 286 примордијалних нуклида) су радиоактивни са познатим полураспадом, али имају период полураспада дужи од 100 милиона година, што им омогућава да постоје од почетка Сунчевог система. За детаље погледајте <a href="/w/index.php?title=List_of_nuclides&action=edit&redlink=1" class="new" title="List of nuclides (страница не постоји)">списак нуклида</a>. Сви познати <a href="/wiki/Stable_nuclide" class="mw-redirect" title="Stable nuclide">стабилни нуклиди</a> се природно јављају на Земљи; остали природни нуклиди су радиоактивни, али се јављају на Земљи због њиховог релативно дугог полураспада, или због других видова текуће природне продукције. Ово укључује горе поменуте <a href="/w/index.php?title=Cosmogenic_nuclide&action=edit&redlink=1" class="new" title="Cosmogenic nuclide (страница не постоји)">космогене нуклиде</a>, <a href="/w/index.php?title=Nucleogenic&action=edit&redlink=1" class="new" title="Nucleogenic (страница не постоји)">нуклеогене</a> нуклиде, и све <a href="/w/index.php?title=Radiogenic&action=edit&redlink=1" class="new" title="Radiogenic (страница не постоји)">радиогене</a> нуклиде настале текућим распадом примордијалног радиоактивног нуклида, као што су <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BD" title="Радон">радон</a> и <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Радијум">радијум</a> из уранијума. Додатних ~3000 радиоактивних нуклида који се не налазе у природи створено је у нуклеарним реакторима и у акцелераторима честица. Многи краткотрајни нуклиди који се природно не налазе на Земљи такође су примећени спектроскопском анализом, јер су природно створени у звездама или <a href="/wiki/Supernova" title="Supernova">суперновама</a>. Пример је <a href="/w/index.php?title=Aluminium-26&action=edit&redlink=1" class="new" title="Aluminium-26 (страница не постоји)">алуминијум-26</a>, који се природно не налази на Земљи, али се налази у изобиљу у астрономским размерама. Табеларно приказане атомске масе елемената су просеци који објашњавају присуство више изотопа различитих маса. Пре открића изотопа, емпиријски одређене нецелобројне вредности атомске масе збуњивале су научнике. На пример, узорак <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BB%D0%BE%D1%80" title="Хлор">хлора</a> садржи 75,8% <a href="/w/index.php?title=Chlorine-35&action=edit&redlink=1" class="new" title="Chlorine-35 (страница не постоји)">хлора-35</a> и 24,2% <a href="/w/index.php?title=Chlorine-37&action=edit&redlink=1" class="new" title="Chlorine-37 (страница не постоји)">хлора-37</a>, што даје просечну атомску масу од 35,5 <a href="/wiki/Atomic_mass_unit" class="mw-redirect" title="Atomic mass unit">јединица атомске масе</a>. Према општеприхваћеној <a href="/wiki/Physical_cosmology" class="mw-redirect" title="Physical cosmology">космолошкој теорији</a>, у <a href="/wiki/Big_Bang" class="mw-redirect" title="Big Bang">Великом праску</a> су настали само изотопи водоника и хелијума, трагови неких изотопа литијума и берилијума, а можда и нешто бора, док су сви остали нуклиди синтетисани касније, у звездама и суперновама и у интеракције између енергетских честица као што су космички зраци и претходно произведених нуклида. (Погледајте <a href="/wiki/Nucleosynthesis" class="mw-redirect" title="Nucleosynthesis">нуклеосинтезу</a> за детаље о различитим процесима за које се сматра да су одговорни за производњу изотопа.) Одговарајуће обиље изотопа на Земљи произилази из количина које су формиране овим процесима, њиховог ширења кроз галаксију и стопа распада за изотопе који су нестабилни. Након почетне коалесценције <a href="/wiki/Solar_System" class="mw-redirect" title="Solar System">Сунчевог система</a>, изотопи су редистрибуирани према маси, а изотопски састав елемената незнатно варира од планете до планете. Ово понекад омогућава праћење порекла <a href="/wiki/Meteorite" class="mw-redirect" title="Meteorite">метеорита</a>. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Атомска_маса_изотопа">Атомска маса изотопа</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=19" title="Уредите одељак „Атомска маса изотопа”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=19" title="Уреди извор одељка: Атомска маса изотопа">уреди извор</a>]</div> <a href="/wiki/Atomic_mass" class="mw-redirect" title="Atomic mass">Атомска маса</a> (mr) изотопа (нуклида) је одређена углавном његовим <a href="/wiki/Mass_number" class="mw-redirect" title="Mass number">масеним бројем</a> (тј. бројем <a href="/wiki/Nucleon" class="mw-redirect" title="Nucleon">нуклеона</a> у његовом језгру). Мале корекције су последица <a href="/wiki/Binding_energy" class="mw-redirect" title="Binding energy">енергије везивања</a> језгра<a href="#cite_note-80">[80]</a><a href="#cite_note-81">[81]</a> (погледајте <a href="/wiki/Mass_defect" class="mw-redirect" title="Mass defect">дефект масе</a><a href="#cite_note-82">[82]</a><a href="#cite_note-83">[83]</a><a href="#cite_note-84">[84]</a>), мале разлике у маси између протона и неутрона и масе електрона повезаних са атомом, последњег јер се однос електрон:нуклеон разликује међу изотопима. Масени број је <a href="/w/index.php?title=Dimensionless_quantity&action=edit&redlink=1" class="new" title="Dimensionless quantity (страница не постоји)">бездимензионална величина</a>. Атомска маса се, с друге стране, мери помоћу <a href="/wiki/Atomic_mass_unit" class="mw-redirect" title="Atomic mass unit">јединице атомске масе</a> засноване на маси атома угљеника-12. Означава се симболима „u” (за јединствену јединицу атомске масе) или „Da” (за <a href="/wiki/John_Dalton" class="mw-redirect" title="John Dalton">далтон</a><a href="#cite_note-85">[85]</a><a href="#cite_note-86">[86]</a>). Атомске масе природних изотопа елемента одређују <a href="/w/index.php?title=Standard_atomic_weight&action=edit&redlink=1" class="new" title="Standard atomic weight (страница не постоји)">стандардну атомску тежину</a> елемента.<a href="#cite_note-87">[87]</a><a href="#cite_note-goldbook-s05907-88">[88]</a> Када елемент садржи N изотопа, доњи израз се примењује за просечну атомску масу <math xmlns="http://www.w3.org/1998/Math/MathML" alttext="{\displaystyle {\overline {m}}_{a}}"> <semantics> <mrow class="MJX-TeXAtom-ORD"> <mstyle displaystyle="true" scriptlevel="0"> <msub> <mrow class="MJX-TeXAtom-ORD"> <mover> <mi>m</mi> <mo accent="false">¯</mo> </mover> </mrow> <mrow class="MJX-TeXAtom-ORD"> <mi>a</mi> </mrow> </msub> </mstyle> </mrow> <annotation encoding="application/x-tex">{\displaystyle {\overline {m}}_{a}}</annotation> </semantics> </math><img src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/2ff7af0c1f7e457540951dffb2849aaa199ec16b" class="mwe-math-fallback-image-inline mw-invert skin-invert" aria-hidden="true" style="vertical-align: -0.671ex; width:3.257ex; height:2.676ex;" alt="{\displaystyle {\overline {m}}_{a}}">: <dl><dd><math xmlns="http://www.w3.org/1998/Math/MathML" alttext="{\displaystyle {\overline {m}}_{a}=m_{1}x_{1}+m_{2}x_{2}+...+m_{N}x_{N}}"> <semantics> <mrow class="MJX-TeXAtom-ORD"> <mstyle displaystyle="true" scriptlevel="0"> <msub> <mrow class="MJX-TeXAtom-ORD"> <mover> <mi>m</mi> <mo accent="false">¯</mo> </mover> </mrow> <mrow class="MJX-TeXAtom-ORD"> <mi>a</mi> </mrow> </msub> <mo>=</mo> <msub> <mi>m</mi> <mrow class="MJX-TeXAtom-ORD"> <mn>1</mn> </mrow> </msub> <msub> <mi>x</mi> <mrow class="MJX-TeXAtom-ORD"> <mn>1</mn> </mrow> </msub> <mo>+</mo> <msub> <mi>m</mi> <mrow class="MJX-TeXAtom-ORD"> <mn>2</mn> </mrow> </msub> <msub> <mi>x</mi> <mrow class="MJX-TeXAtom-ORD"> <mn>2</mn> </mrow> </msub> <mo>+</mo> <mo>.</mo> <mo>.</mo> <mo>.</mo> <mo>+</mo> <msub> <mi>m</mi> <mrow class="MJX-TeXAtom-ORD"> <mi>N</mi> </mrow> </msub> <msub> <mi>x</mi> <mrow class="MJX-TeXAtom-ORD"> <mi>N</mi> </mrow> </msub> </mstyle> </mrow> <annotation encoding="application/x-tex">{\displaystyle {\overline {m}}_{a}=m_{1}x_{1}+m_{2}x_{2}+...+m_{N}x_{N}}</annotation> </semantics> </math><img src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/ab8fff0ab5c50e3f7d2c91322d1b0f46cd28d47a" class="mwe-math-fallback-image-inline mw-invert skin-invert" aria-hidden="true" style="vertical-align: -0.671ex; width:33.624ex; height:2.676ex;" alt="{\displaystyle {\overline {m}}_{a}=m_{1}x_{1}+m_{2}x_{2}+...+m_{N}x_{N}}"></dd></dl> где су m1, m2, ..., mN атомске масе сваког појединачног изотопа, а x1, ..., xN су релативне количине ових изотопа. <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Употреба_изотопа">Употреба изотопа</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=20" title="Уредите одељак „Употреба изотопа”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=20" title="Уреди извор одељка: Употреба изотопа">уреди извор</a>]</div> Постоји неколико примена, које користе својства различитих изотопа датог елемента. Једна од најчешћих примена је трејсер или маркер у техници званој <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Изотопско обележавање (страница не постоји)">изотопско обележавање</a>. Изотопи датог елемента не могу се разликовати међусобно хемијским методама. Ипак, могу се разликовати коришћењем <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Физичка хемија">физичкохемијских</a> метода, рецимо <a href="/wiki/Masena_spektrometrija" title="Masena spektrometrija">масене спектрометрије</a> (директне разлике у маси), <a href="/wiki/Infracrvena_spektroskopija" title="Infracrvena spektroskopija">инфрацрвене спектроскопије</a> (на основу вибрационих фреквенција у молекулу - тежи изотопи вибрирају нижим фреквенцијама од лакших), <a href="/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Нуклеарна магнетна резонанција">нуклеарне магнетне резонанције</a> (на основу различитих <a href="/w/index.php?title=%D0%96%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Жиромагнетни однос (страница не постоји)">жиромагнетних односа</a> итд. Пример коришћења изотопског обележавања је проучавање <a href="/wiki/Fenol" title="Fenol">фенола</a> (C6H5OH) у води. Након додавања фенола деутерисаној води (вода која садржи D2O осим уобичајеног H2O), истраживачи су приметили супституцију водоника деутеријумом у <a href="/wiki/Hidroksilna_grupa" class="mw-redirect" title="Hidroksilna grupa">хидроксилној групи</a> (C6H5OD), што значи да се фенол лако подвргава реакцијама размене водоника са водом. Само хидроксилна група је учествовала у реакцији, што значи да осталих 5 водоникових атома не учествују у реакцијама размене. Изотопска измена се такође може користити да се одреде механизми реакције путем <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D1%84%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Кинетички изотопски ефекат (страница не постоји)">кинетичког изотопског ефекта</a> (kinetic isotope effect). Осим изотопског обележавања, неколико врста спектроскопије користи јединствена нуклеарна својства посебних изотопа. На пример, <a href="/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Нуклеарна магнетна резонанција">нуклеарно магнетно резонантна</a> (НМР) спектроскопија се може користити само за изотопе са нуклеарним спином који није нула (nonzero). Изотопи који се најчешће користе у <a href="/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Нуклеарна магнетна резонанција">НМР</a> спектроскопији су 1H, 2D, 13C, и 31P. <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D1%81%D0%B1%D0%B0%D1%83%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мисбауерова спектроскопија (страница не постоји)">Мисбауерова спектроскопија</a> (Mossbauer spectroscopy) се заснива на детектовању нуклеарних прелаза одређених изотопа, рецимо 57Fe. Изотопски састав елемената се разликује од планете до планете. Ова чињеница омогућава да се одреди порекло <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82" title="Метеорит">метеорита</a>. Неки метеорити су класификовани као <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%B2_%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Месечев метеорит (страница не постоји)">месечеви</a> или <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BE%D0%B2_%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Марсов метеорит (страница не постоји)">Марсови метеорити</a>. <a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Радиоактивни изотопи (страница не постоји)">Радиоактивни изотопи</a> такође имају важне примене. Развој <a href="/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Нуклеарна енергија">нуклеарне енергије</a> и <a href="/wiki/%D0%9D%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5" title="Нуклеарно оружје">нуклеарног оружја</a> захтевају знатно веће количине одређених изотопа. Процес <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сепарација изотопа (страница не постоји)">сепарације изотопа</a> представља значајан технолошки изазов. Радиоизотопи се такође често користе у медицини, биохемији, и хемији као трејсери. Мале количине радиоизотопа могу лако да се детектују због карактеристичних емисија распадајућег језгра. Природни радиоактивни распад <a href="/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-14" title="Угљеник-14">14C</a> омогућава <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D1%83%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5" class="mw-redirect" title="Радиоугљенично датирање">радиоугљенично датирање</a>. <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5" title="Космичко зрачење">Космички зраци</a> стварају изотоп 14C у <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5" class="mw-redirect" title="Атмосфера Земље">атмосфери</a> тако што у судару са језгрима из ваздуха избијају слободне неутроне. Ти неутрони могу језгро <a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%BE%D1%82" title="Азот">азота</a> из молекула азота (N2) да трансформишу у изотоп угљеника 14C: <dl><dd>1n + 14N → 14C + 1p</dd></dl> Овај изотоп се на крају угради у молекул угљендиоксида и тако доспева у биљке, а преко њих и у животиње. Изотоп 14C се, дакле, у природи стално ствара (због космичких зрака) и распада (због нестабилности) те је његова концентрација у живим организмима константна. Међутим, у неживом свету нема размене угљендиоксида те концентрација 14C опада са временом. Дакле, мерењем преостале радиоактивности 14C у биолошком узорку, може да се утврди време када је кружење угљеника заустављено (када је животиња угинула, дрво посечено, биљка убрана...). Због стабилности и природне распрострањености, изотоп 12C је изабран као стандард за <a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%B5" title="Јединица атомске масе">јединицу атомске масе</a>, (дванаестина масе изотопа 12C) а онда такође у дефиницији <a href="/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB_(%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0)" title="Мол (јединица)">мола</a>, у <a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D0%A1%D0%98_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0" title="Основне јединице СИ система">основним јединицама СИ система</a>. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Пречишћавање_изотопа">Пречишћавање изотопа</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=21" title="Уредите одељак „Пречишћавање изотопа”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=21" title="Уреди извор одељка: Пречишћавање изотопа">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/Izotopska_separacija" title="Izotopska separacija">изотопска сепарација</a></div> Постоји неколико апликација које користе својства различитих изотопа датог елемента. <a href="/wiki/Isotope_separation" class="mw-redirect" title="Isotope separation">Одвајање изотопа</a> је значајан технолошки изазов,<a href="#cite_note-89">[89]</a> посебно са тешким елементима као што су <a href="/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Уранијум">уранијум</a> или <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Плутонијум">плутонијум</a>.<a href="#cite_note-90">[90]</a> Лакши елементи као што су <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Литијум">литијум</a>, <a href="/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Угљеник">угљеник</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%BE%D1%82" title="Азот">азот</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Кисеоник">кисеоник</a> се обично одвајају дифузијом гаса њихових једињења као што су CO и NO. Одвајање <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Водоник">водоника</a> и <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Деутеријум">деутеријума</a> је необично јер се заснива на хемијским, а не физичким својствима, на пример у <a href="/w/index.php?title=Girdler_sulfide_process&action=edit&redlink=1" class="new" title="Girdler sulfide process (страница не постоји)">Гирдлеровом сулфидном процесу</a>.<a href="#cite_note-91">[91]</a><a href="#cite_note-92">[92]</a><a href="#cite_note-93">[93]</a><a href="#cite_note-94">[94]</a> Изотопи уранијума су одвојени у расутом стању дифузијом гаса, гасним центрифугирањем, ласерском јонизационом сепарацијом и (у <a href="/wiki/Manhattan_Project" class="mw-redirect" title="Manhattan Project">Пројекту Менхетн</a>) врстом производне <a href="/wiki/Mass_spectrometry" class="mw-redirect" title="Mass spectrometry">масене спектрометрије</a>. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Коришћење_хемијских_и_биолошких_својстава"><span id=".D0.9A.D0.BE.D1.80.D0.B8.D1.88.D1.9B.D0.B5.D1.9A.D0.B5_.D1.85.D0.B5.D0.BC.D0.B8.D1.98.D1.81.D0.BA.D0.B8.D1.85_.D0.B8_.D0.B1.D0.B8.D0.BE.D0.BB.D0.BE.D1.88.D0.BA.D0.B8.D1.85_.D1.81.D0.B2.D0.BE.D1.98.D1.81.D1.82.D0.B0.D0.B2.D0.B0">Коришћење хемијских и биолошких својстава</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=22" title="Уредите одељак „Коришћење хемијских и биолошких својстава”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=22" title="Уреди извор одељка: Коришћење хемијских и биолошких својстава">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B0" title="Геохемија изотопа">геохемија изотопа</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%BE%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Космохемија (страница не постоји)">космохемија</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Палеоклиматологија">палеоклиматологија</a></div> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Isotope_analysis&action=edit&redlink=1" class="new" title="Isotope analysis (страница не постоји)">Анализа изотопа</a> је одређивање <a href="/w/index.php?title=Isotopic_signature&action=edit&redlink=1" class="new" title="Isotopic signature (страница не постоји)">изотопског потписа</a>,<a href="#cite_note-95">[95]</a><a href="#cite_note-BlakeBartlett2003-96">[96]</a><a href="#cite_note-Kruger2003-97">[97]</a> релативне заступљености изотопа датог елемента у одређеном узорку.<a href="#cite_note-98">[98]</a><a href="#cite_note-FernandezCadisch2003-99">[99]</a><a href="#cite_note-FernandezMahieu2003-100">[100]</a><a href="#cite_note-FarquharEhleringer1989-101">[101]</a><a href="#cite_note-McCarrollLoader2004-102">[102]</a><a href="#cite_note-Eweda_Silveira_Lobo_Sternberg1999-103">[103]</a> Анализа изотопа се често ради <a href="/w/index.php?title=Isotope_ratio_mass_spectrometry&action=edit&redlink=1" class="new" title="Isotope ratio mass spectrometry (страница не постоји)">масеном спектрометријом односа изотопа</a>.<a href="#cite_note-pmid17705258-104">[104]</a><a href="#cite_note-pmid16543190-105">[105]</a><a href="#cite_note-Dickin,_A.P._2005-106">[106]</a> Нарочито за <a href="/w/index.php?title=Biogenic_substance&action=edit&redlink=1" class="new" title="Biogenic substance (страница не постоји)">биогене супстанце</a> могу се јавити значајне варијације изотопа C, N, и O. Анализа таквих варијација има широк спектар примена, као што је откривање фалсификата у прехрамбеним производима<a href="#cite_note-Jamin-107">[107]</a> или географско порекло производа коришћењем <a href="/w/index.php?title=Isoscapes&action=edit&redlink=1" class="new" title="Isoscapes (страница не постоји)">изоскејпа</a>.<a href="#cite_note-108">[108]</a><a href="#cite_note-109">[109]</a><a href="#cite_note-110">[110]</a><a href="#cite_note-111">[111]</a><a href="#cite_note-112">[112]</a><a href="#cite_note-113">[113]</a> Идентификација <a href="/w/index.php?title=Mars_meteorite&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mars meteorite (страница не постоји)">одређених метеорита</a> насталих од <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%81" title="Марс">Марса</a> је делимично заснована на изотопском потпису гасова у траговима који се налазе у њима.<a href="#cite_note-Treiman-114">[114]</a><a href="#cite_note-metbull-115">[115]</a><a href="#cite_note-NASA-20130103-116">[116]</a></li> <li>Изотопска супституција се може користити за одређивање механизма <a href="/wiki/Chemical_reaction" class="mw-redirect" title="Chemical reaction">хемијске реакције</a> путем <a href="/w/index.php?title=Kinetic_isotope_effect&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kinetic isotope effect (страница не постоји)">кинетичког изотопског ефекта</a>.<a href="#cite_note-117">[117]</a><a href="#cite_note-118">[118]</a><a href="#cite_note-Buncel5-119">[119]</a><a href="#cite_note-Saunders-120">[120]</a><a href="#cite_note-121">[121]</a></li> <li>Још једна уобичајена примена је <a href="/w/index.php?title=Isotopic_labeling&action=edit&redlink=1" class="new" title="Isotopic labeling (страница не постоји)">изотопско обележавање</a>, коришћење необичних изотопа као трагача или маркера у хемијским реакцијама.<a href="#cite_note-122">[122]</a> Обично се атоми датог елемента не разликују један од другог. Међутим, коришћењем изотопа различитих маса, чак и различити нерадиоактивни <a href="/wiki/Stable_isotope" class="mw-redirect" title="Stable isotope">стабилни изотопи</a> могу се разликовати <a href="/wiki/Mass_spectrometry" class="mw-redirect" title="Mass spectrometry">масеном спектрометријом</a> или <a href="/wiki/Infrared_spectroscopy" class="mw-redirect" title="Infrared spectroscopy">инфрацрвеном спектроскопијом</a>. На пример, у „обележавању стабилних изотопа аминокиселинама у ћелијској култури (<a href="/w/index.php?title=SILAC&action=edit&redlink=1" class="new" title="SILAC (страница не постоји)">SILAC</a><a href="#cite_note-pmid10359756-123">[123]</a><a href="#cite_note-pmid12645890-124">[124]</a><a href="#cite_note-pmid12118079-125">[125]</a><a href="#cite_note-pmid12415544-126">[126]</a><a href="#cite_note-127">[127]</a>)“ стабилни изотопи се користе за квантификацију <a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%B8%D0%BD" title="Протеин">протеина</a>. Ако се користе радиоактивни изотопи, они се могу детектовати по зрачењу које емитују (ово се зове радиоизотопско обележавање).</li> <li>Изотопи се обично користе за одређивање концентрације различитих елемената или супстанци помоћу методе <a href="/w/index.php?title=Isotope_dilution&action=edit&redlink=1" class="new" title="Isotope dilution (страница не постоји)">разблаживања изотопа</a>,<a href="#cite_note-128">[128]</a><a href="#cite_note-129">[129]</a> при чему се познате количине изотопски супституисаних једињења мешају са узорцима, а изотопски потписи добијених смеша се одређују <a href="/wiki/Mass_spectrometry" class="mw-redirect" title="Mass spectrometry">масеном спектрометријом</a>.</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Коришћење_нуклеарних_својстава">Коришћење нуклеарних својстава</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=23" title="Уредите одељак „Коришћење нуклеарних својстава”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=23" title="Уреди извор одељка: Коришћење нуклеарних својстава">уреди извор</a>]</div> <ul><li>Техника слична обележавању радиоизотопа је <a href="/wiki/Radiometric_dating" class="mw-redirect" title="Radiometric dating">радиометријско датирање</a>: коришћењем познатог <a href="/wiki/Half-life" class="mw-redirect" title="Half-life">полуживота</a> нестабилног елемента, може се израчунати количина времена која је протекла од постојања познате концентрације изотопа. Најпознатији пример је <a href="/wiki/Radiocarbon_dating" class="mw-redirect" title="Radiocarbon dating">радиокарбонско датирање</a> које се користи за одређивање старости угљеничних материјала.</li> <li>Неколико облика спектроскопије ослања се на јединствена нуклеарна својства специфичних изотопа, радиоактивних и стабилних. На пример, спектроскопија <a href="/wiki/Nuclear_magnetic_resonance" class="mw-redirect" title="Nuclear magnetic resonance">нуклеарне магнетне резонанце</a> (NMR) се може користити само за изотопе са нуклеарним спином који није нула. Најчешћи нуклиди који се користе у NMR спектроскопији су 1H, 2D, 15N, 13C, и 31P.</li> <li><a href="/w/index.php?title=M%C3%B6ssbauer_spectroscopy&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mössbauer spectroscopy (страница не постоји)">Мисбауерова спектроскопија</a> се такође ослања на нуклеарне прелазе специфичних изотопа, као што је 57Fe.<a href="#cite_note-130">[130]</a><a href="#cite_note-131">[131]</a><a href="#cite_note-132">[132]</a><a href="#cite_note-133">[133]</a></li> <li><a href="/wiki/Radionuclide" class="mw-redirect" title="Radionuclide">Радионуклиди</a> такође имају важну употребу. <a href="/wiki/Nuclear_power" class="mw-redirect" title="Nuclear power">Нуклеарна енергија</a><a href="#cite_note-134">[134]</a><a href="#cite_note-Inside_the_Atomic_Patent_Office-135">[135]</a><a href="#cite_note-136">[136]</a> и развој <a href="/wiki/Nuclear_weapon" class="mw-redirect" title="Nuclear weapon">нуклеарног оружја</a> захтевају релативно велике количине специфичних изотопа. <a href="/wiki/Nuclear_medicine" class="mw-redirect" title="Nuclear medicine">Нуклеарна медицина</a> и <a href="/wiki/Radiation_oncology" class="mw-redirect" title="Radiation oncology">радијациона онкологија</a><a href="#cite_note-Palliative_Radiation_Therapy_for_On-137">[137]</a><a href="#cite_note-Palliative_Radiation_Therapy_for_On-137">[137]</a><a href="#cite_note-138">[138]</a><a href="#cite_note-139">[139]</a><a href="#cite_note-140">[140]</a> користе радиоизотопе за медицинску дијагнозу и лечење.</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Види_још">Види још</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=24" title="Уредите одељак „Види још”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=24" title="Уреди извор одељка: Види још">уреди извор</a>]</div> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B0_(%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0)" title="Табела изотопа (подељена)">Табела изотопа (подељена)</a> - табела свих познатих изотопа</li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B0_(%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0)" title="Табела изотопа (комплетна)">Табела изотопа (комплетна)</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Листа честица (страница не постоји)">Листа честица</a></li> <li>Изотопи су нуклиди који имају исти број протона; упореди:</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Изотон (страница не постоји)">Изотони</a> су нуклиди који имају исти број неутрона.</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Изобар (страница не постоји)">Изобари</a> су нуклиди који имају исти масени број то јест збир протона и неутрона.</li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%80_(%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8)" title="Изомер (нуклеарни)">Нуклеарни изомери</a> су различита побуђена стања истог типа језгра. Промена једног изомера у други је праћена емисијом или апсорпцијом <a href="/wiki/Gama_zrak" class="mw-redirect" title="Gama zrak">гама зрака</a>, или процесом <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Интерна конверзија (страница не постоји)">интерне конверзије</a>. (не треба мешати са <a href="/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%80_(%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8)" title="Изомер (хемијски)">хемијским изомерима</a>.)</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Референце">Референце</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=25" title="Уредите одељак „Референце”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=25" title="Уреди извор одељка: Референце">уреди извор</a>]</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440201">.mw-parser-output .reflist{margin-bottom:0.5em;list-style-type:decimal}@media screen{.mw-parser-output .reflist{font-size:90%}}.mw-parser-output .reflist .references{font-size:100%;margin-bottom:0;list-style-type:inherit}.mw-parser-output .reflist-columns-2{column-width:30em}.mw-parser-output .reflist-columns-3{column-width:25em}.mw-parser-output .reflist-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .reflist-columns ol{margin-top:0}.mw-parser-output .reflist-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .reflist-upper-alpha{list-style-type:upper-alpha}.mw-parser-output .reflist-upper-roman{list-style-type:upper-roman}.mw-parser-output .reflist-lower-alpha{list-style-type:lower-alpha}.mw-parser-output .reflist-lower-greek{list-style-type:lower-greek}.mw-parser-output .reflist-lower-roman{list-style-type:lower-roman}</style><div class="reflist"> <div class="mw-references-wrap mw-references-columns"><ol class="references"> <li id="cite_note-1"><a href="#cite_ref-1">^</a> <cite class="citation web">Herzog, Gregory F. (2. 6. 2020). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.britannica.com/science/isotope">„Isotope”</a>. Encyclopedia Britannica.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.aufirst=Gregory+F.&rft.aulast=Herzog&rft.btitle=Isotope&rft.date=2020-06-02&rft.genre=unknown&rft.pub=Encyclopedia+Britannica&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.britannica.com%2Fscience%2Fisotope&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-2"><a href="#cite_ref-2">^</a> <a href="/wiki/IUPAC" class="mw-redirect" title="IUPAC">IUPAC</a> (Connelly, N. G.; Damhus, T.; Hartshorn, R. M.; and Hutton, A. T.), <a rel="nofollow" class="external text" href="http://old.iupac.org/publications/books/rbook/Red_Book_2005.pdf">Nomenclature of Inorganic Chemistry – IUPAC Recommendations 2005</a>, The Royal Society of Chemistry, 2005; IUPAC (McCleverty, J. A.; and Connelly, N. G.), Nomenclature of Inorganic Chemistry II. Recommendations 2000, The Royal Society of Chemistry, 2001; IUPAC (Leigh, G. J.), Nomenclature of Inorganic Chemistry (recommendations 1990), Blackwell Science, 1990; IUPAC, <a rel="nofollow" class="external text" href="http://pac.iupac.org/publications/pac/pdf/1971/pdf/2801x0001.pdf">Nomenclature of Inorganic Chemistry, Second Edition</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20160303171046/http://pac.iupac.org/publications/pac/pdf/1971/pdf/2801x0001.pdf">Архивирано</a> на сајту <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine</a> (3. март 2016), 1970; probably in the 1958 first edition as well </li> <li id="cite_note-3"><a href="#cite_ref-3">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20161223072754/http://www.nndc.bnl.gov/nudat2/help/index.jsp">„NuDat 2 Description”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nndc.bnl.gov/nudat2/help/index.jsp">оригинала</a> 23. 12. 2016. г. Приступљено 2. 1. 2016.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.btitle=NuDat+2+Description&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.nndc.bnl.gov%2Fnudat2%2Fhelp%2Findex.jsp&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-4"><a href="#cite_ref-4">^</a> <cite class="citation journal">Soddy, Frederick (1913). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nature.com/physics/looking-back/soddy/index.html">„Intra-atomic charge”</a>. Nature. 92 (2301): 399—400. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1913Natur..92..399S">1913Natur..92..399S</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:3965303">3965303</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1038%2F092399c0">10.1038/092399c0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Intra-atomic+charge&rft.au=Soddy%2C+Frederick&rft.date=1913&rft.genre=article&rft.issue=2301&rft.jtitle=Nature&rft.pages=399-400&rft.volume=92&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.nature.com%2Fphysics%2Flooking-back%2Fsoddy%2Findex.html&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A3965303&rft_id=info%3Abibcode%2F1913Natur..92..399S&rft_id=info%3Adoi%2F10.1038%2F092399c0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-5"><a href="#cite_ref-5">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20150318052346/http://iupap.org/wp-content/uploads/2014/05/A4.pdf">„IUPAP Red Book”</a> (PDF). Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://iupap.org/wp-content/uploads/2014/05/A4.pdf">оригинала</a> (PDF) 2015-03-18. г. Приступљено 2018-01-06.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.btitle=IUPAP+Red+Book&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fiupap.org%2Fwp-content%2Fuploads%2F2014%2F05%2FA4.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-IUPAC_Gold_Book-6">^ <a href="#cite_ref-IUPAC_Gold_Book_6-0">а</a> <a href="#cite_ref-IUPAC_Gold_Book_6-1">б</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://goldbook.iupac.org/html/I/I03331.html">IUPAC Gold Book</a> </li> <li id="cite_note-7"><a href="#cite_ref-7">^</a> <a href="/wiki/IUPAC" class="mw-redirect" title="IUPAC">IUPAC</a> (Connelly, N. G.; Damhus, T.; Hartshorn, R. M.; and Hutton, A. T.), <a rel="nofollow" class="external text" href="http://old.iupac.org/publications/books/rbook/Red_Book_2005.pdf">Nomenclature of Inorganic Chemistry – IUPAC Recommendations 2005</a>, The Royal Society of Chemistry, 2005; IUPAC (McCleverty, J. A.; and Connelly, N. G.), Nomenclature of Inorganic Chemistry II. Recommendations 2000, The Royal Society of Chemistry, 2001; IUPAC (Leigh, G. J.), Nomenclature of Inorganic Chemistry (recommendations 1990), Blackwell Science, 1990; IUPAC, <a rel="nofollow" class="external text" href="http://pac.iupac.org/publications/pac/pdf/1971/pdf/2801x0001.pdf">Nomenclature of Inorganic Chemistry, Second Edition</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20160303171046/http://pac.iupac.org/publications/pac/pdf/1971/pdf/2801x0001.pdf">Архивирано</a> 2016-03-03 на сајту <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine</a>, 1970; probably in the 1958 first edition as well </li> <li id="cite_note-8"><a href="#cite_ref-8">^</a> This notation seems to have been introduced in the second half of the 1930s. Before that, various notations were used, such as <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=jkMcAQAAIAAJ&q=isotope">Ne(22) for neon-22 (1934)</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=7KQOAAAAIAAJ&q=neon-22+Ne22">Ne22 for neon-22 (1935)</a>, or even <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=HD7OAAAAMAAJ&q=isotope">Pb210 for lead-210 (1933)</a>. </li> <li id="cite_note-Sm146-9"><a href="#cite_ref-Sm146_9-0">^</a> <cite class="citation journal">Samir Maji; et al. (2006). „Separation of samarium and neodymium: a prerequisite for getting signals from nuclear synthesis”. Analyst. 131 (12): 1332—1334. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2006Ana...131.1332M">2006Ana...131.1332M</a>. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17124541">17124541</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1039%2Fb608157f">10.1039/b608157f</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Separation+of+samarium+and+neodymium%3A+a+prerequisite+for+getting+signals+from+nuclear+synthesis&rft.au=Korschinek%2C+Gunther&rft.au=Lahiri%2C+Susanta&rft.au=Samir+Maji&rft.au=Wierczinski%2C+Birgit&rft.date=2006&rft.genre=article&rft.issue=12&rft.jtitle=Analyst&rft.pages=1332-1334&rft.volume=131&rft_id=info%3Abibcode%2F2006Ana...131.1332M&rft_id=info%3Adoi%2F10.1039%2Fb608157f&rft_id=info%3Apmid%2F17124541&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-PU244-10"><a href="#cite_ref-PU244_10-0">^</a> <cite class="citation journal">Hoffman, D. C.; Lawrence, F. O.; Mewherter, J. L.; Rourke, F. M. (1971). „Detection of Plutonium-244 in Nature”. <a href="/wiki/Nature_(journal)" class="mw-redirect" title="Nature (journal)">Nature</a>. 234 (5325): 132—134. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1971Natur.234..132H">1971Natur.234..132H</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:4283169">4283169</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1038%2F234132a0">10.1038/234132a0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Detection+of+Plutonium-244+in+Nature&rft.au=Lawrence%2C+F.+O.&rft.au=Mewherter%2C+J.+L.&rft.au=Rourke%2C+F.+M.&rft.aufirst=D.+C.&rft.aulast=Hoffman&rft.date=1971&rft.genre=article&rft.issue=5325&rft.jtitle=Nature&rft.pages=132-134&rft.volume=234&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A4283169&rft_id=info%3Abibcode%2F1971Natur.234..132H&rft_id=info%3Adoi%2F10.1038%2F234132a0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-PRC-11"><a href="#cite_ref-PRC_11-0">^</a> <cite class="citation journal">Lachner, J.; et al. (2012). „Attempt to detect primordial 244Pu on Earth”. Physical Review C. 85 (1): 015801. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2012PhRvC..85a5801L">2012PhRvC..85a5801L</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1103%2FPhysRevC.85.015801">10.1103/PhysRevC.85.015801</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Attempt+to+detect+primordial+%3Csup%3E244%3C%2Fsup%3EPu+on+Earth&rft.aufirst=J.&rft.aulast=Lachner&rft.date=2012&rft.genre=article&rft.issue=1&rft.jtitle=Physical+Review+C&rft.pages=015801&rft.volume=85&rft_id=info%3Abibcode%2F2012PhRvC..85a5801L&rft_id=info%3Adoi%2F10.1103%2FPhysRevC.85.015801&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-2022plutonium-12"><a href="#cite_ref-2022plutonium_12-0">^</a> <cite class="citation journal">Wu, Yang; Dai, Xiongxin; Xing, Shan; Luo, Maoyi; Christl, Marcus; Synal, Hans-Arno; Hou, Shaochun (2022). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ccspublishing.org.cn/article/doi/10.1016/j.cclet.2022.03.036?pageType=en">„Direct search for primordial 244Pu in Bayan Obo bastnaesite”</a>. Chinese Chemical Letters. 33 (7): 3522—3526. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2Fj.cclet.2022.03.036">10.1016/j.cclet.2022.03.036</a>. Приступљено 29. 1. 2024.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Direct+search+for+primordial+%3Csup%3E244%3C%2Fsup%3EPu+in+Bayan+Obo+bastnaesite&rft.au=Christl%2C+Marcus&rft.au=Dai%2C+Xiongxin&rft.au=Hou%2C+Shaochun&rft.au=Luo%2C+Maoyi&rft.au=Synal%2C+Hans-Arno&rft.au=Xing%2C+Shan&rft.aufirst=Yang&rft.aulast=Wu&rft.date=2022&rft.genre=article&rft.issue=7&rft.jtitle=Chinese+Chemical+Letters&rft.pages=3522-3526&rft.volume=33&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ccspublishing.org.cn%2Farticle%2Fdoi%2F10.1016%2Fj.cclet.2022.03.036%3FpageType%3Den&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2Fj.cclet.2022.03.036&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-bellidecay-13"><a href="#cite_ref-bellidecay_13-0">^</a> <cite class="citation journal">Belli, P.; Bernabei, R.; Danevich, F. A.; et al. (2019). „Experimental searches for rare alpha and beta decays”. European Physical Journal A. 55 (8): 140—1—140—7. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2019EPJA...55..140B">2019EPJA...55..140B</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/1434-601X">1434-601X</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:201664098">201664098</a>. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/1908.11458">1908.11458</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1140%2Fepja%2Fi2019-12823-2">10.1140/epja/i2019-12823-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Experimental+searches+for+rare+alpha+and+beta+decays&rft.au=Bernabei%2C+R.&rft.au=Danevich%2C+F.+A.&rft.au=Incicchitti%2C+A.&rft.au=Tretyak%2C+V.+I.&rft.aufirst=P.&rft.aulast=Belli&rft.date=2019&rft.genre=article&rft.issn=1434-601X&rft.issue=8&rft.jtitle=European+Physical+Journal+A&rft.pages=140-1-140-7&rft.volume=55&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A201664098&rft_id=info%3Aarxiv%2F1908.11458&rft_id=info%3Abibcode%2F2019EPJA...55..140B&rft_id=info%3Adoi%2F10.1140%2Fepja%2Fi2019-12823-2&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Bajc-14"><a href="#cite_ref-Bajc_14-0">^</a> <cite class="citation journal">Bajc, Borut; Hisano, Junji; Kuwahara, Takumi; Omura, Yuji (2016). „Threshold corrections to dimension-six proton decay operators in non-minimal SUSY SU(5) GUTs”. Nuclear Physics B. 910: 1. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2016NuPhB.910....1B">2016NuPhB.910....1B</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:119212168">119212168</a>. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/1603.03568">1603.03568</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2Fj.nuclphysb.2016.06.017">10.1016/j.nuclphysb.2016.06.017</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Threshold+corrections+to+dimension-six+proton+decay+operators+in+non-minimal+SUSY+SU%285%29+GUTs&rft.au=Hisano%2C+Junji&rft.au=Kuwahara%2C+Takumi&rft.au=Omura%2C+Yuji&rft.aufirst=Borut&rft.aulast=Bajc&rft.date=2016&rft.genre=article&rft.jtitle=Nuclear+Physics+B&rft.pages=1&rft.volume=910&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A119212168&rft_id=info%3Aarxiv%2F1603.03568&rft_id=info%3Abibcode%2F2016NuPhB.910....1B&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2Fj.nuclphysb.2016.06.017&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-15"><a href="#cite_ref-15">^</a> <cite class="citation web">Francis, Matthew R. (22. 9. 2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.symmetrymagazine.org/article/do-protons-decay">„Do protons decay?”</a>. symmetry magazine (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-12.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Do+protons+decay%3F&rft.aufirst=Matthew+R.&rft.aulast=Francis&rft.date=2015-09-22&rft.genre=unknown&rft.jtitle=symmetry+magazine&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.symmetrymagazine.org%2Farticle%2Fdo-protons-decay&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-url[nucl-th/9809006]_Time-dependent_properties_of_proton_decay_from_crossing_single-particle_metastable_states_in_deformed_nuclei-16"><a href="#cite_ref-url[nucl-th/9809006]_Time-dependent_properties_of_proton_decay_from_crossing_single-particle_metastable_states_in_deformed_nuclei_16-0">^</a> <cite class="citation journal">Talou, P.; Carjan, N.; Strottman, D. (1998). „Time-dependent properties of proton decay from crossing single-particle metastable states in deformed nuclei”. Physical Review C. 58 (6): 3280—3285. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1998PhRvC..58.3280T">1998PhRvC..58.3280T</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:119075457">119075457</a>. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/nucl-th/9809006">nucl-th/9809006</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1103%2FPhysRevC.58.3280">10.1103/PhysRevC.58.3280</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Time-dependent+properties+of+proton+decay+from+crossing+single-particle+metastable+states+in+deformed+nuclei&rft.au=Carjan%2C+N.&rft.au=Strottman%2C+D.&rft.aufirst=P.&rft.aulast=Talou&rft.date=1998&rft.genre=article&rft.issue=6&rft.jtitle=Physical+Review+C&rft.pages=3280-3285&rft.volume=58&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A119075457&rft_id=info%3Aarxiv%2Fnucl-th%2F9809006&rft_id=info%3Abibcode%2F1998PhRvC..58.3280T&rft_id=info%3Adoi%2F10.1103%2FPhysRevC.58.3280&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-dadicus_1982-17"><a href="#cite_ref-dadicus_1982_17-0">^</a> <cite class="citation journal">Dicus, D. A.; Letaw, J. R.; Teplitz, D. C.; Teplitz, V. L. (јануар 1982). „Effects of proton decay on the cosmological future”. <a href="/w/index.php?title=The_Astrophysical_Journal&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Astrophysical Journal (страница не постоји)">The Astrophysical Journal</a> (на језику: енглески). 252: 1. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1982ApJ...252....1D">1982ApJ...252....1D</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0004-637X">0004-637X</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1086%2F159528">10.1086/159528</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Effects+of+proton+decay+on+the+cosmological+future&rft.au=Letaw%2C+J.+R.&rft.au=Teplitz%2C+D.+C.&rft.au=Teplitz%2C+V.+L.&rft.aufirst=D.+A.&rft.aulast=Dicus&rft.date=1982&rft.genre=article&rft.issn=0004-637X&rft.jtitle=The+Astrophysical+Journal&rft.pages=1&rft.volume=252&rft_id=info%3Abibcode%2F1982ApJ...252....1D&rft_id=info%3Adoi%2F10.1086%2F159528&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-urlQuantum_Tunnelling_to_the_Origin_and_Evolution_of_Life-18"><a href="#cite_ref-urlQuantum_Tunnelling_to_the_Origin_and_Evolution_of_Life_18-0">^</a> <cite class="citation journal">Trixler, F. (2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3768233">„Quantum Tunnelling to the Origin and Evolution of Life”</a>. Current Organic Chemistry. 17 (16): 1758—1770. <a href="/wiki/PubMed_Central" title="PubMed Central">PMC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3768233">3768233</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24039543">24039543</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.2174%2F13852728113179990083">10.2174/13852728113179990083</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Quantum+Tunnelling+to+the+Origin+and+Evolution+of+Life&rft.aufirst=F.&rft.aulast=Trixler&rft.date=2013&rft.genre=article&rft.issue=16&rft.jtitle=Current+Organic+Chemistry&rft.pages=1758-1770&rft.volume=17&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC3768233&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC3768233&rft_id=info%3Adoi%2F10.2174%2F13852728113179990083&rft_id=info%3Apmid%2F24039543&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-19"><a href="#cite_ref-19">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20161223072754/http://www.nndc.bnl.gov/nudat2/help/index.jsp">„NuDat 2 Description”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nndc.bnl.gov/nudat2/help/index.jsp">оригинала</a> 23. 12. 2016. г. Приступљено 2. 1. 2016.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.btitle=NuDat+2+Description&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.nndc.bnl.gov%2Fnudat2%2Fhelp%2Findex.jsp&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-134Xe2024-20"><a href="#cite_ref-134Xe2024_20-0">^</a> <cite class="citation journal">Yan, X.; Cheng, Z.; Abdukerim, A.; et al. (2024). „Searching for two-neutrino and neutrinoless double beta decay of 134Xe with the PandaX-4T experiment”. Physical Review Letters. 132 (152502). <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/2312.15632">2312.15632</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1103%2FPhysRevLett.132.152502">10.1103/PhysRevLett.132.152502</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Searching+for+two-neutrino+and+neutrinoless+double+beta+decay+of+%3Csup%3E134%3C%2Fsup%3EXe+with+the+PandaX-4T+experiment&rft.au=Abdukerim%2C+A.&rft.au=Cheng%2C+Z.&rft.aufirst=X.&rft.aulast=Yan&rft.date=2024&rft.genre=article&rft.issue=152502&rft.jtitle=Physical+Review+Letters&rft.volume=132&rft_id=info%3Aarxiv%2F2312.15632&rft_id=info%3Adoi%2F10.1103%2FPhysRevLett.132.152502&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-lead-21"><a href="#cite_ref-lead_21-0">^</a> <cite class="citation journal">Beeman, J. W.; Bellini, F.; Cardani, L.; Casali, N.; Di Domizio, S.; Fiorini, E.; Gironi, L.; Nagorny, S. S.; Nisi, S.; Orio, F.; Pattavina, L.; Pessina, G.; Piperno, G.; Pirro, S.; Previtali, E.; Rusconi, C.; Tomei, C.; Vignati, M. (2013). „New experimental limits on the α decays of lead isotopes”. The European Physical Journal A. 49 (4). <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/1434-6001">1434-6001</a>. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/1212.2422">1212.2422</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1140%2Fepja%2Fi2013-13050-7">10.1140/epja/i2013-13050-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=New+experimental+limits+on+the+%CE%B1+decays+of+lead+isotopes&rft.au=Bellini%2C+F.&rft.au=Cardani%2C+L.&rft.au=Casali%2C+N.&rft.au=Di+Domizio%2C+S.&rft.au=Fiorini%2C+E.&rft.au=Gironi%2C+L.&rft.au=Nagorny%2C+S.+S.&rft.au=Nisi%2C+S.&rft.au=Orio%2C+F.&rft.au=Pattavina%2C+L.&rft.au=Pessina%2C+G.&rft.au=Piperno%2C+G.&rft.au=Pirro%2C+S.&rft.au=Previtali%2C+E.&rft.au=Rusconi%2C+C.&rft.au=Tomei%2C+C.&rft.au=Vignati%2C+M.&rft.aufirst=J.+W.&rft.aulast=Beeman&rft.date=2013&rft.genre=article&rft.issn=1434-6001&rft.issue=4&rft.jtitle=The+European+Physical+Journal+A&rft.volume=49&rft_id=info%3Aarxiv%2F1212.2422&rft_id=info%3Adoi%2F10.1140%2Fepja%2Fi2013-13050-7&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-22"><a href="#cite_ref-22">^</a> <cite class="citation journal">Akerib, D S; et al. (2020-10-01). „Search for two neutrino double electron capture of 124Xe and 126Xe in the full exposure of the LUX detector”. Journal of Physics G: Nuclear and Particle Physics. 47 (10): 105105. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0954-3899">0954-3899</a>. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/1912.02742">1912.02742</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1088%2F1361-6471%2Fab9c2d">10.1088/1361-6471/ab9c2d</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Search+for+two+neutrino+double+electron+capture+of+%3Csup%3E124%3C%2Fsup%3EXe+and+%3Csup%3E126%3C%2Fsup%3EXe+in+the+full+exposure+of+the+LUX+detector&rft.aufirst=D+S&rft.aulast=Akerib&rft.date=2020-10-01&rft.genre=article&rft.issn=0954-3899&rft.issue=10&rft.jtitle=Journal+of+Physics+G%3A+Nuclear+and+Particle+Physics&rft.pages=105105&rft.volume=47&rft_id=info%3Aarxiv%2F1912.02742&rft_id=info%3Adoi%2F10.1088%2F1361-6471%2Fab9c2d&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-23"><a href="#cite_ref-23">^</a> <cite class="citation journal">Belli, P.; Bernabei, R.; Cappella, F.; Cerulli, R.; Danevich, F. A.; d’Angelo, S.; Incicchitti, A.; Kovtun, G. P.; Kovtun, N. G.; Laubenstein, M.; Poda, D. V.; Polischuk, O. G.; Shcherban, A. P.; Solopikhin, D. A.; Suhonen, J.; Tretyak, V. I. (2013-03-06). „Search for 2 β decays of 96 Ru and 104 Ru by ultralow-background HPGe γ spectrometry at LNGS: Final results”. Physical Review C. 87 (3). <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0556-2813">0556-2813</a>. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/1302.7134">1302.7134</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1103%2FPhysRevC.87.034607">10.1103/PhysRevC.87.034607</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Search+for+2+%CE%B2+decays+of+96+Ru+and+104+Ru+by+ultralow-background+HPGe+%CE%B3+spectrometry+at+LNGS%3A+Final+results&rft.au=Bernabei%2C+R.&rft.au=Cappella%2C+F.&rft.au=Cerulli%2C+R.&rft.au=Danevich%2C+F.+A.&rft.au=Incicchitti%2C+A.&rft.au=Kovtun%2C+G.+P.&rft.au=Kovtun%2C+N.+G.&rft.au=Laubenstein%2C+M.&rft.au=Poda%2C+D.+V.&rft.au=Polischuk%2C+O.+G.&rft.au=Shcherban%2C+A.+P.&rft.au=Solopikhin%2C+D.+A.&rft.au=Suhonen%2C+J.&rft.au=Tretyak%2C+V.+I.&rft.au=d%E2%80%99Angelo%2C+S.&rft.aufirst=P.&rft.aulast=Belli&rft.date=2013-03-06&rft.genre=article&rft.issn=0556-2813&rft.issue=3&rft.jtitle=Physical+Review+C&rft.volume=87&rft_id=info%3Aarxiv%2F1302.7134&rft_id=info%3Adoi%2F10.1103%2FPhysRevC.87.034607&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-24"><a href="#cite_ref-24">^</a> <cite class="citation journal">Danevich, F. A.; Hult, M.; Junghans, A.; Kasperovych, D. V.; Kropivyansky, B. N.; Lutter, G.; Marissens, G.; Polischuk, O. G.; Romaniuk, M. V.; Stroh, H.; Tessalina, S.; Tretyak, V. I.; Ware, B. (2022). „New limits on double-beta decay of 190Pt and 198Pt”. The European Physical Journal C. 82 (1). <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/1434-6044">1434-6044</a>. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/2201.06555">2201.06555</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1140%2Fepjc%2Fs10052-022-09989-1">10.1140/epjc/s10052-022-09989-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=New+limits+on+double-beta+decay+of+%3Csup%3E190%3C%2Fsup%3EPt+and+%3Csup%3E198%3C%2Fsup%3EPt&rft.au=Hult%2C+M.&rft.au=Junghans%2C+A.&rft.au=Kasperovych%2C+D.+V.&rft.au=Kropivyansky%2C+B.+N.&rft.au=Lutter%2C+G.&rft.au=Marissens%2C+G.&rft.au=Polischuk%2C+O.+G.&rft.au=Romaniuk%2C+M.+V.&rft.au=Stroh%2C+H.&rft.au=Tessalina%2C+S.&rft.au=Tretyak%2C+V.+I.&rft.au=Ware%2C+B.&rft.aufirst=F.+A.&rft.aulast=Danevich&rft.date=2022&rft.genre=article&rft.issn=1434-6044&rft.issue=1&rft.jtitle=The+European+Physical+Journal+C&rft.volume=82&rft_id=info%3Aarxiv%2F2201.06555&rft_id=info%3Adoi%2F10.1140%2Fepjc%2Fs10052-022-09989-1&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-25"><a href="#cite_ref-25">^</a> <cite class="citation journal">Belli, P.; Bernabei, R.; Boiko, R. S.; Cappella, F.; Caracciolo, V.; Cerulli, R.; Danevich, F. A.; Di Marco, A.; Incicchitti, A.; Kropivyansky, B. N.; Laubenstein, M.; Nisi, S.; Poda, D. V.; Polischuk, O. G.; Tretyak, V. I. (2019). „First direct search for 2ϵ and ϵβ+ of 144Sm and 2β- decay of 154Sm”. The European Physical Journal A. 55 (11). <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/1434-6001">1434-6001</a>. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/1910.02262">1910.02262</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1140%2Fepja%2Fi2019-12911-3">10.1140/epja/i2019-12911-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=First+direct+search+for+2%CF%B5+and+%CF%B5%CE%B2%3Csup%3E%2B%3C%2Fsup%3E+of+%3Csup%3E144%3C%2Fsup%3ESm+and+2%CE%B2%3Csup%3E-%3C%2Fsup%3E+decay+of+%3Csup%3E154%3C%2Fsup%3ESm&rft.au=Bernabei%2C+R.&rft.au=Boiko%2C+R.+S.&rft.au=Cappella%2C+F.&rft.au=Caracciolo%2C+V.&rft.au=Cerulli%2C+R.&rft.au=Danevich%2C+F.+A.&rft.au=Di+Marco%2C+A.&rft.au=Incicchitti%2C+A.&rft.au=Kropivyansky%2C+B.+N.&rft.au=Laubenstein%2C+M.&rft.au=Nisi%2C+S.&rft.au=Poda%2C+D.+V.&rft.au=Polischuk%2C+O.+G.&rft.au=Tretyak%2C+V.+I.&rft.aufirst=P.&rft.aulast=Belli&rft.date=2019&rft.genre=article&rft.issn=1434-6001&rft.issue=11&rft.jtitle=The+European+Physical+Journal+A&rft.volume=55&rft_id=info%3Aarxiv%2F1910.02262&rft_id=info%3Adoi%2F10.1140%2Fepja%2Fi2019-12911-3&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-180mTa_2023-26"><a href="#cite_ref-180mTa_2023_26-0">^</a> <cite class="citation journal">Arnquist, I. J.; Avignone III, F. T.; Barabash, A. S.; Barton, C. J.; Bhimani, K. H.; Blalock, E.; Bos, B.; Busch, M.; Buuck, M.; Caldwell, T. S.; Christofferson, C. D.; Chu, P.-H.; Clark, M. L.; Cuesta, C.; Detwiler, J. A.; Efremenko, Yu.; Ejiri, H.; Elliott, S. R.; Giovanetti, G. K.; Goett, J.; Green, M. P.; Gruszko, J.; Guinn, I. S.; Guiseppe, V. E.; Haufe, C. R.; Henning, R.; Aguilar, D. Hervas; Hoppe, E. W.; Hostiuc, A.; Kim, I.; Kouzes, R. T.; Lannen V., T. E.; Li, A.; López-Castaño, J. M.; Massarczyk, R.; Meijer, S. J.; Meijer, W.; Oli, T. K.; Paudel, L. S.; Pettus, W.; Poon, A. W. P.; Radford, D. C.; Reine, A. L.; Rielage, K.; Rouyer, A.; Ruof, N. W.; Schaper, D. C.; Schleich, S. J.; Smith-Gandy, T. A.; Tedeschi, D.; Thompson, J. D.; Varner, R. L.; Vasilyev, S.; Watkins, S. L.; Wilkerson, J. F.; Wiseman, C.; Xu, W.; Yu, C.-H. (13. 10. 2023). „Constraints on the Decay of 180mTa”. Phys. Rev. Lett. 131 (15): 152501. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/2306.01965">2306.01965</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1103%2FPhysRevLett.131.152501">10.1103/PhysRevLett.131.152501</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Constraints+on+the+Decay+of+%3Csup%3E180m%3C%2Fsup%3ETa&rft.au=Aguilar%2C+D.+Hervas&rft.au=Avignone+III%2C+F.+T.&rft.au=Barabash%2C+A.+S.&rft.au=Barton%2C+C.+J.&rft.au=Bhimani%2C+K.+H.&rft.au=Blalock%2C+E.&rft.au=Bos%2C+B.&rft.au=Busch%2C+M.&rft.au=Buuck%2C+M.&rft.au=Caldwell%2C+T.+S.&rft.au=Christofferson%2C+C.+D.&rft.au=Chu%2C+P.-H.&rft.au=Clark%2C+M.+L.&rft.au=Cuesta%2C+C.&rft.au=Detwiler%2C+J.+A.&rft.au=Efremenko%2C+Yu.&rft.au=Ejiri%2C+H.&rft.au=Elliott%2C+S.+R.&rft.au=Giovanetti%2C+G.+K.&rft.au=Goett%2C+J.&rft.au=Green%2C+M.+P.&rft.au=Gruszko%2C+J.&rft.au=Guinn%2C+I.+S.&rft.au=Guiseppe%2C+V.+E.&rft.au=Haufe%2C+C.+R.&rft.au=Henning%2C+R.&rft.au=Hoppe%2C+E.+W.&rft.au=Hostiuc%2C+A.&rft.au=Kim%2C+I.&rft.au=Kouzes%2C+R.+T.&rft.au=L%C3%B3pez-Casta%C3%B1o%2C+J.+M.&rft.au=Lannen+V.%2C+T.+E.&rft.au=Li%2C+A.&rft.au=Massarczyk%2C+R.&rft.au=Meijer%2C+S.+J.&rft.au=Meijer%2C+W.&rft.au=Oli%2C+T.+K.&rft.au=Paudel%2C+L.+S.&rft.au=Pettus%2C+W.&rft.au=Poon%2C+A.+W.+P.&rft.au=Radford%2C+D.+C.&rft.au=Reine%2C+A.+L.&rft.au=Rielage%2C+K.&rft.au=Rouyer%2C+A.&rft.au=Ruof%2C+N.+W.&rft.au=Schaper%2C+D.+C.&rft.au=Schleich%2C+S.+J.&rft.au=Smith-Gandy%2C+T.+A.&rft.au=Tedeschi%2C+D.&rft.au=Thompson%2C+J.+D.&rft.au=Varner%2C+R.+L.&rft.au=Vasilyev%2C+S.&rft.au=Watkins%2C+S.+L.&rft.au=Wilkerson%2C+J.+F.&rft.au=Wiseman%2C+C.&rft.au=Xu%2C+W.&rft.au=Yu%2C+C.-H.&rft.aufirst=I.+J.&rft.aulast=Arnquist&rft.date=2023-10-13&rft.genre=article&rft.issue=15&rft.jtitle=Phys.+Rev.+Lett.&rft.pages=152501&rft.volume=131&rft_id=info%3Aarxiv%2F2306.01965&rft_id=info%3Adoi%2F10.1103%2FPhysRevLett.131.152501&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-27"><a href="#cite_ref-27">^</a> Choppin, G.; Liljenzin, J. O. and Rydberg, J.　（1995） Radiochemistry and Nuclear Chemistry (2nd ed.) Butterworth-Heinemann, pp. 3–5 </li> <li id="cite_note-28"><a href="#cite_ref-28">^</a> Others had also suggested the possibility of isotopes; for example: <ul><li>Strömholm, Daniel and Svedberg, Theodor (1909) "Untersuchungen über die Chemie der radioactiven Grundstoffe II." (Investigations into the chemistry of the radioactive elements, part 2), Zeitschrift für anorganischen Chemie, 63: 197–206; see especially page 206.</li> <li><cite class="citation book">Alexander Thomas Cameron, (1910). Radiochemistry. London, England: J. M. Dent & Sons.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Alexander+Thomas+Cameron%2C&rft.btitle=Radiochemistry&rft.date=1910&rft.genre=book&rft.pub=London%2C+England%3A+J.+M.+Dent+%26+Sons&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> , p. 141. (Cameron also anticipated the displacement law.)</li></ul> </li> <li id="cite_note-ley196610-29">^ <a href="#cite_ref-ley196610_29-0">а</a> <a href="#cite_ref-ley196610_29-1">б</a> <a href="#cite_ref-ley196610_29-2">в</a> <cite class="citation magazine">Ley, Willy (октобар 1966). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/stream/Galaxy_v25n01_1966-10#page/n115/mode/2up">„The Delayed Discovery”</a>. For Your Information. Galaxy Science Fiction. стр. 116—127.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.aufirst=Willy&rft.aulast=Ley&rft.btitle=The+Delayed+Discovery&rft.date=1966&rft.genre=unknown&rft.pages=116-127&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fstream%2FGalaxy_v25n01_1966-10%23page%2Fn115%2Fmode%2F2up&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-Scerri-30">^ <a href="#cite_ref-Scerri_30-0">а</a> <a href="#cite_ref-Scerri_30-1">б</a> <a href="#cite_ref-Scerri_30-2">в</a> <cite class="citation book">Scerri, Eric R (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/periodictableits0000scer">The Periodic Table</a>. стр. 176—179.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Scerri%2C+Eric+R&rft.btitle=The+Periodic+Table&rft.date=2007&rft.genre=book&rft.pages=176-179&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fperiodictableits0000scer&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  Oxford University Press,<a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-19-530573-6" title="Посебно:Штампани извори/0-19-530573-6">0-19-530573-6</a> </li> <li id="cite_note-Nagel-31">^ <a href="#cite_ref-Nagel_31-0">а</a> <a href="#cite_ref-Nagel_31-1">б</a> <cite class="citation journal">Nagel, Miriam C. (1982). „Frederick Soddy: From Alchemy to Isotopes”. Journal of Chemical Education. 59 (9): 739—740. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1982JChEd..59..739N">1982JChEd..59..739N</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1021%2Fed059p739">10.1021/ed059p739</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Frederick+Soddy%3A+From+Alchemy+to+Isotopes&rft.au=Nagel%2C+Miriam+C.&rft.date=1982&rft.genre=article&rft.issue=9&rft.jtitle=Journal+of+Chemical+Education&rft.pages=739-740&rft.volume=59&rft_id=info%3Abibcode%2F1982JChEd..59..739N&rft_id=info%3Adoi%2F10.1021%2Fed059p739&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-32"><a href="#cite_ref-32">^</a> Kasimir Fajans (1913) "Über eine Beziehung zwischen der Art einer radioaktiven Umwandlung und dem elektrochemischen Verhalten der betreffenden Radioelemente" (On a relation between the type of radioactive transformation and the electrochemical behavior of the relevant radioactive elements), Physikalische Zeitschrift, 14: 131–136. </li> <li id="cite_note-33"><a href="#cite_ref-33">^</a> Soddy announced his "displacement law" in: <cite class="citation journal">Soddy, Frederick (1913). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://zenodo.org/record/1429562">„The Radio-Elements and the Periodic Law”</a>. Nature. 91 (2264): 57—58. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1913Natur..91...57S">1913Natur..91...57S</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:3975657">3975657</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1038%2F091057a0">10.1038/091057a0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=The+Radio-Elements+and+the+Periodic+Law&rft.aufirst=Frederick&rft.aulast=Soddy&rft.date=1913&rft.genre=article&rft.issue=2264&rft.jtitle=Nature&rft.pages=57-58&rft.volume=91&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A3975657&rft_id=https%3A%2F%2Fzenodo.org%2Frecord%2F1429562&rft_id=info%3Abibcode%2F1913Natur..91...57S&rft_id=info%3Adoi%2F10.1038%2F091057a0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> . </li> <li id="cite_note-34"><a href="#cite_ref-34">^</a> Soddy elaborated his displacement law in: Soddy, Frederick (1913) "Radioactivity," Chemical Society Annual Report, 10: 262–288. </li> <li id="cite_note-35"><a href="#cite_ref-35">^</a> Alexander Smith Russell (1888–1972) also published a displacement law: Russell, Alexander S. (1913) "The periodic system and the radio-elements," Chemical News and Journal of Industrial Science, 107: 49–52. </li> <li id="cite_note-36"><a href="#cite_ref-36">^</a> Soddy first used the word "isotope" in: <cite class="citation journal">Soddy, Frederick (1913). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nature.com/physics/looking-back/soddy/index.html">„Intra-atomic charge”</a>. Nature. 92 (2301): 399—400. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1913Natur..92..399S">1913Natur..92..399S</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:3965303">3965303</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1038%2F092399c0">10.1038/092399c0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Intra-atomic+charge&rft.au=Soddy%2C+Frederick&rft.date=1913&rft.genre=article&rft.issue=2301&rft.jtitle=Nature&rft.pages=399-400&rft.volume=92&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.nature.com%2Fphysics%2Flooking-back%2Fsoddy%2Findex.html&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A3965303&rft_id=info%3Abibcode%2F1913Natur..92..399S&rft_id=info%3Adoi%2F10.1038%2F092399c0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-37"><a href="#cite_ref-37">^</a> <cite class="citation journal">Fleck, Alexander (1957). „Frederick Soddy”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 3: 203—216. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1098%2Frsbm.1957.0014">10.1098/rsbm.1957.0014</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. „p. 208: Up to 1913 we used the phrase 'radio elements chemically non-separable' and at that time the word isotope was suggested in a drawing-room discussion with Dr. Margaret Todd in the home of Soddy's father-in-law, Sir <a href="/w/index.php?title=George_Beilby&action=edit&redlink=1" class="new" title="George Beilby (страница не постоји)">George Beilby</a>.”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Frederick+Soddy&rft.au=Fleck%2C+Alexander&rft.date=1957&rft.genre=article&rft.jtitle=Biographical+Memoirs+of+Fellows+of+the+Royal+Society&rft.pages=203-216&rft.volume=3&rft_id=info%3Adoi%2F10.1098%2Frsbm.1957.0014&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-pmid16134128-38"><a href="#cite_ref-pmid16134128_38-0">^</a> <cite class="citation journal">Budzikiewicz H, Grigsby RD (2006). „Mass spectrometry and isotopes: a century of research and discussion”. Mass Spectrometry Reviews. 25 (1): 146—57. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2006MSRv...25..146B">2006MSRv...25..146B</a>. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16134128">16134128</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1002%2Fmas.20061">10.1002/mas.20061</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Mass+spectrometry+and+isotopes%3A+a+century+of+research+and+discussion&rft.au=Grigsby%2C+RD&rft.aufirst=H&rft.aulast=Budzikiewicz&rft.date=2006&rft.genre=article&rft.issue=1&rft.jtitle=Mass+Spectrometry+Reviews&rft.pages=146-57&rft.volume=25&rft_id=info%3Abibcode%2F2006MSRv...25..146B&rft_id=info%3Adoi%2F10.1002%2Fmas.20061&rft_id=info%3Apmid%2F16134128&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-39"><a href="#cite_ref-39">^</a> <cite class="citation book">Scerri, Eric R (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/periodictableits0000scer">The Periodic Table</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Scerri%2C+Eric+R&rft.btitle=The+Periodic+Table&rft.date=2007&rft.genre=book&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fperiodictableits0000scer&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> , Oxford University Press, <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-19-530573-6" title="Посебно:Штампани извори/0-19-530573-6">0-19-530573-6</a>, Ch. 6, note 44 (p. 312) citing <a href="/w/index.php?title=Alexander_Fleck&action=edit&redlink=1" class="new" title="Alexander Fleck (страница не постоји)">Alexander Fleck</a>, described as a former student of Soddy's. </li> <li id="cite_note-40"><a href="#cite_ref-40">^</a> In his 1893 book, William T. Preyer also used the word "isotope" to denote similarities among elements. From <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=8zDsAAAAMAAJ&pg=PA9">p. 9</a> of William T. Preyer, Das genetische System der chemischen Elemente [The genetic system of the chemical elements] (Berlin, Germany: R. Friedländer & Sohn, 1893): "Die ersteren habe ich der Kürze wegen isotope Elemente genannt, weil sie in jedem der sieben Stämmme der gleichen Ort, nämlich dieselbe Stuffe, einnehmen." (For the sake of brevity, I have named the former "isotopic" elements, because they occupy the same place in each of the seven families [i.e., columns of the periodic table], namely the same step [i.e., row of the periodic table].) </li> <li id="cite_note-41"><a href="#cite_ref-41">^</a> <cite class="citation web">Soddy, Frederick (12. 12. 1922). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nobelprize.org/uploads/2018/06/soddy-lecture.pdf">„The origins of the conceptions of isotopes”</a> (PDF). Nobelprize.org. стр. 393. Приступљено 9. 1. 2019. „Thus the chemically identical elements - or isotopes, as I called them for the first time in this letter to Nature, because they occupy the same place in the Periodic Table ...”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=The+origins+of+the+conceptions+of+isotopes&rft.aufirst=Frederick&rft.aulast=Soddy&rft.date=1922-12-12&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Nobelprize.org&rft.pages=393&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nobelprize.org%2Fuploads%2F2018%2F06%2Fsoddy-lecture.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-42"><a href="#cite_ref-42">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.etymonline.com/word/isotope">„isotope—Origin and meaning”</a>. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 10. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=isotope%E2%80%94Origin+and+meaning&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.etymonline.com&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.etymonline.com%2Fword%2Fisotope&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-43"><a href="#cite_ref-43">^</a> <cite class="citation journal">Thomson, J. J. (1912). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://zenodo.org/record/1430842">„XIX. Further experiments on positive rays”</a>. Philosophical Magazine. Series 6. 24 (140): 209—253. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1080%2F14786440808637325">10.1080/14786440808637325</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=XIX.+Further+experiments+on+positive+rays&rft.aufirst=J.+J.&rft.aulast=Thomson&rft.date=1912&rft.genre=article&rft.issue=140&rft.jtitle=Philosophical+Magazine&rft.pages=209-253&rft.volume=24&rft_id=https%3A%2F%2Fzenodo.org%2Frecord%2F1430842&rft_id=info%3Adoi%2F10.1080%2F14786440808637325&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-44"><a href="#cite_ref-44">^</a> J. J. Thomson (1913) "Rays of positive electricity", Proceedings of the Royal Society A, 89: 1–20. </li> <li id="cite_note-45"><a href="#cite_ref-45">^</a> <cite class="citation journal">Aston, F. W. (1920). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://zenodo.org/record/1531300">„Isotopes and Atomic Weights”</a>. Nature. 105 (2646): 617—619. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:4267919">4267919</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1038%2F105617a0">10.1038/105617a0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Isotopes+and+Atomic+Weights&rft.aufirst=F.+W.&rft.aulast=Aston&rft.date=1920&rft.genre=article&rft.issue=2646&rft.jtitle=Nature&rft.pages=617-619&rft.volume=105&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A4267919&rft_id=https%3A%2F%2Fzenodo.org%2Frecord%2F1531300&rft_id=info%3Adoi%2F10.1038%2F105617a0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-46"><a href="#cite_ref-46">^</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/1922/aston-lecture.html">Mass spectra and isotopes</a> Francis W. Aston, Nobel prize lecture 1922 </li> <li id="cite_note-Neutron-47"><a href="#cite_ref-Neutron_47-0">^</a> <cite class="citation journal">Chadwick, James (1932). „Existence of a Neutron”. <a href="/w/index.php?title=Proceedings_of_the_Royal_Society_A&action=edit&redlink=1" class="new" title="Proceedings of the Royal Society A (страница не постоји)">Proceedings of the Royal Society A</a>. 136 (830): 692—708. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1932RSPSA.136..692C">1932RSPSA.136..692C</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1098%2Frspa.1932.0112">10.1098/rspa.1932.0112</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Existence+of+a+Neutron&rft.aufirst=James&rft.aulast=Chadwick&rft.date=1932&rft.genre=article&rft.issue=830&rft.jtitle=Proceedings+of+the+Royal+Society+A&rft.pages=692-708&rft.volume=136&rft_id=info%3Abibcode%2F1932RSPSA.136..692C&rft_id=info%3Adoi%2F10.1098%2Frspa.1932.0112&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Atkins-48"><a href="#cite_ref-Atkins_48-0">^</a> <cite class="citation book">Atkins P, de Paula J (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/atkinsphysicalch00atki">Atkins' Physical Chemistry<img alt="Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a> (8th изд.). <a href="/wiki/Oxford_University_Press" title="Oxford University Press">Oxford University Press</a>. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/atkinsphysicalch00atki/page/n318">286</a>–288, 816–818. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-19-870072-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-19-870072-2">978-0-19-870072-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=de+Paula%2C+J&rft.aufirst=P&rft.aulast=Atkins&rft.btitle=Atkins%27+Physical+Chemistry&rft.date=2006&rft.edition=8th&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-19-870072-2&rft.pages=286-288%2C+816-818&rft.pub=Oxford+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fatkinsphysicalch00atki&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Westaway1-49"><a href="#cite_ref-Westaway1_49-0">^</a> <cite class="citation journal">Westaway, Kenneth C. (2006). „Using kinetic isotope effects to determine the structure of the transition states of SN2 reactions”. Advances in Physical Organic Chemistry. 41: 217—273. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-12-033541-1" title="Посебно:Штампани извори/978-0-12-033541-1">978-0-12-033541-1</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2FS0065-3160%2806%2941004-2">10.1016/S0065-3160(06)41004-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Using+kinetic+isotope+effects+to+determine+the+structure+of+the+transition+states+of+S%3Csub%3EN%3C%2Fsub%3E2+reactions&rft.aufirst=Kenneth+C.&rft.aulast=Westaway&rft.date=2006&rft.genre=article&rft.isbn=978-0-12-033541-1&rft.jtitle=Advances+in+Physical+Organic+Chemistry&rft.pages=217-273&rft.volume=41&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2FS0065-3160%2806%2941004-2&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-50"><a href="#cite_ref-50">^</a> <cite class="citation journal">Lynn KR, Yankwich PE (5. 8. 1961). „Isotope Fractionation at the Methyl Carbon in the Reactions of Cyanide Ion with Methyl Chloride and Methyl Bromide”. Journal of the American Chemical Society. 83 (15): 3220—3223. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1021%2Fja01476a012">10.1021/ja01476a012</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Isotope+Fractionation+at+the+Methyl+Carbon+in+the+Reactions+of+Cyanide+Ion+with+Methyl+Chloride+and+Methyl+Bromide&rft.au=Yankwich%2C+PE&rft.aufirst=KR&rft.aulast=Lynn&rft.date=1961-08-05&rft.genre=article&rft.issue=15&rft.jtitle=Journal+of+the+American+Chemical+Society&rft.pages=3220-3223&rft.volume=83&rft_id=info%3Adoi%2F10.1021%2Fja01476a012&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-51"><a href="#cite_ref-51">^</a> <cite class="citation book">Laidler, Keith (1987). Chemical Kinetics (на језику: енглески) (3rd изд.). India: Pearson Education. стр. 427. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-81-317-0972-6" title="Посебно:Штампани извори/978-81-317-0972-6">978-81-317-0972-6</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.aufirst=Keith&rft.aulast=Laidler&rft.btitle=Chemical+Kinetics&rft.date=1987&rft.edition=3rd&rft.genre=book&rft.isbn=978-81-317-0972-6&rft.pages=427&rft.place=India&rft.pub=Pearson+Education&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Laidler-52"><a href="#cite_ref-Laidler_52-0">^</a> <a href="/w/index.php?title=Keith_J._Laidler&action=edit&redlink=1" class="new" title="Keith J. Laidler (страница не постоји)">Laidler K.J.</a> Chemical Kinetics (3rd ed., Harper & Row 1987), p.428–433 <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-06-043862-2" title="Посебно:Штампани извори/0-06-043862-2">0-06-043862-2</a> </li> <li id="cite_note-Seeman-53"><a href="#cite_ref-Seeman_53-0">^</a> <cite class="citation journal">Seeman, Jeffrey I.; Secor, Henry V.; Disselkamp, R.; Bernstein, E. R. (1992). „Conformational analysis through selective isotopic substitution: supersonic jet spectroscopic determination of the minimum energy conformation of o-xylene”. Journal of the Chemical Society, Chemical Communications (9): 713. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1039%2FC39920000713">10.1039/C39920000713</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Conformational+analysis+through+selective+isotopic+substitution%3A+supersonic+jet+spectroscopic+determination+of+the+minimum+energy+conformation+of+o-xylene&rft.au=Bernstein%2C+E.+R.&rft.au=Disselkamp%2C+R.&rft.au=Secor%2C+Henry+V.&rft.aufirst=Jeffrey+I.&rft.aulast=Seeman&rft.date=1992&rft.genre=article&rft.issue=9&rft.jtitle=Journal+of+the+Chemical+Society%2C+Chemical+Communications&rft.pages=713&rft_id=info%3Adoi%2F10.1039%2FC39920000713&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-54"><a href="#cite_ref-54">^</a> <cite class="citation journal">Seeman, Jeffrey I.; Paine, III, John B. (7. 12. 1992). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://pubs.acs.org/doi/pdf/10.1021/cen-v070n049.p002">„Letter to the Editor: 'Isotopomers, Isotopologs'”</a>. Chemical & Engineering News. American Chemical Society. 70 (2). <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1021%2Fcen-v070n049.p002">10.1021/cen-v070n049.p002</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. Приступљено 28. 8. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Letter+to+the+Editor%3A+%27Isotopomers%2C+Isotopologs%27&rft.au=Paine%2C+III%2C+John+B.&rft.aufirst=Jeffrey+I.&rft.aulast=Seeman&rft.date=1992-12-07&rft.genre=article&rft.issue=2&rft.jtitle=Chemical+%26+Engineering+News&rft.volume=70&rft_id=https%3A%2F%2Fpubs.acs.org%2Fdoi%2Fpdf%2F10.1021%2Fcen-v070n049.p002&rft_id=info%3Adoi%2F10.1021%2Fcen-v070n049.p002&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-nuclidetable-55"><a href="#cite_ref-nuclidetable_55-0">^</a> <cite class="citation web">Sonzogni, Alejandro (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20181010070007/http://www.nndc.bnl.gov/chart/">„Interactive Chart of Nuclides”</a>. National Nuclear Data Center: Brookhaven National Laboratory. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nndc.bnl.gov/chart/">оригинала</a> 2018-10-10. г. Приступљено 2013-05-03.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Sonzogni%2C+Alejandro&rft.btitle=Interactive+Chart+of+Nuclides&rft.date=2008&rft.genre=unknown&rft.place=National+Nuclear+Data+Center&rft.pub=Brookhaven+National+Laboratory&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.nndc.bnl.gov%2Fchart%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Schunck2022-56"><a href="#cite_ref-Schunck2022_56-0">^</a> <cite class="citation journal">Schunck, Nicolas; Regnier, David (1. 7. 2022). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.osti.gov/pages/servlets/purl/1873225">„Theory of nuclear fission”</a>. Progress in Particle and Nuclear Physics. 125. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2022PrPNP.12503963S">2022PrPNP.12503963S</a>. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/2201.02719">2201.02719</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2Fj.ppnp.2022.103963">10.1016/j.ppnp.2022.103963</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Theory+of+nuclear+fission&rft.au=Regnier%2C+David&rft.aufirst=Nicolas&rft.aulast=Schunck&rft.date=2022-07-01&rft.genre=article&rft.jtitle=Progress+in+Particle+and+Nuclear+Physics&rft.volume=125&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.osti.gov%2Fpages%2Fservlets%2Fpurl%2F1873225&rft_id=info%3Aarxiv%2F2201.02719&rft_id=info%3Abibcode%2F2022PrPNP.12503963S&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2Fj.ppnp.2022.103963&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-Krane-57"><a href="#cite_ref-Krane_57-0">^</a> <cite class="citation book">Krane, Kenneth S. (1988). Introductory nuclear physics. Hoboken, NJ: Wiley. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9780471805533" title="Посебно:Штампани извори/9780471805533">9780471805533</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.aufirst=Kenneth+S.&rft.aulast=Krane&rft.btitle=Introductory+nuclear+physics&rft.date=1988&rft.genre=book&rft.isbn=9780471805533&rft.place=Hoboken%2C+NJ&rft.pub=Wiley&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-58"><a href="#cite_ref-58">^</a> <cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Dorin_N._Poenaru&action=edit&redlink=1" class="new" title="Dorin N. Poenaru (страница не постоји)">Poenaru, Dorin N.</a>; <a href="/w/index.php?title=Walter_Greiner&action=edit&redlink=1" class="new" title="Walter Greiner (страница не постоји)">Greiner, Walter</a> (2011). „Cluster Radioactivity”. Clusters in Nuclei I. Lecture Notes in Physics. 818. Berlin: Springer. стр. 1—56. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-3-642-13898-0" title="Посебно:Штампани извори/978-3-642-13898-0">978-3-642-13898-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Cluster+Radioactivity&rft.au=Greiner%2C+Walter&rft.aufirst=Dorin+N.&rft.aulast=Poenaru&rft.btitle=Clusters+in+Nuclei+I&rft.date=2011&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-3-642-13898-0&rft.pages=1-56&rft.place=Berlin&rft.pub=Springer&rft.series=Lecture+Notes+in+Physics&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-59"><a href="#cite_ref-59">^</a> <cite class="citation book">Poenaru, D. N.; Greiner, W. (1996). Nuclear Decay Modes. Bristol: Institute of Physics Publishing. стр. 1—577. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7503-0338-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7503-0338-5">978-0-7503-0338-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Greiner%2C+W.&rft.aufirst=D.+N.&rft.aulast=Poenaru&rft.btitle=Nuclear+Decay+Modes&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-7503-0338-5&rft.pages=1-577&rft.place=Bristol&rft.pub=Institute+of+Physics+Publishing&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-60"><a href="#cite_ref-60">^</a> <cite class="citation journal">Gamow, George (1930). „Mass Defect Curve and Nuclear Constitution”. <a href="/w/index.php?title=Proceedings_of_the_Royal_Society_A&action=edit&redlink=1" class="new" title="Proceedings of the Royal Society A (страница не постоји)">Proceedings of the Royal Society A</a>. 126 (803): 632—644. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1930RSPSA.126..632G">1930RSPSA.126..632G</a>. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/95297">95297</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1098%2Frspa.1930.0032">10.1098/rspa.1930.0032</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Mass+Defect+Curve+and+Nuclear+Constitution&rft.aufirst=George&rft.aulast=Gamow&rft.date=1930&rft.genre=article&rft.issue=803&rft.jtitle=Proceedings+of+the+Royal+Society+A&rft.pages=632-644&rft.volume=126&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F95297&rft_id=info%3Abibcode%2F1930RSPSA.126..632G&rft_id=info%3Adoi%2F10.1098%2Frspa.1930.0032&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-61"><a href="#cite_ref-61">^</a> <cite class="citation journal">von Weizsäcker, C. F. (1935). „Zur Theorie der Kernmassen”. <a href="/w/index.php?title=Zeitschrift_f%C3%BCr_Physik&action=edit&redlink=1" class="new" title="Zeitschrift für Physik (страница не постоји)">Zeitschrift für Physik</a> (на језику: немачки). 96 (7–8): 431—458. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1935ZPhy...96..431W">1935ZPhy...96..431W</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:118231854">118231854</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1007%2FBF01337700">10.1007/BF01337700</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Zur+Theorie+der+Kernmassen&rft.aufirst=C.+F.&rft.aulast=von+Weizs%C3%A4cker&rft.date=1935&rft.genre=article&rft.issue=7%E2%80%938&rft.jtitle=Zeitschrift+f%C3%BCr+Physik&rft.pages=431-458&rft.volume=96&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A118231854&rft_id=info%3Abibcode%2F1935ZPhy...96..431W&rft_id=info%3Adoi%2F10.1007%2FBF01337700&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-62"><a href="#cite_ref-62">^</a> <cite class="citation journal">Hult, Mikael; Wieslander, J. S.; Marissens, Gerd; Gasparro, Joël; Wätjen, Uwe; Misiaszek, Marcin (2009). „Search for the radioactivity of 180mTa using an underground HPGe sandwich spectrometer”. Applied Radiation and Isotopes. 67 (5): 918—21. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19246206">19246206</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2Fj.apradiso.2009.01.057">10.1016/j.apradiso.2009.01.057</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Search+for+the+radioactivity+of+180mTa+using+an+underground+HPGe+sandwich+spectrometer&rft.au=Gasparro%2C+Jo%C3%ABl&rft.au=Marissens%2C+Gerd&rft.au=Misiaszek%2C+Marcin&rft.au=W%C3%A4tjen%2C+Uwe&rft.au=Wieslander%2C+J.+S.&rft.aufirst=Mikael&rft.aulast=Hult&rft.date=2009&rft.genre=article&rft.issue=5&rft.jtitle=Applied+Radiation+and+Isotopes&rft.pages=918-21&rft.volume=67&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2Fj.apradiso.2009.01.057&rft_id=info%3Apmid%2F19246206&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-debroglie-63"><a href="#cite_ref-debroglie_63-0">^</a> <cite class="citation web">de Broglie, Louis. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://aflb.ensmp.fr/LDB-oeuvres/De_Broglie_Kracklauer.pdf">„On the Theory of Quanta”</a> (PDF). aflb.ensmp.fr. Приступљено 2. 2. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=On+the+Theory+of+Quanta&rft.aufirst=Louis&rft.aulast=de+Broglie&rft.genre=unknown&rft.jtitle=aflb.ensmp.fr&rft_id=http%3A%2F%2Faflb.ensmp.fr%2FLDB-oeuvres%2FDe_Broglie_Kracklauer.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-64"><a href="#cite_ref-64">^</a> <cite class="citation book">Carron, N.J. (2007). An Introduction to the Passage of Energetic Particles Through Matter. стр. 308. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2007ipep.book.....C">2007ipep.book.....C</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.aufirst=N.J.&rft.aulast=Carron&rft.btitle=An+Introduction+to+the+Passage+of+Energetic+Particles+Through+Matter&rft.date=2007&rft.genre=book&rft.pages=308&rft_id=info%3Abibcode%2F2007ipep.book.....C&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-neutronenergy-65"><a href="#cite_ref-neutronenergy_65-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nuclear-power.net/nuclear-power/reactor-physics/atomic-nuclear-physics/fundamental-particles/neutron/neutron-energy/">„Neutron Energy”</a>. www.nuclear-power.net. Приступљено 27. 1. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Neutron+Energy&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.nuclear-power.net&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nuclear-power.net%2Fnuclear-power%2Freactor-physics%2Fatomic-nuclear-physics%2Ffundamental-particles%2Fneutron%2Fneutron-energy%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-66"><a href="#cite_ref-66">^</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:Housecroft4th&action=edit&redlink=1" class="new" title="Шаблон:Housecroft4th (страница не постоји)">Шаблон:Housecroft4th</a> </li> <li id="cite_note-67"><a href="#cite_ref-67">^</a> <cite class="citation journal">Sapphire Lally (24. 7. 2021). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.newscientist.com/article/mg25133440-800-how-is-gold-made-the-mysterious-cosmic-origins-of-heavy-elements/">„How is gold made? The mysterious cosmic origins of heavy elements”</a>. New Scientist.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=How+is+gold+made%3F+The+mysterious+cosmic+origins+of+heavy+elements&rft.au=Sapphire+Lally&rft.date=2021-07-24&rft.genre=article&rft.jtitle=New+Scientist&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.newscientist.com%2Farticle%2Fmg25133440-800-how-is-gold-made-the-mysterious-cosmic-origins-of-heavy-elements%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-a58-68"><a href="#cite_ref-a58_68-0">^</a> <cite class="citation journal">Coc, A.; Olive, K. A.; Uzan, J.-P.; Vangioni, E. (2012). „Variation of fundamental constants and the role of A = 5 and A = 8 nuclei on primordial nucleosynthesis”. Physical Review D. 86 (4): 043529. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2012PhRvD..86d3529C">2012PhRvD..86d3529C</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:119230483">119230483</a>. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/1206.1139">1206.1139</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1103%2FPhysRevD.86.043529">10.1103/PhysRevD.86.043529</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Variation+of+fundamental+constants+and+the+role+of+A+%3D+5+and+A+%3D+8+nuclei+on+primordial+nucleosynthesis&rft.au=Olive%2C+K.+A.&rft.au=Uzan%2C+J.-P.&rft.au=Vangioni%2C+E.&rft.aufirst=A.&rft.aulast=Coc&rft.date=2012&rft.genre=article&rft.issue=4&rft.jtitle=Physical+Review+D&rft.pages=043529&rft.volume=86&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A119230483&rft_id=info%3Aarxiv%2F1206.1139&rft_id=info%3Abibcode%2F2012PhRvD..86d3529C&rft_id=info%3Adoi%2F10.1103%2FPhysRevD.86.043529&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-69"><a href="#cite_ref-69">^</a> <cite class="citation journal"><a href="/w/index.php?title=Sumner_Starrfield&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sumner Starrfield (страница не постоји)">Starrfield, Sumner</a> (27. 5. 2020). „Carbon–Oxygen Classical Novae Are Galactic 7Li Producers as well as Potential Supernova Ia Progenitors”. The Astrophysical Journal. 895 (1): 70. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:203610207">203610207</a>. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/1910.00575">1910.00575</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.3847%2F1538-4357%2Fab8d23">10.3847/1538-4357/ab8d23</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Carbon%E2%80%93Oxygen+Classical+Novae+Are+Galactic+7Li+Producers+as+well+as+Potential+Supernova+Ia+Progenitors&rft.aufirst=Sumner&rft.aulast=Starrfield&rft.date=2020-05-27&rft.genre=article&rft.issue=1&rft.jtitle=The+Astrophysical+Journal&rft.pages=70&rft.volume=895&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A203610207&rft_id=info%3Aarxiv%2F1910.00575&rft_id=info%3Adoi%2F10.3847%2F1538-4357%2Fab8d23&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-70"><a href="#cite_ref-70">^</a> <cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Norman_Greenwood&action=edit&redlink=1" class="new" title="Norman Greenwood (страница не постоји)">Greenwood, N. N.</a>; Earnshaw, A. (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=EvTI-ouH3SsC&q=chemistry+of+the+elements">Chemistry of the Elements</a> (2nd изд.). Butterworth-Heinemann. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7506-3365-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7506-3365-9">978-0-7506-3365-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Earnshaw%2C+A.&rft.aufirst=N.+N.&rft.aulast=Greenwood&rft.btitle=Chemistry+of+the+Elements&rft.date=1998&rft.edition=2nd&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-7506-3365-9&rft.pub=Butterworth-Heinemann&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DEvTI-ouH3SsC%26q%3Dchemistry%2Bof%2Bthe%2Belements&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-71"><a href="#cite_ref-71">^</a> <cite class="citation journal">Meneguzzi, M.; Audouze, J.; Reeves, H. (1971). „The production of the elements Li, Be, B by galactic cosmic rays in space and its relation with stellar observations”. <a href="/w/index.php?title=Astronomy_and_Astrophysics&action=edit&redlink=1" class="new" title="Astronomy and Astrophysics (страница не постоји)">Astronomy and Astrophysics</a>. 15: 337. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1971A&A....15..337M">1971A&A....15..337M</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=The+production+of+the+elements+Li%2C+Be%2C+B+by+galactic+cosmic+rays+in+space+and+its+relation+with+stellar+observations&rft.au=Audouze%2C+J.&rft.au=Reeves%2C+H.&rft.aufirst=M.&rft.aulast=Meneguzzi&rft.date=1971&rft.genre=article&rft.jtitle=Astronomy+and+Astrophysics&rft.pages=337&rft.volume=15&rft_id=info%3Abibcode%2F1971A%26A....15..337M&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-72"><a href="#cite_ref-72">^</a> <cite class="citation journal">Sapphire Lally (24. 7. 2021). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.newscientist.com/article/mg25133440-800-how-is-gold-made-the-mysterious-cosmic-origins-of-heavy-elements/">„How is gold made? The mysterious cosmic origins of heavy elements”</a>. New Scientist.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=How+is+gold+made%3F+The+mysterious+cosmic+origins+of+heavy+elements&rft.au=Sapphire+Lally&rft.date=2021-07-24&rft.genre=article&rft.jtitle=New+Scientist&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.newscientist.com%2Farticle%2Fmg25133440-800-how-is-gold-made-the-mysterious-cosmic-origins-of-heavy-elements%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-73"><a href="#cite_ref-73">^</a> <cite class="citation journal">Schaefer, Joerg M.; Codilean, Alexandru T.; Willenbring, Jane K.; Lu, Zheng-Tian; Keisling, Benjamin; Fülöp, Réka-H.; Val, Pedro (2022-03-10). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nature.com/articles/s43586-022-00096-9">„Cosmogenic nuclide techniques”</a>. Nature Reviews Methods Primers (на језику: енглески). 2 (1): 1—22. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/2662-8449">2662-8449</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:247396585">247396585</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1038%2Fs43586-022-00096-9">10.1038/s43586-022-00096-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Cosmogenic+nuclide+techniques&rft.au=Codilean%2C+Alexandru+T.&rft.au=F%C3%BCl%C3%B6p%2C+R%C3%A9ka-H.&rft.au=Keisling%2C+Benjamin&rft.au=Lu%2C+Zheng-Tian&rft.au=Val%2C+Pedro&rft.au=Willenbring%2C+Jane+K.&rft.aufirst=Joerg+M.&rft.aulast=Schaefer&rft.date=2022-03-10&rft.genre=article&rft.issn=2662-8449&rft.issue=1&rft.jtitle=Nature+Reviews+Methods+Primers&rft.pages=1-22&rft.volume=2&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A247396585&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nature.com%2Farticles%2Fs43586-022-00096-9&rft_id=info%3Adoi%2F10.1038%2Fs43586-022-00096-9&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-74"><a href="#cite_ref-74">^</a> <cite class="citation book">Lal, D.; Peters, B. (1967). „Cosmic Ray Produced Radioactivity on the Earth”. Kosmische Strahlung II / Cosmic Rays II. Handbuch der Physik / Encyclopedia of Physics. 9 / 46 / 2. стр. 551—612. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-3-642-46081-4" title="Посебно:Штампани извори/978-3-642-46081-4">978-3-642-46081-4</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1007%2F978-3-642-46079-1_7">10.1007/978-3-642-46079-1_7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Cosmic+Ray+Produced+Radioactivity+on+the+Earth&rft.au=Peters%2C+B.&rft.aufirst=D.&rft.aulast=Lal&rft.btitle=Kosmische+Strahlung+II+%2F+Cosmic+Rays+II&rft.date=1967&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-3-642-46081-4&rft.pages=551-612&rft.series=Handbuch+der+Physik+%2F+Encyclopedia+of+Physics&rft_id=info%3Adoi%2F10.1007%2F978-3-642-46079-1_7&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-75"><a href="#cite_ref-75">^</a> <cite class="citation book">Dickin, A.P. (2018). Radiogenic Isotope Geology. Cambridge University Press. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1017%2F9781316163009">10.1017/9781316163009</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Dickin%2C+A.P.&rft.btitle=Radiogenic+Isotope+Geology&rft.date=2018&rft.genre=book&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft_id=info%3Adoi%2F10.1017%2F9781316163009&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Allaby-76"><a href="#cite_ref-Allaby_76-0">^</a> <cite class="citation web">Allaby, Alisa; Michael Allaby (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.encyclopedia.com/doc/1O13-radiogenicheating.html">„radiogenic heating”</a>. A Dictionary of Earth Sciences. Приступљено 24. 11. 2013.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=radiogenic+heating&rft.au=Michael+Allaby&rft.aufirst=Alisa&rft.aulast=Allaby&rft.date=1999&rft.genre=unknown&rft.jtitle=A+Dictionary+of+Earth+Sciences&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.encyclopedia.com%2Fdoc%2F1O13-radiogenicheating.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-Mutter-77"><a href="#cite_ref-Mutter_77-0">^</a> <cite class="citation web">Mutter, John C. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.columbia.edu/itc/ldeo/v1011x-1/jcm/Topic3/Topic3.html">„The Earth as a Heat Engine”</a>. Introduction to Earth Sciences I. <a href="/wiki/Columbia_University" class="mw-redirect" title="Columbia University">Columbia University</a>. стр. 3.2 Mantle convection. Приступљено 23. 11. 2013.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=The+Earth+as+a+Heat+Engine&rft.aufirst=John+C.&rft.aulast=Mutter&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Introduction+to+Earth+Sciences+I&rft.pages=3.2+Mantle+convection&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.columbia.edu%2Fitc%2Fldeo%2Fv1011x-1%2Fjcm%2FTopic3%2FTopic3.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-Dumé-78"><a href="#cite_ref-Dumé_78-0">^</a> <cite class="citation web">Dumé, Belle (27. 7. 2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20170507041714/http://physicsworld.com/cws/article/news/22737/1/0507162">„Geoneutrinos make their debut; Radiogenic heat in the Earth”</a>. Physics World. Institute of Physics. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://physicsworld.com/cws/article/news/22737/1/0507162">оригинала</a> 07. 05. 2017. г. Приступљено 23. 11. 2013.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Geoneutrinos+make+their+debut%3B+Radiogenic+heat+in+the+Earth&rft.aufirst=Belle&rft.aulast=Dum%C3%A9&rft.date=2005-07-27&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Physics+World&rft_id=http%3A%2F%2Fphysicsworld.com%2Fcws%2Farticle%2Fnews%2F22737%2F1%2F0507162&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-79"><a href="#cite_ref-79">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.iaea.org/sites/default/files/38205680915.pdf">„Radioactivity and earth sciences: Understanding the natural environment”</a> (PDF). Приступљено 2024-09-24.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.btitle=Radioactivity+and+earth+sciences%3A+Understanding+the+natural+environment&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.iaea.org%2Fsites%2Fdefault%2Ffiles%2F38205680915.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-80"><a href="#cite_ref-80">^</a> <cite class="citation book">Rohlf, James William (1994). Modern Physics from α to Z°. John Wiley & Sons. стр. 20. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0471572705" title="Посебно:Штампани извори/0471572705">0471572705</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.aufirst=James+William&rft.aulast=Rohlf&rft.btitle=Modern+Physics+from+%CE%B1+to+Z%C2%B0&rft.date=1994&rft.genre=book&rft.isbn=0471572705&rft.pages=20&rft.pub=John+Wiley+%26+Sons&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-81"><a href="#cite_ref-81">^</a> <cite class="citation book">Eisberg, Robert; Resnick, Robert (1985). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/quantumphysicsof00eisb">Quantum Physics of Atoms, Molecules, Solids, Nuclei, and Particles</a> (2nd изд.). John Wiley & Sons. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/quantumphysicsof00eisb/page/524">524</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/047187373X" title="Посебно:Штампани извори/047187373X">047187373X</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Resnick%2C+Robert&rft.aufirst=Robert&rft.aulast=Eisberg&rft.btitle=Quantum+Physics+of+Atoms%2C+Molecules%2C+Solids%2C+Nuclei%2C+and+Particles&rft.date=1985&rft.edition=2nd&rft.genre=book&rft.isbn=047187373X&rft.pages=524&rft.pub=John+Wiley+%26+Sons&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fquantumphysicsof00eisb&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-82"><a href="#cite_ref-82">^</a> <cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=David_H._Frisch&action=edit&redlink=1" class="new" title="David H. Frisch (страница не постоји)">Frisch, David H.</a>; Thorndike, Alan M. (1964). Elementary Particles. Princeton, New Jersey: <a href="/w/index.php?title=David_Van_Nostrand&action=edit&redlink=1" class="new" title="David Van Nostrand (страница не постоји)">David Van Nostrand</a>. стр. 11—12.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Thorndike%2C+Alan+M.&rft.aufirst=David+H.&rft.aulast=Frisch&rft.btitle=Elementary+Particles&rft.date=1964&rft.genre=book&rft.pages=11-12&rft.place=Princeton%2C+New+Jersey&rft.pub=David+Van+Nostrand&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-83"><a href="#cite_ref-83">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://chem.libretexts.org/Bookshelves/General_Chemistry/Map%3A_A_Molecular_Approach_(Tro)/20%3A_Radioactivity_and_Nuclear_Chemistry/20.08%3A_Converting_Mass_to_Energy%3A_Mass_Defect_and_Nuclear_Binding_Energy">„20.8: Converting Mass to Energy: Mass Defect and Nuclear Binding Energy”</a>. Chemistry LibreTexts (на језику: енглески). 2016-03-11. Приступљено 2019-11-05.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=20.8%3A+Converting+Mass+to+Energy%3A+Mass+Defect+and+Nuclear+Binding+Energy&rft.date=2016-03-11&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Chemistry+LibreTexts&rft_id=https%3A%2F%2Fchem.libretexts.org%2FBookshelves%2FGeneral_Chemistry%2FMap%253A_A_Molecular_Approach_%28Tro%29%2F20%253A_Radioactivity_and_Nuclear_Chemistry%2F20.08%253A_Converting_Mass_to_Energy%253A_Mass_Defect_and_Nuclear_Binding_Energy&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-84"><a href="#cite_ref-84">^</a> <cite class="citation journal">Pourshahian, Soheil (2017-09-01). „Mass Defect from Nuclear Physics to Mass Spectral Analysis”. Journal of the American Society for Mass Spectrometry (на језику: енглески). 28 (9): 1836—1843. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2017JASMS..28.1836P">2017JASMS..28.1836P</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/1879-1123">1879-1123</a>. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/28733967">28733967</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:34178643">34178643</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1007%2Fs13361-017-1741-9">10.1007/s13361-017-1741-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Mass+Defect+from+Nuclear+Physics+to+Mass+Spectral+Analysis&rft.aufirst=Soheil&rft.aulast=Pourshahian&rft.date=2017-09-01&rft.genre=article&rft.issn=1879-1123&rft.issue=9&rft.jtitle=Journal+of+the+American+Society+for+Mass+Spectrometry&rft.pages=1836-1843&rft.volume=28&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A34178643&rft_id=info%3Abibcode%2F2017JASMS..28.1836P&rft_id=info%3Adoi%2F10.1007%2Fs13361-017-1741-9&rft_id=info%3Apmid%2F28733967&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-85"><a href="#cite_ref-85">^</a> <cite class="citation book">Smith, R. Angus (1856). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=ZOsAAAAAYAAJ&q=angus+smith+john+dalton&pg=PP17">Memoir of John Dalton and History of the Atomic Theory</a>. London: H. Bailliere. стр. 279. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4021-6437-8" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4021-6437-8">978-1-4021-6437-8</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20220815124542/https://books.google.com/books?id=ZOsAAAAAYAAJ&q=angus+smith+john+dalton&pg=PP17">Архивирано</a> из оригинала 15. 8. 2022. г. Приступљено 24. 12. 2007.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.aufirst=R.+Angus&rft.aulast=Smith&rft.btitle=Memoir+of+John+Dalton+and+History+of+the+Atomic+Theory&rft.date=1856&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4021-6437-8&rft.pages=279&rft.place=London&rft.pub=H.+Bailliere&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DZOsAAAAAYAAJ%26q%3Dangus%2Bsmith%2Bjohn%2Bdalton%26pg%3DPP17&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-86"><a href="#cite_ref-86">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.scienceandindustrymuseum.org.uk/objects-and-stories/john-dalton-atoms-eyesight-and-auroras">„John Dalton: atoms, eyesight and auroras”</a>. Science and Industry Museum. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210624202420/https://www.scienceandindustrymuseum.org.uk/objects-and-stories/john-dalton-atoms-eyesight-and-auroras">Архивирано</a> из оригинала 24. 6. 2021. г. Приступљено 21. 6. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=John+Dalton%3A+atoms%2C+eyesight+and+auroras&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Science+and+Industry+Museum&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.scienceandindustrymuseum.org.uk%2Fobjects-and-stories%2Fjohn-dalton-atoms-eyesight-and-auroras&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-87"><a href="#cite_ref-87">^</a> <cite class="citation journal">Wieser, M. E (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.iupac.org/publications/pac/2006/pdf/7811x2051.pdf">„Atomic weights of the elements 2005 (IUPAC Technical Report)”</a> (PDF). Pure and Applied Chemistry. 78 (11): 2051—2066. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:94552853">94552853</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1351%2Fpac200678112051">10.1351/pac200678112051</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Atomic+weights+of+the+elements+2005+%28IUPAC+Technical+Report%29&rft.aufirst=M.+E&rft.aulast=Wieser&rft.date=2006&rft.genre=article&rft.issue=11&rft.jtitle=Pure+and+Applied+Chemistry&rft.pages=2051-2066&rft.volume=78&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A94552853&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.iupac.org%2Fpublications%2Fpac%2F2006%2Fpdf%2F7811x2051.pdf&rft_id=info%3Adoi%2F10.1351%2Fpac200678112051&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-goldbook-s05907-88"><a href="#cite_ref-goldbook-s05907_88-0">^</a> <cite class="citation journal"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://goldbook.iupac.org/terms/view/S05907">„IUPAC Goldbook”</a>. <a href="/w/index.php?title=Compendium_of_Chemical_Terminology&action=edit&redlink=1" class="new" title="Compendium of Chemical Terminology (страница не постоји)">Compendium of Chemical Terminology</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1351%2Fgoldbook.S05907">10.1351/goldbook.S05907</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. Приступљено 12. 7. 2019. „standard atomic weights: Recommended values of relative atomic masses of the elements revised biennially by the IUPAC Commission on Atomic Weights and Isotopic Abundances and applicable to elements in any normal sample with a high level of confidence. A normal sample is any reasonably possible source of the element or its compounds in commerce for industry and science and has not been subject to significant modification of isotopic composition within a geologically brief period.”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=IUPAC+Goldbook&rft.genre=article&rft.jtitle=Compendium+of+Chemical+Terminology&rft_id=http%3A%2F%2Fgoldbook.iupac.org%2Fterms%2Fview%2FS05907&rft_id=info%3Adoi%2F10.1351%2Fgoldbook.S05907&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-89"><a href="#cite_ref-89">^</a> <cite class="citation web">Thomas, Andrew (30. 11. 2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.theregister.com/2000/11/30/amd_tests_super_silicon/">„AMD tests 'super silicon' to beat heat problems”</a>. The Register: Channel. The Register. Приступљено 17. 1. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=AMD+tests+%27super+silicon%27+to+beat+heat+problems&rft.aufirst=Andrew&rft.aulast=Thomas&rft.date=2000-11-30&rft.genre=unknown&rft.jtitle=The+Register%3A+Channel&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.theregister.com%2F2000%2F11%2F30%2Famd_tests_super_silicon%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-90"><a href="#cite_ref-90">^</a> <cite class="citation journal">Garwin, Richard L. (новембар 1997). „The Technology of Nuclear Weapons”. Arms Control Today. 27 (8): 6—7 — преко Proquest.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=The+Technology+of+Nuclear+Weapons&rft.aufirst=Richard+L.&rft.aulast=Garwin&rft.date=1997&rft.genre=article&rft.issue=8&rft.jtitle=Arms+Control+Today&rft.pages=6-7&rft.volume=27&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-91"><a href="#cite_ref-91">^</a> <cite class="citation book">Castell, Lutz (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=X4DpCAAAQBAJ&q=Karl-Hermann+Geib&pg=PA37">Time, Quantum and Information</a>. Google Books: <a href="/w/index.php?title=Springer_Science%2BBusiness_Media&action=edit&redlink=1" class="new" title="Springer Science+Business Media (страница не постоји)">Springer Science+Business Media</a>. стр. 37. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-3-642-07892-7" title="Посебно:Штампани извори/978-3-642-07892-7">978-3-642-07892-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.aufirst=Lutz&rft.aulast=Castell&rft.btitle=Time%2C+Quantum+and+Information&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=978-3-642-07892-7&rft.pages=37&rft.place=Google+Books&rft.pub=Springer+Science%2BBusiness+Media&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DX4DpCAAAQBAJ%26q%3DKarl-Hermann%2BGeib%26pg%3DPA37&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-92"><a href="#cite_ref-92">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.globalsecurity.org/wmd/library/news/canada/01_e.pdf">„Bruce Heavy Water Plant Decommissioning”</a> (PDF).</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.btitle=Bruce+Heavy+Water+Plant+Decommissioning&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.globalsecurity.org%2Fwmd%2Flibrary%2Fnews%2Fcanada%2F01_e.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-93"><a href="#cite_ref-93">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20071012032227/http://heavywaterboard.org/htmldocs/general/HistoryBG.asp">„Heavy Water Board – A unit under Department of Atomic Energy, Govt. of India<”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.heavywaterboard.org/htmldocs/general/HistoryBG.asp">оригинала</a> 12. 10. 2007. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.btitle=Heavy+Water+Board+%E2%80%93+A+unit+under+Department+of+Atomic+Energy%2C+Govt.+of+India%3C&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.heavywaterboard.org%2Fhtmldocs%2Fgeneral%2FHistoryBG.asp&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-94"><a href="#cite_ref-94">^</a> <cite class="citation book">Rae, H. K. (1978). „Selecting Heavy Water Processes”. Separation of Hydrogen Isotopes. ACS Symposium Series. 68. стр. 1—26. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8412-0420-1" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8412-0420-1">978-0-8412-0420-1</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1021%2Fbk-1978-0068.ch001">10.1021/bk-1978-0068.ch001</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Selecting+Heavy+Water+Processes&rft.aufirst=H.+K.&rft.aulast=Rae&rft.btitle=Separation+of+Hydrogen+Isotopes&rft.date=1978&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-0-8412-0420-1&rft.pages=1-26&rft.series=ACS+Symposium+Series&rft_id=info%3Adoi%2F10.1021%2Fbk-1978-0068.ch001&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-95"><a href="#cite_ref-95">^</a> <cite class="citation book">Hanson, James Ralph (2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/organicchemistry0000hans">The organic chemistry of isotopic labelling</a>. Cambridge: Royal society of chemistry. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-84973-188-1" title="Посебно:Штампани извори/978-1-84973-188-1">978-1-84973-188-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.aufirst=James+Ralph&rft.aulast=Hanson&rft.btitle=The+organic+chemistry+of+isotopic+labelling&rft.date=2011&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-84973-188-1&rft.place=Cambridge&rft.pub=Royal+society+of+chemistry&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Forganicchemistry0000hans&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-BlakeBartlett2003-96"><a href="#cite_ref-BlakeBartlett2003_96-0">^</a> <cite class="citation journal">Blake, Michael E.; Bartlett, Kevin L.; Jones, Maitland (2003). „Am-Benzyne too-Benzyne Conversion through a 1,2-Shift of a Phenyl Group”. Journal of the American Chemical Society. 125 (21): 6485—6490. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0002-7863">0002-7863</a>. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12785789">12785789</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1021%2Fja0213672">10.1021/ja0213672</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Am-Benzyne+too-Benzyne+Conversion+through+a+1%2C2-Shift+of+a+Phenyl+Group&rft.au=Bartlett%2C+Kevin+L.&rft.au=Jones%2C+Maitland&rft.aufirst=Michael+E.&rft.aulast=Blake&rft.date=2003&rft.genre=article&rft.issn=0002-7863&rft.issue=21&rft.jtitle=Journal+of+the+American+Chemical+Society&rft.pages=6485-6490&rft.volume=125&rft_id=info%3Adoi%2F10.1021%2Fja0213672&rft_id=info%3Apmid%2F12785789&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Kruger2003-97"><a href="#cite_ref-Kruger2003_97-0">^</a> <cite class="citation journal">Kruger, Nicholas; Antje von Schaewen (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20120415075154/http://hort.ifas.ufl.edu/teach/guyweb/bot6516/PentosePhosphatePathway.pdf">„The oxidative pentose phosphate pathway: structure and organisation”</a> (PDF). Current Opinion in Plant Biology. 6 (3): 236—246. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2003COPB....6..236K">2003COPB....6..236K</a>. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12753973">12753973</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2Fs1369-5266%2803%2900039-6">10.1016/s1369-5266(03)00039-6</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://hort.ifas.ufl.edu/teach/guyweb/bot6516/PentosePhosphatePathway.pdf">оригинала</a> (PDF) 15. 4. 2012. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=The+oxidative+pentose+phosphate+pathway%3A+structure+and+organisation&rft.au=Antje+von+Schaewen&rft.aufirst=Nicholas&rft.aulast=Kruger&rft.date=2003&rft.genre=article&rft.issue=3&rft.jtitle=Current+Opinion+in+Plant+Biology&rft.pages=236-246&rft.volume=6&rft_id=http%3A%2F%2Fhort.ifas.ufl.edu%2Fteach%2Fguyweb%2Fbot6516%2FPentosePhosphatePathway.pdf&rft_id=info%3Abibcode%2F2003COPB....6..236K&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2Fs1369-5266%2803%2900039-6&rft_id=info%3Apmid%2F12753973&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-98"><a href="#cite_ref-98">^</a> <cite class="citation book">Nobel, Park S. (7. 2. 2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=RXX8FwhAsngC&pg=PA411">Physicochemical and Environmental Plant Physiology</a>. Academic Press. стр. 411. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-12-520026-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-12-520026-4">978-0-12-520026-4</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.aufirst=Park+S.&rft.aulast=Nobel&rft.btitle=Physicochemical+and+Environmental+Plant+Physiology&rft.date=2005-02-07&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-12-520026-4&rft.pages=411&rft.pub=Academic+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DRXX8FwhAsngC%26pg%3DPA411&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-FernandezCadisch2003-99"><a href="#cite_ref-FernandezCadisch2003_99-0">^</a> <cite class="citation journal">Fernandez, Irene; Cadisch, Georg (2003). „Discrimination against13C during degradation of simple and complex substrates by two white rot fungi”. Rapid Communications in Mass Spectrometry. 17 (23): 2614—2620. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2003RCMS...17.2614F">2003RCMS...17.2614F</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0951-4198">0951-4198</a>. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/14648898">14648898</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1002%2Frcm.1234">10.1002/rcm.1234</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Discrimination+against13C+during+degradation+of+simple+and+complex+substrates+by+two+white+rot+fungi&rft.au=Cadisch%2C+Georg&rft.aufirst=Irene&rft.aulast=Fernandez&rft.date=2003&rft.genre=article&rft.issn=0951-4198&rft.issue=23&rft.jtitle=Rapid+Communications+in+Mass+Spectrometry&rft.pages=2614-2620&rft.volume=17&rft_id=info%3Abibcode%2F2003RCMS...17.2614F&rft_id=info%3Adoi%2F10.1002%2Frcm.1234&rft_id=info%3Apmid%2F14648898&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FernandezMahieu2003-100"><a href="#cite_ref-FernandezMahieu2003_100-0">^</a> <cite class="citation journal">Fernandez, I.; Mahieu, N.; Cadisch, G. (2003). „Carbon isotopic fractionation during decomposition of plant materials of different quality”. Global Biogeochemical Cycles. 17 (3): n/a. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2003GBioC..17.1075F">2003GBioC..17.1075F</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0886-6236">0886-6236</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1029%2F2001GB001834">10.1029/2001GB001834</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Carbon+isotopic+fractionation+during+decomposition+of+plant+materials+of+different+quality&rft.au=Cadisch%2C+G.&rft.au=Mahieu%2C+N.&rft.aufirst=I.&rft.aulast=Fernandez&rft.date=2003&rft.genre=article&rft.issn=0886-6236&rft.issue=3&rft.jtitle=Global+Biogeochemical+Cycles&rft.pages=n%2Fa&rft.volume=17&rft_id=info%3Abibcode%2F2003GBioC..17.1075F&rft_id=info%3Adoi%2F10.1029%2F2001GB001834&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FarquharEhleringer1989-101"><a href="#cite_ref-FarquharEhleringer1989_101-0">^</a> <cite class="citation journal">Farquhar, G D; Ehleringer, J R; Hubick, K T (1989). „Carbon Isotope Discrimination and Photosynthesis”. Annual Review of Plant Physiology and Plant Molecular Biology. 40 (1): 503—537. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/1040-2519">1040-2519</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:12988287">12988287</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1146%2Fannurev.pp.40.060189.002443">10.1146/annurev.pp.40.060189.002443</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Carbon+Isotope+Discrimination+and+Photosynthesis&rft.au=Ehleringer%2C+J+R&rft.au=Hubick%2C+K+T&rft.aufirst=G+D&rft.aulast=Farquhar&rft.date=1989&rft.genre=article&rft.issn=1040-2519&rft.issue=1&rft.jtitle=Annual+Review+of+Plant+Physiology+and+Plant+Molecular+Biology&rft.pages=503-537&rft.volume=40&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A12988287&rft_id=info%3Adoi%2F10.1146%2Fannurev.pp.40.060189.002443&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-McCarrollLoader2004-102"><a href="#cite_ref-McCarrollLoader2004_102-0">^</a> <cite class="citation journal">McCarroll, Danny; Loader, Neil J. (2004). „Stable isotopes in tree rings”. Quaternary Science Reviews. 23 (7–8): 771—801. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2004QSRv...23..771M">2004QSRv...23..771M</a>. <a href="https://en.wikipedia.org/wiki/CiteSeerX" class="extiw" title="en:CiteSeerX">CiteSeerX</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/summary?doi=10.1.1.336.2011">10.1.1.336.2011</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0277-3791">0277-3791</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2Fj.quascirev.2003.06.017">10.1016/j.quascirev.2003.06.017</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Stable+isotopes+in+tree+rings&rft.au=Loader%2C+Neil+J.&rft.aufirst=Danny&rft.aulast=McCarroll&rft.date=2004&rft.genre=article&rft.issn=0277-3791&rft.issue=7%E2%80%938&rft.jtitle=Quaternary+Science+Reviews&rft.pages=771-801&rft.volume=23&rft_id=%2F%2Fciteseerx.ist.psu.edu%2Fviewdoc%2Fsummary%3Fdoi%3D10.1.1.336.2011&rft_id=info%3Abibcode%2F2004QSRv...23..771M&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2Fj.quascirev.2003.06.017&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Eweda_Silveira_Lobo_Sternberg1999-103"><a href="#cite_ref-Eweda_Silveira_Lobo_Sternberg1999_103-0">^</a> <cite class="citation journal">Ewe, Sharon M.L; da Silveira Lobo Sternberg, Leonel; Busch, David E (1999). „Water-use patterns of woody species in pineland and hammock communities of South Florida”. Forest Ecology and Management. 118 (1–3): 139—148. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1999ForEM.118..139E">1999ForEM.118..139E</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0378-1127">0378-1127</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2FS0378-1127%2898%2900493-9">10.1016/S0378-1127(98)00493-9</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Water-use+patterns+of+woody+species+in+pineland+and+hammock+communities+of+South+Florida&rft.au=Busch%2C+David+E&rft.au=da+Silveira+Lobo+Sternberg%2C+Leonel&rft.aufirst=Sharon+M.L&rft.aulast=Ewe&rft.date=1999&rft.genre=article&rft.issn=0378-1127&rft.issue=1%E2%80%933&rft.jtitle=Forest+Ecology+and+Management&rft.pages=139-148&rft.volume=118&rft_id=info%3Abibcode%2F1999ForEM.118..139E&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2FS0378-1127%2898%2900493-9&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-pmid17705258-104"><a href="#cite_ref-pmid17705258_104-0">^</a> <cite class="citation journal">Paul D, Skrzypek G, Fórizs I (2007). „Normalization of measured stable isotopic compositions to isotope reference scales - a review”. Rapid Commun. Mass Spectrom. 21 (18): 3006—14. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2007RCMS...21.3006P">2007RCMS...21.3006P</a>. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17705258">17705258</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1002%2Frcm.3185">10.1002/rcm.3185</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Normalization+of+measured+stable+isotopic+compositions+to+isotope+reference+scales+-+a+review&rft.au=F%C3%B3rizs%2C+I&rft.au=Skrzypek%2C+G&rft.aufirst=D&rft.aulast=Paul&rft.date=2007&rft.genre=article&rft.issue=18&rft.jtitle=Rapid+Commun.+Mass+Spectrom.&rft.pages=3006-14&rft.volume=21&rft_id=info%3Abibcode%2F2007RCMS...21.3006P&rft_id=info%3Adoi%2F10.1002%2Frcm.3185&rft_id=info%3Apmid%2F17705258&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-pmid16543190-105"><a href="#cite_ref-pmid16543190_105-0">^</a> <cite class="citation journal">Stellaard F, Elzinga H (2005). „Analytical techniques in biomedical stable isotope applications: (isotope ratio) mass spectrometry or infrared spectrometry?”. Isotopes in Environmental and Health Studies. 41 (4): 345—61. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16543190">16543190</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1080%2F10256010500384333">10.1080/10256010500384333</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Analytical+techniques+in+biomedical+stable+isotope+applications%3A+%28isotope+ratio%29+mass+spectrometry+or+infrared+spectrometry%3F&rft.au=Elzinga%2C+H&rft.aufirst=F&rft.aulast=Stellaard&rft.date=2005&rft.genre=article&rft.issue=4&rft.jtitle=Isotopes+in+Environmental+and+Health+Studies&rft.pages=345-61&rft.volume=41&rft_id=info%3Adoi%2F10.1080%2F10256010500384333&rft_id=info%3Apmid%2F16543190&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Dickin,_A.P._2005-106"><a href="#cite_ref-Dickin,_A.P._2005_106-0">^</a> <cite class="citation book">Dickin, A.P. (2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20140327204112/http://www.onafarawayday.com/Radiogenic/">Radiogenic Isotope Geology</a>. <a href="/wiki/Cambridge_University_Press" title="Cambridge University Press">Cambridge University Press</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.onafarawayday.com/Radiogenic/">оригинала</a> 2014-03-27. г. Приступљено 2008-10-09.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Dickin%2C+A.P.&rft.btitle=Radiogenic+Isotope+Geology&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.onafarawayday.com%2FRadiogenic%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Jamin-107"><a href="#cite_ref-Jamin_107-0">^</a> <cite class="citation journal">Jamin, Eric; Guérin, Régis; Rétif, Mélinda; Lees, Michèle; Martin, Gérard J. (2003). „Improved Detection of Added Water in Orange Juice by Simultaneous Determination of the Oxygen-18/Oxygen-16 Isotope Ratios of Water and Ethanol Derived from Sugars”. <a href="/w/index.php?title=J._Agric._Food_Chem.&action=edit&redlink=1" class="new" title="J. Agric. Food Chem. (страница не постоји)">J. Agric. Food Chem.</a> 51 (18): 5202—6. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12926859">12926859</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1021%2Fjf030167m">10.1021/jf030167m</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Improved+Detection+of+Added+Water+in+Orange+Juice+by+Simultaneous+Determination+of+the+Oxygen-18%2FOxygen-16+Isotope+Ratios+of+Water+and+Ethanol+Derived+from+Sugars&rft.au=Gu%C3%A9rin%2C+R%C3%A9gis&rft.au=Lees%2C+Mich%C3%A8le&rft.au=Martin%2C+G%C3%A9rard+J.&rft.au=R%C3%A9tif%2C+M%C3%A9linda&rft.aufirst=Eric&rft.aulast=Jamin&rft.date=2003&rft.genre=article&rft.issue=18&rft.jtitle=J.+Agric.+Food+Chem.&rft.pages=5202-6&rft.volume=51&rft_id=info%3Adoi%2F10.1021%2Fjf030167m&rft_id=info%3Apmid%2F12926859&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-108"><a href="#cite_ref-108">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://abstracts.co.allenpress.com/pweb/esa2005/document/50507">„First appearance of "isoscapes" at a scientific meeting”</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.btitle=First+appearance+of+%22isoscapes%22+at+a+scientific+meeting&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fabstracts.co.allenpress.com%2Fpweb%2Fesa2005%2Fdocument%2F50507&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-109"><a href="#cite_ref-109">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.sciencedirect.com/science/journal/01695347">„Peer-reviewed article that discusses isoscapes”</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.btitle=Peer-reviewed+article+that+discusses+isoscapes&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.sciencedirect.com%2Fscience%2Fjournal%2F01695347&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-110"><a href="#cite_ref-110">^</a> <cite class="citation magazine">„Isoscapes to Address Large-Scale Earth Science Challenges”. Eos, transactions, American Geophysical Union. св. 90 бр. 13. 2009. стр. 109—116. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1029%2F2009EO130001">10.1029/2009EO130001</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.btitle=Isoscapes+to+Address+Large-Scale+Earth+Science+Challenges&rft.date=2009&rft.genre=unknown&rft.pages=109-116&rft_id=info%3Adoi%2F10.1029%2F2009EO130001&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-111"><a href="#cite_ref-111">^</a> <cite class="citation journal">Dutton, Andrea; Wilkinson, Bruce H.; Welker, Jeffrey M.; Bowen, Gabriel J.; Lohmann, Kyger C. (2005-12-30). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/hyp.5876">„Spatial distribution and seasonal variation in 18 O/ 16 O of modern precipitation and river water across the conterminous USA”</a>. Hydrological Processes (на језику: енглески). 19 (20): 4121—4146. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:54706113">54706113</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1002%2Fhyp.5876">10.1002/hyp.5876</a>. <a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Handle_System" class="extiw" title="en:Handle System">hdl</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//hdl.handle.net/2027.42%2F49284">2027.42/49284</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Spatial+distribution+and+seasonal+variation+in+18+O%2F+16+O+of+modern+precipitation+and+river+water+across+the+conterminous+USA&rft.au=Bowen%2C+Gabriel+J.&rft.au=Lohmann%2C+Kyger+C.&rft.au=Welker%2C+Jeffrey+M.&rft.au=Wilkinson%2C+Bruce+H.&rft.aufirst=Andrea&rft.aulast=Dutton&rft.date=2005-12-30&rft.genre=article&rft.issue=20&rft.jtitle=Hydrological+Processes&rft.pages=4121-4146&rft.volume=19&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A54706113&rft_id=https%3A%2F%2Fonlinelibrary.wiley.com%2Fdoi%2F10.1002%2Fhyp.5876&rft_id=info%3Adoi%2F10.1002%2Fhyp.5876&rft_id=info%3Ahdl%2F2027.42%2F49284&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-112"><a href="#cite_ref-112">^</a> <cite class="citation journal">Bowen, Gabriel J.; Wassenaar, Leonard I.; Hobson, Keith A. (април 2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://link.springer.com/10.1007/s00442-004-1813-y">„Global application of stable hydrogen and oxygen isotopes to wildlife forensics”</a>. Oecologia (на језику: енглески). 143 (3): 337—348. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0029-8549">0029-8549</a>. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15726429">15726429</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:1762342">1762342</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1007%2Fs00442-004-1813-y">10.1007/s00442-004-1813-y</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Global+application+of+stable+hydrogen+and+oxygen+isotopes+to+wildlife+forensics&rft.au=Hobson%2C+Keith+A.&rft.au=Wassenaar%2C+Leonard+I.&rft.aufirst=Gabriel+J.&rft.aulast=Bowen&rft.date=2005&rft.genre=article&rft.issn=0029-8549&rft.issue=3&rft.jtitle=Oecologia&rft.pages=337-348&rft.volume=143&rft_id=http%3A%2F%2Flink.springer.com%2F10.1007%2Fs00442-004-1813-y&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A1762342&rft_id=info%3Adoi%2F10.1007%2Fs00442-004-1813-y&rft_id=info%3Apmid%2F15726429&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-113"><a href="#cite_ref-113">^</a> <cite class="citation journal">Kendall, Carol; Coplen, Tyler B. (мај 2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/hyp.217">„Distribution of oxygen-18 and deuterium in river waters across the United States”</a>. Hydrological Processes (на језику: енглески). 15 (7): 1363—1393. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0885-6087">0885-6087</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:27744095">27744095</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1002%2Fhyp.217">10.1002/hyp.217</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Distribution+of+oxygen-18+and+deuterium+in+river+waters+across+the+United+States&rft.au=Coplen%2C+Tyler+B.&rft.aufirst=Carol&rft.aulast=Kendall&rft.date=2001&rft.genre=article&rft.issn=0885-6087&rft.issue=7&rft.jtitle=Hydrological+Processes&rft.pages=1363-1393&rft.volume=15&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A27744095&rft_id=https%3A%2F%2Fonlinelibrary.wiley.com%2Fdoi%2F10.1002%2Fhyp.217&rft_id=info%3Adoi%2F10.1002%2Fhyp.217&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-Treiman-114"><a href="#cite_ref-Treiman_114-0">^</a> <cite class="citation journal">Treiman, A. H.; Gleason, J. D.; Bogard, D. D. (2000). „The SNC meteorites are from Mars”. <a href="/w/index.php?title=Planet._Space_Sci.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Planet. Space Sci. (страница не постоји)">Planet. Space Sci.</a> 48 (12–14): 1213. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2000P&SS...48.1213T">2000P&SS...48.1213T</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2FS0032-0633%2800%2900105-7">10.1016/S0032-0633(00)00105-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=The+SNC+meteorites+are+from+Mars&rft.au=Bogard%2C+D.+D.&rft.au=Gleason%2C+J.+D.&rft.au=Treiman%2C+A.+H.&rft.date=2000&rft.genre=article&rft.issue=12%E2%80%9314&rft.jtitle=Planet.+Space+Sci.&rft.pages=1213&rft.volume=48&rft_id=info%3Abibcode%2F2000P%26SS...48.1213T&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2FS0032-0633%2800%2900105-7&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-metbull-115"><a href="#cite_ref-metbull_115-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.lpi.usra.edu/meteor/metbull.php?sea=&sfor=names&ants=&nwas=&falls=&valids=&stype=contains&lrec=50&map=ge&browse=&country=All&srt=name&categ=Martian+meteorites&mblist=All&rect=&phot=&strewn=&snew=0&pnt=Normal%20table&dr=&page=1">„Search results for 'Martian meteorites'”</a>. Meteoritical Bulletin. <a href="/w/index.php?title=Meteoritical_Society&action=edit&redlink=1" class="new" title="Meteoritical Society (страница не постоји)">Meteoritical Society</a>. Приступљено 27. 4. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Search+results+for+%27Martian+meteorites%27&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Meteoritical+Bulletin&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.lpi.usra.edu%2Fmeteor%2Fmetbull.php%3Fsea%3D%26sfor%3Dnames%26ants%3D%26nwas%3D%26falls%3D%26valids%3D%26stype%3Dcontains%26lrec%3D50%26map%3Dge%26browse%3D%26country%3DAll%26srt%3Dname%26categ%3DMartian%2Bmeteorites%26mblist%3DAll%26rect%3D%26phot%3D%26strewn%3D%26snew%3D0%26pnt%3DNormal%2520table%26dr%3D%26page%3D1&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-NASA-20130103-116"><a href="#cite_ref-NASA-20130103_116-0">^</a> <cite class="citation web">Staff (3. 1. 2013). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20180529095602/https://www.nasa.gov/mission_pages/mars/news/mars20130103.html">„Researchers Identify Water Rich Meteorite Linked To Mars Crust”</a>. <a href="/wiki/%D0%9D%D0%90%D0%A1%D0%90" class="mw-redirect" title="НАСА">NASA</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.nasa.gov/mission_pages/mars/news/mars20130103.html">оригинала</a> 29. 5. 2018. г. Приступљено 3. 1. 2013.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Staff&rft.btitle=Researchers+Identify+Water+Rich+Meteorite+Linked+To+Mars+Crust&rft.date=2013-01-03&rft.genre=unknown&rft.pub=NASA&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.nasa.gov%2Fmission_pages%2Fmars%2Fnews%2Fmars20130103.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-117"><a href="#cite_ref-117">^</a> <cite class="citation journal">Westaway, Kenneth C. (2006). „Using kinetic isotope effects to determine the structure of the transition states of SN2 reactions”. Advances in Physical Organic Chemistry. 41: 217—273. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-12-033541-1" title="Посебно:Штампани извори/978-0-12-033541-1">978-0-12-033541-1</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2FS0065-3160%2806%2941004-2">10.1016/S0065-3160(06)41004-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Using+kinetic+isotope+effects+to+determine+the+structure+of+the+transition+states+of+S%3Csub%3EN%3C%2Fsub%3E2+reactions&rft.aufirst=Kenneth+C.&rft.aulast=Westaway&rft.date=2006&rft.genre=article&rft.isbn=978-0-12-033541-1&rft.jtitle=Advances+in+Physical+Organic+Chemistry&rft.pages=217-273&rft.volume=41&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2FS0065-3160%2806%2941004-2&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-118"><a href="#cite_ref-118">^</a> <cite class="citation journal">Poirier RA, Wang Y, Westaway KC (март 1994). „A Theoretical Study of the Relationship between Secondary .alpha.-Deuterium Kinetic Isotope Effects and the Structure of SN2 Transition States”. Journal of the American Chemical Society. 116 (6): 2526—2533. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1021%2Fja00085a037">10.1021/ja00085a037</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=A+Theoretical+Study+of+the+Relationship+between+Secondary+.alpha.-Deuterium+Kinetic+Isotope+Effects+and+the+Structure+of+S%3Csub%3EN%3C%2Fsub%3E2+Transition+States&rft.au=Wang%2C+Y&rft.au=Westaway%2C+KC&rft.aufirst=RA&rft.aulast=Poirier&rft.date=1994&rft.genre=article&rft.issue=6&rft.jtitle=Journal+of+the+American+Chemical+Society&rft.pages=2526-2533&rft.volume=116&rft_id=info%3Adoi%2F10.1021%2Fja00085a037&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-Buncel5-119"><a href="#cite_ref-Buncel5_119-0">^</a> <cite class="citation book">Buncel E, Lee CC (1977). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/isotopesincation0005unse">Isotopes in cationic reactions<img alt="Неопходна слободна регистрација" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. Isotopes in Organic Chemistry. 5. Amsterdam: Elsevier. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-444-41927-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-444-41927-9">978-0-444-41927-9</a>. <a href="/wiki/OCLC" title="OCLC">OCLC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/oclc/867217247">867217247</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Lee%2C+CC&rft.aufirst=E&rft.aulast=Buncel&rft.btitle=Isotopes+in+cationic+reactions&rft.date=1977&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-444-41927-9&rft.place=Amsterdam&rft.pub=Elsevier&rft.series=Isotopes+in+Organic+Chemistry&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fisotopesincation0005unse&rft_id=info%3Aoclcnum%2F867217247&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Saunders-120"><a href="#cite_ref-Saunders_120-0">^</a> <cite class="citation book">Melander L, Saunders WH (1980). Reaction Rates of Isotopic Molecules. New York: Wiley.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Saunders%2C+WH&rft.aufirst=L&rft.aulast=Melander&rft.btitle=Reaction+Rates+of+Isotopic+Molecules&rft.date=1980&rft.genre=book&rft.place=New+York&rft.pub=Wiley&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-121"><a href="#cite_ref-121">^</a> <cite class="citation journal">Bigeleisen J, Wolfsberg M (јануар 1957). „Theoretical and experimental aspects of isotope effects in chemical kinetics.”. Advances in Chemical Physics. 1: 15—76.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Theoretical+and+experimental+aspects+of+isotope+effects+in+chemical+kinetics.&rft.au=Wolfsberg%2C+M&rft.aufirst=J&rft.aulast=Bigeleisen&rft.date=1957&rft.genre=article&rft.jtitle=Advances+in+Chemical+Physics&rft.pages=15-76&rft.volume=1&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-122"><a href="#cite_ref-122">^</a> <cite class="citation journal">Deegan, Frances M.; Troll, Valentin R.; Whitehouse, Martin J.; Jolis, Ester M.; Freda, Carmela (2016-08-04). <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4973271">„Boron isotope fractionation in magma via crustal carbonate dissolution”</a>. Scientific Reports (на језику: енглески). 6 (1): 30774. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2016NatSR...630774D">2016NatSR...630774D</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/2045-2322">2045-2322</a>. <a href="/wiki/PubMed_Central" title="PubMed Central">PMC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4973271">4973271</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/27488228">27488228</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1038%2Fsrep30774">10.1038/srep30774</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Boron+isotope+fractionation+in+magma+via+crustal+carbonate+dissolution&rft.au=Freda%2C+Carmela&rft.au=Jolis%2C+Ester+M.&rft.au=Troll%2C+Valentin+R.&rft.au=Whitehouse%2C+Martin+J.&rft.aufirst=Frances+M.&rft.aulast=Deegan&rft.date=2016-08-04&rft.genre=article&rft.issn=2045-2322&rft.issue=1&rft.jtitle=Scientific+Reports&rft.pages=30774&rft.volume=6&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC4973271&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC4973271&rft_id=info%3Abibcode%2F2016NatSR...630774D&rft_id=info%3Adoi%2F10.1038%2Fsrep30774&rft_id=info%3Apmid%2F27488228&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-pmid10359756-123"><a href="#cite_ref-pmid10359756_123-0">^</a> <cite class="citation journal">Oda Y, Huang K, Cross FR, Cowburn D, Chait BT (јун 1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC21959">„Accurate quantitation of protein expression and site-specific phosphorylation”</a>. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 96 (12): 6591—6596. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1999PNAS...96.6591O">1999PNAS...96.6591O</a>. <a href="/wiki/PubMed_Central" title="PubMed Central">PMC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC21959">21959</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/10359756">10359756</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1073%2Fpnas.96.12.6591">10.1073/pnas.96.12.6591</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Accurate+quantitation+of+protein+expression+and+site-specific+phosphorylation&rft.au=Chait%2C+BT&rft.au=Cowburn%2C+D&rft.au=Cross%2C+FR&rft.au=Huang%2C+K&rft.aufirst=Y&rft.aulast=Oda&rft.date=1999&rft.genre=article&rft.issue=12&rft.jtitle=Proceedings+of+the+National+Academy+of+Sciences+of+the+United+States+of+America&rft.pages=6591-6596&rft.volume=96&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC21959&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC21959&rft_id=info%3Abibcode%2F1999PNAS...96.6591O&rft_id=info%3Adoi%2F10.1073%2Fpnas.96.12.6591&rft_id=info%3Apmid%2F10359756&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-pmid12645890-124"><a href="#cite_ref-pmid12645890_124-0">^</a> <cite class="citation journal">Jiang H, English AM (2002). „Quantitative analysis of the yeast proteome by incorporation of isotopically labeled leucine”. Journal of Proteome Research. 1 (4): 345—350. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12645890">12645890</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1021%2Fpr025523f">10.1021/pr025523f</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Quantitative+analysis+of+the+yeast+proteome+by+incorporation+of+isotopically+labeled+leucine&rft.au=English%2C+AM&rft.aufirst=H&rft.aulast=Jiang&rft.date=2002&rft.genre=article&rft.issue=4&rft.jtitle=Journal+of+Proteome+Research&rft.pages=345-350&rft.volume=1&rft_id=info%3Adoi%2F10.1021%2Fpr025523f&rft_id=info%3Apmid%2F12645890&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-pmid12118079-125"><a href="#cite_ref-pmid12118079_125-0">^</a> <cite class="citation journal">Ong SE, Blagoev B, Kratchmarova I, Kristensen DB, Steen H, Pandey A, Mann M (мај 2002). „Stable isotope labeling by amino acids in cell culture, SILAC, as a simple and accurate approach to expression proteomics”. Molecular & Cellular Proteomics. 1 (5): 376—386. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12118079">12118079</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1074%2Fmcp.M200025-MCP200">10.1074/mcp.M200025-MCP200</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Stable+isotope+labeling+by+amino+acids+in+cell+culture%2C+SILAC%2C+as+a+simple+and+accurate+approach+to+expression+proteomics&rft.au=Blagoev%2C+B&rft.au=Kratchmarova%2C+I&rft.au=Kristensen%2C+DB&rft.au=Mann%2C+M&rft.au=Pandey%2C+A&rft.au=Steen%2C+H&rft.aufirst=SE&rft.aulast=Ong&rft.date=2002&rft.genre=article&rft.issue=5&rft.jtitle=Molecular+%26+Cellular+Proteomics&rft.pages=376-386&rft.volume=1&rft_id=info%3Adoi%2F10.1074%2Fmcp.M200025-MCP200&rft_id=info%3Apmid%2F12118079&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-pmid12415544-126"><a href="#cite_ref-pmid12415544_126-0">^</a> <cite class="citation journal">Zhu H, Pan S, Gu S, Bradbury EM, Chen X (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://zenodo.org/record/1229346">„Amino acid residue specific stable isotope labeling for quantitative proteomics”</a>. Rapid Communications in Mass Spectrometry. 16 (22): 2115—2123. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2002RCMS...16.2115Z">2002RCMS...16.2115Z</a>. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12415544">12415544</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1002%2Frcm.831">10.1002/rcm.831</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Amino+acid+residue+specific+stable+isotope+labeling+for+quantitative+proteomics&rft.au=Bradbury%2C+EM&rft.au=Chen%2C+X&rft.au=Gu%2C+S&rft.au=Pan%2C+S&rft.aufirst=H&rft.aulast=Zhu&rft.date=2002&rft.genre=article&rft.issue=22&rft.jtitle=Rapid+Communications+in+Mass+Spectrometry&rft.pages=2115-2123&rft.volume=16&rft_id=https%3A%2F%2Fzenodo.org%2Frecord%2F1229346&rft_id=info%3Abibcode%2F2002RCMS...16.2115Z&rft_id=info%3Adoi%2F10.1002%2Frcm.831&rft_id=info%3Apmid%2F12415544&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-127"><a href="#cite_ref-127">^</a> <cite class="citation journal">Schoeters F, Van Dijck P (2019). <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6693483">„Protein-Protein Interactions in Candida albicans”</a>. Frontiers in Microbiology. 10: 1792. <a href="/wiki/PubMed_Central" title="PubMed Central">PMC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6693483">6693483</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/31440220">31440220</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.3389%2Ffmicb.2019.01792">10.3389/fmicb.2019.01792</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Protein-Protein+Interactions+in+Candida+albicans&rft.au=Van+Dijck%2C+P&rft.aufirst=F&rft.aulast=Schoeters&rft.date=2019&rft.genre=article&rft.jtitle=Frontiers+in+Microbiology&rft.pages=1792&rft.volume=10&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC6693483&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC6693483&rft_id=info%3Adoi%2F10.3389%2Ffmicb.2019.01792&rft_id=info%3Apmid%2F31440220&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-128"><a href="#cite_ref-128">^</a> <cite class="citation journal">M.J.T. Milton; R. I. Wielgosz (2000). „Uncertainty in SI-traceable measurements of amount of substance by isotope dilution mass spectrometry”. <a href="/w/index.php?title=Metrologia&action=edit&redlink=1" class="new" title="Metrologia (страница не постоји)">Metrologia</a>. 37 (3): 199—206. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2000Metro..37..199M">2000Metro..37..199M</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:250890206">250890206</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1088%2F0026-1394%2F37%2F3%2F3">10.1088/0026-1394/37/3/3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Uncertainty+in+SI-traceable+measurements+of+amount+of+substance+by+isotope+dilution+mass+spectrometry&rft.au=M.J.T.+Milton&rft.au=R.+I.+Wielgosz&rft.date=2000&rft.genre=article&rft.issue=3&rft.jtitle=Metrologia&rft.pages=199-206&rft.volume=37&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A250890206&rft_id=info%3Abibcode%2F2000Metro..37..199M&rft_id=info%3Adoi%2F10.1088%2F0026-1394%2F37%2F3%2F3&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-129"><a href="#cite_ref-129">^</a> <cite class="citation journal">G. V. Hevesy; F. Paneth (1913). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://zenodo.org/record/1428142">„Die Löslichkeit des Bleisulfids und Bleichromats”</a>. <a href="/w/index.php?title=Z._Anorg._Allg._Chem.&action=edit&redlink=1" class="new" title="Z. Anorg. Allg. Chem. (страница не постоји)">Z. Anorg. Allg. Chem.</a> 82 (1): 323—328. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1002%2Fzaac.19130820125">10.1002/zaac.19130820125</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Die+L%C3%B6slichkeit+des+Bleisulfids+und+Bleichromats&rft.au=F.+Paneth&rft.au=G.+V.+Hevesy&rft.date=1913&rft.genre=article&rft.issue=1&rft.jtitle=Z.+Anorg.+Allg.+Chem.&rft.pages=323-328&rft.volume=82&rft_id=https%3A%2F%2Fzenodo.org%2Frecord%2F1428142&rft_id=info%3Adoi%2F10.1002%2Fzaac.19130820125&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-130"><a href="#cite_ref-130">^</a> <cite class="citation journal">Walker, L.; Wertheim, G.; Jaccarino, V. (1961). „Interpretation of the Fe57 Isomer Shift”. <a href="/w/index.php?title=Physical_Review_Letters&action=edit&redlink=1" class="new" title="Physical Review Letters (страница не постоји)">Physical Review Letters</a>. 6 (3): 98. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1961PhRvL...6...98W">1961PhRvL...6...98W</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1103%2FPhysRevLett.6.98">10.1103/PhysRevLett.6.98</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Interpretation+of+the+Fe%3Csup%3E57%3C%2Fsup%3E+Isomer+Shift&rft.au=Jaccarino%2C+V.&rft.au=Wertheim%2C+G.&rft.aufirst=L.&rft.aulast=Walker&rft.date=1961&rft.genre=article&rft.issue=3&rft.jtitle=Physical+Review+Letters&rft.pages=98&rft.volume=6&rft_id=info%3Abibcode%2F1961PhRvL...6...98W&rft_id=info%3Adoi%2F10.1103%2FPhysRevLett.6.98&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-131"><a href="#cite_ref-131">^</a> <cite class="citation journal">Nagy, D. L. (1994). „Trends in Mössbauer emission spectroscopy of 57Co/57Fe”. Hyperfine Interactions. 83 (1): 1—19. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1994HyInt..83....1N">1994HyInt..83....1N</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:95685404">95685404</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1007%2FBF02074255">10.1007/BF02074255</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Trends+in+M%C3%B6ssbauer+emission+spectroscopy+of+%3Csup%3E57%3C%2Fsup%3ECo%2F%3Csup%3E57%3C%2Fsup%3EFe&rft.aufirst=D.+L.&rft.aulast=Nagy&rft.date=1994&rft.genre=article&rft.issue=1&rft.jtitle=Hyperfine+Interactions&rft.pages=1-19&rft.volume=83&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A95685404&rft_id=info%3Abibcode%2F1994HyInt..83....1N&rft_id=info%3Adoi%2F10.1007%2FBF02074255&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-132"><a href="#cite_ref-132">^</a> <cite class="citation journal">Schröder, Christian (2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.spectroscopyeurope.com/article/m%C3%B6ssbauer-spectroscopy-astrobiology">„Mössbauer spectroscopy in astrobiology”</a>. Spectroscopy Europe. 27 (2): 10. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20180108233451/https://www.spectroscopyeurope.com/article/m%C3%B6ssbauer-spectroscopy-astrobiology">Архивирано</a> из оригинала 2018-01-08. г. Приступљено 2018-01-08.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=M%C3%B6ssbauer+spectroscopy+in+astrobiology&rft.aufirst=Christian&rft.aulast=Schr%C3%B6der&rft.date=2015&rft.genre=article&rft.issue=2&rft.jtitle=Spectroscopy+Europe&rft.pages=10&rft.volume=27&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.spectroscopyeurope.com%2Farticle%2Fm%25C3%25B6ssbauer-spectroscopy-astrobiology&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-133"><a href="#cite_ref-133">^</a> <cite class="citation journal">Sarkar, A.; et al. (2007). „Fischer–Tropsch Synthesis: Characterization Rb Promoted Iron Catalyst”. <a href="/w/index.php?title=Catalysis_Letters&action=edit&redlink=1" class="new" title="Catalysis Letters (страница не постоји)">Catalysis Letters</a>. 121 (1–2): 1—11. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:94596943">94596943</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1007%2Fs10562-007-9288-1">10.1007/s10562-007-9288-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Fischer%E2%80%93Tropsch+Synthesis%3A+Characterization+Rb+Promoted+Iron+Catalyst&rft.au=Davis%2C+Burtron+H.&rft.au=Hamdeh%2C+Hussein+H.&rft.au=Jacobs%2C+Gary&rft.au=Ji%2C+Yaying&rft.aufirst=A.&rft.aulast=Sarkar&rft.date=2007&rft.genre=article&rft.issue=1%E2%80%932&rft.jtitle=Catalysis+Letters&rft.pages=1-11&rft.volume=121&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A94596943&rft_id=info%3Adoi%2F10.1007%2Fs10562-007-9288-1&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-134"><a href="#cite_ref-134">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.ne.anl.gov/About/modern-day-alchemy/">„Reactors: Modern-Day Alchemy - Argonne's Nuclear Science and Technology Legacy”</a>. www.ne.anl.gov. Приступљено 24. 3. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Reactors%3A+Modern-Day+Alchemy+-+Argonne%27s+Nuclear+Science+and+Technology+Legacy&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.ne.anl.gov&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.ne.anl.gov%2FAbout%2Fmodern-day-alchemy%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-Inside_the_Atomic_Patent_Office-135"><a href="#cite_ref-Inside_the_Atomic_Patent_Office_135-0">^</a> <cite class="citation journal">Wellerstein, Alex (2008). „Inside the atomic patent office”. Bulletin of the Atomic Scientists. 64 (2): 26—31. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2008BuAtS..64b..26W">2008BuAtS..64b..26W</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0096-3402">0096-3402</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.2968%2F064002008">10.2968/064002008</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Inside+the+atomic+patent+office&rft.aufirst=Alex&rft.aulast=Wellerstein&rft.date=2008&rft.genre=article&rft.issn=0096-3402&rft.issue=2&rft.jtitle=Bulletin+of+the+Atomic+Scientists&rft.pages=26-31&rft.volume=64&rft_id=info%3Abibcode%2F2008BuAtS..64b..26W&rft_id=info%3Adoi%2F10.2968%2F064002008&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-136"><a href="#cite_ref-136">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.atomicarchive.com/History/mp/introduction.shtml">„The Einstein Letter”</a>. Atomicarchive.com. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130628151924/http://www.atomicarchive.com/History/mp/introduction.shtml">Архивирано</a> из оригинала 2013-06-28. г. Приступљено 2013-06-22.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.btitle=The+Einstein+Letter&rft.genre=unknown&rft.pub=Atomicarchive.com&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.atomicarchive.com%2FHistory%2Fmp%2Fintroduction.shtml&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Palliative_Radiation_Therapy_for_On-137">^ <a href="#cite_ref-Palliative_Radiation_Therapy_for_On_137-0">а</a> <a href="#cite_ref-Palliative_Radiation_Therapy_for_On_137-1">б</a> <cite class="citation journal">Yerramilli D, Xu AJ, Gillespie EF, Shepherd AF, Beal K, Gomez D, et al. (2020-07-01). <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7194647">„Palliative Radiation Therapy for Oncologic Emergencies in the Setting of COVID-19: Approaches to Balancing Risks and Benefits”</a>. Advances in Radiation Oncology (на језику: енглески). 5 (4): 589—594. <a href="/wiki/PubMed_Central" title="PubMed Central">PMC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7194647">7194647</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/32363243">32363243</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2Fj.adro.2020.04.001">10.1016/j.adro.2020.04.001</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Palliative+Radiation+Therapy+for+Oncologic+Emergencies+in+the+Setting+of+COVID-19%3A+Approaches+to+Balancing+Risks+and+Benefits&rft.au=Beal%2C+K&rft.au=Gillespie%2C+EF&rft.au=Gomez%2C+D&rft.au=Shepherd%2C+AF&rft.au=Tsai%2C+CJ&rft.au=Xu%2C+AJ&rft.au=Yamada%2C+J&rft.au=Yang%2C+TJ&rft.aufirst=D&rft.aulast=Yerramilli&rft.date=2020-07-01&rft.genre=article&rft.issue=4&rft.jtitle=Advances+in+Radiation+Oncology&rft.pages=589-594&rft.volume=5&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC7194647&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC7194647&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2Fj.adro.2020.04.001&rft_id=info%3Apmid%2F32363243&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-138"><a href="#cite_ref-138">^</a> <cite class="citation journal">Rades D, Stalpers LJ, Veninga T, Schulte R, Hoskin PJ, Obralic N, et al. (мај 2005). „Evaluation of five radiation schedules and prognostic factors for metastatic spinal cord compression”. Journal of Clinical Oncology. 23 (15): 3366—3375. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15908648">15908648</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1200%2FJCO.2005.04.754">10.1200/JCO.2005.04.754</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Evaluation+of+five+radiation+schedules+and+prognostic+factors+for+metastatic+spinal+cord+compression&rft.au=Bajrovic%2C+A&rft.au=Hoskin%2C+PJ&rft.au=Hulshof%2C+MC&rft.au=Obralic%2C+N&rft.au=Poortmans%2C+P&rft.au=Rudat%2C+V&rft.au=Schild%2C+SE&rft.au=Schulte%2C+R&rft.au=Schwarz%2C+R&rft.au=Stalpers%2C+LJ&rft.au=Veninga%2C+T&rft.aufirst=D&rft.aulast=Rades&rft.date=2005&rft.genre=article&rft.issue=15&rft.jtitle=Journal+of+Clinical+Oncology&rft.pages=3366-3375&rft.volume=23&rft_id=info%3Adoi%2F10.1200%2FJCO.2005.04.754&rft_id=info%3Apmid%2F15908648&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-139"><a href="#cite_ref-139">^</a> <cite class="citation journal">Rades D, Panzner A, Rudat V, Karstens JH, Schild SE (новембар 2011). „Dose escalation of radiotherapy for metastatic spinal cord compression (MSCC) in patients with relatively favorable survival prognosis”. Strahlentherapie und Onkologie. 187 (11): 729—735. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22037654">22037654</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:19991034">19991034</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1007%2Fs00066-011-2266-y">10.1007/s00066-011-2266-y</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Dose+escalation+of+radiotherapy+for+metastatic+spinal+cord+compression+%28MSCC%29+in+patients+with+relatively+favorable+survival+prognosis&rft.au=Karstens%2C+JH&rft.au=Panzner%2C+A&rft.au=Rudat%2C+V&rft.au=Schild%2C+SE&rft.aufirst=D&rft.aulast=Rades&rft.date=2011&rft.genre=article&rft.issue=11&rft.jtitle=Strahlentherapie+und+Onkologie&rft.pages=729-735&rft.volume=187&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A19991034&rft_id=info%3Adoi%2F10.1007%2Fs00066-011-2266-y&rft_id=info%3Apmid%2F22037654&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-140"><a href="#cite_ref-140">^</a> <cite class="citation journal">Rades D, Šegedin B, Conde-Moreno AJ, Garcia R, Perpar A, Metz M, et al. (фебруар 2016). „Radiotherapy With 4 Gy × 5 Versus 3 Gy × 10 for Metastatic Epidural Spinal Cord Compression: Final Results of the SCORE-2 Trial (ARO 2009/01)”. Journal of Clinical Oncology. 34 (6): 597—602. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/26729431">26729431</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1200%2FJCO.2015.64.0862">10.1200/JCO.2015.64.0862</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Radiotherapy+With+4+Gy+%C3%97+5+Versus+3+Gy+%C3%97+10+for+Metastatic+Epidural+Spinal+Cord+Compression%3A+Final+Results+of+the+SCORE-2+Trial+%28ARO+2009%2F01%29&rft.au=%C5%A0egedin%2C+B&rft.au=Adamietz%2C+IA&rft.au=Badakhshi%2C+H&rft.au=Cacicedo%2C+J&rft.au=Conde-Moreno%2C+AJ&rft.au=Garcia%2C+R&rft.au=Hipp%2C+P&rft.au=Metz%2C+M&rft.au=Nitsche%2C+M&rft.au=Norkus%2C+D&rft.au=Perpar%2C+A&rft.au=Rudat%2C+V&rft.au=Schild%2C+SE&rft.au=Schreiber%2C+A&rft.au=Schulze%2C+W&rft.aufirst=D&rft.aulast=Rades&rft.date=2016&rft.genre=article&rft.issue=6&rft.jtitle=Journal+of+Clinical+Oncology&rft.pages=597-602&rft.volume=34&rft_id=info%3Adoi%2F10.1200%2FJCO.2015.64.0862&rft_id=info%3Apmid%2F26729431&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> </ol></div></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Литература">Литература</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=26" title="Уредите одељак „Литература”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=26" title="Уреди извор одељка: Литература">уреди извор</a>]</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440192">.mw-parser-output .refbegin{margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul{margin-left:0}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{margin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul li{list-style:none}@media(max-width:720px){.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{padding-left:1.6em;text-indent:-1.6em}}.mw-parser-output .refbegin-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .refbegin-columns ul{margin-top:0}.mw-parser-output .refbegin-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}@media screen{.mw-parser-output .refbegin{font-size:90%}}</style><div class="refbegin refbegin-columns references-column-width" style="column-width: 30em"> <ul><li><cite class="citation book">Various (2002). Lide, David R., ур. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20170724011402/http://www.hbcpnetbase.com/">Handbook of Chemistry & Physics</a> (88th изд.). CRC. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8493-0486-6" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8493-0486-6">978-0-8493-0486-6</a>. <a href="/wiki/OCLC" title="OCLC">OCLC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/oclc/179976746">179976746</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.hbcpnetbase.com/">оригинала</a> 2017-07-24. г. Приступљено 2008-05-23.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Various&rft.btitle=Handbook+of+Chemistry+%26+Physics&rft.date=2002&rft.edition=88th&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8493-0486-6&rft.pub=CRC&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.hbcpnetbase.com%2F&rft_id=info%3Aoclcnum%2F179976746&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation journal">Belli, P.; Bernabei, R.; Danevich, F. A.; et al. (2019). „Experimental searches for rare alpha and beta decays”. European Physical Journal A. 55 (8): 140—1—140—7. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2019EPJA...55..140B">2019EPJA...55..140B</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/1434-601X">1434-601X</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:201664098">201664098</a>. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/1908.11458">1908.11458</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1140%2Fepja%2Fi2019-12823-2">10.1140/epja/i2019-12823-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Experimental+searches+for+rare+alpha+and+beta+decays&rft.au=Bernabei%2C+R.&rft.au=Danevich%2C+F.+A.&rft.au=Incicchitti%2C+A.&rft.au=Tretyak%2C+V.+I.&rft.aufirst=P.&rft.aulast=Belli&rft.date=2019&rft.genre=article&rft.issn=1434-601X&rft.issue=8&rft.jtitle=European+Physical+Journal+A&rft.pages=140-1-140-7&rft.volume=55&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A201664098&rft_id=info%3Aarxiv%2F1908.11458&rft_id=info%3Abibcode%2F2019EPJA...55..140B&rft_id=info%3Adoi%2F10.1140%2Fepja%2Fi2019-12823-2&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation book">Various (2002). Lide, David R., ур. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20170724011402/http://www.hbcpnetbase.com/">Handbook of Chemistry & Physics</a> (88th изд.). CRC. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8493-0486-6" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8493-0486-6">978-0-8493-0486-6</a>. <a href="/wiki/OCLC" title="OCLC">OCLC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/oclc/179976746">179976746</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.hbcpnetbase.com/">оригинала</a> 2017-07-24. г. Приступљено 2008-05-23.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Various&rft.btitle=Handbook+of+Chemistry+%26+Physics&rft.date=2002&rft.edition=88th&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8493-0486-6&rft.pub=CRC&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.hbcpnetbase.com%2F&rft_id=info%3Aoclcnum%2F179976746&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation journal">Kelkar, N. G.; Nowakowski, M. (2016). „Signature of the N = 126 shell closure in dwell times of alpha-particle tunneling”. Journal of Physics G: Nuclear and Particle Physics. 43 (105102). <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/1610.02069">1610.02069</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1088%2F0954-3899%2F43%2F10%2F105102">10.1088/0954-3899/43/10/105102</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Signature+of+the+N+%3D+126+shell+closure+in+dwell+times+of+alpha-particle+tunneling&rft.au=Nowakowski%2C+M.&rft.aufirst=N.+G.&rft.aulast=Kelkar&rft.date=2016&rft.genre=article&rft.issue=105102&rft.jtitle=Journal+of+Physics+G%3A+Nuclear+and+Particle+Physics&rft.volume=43&rft_id=info%3Aarxiv%2F1610.02069&rft_id=info%3Adoi%2F10.1088%2F0954-3899%2F43%2F10%2F105102&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation journal">Marcillac, Pierre de; Noël Coron; Gérard Dambier; Jacques Leblanc; Jean-Pierre Moalic (2003). „Experimental detection of α-particles from the radioactive decay of natural bismuth”. Nature. 422 (6934): 876—878. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2003Natur.422..876D">2003Natur.422..876D</a>. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12712201">12712201</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:4415582">4415582</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1038%2Fnature01541">10.1038/nature01541</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Experimental+detection+of+%CE%B1-particles+from+the+radioactive+decay+of+natural+bismuth&rft.au=G%C3%A9rard+Dambier&rft.au=Jacques+Leblanc&rft.au=Jean-Pierre+Moalic&rft.au=No%C3%ABl+Coron&rft.aufirst=Pierre+de&rft.aulast=Marcillac&rft.date=2003&rft.genre=article&rft.issue=6934&rft.jtitle=Nature&rft.pages=876-878&rft.volume=422&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A4415582&rft_id=info%3Abibcode%2F2003Natur.422..876D&rft_id=info%3Adoi%2F10.1038%2Fnature01541&rft_id=info%3Apmid%2F12712201&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation journal">de Carvalho H. G.; de Araújo Penna M. (1972). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://link.springer.com/article/10.1007/BF02824346">„Alpha-activity of 209Bi”</a>. Lett. Nuovo Cimento. 3 (18): 720—722. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1007%2FBF02824346">10.1007/BF02824346</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Alpha-activity+of+%3Csup%3E209%3C%2Fsup%3EBi&rft.au=de+Ara%C3%BAjo+Penna+M.&rft.au=de+Carvalho+H.+G.&rft.date=1972&rft.genre=article&rft.issue=18&rft.jtitle=Lett.+Nuovo+Cimento&rft.pages=720-722&rft.volume=3&rft_id=https%3A%2F%2Flink.springer.com%2Farticle%2F10.1007%2FBF02824346&rft_id=info%3Adoi%2F10.1007%2FBF02824346&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation journal">Blank, B.; Regan, P.H. (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.researchgate.net/publication/232899048">„Magic and doubly-magic nuclei”</a>. Nuclear Physics News. 10 (4): 20—27. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:121966707">121966707</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1080%2F10506890109411553">10.1080/10506890109411553</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Magic+and+doubly-magic+nuclei&rft.au=Regan%2C+P.H.&rft.aufirst=B.&rft.aulast=Blank&rft.date=2000&rft.genre=article&rft.issue=4&rft.jtitle=Nuclear+Physics+News&rft.pages=20-27&rft.volume=10&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A121966707&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.researchgate.net%2Fpublication%2F232899048&rft_id=info%3Adoi%2F10.1080%2F10506890109411553&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation journal">A. Yu. Smirnov; V. D. Borisevich; A. Sulaberidze (јул 2012). „Evaluation of specific cost of obtainment of lead-208 isotope by gas centrifuges using various raw materials”. Theoretical Foundations of Chemical Engineering. 46 (4): 373—378. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:98821122">98821122</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1134%2FS0040579512040161">10.1134/S0040579512040161</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Evaluation+of+specific+cost+of+obtainment+of+lead-208+isotope+by+gas+centrifuges+using+various+raw+materials&rft.au=A.+Sulaberidze&rft.au=A.+Yu.+Smirnov&rft.au=V.+D.+Borisevich&rft.date=2012&rft.genre=article&rft.issue=4&rft.jtitle=Theoretical+Foundations+of+Chemical+Engineering&rft.pages=373-378&rft.volume=46&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A98821122&rft_id=info%3Adoi%2F10.1134%2FS0040579512040161&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>)</li> <li><cite class="citation web">Mcclain, D. E.; Miller, A. C.; Kalinich, J. F. (20. 12. 2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20110419080320/http://www.afrri.usuhs.mil/www/outreach/pdf/mcclain_NATO_2005.pdf">„Status of Health Concerns about Military Use of Depleted Uranium and Surrogate Metals in Armor-Penetrating Munitions”</a> (PDF). <a href="/wiki/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9E" title="НАТО">NATO</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.afrri.usuhs.mil/www/outreach/pdf/mcclain_NATO_2005.pdf">оригинала</a> (PDF) 19. 4. 2011. г. Приступљено 14. 11. 2010.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Kalinich%2C+J.+F.&rft.au=Miller%2C+A.+C.&rft.aufirst=D.+E.&rft.aulast=Mcclain&rft.btitle=Status+of+Health+Concerns+about+Military+Use+of+Depleted+Uranium+and+Surrogate+Metals+in+Armor-Penetrating+Munitions&rft.date=2007-12-20&rft.genre=unknown&rft.pub=NATO&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.afrri.usuhs.mil%2Fwww%2Foutreach%2Fpdf%2Fmcclain_NATO_2005.pdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>)</li> <li><cite class="citation journal">Arevalo, Ricardo; McDonough, William F.; Luong, Mario (2009). „The K-U ratio of the silicate Earth: Insights into mantle composition, structure and thermal evolution”. Earth and Planetary Science Letters. 278 (3–4): 361—369. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2009E&PSL.278..361A">2009E&PSL.278..361A</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2Fj.epsl.2008.12.023">10.1016/j.epsl.2008.12.023</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=The+K-U+ratio+of+the+silicate+Earth%3A+Insights+into+mantle+composition%2C+structure+and+thermal+evolution&rft.au=Luong%2C+Mario&rft.au=McDonough%2C+William+F.&rft.aufirst=Ricardo&rft.aulast=Arevalo&rft.date=2009&rft.genre=article&rft.issue=3%E2%80%934&rft.jtitle=Earth+and+Planetary+Science+Letters&rft.pages=361-369&rft.volume=278&rft_id=info%3Abibcode%2F2009E%26PSL.278..361A&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2Fj.epsl.2008.12.023&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://sciencedemonstrations.fas.harvard.edu/presentations/radioactive-human-body">„Radiation and Radioactive Decay. Radioactive Human Body”</a>. Harvard Natural Sciences Lecture Demonstrations. Приступљено 2. 7. 2016.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.btitle=Radiation+and+Radioactive+Decay.+Radioactive+Human+Body&rft.genre=unknown&rft.pub=Harvard+Natural+Sciences+Lecture+Demonstrations&rft_id=http%3A%2F%2Fsciencedemonstrations.fas.harvard.edu%2Fpresentations%2Fradioactive-human-body&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>)</li> <li><cite class="citation book">Winteringham, F. P. W; Effects, F.A.O. (1989). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=KRVXMiQWi0cC&pg=PA32">Radioactive fallout in soils, crops and food: a background review</a>. Standing Committee on Radiation, Land And Water Development Division, Food and Agriculture Organization of the United Nations. Food & Agriculture Org. стр. 32. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-92-5-102877-3" title="Посебно:Штампани извори/978-92-5-102877-3">978-92-5-102877-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.au=Effects%2C+F.A.O.&rft.au=Winteringham%2C+F.+P.+W&rft.btitle=Radioactive+fallout+in+soils%2C+crops+and+food%3A+a+background+review&rft.date=1989&rft.genre=book&rft.isbn=978-92-5-102877-3&rft.pages=32&rft.pub=Food+%26+Agriculture+Org.&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DKRVXMiQWi0cC%26pg%3DPA32&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation journal">P. Mohr; F. Kaeppeler; R. Gallino (2007). „Survival of Nature's Rarest Isotope 180Ta under Stellar Conditions”. Phys. Rev. C. 75: 012802. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:44724195">44724195</a>. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/astro-ph/0612427">astro-ph/0612427</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1103%2FPhysRevC.75.012802">10.1103/PhysRevC.75.012802</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Survival+of+Nature%27s+Rarest+Isotope+180Ta+under+Stellar+Conditions&rft.au=F.+Kaeppeler&rft.au=P.+Mohr&rft.au=R.+Gallino&rft.date=2007&rft.genre=article&rft.jtitle=Phys.+Rev.+C&rft.pages=012802&rft.volume=75&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A44724195&rft_id=info%3Aarxiv%2Fastro-ph%2F0612427&rft_id=info%3Adoi%2F10.1103%2FPhysRevC.75.012802&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation journal">Planck Collaboration (2016). „Planck 2015 results. XIII. Cosmological parameters (See Table 4 on page 31 of pfd).”. Astronomy & Astrophysics. 594: A13. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2016A&A...594A..13P">2016A&A...594A..13P</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:119262962">119262962</a>. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/1502.01589">1502.01589</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1051%2F0004-6361%2F201525830">10.1051/0004-6361/201525830</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Planck+2015+results.+XIII.+Cosmological+parameters+%28See+Table+4+on+page+31+of+pfd%29.&rft.au=Planck+Collaboration&rft.date=2016&rft.genre=article&rft.jtitle=Astronomy+%26+Astrophysics&rft.pages=A13&rft.volume=594&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A119262962&rft_id=info%3Aarxiv%2F1502.01589&rft_id=info%3Abibcode%2F2016A%26A...594A..13P&rft_id=info%3Adoi%2F10.1051%2F0004-6361%2F201525830&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation journal">Dvornický, R.; Šimkovic, F. (13—16. 6. 2011). „Second unique forbidden β decay of 115In and neutrino mass”. AIP Conf. Proc. AIP Conference Proceedings. 1417 (33): 33. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2011AIPC.1417...33D">2011AIPC.1417...33D</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1063%2F1.3671032">10.1063/1.3671032</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Second+unique+forbidden+%CE%B2+decay+of+%3Csup%3E115%3C%2Fsup%3EIn+and+neutrino+mass&rft.au=%C5%A0imkovic%2C+F.&rft.aufirst=R.&rft.aulast=Dvornick%C3%BD&rft.date=2011-06-13&rft.genre=article&rft.issue=33&rft.jtitle=AIP+Conf.+Proc.&rft.pages=33&rft.volume=1417&rft_id=info%3Abibcode%2F2011AIPC.1417...33D&rft_id=info%3Adoi%2F10.1063%2F1.3671032&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>)</li> <li><cite class="citation journal">Bosch, F.; Faestermann, T.; Friese, J.; et al. (1996). „Observation of bound-state β− decay of fully ionized 187Re: 187Re-187Os Cosmochronometry”. <a href="/w/index.php?title=Physical_Review_Letters&action=edit&redlink=1" class="new" title="Physical Review Letters (страница не постоји)">Physical Review Letters</a>. 77 (26): 5190—5193. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/1996PhRvL..77.5190B">1996PhRvL..77.5190B</a>. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/10062738">10062738</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1103%2FPhysRevLett.77.5190">10.1103/PhysRevLett.77.5190</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Observation+of+bound-state+%CE%B2%3Csup%3E%E2%88%92%3C%2Fsup%3E+decay+of+fully+ionized+%3Csup%3E187%3C%2Fsup%3ERe%3A+%3Csup%3E187%3C%2Fsup%3ERe-%3Csup%3E187%3C%2Fsup%3EOs+Cosmochronometry&rft.au=Beckert%2C+K.&rft.au=Faestermann%2C+T.&rft.au=Franzke%2C+B.&rft.au=Friese%2C+J.&rft.au=Heine%2C+F.&rft.au=Kienle%2C+P.&rft.au=Klepper%2C+O.&rft.au=Kozhuharov%2C+C.&rft.au=Menzel%2C+G.&rft.au=Moshammer%2C+R.&rft.au=Nolden%2C+F.&rft.au=Reich%2C+H.&rft.au=Schlitt%2C+B.&rft.au=St%C3%B6hlker%2C+T.&rft.au=Steck%2C+M.&rft.au=Takahashi%2C+K.&rft.au=Wefers%2C+E.&rft.au=Winkler%2C+T.&rft.au=Zeitelhack%2C+K.&rft.aufirst=F.&rft.aulast=Bosch&rft.date=1996&rft.genre=article&rft.issue=26&rft.jtitle=Physical+Review+Letters&rft.pages=5190-5193&rft.volume=77&rft_id=info%3Abibcode%2F1996PhRvL..77.5190B&rft_id=info%3Adoi%2F10.1103%2FPhysRevLett.77.5190&rft_id=info%3Apmid%2F10062738&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation journal">Belli, P.; et al. (2007). „Search for α decay of natural europium”. Nuclear Physics A. 789 (1–4): 15—29. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2007NuPhA.789...15B">2007NuPhA.789...15B</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1016%2Fj.nuclphysa.2007.03.001">10.1016/j.nuclphysa.2007.03.001</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Search+for+%CE%B1+decay+of+natural+europium&rft.au=Bernabei%2C+R&rft.au=Cappella%2C+F&rft.au=Cerulli%2C+R&rft.au=Dai%2C+C&rft.au=Danevich%2C+F&rft.au=Dangelo%2C+A&rft.au=Incicchitti%2C+A&rft.au=Kobychev%2C+V&rft.au=Nagorny%2C+S.S.&rft.au=Nisi%2C+S.&rft.au=Nozzoli%2C+F.&rft.au=Prosperi%2C+D.&rft.au=Tretyak%2C+V.I.&rft.au=Yurchenko%2C+S.S.&rft.aufirst=P.&rft.aulast=Belli&rft.date=2007&rft.genre=article&rft.issue=1%E2%80%934&rft.jtitle=Nuclear+Physics+A&rft.pages=15-29&rft.volume=789&rft_id=info%3Abibcode%2F2007NuPhA.789...15B&rft_id=info%3Adoi%2F10.1016%2Fj.nuclphysa.2007.03.001&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation journal">Casali, N.; Nagorny, S. S.; Orio, F.; Pattavina, L.; et al. (2014). „Discovery of the 151Eu α decay”. <a href="/w/index.php?title=Journal_of_Physics_G:_Nuclear_and_Particle_Physics&action=edit&redlink=1" class="new" title="Journal of Physics G: Nuclear and Particle Physics (страница не постоји)">Journal of Physics G: Nuclear and Particle Physics</a>. 41 (7): 075101. <a href="/wiki/Bibcode" title="Bibcode">Bibcode</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="http://adsabs.harvard.edu/abs/2014JPhG...41g5101C">2014JPhG...41g5101C</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:116920467">116920467</a>. <a href="/wiki/ArXiv" title="ArXiv">arXiv</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="//arxiv.org/abs/1311.2834">1311.2834</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1088%2F0954-3899%2F41%2F7%2F075101">10.1088/0954-3899/41/7/075101</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Discovery+of+the+%3Csup%3E151%3C%2Fsup%3EEu+%CE%B1+decay&rft.au=Nagorny%2C+S.+S.&rft.au=Orio%2C+F.&rft.au=Pattavina%2C+L.&rft.aufirst=N.&rft.aulast=Casali&rft.date=2014&rft.genre=article&rft.issue=7&rft.jtitle=Journal+of+Physics+G%3A+Nuclear+and+Particle+Physics&rft.pages=075101&rft.volume=41&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A116920467&rft_id=info%3Aarxiv%2F1311.2834&rft_id=info%3Abibcode%2F2014JPhG...41g5101C&rft_id=info%3Adoi%2F10.1088%2F0954-3899%2F41%2F7%2F075101&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation news">Dumé, Belle (2003-04-23). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://physicsworld.com/cws/article/news/2003/apr/23/bismuth-breaks-half-life-record-for-alpha-decay">„Bismuth breaks half-life record for alpha decay”</a>. Physicsweb.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&rft.atitle=Bismuth+breaks+half-life+record+for+alpha+decay&rft.aufirst=Belle&rft.aulast=Dum%C3%A9&rft.date=2003-04-23&rft.genre=article&rft_id=http%3A%2F%2Fphysicsworld.com%2Fcws%2Farticle%2Fnews%2F2003%2Fapr%2F23%2Fbismuth-breaks-half-life-record-for-alpha-decay&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li></ul> </div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Спољашње_везе">Спољашње везе</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&veaction=edit&section=27" title="Уредите одељак „Спољашње везе”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&action=edit&section=27" title="Уреди извор одељка: Спољашње везе">уреди извор</a>]</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25554621">.mw-parser-output .side-box{margin:4px 0;box-sizing:border-box;border:1px solid #aaa;font-size:88%;line-height:1.25em;background-color:#f9f9f9;display:flow-root}.mw-parser-output .side-box-abovebelow,.mw-parser-output .side-box-text{padding:0.25em 0.9em}.mw-parser-output .side-box-image{padding:2px 0 2px 0.9em;text-align:center}.mw-parser-output .side-box-imageright{padding:2px 0.9em 2px 0;text-align:center}@media(min-width:500px){.mw-parser-output .side-box-flex{display:flex;align-items:center}.mw-parser-output .side-box-text{flex:1}}@media(min-width:720px){.mw-parser-output .side-box{width:238px}.mw-parser-output .side-box-right{clear:right;float:right;margin-left:1em}.mw-parser-output .side-box-left{margin-right:1em}}</style><div class="side-box side-box-right plainlinks sistersitebox"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25554968">.mw-parser-output .plainlist ol,.mw-parser-output .plainlist ul{line-height:inherit;list-style:none;margin:0;padding:0}.mw-parser-output .plainlist ol li,.mw-parser-output .plainlist ul li{margin-bottom:0}</style> <div class="side-box-flex"> <div class="side-box-image"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/30px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="30" height="40" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/45px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/59px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /></div> <div class="side-box-text plainlist"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Isotopes" class="extiw" title="commons:Category:Isotopes">Изотоп</a> на <a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="extiw" title="commons:Главна страна">Викимедијиној остави</a>.</div></div> </div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r28440192"><div class="refbegin refbegin-columns references-column-width" style="column-width: 30em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://physics.nist.gov/cgi-bin/Compositions/stand_alone.pl?ele=&ascii=html&isotype=some">Атомске тежине свих изотопа</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nucleonica.com/">The Nuclear Science web portal Nucleonica</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nucleonica.com/wiki/index.php?title=Category%3AKNC">The Karlsruhe Nuclide Chart</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nndc.bnl.gov/">National Nuclear Data Center</a> Portal to large repository of free data and analysis programs from NNDC</li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://isotopes.gov/">National Isotope Development Center</a> Coordination and management of the production, availability, and distribution of isotopes, and reference information for the isotope community</li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://science.energy.gov/np/research/idpra/">Isotope Development & Production for Research and Applications (IDPRA)</a> U.S. Department of Energy program for isotope production and production research and development</li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.iaea.org/">International Atomic Energy Agency</a> Homepage of <a href="/wiki/International_Atomic_Energy_Agency" class="mw-redirect" title="International Atomic Energy Agency">International Atomic Energy Agency</a> (IAEA), an Agency of the <a href="/wiki/United_Nations" class="mw-redirect" title="United Nations">United Nations</a> (UN)</li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20070121042708/http://atom.kaeri.re.kr/">Atomgewichte, Zerfallsenergien und Halbwertszeiten aller Isotope</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20061205022425/http://ie.lbl.gov/education/isotopes.htm">Exploring the Table of the Isotopes</a> at the <a href="/w/index.php?title=LBNL&action=edit&redlink=1" class="new" title="LBNL (страница не постоји)">LBNL</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20141217141609/http://isotope.info/">Current isotope research and information</a> isotope.info</li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20070825124014/http://www.bt.cdc.gov/radiation/isotopes/">Emergency Preparedness and Response: Radioactive Isotopes</a> by the CDC (<a href="/w/index.php?title=Centers_for_Disease_Control_and_Prevention&action=edit&redlink=1" class="new" title="Centers for Disease Control and Prevention (страница не постоји)">Centers for Disease Control and Prevention</a>)</li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nndc.bnl.gov/chart/">Chart of Nuclides</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20181010070007/http://www.nndc.bnl.gov/chart/">Архивирано</a> 2018-10-10 на сајту <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine</a> Interactive Chart of Nuclides (National Nuclear Data Center)</li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.yoix.org/elements.html">Interactive Chart of the nuclides, isotopes and Periodic Table</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080930194927/http://www.yoix.org/elements.html">Архивирано</a> 2008-09-30 на сајту <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www-nds.iaea.org/livechart">The LIVEChart of Nuclides – IAEA</a> with isotope data.</li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20120330123733/http://alsos.wlu.edu/adv_rst.aspx?keyword=isotope&creator=&title=&media=all&genre=all&disc=all&level=all&sortby=relevance&results=10&period=15">Annotated bibliography for isotopes</a> from the Alsos Digital Library for Nuclear Issues</li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.youtube.com/watch?v=UTOp_2ZVZmM&t=192">The Valley of Stability (video)</a> – a virtual "flight" through 3D representation of the nuclide chart, by <a href="/w/index.php?title=French_Alternative_Energies_and_Atomic_Energy_Commission&action=edit&redlink=1" class="new" title="French Alternative Energies and Atomic Energy Commission (страница не постоји)">CEA</a> (France)</li></ul> </div> <div class="navbox-styles"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25469611">.mw-parser-output .hlist dl,.mw-parser-output .hlist ol,.mw-parser-output .hlist ul{margin:0;padding:0}.mw-parser-output .hlist dd,.mw-parser-output .hlist dt,.mw-parser-output .hlist li{margin:0;display:inline}.mw-parser-output .hlist.inline,.mw-parser-output .hlist.inline dl,.mw-parser-output .hlist.inline ol,.mw-parser-output .hlist.inline ul,.mw-parser-output .hlist dl dl,.mw-parser-output .hlist dl ol,.mw-parser-output .hlist dl ul,.mw-parser-output .hlist ol dl,.mw-parser-output .hlist ol ol,.mw-parser-output .hlist ol ul,.mw-parser-output .hlist ul dl,.mw-parser-output .hlist ul ol,.mw-parser-output .hlist ul ul{display:inline}.mw-parser-output .hlist .mw-empty-li{display:none}.mw-parser-output .hlist dt::after{content:": "}.mw-parser-output .hlist dd::after,.mw-parser-output .hlist li::after{content:" · ";font-weight:bold}.mw-parser-output .hlist dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li:last-child::after{content:none}.mw-parser-output .hlist dd dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li li:first-child::before{content:" (";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist dd dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li li:last-child::after{content:")";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist ol{counter-reset:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li{counter-increment:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li::before{content:" "counter(listitem)"\a0 "}.mw-parser-output .hlist dd ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li ol>li:first-child::before{content:" ("counter(listitem)"\a0 "}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365370">.mw-parser-output .navbox{box-sizing:border-box;border:1px solid #a2a9b1;width:100%;clear:both;font-size:88%;text-align:center;padding:1px;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .navbox .navbox{margin-top:0}.mw-parser-output .navbox+.navbox,.mw-parser-output .navbox+.navbox-styles+.navbox{margin-top:-1px}.mw-parser-output .navbox-inner,.mw-parser-output .navbox-subgroup{width:100%}.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-title,.mw-parser-output .navbox-abovebelow{padding:0.25em 1em;line-height:1.5em;text-align:center}.mw-parser-output .navbox-group{white-space:nowrap;text-align:right}.mw-parser-output .navbox,.mw-parser-output .navbox-subgroup{background-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list{line-height:1.5em;border-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list-with-group{text-align:left;border-left-width:2px;border-left-style:solid}.mw-parser-output tr+tr>.navbox-abovebelow,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-group,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-image,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-list{border-top:2px solid #fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-title{background-color:#ccf}.mw-parser-output .navbox-abovebelow,.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-title{background-color:#ddf}.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-abovebelow{background-color:#e6e6ff}.mw-parser-output .navbox-even{background-color:#f7f7f7}.mw-parser-output .navbox-odd{background-color:transparent}.mw-parser-output .navbox .hlist td dl,.mw-parser-output .navbox .hlist td ol,.mw-parser-output .navbox .hlist td ul,.mw-parser-output .navbox td.hlist dl,.mw-parser-output .navbox td.hlist ol,.mw-parser-output .navbox td.hlist ul{padding:0.125em 0}.mw-parser-output .navbox .navbar{display:block;font-size:100%}.mw-parser-output .navbox-title .navbar{float:left;text-align:left;margin-right:0.5em}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25743416">.mw-parser-output .tooltip-dotted{border-bottom:1px dotted;cursor:help}</style><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"></div><div role="navigation" class="navbox authority-control" aria-labelledby="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q25276#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><div id="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q25276#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Помоћ:Нормативна контрола">Нормативна контрола</a> <a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q25276#identifiers" title="Уреди на Википодацима"><img alt="Уреди на Википодацима" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/10px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png" decoding="async" width="10" height="10" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/15px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/20px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 2x" data-file-width="20" data-file-height="20" /></a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Државне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb119764167">Француска</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://data.bnf.fr/ark:/12148/cb119764167">BnF подаци</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://d-nb.info/gnd/4027801-3">Немачка</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://uli.nli.org.il/F/?func=find-b&local_base=NLX10&find_code=UID&request=987007292873705171">Израел</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.loc.gov/authorities/sh00006433">Сједињене Државе</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://kopkatalogs.lv/F?func=direct&local_base=lnc10&doc_number=000126006&P_CON_LNG=ENG">Летонија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.ndl.go.jp/auth/ndlna/00561570">Јапан</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://aleph.nkp.cz/F/?func=find-c&local_base=aut&ccl_term=ica=ph121258&CON_LNG=ENG">Чешка</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Остале</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://esu.com.ua/search_articles.php?id=13850">Енциклопедија савремене Украјине</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.britannica.com/science/isotope">Енциклопедија Британика</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div>    </div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?type=1x1" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="">Преузето из „<a dir="ltr" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Изотоп&oldid=28872066">https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Изотоп&oldid=28872066</a>”</div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Посебно:Категорије">Категорије</a>: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Категорија:Атомска физика">Атомска физика</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Категорија:Радиохемија">Радиохемија</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Сакривене категорије: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">CS1 одржавање: Формат датума</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Webarchive_template_wayback_links" title="Категорија:Webarchive template wayback links">Webarchive template wayback links</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_(en)" title="Категорија:CS1 извори на језику — енглески (en)">CS1 извори на језику — енглески (en)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_(de)" title="Категорија:CS1 извори на језику — немачки (de)">CS1 извори на језику — немачки (de)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%85%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%86%D0%B8%D1%99%D0%B0%D1%98%D1%83_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%9B%D1%83_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83" title="Категорија:Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу">Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8/%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80/%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD/%D0%B8%D0%BC%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%BE_%D0%BE%D0%B4_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0" title="Категорија:Шаблон:Категорија на Остави/параметар/ненаведен/име странице различито од Википодатака">Шаблон:Категорија на Остави/параметар/ненаведен/име странице различито од Википодатака</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8/%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80/%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8" title="Категорија:Шаблон:Категорија на Остави/именски простор/главни">Шаблон:Категорија на Остави/именски простор/главни</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNF идентификаторима">Чланци са BNF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNFdata_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNFdata идентификаторима">Чланци са BNFdata идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_GND_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са GND идентификаторима">Чланци са GND идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_J9U_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са J9U идентификаторима">Чланци са J9U идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_LCCN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са LCCN идентификаторима">Чланци са LCCN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_LNB_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са LNB идентификаторима">Чланци са LNB идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NDL_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NDL идентификаторима">Чланци са NDL идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NKC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NKC идентификаторима">Чланци са NKC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_EMU_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са EMU идентификаторима">Чланци са EMU идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_EBO_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са EBO идентификаторима">Чланци са EBO идентификаторима</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" > <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Датум и време последње измене странице: 24. новембар 2024. у 05:56.</li> <li id="footer-info-copyright">Текст је доступан под лиценцом <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/">Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима</a>; могући су и додатни услови. Погледајте <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">услове коришћења</a> за детаље.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Политика приватности</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E_%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0">О Википедији</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8">Одрицање одговорности</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Кодекс понашања</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">За програмере</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sr.wikipedia.org">Статистика</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Изјава о колачићима</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Мобилни приказ</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://wikimediafoundation.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29" alt="Wikimedia Foundation" loading="lazy"></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" alt="Powered by MediaWiki" width="88" height="31" loading="lazy"></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-settings" id="p-dock-bottom"> <ul></ul> </div><script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-f69cdc8f6-5pr2z","wgBackendResponseTime":223,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"1.912","walltime":"2.223","ppvisitednodes":{"value":28357,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":535353,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":8697,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":54,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":20,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":0,"limit":20},"unstrip-size":{"value":244577,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":1,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 1836.928 1 -total"," 59.98% 1101.859 1 Шаблон:Reflist"," 38.08% 699.417 90 Шаблон:Cite_journal"," 9.56% 175.577 27 Шаблон:Cite_web"," 8.85% 162.569 26 Шаблон:Cite_book"," 8.63% 158.491 16 Шаблон:Replace"," 7.79% 143.121 44 Шаблон:Nuclide"," 6.43% 118.035 58 Шаблон:Physics_particle"," 5.63% 103.428 1 Шаблон:Нормативна_контрола"," 4.72% 86.702 1 Шаблон:Commonscat"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"1.131","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":4470239,"limit":52428800},"limitreport-profile":[["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::match","380","33.9"],["?","160","14.3"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::gsub","160","14.3"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::callParserFunction","60","5.4"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::getExpandedArgument","40","3.6"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::getEntity","40","3.6"],["dataWrapper \u003Cmw.lua:672\u003E","40","3.6"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::getAllExpandedArguments","40","3.6"],["has_invisible_chars \u003CМодул:Citation/CS1:655\u003E","20","1.8"],["init \u003CМодул:Citation/CS1/Date_validation\u003E","20","1.8"],["[others]","160","14.3"]]},"cachereport":{"origin":"mw-api-ext.codfw.main-7556f8b5dd-c7jm6","timestamp":"20241124045630","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"\u0418\u0437\u043e\u0442\u043e\u043f","url":"https:\/\/sr.wikipedia.org\/wiki\/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q25276","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q25276","author":{"@type":"Organization","name":"\u0421\u0430\u0440\u0430\u0434\u043d\u0438\u0446\u0438 \u043f\u0440\u043e\u0458\u0435\u043a\u0430\u0442\u0430 \u0412\u0438\u043a\u0438\u043c\u0435\u0434\u0438\u0458\u0435"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2005-01-19T09:59:19Z","dateModified":"2024-11-24T04:56:28Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/3\/3a\/Hydrogen_Deuterium_Tritium_Nuclei_Schmatic-serbian.svg"}</script> </body> </html>