CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Rano hrišćanstvo – Wikipedija/Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )shwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""], "wgDefaultDateFormat":"dmy sh-latn","wgMonthNames":["","januar","februar","mart","april","maj","juni","juli","august","septembar","oktobar","novembar","decembar"],"wgRequestId":"121d98c9-a2dc-44c8-88d4-6f80e147db76","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Rano_hrišćanstvo","wgTitle":"Rano hrišćanstvo","wgCurRevisionId":41567744,"wgRevisionId":41567744,"wgArticleId":43534,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Webarchive template wayback links","Istaknuti članci","Rano hrišćanstvo"],"wgPageViewLanguage":"sh-latn","wgPageContentLanguage":"sh-latn","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName":"Rano_hrišćanstvo","wgRelevantArticleId":43534,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sh-latn","wgIsProbablyEditable":true,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":true,"wgRestrictionEdit":[],"wgRestrictionMove":[],"wgNoticeProject":"wikipedia", "wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sh","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks":"sh-latn"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":70000,"wgRelatedArticlesCompat":[],"wgCentralAuthMobileDomain":false,"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty":false,"wgWikibaseItemId":"Q51644","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGEStructuredTaskRejectionReasonTextInputEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.8"};RLSTATE={ "ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","ext.cite.styles":"ready","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=["ext.cite.ux-enhancements","mediawiki.page.media","site","mediawiki.page.ready","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.gadget.charinsert","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents", "ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession","wikibase.sidebar.tracking","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"});mw.user.options.set({"language":"sh-latn"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sh-latn&modules=ext.cite.styles%7Cext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sh-latn&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sh-latn&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.4"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Ichthys.svg/1200px-Ichthys.svg.png"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="533"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Ichthys.svg/800px-Ichthys.svg.png"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="356"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Ichthys.svg/640px-Ichthys.svg.png"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="284"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Rano hrišćanstvo – Wikipedija/Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sh.m.wikipedia.org/wiki/Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo"> <link rel="alternate" type="application/x-wiki" title="Uredi" href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Wikipedija (sh)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sh.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo"> <link rel="alternate" hreflang="sh" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo"> <link rel="alternate" hreflang="sh-Cyrl" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&variant=sh-cyrl"> <link rel="alternate" hreflang="sh-Latn" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&variant=sh-latn"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sh"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Wikipedija Atom fid" href="/w/index.php?title=Posebno:Nedavne_izmjene&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="//login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject mw-editable page-Rano_hrišćanstvo rootpage-Rano_hrišćanstvo skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Prijeđi na sadržaj</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Sajt"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Glavni meni" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-menu mw-ui-icon-wikimedia-menu"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Glavni meni</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Glavni meni</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">sakrij</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Navigacija </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage-description" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Glavna_stranica" title="Posjetite glavnu stranicu [z]" accesskey="z"><span>Glavna stranica</span></a></li><li id="n-featuredcontent" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Istaknuti_%C4%8Dlanci" title="Pronađite najkvalitetnije članke"><span>Istaknuti članci</span></a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Nedavne_izmjene" title="Prelistajte nove izmjene [r]" accesskey="r"><span>Nedavne izmjene</span></a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Slu%C4%8Dajna_stranica" title="Otvorite slučajan članak [x]" accesskey="x"><span>Nasumičan članak</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Interakcija </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Pomo%C4%87:Sadr%C5%BEaj" title="Saznajte više o upotrebi i uređivanju"><span>Pomoć</span></a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Pijaca"><span>Pijaca</span></a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Portal_zajednice" title="Pronađite aktualne zadatke i akcije"><span>Radionica</span></a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Wikipedija:Novosti" title="Pogledajte tekuće događaje i aktualnosti"><span>Novosti</span></a></li><li id="n-forum" class="mw-list-item"><a href="https://forum.movement-strategy.org/c/general/meduprojektniforum/40" rel="nofollow"><span>Međuprojektni forum</span></a></li><li id="n-discord" class="mw-list-item"><a href="https://discord.gg/khcKdUUxYY" rel="nofollow"><span>Discord</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/Glavna_stranica" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <span class="mw-logo-container skin-invert"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Wikipedija" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sh-latn.svg" style="width: 7.5em; height: 2em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sh-latn.svg" width="120" height="18" style="width: 7.5em; height: 1.125em;"> </span> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/Posebno:Tra%C5%BEi" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Pretražite Wikipediju [f]" accesskey="f"><span class="vector-icon mw-ui-icon-search mw-ui-icon-wikimedia-search"></span> <span>Pretraga</span> </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Pretražite Wikipediju" aria-label="Pretražite Wikipediju" autocapitalize="sentences" title="Pretražite Wikipediju [f]" accesskey="f" id="searchInput" > <span class="cdx-text-input__icon cdx-text-input__start-icon"></span> </div> <input type="hidden" name="title" value="Posebno:Traži"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Pretraži</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Osobne alatke"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Izgled"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Change the appearance of the page's font size, width, and color" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Izgled" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-appearance mw-ui-icon-wikimedia-appearance"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Izgled</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="//donate.wikimedia.org/wiki/Special:FundraiserRedirector?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=C13_sh.wikipedia.org&uselang=sh" class=""><span>Donacije</span></a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=Posebno:Stvori_ra%C4%8Dun&returnto=Rano+hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Preporučujemo da izradite račun i prijavite se, ali to nije obavezno" class=""><span>Izradi račun</span></a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=Posebno:Korisni%C4%8Dka_prijava&returnto=Rano+hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Preporučujemo da se prijavite, ali to nije obavezno [o]" accesskey="o" class=""><span>Prijavi me</span></a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Više mogućnosti" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Osobne alatke" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-ellipsis mw-ui-icon-wikimedia-ellipsis"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Osobne alatke</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Korisnički meni" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="//donate.wikimedia.org/wiki/Special:FundraiserRedirector?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=C13_sh.wikipedia.org&uselang=sh"><span>Donacije</span></a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Stvori_ra%C4%8Dun&returnto=Rano+hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Preporučujemo da izradite račun i prijavite se, ali to nije obavezno"><span class="vector-icon mw-ui-icon-userAdd mw-ui-icon-wikimedia-userAdd"></span> <span>Izradi račun</span></a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Korisni%C4%8Dka_prijava&returnto=Rano+hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Preporučujemo da se prijavite, ali to nije obavezno [o]" accesskey="o"><span class="vector-icon mw-ui-icon-logIn mw-ui-icon-wikimedia-logIn"></span> <span>Prijavi me</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Ezatvori\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"anonnotice\" lang=\"sh\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Ctable class=\"plainlinks fmbox fmbox-system\" style=\"clear: both; margin: 0.2em 0; border: 1px solid #aaa; background: #f9f9f9; width: 100%; background: #f9f9f9; border:1px solid black; padding: 2px 5px\"\u003E\n\u003Ctbody\u003E\u003Ctr\u003E\t\n\u003Ctd class=\"mbox-image\"\u003E\n \u003Cspan typeof=\"mw:File\"\u003E\u003Ca href=\"/wiki/Wikipedija:Mjesec_Azije/2024\" title=\"Wikipedija:Mjesec Azije/2024\"\u003E\u003Cimg src=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/WAM_logo_without_text.svg/25px-WAM_logo_without_text.svg.png\" decoding=\"async\" width=\"25\" height=\"27\" class=\"mw-file-element\" srcset=\"//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/WAM_logo_without_text.svg/38px-WAM_logo_without_text.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/WAM_logo_without_text.svg/50px-WAM_logo_without_text.svg.png 2x\" data-file-width=\"800\" data-file-height=\"859\" /\u003E\u003C/a\u003E\u003C/span\u003E\u003C/td\u003E\n\u003Ctd class=\"mbox-text\" style=\"\"\u003E Od 1. do 30. novembra održava se uređivački maraton \u003Ca href=\"/wiki/Wikipedija:Mjesec_Azije/2024\" title=\"Wikipedija:Mjesec Azije/2024\"\u003EMjesec Azije\u003C/a\u003E. \u003C/td\u003E\n\u003C/tr\u003E\n\u003C/tbody\u003E\u003C/table\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Sajt"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Sadržaj" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Sadržaj</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">sakrij</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Početak</div> </a> </li> <li id="toc-Nastanak" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Nastanak"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">1</span> <span>Nastanak</span> </div> </a> <ul id="toc-Nastanak-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Verovanja_i_prakse" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Verovanja_i_prakse"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2</span> <span>Verovanja i prakse</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Verovanja_i_prakse-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Verovanja i prakse</span> </button> <ul id="toc-Verovanja_i_prakse-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Zadružnost" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Zadružnost"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.1</span> <span>Zadružnost</span> </div> </a> <ul id="toc-Zadružnost-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Očekivanje_carstva" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Očekivanje_carstva"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.2</span> <span>Očekivanje carstva</span> </div> </a> <ul id="toc-Očekivanje_carstva-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Kršćanska_etika" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Kršćanska_etika"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.3</span> <span>Kršćanska etika</span> </div> </a> <ul id="toc-Kršćanska_etika-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Svete_tajne" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Svete_tajne"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.4</span> <span>Svete tajne</span> </div> </a> <ul id="toc-Svete_tajne-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Ostalo" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Ostalo"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">2.5</span> <span>Ostalo</span> </div> </a> <ul id="toc-Ostalo-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Uspostava_crkvene_vlasti" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Uspostava_crkvene_vlasti"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3</span> <span>Uspostava crkvene vlasti</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Uspostava_crkvene_vlasti-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Uspostava crkvene vlasti</span> </button> <ul id="toc-Uspostava_crkvene_vlasti-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Odbijanje_crkvene_vlasti" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Odbijanje_crkvene_vlasti"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">3.1</span> <span>Odbijanje crkvene vlasti</span> </div> </a> <ul id="toc-Odbijanje_crkvene_vlasti-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Izmena_socijalnog_sastava" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Izmena_socijalnog_sastava"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">4</span> <span>Izmena socijalnog sastava</span> </div> </a> <ul id="toc-Izmena_socijalnog_sastava-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Podele_u_hrišćanstvu" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Podele_u_hrišćanstvu"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5</span> <span>Podele u hrišćanstvu</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Podele_u_hrišćanstvu-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Podele u hrišćanstvu</span> </button> <ul id="toc-Podele_u_hrišćanstvu-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Gnosticizam" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Gnosticizam"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.1</span> <span>Gnosticizam</span> </div> </a> <ul id="toc-Gnosticizam-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Markionstvo" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Markionstvo"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.2</span> <span>Markionstvo</span> </div> </a> <ul id="toc-Markionstvo-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Manihejstvo" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Manihejstvo"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.3</span> <span>Manihejstvo</span> </div> </a> <ul id="toc-Manihejstvo-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Arijanski_spor" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Arijanski_spor"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">5.4</span> <span>Arijanski spor</span> </div> </a> <ul id="toc-Arijanski_spor-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Progoni_hrišćana" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Progoni_hrišćana"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">6</span> <span>Progoni hrišćana</span> </div> </a> <ul id="toc-Progoni_hrišćana-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Trijumf_hrišćanstva" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Trijumf_hrišćanstva"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7</span> <span>Trijumf hrišćanstva</span> </div> </a> <button aria-controls="toc-Trijumf_hrišćanstva-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> <span class="vector-icon mw-ui-icon-wikimedia-expand"></span> <span>Uključi/isključi podsekciju Trijumf hrišćanstva</span> </button> <ul id="toc-Trijumf_hrišćanstva-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Milanski_edikt" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Milanski_edikt"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7.1</span> <span>Milanski edikt</span> </div> </a> <ul id="toc-Milanski_edikt-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Prvi_vaseljenski_sabor" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Prvi_vaseljenski_sabor"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7.2</span> <span>Prvi vaseljenski sabor</span> </div> </a> <ul id="toc-Prvi_vaseljenski_sabor-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Preuzimanje_državne_vlasti" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Preuzimanje_državne_vlasti"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">7.3</span> <span>Preuzimanje državne vlasti</span> </div> </a> <ul id="toc-Preuzimanje_državne_vlasti-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Nastanak_monaštva" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Nastanak_monaštva"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">8</span> <span>Nastanak monaštva</span> </div> </a> <ul id="toc-Nastanak_monaštva-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Povezano" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Povezano"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">9</span> <span>Povezano</span> </div> </a> <ul id="toc-Povezano-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Izvori" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Izvori"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">10</span> <span>Izvori</span> </div> </a> <ul id="toc-Izvori-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Literatura" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Literatura"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">11</span> <span>Literatura</span> </div> </a> <ul id="toc-Literatura-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Vanjske_veze" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1 vector-toc-list-item-expanded"> <a class="vector-toc-link" href="#Vanjske_veze"> <div class="vector-toc-text"> <span class="vector-toc-numb">12</span> <span>Vanjske veze</span> </div> </a> <ul id="toc-Vanjske_veze-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Sadržaj" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Prikaži/sakrij sadržaj" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-listBullet mw-ui-icon-wikimedia-listBullet"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">Prikaži/sakrij sadržaj</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading" lang="sh-Latn" dir="ltr"><span class="mw-page-title-main">Rano hrišćanstvo</span></h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Prijedi na druge jezične varijante članka. Dostupno je na 53 jezika" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-53" aria-hidden="true" ><span class="vector-icon mw-ui-icon-language-progressive mw-ui-icon-wikimedia-language-progressive"></span> <span class="vector-dropdown-label-text">53 jezika</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-ar mw-list-item"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D9%85%D8%B3%D9%8A%D8%AD%D9%8A%D8%A9_%D9%85%D8%A8%D9%83%D8%B1%D8%A9" title="مسيحية مبكرة — Arapski" lang="ar" hreflang="ar" data-title="مسيحية مبكرة" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="Arapski" class="interlanguage-link-target"><span>العربية</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arz mw-list-item"><a href="https://arz.wikipedia.org/wiki/%D9%85%D8%B3%D9%8A%D8%AD%D9%8A%D9%87_%D9%85%D8%A8%D9%83%D8%B1%D9%87" title="مسيحيه مبكره — Egyptian Arabic" lang="arz" hreflang="arz" data-title="مسيحيه مبكره" data-language-autonym="مصرى" data-language-local-name="Egyptian Arabic" class="interlanguage-link-target"><span>مصرى</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-az mw-list-item"><a href="https://az.wikipedia.org/wiki/Erk%C9%99n_xristianl%C4%B1q" title="Erkən xristianlıq — Azerbejdžanski" lang="az" hreflang="az" data-title="Erkən xristianlıq" data-language-autonym="Azərbaycanca" data-language-local-name="Azerbejdžanski" class="interlanguage-link-target"><span>Azərbaycanca</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be mw-list-item"><a href="https://be.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D1%8F%D0%B5_%D1%85%D1%80%D1%8B%D1%81%D1%86%D1%96%D1%8F%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0" title="Ранняе хрысціянства — Beloruski" lang="be" hreflang="be" data-title="Ранняе хрысціянства" data-language-autonym="Беларуская" data-language-local-name="Beloruski" class="interlanguage-link-target"><span>Беларуская</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg mw-list-item"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%BE_%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%8F%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ранно християнство — Bugarski" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Ранно християнство" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="Bugarski" class="interlanguage-link-target"><span>Български</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bn mw-list-item"><a href="https://bn.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%86%E0%A6%A6%E0%A6%BF_%E0%A6%96%E0%A7%8D%E0%A6%B0%E0%A6%BF%E0%A6%B8%E0%A7%8D%E0%A6%9F%E0%A6%A7%E0%A6%B0%E0%A7%8D%E0%A6%AE" title="আদি খ্রিস্টধর্ম — Bengalski" lang="bn" hreflang="bn" data-title="আদি খ্রিস্টধর্ম" data-language-autonym="বাংলা" data-language-local-name="Bengalski" class="interlanguage-link-target"><span>বাংলা</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/Esgl%C3%A9sia_primitiva" title="Església primitiva — Katalonski" lang="ca" hreflang="ca" data-title="Església primitiva" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="Katalonski" class="interlanguage-link-target"><span>Català</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ckb mw-list-item"><a href="https://ckb.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%DB%95%D8%B1%DB%95%D8%A8%DB%95%DB%8C%D8%A7%D9%86%DB%8C_%D9%85%DB%95%D8%B3%DB%8C%D8%AD%DB%8C%DB%8C%DB%95%D8%AA" title="بەرەبەیانی مەسیحییەت — centralnokurdski" lang="ckb" hreflang="ckb" data-title="بەرەبەیانی مەسیحییەت" data-language-autonym="کوردی" data-language-local-name="centralnokurdski" class="interlanguage-link-target"><span>کوردی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Ran%C3%A9_k%C5%99es%C5%A5anstv%C3%AD" title="Rané křesťanství — Češki" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Rané křesťanství" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="Češki" class="interlanguage-link-target"><span>Čeština</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cy mw-list-item"><a href="https://cy.wikipedia.org/wiki/Yr_Eglwys_Fore" title="Yr Eglwys Fore — Velški" lang="cy" hreflang="cy" data-title="Yr Eglwys Fore" data-language-autonym="Cymraeg" data-language-local-name="Velški" class="interlanguage-link-target"><span>Cymraeg</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de mw-list-item"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Alte_Kirche" title="Alte Kirche — Nemački" lang="de" hreflang="de" data-title="Alte Kirche" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="Nemački" class="interlanguage-link-target"><span>Deutsch</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el mw-list-item"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%A0%CF%81%CF%89%CF%84%CE%BF%CF%87%CF%81%CE%B9%CF%83%CF%84%CE%B9%CE%B1%CE%BD%CE%B9%CE%BA%CE%AE_%CF%80%CE%B5%CF%81%CE%AF%CE%BF%CE%B4%CE%BF%CF%82" title="Πρωτοχριστιανική περίοδος — Grčki" lang="el" hreflang="el" data-title="Πρωτοχριστιανική περίοδος" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="Grčki" class="interlanguage-link-target"><span>Ελληνικά</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en mw-list-item"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Early_Christianity" title="Early Christianity — Engleski" lang="en" hreflang="en" data-title="Early Christianity" data-language-autonym="English" data-language-local-name="Engleski" class="interlanguage-link-target"><span>English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eo mw-list-item"><a href="https://eo.wikipedia.org/wiki/Apero_de_kristanismo" title="Apero de kristanismo — Esperanto" lang="eo" hreflang="eo" data-title="Apero de kristanismo" data-language-autonym="Esperanto" data-language-local-name="Esperanto" class="interlanguage-link-target"><span>Esperanto</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es mw-list-item"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Cristianismo_primitivo" title="Cristianismo primitivo — Španski" lang="es" hreflang="es" data-title="Cristianismo primitivo" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="Španski" class="interlanguage-link-target"><span>Español</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fa mw-list-item"><a href="https://fa.wikipedia.org/wiki/%D9%85%D8%B3%DB%8C%D8%AD%DB%8C%D8%AA_%D8%A7%D9%88%D9%84%DB%8C%D9%87" title="مسیحیت اولیه — Persijski" lang="fa" hreflang="fa" data-title="مسیحیت اولیه" data-language-autonym="فارسی" data-language-local-name="Persijski" class="interlanguage-link-target"><span>فارسی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fi mw-list-item"><a href="https://fi.wikipedia.org/wiki/Varhaiskristillisyys" title="Varhaiskristillisyys — Finski" lang="fi" hreflang="fi" data-title="Varhaiskristillisyys" data-language-autonym="Suomi" data-language-local-name="Finski" class="interlanguage-link-target"><span>Suomi</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr mw-list-item"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Christianisme_primitif" title="Christianisme primitif — Francuski" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Christianisme primitif" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="Francuski" class="interlanguage-link-target"><span>Français</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-he mw-list-item"><a href="https://he.wikipedia.org/wiki/%D7%A0%D7%A6%D7%A8%D7%95%D7%AA_%D7%A7%D7%93%D7%95%D7%9E%D7%94" title="נצרות קדומה — Hebrejski" lang="he" hreflang="he" data-title="נצרות קדומה" data-language-autonym="עברית" data-language-local-name="Hebrejski" class="interlanguage-link-target"><span>עברית</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr mw-list-item"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Rano_kr%C5%A1%C4%87anstvo" title="Rano kršćanstvo — Hrvatski" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Rano kršćanstvo" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="Hrvatski" class="interlanguage-link-target"><span>Hrvatski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hu badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="dobar članak"><a href="https://hu.wikipedia.org/wiki/%C3%93kereszt%C3%A9ny_egyh%C3%A1z" title="Ókeresztény egyház — Mađarski" lang="hu" hreflang="hu" data-title="Ókeresztény egyház" data-language-autonym="Magyar" data-language-local-name="Mađarski" class="interlanguage-link-target"><span>Magyar</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hy mw-list-item"><a href="https://hy.wikipedia.org/wiki/%D5%8E%D5%A1%D5%B2_%D6%84%D6%80%D5%AB%D5%BD%D5%BF%D5%B8%D5%B6%D5%A5%D5%B8%D6%82%D5%A9%D5%B5%D5%B8%D6%82%D5%B6" title="Վաղ քրիստոնեություն — Jermenski" lang="hy" hreflang="hy" data-title="Վաղ քրիստոնեություն" data-language-autonym="Հայերեն" data-language-local-name="Jermenski" class="interlanguage-link-target"><span>Հայերեն</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id mw-list-item"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Gereja_perdana" title="Gereja perdana — Indonezijski" lang="id" hreflang="id" data-title="Gereja perdana" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="Indonezijski" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Indonesia</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-io mw-list-item"><a href="https://io.wikipedia.org/wiki/Frua_Kristanismo" title="Frua Kristanismo — Ido" lang="io" hreflang="io" data-title="Frua Kristanismo" data-language-autonym="Ido" data-language-local-name="Ido" class="interlanguage-link-target"><span>Ido</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Origini_del_cristianesimo" title="Origini del cristianesimo — Italijanski" lang="it" hreflang="it" data-title="Origini del cristianesimo" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="Italijanski" class="interlanguage-link-target"><span>Italiano</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E5%88%9D%E4%BB%A3%E6%95%99%E4%BC%9A" title="初代教会 — Japanski" lang="ja" hreflang="ja" data-title="初代教会" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="Japanski" class="interlanguage-link-target"><span>日本語</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ko mw-list-item"><a href="https://ko.wikipedia.org/wiki/%EC%B4%88%EA%B8%B0_%EA%B8%B0%EB%8F%85%EA%B5%90" title="초기 기독교 — Korejski" lang="ko" hreflang="ko" data-title="초기 기독교" data-language-autonym="한국어" data-language-local-name="Korejski" class="interlanguage-link-target"><span>한국어</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-la mw-list-item"><a href="https://la.wikipedia.org/wiki/Ecclesia_antiqua" title="Ecclesia antiqua — Latinski" lang="la" hreflang="la" data-title="Ecclesia antiqua" data-language-autonym="Latina" data-language-local-name="Latinski" class="interlanguage-link-target"><span>Latina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lt mw-list-item"><a href="https://lt.wikipedia.org/wiki/Ankstyvoji_krik%C5%A1%C4%8Dionyb%C4%97" title="Ankstyvoji krikščionybė — Litvanski" lang="lt" hreflang="lt" data-title="Ankstyvoji krikščionybė" data-language-autonym="Lietuvių" data-language-local-name="Litvanski" class="interlanguage-link-target"><span>Lietuvių</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mg mw-list-item"><a href="https://mg.wikipedia.org/wiki/Kristianisma_voalohany" title="Kristianisma voalohany — Malagazijski" lang="mg" hreflang="mg" data-title="Kristianisma voalohany" data-language-autonym="Malagasy" data-language-local-name="Malagazijski" class="interlanguage-link-target"><span>Malagasy</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mk mw-list-item"><a href="https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BE_%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Рано христијанство — Makedonski" lang="mk" hreflang="mk" data-title="Рано христијанство" data-language-autonym="Македонски" data-language-local-name="Makedonski" class="interlanguage-link-target"><span>Македонски</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ml mw-list-item"><a href="https://ml.wikipedia.org/wiki/%E0%B4%86%E0%B4%A6%E0%B4%BF%E0%B4%AE_%E0%B4%95%E0%B5%8D%E0%B4%B0%E0%B5%88%E0%B4%B8%E0%B5%8D%E0%B4%A4%E0%B4%B5%E0%B4%B8%E0%B4%AD" title="ആദിമ ക്രൈസ്തവസഭ — Malajalam" lang="ml" hreflang="ml" data-title="ആദിമ ക്രൈസ്തവസഭ" data-language-autonym="മലയാളം" data-language-local-name="Malajalam" class="interlanguage-link-target"><span>മലയാളം</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ms mw-list-item"><a href="https://ms.wikipedia.org/wiki/Gereja_perdana" title="Gereja perdana — Malajski" lang="ms" hreflang="ms" data-title="Gereja perdana" data-language-autonym="Bahasa Melayu" data-language-local-name="Malajski" class="interlanguage-link-target"><span>Bahasa Melayu</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds-nl mw-list-item"><a href="https://nds-nl.wikipedia.org/wiki/Vrogge_Kristendom" title="Vrogge Kristendom — donjosaksonski" lang="nds-NL" hreflang="nds-NL" data-title="Vrogge Kristendom" data-language-autonym="Nedersaksies" data-language-local-name="donjosaksonski" class="interlanguage-link-target"><span>Nedersaksies</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nl mw-list-item"><a href="https://nl.wikipedia.org/wiki/Vroege_christendom" title="Vroege christendom — Holandski" lang="nl" hreflang="nl" data-title="Vroege christendom" data-language-autonym="Nederlands" data-language-local-name="Holandski" class="interlanguage-link-target"><span>Nederlands</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nn mw-list-item"><a href="https://nn.wikipedia.org/wiki/Oldkyrkja" title="Oldkyrkja — Norveški njorsk" lang="nn" hreflang="nn" data-title="Oldkyrkja" data-language-autonym="Norsk nynorsk" data-language-local-name="Norveški njorsk" class="interlanguage-link-target"><span>Norsk nynorsk</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-no mw-list-item"><a href="https://no.wikipedia.org/wiki/Tidlig_kristendom" title="Tidlig kristendom — Norveški bokmål" lang="nb" hreflang="nb" data-title="Tidlig kristendom" data-language-autonym="Norsk bokmål" data-language-local-name="Norveški bokmål" class="interlanguage-link-target"><span>Norsk bokmål</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Pierwotne_chrze%C5%9Bcija%C5%84stwo" title="Pierwotne chrześcijaństwo — Poljski" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Pierwotne chrześcijaństwo" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="Poljski" class="interlanguage-link-target"><span>Polski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pnb mw-list-item"><a href="https://pnb.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D8%A8%D8%AA%D8%AF%D8%A7%D8%A6%DB%8C_%D9%85%D8%B3%DB%8C%D8%AD%DB%8C%D8%AA" title="ابتدائی مسیحیت — Western Punjabi" lang="pnb" hreflang="pnb" data-title="ابتدائی مسیحیت" data-language-autonym="پنجابی" data-language-local-name="Western Punjabi" class="interlanguage-link-target"><span>پنجابی</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt mw-list-item"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/Cristianismo_primitivo" title="Cristianismo primitivo — Portugalski" lang="pt" hreflang="pt" data-title="Cristianismo primitivo" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="Portugalski" class="interlanguage-link-target"><span>Português</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru mw-list-item"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%B5%D0%B5_%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Раннее христианство — Ruski" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Раннее христианство" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="Ruski" class="interlanguage-link-target"><span>Русский</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-simple mw-list-item"><a href="https://simple.wikipedia.org/wiki/Early_Christianity" title="Early Christianity — Simple English" lang="en-simple" hreflang="en-simple" data-title="Early Christianity" data-language-autonym="Simple English" data-language-local-name="Simple English" class="interlanguage-link-target"><span>Simple English</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sk mw-list-item"><a href="https://sk.wikipedia.org/wiki/Ran%C3%A9_kres%C5%A5anstvo" title="Rané kresťanstvo — Slovački" lang="sk" hreflang="sk" data-title="Rané kresťanstvo" data-language-autonym="Slovenčina" data-language-local-name="Slovački" class="interlanguage-link-target"><span>Slovenčina</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sq mw-list-item"><a href="https://sq.wikipedia.org/wiki/Krisht%C3%ABrimi_i_hersh%C3%ABm" title="Krishtërimi i hershëm — Albanski" lang="sq" hreflang="sq" data-title="Krishtërimi i hershëm" data-language-autonym="Shqip" data-language-local-name="Albanski" class="interlanguage-link-target"><span>Shqip</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sr badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="dobar članak"><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BE_%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Рано хришћанство — Srpski" lang="sr" hreflang="sr" data-title="Рано хришћанство" data-language-autonym="Српски / srpski" data-language-local-name="Srpski" class="interlanguage-link-target"><span>Српски / srpski</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sv mw-list-item"><a href="https://sv.wikipedia.org/wiki/Tidig_kristendom" title="Tidig kristendom — Švedski" lang="sv" hreflang="sv" data-title="Tidig kristendom" data-language-autonym="Svenska" data-language-local-name="Švedski" class="interlanguage-link-target"><span>Svenska</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sw mw-list-item"><a href="https://sw.wikipedia.org/wiki/Ukristo_katika_karne_za_kwanza" title="Ukristo katika karne za kwanza — Svahili" lang="sw" hreflang="sw" data-title="Ukristo katika karne za kwanza" data-language-autonym="Kiswahili" data-language-local-name="Svahili" class="interlanguage-link-target"><span>Kiswahili</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-th mw-list-item"><a href="https://th.wikipedia.org/wiki/%E0%B8%A8%E0%B8%B2%E0%B8%AA%E0%B8%99%E0%B8%B2%E0%B8%84%E0%B8%A3%E0%B8%B4%E0%B8%AA%E0%B8%95%E0%B9%8C%E0%B8%A2%E0%B8%B8%E0%B8%84%E0%B9%81%E0%B8%A3%E0%B8%81" title="ศาสนาคริสต์ยุคแรก — Tajlandski" lang="th" hreflang="th" data-title="ศาสนาคริสต์ยุคแรก" data-language-autonym="ไทย" data-language-local-name="Tajlandski" class="interlanguage-link-target"><span>ไทย</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/Erken_Hristiyanl%C4%B1k" title="Erken Hristiyanlık — Turski" lang="tr" hreflang="tr" data-title="Erken Hristiyanlık" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="Turski" class="interlanguage-link-target"><span>Türkçe</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D1%94_%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%8F%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Раннє християнство — Ukrajinski" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Раннє християнство" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="Ukrajinski" class="interlanguage-link-target"><span>Українська</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ur mw-list-item"><a href="https://ur.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D8%A8%D8%AA%D8%AF%D8%A7%D8%A6%DB%8C_%D9%85%D8%B3%DB%8C%D8%AD%DB%8C%D8%AA" title="ابتدائی مسیحیت — Urdu" lang="ur" hreflang="ur" data-title="ابتدائی مسیحیت" data-language-autonym="اردو" data-language-local-name="Urdu" class="interlanguage-link-target"><span>اردو</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vi mw-list-item"><a href="https://vi.wikipedia.org/wiki/Kit%C3%B4_gi%C3%A1o_s%C6%A1_khai" title="Kitô giáo sơ khai — Vijetnamski" lang="vi" hreflang="vi" data-title="Kitô giáo sơ khai" data-language-autonym="Tiếng Việt" data-language-local-name="Vijetnamski" class="interlanguage-link-target"><span>Tiếng Việt</span></a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh mw-list-item"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E6%97%A9%E6%9C%9F%E5%9F%BA%E7%9D%A3%E6%95%99" title="早期基督教 — Kineski" lang="zh" hreflang="zh" data-title="早期基督教" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="Kineski" class="interlanguage-link-target"><span>中文</span></a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><span class="wb-langlinks-edit wb-langlinks-link"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q51644#sitelinks-wikipedia" title="Uredi međujezične poveznice" class="wbc-editpage">Uredi veze</a></span></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Imenski prostori"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Vidi stranicu sadržaja [c]" accesskey="c"><span>Stranica</span></a></li><li id="ca-talk" class="new vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Razgovor:Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&redlink=1" rel="discussion" class="new" title="Razgovarajte o sadržini ove stranice (stranica ne postoji) [t]" accesskey="t"><span>Razgovor</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Promijeni jezičnu varijantu" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Latinica</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sh-Latn mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&variant=sh-latn" lang="sh-Latn" hreflang="sh-Latn"><span>Latinica</span></a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sh-Cyrl mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&variant=sh-cyrl" lang="sh-Cyrl" hreflang="sh-Cyrl"><span>Ћирилица</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Teme"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo"><span>Prikaži</span></a></li><li id="ca-ve-edit" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit" title="Uredite ovu stranicu [v]" accesskey="v"><span>Uredi</span></a></li><li id="ca-edit" class="collapsible vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit" title="Uredite izvorni kod ove stranice [e]" accesskey="e"><span>Uredi kod</span></a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=history" title="Pogledajte prethodne verzije ove stranice [h]" accesskey="h"><span>Historija</span></a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Pomagala"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Alatke" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" ><span class="vector-dropdown-label-text">Alatke</span> </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Alati</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">sakrij</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Više mogućnosti" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Radnje </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo"><span>Prikaži</span></a></li><li id="ca-more-ve-edit" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit" title="Uredite ovu stranicu [v]" accesskey="v"><span>Uredi</span></a></li><li id="ca-more-edit" class="collapsible vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit" title="Uredite izvorni kod ove stranice [e]" accesskey="e"><span>Uredi kod</span></a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=history"><span>Historija</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Opšte </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:%C5%A0to_vodi_ovdje/Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Pogledajte listu svih stranica koje vode ovamo [j]" accesskey="j"><span>Šta vodi ovamo</span></a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Povezane_izmjene/Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo" rel="nofollow" title="Prelistajte nedavne izmjene stranica koje su povezane s ovom [k]" accesskey="k"><span>Povezane izmjene</span></a></li><li id="t-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Posebno:Posebne_stranice" title="Pregledajte listu svih posebnih stranica [q]" accesskey="q"><span>Posebne stranice</span></a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&oldid=41567744" title="Nabavite trajnu vezu do ove verzije stranice"><span>Trajna veza</span></a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=info" title="Pronađite više informacija o ovoj stranici"><span>Podaci o stranici</span></a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Citiraj&page=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&id=41567744&wpFormIdentifier=titleform" title="Saznajte kako da citirate ovu stranicu"><span>Citiraj stranicu</span></a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Skra%C4%87iva%C4%8D_adresa&url=https%3A%2F%2Fsh.wikipedia.org%2Fwiki%2FRano_hri%25C5%25A1%25C4%2587anstvo"><span>Skrati URL</span></a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:QrCode&url=https%3A%2F%2Fsh.wikipedia.org%2Fwiki%2FRano_hri%25C5%25A1%25C4%2587anstvo"><span>Preuzmi QR kod</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-coll-print_export" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-coll-print_export" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Štampanje/izvoz </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="coll-create_a_book" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:Kolekcija&bookcmd=book_creator&referer=Rano+hri%C5%A1%C4%87anstvo"><span>Napravi knjigu</span></a></li><li id="coll-download-as-rl" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Posebno:DownloadAsPdf&page=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=show-download-screen"><span>Preuzmi kao PDF</span></a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&printable=yes" title="Odštampajte ovu stranicu [p]" accesskey="p"><span>Odštampaj</span></a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <div class="vector-menu-heading"> Na drugim projektima </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Ancient_Christianity" hreflang="en"><span>Wikimedia Commons</span></a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q51644" title="Pogledajte povezanu stavku u skladištu podataka [g]" accesskey="g"><span>Stavka na Wikipodacima</span></a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Pomagala"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Izgled"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Izgled</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">premjesti na bočnu traku</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">sakrij</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> <div id="mw-indicator-featured-star" class="mw-indicator"><div class="mw-parser-output"><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/Wikipedija:Istaknuti_%C4%8Dlanci" title="Ovaj članak je istaknut. Kliknite ovdje za više informacija."><img alt="Ovaj članak je istaknut. Kliknite ovdje za više informacija." src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Cscr-featured.svg/20px-Cscr-featured.svg.png" decoding="async" width="20" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Cscr-featured.svg/30px-Cscr-featured.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e7/Cscr-featured.svg/40px-Cscr-featured.svg.png 2x" data-file-width="466" data-file-height="443" /></a></span></div></div> </div> <div id="siteSub" class="noprint">Izvor: Wikipedija</div> </div> <div id="contentSub" lang="sh-Latn" dir="ltr"><div id="mw-content-subtitle" lang="sh-Latn" dir="ltr"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sh-Latn" dir="ltr"><figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Ichthys.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Ichthys.svg/225px-Ichthys.svg.png" decoding="async" width="225" height="100" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Ichthys.svg/338px-Ichthys.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Ichthys.svg/450px-Ichthys.svg.png 2x" data-file-width="360" data-file-height="160" /></a><figcaption><a href="/wiki/Ihtis" title="Ihtis">Ihtis</a> kao ranohrišćanski <a href="/wiki/Simbol" title="Simbol">simbol</a>.</figcaption></figure> <p><b>Rano hrišćanstvo</b> obuhvata početno razdoblje <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Hrišćanstvo">hrišćanstva</a> od <a href="/wiki/Smrt_Isusa" title="Smrt Isusa">smrti</a> <a href="/wiki/Isus" title="Isus">Isusa</a> <a href="/wiki/Hrist" class="mw-redirect" title="Hrist">Hrista</a> u <a href="/wiki/30-e" title="30-e">33-im</a> godinama <a href="/wiki/1._vijek" title="1. vijek">1. vijeka</a>, do postajanja državnom religijom u <a href="/wiki/4._vijek" title="4. vijek">4. vijeku</a>, kada je <a href="/wiki/Milanski_edikt" title="Milanski edikt">legalizovano</a> (<a href="/wiki/313" title="313">313</a>), <a href="/wiki/Prvi_nikejski_sabor" title="Prvi nikejski sabor">dogmatizovano</a> (<a href="/wiki/325" title="325">325</a>) te konačno <a href="/wiki/Solunski_edikt" title="Solunski edikt">etatizovano</a> (<a href="/wiki/380" title="380">380</a>). </p><p>Rano hrišćanstvo je nastalo kao verski pokret, odnosno unutar <a href="/wiki/Judaizam" title="Judaizam">judaizma</a>, da bi se tokom <a href="/wiki/1._vek" class="mw-redirect" title="1. vek">1. veka</a> od njega <a href="/wiki/Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo_i_judaizam" title="Rano hrišćanstvo i judaizam">potpuno odvojilo</a>. Središte nove religije je u početku bio u <a href="/wiki/Jerusalim" class="mw-redirect" title="Jerusalim">Jerusalimu</a>, ali nakon uništenja <a href="/wiki/Jerusalimski_hram" class="mw-redirect" title="Jerusalimski hram">Hrama</a> u <a href="/wiki/Prvi_jevrejsko-rimski_rat" title="Prvi jevrejsko-rimski rat">jevrejsko-rimskom ratu</a> <a href="/wiki/70" title="70">70</a>. godine, <a href="/wiki/Judeohri%C5%A1%C4%87ani" title="Judeohrišćani">jevrejski hrišćani</a> gube prvenstvo. <a href="/wiki/Rim" title="Rim">Rim</a>, kao prestonica Carstva, postaje glavno sedište hrišćanstva, a rimski <a href="/wiki/Episkop" class="mw-redirect" title="Episkop">episkop</a> postaje dominantni episkop, koji kasnije uzima titulu <a href="/wiki/Papa" title="Papa">pape</a>. </p><p>Razni vidovi hrišćanstva su cvetali u ranom periodu pokreta. Ranohrišćanske <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anska_crkva" title="Hrišćanska crkva">zajednice</a> su često bile veoma podeljene iznutra, u većoj meri nego samo društvo, jer su u njima često <a href="/wiki/Jevreji" title="Jevreji">Jevreji</a> i nejevreji bili zajedno.<sup id="cite_ref-Poreklo_Satane_1-0" class="reference"><a href="#cite_note-Poreklo_Satane-1"><span class="cite-bracket">[</span>1<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Oni koji su se nazivali <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87ani" class="mw-redirect" title="Hrišćani">hrišćanima</a> imali su mnoga, bitno različita religijska verovanja i prakse. U hrišćanstvu drugog i trećeg veka <a href="/wiki/Teolo%C5%A1ka" class="mw-redirect" title="Teološka">teološka</a> raznovrsnost je bila toliko naglašena da su se grupe koje su se nazivale hrišćanima držale verovanja i praksi za koje bi većina današnjih hrišćana tvrdila da uopšte nisu hrišćanske.<sup id="cite_ref-Ehrman_2-0" class="reference"><a href="#cite_note-Ehrman-2"><span class="cite-bracket">[</span>2<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> I način na koji su bile organizovane zajednice razasute po <a href="/wiki/Ekumena" title="Ekumena">tada poznatom svetu</a> znatno se razlikovao od grupe do grupe.<sup id="cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-0" class="reference"><a href="#cite_note-Gnostička_evanđelja-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Rano kršćanstvo bilo je neprijateljsko prema <a href="/wiki/Autoritet" title="Autoritet">autoritetu</a> i prema <a href="/wiki/Dr%C5%BEava" title="Država">državi</a>.<sup id="cite_ref-Fromm_4-0" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87ani" class="mw-redirect" title="Hrišćani">Hrišćani</a> su bili izloženi mnogim kritikama i <a href="/wiki/Progoni_hri%C5%A1%C4%87ana" class="mw-redirect" title="Progoni hrišćana">progonima</a> od judejaca i sledbenika <a href="/wiki/Rimska_mitologija" title="Rimska mitologija">rimske vere</a>. Međutim, <a href="/wiki/Ortodoksija" title="Ortodoksija">ortodoksno</a> hrišćanstvo je, prilagodivši u svoje svrhe rimsku političku i vojnu organizaciju, te zadobivši carsku podršku u IV veku, postajalo sve stabilnije i otpornije.<sup id="cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-1" class="reference"><a href="#cite_note-Gnostička_evanđelja-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Na kraju ranog perioda hrišćanstvo postaje favorizovana religija <a href="/wiki/Rimsko_carstvo" class="mw-redirect" title="Rimsko carstvo">Rimskog carstva</a> pod carem <a href="/wiki/Konstantin_Veliki" title="Konstantin Veliki">Konstantinom Velikim</a>, a potom i jedina državna vera pod <a href="/wiki/Teodosije_I" title="Teodosije I">Teodosijem</a>. </p><p>Tokom ovog perioda kršćanstvo je preterpelo dubinske promjene, kojima su slobodne bratske zajednice transformisane u hijerarhijsku <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anska_crkva" title="Hrišćanska crkva">crkvenu organizaciju</a>.<sup id="cite_ref-5" class="reference"><a href="#cite_note-5"><span class="cite-bracket">[</span>5<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Transformacija kršćanstva je poglavito uzrokovana promjenom socijalnog sastava, i novom društvenom funkcijom.<sup id="cite_ref-Fromm_4-1" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Kršćanstvo je od revolucionarne religije evoluiralo do religije koja podupire državu. Zajedno sa promenom kršćanstva u prvim stoljećima mijenjalo se i <a href="/wiki/Hristologija" title="Hristologija">shvatanje Isusa</a>.<sup id="cite_ref-Fromm_4-2" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Nastanak">Nastanak</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=1" title="Uredi odjeljak Nastanak" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=1" title="Uredi kôd odjeljka Nastanak"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Istorijski_Isus" class="mw-redirect" title="Istorijski Isus">Istorijski Isus</a>, <a href="/wiki/Isusovo_u%C4%8Denje" title="Isusovo učenje">Isusovo učenje</a> i <a href="/wiki/Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo_i_judaizam" title="Rano hrišćanstvo i judaizam">Rano hrišćanstvo i judaizam</a></i></div></dd></dl> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Giotto_-_Scrovegni_-_-29-_-_Last_Supper.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/85/Giotto_-_Scrovegni_-_-29-_-_Last_Supper.jpg/200px-Giotto_-_Scrovegni_-_-29-_-_Last_Supper.jpg" decoding="async" width="200" height="193" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/85/Giotto_-_Scrovegni_-_-29-_-_Last_Supper.jpg/300px-Giotto_-_Scrovegni_-_-29-_-_Last_Supper.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/85/Giotto_-_Scrovegni_-_-29-_-_Last_Supper.jpg/400px-Giotto_-_Scrovegni_-_-29-_-_Last_Supper.jpg 2x" data-file-width="714" data-file-height="688" /></a><figcaption><a href="/w/index.php?title=%C4%90oto&action=edit&redlink=1" class="new" title="Đoto (stranica ne postoji)">Đoto</a>, <i>Poslednja večera</i> (početak 14. veka), kapela u <a href="/wiki/Padova" title="Padova">Padovi</a>.</figcaption></figure> <p>Od većine naroda u imperiji, <a href="/wiki/Jevrej" class="mw-redirect" title="Jevrej">Jevreje</a> je izdvajao <a href="/wiki/Monoteizam" title="Monoteizam">monoteizam</a>, odnosno vera u jednog Boga. Rano hrišćanstvo je nastalo kao verski pokret, odnosno unutar <a href="/wiki/Judaizam" title="Judaizam">judaizma</a>. Nakon smrti Isusa, njegovi sledbenici - mala jevrejska poznata kao <a href="/wiki/Nazareni" title="Nazareni">nazareni</a> - su tvrdili da je on bio Mesija prorokovan u jevrejskim spisima. Vremenom je ovaj mali jevrejski verski pokret evoluirao u hrišćansku veru.<sup id="cite_ref-6" class="reference"><a href="#cite_note-6"><span class="cite-bracket">[</span>6<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Prvobitnu hrišćansku <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anska_crkva" title="Hrišćanska crkva">crkvu</a> (lat: <i>ecclesia</i> - zajednica) formirali su nakon Isusove smrti, njegovi učenici i <a href="/wiki/Apostol" class="mw-redirect" title="Apostol">apostoli</a> u <a href="/wiki/Jerusalim" class="mw-redirect" title="Jerusalim">Jerusalimu</a>. Prema spisama <a href="/wiki/Simon_Petar" class="mw-redirect" title="Simon Petar">apostola Petra</a> (15.-67. g. n. e) mnogi <a href="/wiki/Judaizam" title="Judaizam">judejci</a> okreću se hrišćanstvu. Pristalice Isusa iz <a href="/wiki/Nazaret" title="Nazaret">Nazareta</a> se u početku nazivaju <a href="/wiki/Nazareni" title="Nazareni">nazareni</a>, da bi tek kasnije stekli naziv <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87ani" class="mw-redirect" title="Hrišćani">hrišćani</a>. Sedište nove religije je u početku bilo u <a href="/wiki/Jerusalim" class="mw-redirect" title="Jerusalim">Jerusalimu</a>. Zajednicu su u samom početku činili isključivo <a href="/wiki/Jevreji" title="Jevreji">Jevreji</a>, koji su smatrali su da je <a href="/wiki/Isus" title="Isus">Isus</a> bio <a href="/wiki/Mesija" title="Mesija">Mesija</a> (odnosno <a href="/wiki/Hristos" title="Hristos">Hristos</a>) čiji dolazak proriče jevrejska sveta knjiga <a href="/wiki/Tanah" title="Tanah">Tanah</a>, koju <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87ani" class="mw-redirect" title="Hrišćani">hrišćani</a> nazivaju <a href="/wiki/Stari_zavet" class="mw-redirect" title="Stari zavet">Starim zavetom</a>. Mnoge judejske (<a href="/wiki/Fariseji" title="Fariseji">farisejske</a>) starešine su ovu tvrdnju smatrali bogohulnom i proglašavali su Hristove sledbenike za <a href="/wiki/Jeres" class="mw-redirect" title="Jeres">jeretike</a>, isključivali ih iz jevrejskih zajednica, a neretko i prijavljivali rimskim vlastima. U ovim događajima neki autori vide dublje korene kasnijeg <a href="/wiki/Antisemitizam" title="Antisemitizam">antisemitizma</a> među hrišćanima.<sup id="cite_ref-pravoslavni-odgovor.com_7-0" class="reference"><a href="#cite_note-pravoslavni-odgovor.com-7"><span class="cite-bracket">[</span>7<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Između 30. i 50. godine, hrišćansku crkvu čine isključivo Jevreji. Kada je odlukom <a href="/wiki/Apostolski_sabor" class="mw-redirect" title="Apostolski sabor">apostolskog sabora</a> (48–49. godine) rešeno da <a href="/wiki/Nejevreji" class="mw-redirect" title="Nejevreji">nejevreji</a> budu primljeni u hrišćanstvo, započinje epoha munjevitog širenja hrišćanstva među <a href="/wiki/Grci" title="Grci">Grcima</a>. Već u drugoj polovini <a href="/wiki/1._vek" class="mw-redirect" title="1. vek">1. veka</a>, zahvaljujući delatnosti <a href="/wiki/Apostol_Pavle" class="mw-redirect" title="Apostol Pavle">apostola Pavla</a>, hrišćanski pokret postaje pretežno nejevrejski. Ovo se razvijalo tako tako brzo, da već nakon smrti prvih <a href="/wiki/Apostol" class="mw-redirect" title="Apostol">apostola</a>, <a href="/wiki/Grci" title="Grci">Grci</a> preuzimaju vođstvo u hrišćanstvu (Tit, Timotej, Luka, Marko itd.).<sup id="cite_ref-Зизијулас_8-0" class="reference"><a href="#cite_note-Зизијулас-8"><span class="cite-bracket">[</span>8<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Ovaj razvoj se ubrzava zbog dramatičnih događaja koji su zapečatili sudbinu <a href="/wiki/Judeohri%C5%A1%C4%87anstvo" class="mw-redirect" title="Judeohrišćanstvo">judeohrišćanstva</a>. Nakon <a href="/wiki/Pad_Jerusalima" class="mw-redirect" title="Pad Jerusalima">pada Jerusalima</a> 70. godine, hrišćani napuštaju grad, a sinagoge počinju da se zatvaraju i postaju isključive. Tako, sinagoge prestaju da budu, kao u vreme apostola Pavla, mesta gde se može propovedati evanđelje. </p><p><a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87ani" class="mw-redirect" title="Hrišćani">Hrišćani</a> su nastavili da poštuju jevrejsku Bibliju, uglavnom koristeći <a href="/wiki/Septuaginta" title="Septuaginta">Septuaginta</a> prevod <a href="/wiki/Stari_zavet" class="mw-redirect" title="Stari zavet">Starog zaveta</a>, koji je bio u upotrebi kod grkofonih Jevreja, ili <a href="/w/index.php?title=Targum&action=edit&redlink=1" class="new" title="Targum (stranica ne postoji)">Targume</a> koji su bili u upotrebi kod vernika koji su govorili <a href="/wiki/Aramejski_jezik" title="Aramejski jezik">aramejski jezik</a>. Takođe su dodati tekstovi, koji će postati <a href="/wiki/Novi_zavet" class="mw-redirect" title="Novi zavet">Novi zavet</a>. Hrišćanske zajednice nastaju širom Izraela (Palestine), Male Azije, Sirije, Egipta, Afrike i Grčke, znači pretežno u predjelima <a href="/wiki/Levant" title="Levant">istočnog Sredozemlja</a>. Jezik komuniciranja među hrišćanima u to doba bio je <a href="/wiki/Gr%C4%8Dki_jezik" title="Grčki jezik">grčki</a>. Pošto je u antička vremena <a href="/wiki/Religija" title="Religija">religija</a> uglavnom bila vezana za određeni <a href="/wiki/Grad" title="Grad">grad</a> ili <a href="/wiki/Narod" class="mw-disambig" title="Narod">narod</a>, smatra se da su hrišćani bili prvi koji su „presekli tradicionalne veze između <a href="/wiki/Vera" class="mw-redirect" title="Vera">vere</a> i <a href="/wiki/Nacija" title="Nacija">nacije</a>“.<sup id="cite_ref-9" class="reference"><a href="#cite_note-9"><span class="cite-bracket">[</span>9<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Vremenom su se hrišćani sve više odaljavali od Jevreja, pa su tokom drugog veka, pored ostalog, prešli sa svetkovanja <a href="/wiki/Subota" title="Subota">subote</a> na <a href="/wiki/Nedelja" class="mw-redirect" title="Nedelja">nedelju</a>.<sup id="cite_ref-10" class="reference"><a href="#cite_note-10"><span class="cite-bracket">[</span>10<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Verovanja_i_prakse">Verovanja i prakse</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=2" title="Uredi odjeljak Verovanja i prakse" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=2" title="Uredi kôd odjeljka Verovanja i prakse"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Isusovo_u%C4%8Denje" title="Isusovo učenje">Isusovo učenje</a> i <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Hrišćanstvo">Hrišćanstvo</a></i></div></dd></dl> <p>Današnji <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87ani" class="mw-redirect" title="Hrišćani">hrišćani</a>, koji poseduju razvijenu teologiju, ne mogu lako da shvate oblik hrišćanske vere koja nije stavljala teološki naglasak na iste ideje koje oni smatraju suštinskim.<sup id="cite_ref-Jeger_29-31_11-0" class="reference"><a href="#cite_note-Jeger_29-31-11"><span class="cite-bracket">[</span>11<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Sadržaj vjere prvih učenika se može sažeti u sljedećim tvrdnjama. Isus iz Nazareta je Mesija obećan od proroka. On je nakon smrti božanskim oživljavanjem postavljen s desne strane Boga i uskoro će se vratiti da osnuje carstvo na Zemlji. Onaj tko vjeruje u Isusa i tko se, na osnovu iskrene duhovne promjene, obraća Bogu ocu, i živi prema Isusovim zapovijedima, jeste božji svetac i kao takav može biti siguran da će mu milošću božjom biti oprošten grijeh i da će doživjeti iskupljenje.<sup id="cite_ref-12" class="reference"><a href="#cite_note-12"><span class="cite-bracket">[</span>12<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Karakteristična crta rane <a href="/wiki/Kristologija" class="mw-redirect" title="Kristologija">kristologije</a> je njezin <a href="/wiki/Adopcionizam" title="Adopcionizam">adopcionistički</a> karakter. Ranokršćansko adopcionističko vjerovanje nastalo je u masama, ono je bilo izraz <a href="/wiki/Revolucionar" title="Revolucionar">revolucionarnih</a> tendencija i nudilo je zadovoljenje u fantaziji. Ono je očekivalo da će novo doba uskoro doći kad će oni koji su patili i bili ugnjetavani postati gospodari i biti sretni.<sup id="cite_ref-Fromm_4-3" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>U prednjem planu ranokršćanske poruke stoji <a href="/wiki/Eshatologija" title="Eshatologija">eshatološko</a> očekivanje. Zbog nemogućnosti da se promijeni njihova situacija realnim sredstvima, razvilo se očekivanje da će se dogoditi promjena u bliskoj budućnosti. Sadržaj primitivne kršćanske poruke je bilo <a href="/wiki/Blagoslovi" class="mw-redirect" title="Blagoslovi">blagosloveno</a> obećanje o bliskoj budućnosti u kojoj će siromašni biti bogati, gladni zadovoljeni a potlačeni dobiti vlast.<sup id="cite_ref-13" class="reference"><a href="#cite_note-13"><span class="cite-bracket">[</span>13<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Kršćani su voljeli dobrog oca (<a href="/wiki/Bog" title="Bog">boga</a>), koji će im pomoći i osloboditi ih, a mrzili su lošeg oca (<a href="/wiki/Car" title="Car">cara</a>) koji ih je ugnjetavao i mučio.<sup id="cite_ref-Fromm_4-4" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Govoreći o mržnji prema bogatima <a href="/wiki/Karl_Kautsky" title="Karl Kautsky">Karl Kautsky</a> kaže: »<i>Rijetko je klasna mržnja modernog proletarijata postigla takve forme kao klasna mržnja kršćanskog proletarijata</i>.«<sup id="cite_ref-14" class="reference"><a href="#cite_note-14"><span class="cite-bracket">[</span>14<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> From, razrađujući Kauckog, kaže da je to mržnja <a href="/wiki/Amharec" title="Amharec">amhareca</a> prema <a href="/wiki/Farizej" class="mw-redirect" title="Farizej">farizejima</a>, <a href="/wiki/Zelot" class="mw-redirect" title="Zelot">zelota</a> i <a href="/wiki/Sikarija" class="mw-redirect" title="Sikarija">sikarija</a> prema imućnima i srednjoj klasi, napaćenih ljudi grada i sela prema onima na vlasti i na položajima, što je bila izražena u pretkršćanskim političkim ustancima i mesijanskim pokretima.<sup id="cite_ref-Fromm_4-5" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>S mržnjom prema <a href="/wiki/Autoritet" title="Autoritet">autoritetima</a> usko je povezana bitna crta ranog kršćanstva, naime, njegov demokratski, bratski karakter. Prvi su kršćani sačinjavali bratstvo socijalno i ekonomski ugnjetenih ljudi povezanih nadom i mržnjom. Ako je za židovsko društvo toga vremena bio karakterističan <a href="/wiki/Kasta" title="Kasta">kastinski</a> duh koji je prožimao sve društvene odnose, ranokršćanska zajednica bila je slobodno bratstvo siromašnih, nezainteresiranih za ustanove i pravila.<sup id="cite_ref-Fromm_4-6" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Zadružnost"><span id="Zadru.C5.BEnost"></span>Zadružnost</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=3" title="Uredi odjeljak Zadružnost" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=3" title="Uredi kôd odjeljka Zadružnost"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Koinonia" title="Koinonia">Koinonia</a> i <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anski_komunizam" title="Hrišćanski komunizam">Hrišćanski komunizam</a></i></div></dd></dl> <p><a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Hrišćanstvo">Hrišćanstvo</a> je propovedalo jednakost svih ljudi i zato su ga početku uglavnom prihvatali niži, a odbacivali viši slojevi društva. <a href="/wiki/Apostol_Pavle" class="mw-redirect" title="Apostol Pavle">Apostol Pavle</a> kaže: „<i>Nema tu Jevrejina niti Grka, nema ni roba ni gospodara, nema muškog roda ni ženskog; jer svi ste vi jedno u Hristu</i>.“<sup id="cite_ref-15" class="reference"><a href="#cite_note-15"><span class="cite-bracket">[</span>15<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Zajednice hrišćanskih vernika zvale su se <a href="/w/index.php?title=Hri%C5%A1%C4%87anske_op%C5%A1tine&action=edit&redlink=1" class="new" title="Hrišćanske opštine (stranica ne postoji)">hrišćanske opštine</a>, a bilo ih je u svim delovima carstva. U hrišćanskim opštinama svojina je bila zadružna. U tim zajednicama uzajamna ekonomska pomoć i podrška (»komunizam iz ljubavi«, kako to naziva Harnack), igrali su osobitu ulogu.<sup id="cite_ref-Fromm_4-7" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41558719">.mw-parser-output .templatequote{overflow:hidden;margin:1em 0;padding:0 40px}.mw-parser-output .templatequote .templatequotecite{line-height:1.5em;text-align:left;padding-left:1.6em;margin-top:0}</style><blockquote class="templatequote"><p>Mnoštvo onih koji bijahu postali vjernicima beše jednog srca i jedne duše. Niko ništa ne smatraše svojim vlasništvom, već sve držahu zajedničkim. Niko među njima ne beše siromašan, jer oni koji imahu zemlju ili kuće, prodavaše ih, donošahu novce i polagaše ih pred noge apostolima. Od toga svako dobijaše deo prema svojim potrebama.</p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Dela_Apostolska" class="mw-redirect" title="Dela Apostolska">Dela Apostolska</a> 4: 32 - 35</cite></div></blockquote> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Oni bejahu istrajni u učenju apostolskom, u zajednici, u deljenju hleba i u molitvama. Svi koji primiše veru bejahu zajedno i imaše sve zajedničko. Oni prodavaše svoja imanja i svoja dobra, i deliše cenu između sebe, prema potrebama svakog.</p><div class="templatequotecite">– <cite>Dela Apostolska 2:42-45</cite></div></blockquote> <p>Osnovna aktivnost prvobitnih hrišćana je bila <a href="/wiki/Molitva" title="Molitva">molitva</a>: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Svi oni jednodušno prebivahu u molitvi i moljenju, sa nekim ženama, i sa Marijom, majkom Isusovom, i sa braćom njegovom.</p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Djela_Apostolska" class="mw-redirect" title="Djela Apostolska">Djela Apostolska</a>, 1:14</cite></div></blockquote> <p>U prvom veku nove ere hrišćani su se tajno okupljali na zajedničkim obedima, <a href="/w/index.php?title=Propoved&action=edit&redlink=1" class="new" title="Propoved (stranica ne postoji)">propovedima</a> i molitvama. Muškarci i žene su boravili zajedno, a <a href="/wiki/Ispovest" title="Ispovest">ispovest</a> se vršila javno, pred celom zajednicom. Prvobitno su neke crkvene funkcije dodeljivane žrebom, kao što su „žrijebom izabrali <a href="/wiki/Matej_Jevan%C4%91elista" class="mw-redirect" title="Matej Jevanđelista">Mateja</a> za <a href="/wiki/Apostol" class="mw-redirect" title="Apostol">apostola</a> umjesto otpavšeg Jude“.<sup id="cite_ref-O_monaštvu_16-0" class="reference"><a href="#cite_note-O_monaštvu-16"><span class="cite-bracket">[</span>16<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Očekivanje_carstva"><span id="O.C4.8Dekivanje_carstva"></span>Očekivanje carstva</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=4" title="Uredi odjeljak Očekivanje carstva" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=4" title="Uredi kôd odjeljka Očekivanje carstva"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anska_eshatologija" title="Hrišćanska eshatologija">Hrišćanska eshatologija</a> i <a href="/wiki/Bo%C5%BEje_kraljevstvo" title="Božje kraljevstvo">Božje kraljevstvo</a></i></div></dd></dl> <p>Srž misionarskog propovijedanja rane zajednice bila je: »<i><a href="/wiki/Carstvo_Bo%C5%BEje" class="mw-redirect" title="Carstvo Božje">Carstvo Božje</a> je blizu</i>«. Ljudi su se pripremili za kraljevstvo, oni su očekivali da će ga sami doživjeti i nisu bili sigurni da li će u kratkom vremenu, koje su imali na raspolaganju prije dolaska novog carstva, biti moguće obznaniti kršćansku vijest većini pogana. Verovalo se da će omražene vlasti uskoro biti zbačene i da će se oni sami, siromašni i napaćeni, domoći vlasti i sreće. Očekivala se velika promena svijeta.<sup id="cite_ref-Fromm_4-8" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p><a href="/wiki/Eshatologija" title="Eshatologija">Eshatološka</a> očekivanja, koja su sačinjavala jezgro vjere i nade rane zajednice, su se vremenom postupno se gubila. Iako je Pavlova vjera još uvijek prožeta eshatološkim nadama, on očekivano vrijeme dolaska carstva počinje odgađati u <a href="/wiki/Budu%C4%87nost" title="Budućnost">budućnost</a>. Od drugog stoljeća nadalje težište poruke nije više bilo u paroli »Kraljevstvo je na blizu«, u očekivanju da će sudnji dan i povratak Isusov uskoro doći, već u prošlosti. Presudan događaj već se zbio. Pojava Isusa već je predstavljala čudo. <a href="/wiki/Svijet" title="Svijet">Svijet</a> nije se više trebao mijenjati jer je <a href="/wiki/Spasenje" title="Spasenje">spasenje</a> postalo unutrašnja stvar zajamčena vjerom u Isusa. Nada u historijsko <a href="/wiki/Oslobo%C4%91enje" class="mw-redirect" title="Oslobođenje">oslobođenje</a> je zamijenjena vjerom u <a href="/wiki/Duhovno" class="mw-redirect" title="Duhovno">duhovno</a> oslobođenje, a sve izvana (<a href="/wiki/Dr%C5%BEava" title="Država">država</a>, <a href="/wiki/Dru%C5%A1tvo" title="Društvo">društvo</a>, <a href="/wiki/Zakon" title="Zakon">zakon</a>) je moglo ostati kao što jeste.<sup id="cite_ref-Fromm_4-9" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Kršćanska_etika"><span id="Kr.C5.A1.C4.87anska_etika"></span>Kršćanska etika</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=5" title="Uredi odjeljak Kršćanska etika" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=5" title="Uredi kôd odjeljka Kršćanska etika"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Prvo stoljeće kršćanstva bilo je obilježeno strogim <a href="/wiki/Etika" title="Etika">etičkim</a> postulatima, u vjerovanju da je kršćanska zajednica u prvom redu bratstvo pobožnog življenja. Sa opadanjem eshatoloških nadanja, praktička strogost je zamijenjena <a href="/wiki/Bo%C5%BEja_milost" title="Božja milost">milošću</a> koju dijeli crkva. Zajedno s odbacivanjem stroge etičke prakse išlo je sve veće mirenje kršćana sa državom tokom 2. vijeka. Čak ni povremeni progoni kršćana od države nisu ni utjecali na taj razvitak.<sup id="cite_ref-17" class="reference"><a href="#cite_note-17"><span class="cite-bracket">[</span>17<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Početkom <a href="/wiki/3._vijek" title="3. vijek">3. vijeka</a> <a href="/wiki/Katoli%C4%8Dka_Crkva" class="mw-redirect" title="Katolička Crkva">katolička Crkva</a> prihvata pomirljiviju politiku prema Rimskoj državi i načinu života <a href="/wiki/Srednja_klasa" title="Srednja klasa">srednje klase</a>. Protiv toga ustaju mnogi hrišćani na čelu sa <a href="/wiki/Hipolit_Rimski" title="Hipolit Rimski">Hipolitom Rimskim</a> (oko 170-235), koji zagovaraju izvornu etičku strogost. Hipolit nije dozvoljavao hrišćanima da se bave zanimanjima u <a href="/wiki/Dr%C5%BEava" title="Država">državnoj</a> službi i drugim nedostojnim pozivima, uključujući <a href="/wiki/Vojnik" title="Vojnik">vojnike</a>, <a href="/wiki/U%C4%8Ditelj" title="Učitelj">učitelje</a>, <a href="/wiki/Sudija" title="Sudija">sudije</a>, <a href="/wiki/Gladijator" title="Gladijator">gladijatore</a>, <a href="/w/index.php?title=Svodnik&action=edit&redlink=1" class="new" title="Svodnik (stranica ne postoji)">svodnike</a>, <a href="/wiki/Glumac" class="mw-redirect" title="Glumac">glumce</a>, <a href="/w/index.php?title=%C5%BDongler&action=edit&redlink=1" class="new" title="Žongler (stranica ne postoji)">žonglere</a>, <a href="/w/index.php?title=Ma%C4%91ioni%C4%8Dar&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mađioničar (stranica ne postoji)">mađioničare</a> itd. </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Vojnik državne vlasti mora biti naučen da ne ubija ljude i da to odbije ako mu se naredi i da odbije da položi zakletvu; ako nije voljan da to izvrši, on se mora odbiti. Vojni zapovjednik ili državni sudac koji nosi purpurnu odjeću, mora se toga okaniti ili biti odbijen. Ako kandidat ili vjernik traži da postane vojnik, oni se moraju odbiti jer su prezreli Boga.<sup id="cite_ref-Fromm_4-10" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Hipolit_Rimski" title="Hipolit Rimski">Hipolit Rimski</a></cite></div></blockquote> <p>U isto vreme, <a href="/wiki/Tertulijan" title="Tertulijan">Tertulijan</a> (oko 160–240) zabranjuje ne samo sudjelovanje u <a href="/wiki/Pagan" class="mw-redirect" title="Pagan">paganskim</a> ritualima, nego i svako služenje u <a href="/wiki/Vojska" title="Vojska">vojsci</a>, argumentom: »<i>Ne može se jedna duša dugovati dvojici: Bogu i Cezaru</i>«.<sup id="cite_ref-18" class="reference"><a href="#cite_note-18"><span class="cite-bracket">[</span>18<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> On izričito zabacuje i mogućnost da kršćanin bude <a href="/wiki/U%C4%8Ditelj" title="Učitelj">učitelj</a> u školama, ali misli da može biti učenik, jer »<i>kad vjernik izučava te stvari, ako već zna što je, niti prima niti prihvaća</i>«, ali nije ista stvar s onim koji bi ih imao naučavati.<sup id="cite_ref-19" class="reference"><a href="#cite_note-19"><span class="cite-bracket">[</span>19<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Tertulijan zaključuje: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Jedva bi se dalo zamisliti da bi kršćanin mogao obnašati bilo kakvu javnu službu.</p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Tertulijan" title="Tertulijan">Tertulijan</a></cite></div></blockquote> <p>Međutim, vodeći <a href="/wiki/Biskupi" class="mw-redirect" title="Biskupi">biskupi</a> odlučuju drugačije, te Crkva napušta negativan stav prema svijetu, i razvijala se u silu koja podržava državu. Nekadašnji »fanatici koji su bježali od svijeta« i koji su iščekivali buduću božansku vladavinu postali su lojalni podanici i »revizionisti postojećeg poretka.«<sup id="cite_ref-20" class="reference"><a href="#cite_note-20"><span class="cite-bracket">[</span>20<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> U svojoj knjizi <a href="/wiki/Dogma_o_Kristu" title="Dogma o Kristu">Dogma o Kristu</a> <a href="/wiki/Erich_Fromm" title="Erich Fromm">Erich Fromm</a> zaključuje da se time kršćanstvo temeljito transformiralo „od religije ugnjetenih u religiju gospodara i masa kojima su oni manipulirali, od očekivanja neminovnog dolaska sudnjeg dana i novog doba u vjeru već ispunjenog spasenja; od postulata čistog, moralnog života do zadovoljavanja savjesti preko crkvenih svetih tajni; od neprijateljstva prema državi do iskrenog slaganja s njom“.<sup id="cite_ref-Fromm_4-11" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Svete_tajne">Svete tajne</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=6" title="Uredi odjeljak Svete tajne" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=6" title="Uredi kôd odjeljka Svete tajne"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Svete_tajne" title="Svete tajne">Svete tajne</a> i <a href="/wiki/Kr%C5%A1tenje_u_ranom_hri%C5%A1%C4%87anstvu" title="Krštenje u ranom hrišćanstvu">Krštenje u ranom hrišćanstvu</a></i></div></dd></dl> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Baptism_-_Marcellinus_and_Peter.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/Baptism_-_Marcellinus_and_Peter.jpg/220px-Baptism_-_Marcellinus_and_Peter.jpg" decoding="async" width="220" height="349" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/69/Baptism_-_Marcellinus_and_Peter.jpg 1.5x" data-file-width="250" data-file-height="397" /></a><figcaption><a href="/wiki/Kr%C5%A1tenje" title="Krštenje">Krštenje</a>, ranohrišćanska <a href="/wiki/Freska" title="Freska">freska</a> iz <a href="/wiki/Katakombe" title="Katakombe">katakombi</a> u Rimu.</figcaption></figure> <p>Ranohrišćanske <a href="/wiki/Svete_tajne" title="Svete tajne">svete tajne</a> (gr: <i>misterije</i>) su uključivale: </p> <ul><li><a href="/wiki/Kr%C5%A1tenje" title="Krštenje">krštenje</a> (gr. <i>baptizein</i> „βαπτίζω“ - uroniti, zagnjuriti), ritualno očišćenje tela vodom;</li> <li><a href="/wiki/Pomazanje" title="Pomazanje">pomazanje</a> (gr. <i>hrizma</i> „χρισμα“ – ulje, mast), mazanje <a href="/wiki/Sveto_ulje" title="Sveto ulje">svetim uljem</a> koje se vršilo odmah nakon krštenja;</li> <li><a href="/wiki/Evharistija" class="mw-redirect" title="Evharistija">pričešće</a> (gr. <i>εὐχαριστία</i> euharistia - blagodat; lat. <i>communio</i> – učešće, deljenje), obredno deljenje hleba i vina;</li></ul> <p>Krštenje se vršilo nad <a href="/w/index.php?title=Zreli_vernici&action=edit&redlink=1" class="new" title="Zreli vernici (stranica ne postoji)">zrelim vernicima</a>, koji su prethodno morali da se prijave kao inicijanti za obred krštenja i da prođu pripremni period upražnjavajući <a href="/wiki/Post" title="Post">post</a> i <a href="/wiki/Molitva" title="Molitva">molitvu</a>. Ako bi se pokazali dostojni krštenja, odnosno primanja u hrišćansku zajednicu, usledio bi obred tokom kojeg <a href="/w/index.php?title=Inicijacija&action=edit&redlink=1" class="new" title="Inicijacija (stranica ne postoji)">inicijant</a> silazi u vodu, spirajući grehe i simbolišući smrt svog bivšeg <a href="/w/index.php?title=Ja&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ja (stranica ne postoji)">ja</a>. <a href="/wiki/Sve%C5%A1tenik" class="mw-redirect" title="Sveštenik">Sveštenik</a> nakon toga moli da <a href="/wiki/Sveti_Duh" title="Sveti Duh">Sveti Duh</a> siđe na ponovo rođenog, koji oblači belu odoru i prima med pomešan sa mlekom - hranu za novorođenče.<sup id="cite_ref-21" class="reference"><a href="#cite_note-21"><span class="cite-bracket">[</span>21<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Ostalo">Ostalo</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=7" title="Uredi odjeljak Ostalo" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=7" title="Uredi kôd odjeljka Ostalo"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p><a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87ani" class="mw-redirect" title="Hrišćani">Hrišćani</a> su odbacivali <a href="/wiki/Carski_kult_(drevni_Rim)" title="Carski kult (drevni Rim)">kulta cara</a>, zbog čega su bili podvrgnuti dugotrajnim i okrutnim progonima od <a href="/wiki/Rimsko_carstvo" class="mw-redirect" title="Rimsko carstvo">Rimskog carstva</a>. Stoga su se rani hrišćani okupljali u podzemlju, po <a href="/wiki/Katakombe" title="Katakombe">katakombama</a>, gde je nastala i <a href="/wiki/Rana_hri%C5%A1%C4%87anska_umetnost" title="Rana hrišćanska umetnost">rana hrišćanska umetnost</a>. Među svetkovinama koje su rani hrišćani upražnjavali u katakombama, bile su i <a href="/wiki/Ve%C4%8Dera_ljubavi" class="mw-redirect" title="Večera ljubavi">gozbe ljubavi</a>, običaj zajedničkog deljenja hrana i pića, što je kasnije zamenjeno <a href="/wiki/Evharistija" class="mw-redirect" title="Evharistija">evharistijom</a>, koja je uključivala simboličnu količinu <a href="/wiki/Hleb" class="mw-redirect" title="Hleb">hleba</a> i <a href="/wiki/Vino" title="Vino">vina</a>.<sup id="cite_ref-22" class="reference"><a href="#cite_note-22"><span class="cite-bracket">[</span>22<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Među prvobitnim hrišćanima nije bilo <a href="/wiki/Manastir" title="Manastir">manastira</a>, <a href="/wiki/Mona%C5%A1tvo" title="Monaštvo">monaštva</a> niti pustinjaštva, jer tada su svi hrišćani upražnjavali <a href="/w/index.php?title=Morlna_strogost&action=edit&redlink=1" class="new" title="Morlna strogost (stranica ne postoji)">moralnu strogost</a>, koja će kasnije postati odlika uglavnom <a href="/wiki/Mona%C5%A1tvo" title="Monaštvo">monaha</a> (sve osim obaveznog <a href="/wiki/Celibat" title="Celibat">celibata</a>).<sup id="cite_ref-O_monaštvu_16-1" class="reference"><a href="#cite_note-O_monaštvu-16"><span class="cite-bracket">[</span>16<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Verski <a href="/wiki/Simbol" title="Simbol">simbol</a> ranih hrišćana je bila <a href="/wiki/Ribe" class="mw-redirect" title="Ribe">riba</a> (grč: Ιχθύς <a href="/wiki/Ihtis" title="Ihtis">ihtis</a>), koja je korišćena kao <a href="/wiki/Akronim" title="Akronim">akronim</a> za reči: »Isus Hristos, Božji Sin, Spasitelj.« </p><p>Kautsky posmatra rano kršćanstvo kao <a href="/wiki/Proleter" class="mw-redirect" title="Proleter">proleterski</a> klasni pokret, čiji je značaj bio u praktičnom delanju, to jest milosrdnom radu, a ne u verovanjima, tj. »pobožnim fanatizmima«.<sup id="cite_ref-23" class="reference"><a href="#cite_note-23"><span class="cite-bracket">[</span>23<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Uspostava_crkvene_vlasti">Uspostava crkvene vlasti</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=8" title="Uredi odjeljak Uspostava crkvene vlasti" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=8" title="Uredi kôd odjeljka Uspostava crkvene vlasti"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Episkopos" title="Episkopos">Episkopos</a>, <a href="/wiki/Crkvena_hijerarhija" class="mw-redirect" title="Crkvena hijerarhija">Crkvena hijerarhija</a> i <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anska_crkva" title="Hrišćanska crkva">Hrišćanska crkva</a></i></div></dd></dl> <p>U 1. stoljeću nije postojao jasno definiran vanjski autoritet u kršćanskim zajednicama, izgrađenim na nezavisnosti i slobodi pojedinca.<sup id="cite_ref-Fromm_4-12" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Nije postojalo ni <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anska_crkva" title="Hrišćanska crkva">crkvene</a> organizacije već je prvobitna kršćanska zajednica bila povezana samo "zajedničkom vezom vjere, nade i ljubavi." Budući da su prvi kršćani osjećali da su hodočasnici i stranci na Zemlji, nije bilo potrebe za stalnim ustanovama.<sup id="cite_ref-24" class="reference"><a href="#cite_note-24"><span class="cite-bracket">[</span>24<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Uspostava <a href="/wiki/Episkop" class="mw-redirect" title="Episkop">episkopalne</a> <a href="/wiki/Vlast" title="Vlast">vlasti</a> predstavlja proces tokom kojeg su raznoliki oblici uprave zamenjivani jednoobraznom <a href="/wiki/Hijerarhija" title="Hijerarhija">hijerarhijom</a> crkvene vlasti.<sup id="cite_ref-25" class="reference"><a href="#cite_note-25"><span class="cite-bracket">[</span>25<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Mnoge hrišćanske zajednice su reorganizovane u stroge rangove <a href="/wiki/Biskup" class="mw-redirect" title="Biskup">biskupa</a>, <a href="/wiki/Sve%C5%A1tenik" class="mw-redirect" title="Sveštenik">sveštenika</a>, <a href="/wiki/%C4%90akon" title="Đakon">đakona</a> i <a href="/w/index.php?title=Pastva&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pastva (stranica ne postoji)">pastve</a>, u kojima se biskup pojavio kao »<a href="/wiki/Monarh" title="Monarh">monarh</a>« (doslovno, »jedini vladar«) »pastve«.<sup id="cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-2" class="reference"><a href="#cite_note-Gnostička_evanđelja-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Oko <a href="/wiki/90" title="90">90</a>. godine, rimski biskup <a href="/wiki/Papa_Klement_I" title="Papa Klement I">Klement</a>, kao zastupnik <a href="/wiki/Rimokatoli%C4%8Dka_crkva" class="mw-redirect" title="Rimokatolička crkva">rimske crkve</a>, piše <a href="/wiki/Korint" title="Korint">korintskoj</a> crkvi u kojoj je izbila "<a href="/wiki/Pobuna" title="Pobuna">pobuna</a>" te su neki <a href="/wiki/Sve%C5%A1tenici" class="mw-redirect" title="Sveštenici">sveštenici</a> lišeni <a href="/wiki/Vlast" title="Vlast">vlasti</a>.<sup id="cite_ref-26" class="reference"><a href="#cite_note-26"><span class="cite-bracket">[</span>26<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-27" class="reference"><a href="#cite_note-27"><span class="cite-bracket">[</span>27<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Odbacujući sveštenike postavljene da upravljaju vernicima, <a href="/wiki/Disident" title="Disident">disidenti</a> su prigovarali da je razdvajanje „sveštenstva", kao grupe na vlasti, od „laika", odnosno <a href="/wiki/Narod" class="mw-disambig" title="Narod">naroda</a> (gr. <i>laos</i>) ne samo bez presedana, nego je za hrišćane neprihvatljivo.<sup id="cite_ref-Poreklo_Satane_1-1" class="reference"><a href="#cite_note-Poreklo_Satane-1"><span class="cite-bracket">[</span>1<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Biskup Klement je zahtevao da se svrgnuti poglavari vrate, tvrdeći da su sami <a href="/wiki/Apostol" class="mw-redirect" title="Apostol">apostoli</a> „svoje prve preobraćenike postavljali za biskupe i <a href="/wiki/%C4%90akon" title="Đakon">đakone</a>". On čak podstiče hrišćane da se ugledaju na hijerarhiju <a href="/wiki/Rimska_vojska" title="Rimska vojska">rimske armije</a>: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Braćo, služimo u našoj armiji... Smatrajmo ljude koji služe našim <a href="/wiki/General" title="General">generalima</a>... Ne mogu svi biti <a href="/wiki/Prefekt" title="Prefekt">prefekti</a>, <a href="/wiki/Tribun" title="Tribun">tribuni</a>, <a href="/wiki/Centurion" title="Centurion">centurioni</a>, <a href="/wiki/Komandant" title="Komandant">komandanti</a>, ili slično, ali svako u svom rangu sprovodi zapovesti <a href="/wiki/Car" title="Car">cara</a> i generala.<sup id="cite_ref-28" class="reference"><a href="#cite_note-28"><span class="cite-bracket">[</span>28<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p></blockquote> <p>Klement razvija praktičnu teologiju vlasti, prema kojoj Bog, gospodar i vladar neba, zemaljsku vlast prenosi na članove <a href="/wiki/Crkvena_hijerarhija" class="mw-redirect" title="Crkvena hijerarhija">crkvene hijerarhije</a>. Ko god odbije da »sagne vrat« <sup id="cite_ref-29" class="reference"><a href="#cite_note-29"><span class="cite-bracket">[</span>29<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> i pokori se crkvenim vođama kriv je za nepokornost Bogu i »zaslužuje <a href="/wiki/Smrtna_kazna" title="Smrtna kazna">smrtnu kaznu</a>«! <sup id="cite_ref-30" class="reference"><a href="#cite_note-30"><span class="cite-bracket">[</span>30<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> <a href="/wiki/Elejn_Pejgels" class="mw-redirect" title="Elejn Pejgels">Pejgels</a> ocenjuje da Klementovo pismo označava dramatičan trenutak u istoriji hrišćanstva. U njemu prvi put nalazimo argumente za podelu zajednice na »sveštenstvo« i »pastvu«, u vidu stroge hijerarhije nadređenih i potčinjenih.<sup id="cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-3" class="reference"><a href="#cite_note-Gnostička_evanđelja-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Biskup <a href="/wiki/Ignjatije_Antiohijski" title="Ignjatije Antiohijski">Ignjatije Antiohijski</a> sledi Klementa kada oko <a href="/wiki/100" title="100">100</a>. godine svoju definiciju crkve zasniva na podređenosti biskupu: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Neka niko ne čini ništa što se odnosi na crkvu bez biskupa.<sup id="cite_ref-31" class="reference"><a href="#cite_note-31"><span class="cite-bracket">[</span>31<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> ... Nezakonito je krštavati ili prirediti agape bez biskupa ... pridružiti se biskupu jeste pridružiti se crkvi; odvojiti se od biskupa jeste odvojiti se ne samo od crkve nego i od samog Boga.<sup id="cite_ref-32" class="reference"><a href="#cite_note-32"><span class="cite-bracket">[</span>32<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p></blockquote> <p>Ignacije čak tvrdi da izvan crkvene hijerarhije »nema ničeg što se može nazvati crkvom«.<sup id="cite_ref-33" class="reference"><a href="#cite_note-33"><span class="cite-bracket">[</span>33<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Oko <a href="/wiki/180" title="180">180</a>. godine <a href="/wiki/Lion" class="mw-redirect" title="Lion">Lionski</a> biskup <a href="/wiki/Irenej" class="mw-redirect" title="Irenej">Irenej</a>, pozivajući se na <a href="/wiki/Apostolsko_nasle%C4%91e" class="mw-redirect" title="Apostolsko nasleđe">apostolsko nasleđe</a>, hrišćane koji se protive crkvenim vlastima naziva <a href="/wiki/Heretici" class="mw-redirect" title="Heretici">hereticima</a> i agentima <a href="/wiki/Sotona" class="mw-redirect" title="Sotona">Sotone</a>.<sup id="cite_ref-34" class="reference"><a href="#cite_note-34"><span class="cite-bracket">[</span>34<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> <a href="/wiki/Irenej" class="mw-redirect" title="Irenej">Irenej</a> kaže da je jedina prava crkva ona koja svugde »održava isti oblik crkvenog ustrojstva«<sup id="cite_ref-35" class="reference"><a href="#cite_note-35"><span class="cite-bracket">[</span>35<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> i izvan nje nema spasenja.<sup id="cite_ref-36" class="reference"><a href="#cite_note-36"><span class="cite-bracket">[</span>36<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Svi koji odbacuju hijerarhiju su »lažne osobe, zli zavodnici i hipokriti«.«<sup id="cite_ref-37" class="reference"><a href="#cite_note-37"><span class="cite-bracket">[</span>37<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Oko <a href="/wiki/200" title="200">200</a>. godine hrišćanstvo je postalo institucija na čelu sa troslojnom <a href="/wiki/Hijerarhija" title="Hijerarhija">hijerarhijom</a> biskupa, sveštenika i đakona, koji su sebe smatrali jedinim legitimnim predstavnicima »<a href="/wiki/Pravoverje" class="mw-redirect" title="Pravoverje">pravoverja</a>«.<sup id="cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-4" class="reference"><a href="#cite_note-Gnostička_evanđelja-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Rano kršćanstvo, koje je bilo zajednica jednakih, bez hijerarhije ili birokracije, vremenom je postalo »Crkva«, odraz apsolutističke monarhije Rimskog carstva.<sup id="cite_ref-Fromm_4-13" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Odbijanje_crkvene_vlasti">Odbijanje crkvene vlasti</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=9" title="Uredi odjeljak Odbijanje crkvene vlasti" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=9" title="Uredi kôd odjeljka Odbijanje crkvene vlasti"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Mnogi hrišćani su odbijali crkvenu hijerarhiju, čuvajući <a href="/w/index.php?title=Jednakost&action=edit&redlink=1" class="new" title="Jednakost (stranica ne postoji)">jednakost</a> unutar zajednica. Irenej prenosi da su "<a href="/wiki/Jeres_u_hri%C5%A1%C4%87anstvu" title="Jeres u hrišćanstvu">jeretici</a>" čiji je vođa bio <a href="/wiki/Markus_(gnostik)" title="Markus (gnostik)">Markus</a>, na početku sastanka <a href="/w/index.php?title=%C5%BDreb&action=edit&redlink=1" class="new" title="Žreb (stranica ne postoji)">žrebom</a> odlučivali ko će uzeti ulogu sveštenika, a ko deliti <a href="/wiki/Pri%C4%8Dest" class="mw-redirect" title="Pričest">pričest</a> kao <a href="/wiki/Biskup" class="mw-redirect" title="Biskup">biskup</a>; jedan član je čitao <a href="/wiki/Sveto_pismo" class="mw-redirect" title="Sveto pismo">Sveto pismo</a> prilikom službe, drugi se obraćao grupi kao <a href="/wiki/Prorok" title="Prorok">prorok</a> i držao duhovnu nastavu.<sup id="cite_ref-38" class="reference"><a href="#cite_note-38"><span class="cite-bracket">[</span>38<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Kada bi se grupa sastala sledećeg puta, ponovo se koristio žreb kako bi se uloge menjale.<sup id="cite_ref-39" class="reference"><a href="#cite_note-39"><span class="cite-bracket">[</span>39<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> <a href="/wiki/Tertulijan" title="Tertulijan">Tertulijan</a>, takođe ih napadajući, govori o odnosima unutar zajednice "jeretika": </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Tako je danas biskup jedan čovek, a sutra drugi; osoba koja je danas đakon sutra je čitač; onaj koji je danas sveštenik sutra je svetovnjak: oni čak i pastvi nameću dužnosti sveštenstva ! <sup id="cite_ref-Tertullian,_DE_PRAESCR._41_40-0" class="reference"><a href="#cite_note-Tertullian,_DE_PRAESCR._41-40"><span class="cite-bracket">[</span>40<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Tertulijan" title="Tertulijan">Tertulijan</a></cite></div></blockquote> <p>Ove zajednice su odbile da priznaju razlike između sveštenstva i pastve; poštovali su načelo stroge jednakosti. Tertulijan prenosi da i žene među »jereticima« sa muškarcima dele važne položaje: »One podučavaju, učestvuju u raspravama, prizivaju Duh, leče«.<sup id="cite_ref-Tertullian,_DE_PRAESCR._41_40-1" class="reference"><a href="#cite_note-Tertullian,_DE_PRAESCR._41-40"><span class="cite-bracket">[</span>40<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Svi posvećeni, i muškarci i <a href="/wiki/%C5%BDene" class="mw-redirect" title="Žene">žene</a>, ravnopravno su učestvovali u žrebanju: svako je mogao biti izabran da služi kao sveštenik, biskup ili prorok. Kocka je bacana na svakom sastanku, a razlike ustanovljene kockom se nisu mogle pretvoriti u stalne »rangove«. Po ugledu na <a href="/wiki/Apostol" class="mw-redirect" title="Apostol">apostole</a>, odstranjivali su elemenat ljudskog izbora, verujući da kocka odražava Božji izbor.<sup id="cite_ref-41" class="reference"><a href="#cite_note-41"><span class="cite-bracket">[</span>41<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-42" class="reference"><a href="#cite_note-42"><span class="cite-bracket">[</span>42<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Njihov sistem je osiguravao jednakost svih učesnika, što Tertulijan kritikuje: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Pre svega, nije jasno ko je novajlija, a ko vernik: oni svi imaju ravnopravan pristup, oni ravnopravno slušaju, ravnopravno se mole — čak i pagani, ako se neki zadese ... Oni takođe razmenjuju poljubac mira sa svima koji dođu ...<sup id="cite_ref-Tertullian,_DE_PRAESCR._41_40-2" class="reference"><a href="#cite_note-Tertullian,_DE_PRAESCR._41-40"><span class="cite-bracket">[</span>40<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p></blockquote> <p>Hrišćani, koji nisu priznali crkvenu vlast, imali su i <a href="/wiki/Ranohri%C5%A1%C4%87anski_spisi" title="Ranohrišćanski spisi">svoje spise</a>. <a href="/wiki/Otkrivenje_po_Petru_(koptsko)" title="Otkrivenje po Petru (koptsko)">Otkrivenje po Petru</a>, apokrif iz <a href="/wiki/3._vijek" title="3. vijek">3. vijeka</a>, u vidu proročanstva <a href="/wiki/Uskrsli_Isus" class="mw-redirect" title="Uskrsli Isus">uskrslog Isusa</a>, govori da će vernicima »vladati jeretici«,<sup id="cite_ref-43" class="reference"><a href="#cite_note-43"><span class="cite-bracket">[</span>43<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> kako su oni nazivali <a href="/wiki/Ortodoksija" title="Ortodoksija">ortodoksne</a> hrišćane.<sup id="cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-5" class="reference"><a href="#cite_note-Gnostička_evanđelja-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Bit će i onih koji su van našeg broja, koji sebe nazivaju biskupima i đakonima, kao da su svoju vlast primili od Boga. Oni se pokoravaju odlukama vođa. Ti ljudi su suha korita.<sup id="cite_ref-Robinson_44-0" class="reference"><a href="#cite_note-Robinson-44"><span class="cite-bracket">[</span>44<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Gnosti%C4%8Dko_otkrivenje_po_Petru" class="mw-redirect" title="Gnostičko otkrivenje po Petru">Otkrivenje po Petru</a></cite></div></blockquote> <p>Spis optužuje vođe crkve da su iskrivili <a href="/wiki/Isusovo_u%C4%8Denje" title="Isusovo učenje">Isusovo učenje</a> stvorivši »veštačku crkvu« umesto istinskog hrišćanskog »bratstva«.<sup id="cite_ref-45" class="reference"><a href="#cite_note-45"><span class="cite-bracket">[</span>45<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Vođe crkve ugnjetavaju svoju braću i zajednicu, što je dokaz da je to lažna crkva. U svojoj slepoj drskosti, oni tvrde da imaju isključivo pravo: »<i>neki koji ne razumeju tajnu govore o stvarima koje ne razumeju, ali će se hvalisati da tajna istine pripada samo njima</i>«.<sup id="cite_ref-46" class="reference"><a href="#cite_note-46"><span class="cite-bracket">[</span>46<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Apokrifni spis <a href="/wiki/Trodelni_traktat" title="Trodelni traktat">Trodelni traktat</a> suprotstavlja »decu Oca«, koji se udružuju kao jednaki uživajući uzajamnu <a href="/wiki/Ljubav" title="Ljubav">ljubav</a> i podršku, potomstvu <a href="/wiki/Demijurg" title="Demijurg">demijurga</a> (naziv za predstavnike crkvene <a href="/wiki/Jerarhija" class="mw-redirect" title="Jerarhija">jerarhije</a>), koji su ispunjeni »žudnjom za vlašću i svaki zamišlja da je iznad drugih«.<sup id="cite_ref-47" class="reference"><a href="#cite_note-47"><span class="cite-bracket">[</span>47<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>»Želeli su da jedan drugome zapovedaju i nadmašivali su jedan drugoga u ispraznoj vlastoljubivosti«.</p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Trodelni_traktat" title="Trodelni traktat">Trodelni traktat</a></cite></div></blockquote> <p><a href="/wiki/Druga_rasprava_velikoga_Seta" class="mw-redirect" title="Druga rasprava velikoga Seta">Druga rasprava velikoga Seta</a> polemiše protiv ortodoksnog hrišćanstva suprotstavljajući mu »pravu crkvu« <a href="/wiki/Svetlost_sveta" title="Svetlost sveta">sinova svetlosti</a>. Spis objašnjava da su »oni koji da uzdižu ime Hristovo« napravili imitaciju crkve, »<i>objavivši doktrinu mrtvog čoveka, i laži, da bi to ličilo na dobrotu i čistotu savršene crkve</i>«.<sup id="cite_ref-48" class="reference"><a href="#cite_note-48"><span class="cite-bracket">[</span>48<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Takvo učenje miri hrišćane sa <a href="/wiki/Strah" title="Strah">strahom</a> i <a href="/wiki/Ropstvo" title="Ropstvo">ropstvom</a> podstičući ih da se priklone zemaljskim predstavnicima <a href="/wiki/Demijurg" title="Demijurg">demijurga</a>.<sup id="cite_ref-49" class="reference"><a href="#cite_note-49"><span class="cite-bracket">[</span>49<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Spis navodi da crkvene vlasti proganjaju one koji su dostigli oslobođenje kroz <a href="/wiki/Gnoza" class="mw-redirect" title="Gnoza">gnozu</a>, pokušavajući da ih odvuku od »istine njihove slobode«.<sup id="cite_ref-50" class="reference"><a href="#cite_note-50"><span class="cite-bracket">[</span>50<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Izmena_socijalnog_sastava">Izmena socijalnog sastava</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=10" title="Uredi odjeljak Izmena socijalnog sastava" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=10" title="Uredi kôd odjeljka Izmena socijalnog sastava"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p>Prvobitni hrišćani su gajili nadu u promjenu svoga položaja i, u isto vrijeme, mržnju protiv bogataša, gospodara, <a href="/wiki/Farisej" class="mw-redirect" title="Farisej">fariseja</a> i <a href="/wiki/Rimljani" class="mw-redirect" title="Rimljani">Rimljana</a>. Međutim, za razliku od drugih jevrejskih <a href="/wiki/Proleter" class="mw-redirect" title="Proleter">proleterskih</a> pokreta (<a href="/wiki/Zeloti" title="Zeloti">zeloti</a> i <a href="/wiki/Sikariji" title="Sikariji">sikariji</a>) koji su bezuspešno pokušavali da ostvare promene na području <a href="/wiki/Politika" title="Politika">politike</a>, rani kršćani to čine u <a href="/wiki/Religija" title="Religija">religiji</a>.<sup id="cite_ref-Fromm_4-14" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Kršćanska doktrina nije se obraćala obrazovanima i vlasnicima imanja, već siromašnima i potlačenima.<sup id="cite_ref-51" class="reference"><a href="#cite_note-51"><span class="cite-bracket">[</span>51<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Prvobitno kršćanstvo su činili <a href="/wiki/Amhareci" class="mw-redirect" title="Amhareci">amhareci</a>, mase neukih <a href="/wiki/Siromah" class="mw-redirect" title="Siromah">siromaha</a>, <a href="/wiki/Seljak" title="Seljak">seljaka</a> i <a href="/wiki/Proletarijat" title="Proletarijat">proletarijata</a> <a href="/wiki/Jeruzalem" title="Jeruzalem">Jeruzalema</a> koji su, zbog rastućeg političkog i ekonomskog ugnjetavanja te društvenog ograničavanja i prezira, osjećali potrebu za mijenjanjem postojećih uvjeta. Odlomci iz najstarije literature, poput <a href="/wiki/Jakovljeva_poslanica" title="Jakovljeva poslanica">Jakovljeve poslanice</a>, odišu neprijateljstvom prema bogatašima.<sup id="cite_ref-Fromm_4-15" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Spread_of_Christianity_to_AD_600_-_Atlas_of_World_History.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/71/Spread_of_Christianity_to_AD_600_-_Atlas_of_World_History.png/300px-Spread_of_Christianity_to_AD_600_-_Atlas_of_World_History.png" decoding="async" width="300" height="222" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/71/Spread_of_Christianity_to_AD_600_-_Atlas_of_World_History.png/450px-Spread_of_Christianity_to_AD_600_-_Atlas_of_World_History.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/71/Spread_of_Christianity_to_AD_600_-_Atlas_of_World_History.png/600px-Spread_of_Christianity_to_AD_600_-_Atlas_of_World_History.png 2x" data-file-width="2187" data-file-height="1619" /></a><figcaption> <div class="legend"><span class="legend-color" style="display:inline-block; width:1.5em; height:1.5em; margin:1px 0; border:1px solid black; background-color: #1F63A7; color:black; font-size:100%; text-align:center;"> </span> Širenje hrišćanstva u Evropi do <a href="/wiki/325" title="325">325</a>.</div> <div class="legend"><span class="legend-color" style="display:inline-block; width:1.5em; height:1.5em; margin:1px 0; border:1px solid black; background-color: #6AB4FF; color:black; font-size:100%; text-align:center;"> </span> Širenje hrišćanstva u Evropi do <a href="/wiki/600" title="600">600</a>.</div></figcaption></figure> <p>Do prve velike promjene u sastavu vjernika došlo je kad se kršćanska <a href="/wiki/Propaganda" title="Propaganda">propaganda</a> sredinom <a href="/wiki/1._vijek" title="1. vijek">1. vijeka</a> obratila <a href="/wiki/Gentiles" class="mw-redirect" title="Gentiles">nejevrejima</a> i kad je u zadobila pristaše među gotovo svim narodima Rimskog carstva. Međutim, socijalni sastav kršćanske zajednice su još uvek činilli siromašni, ugnjeteni i neobrazovani ljudi: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Ta gledajte, braćo, sebe, pozvane: nema mnogo mudrih po tijelu, nema mnogo silnih, nema mnogo plemenitih. Nego lude svijeta izabra Bog da posrami mudre, i slabe svijeta izabra Bog da posrami jake; i neplemenite svijeta i prezrene izabra Bog, i ono što nije, da uništi ono što jest.<sup id="cite_ref-52" class="reference"><a href="#cite_note-52"><span class="cite-bracket">[</span>52<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p><div class="templatequotecite">– <cite><a href="/wiki/Apostol_Pavle" class="mw-redirect" title="Apostol Pavle">Apostol Pavle</a>, <a href="/wiki/Prva_poslanica_Korin%C4%87anima" title="Prva poslanica Korinćanima">Prva poslanica Korinćanima</a></cite></div></blockquote> <p><a href="/wiki/Apostol_Pavle" class="mw-redirect" title="Apostol Pavle">Pavao</a> je bio jedan od prvih kršćanskih vođa koji nije potjecao iz nižih klasa, sin rimskog građanina, farizej i intelektualac. Iako je većina Pavlovih preobraćenika još uvijek iz najnižih klasa, u zajednice su postupno počeli ulaziti i bogati, što je stvorilo nesuglasice oko toga da li oni trebaju osloboditi svoje kršćane robove. Pavle opominje da robovi ne smiju tražiti oslobođenje. </p><p>Već u <a href="/wiki/Klementova_poslanica_Korin%C4%87anima" title="Klementova poslanica Korinćanima">Klementovoj poslanici Korinćanima</a> (oko <a href="/wiki/95" title="95">95</a>.) dolazi do ublažavanja stava prema bogatašima što pokazuje da unutar crkve bogati i ugledni više nisu toliko rijetki. <a href="/wiki/96" title="96">96</a>. godine je <a href="/wiki/Domicijan" title="Domicijan">Domicijan</a> dao smaknuti konzula <a href="/wiki/Tit_Flavije_Klemens_(konzul)" title="Tit Flavije Klemens (konzul)">Tita Flavija</a> a njegovu ženu poslao u progonstvo zbog privrženosti kršćanstvu, što pokazuje da su se koncem prvog stoljeća kršćani u Rimu probili na carski dvor.<sup id="cite_ref-Fromm_4-16" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> No, sve do duboko u drugo stoljeće stvarnu osnovu zajednica predstavljale su niže klase. <a href="/wiki/Kelsos" title="Kelsos">Kelsos</a>, kričar hrišćanstva iz <a href="/wiki/2._vijek" title="2. vijek">2. vijeka</a>, piše da je <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anska_crkva" title="Hrišćanska crkva">hrišćanska zajednica</a> često ispoljavala protivljenje <a href="/wiki/Obrazovanje" title="Obrazovanje">obrazovanju</a> i da njoj ne pristupaju razumni i obrazovani, već prosti ljudi, robovi, žene i djeca.<sup id="cite_ref-Bošnjak_53-0" class="reference"><a href="#cite_note-Bošnjak-53"><span class="cite-bracket">[</span>53<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Oko sredine <a href="/wiki/2._vijek" title="2. vijek">2. vijeka</a> kršćanstvo je počelo da pridobiva sljedbenike među <a href="/wiki/Srednja_klasa" title="Srednja klasa">srednjim</a> i <a href="/wiki/Vi%C5%A1a_klasa" title="Viša klasa">višim klasama</a> Rimskog carstva. <a href="/wiki/Euzebio" class="mw-redirect" title="Euzebio">Euzebio</a> prenosi da se za vrijeme <a href="/wiki/Komod" title="Komod">Komoda</a> (<a href="/wiki/180" title="180">180</a>-<a href="/wiki/192" title="192">192</a>) kršćanstvo prodrlo u krugove vladajuće <a href="/wiki/Aristokracija" title="Aristokracija">aristokracije</a>: »veliki broj onih iz Rima, visoko cijenjenih po bogatstvu i rođenju« pridružio Crkvi »sa svim svojim dvoranima i rodbinom«.<sup id="cite_ref-54" class="reference"><a href="#cite_note-54"><span class="cite-bracket">[</span>54<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Tako je koncem drugog stoljeća kršćanstvo prestalo biti religija u prvom redu siromašnih radnika i robova.<sup id="cite_ref-55" class="reference"><a href="#cite_note-55"><span class="cite-bracket">[</span>55<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> I prije no što je pod Konstantinom postalo državna religija, ono je već u Rimskom carstvu postalo religija širih krugova <a href="/wiki/Vladaju%C4%87a_klasa" title="Vladajuća klasa">vladajuće klase</a>.<sup id="cite_ref-Fromm_4-17" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Oko <a href="/wiki/250" title="250">250</a>. do <a href="/wiki/300" title="300">300</a>. godine kršćanstva pristaše te vjere bile su potpuno drugačije od prvih kršćana. Oni nisu više bili <a href="/wiki/%C5%BDidovi" class="mw-redirect" title="Židovi">Židovi</a> koji su strastveno iščekivali mesijanističko vrijeme koje će uskoro doći. To su bili <a href="/wiki/Grci" title="Grci">Grci</a>, <a href="/wiki/Rimljani" class="mw-redirect" title="Rimljani">Rimljani</a>, <a href="/wiki/Sirijci" title="Sirijci">Sirijci</a>, <a href="/wiki/Gali" title="Gali">Gali</a> i svi drugi narodi Rimskog carstva. Ali važnija od promjene nacionalnosti bila je socijalnog sastava. Iako su robovi, zanatlije i siromašni i dalje sačinjavali najveći dio kršćanske zajednice, kršćanstvo je također postalo religija uglednih i vladajućih klasa Rimskog carstva. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Podele_u_hrišćanstvu"><span id="Podele_u_hri.C5.A1.C4.87anstvu"></span>Podele u hrišćanstvu</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=11" title="Uredi odjeljak Podele u hrišćanstvu" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=11" title="Uredi kôd odjeljka Podele u hrišćanstvu"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članak: <a href="/wiki/Jeres_u_hri%C5%A1%C4%87anstvu" title="Jeres u hrišćanstvu">Jeres u hrišćanstvu</a></i></div></dd></dl> <p>Dok je <a href="/wiki/Isus" title="Isus">Isus</a> bio živ, niko se u maloj grupi koja je s njim putovala kroz <a href="/wiki/Palestina" title="Palestina">Palestinu</a> nije suprotstavljao njegovom autoritetu. U decenijama nakon Isusove smrti, stotine učitelja je tvrdilo da uče »pravu doktrinu Hrista« i osuđivalo jedan drugog kao varalice. U crkvama rasutim od <a href="/wiki/Mala_Azija" title="Mala Azija">Male Azije</a> do <a href="/wiki/Gr%C4%8Dka" title="Grčka">Grčke</a>, <a href="/wiki/Jerusalim" class="mw-redirect" title="Jerusalim">Jerusalima</a> i <a href="/wiki/Rim" title="Rim">Rima</a>, hrišćani su se cepali u frakcije i svađali oko vođstva. Svi su tvrdili da predstavljaju »autentičnu tradiciju«. Isus je jedini autoritet koji su priznavali.<sup id="cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-6" class="reference"><a href="#cite_note-Gnostička_evanđelja-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>U prvi vekovima hrišćanstva <a href="/wiki/Biblija" title="Biblija">Biblija</a> još uvek nije bila <a href="/wiki/Kanon" class="mw-disambig" title="Kanon">kanonizovana</a> i mnogi <a href="/wiki/Apokrif" title="Apokrif">apokrifni</a> spisi su kružili hrišćanskim svetom. Mnogobrojna <a href="/wiki/Evan%C4%91elja" class="mw-redirect" title="Evanđelja">evanđelja</a>, od novozavetnih, kao što su Matejevo, Markovo, Lukino i Jovanovo, do tekstova kao što su <a href="/wiki/Evan%C4%91elje_po_Tomi" title="Evanđelje po Tomi">Evanđelje po Tomi</a>, <a href="/wiki/Evan%C4%91elje_po_Filipu" title="Evanđelje po Filipu">Evanđelje po Filipu</a>, <a href="/wiki/Evan%C4%91elje_Istine" class="mw-redirect" title="Evanđelje Istine">Evanđelje Istine</a>, kružila su među raznim hrišćanskim grupama. Takođe su kružila mnoga druga tajna učenja, mitovi i pesme pripisivani Isusu ili njegovim učenicima. Zbirka hrišćanskih spisa koju poznajemo kao <a href="/wiki/Novi_zavet" class="mw-redirect" title="Novi zavet">Novi zavet</a> uobličena je oko 180-200. godine.<sup id="cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-7" class="reference"><a href="#cite_note-Gnostička_evanđelja-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Međutim, ni tokom trećeg veka nije bilo usaglašenog <a href="/wiki/Biblijski_kanon" title="Biblijski kanon">kanona</a> niti usaglašene teologije.<sup id="cite_ref-Ehrman_2-1" class="reference"><a href="#cite_note-Ehrman-2"><span class="cite-bracket">[</span>2<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Sve do <a href="/wiki/Prvi_vaseljenski_sabor" class="mw-redirect" title="Prvi vaseljenski sabor">prvog vaseljenskog sabora</a> <a href="/wiki/325" title="325">325</a>. godine, jedinstveni <a href="/wiki/Simbol_vere" class="mw-redirect" title="Simbol vere">simbol vere</a> nije bio definisan, pa su se mnoge hrišćanske zajednice razlikovale po usmenim predanjima.<sup id="cite_ref-56" class="reference"><a href="#cite_note-56"><span class="cite-bracket">[</span>56<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Neke od hrišćanskih grupa su tvrdile da je Bog <a href="/wiki/Stvaranje_sveta" class="mw-redirect" title="Stvaranje sveta">stvorio svet</a>; druge su smatrale da pravi Bog nije stvorio ovaj rđavi <a href="/wiki/Svet" class="mw-redirect" title="Svet">svet</a>, već je on posledica kosmičke katastrofe ili tvorevina <a href="/wiki/Demijurg" title="Demijurg">demijurga</a>. Neki od hrišćana su tvrdili da je Isus Hrist jedini <a href="/wiki/Sin_Bo%C5%BEiji" class="mw-redirect" title="Sin Božiji">Sin Božiji</a> čija je priroda bila potpuno ljudska i potpuno božanska; drugi su tvrdili da je Hristova priroda bila potpuno ljudska, a da uopšte nije bila božanska; treći su verovali da je bila potpuno božanska, a nipošto ljudska. Neke od tih skupina su verovale da je <a href="/wiki/Hristova_smrt" class="mw-redirect" title="Hristova smrt">Hristova smrt</a> donela <a href="/wiki/Spasenje" title="Spasenje">spasenje</a> svetu; druge su smatrale da Hristova smrt nema nikakve veze sa spasenjem ovog sveta; treće su verovale kako Hrist zapravo nije ni umro.<sup id="cite_ref-Ehrman_2-2" class="reference"><a href="#cite_note-Ehrman-2"><span class="cite-bracket">[</span>2<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Jedna struja je „pobedila" u tim raspravama. Ta grupa koja se učvrstila kao „pravoverna" je propisala sadržaj vere i odabrala knjige koje će ući u <a href="/wiki/Kanon_svetog_pisma" class="mw-redirect" title="Kanon svetog pisma">kanon svetog pisma</a>. Kao što primećuje Pejgels, "istoriju pišu pobednici", stoga nije čudo što je gledište pobedničke većine preovladalo, te su crkveni hrišćani definisali pojmove, nazivajući sebe »<a href="/wiki/Pravoverni" class="mw-redirect" title="Pravoverni">pravovernim</a>«, a svoje protivnike »<a href="/wiki/Jeretici" class="mw-redirect" title="Jeretici">jereticima</a>«.<sup id="cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-8" class="reference"><a href="#cite_note-Gnostička_evanđelja-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> »Pravoverni« hrišćani su se okupljali oko <a href="/wiki/Episkop" class="mw-redirect" title="Episkop">episkopa</a> koji su birani za pojedine gradove i oblasti. Kako je <a href="/wiki/Rim" title="Rim">Rim</a> bio prestonica, rimski episkop je vremenom postao veoma uticajan. Tokom 2. veka mnoge hrišćanske opštine se ujedinjuju u jednu crkvenu zajednicu čiji je poglavar bio rimski biskup (titula <a href="/wiki/Papa" title="Papa">papa</a> se javlja tek kasnije). Hrišćani koji ostaju izvan te zajednice nazivani su šizmaticima (raskolnicima), odnosno jereticima ukoliko su i učenjem odstupali od zvanične doktrine. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Gnosticizam">Gnosticizam</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=12" title="Uredi odjeljak Gnosticizam" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=12" title="Uredi kôd odjeljka Gnosticizam"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Gnosticizam" title="Gnosticizam">Gnosticizam</a>, <a href="/wiki/Valentin" title="Valentin">Valentin</a> i <a href="/wiki/Vasilid" class="mw-redirect" title="Vasilid">Vasilid</a></i></div><figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Adam_%26_Eve_02.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Adam_%26_Eve_02.jpg/220px-Adam_%26_Eve_02.jpg" decoding="async" width="220" height="304" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Adam_%26_Eve_02.jpg/330px-Adam_%26_Eve_02.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Adam_%26_Eve_02.jpg/440px-Adam_%26_Eve_02.jpg 2x" data-file-width="558" data-file-height="770" /></a><figcaption><a href="/wiki/Adam_i_Eva" title="Adam i Eva">Adam i Eva</a>, detalj kompozicije <i>Postanje</i>, ranohrišćanske freske iz <a href="/wiki/Rimske_katakombe" title="Rimske katakombe">rimskih katakombi</a> ispod crkve svetih Marcelina i Petra.</figcaption></figure></dd></dl> <p><a href="/wiki/Gnosticizam" title="Gnosticizam">Gnostici</a> (<a href="/wiki/Gr%C4%8Dki_jezik" title="Grčki jezik">grč.</a> <i>γνώσις</i> <i><a href="/wiki/Gnosis" title="Gnosis">gnosis</a></i> - znanje ) su bili hrišćani koji su hteli teološke dogme misaono istraživati. Oni su, pored vere, naglašavali i važnost saznanja o duhovnim stvarima. Protiv gnostika su istupali <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anska_apologetika" class="mw-redirect" title="Hrišćanska apologetika">crkveni apologeti</a> (branioci) koji su zahtevali verovanje bez ikakvog znanja.<sup id="cite_ref-Filozofijski_rečnik_57-0" class="reference"><a href="#cite_note-Filozofijski_rečnik-57"><span class="cite-bracket">[</span>57<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Gnostici su bili okrenuti duhovnom istraživanju i oni su u hrišćanstvo uneli mnoge sadržaje iz istočnih filozofija i mitova.<sup id="cite_ref-Filozofijski_rečnik_57-1" class="reference"><a href="#cite_note-Filozofijski_rečnik-57"><span class="cite-bracket">[</span>57<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Kada je hrišćanstvo postalo zvanična religija Rimskog carstva, gnosticizam je iskorenjen, a uspeo je preživeti jedino izvan granica Carstva, na područjima Azije. Sa <a href="/wiki/Bliski_istok" title="Bliski istok">Bliskog istoka</a> i Azije je uglavnom potisnut širenjem <a href="/wiki/Islam" title="Islam">islama</a>, iako su neke manje zajednice na terotoriji <a href="/wiki/Irak" title="Irak">Iraka</a> i <a href="/wiki/Iran" title="Iran">Irana</a> uspele da opstanu do danas. </p><p><a href="/wiki/Valentin" title="Valentin">Valentin</a> (oko <a href="/wiki/100" title="100">100</a> - <a href="/wiki/160" title="160">160</a>) je bio antički filozof i teolog iz Aleksandrije, najznamenitiji predstavnik ranohrišćanskog gnosticizma. Između <a href="/wiki/135" title="135">135</a>. i <a href="/wiki/160" title="160">160</a>. godine je naučavao u Rimu (istovremeno sa <a href="/wiki/Markion" title="Markion">Markionom</a>), podstičući učenike da razvijaju unutrašnju sposobnost duhovne spoznaje<sup id="cite_ref-Poreklo_Satane_1-2" class="reference"><a href="#cite_note-Poreklo_Satane-1"><span class="cite-bracket">[</span>1<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. On je smatrao da su krštenje i ispovedanje zajedničke hrišćanske vere neophodni za početnike u veri. Ali podstiče vernike da prevaziđu doslovna tumačenja spisa kako bi ispitali dublje značenje <a href="/wiki/Jevan%C4%91elje" class="mw-redirect" title="Jevanđelje">jevanđelja</a> i napredovali od vere ka znanju (<a href="/wiki/Gnosis" title="Gnosis">gnosi</a>). Po Valentinovoj teologiji, Bog je temelj svekolikog bića, neizrecivi, neopisivi izvor koji se opisuje rečima „dubina“ ili „ponor“. On je smatrao da je čisti duhovni svet <a href="/wiki/Pleroma" title="Pleroma">plerome</a> (punoće) sastavljen od božanskih <a href="/wiki/Emanacija" title="Emanacija">emanacija</a> Oca. <a href="/wiki/Spasenje" title="Spasenje">Spasenje</a> je čin spoznaje, potrebno radi ponovnog vraćanja u harmoniju punoće (plerome).<sup id="cite_ref-svetosavlje.org_58-0" class="reference"><a href="#cite_note-svetosavlje.org-58"><span class="cite-bracket">[</span>58<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Prema <a href="/wiki/Tertulijan" title="Tertulijan">Tertulijanu</a>, Valentin je „očekivao da postane <a href="/wiki/Episkop" class="mw-redirect" title="Episkop">episkop</a> (odnosno rimski <a href="/wiki/Papa" title="Papa">papa</a>), budući čovek sposoban, pametan i elokventan.“ Ali Valentin, navodno „raskida sa pravovernom crkvom“ zato što je drugi umesto njega postavljen na to mesto<sup id="cite_ref-59" class="reference"><a href="#cite_note-59"><span class="cite-bracket">[</span>59<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p><p>Valentinovci ne odbacuju dogme niti norme koje je crkva propisala. Oni samo razlikuju dva različita tipa hrišćana: duševne (gr: <i>psihiki</i>) koji veru primaju dušom i duhovne (gr: <i>pnevmatiki</i>) koji duhom teže ka spoznaji. Budući da su oni javno primali krštenje, prisustvovali zajedničkim bogosluženjima i ispovedali istu veru, većina hrišćana ih je smatrala kao i ostale vernike, a oni su se sa tim slagali<sup id="cite_ref-Poreklo_Satane_1-3" class="reference"><a href="#cite_note-Poreklo_Satane-1"><span class="cite-bracket">[</span>1<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. U redovima valentinaca je bilo dosta žena, jer su mogle, između ostalog, da učestvuju u davanju <a href="/wiki/Evharistija" class="mw-redirect" title="Evharistija">pričešća</a><sup id="cite_ref-Poreklo_Satane_1-4" class="reference"><a href="#cite_note-Poreklo_Satane-1"><span class="cite-bracket">[</span>1<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. <a href="/wiki/Irinej_Lionski" class="mw-redirect" title="Irinej Lionski">Irinej</a> u delu „Protiv jeresi“ kaže da mu je poznato da Valentinovi sledbenici sebe smatraju ljudima koji reformišu crkvu i podižu nivo duhovnog razumevanja, ali on smatra da nikakvo dobro koje oni postignu ne može nadoknaditi štetu koju nanose „komadajući veliko i slavno telo Hristovo“<sup id="cite_ref-Irinej_60-0" class="reference"><a href="#cite_note-Irinej-60"><span class="cite-bracket">[</span>60<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Markionstvo">Markionstvo</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=13" title="Uredi odjeljak Markionstvo" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=13" title="Uredi kôd odjeljka Markionstvo"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Markion" title="Markion">Markion</a> i <a href="/wiki/Markioniti" class="mw-redirect" title="Markioniti">Markioniti</a></i></div></dd></dl> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Marcion_teaching.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c9/Marcion_teaching.jpg/200px-Marcion_teaching.jpg" decoding="async" width="200" height="139" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c9/Marcion_teaching.jpg 1.5x" data-file-width="256" data-file-height="178" /></a><figcaption><a href="/wiki/Markion" title="Markion">Markion</a> obrazlaže svoje učenje, poznoantički reljef.</figcaption></figure> <p><a href="/wiki/Markion" title="Markion">Markion od Sinope</a> (oko <a href="/wiki/110" title="110">110</a>-<a href="/wiki/160" title="160">160</a>) je bio hrišćanski <a href="/wiki/Teologija" title="Teologija">teolog</a> i episkop<sup id="cite_ref-61" class="reference"><a href="#cite_note-61"><span class="cite-bracket">[</span>61<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> koji se zalagao za jasno razgraničenje hrišćanstva od judaizma<sup id="cite_ref-62" class="reference"><a href="#cite_note-62"><span class="cite-bracket">[</span>62<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Govorio je o nespojivoj razlici između <a href="/wiki/Bog" title="Bog">boga</a> <a href="/wiki/Stari_zavet" class="mw-redirect" title="Stari zavet">Starog zaveta</a>, koji je gnevan i nemilosrdan, i boga <a href="/wiki/Novi_zavet" class="mw-redirect" title="Novi zavet">Novog Zaveta</a>, koji je <a href="/wiki/Ljubav" title="Ljubav">ljubav</a> i <a href="/wiki/Dobrota_(razvrstavanje)" class="mw-disambig" title="Dobrota (razvrstavanje)">dobrota</a>. Pokušavao je da zasnuje hrišćansku zajednicu na čistoj poruci Hrista, koju je u hrišćanskim krugovima svoga vremena svuda nalazio manje ili više iskrivljenu<sup id="cite_ref-63" class="reference"><a href="#cite_note-63"><span class="cite-bracket">[</span>63<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Propoveda povratak izvornom hrišćanstvu, upražnjavajući <a href="/wiki/Askeza" title="Askeza">asketizam</a> i <a href="/wiki/Post" title="Post">post</a>. Nakon sukoba sa rimskim episkopom, Markion sa svojim pristalicama osniva hrišćanske opštine odvojene od Rimske Crkve, usled čega biva izopšten oko <a href="/wiki/144" title="144">144</a>. godine. Nakon toga se vraća u Malu Aziju, gde nastavlja svoje učenje, stvarajući veliku hrišćansku zajednicu u kojoj je bio episkop. Markionitske zajednice su se „za pola generacije proširile celim poznatim svetom“ i naredna dva veka su u skoro svakom većem mestu predstavljale opoziciju <a href="/wiki/Katoli%C4%8Dnost" title="Katoličnost">Sabornoj</a> crkvi.<sup id="cite_ref-64" class="reference"><a href="#cite_note-64"><span class="cite-bracket">[</span>64<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Manihejstvo">Manihejstvo</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=14" title="Uredi odjeljak Manihejstvo" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=14" title="Uredi kôd odjeljka Manihejstvo"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Mani" title="Mani">Mani</a> i <a href="/wiki/Manihejstvo" title="Manihejstvo">Manihejstvo</a></i></div></dd></dl> <p><a href="/wiki/Mani" title="Mani">Mani</a> (oko <a href="/wiki/216" title="216">216</a>-<a href="/wiki/276" title="276">276</a>) je bio <a href="/wiki/Persijski_jezik" class="mw-redirect" title="Persijski jezik">persijski</a> filozof i verski reformator, koji je nastojao da učenja triju „otaca ispravnosti“, <a href="/wiki/Zaratustra" title="Zaratustra">Zaratustre</a>, <a href="/wiki/Buda" class="mw-redirect" title="Buda">Bude</a> i <a href="/wiki/Hristos" title="Hristos">Hrista</a>, uključi u jedinstven filozofski sistem<sup id="cite_ref-Filozofijski_rečnik_57-2" class="reference"><a href="#cite_note-Filozofijski_rečnik-57"><span class="cite-bracket">[</span>57<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Prema persijskom predanju, Mani je bio hrišćanski sveštenik. On je iz <a href="/wiki/Mazdaizam" class="mw-redirect" title="Mazdaizam">mazdaizma</a>, hrišćanstva (uz znatnu primesu gnosticizma) i budističkih elemenata, stvorio novu „religiju svetlosti“, odnosno manihejstvo. Ono je iz persijskog mazdaizma preuzelo <a href="/wiki/Dualizam" title="Dualizam">dualizam</a> dva večna principa, <a href="/wiki/Dobro" title="Dobro">dobra</a> i <a href="/wiki/Zlo" title="Zlo">zla</a>, svetla i tame, koji se, tokom istorije, nalaze u neprestanom sukobu. Sa <a href="/wiki/Zoroastrizam" title="Zoroastrizam">zoroastrizmom</a> deli vegetarijansku ishranu i poštovanje biljaka i životinja. S <a href="/wiki/Budizam" title="Budizam">budizmom</a> je zajedničko naglašavanje <a href="/wiki/Bodi" class="mw-redirect" title="Bodi">buđenja</a>.<sup id="cite_ref-Filozofijski_rečnik_57-3" class="reference"><a href="#cite_note-Filozofijski_rečnik-57"><span class="cite-bracket">[</span>57<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. Mani je počeo je da propoveda svoje učenje oko <a href="/wiki/240" title="240">240</a>. godine u vreme persijskog cara <a href="/wiki/%C5%A0apur_I" title="Šapur I">Šapura I</a>. Zbog nailaženja na protivljenja je bio primoran da napusti zemlju, da bi po povratku u Persiju oko <a href="/wiki/276" title="276">276</a>. godine bio je mučen i ubijen <a href="/wiki/Raspe%C4%87e" class="mw-redirect" title="Raspeće">razapinjanjem</a> na krst. </p><p>Nakon Manijeve smrti, manihejstvo se širi na istok po <a href="/wiki/Kina" title="Kina">Kini</a> i na zapad <a href="/wiki/Rimsko_carstvo" class="mw-redirect" title="Rimsko carstvo">Rimskim carstvom</a>.<sup id="cite_ref-svetosavlje.org_58-1" class="reference"><a href="#cite_note-svetosavlje.org-58"><span class="cite-bracket">[</span>58<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Manijeva religija se proširila čitavom severnom Afrikom i sredozemljem sve do Španije. Crkveni otac <a href="/wiki/Avgustin_Hiponski" class="mw-redirect" title="Avgustin Hiponski">sveti Avgustin</a>, pre nego što se obratio, bio je devet godina manihejac. Odnos rimskih vlasti prema manihejstvu je bio neprijateljski, a manihejski pokret je bio predmet okrutnih represija i gonjenja<sup id="cite_ref-65" class="reference"><a href="#cite_note-65"><span class="cite-bracket">[</span>65<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Arijanski_spor">Arijanski spor</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=15" title="Uredi odjeljak Arijanski spor" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=15" title="Uredi kôd odjeljka Arijanski spor"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Arije" title="Arije">Arije</a>, <a href="/wiki/Arijanski_spor" title="Arijanski spor">Arijanski spor</a> i <a href="/wiki/Arijanstvo" title="Arijanstvo">Arijanstvo</a></i></div></dd></dl> <table style="clear: right; text-align:center; float:right; border: 2px solid #000000; margin: 0 0 1em 1em; background: #ffffff; width:15em; padding:0;"> <tbody><tr> <th><small>Dio <a href="/wiki/Kategorija:Kr%C5%A1%C4%87anstvo" title="Kategorija:Kršćanstvo">serije</a> članaka na temu</small> <p><big><a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Hrišćanstvo">Hrišćanstvo</a></big> </p><p><span typeof="mw:File"><a href="/wiki/Datoteka:Christian_cross.svg" class="mw-file-description" title="Christian cross"><img alt="Christian cross" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/87/Christian_cross.svg/75px-Christian_cross.svg.png" decoding="async" width="75" height="105" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/87/Christian_cross.svg/113px-Christian_cross.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/87/Christian_cross.svg/150px-Christian_cross.svg.png 2x" data-file-width="404" data-file-height="564" /></a></span><br /><big><a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Hrišćanstvo">Kršćanstvo</a></big> </p> </th></tr> <tr> <td style="background:#ffffff; font-size:90%"> <p><b><a href="/wiki/Isus" title="Isus">Isus</a> <a href="/wiki/Hristos" title="Hristos">Hristos</a></b><br /> <a href="/wiki/Ro%C4%91enje_Isusa" title="Rođenje Isusa">Rođenje</a> · <a href="/wiki/Kr%C5%A1tenje_Isusa" title="Krštenje Isusa">Krštenje</a> · <a href="/wiki/Isusovo_u%C4%8Denje" title="Isusovo učenje">Učenje</a><br /> <a href="/wiki/Smrt_Isusa" title="Smrt Isusa">Smrt</a> · <a href="/wiki/Isusovo_uskrsnu%C4%87e" title="Isusovo uskrsnuće">Uskrsnuće</a> </p><p><b>Osnove</b><br /> <a href="/wiki/Dvanaest_apostola" class="mw-redirect" title="Dvanaest apostola">Apostoli</a> · <a href="/wiki/Evan%C4%91elje" title="Evanđelje">Evanđelje</a> · <a href="/wiki/Kr%C5%A1%C4%87anska_crkva" class="mw-redirect" title="Kršćanska crkva">Crkva</a> </p><p><b><a href="/w/index.php?title=Historija_kr%C5%A1%C4%87anstva&action=edit&redlink=1" class="new" title="Historija kršćanstva (stranica ne postoji)">Historija</a></b><br /> <a href="/wiki/Rano_kr%C5%A1%C4%87anstvo" class="mw-redirect" title="Rano kršćanstvo">Rano kršćanstvo</a> · <a href="/wiki/Crkveni_oci" title="Crkveni oci">Oci</a> · <a href="/wiki/Ekumenski_sabor" title="Ekumenski sabor">Sabori</a><br /> <a href="/wiki/Ikonoklazam" title="Ikonoklazam">Ikonoklazam</a> · <a href="/wiki/Raskol_Istoka_i_Zapada" title="Raskol Istoka i Zapada">Šizma</a> · <a href="/wiki/Kri%C5%BEarski_ratovi" title="Križarski ratovi">Križari</a><br /> <a href="/wiki/Reformacija" title="Reformacija">Reformacija</a> · <a href="/wiki/Ekumenizam" title="Ekumenizam">Ekumenizam</a> </p><p><b><a href="/wiki/Kr%C5%A1%C4%87anske_denominacije" title="Kršćanske denominacije">Tradicije</a></b> </p> <table class="toccolours collapsible collapsed" style="width: 100%; border: none;"> <tbody><tr> <th><a href="/wiki/Isto%C4%8Dno_kr%C5%A1%C4%87anstvo" class="mw-redirect" title="Istočno kršćanstvo">Istočne</a> </th></tr> <tr> <td> <p><a href="/wiki/Pravoslavna_crkva" title="Pravoslavna crkva">Pravoslavlje</a> · <a href="/wiki/Drevnoisto%C4%8Dne_crkve" title="Drevnoistočne crkve">Drevnoistočne crkve</a> · <a href="/w/index.php?title=Sirijsko_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sirijsko hrišćanstvo (stranica ne postoji)">Sirijsko hrišćanstvo</a> · <a href="/wiki/Asirska_crkva_Istoka" class="mw-redirect" title="Asirska crkva Istoka">Asirska crkva</a> </p> </td></tr></tbody></table> <table class="toccolours collapsible collapsed" style="width: 100%; border: none;"> <tbody><tr> <th><a href="/wiki/Zapadno_kr%C5%A1%C4%87anstvo" class="mw-redirect" title="Zapadno kršćanstvo">Zapadne</a> </th></tr> <tr> <td> <p><a href="/wiki/Rimokatoli%C4%8Dka_crkva" class="mw-redirect" title="Rimokatolička crkva">Rimokatolici</a> · <a href="/wiki/Luteranizam" title="Luteranizam">Luterani</a> · <a href="/w/index.php?title=Reformirana_crkva&action=edit&redlink=1" class="new" title="Reformirana crkva (stranica ne postoji)">Reformisti</a> · <a href="/wiki/Anglikanstvo" title="Anglikanstvo">Anglikanci</a> · <a href="/wiki/Anabaptisti" class="mw-redirect" title="Anabaptisti">Anabaptisti</a> · <a href="/wiki/Baptisti" title="Baptisti">Baptisti</a> · <a href="/wiki/Menoniti" title="Menoniti">Menoniti</a> · <a href="/wiki/Metodizam" class="mw-redirect" title="Metodizam">Metodisti</a> · <a href="/w/index.php?title=Adventizam&action=edit&redlink=1" class="new" title="Adventizam (stranica ne postoji)">Adventisti</a> · <a href="/w/index.php?title=Pokret_Svetosti&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pokret Svetosti (stranica ne postoji)">Svetosti</a> · <a href="/wiki/Pentekostalizam" title="Pentekostalizam">Pentekostalci</a> · <a href="/wiki/Evangelizam" title="Evangelizam">Envagelici</a> · <a href="/wiki/Fundamentalisti%C4%8Dko_kr%C5%A1%C4%87anstvo" class="mw-redirect" title="Fundamentalističko kršćanstvo">Fundamentalisti</a> · <a href="/w/index.php?title=Liberalno_kr%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&redlink=1" class="new" title="Liberalno kršćanstvo (stranica ne postoji)">Liberali</a> </p> </td></tr></tbody></table> <table class="toccolours collapsible collapsed" style="width: 100%; border: none;"> <tbody><tr> <th><a href="/wiki/Netrinitarizam" class="mw-redirect" title="Netrinitarizam">Netrinitarne</a> </th></tr> <tr> <td> <p><a href="/wiki/Jehovini_svjedoci" title="Jehovini svjedoci">Jehovini svjedoci</a> · <a href="/wiki/Pokret_Svetaca_Posljednjih_dana" class="mw-redirect" title="Pokret Svetaca Posljednjih dana">Pokret Svetaca Posljednjih dana</a> · <a href="/wiki/Unitarijanizam" title="Unitarijanizam">Unitarijanizam</a> · <a href="/wiki/Hristadelfijanci" title="Hristadelfijanci">Hristadelfijanci</a> · </p> </td></tr></tbody></table> <p><b><a href="/wiki/Kr%C5%A1%C4%87anska_teologija" title="Kršćanska teologija">Teologija</a></b><br /> <a href="/wiki/Stvaranje" title="Stvaranje">Stvaranje</a> · <a href="/wiki/Pad_%C4%8Dovjeka" title="Pad čovjeka">Pad</a> · <a href="/wiki/Grijeh" title="Grijeh">Grijeh</a> · <a href="/wiki/Sudnji_dan" title="Sudnji dan">Sud</a><br /> <a href="/wiki/Spasenje" title="Spasenje">Spasenje</a> · <a href="/wiki/Bo%C5%BEje_kraljevstvo" title="Božje kraljevstvo">Carstvo</a> · <a href="/wiki/Hristologija" title="Hristologija">Hristologija</a><br /> <a href="/wiki/Trojstvo" title="Trojstvo">Trojstvo</a> (<a href="/wiki/Bog_Otac#Kršćanstvo" title="Bog Otac">Otac</a>, <a href="/wiki/Kr%C5%A1%C4%87anski_pogledi_na_Isusa" title="Kršćanski pogledi na Isusa">Sin</a>, <a href="/wiki/Sveti_duh" class="mw-redirect" title="Sveti duh">Sveti duh</a>) </p><p><b><a href="/wiki/Biblija" title="Biblija">Biblija</a></b><br /> <a href="/wiki/Stari_zavjet" title="Stari zavjet">Stari zavjet</a> · <a href="/wiki/Novi_zavjet" title="Novi zavjet">Novi zavjet</a><br /> <a href="/wiki/Biblijske_knjige" class="mw-redirect" title="Biblijske knjige">Knjige</a> · <a href="/wiki/Biblijski_kanon" title="Biblijski kanon">Kanon</a> · <a href="/wiki/Biblijski_apokrifi" class="mw-redirect" title="Biblijski apokrifi">Apokrifi</a> </p> <div class="noprint plainlinksneverexpand" style="background-color:transparent; padding:0; font-weight:normal; font-size:xx-small; color: #000; white-space:nowrap;">Ova kutijica: <a href="/wiki/%C5%A0ablon:Hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Šablon:Hrišćanstvo"><span title="Pogledaj ovaj šablon">pogledaj</span></a> <span style="font-size:80%;">•</span> <a href="/wiki/Razgovor_o_%C5%A1ablonu:Hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Razgovor o šablonu:Hrišćanstvo"><span title="Razgovor o ovom šablonu">razgovor</span></a> <span style="font-size:80%;">•</span> <a class="external text" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0ablon:Hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit"><span style="color: #002bb8;" title="Možete da uredite ovaj šablon.">uredi</span></a></div> </td></tr></tbody></table> <p><a href="/wiki/Arijanski_spor" title="Arijanski spor">Arijanski spor</a> je <a href="/wiki/Hristologija" title="Hristologija">hristološki</a> spor koji je podelio ranu hrišćansku crkvu. Počeo oko <a href="/wiki/318" title="318">318</a>. godine, a trajao do oko <a href="/wiki/381" title="381">381</a>. godine. Suština spora je bila u tome da li je Sin jednako večit kao Otac ili je stvoren? I da li ima istu (<i>homoousias</i>) ili sličnu (<i>homoiousias</i>) suštinu s Bogom? Spor je nazvan je po Ariju koji ga je poveo. <a href="/wiki/Arije" title="Arije">Arije</a> (<a href="/wiki/256" title="256">256</a>-<a href="/wiki/336" title="336">336</a>) je bio hrišćanski teolog, sveštenik i pesnik iz <a href="/wiki/Aleksandrija" title="Aleksandrija">Aleksandrije</a>, pobornik učenja da <a href="/wiki/Bog" title="Bog">Bog</a> i <a href="/wiki/Hristos" title="Hristos">Hrist</a> nisu iste suštine (gr: homoousios). On je smatrao da Isus nije isto što i Bog, već da je on sin Božji, kojeg je Bog stvorio. "Bog nije oduvek bio Otac; postojalo je vreme kada je bio sam, i kada još uvek nije bio Otac: kasnije je postao. Sin nije bio oduvek, on je postao iz ničega" (Talija).<sup id="cite_ref-66" class="reference"><a href="#cite_note-66"><span class="cite-bracket">[</span>66<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Po Ariju, uzdizanje Isusa u nadljudsku sferu stvara nepremostivu razdaljinu između njega i hrišćana i preti da uništi ideju o ugledanju na Hristov život, koja je bitna za hrišćanstvo. Arije takođe nije hteo da dopusti da monoteizam pređe u dvoboštvo i suprotstavljao se metafizičkom preuveličavanju Hrista, koje je diralo u <a href="/wiki/Jednost" title="Jednost">jedinstvo</a> Boga. </p><p>Episkop <a href="/wiki/Aleksandar_Aleksandrijski" class="mw-redirect" title="Aleksandar Aleksandrijski">Aleksandar Aleksandrijski</a> je sazvao sabor <a href="/wiki/320" title="320">320</a>./<a href="/wiki/321" title="321">321</a>. godine u Aleksandriji, uz učešće oko 100 episkopa, koji je potvrdio njegovo učenje da je "Sin oduvek bio u Ocu", kao očeva premudrost, i mada je rođen, nije rođen "iz nebića, već iz suštog Oca".<sup id="cite_ref-67" class="reference"><a href="#cite_note-67"><span class="cite-bracket">[</span>67<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Na tom saboru je osuđeno Arijevo učenje, a sam Arije je raščinjen i <a href="/wiki/Izop%C5%A1tenje" class="mw-redirect" title="Izopštenje">ekskomuniciran</a>. Sabor je takođe osudio i raščinio Arijeve pristalice među sveštenstvom - episkope: Sekunda i Teona, prezvitere: Ahila, Aetolija, Karpona, Sarmata i dva Arija, kao i đakone: Evzela, Lucija, Julija, Menasa, Haladija i Gaja. Odluku sabora Arije je smatrao nepravednom, te sa pristalicama odlazi u Palestinu, gde mu je zaštitu pružio Jevsevije (<i>Eusebie</i>), episkop cezareje. Arijevo učenje je dobijalo mnogo novih pristalica, posebno onih koji su crkvene <a href="/wiki/Dogma" title="Dogma">dogmate</a> pokušavali tumačiti isključivo racionalno. Omasovljenje Arijevih pristalica omogućilo je sazivanje i održavanje dva arijanska sabora U Britaniji i Palestini, sa zahtevima za ukidanjem odredbi aleksandrijskog sabora. Rasprava o prirodi Hrista je poprimila tolike razmere, da su se hrišćani tukli na ulici. Zbog toga su kod <a href="/wiki/Paganizam" title="Paganizam">pagana</a> izašli na rđav glas, te su im se podsmevali i u pozorištima. I sam <a href="/wiki/Konstantin_Veliki" title="Konstantin Veliki">Konstantin Veliki</a> se uključuje u sukob, bezuspešno pokušavajući da pomiri Aleksandra i Arija. Kasnije će radi razrešenja ovog spora car sazvati episkopat Crkve, određujući Nikeju kao mesto velikog sabora. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Progoni_hrišćana"><span id="Progoni_hri.C5.A1.C4.87ana"></span>Progoni hrišćana</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=16" title="Uredi odjeljak Progoni hrišćana" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=16" title="Uredi kôd odjeljka Progoni hrišćana"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članak: <a href="/wiki/Progoni_hri%C5%A1%C4%87ana_u_Rimskom_Carstvu" title="Progoni hrišćana u Rimskom Carstvu">Progoni hrišćana u Rimskom Carstvu</a></i></div></dd></dl> <p>Rimljani su rane hrišćane nazivali <a href="/wiki/Ateizam" title="Ateizam">ateistima</a>, bezbožnicima, zbog njihovog odbijanja da poštuju rimske bogove i da se klanjaju <a href="/w/index.php?title=Idol&action=edit&redlink=1" class="new" title="Idol (stranica ne postoji)">idolima</a>.<sup id="cite_ref-pravoslavni-odgovor.com_7-1" class="reference"><a href="#cite_note-pravoslavni-odgovor.com-7"><span class="cite-bracket">[</span>7<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Privedenim hrišćanima koji bi odbili da se poklone rimskim bogovima bilo je prećeno smrću, na šta su oni često bi odgovarali: „Vi nas možete ubiti, ali nam ne možete nanijeti zla“.<sup id="cite_ref-68" class="reference"><a href="#cite_note-68"><span class="cite-bracket">[</span>68<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Komentarišući hrišćanska odbijanja da po sudskom naređenju prinesu žrtvu bogovima, grčki filozof <a href="/wiki/Cels" class="mw-redirect" title="Cels">Kels</a> piše: „Ako svako prihvati hrišćansko stanovište, nestaće vladavine zakona.“ </p> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Hippolytus_martyrdom.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d6/Hippolytus_martyrdom.jpg/200px-Hippolytus_martyrdom.jpg" decoding="async" width="200" height="151" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d6/Hippolytus_martyrdom.jpg/300px-Hippolytus_martyrdom.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d6/Hippolytus_martyrdom.jpg/400px-Hippolytus_martyrdom.jpg 2x" data-file-width="494" data-file-height="373" /></a><figcaption>Mučeništvo <a href="/wiki/Ipolit_Rimski" class="mw-redirect" title="Ipolit Rimski">Ipolita Rimskog</a>, francuska minijatura iz 14. veka.</figcaption></figure> <p>Prvi veliki progon hrišćana je započeo pod carem <a href="/wiki/Neron" title="Neron">Neronom</a> (<a href="/wiki/54" title="54">54</a>-<a href="/wiki/68" title="68">68</a>). Godine <a href="/wiki/64" title="64">64</a>. je izbio veliki požar u <a href="/wiki/Rim" title="Rim">Rimu</a>. Neron je za podmetanje požara koji je uništio veliki deo grada optužio hrišćane i započeo progone protiv njih. Za vreme ovog gonjenja, Hristovi sledbenici su razapinjani na krst, bacani u <a href="/wiki/Tibar" title="Tibar">Tibar</a> i predavani divljim zverima u amfiteatru, radi uveseljavanja rimskih građana. Među ovim prvi mučenicima nalazili su se i apostoli <a href="/wiki/Simon_Petar" class="mw-redirect" title="Simon Petar">Petar</a> i <a href="/wiki/Apostol_Pavle" class="mw-redirect" title="Apostol Pavle">Pavle</a>, pogubljeni <a href="/wiki/67" title="67">67</a>. godine<sup id="cite_ref-pogled.50megs.com_69-0" class="reference"><a href="#cite_note-pogled.50megs.com-69"><span class="cite-bracket">[</span>69<span class="cite-bracket">]</span></a></sup>, kao i preobraćeni rimski tamničari <a href="/w/index.php?title=Prokes_i_Martinijan&action=edit&redlink=1" class="new" title="Prokes i Martinijan (stranica ne postoji)">Prokes i Martinijan</a>, koji su ih pustili iz tamnice. U to vreme je mučenički skončala i <a href="/wiki/Fotina_Samari%C4%87anka" class="mw-redirect" title="Fotina Samarićanka">Fotina Samarićanka</a>, nakon što je preobratila Neronovu ćerku Domninu. Hrišćani koji su bili rimski državljani kažnjavani su odsecanjem glave, dok su oni bez građanskog statusa uglavnom kažnjavani spanjivanjem. Mnogi hrišćani su tada bili razapeti i živi spaljeni u Neronovoj bašti, kao ljudske buktinje.<sup id="cite_ref-70" class="reference"><a href="#cite_note-70"><span class="cite-bracket">[</span>70<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Posle kratkog perioda zatišija počeli su novi progoni za vreme cara <a href="/wiki/Domicijan" title="Domicijan">Domicijana</a> (<a href="/wiki/81" title="81">81</a>-<a href="/wiki/96" title="96">96</a>), u kojima je, između ostlih, život izgubio i <a href="/wiki/Timotej_Efe%C5%A1ki" title="Timotej Efeški">sveti Timotej</a>. <a href="/wiki/92" title="92">92</a>. godine je stradao i episkop <a href="/w/index.php?title=Antipa_Pergamski&action=edit&redlink=1" class="new" title="Antipa Pergamski (stranica ne postoji)">Antipa Pergamski</a>, koga su spalili mnogobožački stanovnici tog grada. U vreme <a href="/wiki/Trajan" title="Trajan">Trajana</a> (<a href="/wiki/98" title="98">98</a>-<a href="/wiki/117" title="117">117</a>) postradali su i episkopi <a href="/wiki/Simon_Jerusalimski" class="mw-redirect" title="Simon Jerusalimski">Simon Jerusalimski</a> i <a href="/wiki/Ignjatije_Antiohijski" title="Ignjatije Antiohijski">Ignjatije Antiohijski</a>, koji je bačen <a href="/wiki/Lav" title="Lav">lavovima</a>. <a href="/wiki/Plinije_Mla%C4%91i" title="Plinije Mlađi">Plinije Mlađi</a>, provincijski guverner <a href="/wiki/Pont" title="Pont">Ponta</a> i <a href="/wiki/Bitinija" title="Bitinija">Bitinija</a>, pisao je caru Trajanu oko <a href="/wiki/112" title="112">112</a>. godine povodom toga kako da se nose sa hrišćanima, koji odbijaju da <a href="/wiki/Carski_kult_(drevni_Rim)" title="Carski kult (drevni Rim)">obožavaju cara</a> i umesto toga obožavaju Hrista.<sup id="cite_ref-71" class="reference"><a href="#cite_note-71"><span class="cite-bracket">[</span>71<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Za vladavine <a href="/wiki/Antonin_Pije" title="Antonin Pije">Antonina Pija</a> (<a href="/wiki/138" title="138">138</a>-<a href="/wiki/161" title="161">161</a>) je <a href="/wiki/Felicita_Rimska" class="mw-redirect" title="Felicita Rimska">Felicita Rimska</a>, zajedno sa svojih sedam sinova, osuđena na smrt. U to vreme (oko <a href="/wiki/155" title="155">155</a>) je pogubljen i biskup <a href="/wiki/Polikarp_iz_Smirne" class="mw-redirect" title="Polikarp iz Smirne">Polikarp iz Smirne</a>. </p> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Fra_Angelico_066.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/35/Fra_Angelico_066.jpg/200px-Fra_Angelico_066.jpg" decoding="async" width="200" height="158" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/35/Fra_Angelico_066.jpg/300px-Fra_Angelico_066.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/35/Fra_Angelico_066.jpg/400px-Fra_Angelico_066.jpg 2x" data-file-width="2024" data-file-height="1603" /></a><figcaption><a href="/wiki/Fra_An%C4%91eliko" class="mw-redirect" title="Fra Anđeliko">Fra Anđeliko</a>, Mučeništvo <a href="/wiki/Kozma_i_Damjan" class="mw-redirect" title="Kozma i Damjan">Kozme i Damjana</a> (1438-1440), danas u <a href="/wiki/Pariz" title="Pariz">pariskom</a> muzeju <a href="/wiki/Luvr" class="mw-redirect" title="Luvr">Luvr</a>.</figcaption></figure> <p>Nova veća gonjenja pokrenuo je <a href="/wiki/Marko_Aurelije" title="Marko Aurelije">Marko Aurelije</a> (<a href="/wiki/161" title="161">161</a>-<a href="/wiki/180" title="180">180</a>), vladar filozof, pod uticajem anti-hrišćanski nastrojenih <a href="/wiki/Stoici" class="mw-redirect" title="Stoici">stoika</a>. Najpoznatija žrtva tog gonjenja je bio <a href="/wiki/Justin_Filozof" title="Justin Filozof">Justin Filozof</a>, koji je sa grupom hrišćana pogubljen u Rimu oko <a href="/wiki/165" title="165">165</a>. odsecanjem glave, zbog čega se naziva i Justin Mučenik. Car <a href="/wiki/Septimije_Sever" title="Septimije Sever">Septimije Sever</a> (<a href="/wiki/193" title="193">193</a>-<a href="/wiki/211" title="211">211</a>) je takođe bio veliki progonitelj hrišćana, u čijim progonima su stradali i starac <a href="/w/index.php?title=Haralampije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Haralampije (stranica ne postoji)">Haralampije</a>, episkop u Tesaliji, i <a href="/wiki/Irinej_Lionski" class="mw-redirect" title="Irinej Lionski">Irinej</a> <a href="/wiki/Episkop" class="mw-redirect" title="Episkop">episkop</a> <a href="/wiki/Lion" class="mw-redirect" title="Lion">Lionski</a>. </p><p><a href="/wiki/Aleksandar_Sever" title="Aleksandar Sever">Aleksandar Sever</a> (<a href="/wiki/222" title="222">222</a>-<a href="/wiki/235" title="235">235</a>) je prvi rimski car koji je pokazao blagonaklonost prema hrišćanima. Carstvom su kružile glasine da je postavio kipove <a href="/wiki/Avram" class="mw-redirect" title="Avram">Avrama</a> i <a href="/wiki/Isus" title="Isus">Isusa</a> pored <a href="/wiki/Sokrat" title="Sokrat">Sokrata</a> i drugih svetih ljudi u svom dvorskom svetilištu.<sup id="cite_ref-Poreklo_Satane_1-5" class="reference"><a href="#cite_note-Poreklo_Satane-1"><span class="cite-bracket">[</span>1<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Međutim, niži službenici su progonili hrišćane i bez careve naredbe, pa je tada nakon dugih muka ubijena i đakonesa <a href="/w/index.php?title=Tatjana_Rimska&action=edit&redlink=1" class="new" title="Tatjana Rimska (stranica ne postoji)">Tatjana Rimska</a>. </p><p>Nove svirepe progone hrišćana pokrenuli su i <a href="/wiki/Maksimin_Tra%C4%8Danin" title="Maksimin Tračanin">Maksimin Tračanin</a> (<a href="/wiki/235" title="235">235</a>-<a href="/wiki/238" title="238">238</a>), <a href="/wiki/Decije_Trajan" class="mw-redirect" title="Decije Trajan">Decije Trajan</a> (<a href="/wiki/249" title="249">249</a>-<a href="/wiki/251" title="251">251</a>), u kojima je nakon strašnih muka i odsecanja grudi, ubijena <a href="/wiki/Agata_Sicilijska" class="mw-redirect" title="Agata Sicilijska">Agata Sicilijska</a>, <a href="/w/index.php?title=Car_Valerijan&action=edit&redlink=1" class="new" title="Car Valerijan (stranica ne postoji)">Valerijan</a> (<a href="/wiki/253" title="253">253</a>-<a href="/wiki/260" title="260">260</a>), za čije vladavine su ubijeni <a href="/w/index.php?title=Agripina_Sicilijska&action=edit&redlink=1" class="new" title="Agripina Sicilijska (stranica ne postoji)">Agripina Sicilijska</a> i <a href="/w/index.php?title=Polievkt&action=edit&redlink=1" class="new" title="Polievkt (stranica ne postoji)">Polievkt</a>, i <a href="/wiki/Lucije_Domicije_Aurelijan" class="mw-redirect" title="Lucije Domicije Aurelijan">Aurelijan</a> (<a href="/wiki/270" title="270">270</a>-<a href="/wiki/275" title="275">275</a>). </p> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:FortyMartyrsofSebaste.JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/FortyMartyrsofSebaste.JPG/220px-FortyMartyrsofSebaste.JPG" decoding="async" width="220" height="305" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/FortyMartyrsofSebaste.JPG/330px-FortyMartyrsofSebaste.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/FortyMartyrsofSebaste.JPG/440px-FortyMartyrsofSebaste.JPG 2x" data-file-width="600" data-file-height="833" /></a><figcaption><a href="/w/index.php?title=%C4%8Cetrdeset_mu%C4%8Denika_u_Sevasteji&action=edit&redlink=1" class="new" title="Četrdeset mučenika u Sevasteji (stranica ne postoji)">Četrdeset mučenika u Sevasteji</a>, pravoslavna ikona.</figcaption></figure> <p>Ali najveće progone hrišćanstvo je doživelo za vreme <a href="/wiki/Dioklecijan" title="Dioklecijan">Dioklecijana</a> (<a href="/wiki/284" title="284">284</a>-<a href="/wiki/311" title="311">311</a>) i njegovih saradnika i savladara, naročito <a href="/wiki/Galerije" title="Galerije">Galerija</a> (305-311) i <a href="/wiki/Maksimijan" title="Maksimijan">Maksimijana</a> (286-305). Neke od mnogobrojnih žrtava ovog gonjenja su: centurion u rimskoj legiji <a href="/wiki/Akakije" class="mw-redirect" title="Akakije">Akakije</a>, zapovednik tebanske legije <a href="/wiki/Sveti_Mavrikije" title="Sveti Mavrikije">Sveti Mavrikije</a>, vojnik carske garde <a href="/wiki/Sveti_Georgije" title="Sveti Georgije">sveti Georgije</a>, načelnik carske garde <a href="/wiki/Sveti_Sevastijan" class="mw-redirect" title="Sveti Sevastijan">Sveti Sebastijan</a>, osamnaestogodišnji <a href="/w/index.php?title=Julijan_Tarsanin&action=edit&redlink=1" class="new" title="Julijan Tarsanin (stranica ne postoji)">Julijan Tarsanin</a>, četrnaestogodišnji <a href="/wiki/Pankratije_Rimski" title="Pankratije Rimski">Pankratije Rimski</a>, krčmar <a href="/wiki/Teodot_Ankirski" title="Teodot Ankirski">Teodot Ankirski</a>, <a href="/w/index.php?title=Ardalion_Glumac&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ardalion Glumac (stranica ne postoji)">Ardalion Glumac</a>, episkop <a href="/w/index.php?title=Kliment_Ankirski&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kliment Ankirski (stranica ne postoji)">Kliment Ankirski</a>, lekari <a href="/wiki/Kozma_i_Damjan" class="mw-redirect" title="Kozma i Damjan">Kozma i Damjan</a> iz Kilikije, supružnici <a href="/w/index.php?title=Julijan_i_Vasilisa&action=edit&redlink=1" class="new" title="Julijan i Vasilisa (stranica ne postoji)">Julijan i Vasilisa</a>, sestre <a href="/w/index.php?title=Agapija,_Hionija_i_Irina&action=edit&redlink=1" class="new" title="Agapija, Hionija i Irina (stranica ne postoji)">Agapija, Hionija i Irina</a>, trinaestogodišnja devojčica <a href="/wiki/Agnija_Rimska" class="mw-redirect" title="Agnija Rimska">Agnija Rimska</a>, mučenice <a href="/w/index.php?title=Julijana_Nikomedijska&action=edit&redlink=1" class="new" title="Julijana Nikomedijska (stranica ne postoji)">Julijana Nikomedijska</a>, <a href="/wiki/Anastasija_Sremska" title="Anastasija Sremska">Anastasija Sremska</a>, <a href="/w/index.php?title=Pelagija_Tarska&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pelagija Tarska (stranica ne postoji)">Pelagija Tarska</a>, <a href="/wiki/Doroteja_Cezarejska" title="Doroteja Cezarejska">Doroteja Cezarejska</a>, <a href="/w/index.php?title=Teodosija_Tirska&action=edit&redlink=1" class="new" title="Teodosija Tirska (stranica ne postoji)">Teodosija Tirska</a> i mnoge druge. Po svom obimu i surovosti ovo je bilo najžešće gonjenje koje je rimska država pokrenula protiv hrišćana. Država je pokrenula sve svoje institucije da bi iskorenila i uništila ovu veru. Ipak, uvidevši svu besmislenost i uzaludnost progona hrišćana, car Galerije je sa samrtničke postelje izdao edikt o prekidu gonjenja, pod uslovom da hrišćani budu lojalni državi, i da se mole svom Bogu za cara.<sup id="cite_ref-pogled.50megs.com_69-1" class="reference"><a href="#cite_note-pogled.50megs.com-69"><span class="cite-bracket">[</span>69<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Međutim, iako u manjem intenzitetu, progoni hrišćana su i dalje nastavljeni, posebno u udaljenim oblastima carstva. Tako je za vreme cara <a href="/wiki/Licinije" title="Licinije">Licinija</a> (<a href="/wiki/308" title="308">308</a>-<a href="/wiki/324" title="324">324</a>) ubijen <a href="/w/index.php?title=Sveti_Vlasije&action=edit&redlink=1" class="new" title="Sveti Vlasije (stranica ne postoji)">Sveti Vlasije</a>, episkop Sevastije, <a href="/wiki/316" title="316">316</a>. godine, a <a href="/wiki/320" title="320">320</a>. godine je pogubljeno <a href="/w/index.php?title=%C4%8Cetrdeset_mu%C4%8Denika_u_Sevasteji&action=edit&redlink=1" class="new" title="Četrdeset mučenika u Sevasteji (stranica ne postoji)">četrdeset vojnika rimske legije u Sevastiji</a> koji su otvoreno ispovedali hrišćansku veru. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Trijumf_hrišćanstva"><span id="Trijumf_hri.C5.A1.C4.87anstva"></span>Trijumf hrišćanstva</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=17" title="Uredi odjeljak Trijumf hrišćanstva" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=17" title="Uredi kôd odjeljka Trijumf hrišćanstva"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <p><a href="/wiki/303" title="303">303</a>. godine hrišćani su činili manje od desetine populacije carstva, kada ih je car <a href="/wiki/Dioklecijan" title="Dioklecijan">Dioklecijan</a> učinio ciljnom grupom sistematskih progona, u nastojanjima da obnovi jedinstvo pod čvrstom vlašću.<sup id="cite_ref-72" class="reference"><a href="#cite_note-72"><span class="cite-bracket">[</span>72<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Ipak, već <a href="/wiki/313" title="313">313</a>. godine hrišćanska religija biva proglašena zakonitom, a <a href="/wiki/325" title="325">325</a>. godine car Konstantin učvršćuje svoju poziciju tako što postaje zaštitnik hrišćanske crkve i predsedavajući prvog crkvenog velikog saveta. Hrišćanstvo u narednom periodu dobija značajne privilegije i postaje jedina zvanična religija carstva.<sup id="cite_ref-early_christianity_73-0" class="reference"><a href="#cite_note-early_christianity-73"><span class="cite-bracket">[</span>73<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Milanski_edikt">Milanski edikt</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=18" title="Uredi odjeljak Milanski edikt" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=18" title="Uredi kôd odjeljka Milanski edikt"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članak: <a href="/wiki/Milanski_edikt" title="Milanski edikt">Milanski edikt</a></i></div></dd></dl> <p>Početkom <a href="/wiki/4._vek" class="mw-redirect" title="4. vek">4. veka</a> rimski car <a href="/wiki/Konstantin_Veliki" title="Konstantin Veliki">Konstantin Veliki</a> (<a href="/wiki/306" title="306">306</a>–<a href="/wiki/337" title="337">337</a>) je legalizovao hrišćanstvo <a href="/wiki/Zakon" title="Zakon">zakonskim</a> aktom poznatim kao <a href="/wiki/Milanski_edikt" title="Milanski edikt">Milanski edikt</a>, koji je proglašen u Mediolanu (današnji <a href="/wiki/Milano" title="Milano">Milano</a>) <a href="/wiki/313" title="313">313</a>. godine. Njime je proglašena verska ravnopravnost i prestanak gonjenja hrišćana, kojima je dozvoljeno da javno ispovedaju svoju veru, a da za to ne snose nikakve posledice.<sup id="cite_ref-74" class="reference"><a href="#cite_note-74"><span class="cite-bracket">[</span>74<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> U ediktu se, između ostalog, kaže: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Odlučili smo da dozvolimo i hrišćanima i svima drugima slobodu izbora i da sleduju veri kojoj bi oni želeli... i da ne treba apsolutno niko odbijati pravo da sleduje i izabere pobožnost i veru hrišćana.</p><div class="templatequotecite">– <cite>Milanski edikt</cite></div></blockquote> <p>Zakon nije samo zabranio progone hrišćana, već naređuje da se vrati imovina svima onima kojima je po tom osnovu bila oduzeta, što uključuje i imovinu koja je pripadala <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anska_crkva" title="Hrišćanska crkva">Crkvi</a>. U to vreme se podižu i prve hrišćanske crkve - hrišćanske <a href="/wiki/Bazilika" title="Bazilika">bazilike</a>. Poslednjih godina pred smrt, sam Konstantin je naredio gradnju crkve Svetih apostola u Carigradu, na jednom uzvišenju koje nadvisuje ceo grad. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Prvi_vaseljenski_sabor">Prvi vaseljenski sabor</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=19" title="Uredi odjeljak Prvi vaseljenski sabor" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=19" title="Uredi kôd odjeljka Prvi vaseljenski sabor"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članci: <a href="/wiki/Prvi_vaseljenski_sabor" class="mw-redirect" title="Prvi vaseljenski sabor">Prvi vaseljenski sabor</a> i <a href="/wiki/Nikejski_simbol_vere" class="mw-redirect" title="Nikejski simbol vere">Nikejski simbol vere</a></i></div></dd></dl> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Nicaea_icon.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/Nicaea_icon.jpg/220px-Nicaea_icon.jpg" decoding="async" width="220" height="298" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/Nicaea_icon.jpg/330px-Nicaea_icon.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/Nicaea_icon.jpg/440px-Nicaea_icon.jpg 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1388" /></a><figcaption>Ikona na kojoj rimski <a href="/wiki/Car" title="Car">car</a> i <a href="/wiki/Episkopos" title="Episkopos">episkopi</a> na <a href="/wiki/Prvi_nikejski_sabor" title="Prvi nikejski sabor">Prvom nikejskom saboru</a> (325) drže simbol vere (381).</figcaption></figure> <p>Car Konstantin je ubrzo po priznavanju hrišćanstva sazvao Prvi vaseljenski (svetski) sabor, koji je imao da reši sukobe između raznih struja u okviru hrišćanstva. Konstantin je pozvao svih 1.800 episkopa hrišćanske crkve (oko 1.000 na istoku i 800 na zapadu), ali samo između 250 i 318 njih se odazvalo i učestvovalo na saboru. Sabor je održan u <a href="/wiki/Nikeja" class="mw-redirect" title="Nikeja">Nikeji</a> u <a href="/wiki/Mala_Azija" title="Mala Azija">Maloj Aziji</a> tokom <a href="/wiki/Maj" title="Maj">maja</a> i <a href="/wiki/Jun" title="Jun">juna</a> <a href="/wiki/325" title="325">325</a>. godine u carskim dvorima, a car lično je njime predsedavao. Doskora progonjeni episkopi putovali su carskom poštom, i car ih je dočekivao s predusretljivošću. Bila je to prva pobednička demonstracija crkve. </p><p>Na saboru su se mišljenja žestoko sukobila povodom novonastalog <a href="/wiki/Arijanstvo" title="Arijanstvo">arijanskog</a> spora o prirodi Hrista. Često se dešavalo da su se učesnici neobuzdano nadvikivali ne obazirući se na svoje episkopsko dostojanstvo.<sup id="cite_ref-75" class="reference"><a href="#cite_note-75"><span class="cite-bracket">[</span>75<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Čak je došlo i do <a href="/wiki/Nasilje" title="Nasilje">nasilja</a> kada je zbog hristoloških neslaganja <a href="/wiki/Nikola_Mirlikijski" class="mw-redirect" title="Nikola Mirlikijski">Nikola iz Likije</a> fizički napao <a href="/wiki/Arije" title="Arije">Arija iz Aleksandrije</a>, nakon čega je udaljen sa sabora. Nakon dvomesečnog zasedanja utvrđena je <a href="/wiki/Dogma" title="Dogma">dogma</a> po kome je Hristos bio „iste suštine kao Otac". Nebiblijsko poreklo je bilo najveći nedostatak ovog izraza, ali je pod pritiskom cara Konstantina prihvaćen kao obrazac o jedinstvu. Iako je Arijevo učenje imalo dosta pristalica, proglašeno je za <a href="/wiki/Jeres" class="mw-redirect" title="Jeres">jeres</a> na ovom saboru, gde je utvrđen i <a href="/wiki/Nikejski_simbol_vere" class="mw-redirect" title="Nikejski simbol vere">Nikejski simbol vere</a>, koji je nadalje smatran jedinim isravnim tumačenjem <a href="/wiki/Isusovo_u%C4%8Denje" title="Isusovo učenje">Hristovog učenja</a>. </p><p>Iako je predsedavao hrišćanskim saborom, car Konstantin tada još uvek nije bio kršten: </p> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r41558719"><blockquote class="templatequote"><p>Bilo je potpuno nečuveno da univerzalno vjeruju nastane samo zahvaljujući autoritetu cara, koji se kao prozelit tek pripremao za krštenje i nije imao ni najmanje pravo da učestvuje u razgovoru o najvećim tajnama vere. Nijedan episkop se nije usudio da se usprotivi toj čudovišnosti. Ista crkva koja je pobedonosno prkosila Dioklecijanovoj vojsci poslušno se povinovala naredbi njegovog naslednika, koja je pogodila njen nerv potpuno drukčije od spoljašnjeg nasilja progona.<sup id="cite_ref-76" class="reference"><a href="#cite_note-76"><span class="cite-bracket">[</span>76<span class="cite-bracket">]</span></a></sup></p></blockquote> <p>Konstantin je ostvario crkveno jedinstvo proteravši iz zemlje sve episkope koji nisu hteli da potpišu novostvoreni <a href="/wiki/Nikejski_simbol_vere" class="mw-redirect" title="Nikejski simbol vere">simbol vere</a>. Arije je raščinjen, proglašen jeretikom, proklet i prognan u <a href="/wiki/Ilirik" title="Ilirik">Ilirik</a>, zajedno sa njegovim pristalicama, ekskomuniciranim episkopima Sekundom Ptolimediskim, Teonom Marmaričkim i drugima. A episkope <a href="/wiki/Euzebije_Nikomedijski" title="Euzebije Nikomedijski">Evsevija Nikomedijskog</a> i Teogonija Nikejskog koji su branili stavove Arija i posle odluka Nikejskog sabora, car je prognao u Galiju. Kako je car proglasio odluke sabora carskim zakonima, priklanjanje Ariju je od tada postalo zločin, a Arije je postao državni neprijatelj. Vlasnici njegovih knjiga su pod pretnjom smrtne kazne bili prisiljeni da ih predaju. Smatralo se da će na taj način arijanstvo biti potisnuto, ali ispostavilo se da je nasilje imalo suprotno dejstvo. </p><p>Stav prihvaćen u Nikeji nije odgovarao pravom stanju unutar hrišćanstva. Reakcija na odluku sabora potekla je od <a href="/wiki/Euzebije_Nikomedijski" title="Euzebije Nikomedijski">Euzebija iz Nikomedije</a>, koji je protiv svog uverenja potpisao nikejski simbol vere, ali se posle toga pokajao. Kritičari su zahtevali izbacivanje nebiblijskih pojmova iz simbola vere, što je zahtev koji se nije mogao lako odbiti. Ubrzo, došlo je do zaokreta. Konstantinova politika je težila pacifikaciji crkve, pa je tražio izmirenje sa arijancima, koji su govorili o opasnosti dvoboštva. Car je <a href="/wiki/330" title="330">330</a>. godine uputio poziv Ariju da se vrati iz progonstva, a Atanasije je oteran u progonstvo u Trir. Međutim, ni Arije nije dočekao povratak na sveštenički položaj, jer je odmah nakon napuštanja carskog dvora umro od posledica trovanja.<sup id="cite_ref-77" class="reference"><a href="#cite_note-77"><span class="cite-bracket">[</span>77<span class="cite-bracket">]</span></a></sup><sup id="cite_ref-78" class="reference"><a href="#cite_note-78"><span class="cite-bracket">[</span>78<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Arijeva smrt nije okončala neslaganja, jer ona nisu bila vezana za ličnost Arija, već za pitanja koja je pokrenuo. <a href="/wiki/Arijanstvo" title="Arijanstvo">Arijanstvo</a> je nastavilo da se razvija i postalo je prvo hrišćansko verovanje preobraćenih <a href="/wiki/Goti" title="Goti">Gota</a>, <a href="/wiki/Vandali" title="Vandali">Vandala</a>, <a href="/wiki/Burgundi" title="Burgundi">Burgunda</a> i <a href="/wiki/Langobardi" title="Langobardi">Langobarda</a>. Nekoliko potonjih vizantijskih careva je podržavalo arijanstvo. </p> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Preuzimanje_državne_vlasti"><span id="Preuzimanje_dr.C5.BEavne_vlasti"></span>Preuzimanje državne vlasti</h3><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=20" title="Uredi odjeljak Preuzimanje državne vlasti" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=20" title="Uredi kôd odjeljka Preuzimanje državne vlasti"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/Datoteka:Lateran_Baptisterium.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Lateran_Baptisterium.jpg/220px-Lateran_Baptisterium.jpg" decoding="async" width="220" height="209" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Lateran_Baptisterium.jpg/330px-Lateran_Baptisterium.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Lateran_Baptisterium.jpg/440px-Lateran_Baptisterium.jpg 2x" data-file-width="623" data-file-height="591" /></a><figcaption><a href="/wiki/Krstionica" title="Krstionica">Krstionica</a> lateranske <a href="/wiki/Bazilika" title="Bazilika">bazilike</a> u Rimu.</figcaption></figure> <p>Hrišćanstvo <a href="/wiki/387" title="387">387</a>. godine postaje i zvanična državna religija Rimskog carstva, a sve ostale vere i kultovi bivaju zabranjeni. Nakon što je kršćanstvo postalo službena religija čitavog Carstva, hrišćanski biskupi su zadobili vojnu podršku i počeli zapovjedati <a href="/wiki/Policija" title="Policija">policiji</a> koja ih je dotada proganjala.<sup id="cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-9" class="reference"><a href="#cite_note-Gnostička_evanđelja-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Tada dolazi i do progona svih "ne-pravovernih" struja u okviru samog hrišćanstva. Kazna za <a href="/wiki/Jeres" class="mw-redirect" title="Jeres">jeres</a> je pooštrena, oni koji su se suprotstavljali vlasti biskupa su kažnjavani a njihovi spisi spaljivani i uništavani.<sup id="cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-10" class="reference"><a href="#cite_note-Gnostička_evanđelja-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Napori crkvenih vlasti da unište svaki trag "<a href="/wiki/Jeres_u_hri%C5%A1%C4%87anstvu" title="Jeres u hrišćanstvu">jeresi"</a> pokazali su se tako uspešnim da su skoro sva obaveštenja o drugačijim vidovima ranog hrišćanstva — pre otkrića <a href="/wiki/Knji%C5%BEnica_Nag_Hamadi" title="Knjižnica Nag Hamadi">knjižnice Nag Hamadi</a> u <a href="/wiki/20._vijek" title="20. vijek">20. vijeku</a> — dolazila od golemih pravovernih napada na njih.<sup id="cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-11" class="reference"><a href="#cite_note-Gnostička_evanđelja-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p><a href="/wiki/391" title="391">391</a>. godine car <a href="/wiki/Teodosije_I" title="Teodosije I">Teodosije I</a> naređuje unuštavanje svih paganskih hramova i tada hrišćani, na čelu sa aleksandrijskim patrijarhom <a href="/wiki/Teofil_Aleksandrijski" class="mw-redirect" title="Teofil Aleksandrijski">Teofilom</a>, spaljuju <a href="/wiki/Aleksandrijska_biblioteka" title="Aleksandrijska biblioteka">Aleksandrijsku biblioteku</a>.<sup id="cite_ref-79" class="reference"><a href="#cite_note-79"><span class="cite-bracket">[</span>79<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Proučavaoci govore o golemoj promeni koju je kršćanstvo pretrpjelo od najranijih dana do postajanja državnom religijom, ocenjujući da se nije »ta« hrišćanska religija proširila na veliku većinu stanovništva Rimskog carstva, već se, zapravo, prvotna religija vremenom pretvorila u nešto drugo. Kršćanstvo je ispunilo funkciju koju car i <a href="/wiki/Kult_Mitre" class="mw-redirect" title="Kult Mitre">kult Mitre</a> nisu ni izdaleka mogli tako dobro ispuniti, naime, integraciju masa u apsolutistički sistem Rimskog carstva.<sup id="cite_ref-Fromm_4-18" class="reference"><a href="#cite_note-Fromm-4"><span class="cite-bracket">[</span>4<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Od <a href="/wiki/4._vek" class="mw-redirect" title="4. vek">4. veka</a>, počinju da niču crkvene građevine po <a href="/wiki/Rim" title="Rim">Rimu</a>, <a href="/wiki/Istanbul" title="Istanbul">Carigradu</a>, <a href="/wiki/Jerusalim" class="mw-redirect" title="Jerusalim">Jerusalimu</a>, koje podiže rimska država. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Nastanak_monaštva"><span id="Nastanak_mona.C5.A1tva"></span>Nastanak monaštva</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=21" title="Uredi odjeljak Nastanak monaštva" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=21" title="Uredi kôd odjeljka Nastanak monaštva"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <dl><dd><div class="noprint relarticle mainarticle"><i>Glavni članak: <a href="/wiki/Mona%C5%A1tvo" title="Monaštvo">Monaštvo</a></i></div></dd></dl> <p>U trećem i četvrtom veku na stotine hrišćana usvojilo je asketske oblike samodiscipline tražeći religijsko prosvetljenje kroz samoću, vizije i ekstaze. Promene u <a href="/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Hrišćanstvo">hrišćanstvu</a>, koje su se zbile u <a href="/wiki/4._vek" class="mw-redirect" title="4. vek">4. veku</a> prihvatanjem hrišćanstva za zvaničnu religiju rimskog carstva, sastojale su se u menjanju hijerarhije vrednosti, i u postepenom podređivanju vere životu.<sup id="cite_ref-O_monaštvu_16-2" class="reference"><a href="#cite_note-O_monaštvu-16"><span class="cite-bracket">[</span>16<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Pošto se Crkva uvećavala po članstvu, sve je više prodirao u nju svetovni, hrišćanstvu tuđ duh. Monaštvo je i bilo reakcija upravo na tu promenu, na taj „utilitarizam" hrišćanstva.<sup id="cite_ref-80" class="reference"><a href="#cite_note-80"><span class="cite-bracket">[</span>80<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Najrevnosniji hrišćani, koji nisu hteli da posvetove Crkvu, su počeli da kidaju vanjske vezu sa svetom čime dolazi do <a href="/w/index.php?title=Anahoreza&action=edit&redlink=1" class="new" title="Anahoreza (stranica ne postoji)">anahoreze</a> (odvajanja) i nastanka <a href="/wiki/Mona%C5%A1tvo" title="Monaštvo">monaštva</a>.<sup id="cite_ref-O_monaštvu_16-3" class="reference"><a href="#cite_note-O_monaštvu-16"><span class="cite-bracket">[</span>16<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Sam izraz »<a href="/wiki/Monah" title="Monah">monah</a>« dolazi od grčke reči <i>monahos</i>, što znači »usamljen« ili »jedini«, koje <a href="/wiki/Evan%C4%91elje_po_Tomi" title="Evanđelje po Tomi">Evanđelje po Tomi</a> često upotrebljava za istinske Isusove sledbenike.<sup id="cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-12" class="reference"><a href="#cite_note-Gnostička_evanđelja-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> </p><p>Monaški pokret je započeo u <a href="/wiki/Egipat" title="Egipat">Egiptu</a> u <a href="/wiki/4._vek" class="mw-redirect" title="4. vek">4. veku</a> i njegovi su osnivači bili <a href="/wiki/Kopti" title="Kopti">Kopti</a>. Začetnici monaštva su bili <a href="/wiki/Antonije_Veliki" title="Antonije Veliki">Antonije Veliki</a>, <a href="/wiki/Pavle_Tivejski" class="mw-redirect" title="Pavle Tivejski">Pavle Tivejski</a>, <a href="/wiki/Pahomije" title="Pahomije">Pahomije</a> i <a href="/w/index.php?title=Ava_Amun&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ava Amun (stranica ne postoji)">Ava Amun</a> u egipatkoj pustinji. Antonije se smatra osnivačem otšelničkog, <a href="/w/index.php?title=Anahoretsko_mona%C5%A1tvo&action=edit&redlink=1" class="new" title="Anahoretsko monaštvo (stranica ne postoji)">anahoretskog monaštva</a>, a Pahomije opštežiteljnog ili <a href="/w/index.php?title=Kinovijsko_mona%C5%A1tvo&action=edit&redlink=1" class="new" title="Kinovijsko monaštvo (stranica ne postoji)">kinovijskog monaštva</a>. Iz Epipta se monaštvo brzo proširilo u Palestinu, Siriju, Mesopotamiju, Malu Aziju i dalje u Italiju. Monaštvo nije započelo kao ustanova ili institucija Crkve, već je bilo stihijna i sporadična pojava. </p><p><a href="/wiki/Manastir" title="Manastir">Manastiri</a> su u početku od strane crkvenih i svetovnih <a href="/wiki/Vlast" title="Vlast">vlasti</a> smatrani za pojavu koja deluje izvan zvaničnih institucija, i postojala je tenzija između crkvenog <a href="/wiki/Kler" title="Kler">klera</a> i monaških zajednica. U četvrtom veku crkva je preduzela korake da podvede monahe pod <a href="/wiki/Episkop" class="mw-redirect" title="Episkop">episkopsku</a> vlast, što joj je odgovaralo više nego da isključi monaški pokret.<sup id="cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-13" class="reference"><a href="#cite_note-Gnostička_evanđelja-3"><span class="cite-bracket">[</span>3<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> Vremenom je crkva prihvatila pojavu monaštva i počela da diže <a href="/wiki/Manastir" title="Manastir">manastire</a>. Ali pojedini monasi su odlazili i iz manastirskih zajednica, jer su i one ipak u dodiru sa svetom.<sup id="cite_ref-O_monaštvu_16-4" class="reference"><a href="#cite_note-O_monaštvu-16"><span class="cite-bracket">[</span>16<span class="cite-bracket">]</span></a></sup> To su bili otšelnici, pustinjaci, anahorete, <a href="/wiki/Stolpnik" class="mw-redirect" title="Stolpnik">stolpnici</a> i zatvornici. </p> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Povezano">Povezano</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=22" title="Uredi odjeljak Povezano" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=22" title="Uredi kôd odjeljka Povezano"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li><a href="/wiki/Ranohri%C5%A1%C4%87anski_spisi" title="Ranohrišćanski spisi">Ranohrišćanski spisi</a></li> <li><a href="/wiki/Rana_hri%C5%A1%C4%87anska_umetnost" title="Rana hrišćanska umetnost">Rana hrišćanska umetnost</a></li> <li><a href="/wiki/Ranohri%C5%A1%C4%87anska_arhitektura" title="Ranohrišćanska arhitektura">Ranohrišćanska arhitektura</a></li> <li><a href="/wiki/Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo_i_helenizam" title="Rano hrišćanstvo i helenizam">Rano hrišćanstvo i helenizam</a></li> <li><a href="/wiki/Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo_i_judaizam" title="Rano hrišćanstvo i judaizam">Rano hrišćanstvo i judaizam</a></li> <li><a href="/wiki/%C5%BDene_u_ranom_hri%C5%A1%C4%87anstvu" title="Žene u ranom hrišćanstvu">Žene u ranom hrišćanstvu</a></li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Izvori">Izvori</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=23" title="Uredi odjeljak Izvori" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=23" title="Uredi kôd odjeljka Izvori"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r41556849">.mw-parser-output .reflist{font-size:90%;margin-bottom:0.5em;list-style-type:decimal}.mw-parser-output .reflist .references{font-size:100%;margin-bottom:0;list-style-type:inherit}.mw-parser-output .reflist-columns-2{column-width:30em}.mw-parser-output .reflist-columns-3{column-width:25em}.mw-parser-output .reflist-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .reflist-columns ol{margin-top:0}.mw-parser-output .reflist-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .reflist-upper-alpha{list-style-type:upper-alpha}.mw-parser-output .reflist-upper-roman{list-style-type:upper-roman}.mw-parser-output .reflist-lower-alpha{list-style-type:lower-alpha}.mw-parser-output .reflist-lower-greek{list-style-type:lower-greek}.mw-parser-output .reflist-lower-roman{list-style-type:lower-roman}</style><div class="reflist reflist-columns references-column-width reflist-columns-2"> <ol class="references"> <li id="cite_note-Poreklo_Satane-1"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Poreklo_Satane_1-0">1,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Poreklo_Satane_1-1">1,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Poreklo_Satane_1-2">1,2</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Poreklo_Satane_1-3">1,3</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Poreklo_Satane_1-4">1,4</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Poreklo_Satane_1-5">1,5</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.scribd.com/doc/55129006/Elejn-Pejgels-Poreklo-Satane">Elejn Pejgels - Poreklo Satane</a> (scribd)</span> </li> <li id="cite_note-Ehrman-2"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Ehrman_2-0">2,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Ehrman_2-1">2,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Ehrman_2-2">2,2</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.scribd.com/doc/60185745/Bart-Ehrman-Isus-to-nije-rekao">Bart Ehrman - Isus to nije rekao</a> (scribd)</span> </li> <li id="cite_note-Gnostička_evanđelja-3"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-0">3,00</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-1">3,01</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-2">3,02</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-3">3,03</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-4">3,04</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-5">3,05</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-6">3,06</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-7">3,07</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-8">3,08</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-9">3,09</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-10">3,10</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-11">3,11</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-12">3,12</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Gnostička_evanđelja_3-13">3,13</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.scribd.com/doc/56095362/Elejn-Pejgels-Gnosti%C4%8Dka-evan%C4%91elja">Elejn Pejgels - Gnostička evanđelja</a> (scribd)</span> </li> <li id="cite_note-Fromm-4"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-0">4,00</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-1">4,01</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-2">4,02</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-3">4,03</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-4">4,04</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-5">4,05</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-6">4,06</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-7">4,07</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-8">4,08</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-9">4,09</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-10">4,10</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-11">4,11</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-12">4,12</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-13">4,13</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-14">4,14</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-15">4,15</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-16">4,16</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-17">4,17</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Fromm_4-18">4,18</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.scribd.com/doc/57953649/Erich-Fromm-Dogma-o-Kristu-bit-%C4%87ete-kao-Bog">Erich Fromm, Dogma o Kristu</a> (scribd)</span> </li> <li id="cite_note-5"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-5">↑</a></span> <span class="reference-text">Hamack, <i>History of Dogma</i>, II, str. 67—94.</span> </li> <li id="cite_note-6"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-6">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://judaism.about.com/od/judaismbasics/a/Jewish-View-Of-Jesus.htm">The Jewish View of Jesus</a></span> </li> <li id="cite_note-pravoslavni-odgovor.com-7"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-pravoslavni-odgovor.com_7-0">7,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-pravoslavni-odgovor.com_7-1">7,1</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.pravoslavni-odgovor.com/Svet_oko_nas/zasto_su_gonili_Hriscane.htm">Andrej Kurajev, Zbog čega su Hrišćane gonili u paganskom svetu</a></span> </li> <li id="cite_note-Зизијулас-8"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-Зизијулас_8-0">↑</a></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20180304143511/http://www.verujem.org/pdf/Ziziulas_jelinizam_i_hriscanstvo.pdf">„Јован Зизијулас, Јелинизам и хришћанство”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.verujem.org/pdf/Ziziulas_jelinizam_i_hriscanstvo.pdf">originala</a> na datum 2018-03-04<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2013-03-29</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD+%D0%97%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%81%2C+%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC+%D0%B8+%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20180304143511%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.verujem.org%2Fpdf%2FZiziulas_jelinizam_i_hriscanstvo.pdf&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-9"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-9">↑</a></span> <span class="reference-text">Robert Wilken, Pagan Criticism of Christianity</span> </li> <li id="cite_note-10"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-10">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://true.faithweb.com/7-sabb-morrison.htm">Michael Morrison, Subota i nedelja u ranom Hrišćanstvu</a></span> </li> <li id="cite_note-Jeger_29-31-11"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-Jeger_29-31_11-0">↑</a></span> <span class="reference-text"><a href="/w/index.php?title=Verner_Jeger&action=edit&redlink=1" class="new" title="Verner Jeger (stranica ne postoji)">Verner Jeger</a>, <i>Rano hrišćanstvo i grčka paideja</i> (str. 29-31), Službeni glasnik, Beograd, 2007.</span> </li> <li id="cite_note-12"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-12">↑</a></span> <span class="reference-text">Adolf Harnack, <i>History of Dogma</i>, I, 78.</span> </li> <li id="cite_note-13"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-13">↑</a></span> <span class="reference-text">Weiss, <i>Das Urchristentum</i>, str. 55.</span> </li> <li id="cite_note-14"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-14">↑</a></span> <span class="reference-text">K. Kautsky, Der Vrsprung des Christentums (Porijeklo krsćanstva), str. 345.</span> </li> <li id="cite_note-15"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-15">↑</a></span> <span class="reference-text">Pavlova poslanica Galaćanima, 3:28</span> </li> <li id="cite_note-O_monaštvu-16"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-O_monaštvu_16-0">16,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-O_monaštvu_16-1">16,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-O_monaštvu_16-2">16,2</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-O_monaštvu_16-3">16,3</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-O_monaštvu_16-4">16,4</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Osnovi/Dijalozi/Dijalozi07.htm">Valentin Svencicki, O monaštvu</a></span> </li> <li id="cite_note-17"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-17">↑</a></span> <span class="reference-text">Harnack, »<i>Kirche und Staat bis zur Griindung der Staatskirche</i>«, Kultur der Gegenvvart, Vol. I, Pt. 4, str. 1; 2d ed. str. 239.</span> </li> <li id="cite_note-18"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-18">↑</a></span> <span class="reference-text">Tertulijan, <i>De idolatria</i> 19</span> </li> <li id="cite_note-19"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-19">↑</a></span> <span class="reference-text">Tertulijan, <i>De idolatria</i> 11</span> </li> <li id="cite_note-20"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-20">↑</a></span> <span class="reference-text">Harnack, »<i>Kirche und Staat bis zur Griindung der Staatskirche</i>«, Kultur der Gegenvvart, Vol. I, Pt. 4, str. 1; 2d ed. str. 143.</span> </li> <li id="cite_note-21"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-21">↑</a></span> <span class="reference-text">Peter Cramer, <i>Baptism and Change in the Early Middle Ages</i>, <a href="/wiki/1993" title="1993">1993</a>.</span> </li> <li id="cite_note-22"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-22">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.newadvent.org/cathen/01200b.htm">Agape, Catholic Encyclopedia</a></span> </li> <li id="cite_note-23"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-23">↑</a></span> <span class="reference-text"><a href="/wiki/Karl_Kautsky" title="Karl Kautsky">Karl Kautsky</a>, <i>Vorldufer des neuen Sozialismus</i> (Prethodnik novog socijalizma), Stuttgart, <a href="/wiki/1895" title="1895">1895</a>.</span> </li> <li id="cite_note-24"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-24">↑</a></span> <span class="reference-text">Hans von Schubert, <i>Grundzüge der Kirchengeschichte</i> (Osnovne povijesti Crkve), Tubingen, <a href="/wiki/1904" title="1904">1904</a>.</span> </li> <li id="cite_note-25"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-25">↑</a></span> <span class="reference-text">Za detaljnu diskusiju o ovom procesu vidjeti: Campenhausen, <i>Ecclesiastical Authority and Spiritual Power</i>, str. 76 i dalje.</span> </li> <li id="cite_note-26"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-26">↑</a></span> <span class="reference-text">Detaljna obrada ove teme u: Karlman Beyschlag. <i>Clemens Romanus und der Fruhkatholizismus</i>. Tubingen: Mohr, <a href="/wiki/1966" title="1966">1966</a>.</span> </li> <li id="cite_note-27"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-27">↑</a></span> <span class="reference-text">Videti također Karl Paul Donfried, <i>The Setting of Second Clement in Early Christianity</i>. Leiden: E. J. Brill, <a href="/wiki/1974" title="1974">1974</a>.</span> </li> <li id="cite_note-28"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-28">↑</a></span> <span class="reference-text">1 Clement, glava 37</span> </li> <li id="cite_note-29"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-29">↑</a></span> <span class="reference-text">Ibid., 63.1.</span> </li> <li id="cite_note-30"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-30">↑</a></span> <span class="reference-text">I Clement, 41.3.</span> </li> <li id="cite_note-31"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-31">↑</a></span> <span class="reference-text">Ignatius, Poslanica Smirnjanima 8.1—2.</span> </li> <li id="cite_note-32"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-32">↑</a></span> <span class="reference-text">Ignatius, Poslanica Smirnjanima 8.2.</span> </li> <li id="cite_note-33"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-33">↑</a></span> <span class="reference-text">Ignatius, Poslanica Tralijcima 3.1.</span> </li> <li id="cite_note-34"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-34">↑</a></span> <span class="reference-text">Letter of Barnabas, chap.18.</span> </li> <li id="cite_note-35"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-35">↑</a></span> <span class="reference-text">Irenaeus, AH 4.33.8.</span> </li> <li id="cite_note-36"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-36">↑</a></span> <span class="reference-text">Irenaeus, AH 3.4.1.</span> </li> <li id="cite_note-37"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-37">↑</a></span> <span class="reference-text">Irenaeus, AH 3.15.2.</span> </li> <li id="cite_note-38"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-38">↑</a></span> <span class="reference-text">Irenaeus, AH 1.13.1—6.</span> </li> <li id="cite_note-39"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-39">↑</a></span> <span class="reference-text">Irenaeus, AH 1.13.3</span> </li> <li id="cite_note-Tertullian,_DE_PRAESCR._41-40"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Tertullian,_DE_PRAESCR._41_40-0">40,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Tertullian,_DE_PRAESCR._41_40-1">40,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Tertullian,_DE_PRAESCR._41_40-2">40,2</a></sup></span> <span class="reference-text">Tertullian, DE PRAESCR. 41.</span> </li> <li id="cite_note-41"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-41">↑</a></span> <span class="reference-text">Irenaeus, AH 1.13.4</span> </li> <li id="cite_note-42"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-42">↑</a></span> <span class="reference-text">Za tehničku diskusiju žreba (<i>kleros</i>) videti: Pagels »<i>The Demiurge and his Archons</i>«, 316—318. Ovakva upotreba žreba postojala je i u drevnom Izraelu, gde se mislilo da Bog kroz njega izražava svoju volju, i među samim apostolima, koj i su žrebom izabrali zamenika Judi Iskariotskom (Dela apostola 1 :17—20).</span> </li> <li id="cite_note-43"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-43">↑</a></span> <span class="reference-text">Petrova apokalipsa 74.16—21</span> </li> <li id="cite_note-Robinson-44"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-Robinson_44-0">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.scribd.com/doc/35376585/Nag-Hammadi">Knjižnica Nag Hammadi, Prvo hrvatsko izdanje, Biblioteka Svjetlost, Predgovor Jamesa Robinsona</a> (scribd)</span> </li> <li id="cite_note-45"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-45">↑</a></span> <span class="reference-text">Petrova apokalipsa, 78.31—79.10, u: NHL 343</span> </li> <li id="cite_note-46"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-46">↑</a></span> <span class="reference-text">Petrova apokalipsa 79.28—29, u: NHL 343.</span> </li> <li id="cite_note-47"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-47">↑</a></span> <span class="reference-text">Trodelni traktat, 79.20—32, u: NHL 69.</span> </li> <li id="cite_note-48"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-48">↑</a></span> <span class="reference-text">Druga rasprava velikog Seta 60.21—25, u: NHL 334.</span> </li> <li id="cite_note-49"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-49">↑</a></span> <span class="reference-text">Druga rasprava velikog Seta 53.27—33, u: NHL 331.</span> </li> <li id="cite_note-50"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-50">↑</a></span> <span class="reference-text">Druga rasprava velikog Seta 61.20, u: NHL 334.</span> </li> <li id="cite_note-51"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-51">↑</a></span> <span class="reference-text">Usp. za društvenu strukturu ranog kršćanstva R. Knopf, <i>Das nachapostolische Zeitalter</i> (Nakonapostolsko doba), Tubingen, <a href="/wiki/1905" title="1905">1905</a>; Adolf Harnack, <i>Die Mission und Ausbreitung des Christentums</i> (Misija i širenje kršćanstva), 4. izdanje, <a href="/wiki/1923" title="1923">1923</a>, Vol. I; Adolf Harnack, »<i>Kirche und Staat bis zur Griindung der Staatskirche</i>« (Crkva i država do osnutka državne Crkve), Kultur der Gegenwart, 2. izdanje; A. Harnack, »<i>Das Urchristentum und die soziale Frage</i>« (Prakršćanstvo i socijalno pitanje), Preussische Jahrbiicher, <a href="/wiki/1908" title="1908">1908</a>, Vol. 131; K. Kautsky, <i>Foundations of Christianity</i>, Russell & Russell, <a href="/wiki/1953" title="1953">1953</a>.</span> </li> <li id="cite_note-52"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-52">↑</a></span> <span class="reference-text">Prva poslanica Korinćanima 1:26—28</span> </li> <li id="cite_note-Bošnjak-53"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-Bošnjak_53-0">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.scribd.com/doc/24541593/Celzo-Origen">Branko Bošnjak, <i>Grčka filozofska kritika Biblije (Kelsos contra apologeticos</i></a>)</span> </li> <li id="cite_note-54"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-54">↑</a></span> <span class="reference-text"><a href="/w/index.php?title=Euzebius&action=edit&redlink=1" class="new" title="Euzebius (stranica ne postoji)">Euzebius</a>, <i>Ecclesiastical History</i> (Povijest crkve), Book V, 21, 1.</span> </li> <li id="cite_note-55"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-55">↑</a></span> <span class="reference-text">Eduard Meyer, »<i>Sklaverei im Altertum</i>«, Kleine Schriften (2. izd., <a href="/wiki/1924" title="1924">1924</a>), I, 81.</span> </li> <li id="cite_note-56"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-56">↑</a></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.nbs.bg.ac.yu/events/event.php?id=2741">Petar Jevremović, Rano hrišćanstvo između mita i filozofije</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080613163031/http://www.nbs.bg.ac.yu/events/event.php?id=2741">Arhivirano</a> 2008-06-13 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a> (predavanje)</span> </li> <li id="cite_note-Filozofijski_rečnik-57"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-Filozofijski_rečnik_57-0">57,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Filozofijski_rečnik_57-1">57,1</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Filozofijski_rečnik_57-2">57,2</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-Filozofijski_rečnik_57-3">57,3</a></sup></span> <span class="reference-text">Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</span> </li> <li id="cite_note-svetosavlje.org-58"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-svetosavlje.org_58-0">58,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-svetosavlje.org_58-1">58,1</a></sup></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20071124133125/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/G.htm">„Gnosticizam, Rečnik pravoslavne teologije”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/G.htm">originala</a> na datum 2007-11-24<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2011-03-31</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Gnosticizam%2C+Re%C4%8Dnik+pravoslavne+teologije&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20071124133125%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.svetosavlje.org%2Fbiblioteka%2FRecnik%2FG.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-59"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-59">↑</a></span> <span class="reference-text">Tertulian, Against the Valentinians</span> </li> <li id="cite_note-Irinej-60"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-Irinej_60-0">↑</a></span> <span class="reference-text">Irinej, Protivu jeresi</span> </li> <li id="cite_note-61"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-61">↑</a></span> <span class="reference-text">Catholic Encyclopedia: "Očigledno je da je Markion već bio postavljeni episkop"</span> </li> <li id="cite_note-62"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-62">↑</a></span> <span class="reference-text">Enciklopedija Britanika, 11. izdanje</span> </li> <li id="cite_note-63"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-63">↑</a></span> <span class="reference-text">Enciklopedija Britanika, izdanje iz 1911.</span> </li> <li id="cite_note-64"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-64">↑</a></span> <span class="reference-text">Evans 1972 p. ix</span> </li> <li id="cite_note-65"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-65">↑</a></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20160305152155/http://www.verujem.org/teologija/epifanije_manihejstvo.htm">„Epifanije Kiparski, Manihejstvo”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.verujem.org/teologija/epifanije_manihejstvo.htm">originala</a> na datum 2016-03-05<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2011-03-31</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Epifanije+Kiparski%2C+Manihejstvo&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20160305152155%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.verujem.org%2Fteologija%2Fepifanije_manihejstvo.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-66"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-66">↑</a></span> <span class="reference-text">Carroll, History of Christendom, II, p. 10</span> </li> <li id="cite_note-67"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-67">↑</a></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20090907013009/http://www.eparhija-niska.rs/Prolog/Borba_za_jednosustnost.html">„Nikolaj Velimirović, Borba za jednosuštnost”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.eparhija-niska.rs/Prolog/Borba_za_jednosustnost.html">originala</a> na datum 2009-09-07<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2011-03-31</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Nikolaj+Velimirovi%C4%87%2C+Borba+za+jednosu%C5%A1tnost&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20090907013009%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.eparhija-niska.rs%2FProlog%2FBorba_za_jednosustnost.html&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-68"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-68">↑</a></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20080513163816/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Osnovi/Dijalozi/Dijalozi08.htm">„Valentin Svencicki, O promislu i slobodi volje”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Osnovi/Dijalozi/Dijalozi08.htm">originala</a> na datum 2008-05-13<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2008-05-13</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Valentin+Svencicki%2C+O+promislu+i+slobodi+volje&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20080513163816%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.svetosavlje.org%2Fbiblioteka%2FOsnovi%2FDijalozi%2FDijalozi08.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-pogled.50megs.com-69"><span class="mw-cite-backlink">↑ <sup><a href="#cite_ref-pogled.50megs.com_69-0">69,0</a></sup> <sup><a href="#cite_ref-pogled.50megs.com_69-1">69,1</a></sup></span> <span class="reference-text"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://pogled.50megs.com/Index/Nauka/Istorija/Pobeda_Hriscanstva.htm">Milovan Balaban, Pobeda hrišćanstva u Rimskoj imperiji</a></span> </li> <li id="cite_note-70"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-70">↑</a></span> <span class="reference-text">Tacit, Anali</span> </li> <li id="cite_note-71"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-71">↑</a></span> <span class="reference-text">Pliny to Trajan, Letters 10.96–97</span> </li> <li id="cite_note-72"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-72">↑</a></span> <span class="reference-text">Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 238), Stylos, Novi Sad, 2006.</span> </li> <li id="cite_note-early_christianity-73"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-early_christianity_73-0">↑</a></span> <span class="reference-text"><span class="citation web">BBC (8. lipnja 2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/religion/religions/christianity/history/history_1.shtml">„The basics of Christian history”</a>. bbc.co.uk<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2. rujna 2013</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=The+basics+of+Christian+history&rft.atitle=&rft.aulast=BBC&rft.au=BBC&rft.date=8.+lipnja+2009&rft.pub=bbc.co.uk&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Freligion%2Freligions%2Fchristianity%2Fhistory%2Fhistory_1.shtml&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-74"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-74">↑</a></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.britannica.com/EBchecked/topic/382119/Edict-of-Milan">„Edict of Milan”</a>. Encyclopedia Britannica<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2. rujna 2013</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Edict+of+Milan&rft.atitle=&rft.pub=Encyclopedia+Britannica&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.britannica.com%2FEBchecked%2Ftopic%2F382119%2FEdict-of-Milan&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> <li id="cite_note-75"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-75">↑</a></span> <span class="reference-text">Navedeno po S. A. Bernoulli: Das Konzil' von Nizaa, 1896, str. 15.</span> </li> <li id="cite_note-76"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-76">↑</a></span> <span class="reference-text">Ed. Schwartz: Kaiser Konstantin unddie christliche Kirche, 1913, str. 141.</span> </li> <li id="cite_note-77"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-77">↑</a></span> <span class="reference-text">Edward Gibbons "The Decline and Fall of the Roman Empire", Chapter 21, (1776-88)</span> </li> <li id="cite_note-78"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-78">↑</a></span> <span class="reference-text">Jonathan Kirsch, "God Against the Gods: The History of the War Between Monotheism and Polytheism", 2004</span> </li> <li id="cite_note-79"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-79">↑</a></span> <span class="reference-text">Navedeno prema: Knjižnica Nag Hammadi, Hrvatsko izdanje, Biblioteka Svjetlost, Predgovor Jamesa Robinsona</span> </li> <li id="cite_note-80"><span class="mw-cite-backlink"><a href="#cite_ref-80">↑</a></span> <span class="reference-text"><span class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20071114095557/http://www.verujem.org/teologija/smeman_monastvo_lit.htm">„Aleksandar Šmeman, Monaštvo i liturgija”</a>. Arhivirano iz <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.verujem.org/teologija/smeman_monastvo_lit.htm">originala</a> na datum 2007-11-14<span class="reference-accessdate">. Pristupljeno 2011-03-31</span>.</span><span class="Z3988" title="ctx_ver=Z39.88-2004&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook&rft.genre=bookitem&rft.btitle=Aleksandar+%C5%A0meman%2C+Mona%C5%A1tvo+i+liturgija&rft.atitle=&rft_id=https%3A%2F%2Fweb.archive.org%2Fweb%2F20071114095557%2Fhttp%3A%2F%2Fwww.verujem.org%2Fteologija%2Fsmeman_monastvo_lit.htm&rfr_id=info:sid/en.wikipedia.org:Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo"><span style="display: none;"> </span></span></span> </li> </ol></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Literatura">Literatura</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=24" title="Uredi odjeljak Literatura" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=24" title="Uredi kôd odjeljka Literatura"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <ul><li><a href="/w/index.php?title=Johannes_Weiss&action=edit&redlink=1" class="new" title="Johannes Weiss (stranica ne postoji)">Johannes Weiss</a>, <i>Das Urchristentum</i>, <a href="/wiki/1917" title="1917">1917</a>.</li> <li><a href="/wiki/Adolf_Harnack" class="mw-redirect" title="Adolf Harnack">Adolf Harnack</a>, <i>Die Mission und Ausbreitung des Christentums</i> (Misija i širenje kršćanstva), 4. izdanje, <a href="/wiki/1923" title="1923">1923</a>, Vol. I;</li> <li><a href="/wiki/Adolf_Harnack" class="mw-redirect" title="Adolf Harnack">Adolf Harnack</a>, »<i>Kirche und Staat bis zur Griindung der Staatskirche</i>« (Crkva i država do osnutka državne Crkve), Kultur der Gegenwart, 2. izdanje,</li> <li><a href="/wiki/Karl_Kautsky" title="Karl Kautsky">Karl Kautsky</a>, <i>Foundations of Christianity</i>, (Utemeljenje kršćanstva) Russell, <a href="/wiki/1953" title="1953">1953</a>.</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Vanjske_veze">Vanjske veze</h2><span class="mw-editsection"><span class="mw-editsection-bracket">[</span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&veaction=edit&section=25" title="Uredi odjeljak Vanjske veze" class="mw-editsection-visualeditor"><span>uredi</span></a><span class="mw-editsection-divider"> | </span><a href="/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&action=edit&section=25" title="Uredi kôd odjeljka Vanjske veze"><span>uredi kod</span></a><span class="mw-editsection-bracket">]</span></span></div> <div class="infobox sisterproject" style="width: 300px"> <div style="float: left;"><figure class="mw-halign-none" typeof="mw:File"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Paleochristianity" title="commons:Category:Paleochristianity"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/15px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="15" height="20" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/23px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/30px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /></a><figcaption></figcaption></figure></div> <div style="margin-left: 20px;"><i><b><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Paleochristianity" class="extiw" title="commons:Category:Paleochristianity">Rano hrišćanstvo</a></b></i> na <a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Glavna_stranica_-_%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" class="extiw" title="commons:Glavna stranica - Главна страница">Wikimedijinoj ostavi</a> </div> </div> <ul><li><span style="font-family: sans-serif; cursor: help; color: var(--color-subtle, #54595d);" title="engleski jezik">(<kbd>en</kbd>)</span> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.earlychristians.org/">Early Christians</a></li> <li><span style="font-family: sans-serif; cursor: help; color: var(--color-subtle, #54595d);" title="engleski jezik">(<kbd>en</kbd>)</span> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.earlychristianwritings.com/">Early Christian Writings</a></li> <li><span style="font-family: sans-serif; cursor: help; color: var(--color-subtle, #54595d);" title="engleski jezik">(<kbd>en</kbd>)</span> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.archive.org/details/dasurchristentum00weisuoft">Johannes Weiss, Das Urchristentum</a></li> <li><span style="font-family: sans-serif; cursor: help; color: var(--color-subtle, #54595d);" title="engleski jezik">(<kbd>en</kbd>)</span> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.marxists.org/archive/kautsky/1908/christ/">Karl Kautsky, Foundations of Christianity</a></li> <li><span style="font-family: sans-serif; cursor: help; color: var(--color-subtle, #54595d);" title="srpskohrvatski jezik">(<kbd>sh</kbd>)</span> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.verujem.org/pdf/Ziziulas_jelinizam_i_hriscanstvo.pdf">Јован Зизијулас, Хеленизам и хришћанство</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20180304143511/http://www.verujem.org/pdf/Ziziulas_jelinizam_i_hriscanstvo.pdf">Arhivirano</a> 2018-03-04 na <a href="/wiki/Wayback_Machine" title="Wayback Machine">Wayback Machine-u</a></li> <li><span style="font-family: sans-serif; cursor: help; color: var(--color-subtle, #54595d);" title="srpskohrvatski jezik">(<kbd>sh</kbd>)</span> <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=885&Itemid=122">Вернер Јегер, Рано хришћанство и грчка паидеја</a> (analiza odnosa ranog kršćanstva i helenizma)</li> <li><span style="font-family: sans-serif; cursor: help; color: var(--color-subtle, #54595d);" title="srpskohrvatski jezik">(<kbd>sh</kbd>)</span> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.scribd.com/doc/57953649/Erich-Fromm-Dogma-o-Kristu-bit-%C4%87ete-kao-Bog">Erich Fromm, Dogma o Kristu</a> (analiza uticaja socijalne strukture ranih hrišćana na razvoj kršćanske dogme)</li> <li><span style="font-family: sans-serif; cursor: help; color: var(--color-subtle, #54595d);" title="srpskohrvatski jezik">(<kbd>sh</kbd>)</span> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.scribd.com/doc/56095362/Elejn-Pejgels-Gnosti%C4%8Dka-evan%C4%91elja">Elejn Pejgels - Gnostička evanđelja</a> (analiza ranog hrišćanstva u svetlu apokrifnih evanđelja otkrivenih u 20. veku)</li></ul> <p class="mw-empty-elt"> </p>    </div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?type=1x1" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="" lang="sh-Latn" dir="ltr">Izvor: <a dir="ltr" href="https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Rano_hrišćanstvo&oldid=41567744">https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Rano_hrišćanstvo&oldid=41567744</a></div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/Posebno:Kategorije" title="Posebno:Kategorije">Kategorija</a>: <ul><li><a href="/wiki/Kategorija:Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Kategorija:Rano hrišćanstvo">Rano hrišćanstvo</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Sakrivene kategorije: <ul><li><a href="/wiki/Kategorija:Webarchive_template_wayback_links" title="Kategorija:Webarchive template wayback links">Webarchive template wayback links</a></li><li><a href="/wiki/Kategorija:Istaknuti_%C4%8Dlanci" title="Kategorija:Istaknuti članci">Istaknuti članci</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" lang="sh-Latn" dir="ltr"> <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Ova stranica je posljednji put izmijenjena 24. septembra 2023. u 12:59.</li> <li id="footer-info-copyright">Tekst je dostupan pod licencom <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.en">Creative Commons Attribution-ShareAlike</a>; mogu se primijeniti i dodatni uslovi. Za više informacija pogledajte <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">Uslove korištenja</a>.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Pravila o privatnosti</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/Wikipedija:O_projektu">O projektu</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/Wikipedija:Op%C4%87e_odricanje_odgovornosti">Odricanje odgovornosti</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Kodeks ponašanja</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">Programeri</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sh.wikipedia.org">Statistika</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Izjava o kolačićima</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sh.m.wikipedia.org/w/index.php?title=Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Mobilni prikaz</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://wikimediafoundation.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29" alt="Wikimedia Foundation" loading="lazy"></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" alt="Powered by MediaWiki" width="88" height="31" loading="lazy"></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-settings" id="p-dock-bottom"> <ul></ul> </div><script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-57488d5c7d-frx5x","wgBackendResponseTime":212,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"0.510","walltime":"0.642","ppvisitednodes":{"value":9573,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":53923,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":24024,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":15,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":0,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":0,"limit":20},"unstrip-size":{"value":55190,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":0,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 410.507 1 -total"," 32.87% 134.923 1 Šablon:Reflist"," 24.74% 101.578 14 Šablon:Izdvojeni_citat"," 20.69% 84.943 8 Šablon:Cite_web"," 19.29% 79.199 8 Šablon:Citation/core"," 14.28% 58.615 10 Šablon:Comma_separated_entries"," 9.45% 38.787 1 Šablon:Izabran"," 8.79% 36.089 1 Šablon:Glavni/drugo"," 8.10% 33.257 1 Šablon:Naslovna_ikonica"," 7.64% 31.374 30 Šablon:If_empty"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"0.058","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":1571116,"limit":52428800}},"cachereport":{"origin":"mw-web.eqiad.main-5dc468848-drn78","timestamp":"20241124103146","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"Rano hri\u0161\u0107anstvo","url":"https:\/\/sh.wikipedia.org\/wiki\/Rano_hri%C5%A1%C4%87anstvo","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q51644","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q51644","author":{"@type":"Organization","name":"Doprinositelji Wikimedijinim projektima"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2008-05-13T10:53:24Z","dateModified":"2023-09-24T11:59:14Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/f\/f9\/Ichthys.svg"}</script> </body> </html>