CINXE.COM

<!DOCTYPE html> <html class="client-nojs vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available" lang="sr" dir="ltr"> <head> <meta charset="UTF-8"> <title>Александар Велики — Википедија</title> <script>(function(){var className="client-js vector-feature-language-in-header-enabled vector-feature-language-in-main-page-header-disabled vector-feature-sticky-header-disabled vector-feature-page-tools-pinned-disabled vector-feature-toc-pinned-clientpref-1 vector-feature-main-menu-pinned-disabled vector-feature-limited-width-clientpref-1 vector-feature-limited-width-content-enabled vector-feature-custom-font-size-clientpref-1 vector-feature-appearance-pinned-clientpref-1 vector-feature-night-mode-disabled skin-theme-clientpref-day vector-toc-available";var cookie=document.cookie.match(/(?:^|; )srwikimwclientpreferences=([^;]+)/);if(cookie){cookie[1].split('%2C').forEach(function(pref){className=className.replace(new RegExp('(^| )'+pref.replace(/-clientpref-\w+$|[^\w-]+/g,'')+'-clientpref-\\w+( |$)'),'$1'+pref+'$2');});}document.documentElement.className=className;}());RLCONF={"wgBreakFrames":false,"wgSeparatorTransformTable":[",\t.",".\t,"],"wgDigitTransformTable":["",""], "wgDefaultDateFormat":"hh:mm d. month y.","wgMonthNames":["","јануар","фебруар","март","април","мај","јун","јул","август","септембар","октобар","новембар","децембар"],"wgRequestId":"5d9c720d-2b57-4db3-8f29-e66f56c20831","wgCanonicalNamespace":"","wgCanonicalSpecialPageName":false,"wgNamespaceNumber":0,"wgPageName":"Александар_Велики","wgTitle":"Александар Велики","wgCurRevisionId":28872061,"wgRevisionId":28872061,"wgArticleId":9466,"wgIsArticle":true,"wgIsRedirect":false,"wgAction":"view","wgUserName":null,"wgUserGroups":["*"],"wgCategories":["Странице са грешкама у референцама","CS1 извори на језику — енглески (en)","Harv and Sfn no-target errors","CS1 одржавање: Формат датума","CS1 одржавање: Неподобан URL","CS1 извори на језику — француски (fr)", "Чланци који садрже текст на језику — старогрчки","Чланци који садрже текст на језику — грчки","Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу","CS1 извори на језику — латински (la)","Чланци са спољашњим везама на језику — енглески","Шаблон:Curlie","Шаблон:Curlie/ID/није на Википодацима","Чланци са FAST идентификаторима","Чланци са ISNI идентификаторима","Чланци са VIAF идентификаторима","Чланци са WorldCat Entities идентификаторима","Чланци са BIBSYS идентификаторима","Чланци са BNC идентификаторима","Чланци са BNE идентификаторима", "Чланци са BNF идентификаторима","Чланци са BNFdata идентификаторима","Чланци са CANTICN идентификаторима","Чланци са GND идентификаторима","Чланци са ICCU идентификаторима","Чланци са J9U идентификаторима","Чланци са KANTO идентификаторима","Чланци са LCCN идентификаторима","Чланци са Libris идентификаторима","Чланци са LNB идентификаторима","Чланци са NDL идентификаторима","Чланци са NKC идентификаторима","Чланци са NLA идентификаторима","Чланци са NLG идентификаторима","Чланци са NLK идентификаторима","Чланци са NSK идентификаторима","Чланци са NTA идентификаторима", "Чланци са PLWABN идентификаторима","Чланци са PortugalA идентификаторима","Чланци са VcBA идентификаторима","Чланци са CINII идентификаторима","Чланци са TePapa идентификаторима","Чланци са ULAN идентификаторима","Чланци са DTBIO идентификаторима","Чланци са Родовид идентификаторима","Чланци са Trove идентификаторима","Чланци са EBO идентификаторима","Чланци са SNAC-ID идентификаторима","Чланци са SUDOC идентификаторима","Шаблон:Подножје/на ћирилици","Александар Велики","Рођени 356. п. н. е.","Умрли 323. п. н. е.","Аргијади","Краљеви Македоније","Персијски владари","Војсковође"], "wgPageViewLanguage":"sr","wgPageContentLanguage":"sr","wgPageContentModel":"wikitext","wgRelevantPageName":"Александар_Велики","wgRelevantArticleId":9466,"wgTempUserName":null,"wgUserVariant":"sr","wgIsProbablyEditable":true,"wgRelevantPageIsProbablyEditable":true,"wgRestrictionEdit":[],"wgRestrictionMove":[],"wgNoticeProject":"wikipedia","wgCiteReferencePreviewsActive":false,"wgMediaViewerOnClick":true,"wgMediaViewerEnabledByDefault":true,"wgPopupsFlags":0,"wgVisualEditor":{"pageLanguageCode":"sr","pageLanguageDir":"ltr","pageVariantFallbacks":"sr-ec"},"wgMFDisplayWikibaseDescriptions":{"search":true,"watchlist":true,"tagline":true,"nearby":true},"wgWMESchemaEditAttemptStepOversample":false,"wgWMEPageLength":300000,"wgRelatedArticlesCompat":[],"wgCentralAuthMobileDomain":false,"wgEditSubmitButtonLabelPublish":true,"wgULSPosition":"interlanguage","wgULSisCompactLinksEnabled":false,"wgVector2022LanguageInHeader":true,"wgULSisLanguageSelectorEmpty":false, "wgWikibaseItemId":"Q8409","wgCheckUserClientHintsHeadersJsApi":["brands","architecture","bitness","fullVersionList","mobile","model","platform","platformVersion"],"GEHomepageSuggestedEditsEnableTopics":true,"wgGETopicsMatchModeEnabled":false,"wgGEStructuredTaskRejectionReasonTextInputEnabled":false,"wgGELevelingUpEnabledForUser":false,"wgSiteNoticeId":"2.24"};RLSTATE={"ext.globalCssJs.user.styles":"ready","site.styles":"ready","user.styles":"ready","ext.globalCssJs.user":"ready","user":"ready","user.options":"loading","ext.cite.styles":"ready","skins.vector.search.codex.styles":"ready","skins.vector.styles":"ready","skins.vector.icons":"ready","jquery.tablesorter.styles":"ready","jquery.makeCollapsible.styles":"ready","ext.wikimediamessages.styles":"ready","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript":"ready","ext.uls.interlanguage":"ready","wikibase.client.init":"ready","ext.wikimediaBadges":"ready","ext.dismissableSiteNotice.styles":"ready"};RLPAGEMODULES=[ "ext.cite.ux-enhancements","mediawiki.page.media","ext.scribunto.logs","site","mediawiki.page.ready","jquery.tablesorter","jquery.makeCollapsible","mediawiki.toc","skins.vector.js","ext.centralNotice.geoIP","ext.centralNotice.startUp","ext.gadget.ReferenceTooltips","ext.urlShortener.toolbar","ext.centralauth.centralautologin","mmv.bootstrap","ext.popups","ext.visualEditor.desktopArticleTarget.init","ext.visualEditor.targetLoader","ext.echo.centralauth","ext.eventLogging","ext.wikimediaEvents","ext.navigationTiming","ext.uls.interface","ext.cx.eventlogging.campaigns","ext.cx.uls.quick.actions","wikibase.client.vector-2022","ext.checkUser.clientHints","ext.growthExperiments.SuggestedEditSession","wikibase.sidebar.tracking","ext.dismissableSiteNotice"];</script> <script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.loader.impl(function(){return["user.options@12s5i",function($,jQuery,require,module){mw.user.tokens.set({"patrolToken":"+\\","watchToken":"+\\","csrfToken":"+\\"}); }];});});</script> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=ext.cite.styles%7Cext.dismissableSiteNotice.styles%7Cext.uls.interlanguage%7Cext.visualEditor.desktopArticleTarget.noscript%7Cext.wikimediaBadges%7Cext.wikimediamessages.styles%7Cjquery.makeCollapsible.styles%7Cjquery.tablesorter.styles%7Cskins.vector.icons%2Cstyles%7Cskins.vector.search.codex.styles%7Cwikibase.client.init&only=styles&skin=vector-2022"> <script async="" src="/w/load.php?lang=sr&modules=startup&only=scripts&raw=1&skin=vector-2022"></script> <meta name="ResourceLoaderDynamicStyles" content=""> <link rel="stylesheet" href="/w/load.php?lang=sr&modules=site.styles&only=styles&skin=vector-2022"> <meta name="generator" content="MediaWiki 1.44.0-wmf.4"> <meta name="referrer" content="origin"> <meta name="referrer" content="origin-when-cross-origin"> <meta name="robots" content="noindex,nofollow,max-image-preview:standard"> <meta name="format-detection" content="telephone=no"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/59/Alexander_and_Bucephalus_-_Battle_of_Issus_mosaic_-_Museo_Archeologico_Nazionale_-_Naples_BW.jpg/1200px-Alexander_and_Bucephalus_-_Battle_of_Issus_mosaic_-_Museo_Archeologico_Nazionale_-_Naples_BW.jpg"> <meta property="og:image:width" content="1200"> <meta property="og:image:height" content="1706"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/59/Alexander_and_Bucephalus_-_Battle_of_Issus_mosaic_-_Museo_Archeologico_Nazionale_-_Naples_BW.jpg/800px-Alexander_and_Bucephalus_-_Battle_of_Issus_mosaic_-_Museo_Archeologico_Nazionale_-_Naples_BW.jpg"> <meta property="og:image:width" content="800"> <meta property="og:image:height" content="1137"> <meta property="og:image" content="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/59/Alexander_and_Bucephalus_-_Battle_of_Issus_mosaic_-_Museo_Archeologico_Nazionale_-_Naples_BW.jpg/640px-Alexander_and_Bucephalus_-_Battle_of_Issus_mosaic_-_Museo_Archeologico_Nazionale_-_Naples_BW.jpg"> <meta property="og:image:width" content="640"> <meta property="og:image:height" content="910"> <meta name="viewport" content="width=1120"> <meta property="og:title" content="Александар Велики — Википедија"> <meta property="og:type" content="website"> <link rel="preconnect" href="//upload.wikimedia.org"> <link rel="alternate" media="only screen and (max-width: 640px)" href="//sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8"> <link rel="alternate" type="application/x-wiki" title="Уреди" href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit"> <link rel="apple-touch-icon" href="/static/apple-touch/wikipedia.png"> <link rel="icon" href="/static/favicon/wikipedia.ico"> <link rel="search" type="application/opensearchdescription+xml" href="/w/rest.php/v1/search" title="Википедија (sr)"> <link rel="EditURI" type="application/rsd+xml" href="//sr.wikipedia.org/w/api.php?action=rsd"> <link rel="canonical" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8"> <link rel="alternate" hreflang="sr" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Cyrl" href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8"> <link rel="alternate" hreflang="sr-Latn" href="https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8"> <link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8"> <link rel="license" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.sr"> <link rel="alternate" type="application/atom+xml" title="Википедија – Atom фид" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5&feed=atom"> <link rel="dns-prefetch" href="//meta.wikimedia.org" /> <link rel="dns-prefetch" href="//login.wikimedia.org"> </head> <body class="skin--responsive skin-vector skin-vector-search-vue mediawiki ltr sitedir-ltr mw-hide-empty-elt ns-0 ns-subject mw-editable page-Александар_Велики rootpage-Александар_Велики skin-vector-2022 action-view"><a class="mw-jump-link" href="#bodyContent">Пређи на садржај</a> <div class="vector-header-container"> <header class="vector-header mw-header"> <div class="vector-header-start"> <nav class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown vector-main-menu-dropdown vector-button-flush-left vector-button-flush-right" > <input type="checkbox" id="vector-main-menu-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-main-menu-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Главни мени" > <label id="vector-main-menu-dropdown-label" for="vector-main-menu-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Главни мени </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-main-menu-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-main-menu" class="vector-main-menu vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-main-menu-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="main-menu-pinned" data-pinnable-element-id="vector-main-menu" data-pinned-container-id="vector-main-menu-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-main-menu-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Главни мени</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-main-menu.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-navigation" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-navigation" > <div class="vector-menu-heading"> Навигација </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-mainpage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Посетите главну страну [z]" accesskey="z">Главна страна</a></li><li id="n-contents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Водичи за прегледање Википедије">Садржај</a></li><li id="n-recentchanges" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Списак скорашњих измена на пројекту [r]" accesskey="r">Скорашње измене</a></li><li id="n-randompage" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9D%D0%B0%D1%81%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Посетите насумичну страницу [x]" accesskey="x">Случајна страница</a></li><li id="n-currentevents" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8" title="Пронађите информације о актуелностима">Актуелности</a></li><li id="n-contactpage" class="mw-list-item"><a href="//sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Контакт" title="Сазнајте како да ступите у контакт с уредницима">Контакт</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-interaction" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-interaction" > <div class="vector-menu-heading"> Интеракција </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="n-help" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98" title="Место где можете да се информишете">Помоћ</a></li><li id="n-introduction" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B8">Научите да уређујете</a></li><li id="n-sidebar-village-pump" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3">Трг</a></li><li id="n-portal" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="О пројекту, шта можете да радите и где да пронађете ствари">Радионица</a></li><li id="n-noticeboard" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0">Огласна табла</a></li><li id="n-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5">Отпреми датотеку</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> <a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="mw-logo"> <img class="mw-logo-icon" src="/static/images/icons/wikipedia.png" alt="" aria-hidden="true" height="50" width="50"> <img class="mw-logo-wordmark" alt="Википедија" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-wordmark-sr.svg" style="width: 7.8125em; height: 1.4375em;"> <img class="mw-logo-tagline" alt="" src="/static/images/mobile/copyright/wikipedia-tagline-sr.svg" width="120" height="11" style="width: 7.5em; height: 0.6875em;"> </a> </div> <div class="vector-header-end"> <div id="p-search" role="search" class="vector-search-box-vue vector-search-box-collapses vector-search-box-show-thumbnail vector-search-box-auto-expand-width vector-search-box"> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only search-toggle" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f"> Претрага </a> <div class="vector-typeahead-search-container"> <div class="cdx-typeahead-search cdx-typeahead-search--show-thumbnail cdx-typeahead-search--auto-expand-width"> <form action="/w/index.php" id="searchform" class="cdx-search-input cdx-search-input--has-end-button"> <div id="simpleSearch" class="cdx-search-input__input-wrapper" data-search-loc="header-moved"> <div class="cdx-text-input cdx-text-input--has-start-icon"> <input class="cdx-text-input__input" type="search" name="search" placeholder="Претражите Википедију" aria-label="Претражите Википедију" autocapitalize="sentences" title="Претражите пројекат Википедија [f]" accesskey="f" id="searchInput" > </div> <input type="hidden" name="title" value="Посебно:Претражи"> </div> <button class="cdx-button cdx-search-input__end-button">Претражи</button> </form> </div> </div> </div> <nav class="vector-user-links vector-user-links-wide" aria-label="Личне алатке"> <div class="vector-user-links-main"> <div id="p-vector-user-menu-preferences" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-userpage" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown " title="Мења се приказ странице; величина фонта, ширина и боја" > <input type="checkbox" id="vector-appearance-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-appearance-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Изглед" > <label id="vector-appearance-dropdown-label" for="vector-appearance-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Изглед </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-appearance-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <div id="p-vector-user-menu-notifications" class="vector-menu mw-portlet emptyPortlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> </ul> </div> </div> <div id="p-vector-user-menu-overflow" class="vector-menu mw-portlet" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=spontaneous&uselang=sr" class="">Донације</a> </li> <li id="pt-createaccount-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&returntoquery=section%3D12%26veaction%3Dedit%26redirect%3Dno" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се" class="">Отвори налог</a> </li> <li id="pt-login-2" class="user-links-collapsible-item mw-list-item user-links-collapsible-item"><a data-mw="interface" href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&returntoquery=section%3D12%26veaction%3Dedit%26redirect%3Dno" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o" class="">Пријави ме</a> </li> </ul> </div> </div> </div> <div id="vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown vector-user-menu vector-button-flush-right vector-user-menu-logged-out user-links-collapsible-item" title="Више опција" > <input type="checkbox" id="vector-user-links-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-user-links-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Личне алатке" > <label id="vector-user-links-dropdown-label" for="vector-user-links-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Личне алатке </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-personal" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-personal user-links-collapsible-item" title="Кориснички мени" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="pt-sitesupport" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="https://donate.wikimedia.org/?utm_source=donate&utm_medium=sidebar&utm_campaign=spontaneous&uselang=sr">Донације</a></li><li id="pt-createaccount" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3&returnto=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&returntoquery=section%3D12%26veaction%3Dedit%26redirect%3Dno" title="Иако није обавезно, препоручујемо да отворите налог и пријавите се"> Отвори налог</a></li><li id="pt-login" class="user-links-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0&returnto=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&returntoquery=section%3D12%26veaction%3Dedit%26redirect%3Dno" title="Иако није обавезно, препоручујемо да се пријавите [o]" accesskey="o"> Пријави ме</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </header> </div> <div class="mw-page-container"> <div class="mw-page-container-inner"> <div class="vector-sitenotice-container"> <div id="siteNotice"><div id="mw-dismissablenotice-anonplace"></div><script>(function(){var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node){node.outerHTML="\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice\"\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-close\"\u003E[\u003Ca tabindex=\"0\" role=\"button\"\u003Eодбаци\u003C/a\u003E]\u003C/div\u003E\u003Cdiv class=\"mw-dismissable-notice-body\"\u003E\u003C!-- CentralNotice --\u003E\u003Cdiv id=\"localNotice\" data-nosnippet=\"\"\u003E\u003Cdiv class=\"sitenotice\" lang=\"sr\" dir=\"ltr\"\u003E\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #f0f0f0; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПрикључите се расправи на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A0%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%BD_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5,_%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5_%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B5\" title=\"Википедија:Гласање/Предлог/Редизајн страница за добре, сјајне и изабране спискове\"\u003Eредизајна страница за добре, сјајне и ИС\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПокренут је \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли споменике 2024.\"\u003EУређивачки маратон Вики воли споменике 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУ току је такмичење у писању чланака на тему \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A3_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83_%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B5_%D0%B8_%D0%A4%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%B5\" title=\"Википедија:Такмичење у писању чланака/У свету Флоре и Фауне\"\u003EФлоре и фауне\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EПридружите се \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B0_2024.\" title=\"Википедија:Уређивачки маратон Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024.\"\u003EУређивачком маратону Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\n\u003Cdiv class=\"noticebanner\"\u003E\u003Cdiv class=\"plainlinks\" style=\"background-color: #FBEBEA; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border: 1px solid #aaa; font-family: \u0026#39;Helvetica\u0026#39;, \u0026#39;Arial\u0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;\"\u003E\u003Cdiv style=\"display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;\"\u003E\u003Cdiv style=\"color:#000085; font-size:25px; line-height:25px\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:50px;\"\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003Cdiv style=\"padding-top:2px; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;\"\u003E\u003Cdiv style=\"padding-left:8px; padding-right:8px;\"\u003EУчествујте у \u003Cb\u003E\u003Ca href=\"https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2024\" class=\"extiw\" title=\"q:Викицитат:Кампања SheSaid 2024\"\u003Eкампањи писања цитата значајних жена\u003C/a\u003E\u003C/b\u003E на Викицитату.\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E\u003C/div\u003E";}}());</script></div> </div> <div class="vector-column-start"> <div class="vector-main-menu-container"> <div id="mw-navigation"> <nav id="mw-panel" class="vector-main-menu-landmark" aria-label="Сајт"> <div id="vector-main-menu-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> </div> </div> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav id="mw-panel-toc" aria-label="Садржај" data-event-name="ui.sidebar-toc" class="mw-table-of-contents-container vector-toc-landmark"> <div id="vector-toc-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-toc" class="vector-toc vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-toc-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="toc-pinned" data-pinnable-element-id="vector-toc" > <h2 class="vector-pinnable-header-label">Садржај</h2> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-toc.unpin">сакриј</button> </div> <ul class="vector-toc-contents" id="mw-panel-toc-list"> <li id="toc-mw-content-text" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a href="#" class="vector-toc-link"> <div class="vector-toc-text">Почетак</div> </a> </li> <li id="toc-Младост" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Младост"> <div class="vector-toc-text"> 1 Младост </div> </a> <button aria-controls="toc-Младост-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Младост </button> <ul id="toc-Младост-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Порекло_и_детињство" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Порекло_и_детињство"> <div class="vector-toc-text"> 1.1 Порекло и детињство </div> </a> <ul id="toc-Порекло_и_детињство-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Образовање" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Образовање"> <div class="vector-toc-text"> 1.2 Образовање </div> </a> <ul id="toc-Образовање-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Наследник_Филипа_II" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Наследник_Филипа_II"> <div class="vector-toc-text"> 2 Наследник Филипа II </div> </a> <button aria-controls="toc-Наследник_Филипа_II-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Наследник Филипа II </button> <ul id="toc-Наследник_Филипа_II-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Регентство_и_успон_Македоније" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Регентство_и_успон_Македоније"> <div class="vector-toc-text"> 2.1 Регентство и успон Македоније </div> </a> <ul id="toc-Регентство_и_успон_Македоније-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Прогонство_и_повратак" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Прогонство_и_повратак"> <div class="vector-toc-text"> 2.2 Прогонство и повратак </div> </a> <ul id="toc-Прогонство_и_повратак-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Краљ_Македоније" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Краљ_Македоније"> <div class="vector-toc-text"> 3 Краљ Македоније </div> </a> <button aria-controls="toc-Краљ_Македоније-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Краљ Македоније </button> <ul id="toc-Краљ_Македоније-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Долазак_на_престо" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Долазак_на_престо"> <div class="vector-toc-text"> 3.1 Долазак на престо </div> </a> <ul id="toc-Долазак_на_престо-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Консолидација_власти" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Консолидација_власти"> <div class="vector-toc-text"> 3.2 Консолидација власти </div> </a> <ul id="toc-Консолидација_власти-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Балкански_поход" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Балкански_поход"> <div class="vector-toc-text"> 3.3 Балкански поход </div> </a> <ul id="toc-Балкански_поход-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Освајање_Ахеменидског_Персијског_царства" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Освајање_Ахеменидског_Персијског_царства"> <div class="vector-toc-text"> 4 Освајање Ахеменидског Персијског царства </div> </a> <button aria-controls="toc-Освајање_Ахеменидског_Персијског_царства-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Освајање Ахеменидског Персијског царства </button> <ul id="toc-Освајање_Ахеменидског_Персијског_царства-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Мала_Азија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Мала_Азија"> <div class="vector-toc-text"> 4.1 Мала Азија </div> </a> <ul id="toc-Мала_Азија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Левант_и_Сирија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Левант_и_Сирија"> <div class="vector-toc-text"> 4.2 Левант и Сирија </div> </a> <ul id="toc-Левант_и_Сирија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Египат" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Египат"> <div class="vector-toc-text"> 4.3 Египат </div> </a> <ul id="toc-Египат-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Асирија_и_Вавилонија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Асирија_и_Вавилонија"> <div class="vector-toc-text"> 4.4 Асирија и Вавилонија </div> </a> <ul id="toc-Асирија_и_Вавилонија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Персија" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Персија"> <div class="vector-toc-text"> 4.5 Персија </div> </a> <ul id="toc-Персија-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Пад_Персијског_царства_и_Истока" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Пад_Персијског_царства_и_Истока"> <div class="vector-toc-text"> 4.6 Пад Персијског царства и Истока </div> </a> <ul id="toc-Пад_Персијског_царства_и_Истока-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Проблеми_и_заплети" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Проблеми_и_заплети"> <div class="vector-toc-text"> 4.7 Проблеми и заплети </div> </a> <ul id="toc-Проблеми_и_заплети-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Македонија_за_време_Александровог_одсуства" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Македонија_за_време_Александровог_одсуства"> <div class="vector-toc-text"> 4.8 Македонија за време Александровог одсуства </div> </a> <ul id="toc-Македонија_за_време_Александровог_одсуства-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Ковање_новца" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Ковање_новца"> <div class="vector-toc-text"> 4.9 Ковање новца </div> </a> <ul id="toc-Ковање_новца-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Индијски_поход" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Индијски_поход"> <div class="vector-toc-text"> 5 Индијски поход </div> </a> <button aria-controls="toc-Индијски_поход-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Индијски поход </button> <ul id="toc-Индијски_поход-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Напад_на_Индијски_потконтинент" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Напад_на_Индијски_потконтинент"> <div class="vector-toc-text"> 5.1 Напад на Индијски потконтинент </div> </a> <ul id="toc-Напад_на_Индијски_потконтинент-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Побуна_хеленске_војске" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Побуна_хеленске_војске"> <div class="vector-toc-text"> 5.2 Побуна хеленске војске </div> </a> <ul id="toc-Побуна_хеленске_војске-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Последње_године_у_Персији" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Последње_године_у_Персији"> <div class="vector-toc-text"> 6 Последње године у Персији </div> </a> <ul id="toc-Последње_године_у_Персији-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Смрт_и_наследство" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Смрт_и_наследство"> <div class="vector-toc-text"> 7 Смрт и наследство </div> </a> <button aria-controls="toc-Смрт_и_наследство-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Смрт и наследство </button> <ul id="toc-Смрт_и_наследство-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Догађаји_после_смрти" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Догађаји_после_смрти"> <div class="vector-toc-text"> 7.1 Догађаји после смрти </div> </a> <ul id="toc-Догађаји_после_смрти-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Подела_Македонског_царства" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Подела_Македонског_царства"> <div class="vector-toc-text"> 7.2 Подела Македонског царства </div> </a> <ul id="toc-Подела_Македонског_царства-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Последњи_планови" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Последњи_планови"> <div class="vector-toc-text"> 7.3 Последњи планови </div> </a> <ul id="toc-Последњи_планови-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Карактер" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Карактер"> <div class="vector-toc-text"> 8 Карактер </div> </a> <button aria-controls="toc-Карактер-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Карактер </button> <ul id="toc-Карактер-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Генералство" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Генералство"> <div class="vector-toc-text"> 8.1 Генералство </div> </a> <ul id="toc-Генералство-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Физички_изглед" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Физички_изглед"> <div class="vector-toc-text"> 8.2 Физички изглед </div> </a> <ul id="toc-Физички_изглед-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Личност" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Личност"> <div class="vector-toc-text"> 8.3 Личност </div> </a> <ul id="toc-Личност-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Лични_односи" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Лични_односи"> <div class="vector-toc-text"> 8.4 Лични односи </div> </a> <ul id="toc-Лични_односи-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Битке" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Битке"> <div class="vector-toc-text"> 9 Битке </div> </a> <ul id="toc-Битке-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Наслеђе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Наслеђе"> <div class="vector-toc-text"> 10 Наслеђе </div> </a> <button aria-controls="toc-Наслеђе-sublist" class="cdx-button cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only vector-toc-toggle"> Садржај одељка Наслеђе </button> <ul id="toc-Наслеђе-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Хеленистичке_краљевине" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Хеленистичке_краљевине"> <div class="vector-toc-text"> 10.1 Хеленистичке краљевине </div> </a> <ul id="toc-Хеленистичке_краљевине-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Оснивање_градова" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Оснивање_градова"> <div class="vector-toc-text"> 10.2 Оснивање градова </div> </a> <ul id="toc-Оснивање_градова-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Финансирање_храмова" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Финансирање_храмова"> <div class="vector-toc-text"> 10.3 Финансирање храмова </div> </a> <ul id="toc-Финансирање_храмова-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Хеленизација" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Хеленизација"> <div class="vector-toc-text"> 10.4 Хеленизација </div> </a> <ul id="toc-Хеленизација-sublist" class="vector-toc-list"> <li id="toc-Хеленизација_у_јужној_и_централној_Азији" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-3"> <a class="vector-toc-link" href="#Хеленизација_у_јужној_и_централној_Азији"> <div class="vector-toc-text"> 10.4.1 Хеленизација у јужној и централној Азији </div> </a> <ul id="toc-Хеленизација_у_јужној_и_централној_Азији-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Утицај_на_Рим" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#Утицај_на_Рим"> <div class="vector-toc-text"> 10.5 Утицај на Рим </div> </a> <ul id="toc-Утицај_на_Рим-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-У_легендама" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#У_легендама"> <div class="vector-toc-text"> 10.6 У легендама </div> </a> <ul id="toc-У_легендама-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-У_античкој_и_модерној_култури" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-2"> <a class="vector-toc-link" href="#У_античкој_и_модерној_култури"> <div class="vector-toc-text"> 10.7 У античкој и модерној култури </div> </a> <ul id="toc-У_античкој_и_модерној_култури-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </li> <li id="toc-Александар_у_јужнословенској_литератури" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Александар_у_јужнословенској_литератури"> <div class="vector-toc-text"> 11 Александар у јужнословенској литератури </div> </a> <ul id="toc-Александар_у_јужнословенској_литератури-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Напомене" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Напомене"> <div class="vector-toc-text"> 12 Напомене </div> </a> <ul id="toc-Напомене-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Референце" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Референце"> <div class="vector-toc-text"> 13 Референце </div> </a> <ul id="toc-Референце-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Литература" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Литература"> <div class="vector-toc-text"> 14 Литература </div> </a> <ul id="toc-Литература-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> <li id="toc-Спољашње_везе" class="vector-toc-list-item vector-toc-level-1"> <a class="vector-toc-link" href="#Спољашње_везе"> <div class="vector-toc-text"> 15 Спољашње везе </div> </a> <ul id="toc-Спољашње_везе-sublist" class="vector-toc-list"> </ul> </li> </ul> </div> </div> </nav> </div> </div> <div class="mw-content-container"> <main id="content" class="mw-body"> <header class="mw-body-header vector-page-titlebar"> <nav aria-label="Садржај" class="vector-toc-landmark"> <div id="vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown vector-page-titlebar-toc vector-button-flush-left" > <input type="checkbox" id="vector-page-titlebar-toc-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-titlebar-toc" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Прикажи/сакриј садржај" > <label id="vector-page-titlebar-toc-label" for="vector-page-titlebar-toc-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--icon-only " aria-hidden="true" > Прикажи/сакриј садржај </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-titlebar-toc-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> </div> </div> </div> </nav> <h1 id="firstHeading" class="firstHeading mw-first-heading">Александар Велики</h1> <div id="p-lang-btn" class="vector-dropdown mw-portlet mw-portlet-lang" > <input type="checkbox" id="p-lang-btn-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-p-lang-btn" class="vector-dropdown-checkbox mw-interlanguage-selector" aria-label="Чланак на другим језицима. Доступан на: 207" > <label id="p-lang-btn-label" for="p-lang-btn-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet cdx-button--action-progressive mw-portlet-lang-heading-207" aria-hidden="true" > 207 језика </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="interlanguage-link interwiki-ace mw-list-item"><a href="https://ace.wikipedia.org/wiki/Alexander_Agung" title="Alexander Agung — ацешки" lang="ace" hreflang="ace" data-title="Alexander Agung" data-language-autonym="Acèh" data-language-local-name="ацешки" class="interlanguage-link-target">Acèh</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kbd mw-list-item"><a href="https://kbd.wikipedia.org/wiki/%D0%AD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%8B%D1%88%D1%85%D1%83%D1%8D" title="Эскиндарышхуэ — кабардијски" lang="kbd" hreflang="kbd" data-title="Эскиндарышхуэ" data-language-autonym="Адыгэбзэ" data-language-local-name="кабардијски" class="interlanguage-link-target">Адыгэбзэ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-af mw-list-item"><a href="https://af.wikipedia.org/wiki/Alexander_die_Grote" title="Alexander die Grote — африканс" lang="af" hreflang="af" data-title="Alexander die Grote" data-language-autonym="Afrikaans" data-language-local-name="африканс" class="interlanguage-link-target">Afrikaans</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-als mw-list-item"><a href="https://als.wikipedia.org/wiki/Alexander_der_Grosse" title="Alexander der Grosse — немачки (Швајцарска)" lang="gsw" hreflang="gsw" data-title="Alexander der Grosse" data-language-autonym="Alemannisch" data-language-local-name="немачки (Швајцарска)" class="interlanguage-link-target">Alemannisch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-am mw-list-item"><a href="https://am.wikipedia.org/wiki/%E1%89%B3%E1%88%8B%E1%89%81_%E1%8A%A5%E1%88%B5%E1%8A%AD%E1%8A%95%E1%8B%B5%E1%88%AD" title="ታላቁ እስክንድር — амхарски" lang="am" hreflang="am" data-title="ታላቁ እስክንድር" data-language-autonym="አማርኛ" data-language-local-name="амхарски" class="interlanguage-link-target">አማርኛ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-smn mw-list-item"><a href="https://smn.wikipedia.org/wiki/Aleksander_Styeres" title="Aleksander Styeres — инари сами" lang="smn" hreflang="smn" data-title="Aleksander Styeres" data-language-autonym="Anarâškielâ" data-language-local-name="инари сами" class="interlanguage-link-target">Anarâškielâ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ang mw-list-item"><a href="https://ang.wikipedia.org/wiki/Alexander_M%C3%A6cedonia_Cyning" title="Alexander Mæcedonia Cyning — староенглески" lang="ang" hreflang="ang" data-title="Alexander Mæcedonia Cyning" data-language-autonym="Ænglisc" data-language-local-name="староенглески" class="interlanguage-link-target">Ænglisc</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-anp mw-list-item"><a href="https://anp.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B8%E0%A4%BF%E0%A4%95%E0%A4%A8%E0%A5%8D%E0%A4%A6%E0%A4%B0_%E0%A4%AE%E0%A4%B9%E0%A4%BE%E0%A4%A8" title="सिकन्दर महान — ангика" lang="anp" hreflang="anp" data-title="सिकन्दर महान" data-language-autonym="अंगिका" data-language-local-name="ангика" class="interlanguage-link-target">अंगिका</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ab mw-list-item"><a href="https://ab.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D2%9B%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Алеқсандр Македонски — абхаски" lang="ab" hreflang="ab" data-title="Алеқсандр Македонски" data-language-autonym="Аԥсшәа" data-language-local-name="абхаски" class="interlanguage-link-target">Аԥсшәа</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ar badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://ar.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D9%84%D8%A5%D8%B3%D9%83%D9%86%D8%AF%D8%B1_%D8%A7%D9%84%D8%A3%D9%83%D8%A8%D8%B1" title="الإسكندر الأكبر — арапски" lang="ar" hreflang="ar" data-title="الإسكندر الأكبر" data-language-autonym="العربية" data-language-local-name="арапски" class="interlanguage-link-target">العربية</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-an mw-list-item"><a href="https://an.wikipedia.org/wiki/Aleixandre_lo_Gran" title="Aleixandre lo Gran — арагонски" lang="an" hreflang="an" data-title="Aleixandre lo Gran" data-language-autonym="Aragonés" data-language-local-name="арагонски" class="interlanguage-link-target">Aragonés</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arc mw-list-item"><a href="https://arc.wikipedia.org/wiki/%DC%90%DC%A0%DC%9F%DC%A3%DC%A2%DC%95%DC%AA%DC%98%DC%A3_%DC%AA%DC%92%DC%90" title="ܐܠܟܣܢܕܪܘܣ ܪܒܐ — арамејски" lang="arc" hreflang="arc" data-title="ܐܠܟܣܢܕܪܘܣ ܪܒܐ" data-language-autonym="ܐܪܡܝܐ" data-language-local-name="арамејски" class="interlanguage-link-target">ܐܪܡܝܐ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-roa-rup mw-list-item"><a href="https://roa-rup.wikipedia.org/wiki/Alexandru_Machedon" title="Alexandru Machedon — цинцарски" lang="rup" hreflang="rup" data-title="Alexandru Machedon" data-language-autonym="Armãneashti" data-language-local-name="цинцарски" class="interlanguage-link-target">Armãneashti</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ary mw-list-item"><a href="https://ary.wikipedia.org/wiki/%D8%A3%D9%84%D9%8A%D9%83%D8%B3%D8%A7%D9%86%D8%AF%D8%B1_%D9%84%D9%83%D8%A8%D9%8A%D8%B1" title="أليكساندر لكبير — Moroccan Arabic" lang="ary" hreflang="ary" data-title="أليكساندر لكبير" data-language-autonym="الدارجة" data-language-local-name="Moroccan Arabic" class="interlanguage-link-target">الدارجة</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-arz mw-list-item"><a href="https://arz.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D8%B3%D9%83%D9%86%D8%AF%D8%B1_%D8%A7%D9%84%D8%A7%D9%83%D8%A8%D8%B1" title="اسكندر الاكبر — Egyptian Arabic" lang="arz" hreflang="arz" data-title="اسكندر الاكبر" data-language-autonym="مصرى" data-language-local-name="Egyptian Arabic" class="interlanguage-link-target">مصرى</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-as mw-list-item"><a href="https://as.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%86%E0%A6%B2%E0%A7%87%E0%A6%95%E0%A6%9C%E0%A7%87%E0%A6%A3%E0%A7%8D%E0%A6%A1%E0%A6%BE%E0%A7%B0" title="আলেকজেণ্ডাৰ — асамски" lang="as" hreflang="as" data-title="আলেকজেণ্ডাৰ" data-language-autonym="অসমীয়া" data-language-local-name="асамски" class="interlanguage-link-target">অসমীয়া</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ast mw-list-item"><a href="https://ast.wikipedia.org/wiki/Alexandru_Magnu" title="Alexandru Magnu — астуријски" lang="ast" hreflang="ast" data-title="Alexandru Magnu" data-language-autonym="Asturianu" data-language-local-name="астуријски" class="interlanguage-link-target">Asturianu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gn mw-list-item"><a href="https://gn.wikipedia.org/wiki/Aleh%C3%A1ndoro_pe_Tuich%C3%A1va" title="Alehándoro pe Tuicháva — гварани" lang="gn" hreflang="gn" data-title="Alehándoro pe Tuicháva" data-language-autonym="Avañe'ẽ" data-language-local-name="гварани" class="interlanguage-link-target">Avañe'ẽ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-av mw-list-item"><a href="https://av.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%8F%D0%B2" title="Александр Македонияв — аварски" lang="av" hreflang="av" data-title="Александр Македонияв" data-language-autonym="Авар" data-language-local-name="аварски" class="interlanguage-link-target">Авар</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-awa mw-list-item"><a href="https://awa.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%85%E0%A4%B2%E0%A5%87%E0%A4%95%E0%A5%8D%E0%A4%9C%E0%A5%87%E0%A4%A8%E0%A5%8D%E0%A4%A1%E0%A4%B0_%E0%A4%AE%E0%A4%B9%E0%A4%BE%E0%A4%A8" title="अलेक्जेन्डर महान — авади" lang="awa" hreflang="awa" data-title="अलेक्जेन्डर महान" data-language-autonym="अवधी" data-language-local-name="авади" class="interlanguage-link-target">अवधी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-az badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://az.wikipedia.org/wiki/Makedoniyal%C4%B1_%C4%B0sg%C9%99nd%C9%99r" title="Makedoniyalı İsgəndər — азербејџански" lang="az" hreflang="az" data-title="Makedoniyalı İsgəndər" data-language-autonym="Azərbaycanca" data-language-local-name="азербејџански" class="interlanguage-link-target">Azərbaycanca</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-azb mw-list-item"><a href="https://azb.wikipedia.org/wiki/%D8%A8%D8%A4%DB%8C%D9%88%DA%A9_%D8%A7%DB%8C%D8%B3%DA%A9%D9%86%D8%AF%D8%B1" title="بؤیوک ایسکندر — South Azerbaijani" lang="azb" hreflang="azb" data-title="بؤیوک ایسکندر" data-language-autonym="تۆرکجه" data-language-local-name="South Azerbaijani" class="interlanguage-link-target">تۆرکجه</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-id badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://id.wikipedia.org/wiki/Aleksander_Agung" title="Aleksander Agung — индонежански" lang="id" hreflang="id" data-title="Aleksander Agung" data-language-autonym="Bahasa Indonesia" data-language-local-name="индонежански" class="interlanguage-link-target">Bahasa Indonesia</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ms mw-list-item"><a href="https://ms.wikipedia.org/wiki/Alexander_Agung" title="Alexander Agung — малајски" lang="ms" hreflang="ms" data-title="Alexander Agung" data-language-autonym="Bahasa Melayu" data-language-local-name="малајски" class="interlanguage-link-target">Bahasa Melayu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ban mw-list-item"><a href="https://ban.wikipedia.org/wiki/Al%C3%A9ksander_Agung" title="Aléksander Agung — балијски" lang="ban" hreflang="ban" data-title="Aléksander Agung" data-language-autonym="Basa Bali" data-language-local-name="балијски" class="interlanguage-link-target">Basa Bali</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bg mw-list-item"><a href="https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%8A%D1%80_III_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Александър III Македонски — бугарски" lang="bg" hreflang="bg" data-title="Александър III Македонски" data-language-autonym="Български" data-language-local-name="бугарски" class="interlanguage-link-target">Български</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-min-nan mw-list-item"><a href="https://zh-min-nan.wikipedia.org/wiki/Alexandros_T%C4%81i-%C3%B4ng" title="Alexandros Tāi-ông — Minnan" lang="nan" hreflang="nan" data-title="Alexandros Tāi-ông" data-language-autonym="閩南語 / Bân-lâm-gú" data-language-local-name="Minnan" class="interlanguage-link-target">閩南語 / Bân-lâm-gú</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ba badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://ba.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BA%D3%99%D0%BD%D0%B4%D3%99%D1%80_%D0%97%D3%A9%D0%BB%D2%A1%D3%99%D1%80%D0%BD%D3%99%D0%B9" title="Искәндәр Зөлҡәрнәй — башкирски" lang="ba" hreflang="ba" data-title="Искәндәр Зөлҡәрнәй" data-language-autonym="Башҡортса" data-language-local-name="башкирски" class="interlanguage-link-target">Башҡортса</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be mw-list-item"><a href="https://be.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%8F%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%96" title="Аляксандр Македонскі — белоруски" lang="be" hreflang="be" data-title="Аляксандр Македонскі" data-language-autonym="Беларуская" data-language-local-name="белоруски" class="interlanguage-link-target">Беларуская</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-be-x-old mw-list-item"><a href="https://be-tarask.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%8F%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%96" title="Аляксандар Македонскі — Belarusian (Taraškievica orthography)" lang="be-tarask" hreflang="be-tarask" data-title="Аляксандар Македонскі" data-language-autonym="Беларуская (тарашкевіца)" data-language-local-name="Belarusian (Taraškievica orthography)" class="interlanguage-link-target">Беларуская (тарашкевіца)</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bh mw-list-item"><a href="https://bh.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B8%E0%A4%BF%E0%A4%95%E0%A4%82%E0%A4%A6%E0%A4%B0" title="सिकंदर — Bhojpuri" lang="bh" hreflang="bh" data-title="सिकंदर" data-language-autonym="भोजपुरी" data-language-local-name="Bhojpuri" class="interlanguage-link-target">भोजपुरी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bcl mw-list-item"><a href="https://bcl.wikipedia.org/wiki/Alejandro_Magno" title="Alejandro Magno — Central Bikol" lang="bcl" hreflang="bcl" data-title="Alejandro Magno" data-language-autonym="Bikol Central" data-language-local-name="Central Bikol" class="interlanguage-link-target">Bikol Central</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bn mw-list-item"><a href="https://bn.wikipedia.org/wiki/%E0%A6%AE%E0%A6%B9%E0%A6%BE%E0%A6%A8_%E0%A6%86%E0%A6%B2%E0%A7%87%E0%A6%95%E0%A6%9C%E0%A6%BE%E0%A6%A8%E0%A7%8D%E0%A6%A1%E0%A6%BE%E0%A6%B0" title="মহান আলেকজান্ডার — бенгалски" lang="bn" hreflang="bn" data-title="মহান আলেকজান্ডার" data-language-autonym="বাংলা" data-language-local-name="бенгалски" class="interlanguage-link-target">বাংলা</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bs mw-list-item"><a href="https://bs.wikipedia.org/wiki/Aleksandar_Veliki" title="Aleksandar Veliki — босански" lang="bs" hreflang="bs" data-title="Aleksandar Veliki" data-language-autonym="Bosanski" data-language-local-name="босански" class="interlanguage-link-target">Bosanski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-br mw-list-item"><a href="https://br.wikipedia.org/wiki/Aleksandr_Veur" title="Aleksandr Veur — бретонски" lang="br" hreflang="br" data-title="Aleksandr Veur" data-language-autonym="Brezhoneg" data-language-local-name="бретонски" class="interlanguage-link-target">Brezhoneg</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bxr mw-list-item"><a href="https://bxr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%85%D1%8D_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80" title="Ехэ Александр — Russia Buriat" lang="bxr" hreflang="bxr" data-title="Ехэ Александр" data-language-autonym="Буряад" data-language-local-name="Russia Buriat" class="interlanguage-link-target">Буряад</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ca mw-list-item"><a href="https://ca.wikipedia.org/wiki/Alexandre_el_Gran" title="Alexandre el Gran — каталонски" lang="ca" hreflang="ca" data-title="Alexandre el Gran" data-language-autonym="Català" data-language-local-name="каталонски" class="interlanguage-link-target">Català</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ceb mw-list-item"><a href="https://ceb.wikipedia.org/wiki/Alejandro_ang_Bantogan" title="Alejandro ang Bantogan — себуански" lang="ceb" hreflang="ceb" data-title="Alejandro ang Bantogan" data-language-autonym="Cebuano" data-language-local-name="себуански" class="interlanguage-link-target">Cebuano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cbk-zam mw-list-item"><a href="https://cbk-zam.wikipedia.org/wiki/Alejandro_Magno" title="Alejandro Magno — Chavacano" lang="cbk" hreflang="cbk" data-title="Alejandro Magno" data-language-autonym="Chavacano de Zamboanga" data-language-local-name="Chavacano" class="interlanguage-link-target">Chavacano de Zamboanga</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sn mw-list-item"><a href="https://sn.wikipedia.org/wiki/Arekisondira_muKuru" title="Arekisondira muKuru — шона" lang="sn" hreflang="sn" data-title="Arekisondira muKuru" data-language-autonym="ChiShona" data-language-local-name="шона" class="interlanguage-link-target">ChiShona</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-co mw-list-item"><a href="https://co.wikipedia.org/wiki/Lisandru_Magnu" title="Lisandru Magnu — корзикански" lang="co" hreflang="co" data-title="Lisandru Magnu" data-language-autonym="Corsu" data-language-local-name="корзикански" class="interlanguage-link-target">Corsu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cy mw-list-item"><a href="https://cy.wikipedia.org/wiki/Alecsander_Fawr" title="Alecsander Fawr — велшки" lang="cy" hreflang="cy" data-title="Alecsander Fawr" data-language-autonym="Cymraeg" data-language-local-name="велшки" class="interlanguage-link-target">Cymraeg</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cv mw-list-item"><a href="https://cv.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%C4%95" title="Македони Александрĕ — чувашки" lang="cv" hreflang="cv" data-title="Македони Александрĕ" data-language-autonym="Чӑвашла" data-language-local-name="чувашки" class="interlanguage-link-target">Чӑвашла</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cs mw-list-item"><a href="https://cs.wikipedia.org/wiki/Alexandr_Velik%C3%BD" title="Alexandr Veliký — чешки" lang="cs" hreflang="cs" data-title="Alexandr Veliký" data-language-autonym="Čeština" data-language-local-name="чешки" class="interlanguage-link-target">Čeština</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-da mw-list-item"><a href="https://da.wikipedia.org/wiki/Alexander_den_Store" title="Alexander den Store — дански" lang="da" hreflang="da" data-title="Alexander den Store" data-language-autonym="Dansk" data-language-local-name="дански" class="interlanguage-link-target">Dansk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-de badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://de.wikipedia.org/wiki/Alexander_der_Gro%C3%9Fe" title="Alexander der Große — немачки" lang="de" hreflang="de" data-title="Alexander der Große" data-language-autonym="Deutsch" data-language-local-name="немачки" class="interlanguage-link-target">Deutsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-et mw-list-item"><a href="https://et.wikipedia.org/wiki/Aleksander_Suur" title="Aleksander Suur — естонски" lang="et" hreflang="et" data-title="Aleksander Suur" data-language-autonym="Eesti" data-language-local-name="естонски" class="interlanguage-link-target">Eesti</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-el mw-list-item"><a href="https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%91%CE%BB%CE%AD%CE%BE%CE%B1%CE%BD%CE%B4%CF%81%CE%BF%CF%82_%CE%BF_%CE%9C%CE%AD%CE%B3%CE%B1%CF%82" title="Αλέξανδρος ο Μέγας — грчки" lang="el" hreflang="el" data-title="Αλέξανδρος ο Μέγας" data-language-autonym="Ελληνικά" data-language-local-name="грчки" class="interlanguage-link-target">Ελληνικά</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-en badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Alexander_the_Great" title="Alexander the Great — енглески" lang="en" hreflang="en" data-title="Alexander the Great" data-language-autonym="English" data-language-local-name="енглески" class="interlanguage-link-target">English</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-es mw-list-item"><a href="https://es.wikipedia.org/wiki/Alejandro_Magno" title="Alejandro Magno — шпански" lang="es" hreflang="es" data-title="Alejandro Magno" data-language-autonym="Español" data-language-local-name="шпански" class="interlanguage-link-target">Español</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eo badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://eo.wikipedia.org/wiki/Aleksandro_la_Granda" title="Aleksandro la Granda — есперанто" lang="eo" hreflang="eo" data-title="Aleksandro la Granda" data-language-autonym="Esperanto" data-language-local-name="есперанто" class="interlanguage-link-target">Esperanto</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ext mw-list-item"><a href="https://ext.wikipedia.org/wiki/Alexandru%27l_Grandi" title="Alexandru'l Grandi — Extremaduran" lang="ext" hreflang="ext" data-title="Alexandru'l Grandi" data-language-autonym="Estremeñu" data-language-local-name="Extremaduran" class="interlanguage-link-target">Estremeñu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-eu mw-list-item"><a href="https://eu.wikipedia.org/wiki/Alexandro_Handia" title="Alexandro Handia — баскијски" lang="eu" hreflang="eu" data-title="Alexandro Handia" data-language-autonym="Euskara" data-language-local-name="баскијски" class="interlanguage-link-target">Euskara</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fa mw-list-item"><a href="https://fa.wikipedia.org/wiki/%D8%A7%D8%B3%DA%A9%D9%86%D8%AF%D8%B1_%D9%85%D9%82%D8%AF%D9%88%D9%86%DB%8C" title="اسکندر مقدونی — персијски" lang="fa" hreflang="fa" data-title="اسکندر مقدونی" data-language-autonym="فارسی" data-language-local-name="персијски" class="interlanguage-link-target">فارسی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hif mw-list-item"><a href="https://hif.wikipedia.org/wiki/Alexander_the_Great" title="Alexander the Great — Fiji Hindi" lang="hif" hreflang="hif" data-title="Alexander the Great" data-language-autonym="Fiji Hindi" data-language-local-name="Fiji Hindi" class="interlanguage-link-target">Fiji Hindi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fo mw-list-item"><a href="https://fo.wikipedia.org/wiki/Aleksandur_Mikli" title="Aleksandur Mikli — фарски" lang="fo" hreflang="fo" data-title="Aleksandur Mikli" data-language-autonym="Føroyskt" data-language-local-name="фарски" class="interlanguage-link-target">Føroyskt</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fr badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://fr.wikipedia.org/wiki/Alexandre_le_Grand" title="Alexandre le Grand — француски" lang="fr" hreflang="fr" data-title="Alexandre le Grand" data-language-autonym="Français" data-language-local-name="француски" class="interlanguage-link-target">Français</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fy mw-list-item"><a href="https://fy.wikipedia.org/wiki/Aleksander_de_Grutte" title="Aleksander de Grutte — западни фризијски" lang="fy" hreflang="fy" data-title="Aleksander de Grutte" data-language-autonym="Frysk" data-language-local-name="западни фризијски" class="interlanguage-link-target">Frysk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ga mw-list-item"><a href="https://ga.wikipedia.org/wiki/Alastar_M%C3%B3r" title="Alastar Mór — ирски" lang="ga" hreflang="ga" data-title="Alastar Mór" data-language-autonym="Gaeilge" data-language-local-name="ирски" class="interlanguage-link-target">Gaeilge</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gag mw-list-item"><a href="https://gag.wikipedia.org/wiki/Aleksandri_Makidon" title="Aleksandri Makidon — гагауз" lang="gag" hreflang="gag" data-title="Aleksandri Makidon" data-language-autonym="Gagauz" data-language-local-name="гагауз" class="interlanguage-link-target">Gagauz</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gd mw-list-item"><a href="https://gd.wikipedia.org/wiki/Alasdair_Uaibhreach" title="Alasdair Uaibhreach — шкотски гелски" lang="gd" hreflang="gd" data-title="Alasdair Uaibhreach" data-language-autonym="Gàidhlig" data-language-local-name="шкотски гелски" class="interlanguage-link-target">Gàidhlig</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gl mw-list-item"><a href="https://gl.wikipedia.org/wiki/Alexandre_o_Grande" title="Alexandre o Grande — галицијски" lang="gl" hreflang="gl" data-title="Alexandre o Grande" data-language-autonym="Galego" data-language-local-name="галицијски" class="interlanguage-link-target">Galego</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gan mw-list-item"><a href="https://gan.wikipedia.org/wiki/%E4%BA%9E%E6%AD%B7%E5%B1%B1%E5%A4%A7%E5%A4%A7%E5%B8%9D" title="亞歷山大大帝 — Gan" lang="gan" hreflang="gan" data-title="亞歷山大大帝" data-language-autonym="贛語" data-language-local-name="Gan" class="interlanguage-link-target">贛語</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-got mw-list-item"><a href="https://got.wikipedia.org/wiki/%F0%90%8C%B0%F0%90%8C%BB%F0%90%8C%B0%F0%90%8C%B9%F0%90%8C%BA%F0%90%8D%83%F0%90%8C%B0%F0%90%8C%BD%F0%90%8C%B3%F0%90%8D%82%F0%90%8C%BF%F0%90%8D%83_%E2%80%A2%F0%90%8C%B3%E2%80%A2_%F0%90%8C%BC%F0%90%8C%B0%F0%90%8C%BA%F0%90%8C%B0%F0%90%8C%B9%F0%90%8C%B3%F0%90%8D%89%F0%90%8C%BD%F0%90%8C%BE%F0%90%8D%89%F0%90%8D%83" title="𐌰𐌻𐌰𐌹𐌺𐍃𐌰𐌽𐌳𐍂𐌿𐍃 •𐌳• 𐌼𐌰𐌺𐌰𐌹𐌳𐍉𐌽𐌾𐍉𐍃 — готски" lang="got" hreflang="got" data-title="𐌰𐌻𐌰𐌹𐌺𐍃𐌰𐌽𐌳𐍂𐌿𐍃 •𐌳• 𐌼𐌰𐌺𐌰𐌹𐌳𐍉𐌽𐌾𐍉𐍃" data-language-autonym="𐌲𐌿𐍄𐌹𐍃𐌺" data-language-local-name="готски" class="interlanguage-link-target">𐌲𐌿𐍄𐌹𐍃𐌺</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gom mw-list-item"><a href="https://gom.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%85%E0%A4%B2%E0%A5%87%E0%A4%95%E0%A5%8D%E0%A4%9D%E0%A4%BE%E0%A4%82%E0%A4%A1%E0%A4%B0_%E0%A4%A6_%E0%A4%97%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A5%87%E0%A4%9F" title="अलेक्झांडर द ग्रेट — Goan Konkani" lang="gom" hreflang="gom" data-title="अलेक्झांडर द ग्रेट" data-language-autonym="गोंयची कोंकणी / Gõychi Konknni" data-language-local-name="Goan Konkani" class="interlanguage-link-target">गोंयची कोंकणी / Gõychi Konknni</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gu mw-list-item"><a href="https://gu.wikipedia.org/wiki/%E0%AA%B8%E0%AA%BF%E0%AA%95%E0%AA%82%E0%AA%A6%E0%AA%B0" title="સિકંદર — гуџарати" lang="gu" hreflang="gu" data-title="સિકંદર" data-language-autonym="ગુજરાતી" data-language-local-name="гуџарати" class="interlanguage-link-target">ગુજરાતી</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-guw mw-list-item"><a href="https://guw.wikipedia.org/wiki/Al%E1%BA%B9kzanda_De_Yin_Daho-gb%C3%B3" title="Alẹkzanda De Yin Daho-gbó — Gun" lang="guw" hreflang="guw" data-title="Alẹkzanda De Yin Daho-gbó" data-language-autonym="Gungbe" data-language-local-name="Gun" class="interlanguage-link-target">Gungbe</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ha mw-list-item"><a href="https://ha.wikipedia.org/wiki/Alakszandira" title="Alakszandira — хауса" lang="ha" hreflang="ha" data-title="Alakszandira" data-language-autonym="Hausa" data-language-local-name="хауса" class="interlanguage-link-target">Hausa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hak mw-list-item"><a href="https://hak.wikipedia.org/wiki/Alexandros_Thai-ti" title="Alexandros Thai-ti — Hakka Chinese" lang="hak" hreflang="hak" data-title="Alexandros Thai-ti" data-language-autonym="客家語 / Hak-kâ-ngî" data-language-local-name="Hakka Chinese" class="interlanguage-link-target">客家語 / Hak-kâ-ngî</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-he badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://he.wikipedia.org/wiki/%D7%90%D7%9C%D7%9B%D7%A1%D7%A0%D7%93%D7%A8_%D7%94%D7%92%D7%93%D7%95%D7%9C" title="אלכסנדר הגדול — хебрејски" lang="he" hreflang="he" data-title="אלכסנדר הגדול" data-language-autonym="עברית" data-language-local-name="хебрејски" class="interlanguage-link-target">עברית</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hi mw-list-item"><a href="https://hi.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B8%E0%A4%BF%E0%A4%95%E0%A4%82%E0%A4%A6%E0%A4%B0" title="सिकंदर — хинди" lang="hi" hreflang="hi" data-title="सिकंदर" data-language-autonym="हिन्दी" data-language-local-name="хинди" class="interlanguage-link-target">हिन्दी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hsb mw-list-item"><a href="https://hsb.wikipedia.org/wiki/Aleksander_Wulki" title="Aleksander Wulki — горњолужичкосрпски" lang="hsb" hreflang="hsb" data-title="Aleksander Wulki" data-language-autonym="Hornjoserbsce" data-language-local-name="горњолужичкосрпски" class="interlanguage-link-target">Hornjoserbsce</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hr mw-list-item"><a href="https://hr.wikipedia.org/wiki/Aleksandar_Veliki" title="Aleksandar Veliki — хрватски" lang="hr" hreflang="hr" data-title="Aleksandar Veliki" data-language-autonym="Hrvatski" data-language-local-name="хрватски" class="interlanguage-link-target">Hrvatski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hy badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://hy.wikipedia.org/wiki/%D4%B1%D5%AC%D5%A5%D6%84%D5%BD%D5%A1%D5%B6%D5%A4%D6%80_%D5%84%D5%A1%D5%AF%D5%A5%D5%A4%D5%B8%D5%B6%D5%A1%D6%81%D5%AB" title="Ալեքսանդր Մակեդոնացի — јерменски" lang="hy" hreflang="hy" data-title="Ալեքսանդր Մակեդոնացի" data-language-autonym="Հայերեն" data-language-local-name="јерменски" class="interlanguage-link-target">Հայերեն</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hyw mw-list-item"><a href="https://hyw.wikipedia.org/wiki/%D5%84%D5%A5%D5%AE%D5%B6_%D4%B1%D5%B2%D5%A5%D6%84%D5%BD%D5%A1%D5%B6%D5%BF%D6%80" title="Մեծն Աղեքսանտր — Western Armenian" lang="hyw" hreflang="hyw" data-title="Մեծն Աղեքսանտր" data-language-autonym="Արեւմտահայերէն" data-language-local-name="Western Armenian" class="interlanguage-link-target">Արեւմտահայերէն</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-io mw-list-item"><a href="https://io.wikipedia.org/wiki/Alexandros_la_Granda" title="Alexandros la Granda — идо" lang="io" hreflang="io" data-title="Alexandros la Granda" data-language-autonym="Ido" data-language-local-name="идо" class="interlanguage-link-target">Ido</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ilo mw-list-item"><a href="https://ilo.wikipedia.org/wiki/Alehandro_ti_Natan-%C3%B3k" title="Alehandro ti Natan-ók — илоко" lang="ilo" hreflang="ilo" data-title="Alehandro ti Natan-ók" data-language-autonym="Ilokano" data-language-local-name="илоко" class="interlanguage-link-target">Ilokano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ia mw-list-item"><a href="https://ia.wikipedia.org/wiki/Alexandro_Magne" title="Alexandro Magne — интерлингва" lang="ia" hreflang="ia" data-title="Alexandro Magne" data-language-autonym="Interlingua" data-language-local-name="интерлингва" class="interlanguage-link-target">Interlingua</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ie mw-list-item"><a href="https://ie.wikipedia.org/wiki/Alexandros_li_Grand" title="Alexandros li Grand — интерлингве" lang="ie" hreflang="ie" data-title="Alexandros li Grand" data-language-autonym="Interlingue" data-language-local-name="интерлингве" class="interlanguage-link-target">Interlingue</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-os mw-list-item"><a href="https://os.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0%D0%B3" title="Александр Македойнаг — осетински" lang="os" hreflang="os" data-title="Александр Македойнаг" data-language-autonym="Ирон" data-language-local-name="осетински" class="interlanguage-link-target">Ирон</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-xh mw-list-item"><a href="https://xh.wikipedia.org/wiki/Alexander_Makedon" title="Alexander Makedon — коса" lang="xh" hreflang="xh" data-title="Alexander Makedon" data-language-autonym="IsiXhosa" data-language-local-name="коса" class="interlanguage-link-target">IsiXhosa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-is mw-list-item"><a href="https://is.wikipedia.org/wiki/Alexander_mikli" title="Alexander mikli — исландски" lang="is" hreflang="is" data-title="Alexander mikli" data-language-autonym="Íslenska" data-language-local-name="исландски" class="interlanguage-link-target">Íslenska</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-it mw-list-item"><a href="https://it.wikipedia.org/wiki/Alessandro_Magno" title="Alessandro Magno — италијански" lang="it" hreflang="it" data-title="Alessandro Magno" data-language-autonym="Italiano" data-language-local-name="италијански" class="interlanguage-link-target">Italiano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ja mw-list-item"><a href="https://ja.wikipedia.org/wiki/%E3%82%A2%E3%83%AC%E3%82%AF%E3%82%B5%E3%83%B3%E3%83%89%E3%83%AD%E3%82%B93%E4%B8%96" title="アレクサンドロス3世 — јапански" lang="ja" hreflang="ja" data-title="アレクサンドロス3世" data-language-autonym="日本語" data-language-local-name="јапански" class="interlanguage-link-target">日本語</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jv mw-list-item"><a href="https://jv.wikipedia.org/wiki/Alexander_Agung" title="Alexander Agung — јавански" lang="jv" hreflang="jv" data-title="Alexander Agung" data-language-autonym="Jawa" data-language-local-name="јавански" class="interlanguage-link-target">Jawa</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kbp mw-list-item"><a href="https://kbp.wikipedia.org/wiki/Alexandre_S%C9%94s%C9%94" title="Alexandre Sɔsɔ — Kabiye" lang="kbp" hreflang="kbp" data-title="Alexandre Sɔsɔ" data-language-autonym="Kabɩyɛ" data-language-local-name="Kabiye" class="interlanguage-link-target">Kabɩyɛ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ka mw-list-item"><a href="https://ka.wikipedia.org/wiki/%E1%83%90%E1%83%9A%E1%83%94%E1%83%A5%E1%83%A1%E1%83%90%E1%83%9C%E1%83%93%E1%83%A0%E1%83%94_%E1%83%9B%E1%83%90%E1%83%99%E1%83%94%E1%83%93%E1%83%9D%E1%83%9C%E1%83%94%E1%83%9A%E1%83%98" title="ალექსანდრე მაკედონელი — грузијски" lang="ka" hreflang="ka" data-title="ალექსანდრე მაკედონელი" data-language-autonym="ქართული" data-language-local-name="грузијски" class="interlanguage-link-target">ქართული</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kk mw-list-item"><a href="https://kk.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D1%96%D1%80_%D0%97%D2%B1%D0%BB%D2%9B%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%B9%D1%8B%D0%BD" title="Ескендір Зұлқарнайын — казашки" lang="kk" hreflang="kk" data-title="Ескендір Зұлқарнайын" data-language-autonym="Қазақша" data-language-local-name="казашки" class="interlanguage-link-target">Қазақша</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kw mw-list-item"><a href="https://kw.wikipedia.org/wiki/Aleksander_Veur" title="Aleksander Veur — корнволски" lang="kw" hreflang="kw" data-title="Aleksander Veur" data-language-autonym="Kernowek" data-language-local-name="корнволски" class="interlanguage-link-target">Kernowek</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ky mw-list-item"><a href="https://ky.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9" title="Александр Македонский — киргиски" lang="ky" hreflang="ky" data-title="Александр Македонский" data-language-autonym="Кыргызча" data-language-local-name="киргиски" class="interlanguage-link-target">Кыргызча</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sw mw-list-item"><a href="https://sw.wikipedia.org/wiki/Aleksander_Mashuhuri" title="Aleksander Mashuhuri — свахили" lang="sw" hreflang="sw" data-title="Aleksander Mashuhuri" data-language-autonym="Kiswahili" data-language-local-name="свахили" class="interlanguage-link-target">Kiswahili</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-km mw-list-item"><a href="https://km.wikipedia.org/wiki/%E1%9E%A2%E1%9F%81%E1%9E%A1%E1%9E%B7%E1%9E%85%E1%9E%9F%E1%9E%B6%E1%9E%93%E1%9F%8B%E1%9E%8A%E1%9E%BA_%E1%9E%8A%E1%9E%B9_%E1%9E%A0%E1%9F%92%E1%9E%82%E1%9E%B6%E1%9E%9A%E1%9F%89%E1%9F%82%E1%9E%8F" title="អេឡិចសាន់ដឺ ដឹ ហ្គារ៉ែត — кмерски" lang="km" hreflang="km" data-title="អេឡិចសាន់ដឺ ដឹ ហ្គារ៉ែត" data-language-autonym="ភាសាខ្មែរ" data-language-local-name="кмерски" class="interlanguage-link-target">ភាសាខ្មែរ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kn mw-list-item"><a href="https://kn.wikipedia.org/wiki/%E0%B2%85%E0%B2%B2%E0%B3%86%E0%B2%95%E0%B3%8D%E0%B2%B8%E0%B2%BE%E0%B2%82%E0%B2%A1%E0%B2%B0%E0%B3%8D" title="ಅಲೆಕ್ಸಾಂಡರ್ — канада" lang="kn" hreflang="kn" data-title="ಅಲೆಕ್ಸಾಂಡರ್" data-language-autonym="ಕನ್ನಡ" data-language-local-name="канада" class="interlanguage-link-target">ಕನ್ನಡ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ko mw-list-item"><a href="https://ko.wikipedia.org/wiki/%EC%95%8C%EB%A0%89%EC%82%B0%EB%93%9C%EB%A1%9C%EC%8A%A4_%EB%8C%80%EC%99%95" title="알렉산드로스 대왕 — корејски" lang="ko" hreflang="ko" data-title="알렉산드로스 대왕" data-language-autonym="한국어" data-language-local-name="корејски" class="interlanguage-link-target">한국어</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ht mw-list-item"><a href="https://ht.wikipedia.org/wiki/Alexandre_le_Grand" title="Alexandre le Grand — хаићански" lang="ht" hreflang="ht" data-title="Alexandre le Grand" data-language-autonym="Kreyòl ayisyen" data-language-local-name="хаићански" class="interlanguage-link-target">Kreyòl ayisyen</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-gcr mw-list-item"><a href="https://gcr.wikipedia.org/wiki/Aleksann_Gran-an" title="Aleksann Gran-an — Guianan Creole" lang="gcr" hreflang="gcr" data-title="Aleksann Gran-an" data-language-autonym="Kriyòl gwiyannen" data-language-local-name="Guianan Creole" class="interlanguage-link-target">Kriyòl gwiyannen</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ku mw-list-item"><a href="https://ku.wikipedia.org/wiki/%C3%8Eskender%C3%AA_Mezin" title="Îskenderê Mezin — курдски" lang="ku" hreflang="ku" data-title="Îskenderê Mezin" data-language-autonym="Kurdî" data-language-local-name="курдски" class="interlanguage-link-target">Kurdî</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lld mw-list-item"><a href="https://lld.wikipedia.org/wiki/Alexander_le_Gran" title="Alexander le Gran — Ladin" lang="lld" hreflang="lld" data-title="Alexander le Gran" data-language-autonym="Ladin" data-language-local-name="Ladin" class="interlanguage-link-target">Ladin</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lad mw-list-item"><a href="https://lad.wikipedia.org/wiki/Aleksandro_Magno" title="Aleksandro Magno — ладино" lang="lad" hreflang="lad" data-title="Aleksandro Magno" data-language-autonym="Ladino" data-language-local-name="ладино" class="interlanguage-link-target">Ladino</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-la mw-list-item"><a href="https://la.wikipedia.org/wiki/Alexander_Magnus" title="Alexander Magnus — латински" lang="la" hreflang="la" data-title="Alexander Magnus" data-language-autonym="Latina" data-language-local-name="латински" class="interlanguage-link-target">Latina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lv mw-list-item"><a href="https://lv.wikipedia.org/wiki/Aleksandrs_Lielais" title="Aleksandrs Lielais — летонски" lang="lv" hreflang="lv" data-title="Aleksandrs Lielais" data-language-autonym="Latviešu" data-language-local-name="летонски" class="interlanguage-link-target">Latviešu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lez mw-list-item"><a href="https://lez.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B6%D1%83%D0%B2" title="Искандер Македонжув — лезгински" lang="lez" hreflang="lez" data-title="Искандер Македонжув" data-language-autonym="Лезги" data-language-local-name="лезгински" class="interlanguage-link-target">Лезги</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lt mw-list-item"><a href="https://lt.wikipedia.org/wiki/Aleksandras_Makedonietis" title="Aleksandras Makedonietis — литвански" lang="lt" hreflang="lt" data-title="Aleksandras Makedonietis" data-language-autonym="Lietuvių" data-language-local-name="литвански" class="interlanguage-link-target">Lietuvių</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lij mw-list-item"><a href="https://lij.wikipedia.org/wiki/Lusciandro_Magno" title="Lusciandro Magno — Ligurian" lang="lij" hreflang="lij" data-title="Lusciandro Magno" data-language-autonym="Ligure" data-language-local-name="Ligurian" class="interlanguage-link-target">Ligure</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-li badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://li.wikipedia.org/wiki/Alexander_de_Groete" title="Alexander de Groete — лимбуршки" lang="li" hreflang="li" data-title="Alexander de Groete" data-language-autonym="Limburgs" data-language-local-name="лимбуршки" class="interlanguage-link-target">Limburgs</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lfn mw-list-item"><a href="https://lfn.wikipedia.org/wiki/Alexandro_la_Grande" title="Alexandro la Grande — Lingua Franca Nova" lang="lfn" hreflang="lfn" data-title="Alexandro la Grande" data-language-autonym="Lingua Franca Nova" data-language-local-name="Lingua Franca Nova" class="interlanguage-link-target">Lingua Franca Nova</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-olo mw-list-item"><a href="https://olo.wikipedia.org/wiki/Aleksanderi_Suuri" title="Aleksanderi Suuri — Livvi-Karelian" lang="olo" hreflang="olo" data-title="Aleksanderi Suuri" data-language-autonym="Livvinkarjala" data-language-local-name="Livvi-Karelian" class="interlanguage-link-target">Livvinkarjala</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lo mw-list-item"><a href="https://lo.wikipedia.org/wiki/%E0%BA%AD%E0%BA%B2%E0%BB%80%E0%BA%A5%E0%BA%B1%E0%BA%81%E0%BA%8A%E0%BA%B2%E0%BA%99%E0%BB%80%E0%BA%94%E0%BA%B5_%E0%BA%97%E0%BA%B5%E0%BB%88%E0%BA%8D%E0%BA%B4%E0%BB%88%E0%BA%87%E0%BB%83%E0%BA%AB%E0%BA%8D%E0%BB%88" title="ອາເລັກຊານເດີ ທີ່ຍິ່ງໃຫຍ່ — лаоски" lang="lo" hreflang="lo" data-title="ອາເລັກຊານເດີ ທີ່ຍິ່ງໃຫຍ່" data-language-autonym="ລາວ" data-language-local-name="лаоски" class="interlanguage-link-target">ລາວ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-lmo mw-list-item"><a href="https://lmo.wikipedia.org/wiki/Lissander_III_de_Maced%C3%B2nia" title="Lissander III de Macedònia — ломбард" lang="lmo" hreflang="lmo" data-title="Lissander III de Macedònia" data-language-autonym="Lombard" data-language-local-name="ломбард" class="interlanguage-link-target">Lombard</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-hu mw-list-item"><a href="https://hu.wikipedia.org/wiki/III._Alexandrosz_maked%C3%B3n_kir%C3%A1ly" title="III. Alexandrosz makedón király — мађарски" lang="hu" hreflang="hu" data-title="III. Alexandrosz makedón király" data-language-autonym="Magyar" data-language-local-name="мађарски" class="interlanguage-link-target">Magyar</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mai mw-list-item"><a href="https://mai.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%85%E0%A4%B2%E0%A5%87%E0%A4%95%E0%A5%8D%E0%A4%9C%E0%A5%87%E0%A4%A8%E0%A5%8D%E0%A4%A1%E0%A4%B0_%E0%A4%AE%E0%A4%B9%E0%A4%BE%E0%A4%A8" title="अलेक्जेन्डर महान — маитили" lang="mai" hreflang="mai" data-title="अलेक्जेन्डर महान" data-language-autonym="मैथिली" data-language-local-name="маитили" class="interlanguage-link-target">मैथिली</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mk badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_III_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Александар III Македонски — македонски" lang="mk" hreflang="mk" data-title="Александар III Македонски" data-language-autonym="Македонски" data-language-local-name="македонски" class="interlanguage-link-target">Македонски</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mg mw-list-item"><a href="https://mg.wikipedia.org/wiki/Aleksandra_Lehibe" title="Aleksandra Lehibe — малгашки" lang="mg" hreflang="mg" data-title="Aleksandra Lehibe" data-language-autonym="Malagasy" data-language-local-name="малгашки" class="interlanguage-link-target">Malagasy</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mt mw-list-item"><a href="https://mt.wikipedia.org/wiki/Alessandru_Manju" title="Alessandru Manju — малтешки" lang="mt" hreflang="mt" data-title="Alessandru Manju" data-language-autonym="Malti" data-language-local-name="малтешки" class="interlanguage-link-target">Malti</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-min mw-list-item"><a href="https://min.wikipedia.org/wiki/Aleksander_nan_Aguang" title="Aleksander nan Aguang — минангкабау" lang="min" hreflang="min" data-title="Aleksander nan Aguang" data-language-autonym="Minangkabau" data-language-local-name="минангкабау" class="interlanguage-link-target">Minangkabau</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cdo mw-list-item"><a href="https://cdo.wikipedia.org/wiki/%C4%80-l%C4%ADk-s%C4%83ng-d%C3%A2i_D%C3%A2i-d%C3%A1%CC%A4" title="Ā-lĭk-săng-dâi Dâi-dá̤ — Mindong" lang="cdo" hreflang="cdo" data-title="Ā-lĭk-săng-dâi Dâi-dá̤" data-language-autonym="閩東語 / Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄" data-language-local-name="Mindong" class="interlanguage-link-target">閩東語 / Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mwl mw-list-item"><a href="https://mwl.wikipedia.org/wiki/Alxandre,_l_Grande" title="Alxandre, l Grande — мирандски" lang="mwl" hreflang="mwl" data-title="Alxandre, l Grande" data-language-autonym="Mirandés" data-language-local-name="мирандски" class="interlanguage-link-target">Mirandés</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ml mw-list-item"><a href="https://ml.wikipedia.org/wiki/%E0%B4%85%E0%B4%B2%E0%B4%95%E0%B5%8D%E0%B4%B8%E0%B4%BE%E0%B4%A3%E0%B5%8D%E0%B4%9F%E0%B5%BC_%E0%B4%9A%E0%B4%95%E0%B5%8D%E0%B4%B0%E0%B4%B5%E0%B5%BC%E0%B4%A4%E0%B5%8D%E0%B4%A4%E0%B4%BF" title="അലക്സാണ്ടർ ചക്രവർത്തി — малајалам" lang="ml" hreflang="ml" data-title="അലക്സാണ്ടർ ചക്രവർത്തി" data-language-autonym="മലയാളം" data-language-local-name="малајалам" class="interlanguage-link-target">മലയാളം</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mdf mw-list-item"><a href="https://mdf.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B5_%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D1%80" title="Ине Сандор — мокша" lang="mdf" hreflang="mdf" data-title="Ине Сандор" data-language-autonym="Мокшень" data-language-local-name="мокша" class="interlanguage-link-target">Мокшень</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mn mw-list-item"><a href="https://mn.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%8B_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80" title="Македоны Александр — монголски" lang="mn" hreflang="mn" data-title="Македоны Александр" data-language-autonym="Монгол" data-language-local-name="монголски" class="interlanguage-link-target">Монгол</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mr badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://mr.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%85%E0%A4%B2%E0%A5%87%E0%A4%95%E0%A5%8D%E0%A4%9D%E0%A4%BE%E0%A4%82%E0%A4%A1%E0%A4%B0_%E0%A4%A6_%E0%A4%97%E0%A5%8D%E0%A4%B0%E0%A5%87%E0%A4%9F" title="अलेक्झांडर द ग्रेट — марати" lang="mr" hreflang="mr" data-title="अलेक्झांडर द ग्रेट" data-language-autonym="मराठी" data-language-local-name="марати" class="interlanguage-link-target">मराठी</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-my mw-list-item"><a href="https://my.wikipedia.org/wiki/%E1%80%99%E1%80%9F%E1%80%AC%E1%80%A1%E1%80%9C%E1%80%80%E1%80%BA%E1%80%87%E1%80%94%E1%80%B9%E1%80%92%E1%80%AC%E1%80%B8" title="မဟာအလက်ဇန္ဒား — бурмански" lang="my" hreflang="my" data-title="မဟာအလက်ဇန္ဒား" data-language-autonym="မြန်မာဘာသာ" data-language-local-name="бурмански" class="interlanguage-link-target">မြန်မာဘာသာ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-mzn mw-list-item"><a href="https://mzn.wikipedia.org/wiki/%D8%B3%DA%A9%D9%86%D8%AF%D8%B1" title="سکندر — мазандерански" lang="mzn" hreflang="mzn" data-title="سکندر" data-language-autonym="مازِرونی" data-language-local-name="мазандерански" class="interlanguage-link-target">مازِرونی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ne mw-list-item"><a href="https://ne.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B8%E0%A4%BF%E0%A4%95%E0%A4%A8%E0%A5%8D%E0%A4%A6%E0%A4%B0_%E0%A4%AE%E0%A4%B9%E0%A4%BE%E0%A4%A8" title="सिकन्दर महान — непалски" lang="ne" hreflang="ne" data-title="सिकन्दर महान" data-language-autonym="नेपाली" data-language-local-name="непалски" class="interlanguage-link-target">नेपाली</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nl mw-list-item"><a href="https://nl.wikipedia.org/wiki/Alexander_de_Grote" title="Alexander de Grote — холандски" lang="nl" hreflang="nl" data-title="Alexander de Grote" data-language-autonym="Nederlands" data-language-local-name="холандски" class="interlanguage-link-target">Nederlands</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds-nl mw-list-item"><a href="https://nds-nl.wikipedia.org/wiki/Aleksander_den_Grouten" title="Aleksander den Grouten — нискосаксонски" lang="nds-NL" hreflang="nds-NL" data-title="Aleksander den Grouten" data-language-autonym="Nedersaksies" data-language-local-name="нискосаксонски" class="interlanguage-link-target">Nedersaksies</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-new mw-list-item"><a href="https://new.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%85%E0%A4%B2%E0%A5%87%E0%A4%95%E0%A5%8D%E0%A4%9C%E0%A5%87%E0%A4%A8%E0%A5%8D%E0%A4%A6%E0%A4%B0" title="अलेक्जेन्दर — невари" lang="new" hreflang="new" data-title="अलेक्जेन्दर" data-language-autonym="नेपाल भाषा" data-language-local-name="невари" class="interlanguage-link-target">नेपाल भाषा</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nap mw-list-item"><a href="https://nap.wikipedia.org/wiki/Alessandro_Magno" title="Alessandro Magno — напуљски" lang="nap" hreflang="nap" data-title="Alessandro Magno" data-language-autonym="Napulitano" data-language-local-name="напуљски" class="interlanguage-link-target">Napulitano</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ce mw-list-item"><a href="https://ce.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B9%D0%BD_%D0%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80" title="Македонийн Искандар — чеченски" lang="ce" hreflang="ce" data-title="Македонийн Искандар" data-language-autonym="Нохчийн" data-language-local-name="чеченски" class="interlanguage-link-target">Нохчийн</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-frr mw-list-item"><a href="https://frr.wikipedia.org/wiki/Alexander_di_Grat" title="Alexander di Grat — севернофризијски" lang="frr" hreflang="frr" data-title="Alexander di Grat" data-language-autonym="Nordfriisk" data-language-local-name="севернофризијски" class="interlanguage-link-target">Nordfriisk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-no badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://no.wikipedia.org/wiki/Aleksander_den_store" title="Aleksander den store — норвешки букмол" lang="nb" hreflang="nb" data-title="Aleksander den store" data-language-autonym="Norsk bokmål" data-language-local-name="норвешки букмол" class="interlanguage-link-target">Norsk bokmål</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nn mw-list-item"><a href="https://nn.wikipedia.org/wiki/Aleksander_den_store" title="Aleksander den store — норвешки нинорск" lang="nn" hreflang="nn" data-title="Aleksander den store" data-language-autonym="Norsk nynorsk" data-language-local-name="норвешки нинорск" class="interlanguage-link-target">Norsk nynorsk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-oc mw-list-item"><a href="https://oc.wikipedia.org/wiki/Alexandre_lo_Grand" title="Alexandre lo Grand — окситански" lang="oc" hreflang="oc" data-title="Alexandre lo Grand" data-language-autonym="Occitan" data-language-local-name="окситански" class="interlanguage-link-target">Occitan</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-or mw-list-item"><a href="https://or.wikipedia.org/wiki/%E0%AC%86%E0%AC%B2%E0%AD%87%E0%AC%95%E0%AC%9C%E0%AD%8D%E0%AD%9F%E0%AC%BE%E0%AC%A3%E0%AD%8D%E0%AC%A1%E0%AC%B0" title="ଆଲେକଜ୍ୟାଣ୍ଡର — одија" lang="or" hreflang="or" data-title="ଆଲେକଜ୍ୟାଣ୍ଡର" data-language-autonym="ଓଡ଼ିଆ" data-language-local-name="одија" class="interlanguage-link-target">ଓଡ଼ିଆ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uz mw-list-item"><a href="https://uz.wikipedia.org/wiki/Aleksandr" title="Aleksandr — узбечки" lang="uz" hreflang="uz" data-title="Aleksandr" data-language-autonym="Oʻzbekcha / ўзбекча" data-language-local-name="узбечки" class="interlanguage-link-target">Oʻzbekcha / ўзбекча</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pa mw-list-item"><a href="https://pa.wikipedia.org/wiki/%E0%A8%B8%E0%A8%BF%E0%A8%95%E0%A9%B0%E0%A8%A6%E0%A8%B0_%E0%A8%AE%E0%A8%B9%E0%A8%BE%E0%A8%A8" title="ਸਿਕੰਦਰ ਮਹਾਨ — пенџапски" lang="pa" hreflang="pa" data-title="ਸਿਕੰਦਰ ਮਹਾਨ" data-language-autonym="ਪੰਜਾਬੀ" data-language-local-name="пенџапски" class="interlanguage-link-target">ਪੰਜਾਬੀ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pms mw-list-item"><a href="https://pms.wikipedia.org/wiki/Liss%C3%A0nder_III_%C3%ABd_Maced%C3%B2nia" title="Lissànder III ëd Macedònia — Piedmontese" lang="pms" hreflang="pms" data-title="Lissànder III ëd Macedònia" data-language-autonym="Piemontèis" data-language-local-name="Piedmontese" class="interlanguage-link-target">Piemontèis</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-nds mw-list-item"><a href="https://nds.wikipedia.org/wiki/Alexander_de_Grote" title="Alexander de Grote — нисконемачки" lang="nds" hreflang="nds" data-title="Alexander de Grote" data-language-autonym="Plattdüütsch" data-language-local-name="нисконемачки" class="interlanguage-link-target">Plattdüütsch</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pnb mw-list-item"><a href="https://pnb.wikipedia.org/wiki/%D8%B3%DA%A9%D9%86%D8%AF%D8%B1" title="سکندر — Western Punjabi" lang="pnb" hreflang="pnb" data-title="سکندر" data-language-autonym="پنجابی" data-language-local-name="Western Punjabi" class="interlanguage-link-target">پنجابی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pl mw-list-item"><a href="https://pl.wikipedia.org/wiki/Aleksander_Macedo%C5%84ski" title="Aleksander Macedoński — пољски" lang="pl" hreflang="pl" data-title="Aleksander Macedoński" data-language-autonym="Polski" data-language-local-name="пољски" class="interlanguage-link-target">Polski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-pt badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://pt.wikipedia.org/wiki/Alexandre,_o_Grande" title="Alexandre, o Grande — португалски" lang="pt" hreflang="pt" data-title="Alexandre, o Grande" data-language-autonym="Português" data-language-local-name="португалски" class="interlanguage-link-target">Português</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ps mw-list-item"><a href="https://ps.wikipedia.org/wiki/%D9%85%D9%82%D8%AF%D9%88%D9%86%D9%8A_%D8%B3%DA%A9%D9%86%D8%AF%D8%B1" title="مقدوني سکندر — паштунски" lang="ps" hreflang="ps" data-title="مقدوني سکندر" data-language-autonym="پښتو" data-language-local-name="паштунски" class="interlanguage-link-target">پښتو</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-jam mw-list-item"><a href="https://jam.wikipedia.org/wiki/Aligzanda_di_Griet" title="Aligzanda di Griet — Jamaican Creole English" lang="jam" hreflang="jam" data-title="Aligzanda di Griet" data-language-autonym="Patois" data-language-local-name="Jamaican Creole English" class="interlanguage-link-target">Patois</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kaa mw-list-item"><a href="https://kaa.wikipedia.org/wiki/Iskender_Zulqarnay%C4%B1n" title="Iskender Zulqarnayın — кара-калпашки" lang="kaa" hreflang="kaa" data-title="Iskender Zulqarnayın" data-language-autonym="Qaraqalpaqsha" data-language-local-name="кара-калпашки" class="interlanguage-link-target">Qaraqalpaqsha</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-crh mw-list-item"><a href="https://crh.wikipedia.org/wiki/Eskender_Z%C3%BClqarneyn" title="Eskender Zülqarneyn — кримскотатарски" lang="crh" hreflang="crh" data-title="Eskender Zülqarneyn" data-language-autonym="Qırımtatarca" data-language-local-name="кримскотатарски" class="interlanguage-link-target">Qırımtatarca</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ro mw-list-item"><a href="https://ro.wikipedia.org/wiki/Alexandru_cel_Mare" title="Alexandru cel Mare — румунски" lang="ro" hreflang="ro" data-title="Alexandru cel Mare" data-language-autonym="Română" data-language-local-name="румунски" class="interlanguage-link-target">Română</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rmy mw-list-item"><a href="https://rmy.wikipedia.org/wiki/Aleksandro_o_Baro" title="Aleksandro o Baro — Vlax Romani" lang="rmy" hreflang="rmy" data-title="Aleksandro o Baro" data-language-autonym="Romani čhib" data-language-local-name="Vlax Romani" class="interlanguage-link-target">Romani čhib</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-qu mw-list-item"><a href="https://qu.wikipedia.org/wiki/Hatun_kaq_Aliksanru" title="Hatun kaq Aliksanru — кечуа" lang="qu" hreflang="qu" data-title="Hatun kaq Aliksanru" data-language-autonym="Runa Simi" data-language-local-name="кечуа" class="interlanguage-link-target">Runa Simi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-rue mw-list-item"><a href="https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%8B%D0%B9" title="Александер Великый — Rusyn" lang="rue" hreflang="rue" data-title="Александер Великый" data-language-autonym="Русиньскый" data-language-local-name="Rusyn" class="interlanguage-link-target">Русиньскый</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ru badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9" title="Александр Македонский — руски" lang="ru" hreflang="ru" data-title="Александр Македонский" data-language-autonym="Русский" data-language-local-name="руски" class="interlanguage-link-target">Русский</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sa mw-list-item"><a href="https://sa.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B8%E0%A4%BF%E0%A4%95%E0%A4%A8%E0%A5%8D%E0%A4%A6%E0%A4%B0_%E0%A4%AE%E0%A4%B9%E0%A4%BE%E0%A4%A8" title="सिकन्दर महान — санскрит" lang="sa" hreflang="sa" data-title="सिकन्दर महान" data-language-autonym="संस्कृतम्" data-language-local-name="санскрит" class="interlanguage-link-target">संस्कृतम्</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sah mw-list-item"><a href="https://sah.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BB%D1%83%D1%83_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80" title="Улуу Александр — саха" lang="sah" hreflang="sah" data-title="Улуу Александр" data-language-autonym="Саха тыла" data-language-local-name="саха" class="interlanguage-link-target">Саха тыла</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-szy mw-list-item"><a href="https://szy.wikipedia.org/wiki/Ya-li-san-ta-_hunti" title="Ya-li-san-ta- hunti — Sakizaya" lang="szy" hreflang="szy" data-title="Ya-li-san-ta- hunti" data-language-autonym="Sakizaya" data-language-local-name="Sakizaya" class="interlanguage-link-target">Sakizaya</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sat mw-list-item"><a href="https://sat.wikipedia.org/wiki/%E1%B1%A2%E1%B1%9F%E1%B1%A6%E1%B1%9F%E1%B1%B8%E1%B1%B1_%E1%B1%9F%E1%B1%9E%E1%B1%AE%E1%B1%A0%E1%B1%A1%E1%B1%9F%E1%B1%B1%E1%B1%B0%E1%B1%9F%E1%B1%A8" title="ᱢᱟᱦᱟᱸᱱ ᱟᱞᱮᱠᱡᱟᱱᱰᱟᱨ — сантали" lang="sat" hreflang="sat" data-title="ᱢᱟᱦᱟᱸᱱ ᱟᱞᱮᱠᱡᱟᱱᱰᱟᱨ" data-language-autonym="ᱥᱟᱱᱛᱟᱲᱤ" data-language-local-name="сантали" class="interlanguage-link-target">ᱥᱟᱱᱛᱟᱲᱤ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sc mw-list-item"><a href="https://sc.wikipedia.org/wiki/Lisandru_Mannu" title="Lisandru Mannu — сардински" lang="sc" hreflang="sc" data-title="Lisandru Mannu" data-language-autonym="Sardu" data-language-local-name="сардински" class="interlanguage-link-target">Sardu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sco mw-list-item"><a href="https://sco.wikipedia.org/wiki/Alexander_the_Great" title="Alexander the Great — шкотски" lang="sco" hreflang="sco" data-title="Alexander the Great" data-language-autonym="Scots" data-language-local-name="шкотски" class="interlanguage-link-target">Scots</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sd mw-list-item"><a href="https://sd.wikipedia.org/wiki/%D8%B3%DA%AA%D9%86%D8%AF%D8%B1_%D8%A7%D8%B9%D8%B8%D9%85" title="سڪندر اعظم — синди" lang="sd" hreflang="sd" data-title="سڪندر اعظم" data-language-autonym="سنڌي" data-language-local-name="синди" class="interlanguage-link-target">سنڌي</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-stq mw-list-item"><a href="https://stq.wikipedia.org/wiki/Alexander_die_Groote" title="Alexander die Groote — Saterland Frisian" lang="stq" hreflang="stq" data-title="Alexander die Groote" data-language-autonym="Seeltersk" data-language-local-name="Saterland Frisian" class="interlanguage-link-target">Seeltersk</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sq mw-list-item"><a href="https://sq.wikipedia.org/wiki/Aleksandri_i_Madh" title="Aleksandri i Madh — албански" lang="sq" hreflang="sq" data-title="Aleksandri i Madh" data-language-autonym="Shqip" data-language-local-name="албански" class="interlanguage-link-target">Shqip</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-si mw-list-item"><a href="https://si.wikipedia.org/wiki/%E0%B6%B8%E0%B7%84%E0%B7%8F_%E0%B6%87%E0%B6%BD%E0%B7%99%E0%B6%9A%E0%B7%8A%E0%B7%83%E0%B7%90%E0%B6%B1%E0%B7%8A%E0%B6%A9%27_%E0%B6%BB%E0%B6%A2" title="මහා ඇලෙක්සැන්ඩ' රජ — синхалешки" lang="si" hreflang="si" data-title="මහා ඇලෙක්සැන්ඩ' රජ" data-language-autonym="සිංහල" data-language-local-name="синхалешки" class="interlanguage-link-target">සිංහල</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-scn mw-list-item"><a href="https://scn.wikipedia.org/wiki/Lissandru_lu_Granni" title="Lissandru lu Granni — сицилијански" lang="scn" hreflang="scn" data-title="Lissandru lu Granni" data-language-autonym="Sicilianu" data-language-local-name="сицилијански" class="interlanguage-link-target">Sicilianu</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-simple mw-list-item"><a href="https://simple.wikipedia.org/wiki/Alexander_the_Great" title="Alexander the Great — Simple English" lang="en-simple" hreflang="en-simple" data-title="Alexander the Great" data-language-autonym="Simple English" data-language-local-name="Simple English" class="interlanguage-link-target">Simple English</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-skr mw-list-item"><a href="https://skr.wikipedia.org/wiki/%D8%B3%DA%A9%D9%86%D8%AF%D8%B1%D9%90_%D8%A7%D8%B9%D8%B8%D9%85" title="سکندرِ اعظم — Saraiki" lang="skr" hreflang="skr" data-title="سکندرِ اعظم" data-language-autonym="سرائیکی" data-language-local-name="Saraiki" class="interlanguage-link-target">سرائیکی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sk badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://sk.wikipedia.org/wiki/Alexander_Ve%C4%BEk%C3%BD" title="Alexander Veľký — словачки" lang="sk" hreflang="sk" data-title="Alexander Veľký" data-language-autonym="Slovenčina" data-language-local-name="словачки" class="interlanguage-link-target">Slovenčina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sl mw-list-item"><a href="https://sl.wikipedia.org/wiki/Aleksander_Veliki" title="Aleksander Veliki — словеначки" lang="sl" hreflang="sl" data-title="Aleksander Veliki" data-language-autonym="Slovenščina" data-language-local-name="словеначки" class="interlanguage-link-target">Slovenščina</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-cu mw-list-item"><a href="https://cu.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%94%D1%AF%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%8A_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%94%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%8C%D1%81%D0%BA%D1%8A" title="Алєѯандръ Макєдоньскъ — црквенословенски" lang="cu" hreflang="cu" data-title="Алєѯандръ Макєдоньскъ" data-language-autonym="Словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ" data-language-local-name="црквенословенски" class="interlanguage-link-target">Словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-szl mw-list-item"><a href="https://szl.wikipedia.org/wiki/Maced%C5%AF%C5%84ski_Aleksander" title="Macedůński Aleksander — Silesian" lang="szl" hreflang="szl" data-title="Macedůński Aleksander" data-language-autonym="Ślůnski" data-language-local-name="Silesian" class="interlanguage-link-target">Ślůnski</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ckb mw-list-item"><a href="https://ckb.wikipedia.org/wiki/%D8%A6%DB%95%D8%B3%DA%A9%DB%95%D9%86%D8%AF%DB%95%D8%B1%DB%8C_%D9%85%DB%95%D8%B2%D9%86" title="ئەسکەندەری مەزن — централни курдски" lang="ckb" hreflang="ckb" data-title="ئەسکەندەری مەزن" data-language-autonym="کوردی" data-language-local-name="централни курдски" class="interlanguage-link-target">کوردی</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sh mw-list-item"><a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Aleksandar_Veliki" title="Aleksandar Veliki — српскохрватски" lang="sh" hreflang="sh" data-title="Aleksandar Veliki" data-language-autonym="Srpskohrvatski / српскохрватски" data-language-local-name="српскохрватски" class="interlanguage-link-target">Srpskohrvatski / српскохрватски</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fi badge-Q17437796 badge-featuredarticle mw-list-item" title="сјајан чланак"><a href="https://fi.wikipedia.org/wiki/Aleksanteri_Suuri" title="Aleksanteri Suuri — фински" lang="fi" hreflang="fi" data-title="Aleksanteri Suuri" data-language-autonym="Suomi" data-language-local-name="фински" class="interlanguage-link-target">Suomi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-sv badge-Q17559452 badge-recommendedarticle mw-list-item" title="препоручен чланак"><a href="https://sv.wikipedia.org/wiki/Alexander_den_store" title="Alexander den store — шведски" lang="sv" hreflang="sv" data-title="Alexander den store" data-language-autonym="Svenska" data-language-local-name="шведски" class="interlanguage-link-target">Svenska</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ta mw-list-item"><a href="https://ta.wikipedia.org/wiki/%E0%AE%AA%E0%AF%87%E0%AE%B0%E0%AE%B0%E0%AE%9A%E0%AE%B0%E0%AF%8D_%E0%AE%85%E0%AE%B2%E0%AF%86%E0%AE%95%E0%AF%8D%E0%AE%9A%E0%AE%BE%E0%AE%A8%E0%AF%8D%E0%AE%A4%E0%AE%B0%E0%AF%8D" title="பேரரசர் அலெக்சாந்தர் — тамилски" lang="ta" hreflang="ta" data-title="பேரரசர் அலெக்சாந்தர்" data-language-autonym="தமிழ்" data-language-local-name="тамилски" class="interlanguage-link-target">தமிழ்</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tl mw-list-item"><a href="https://tl.wikipedia.org/wiki/Alejandrong_Dakila" title="Alejandrong Dakila — тагалог" lang="tl" hreflang="tl" data-title="Alejandrong Dakila" data-language-autonym="Tagalog" data-language-local-name="тагалог" class="interlanguage-link-target">Tagalog</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-kab mw-list-item"><a href="https://kab.wikipedia.org/wiki/Aliksandr_Ameqqran" title="Aliksandr Ameqqran — кабиле" lang="kab" hreflang="kab" data-title="Aliksandr Ameqqran" data-language-autonym="Taqbaylit" data-language-local-name="кабиле" class="interlanguage-link-target">Taqbaylit</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tt mw-list-item"><a href="https://tt.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BA%D3%99%D0%BD%D0%B4%D3%99%D1%80_%D0%97%D3%A9%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D3%99%D0%B9%D0%BD" title="Искәндәр Зөлкарнәйн — татарски" lang="tt" hreflang="tt" data-title="Искәндәр Зөлкарнәйн" data-language-autonym="Татарча / tatarça" data-language-local-name="татарски" class="interlanguage-link-target">Татарча / tatarça</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-te mw-list-item"><a href="https://te.wikipedia.org/wiki/%E0%B0%85%E0%B0%B2%E0%B1%86%E0%B0%97%E0%B1%8D%E0%B0%9C%E0%B0%BE%E0%B0%82%E0%B0%A1%E0%B0%B0%E0%B1%8D" title="అలెగ్జాండర్ — телугу" lang="te" hreflang="te" data-title="అలెగ్జాండర్" data-language-autonym="తెలుగు" data-language-local-name="телугу" class="interlanguage-link-target">తెలుగు</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-th mw-list-item"><a href="https://th.wikipedia.org/wiki/%E0%B8%AD%E0%B9%80%E0%B8%A5%E0%B9%87%E0%B8%81%E0%B8%8B%E0%B8%B2%E0%B8%99%E0%B9%80%E0%B8%94%E0%B8%AD%E0%B8%A3%E0%B9%8C%E0%B8%A1%E0%B8%AB%E0%B8%B2%E0%B8%A3%E0%B8%B2%E0%B8%8A" title="อเล็กซานเดอร์มหาราช — тајски" lang="th" hreflang="th" data-title="อเล็กซานเดอร์มหาราช" data-language-autonym="ไทย" data-language-local-name="тајски" class="interlanguage-link-target">ไทย</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vi badge-Q17437798 badge-goodarticle mw-list-item" title="добар чланак"><a href="https://vi.wikipedia.org/wiki/Alexandros_%C4%90%E1%BA%A1i_%C4%91%E1%BA%BF" title="Alexandros Đại đế — вијетнамски" lang="vi" hreflang="vi" data-title="Alexandros Đại đế" data-language-autonym="Tiếng Việt" data-language-local-name="вијетнамски" class="interlanguage-link-target">Tiếng Việt</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tg mw-list-item"><a href="https://tg.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%9C%D0%B0%D2%9B%D0%B4%D1%83%D0%BD%D3%A3" title="Искандари Мақдунӣ — таџички" lang="tg" hreflang="tg" data-title="Искандари Мақдунӣ" data-language-autonym="Тоҷикӣ" data-language-local-name="таџички" class="interlanguage-link-target">Тоҷикӣ</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tpi mw-list-item"><a href="https://tpi.wikipedia.org/wiki/Alexander_Makedon" title="Alexander Makedon — ток писин" lang="tpi" hreflang="tpi" data-title="Alexander Makedon" data-language-autonym="Tok Pisin" data-language-local-name="ток писин" class="interlanguage-link-target">Tok Pisin</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tcy mw-list-item"><a href="https://tcy.wikipedia.org/wiki/%E0%B2%85%E0%B2%B2%E0%B3%86%E0%B2%95%E0%B3%8D%E0%B2%B8%E0%B2%BE%E0%B2%82%E0%B2%A1%E0%B2%B0%E0%B3%8D" title="ಅಲೆಕ್ಸಾಂಡರ್ — Tulu" lang="tcy" hreflang="tcy" data-title="ಅಲೆಕ್ಸಾಂಡರ್" data-language-autonym="ತುಳು" data-language-local-name="Tulu" class="interlanguage-link-target">ತುಳು</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tr mw-list-item"><a href="https://tr.wikipedia.org/wiki/%C4%B0skender" title="İskender — турски" lang="tr" hreflang="tr" data-title="İskender" data-language-autonym="Türkçe" data-language-local-name="турски" class="interlanguage-link-target">Türkçe</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tk mw-list-item"><a href="https://tk.wikipedia.org/wiki/Isgender_Z%C3%BClkarne%C3%BDn" title="Isgender Zülkarneýn — туркменски" lang="tk" hreflang="tk" data-title="Isgender Zülkarneýn" data-language-autonym="Türkmençe" data-language-local-name="туркменски" class="interlanguage-link-target">Türkmençe</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-tyv mw-list-item"><a href="https://tyv.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9" title="Александр Македонский — тувински" lang="tyv" hreflang="tyv" data-title="Александр Македонский" data-language-autonym="Тыва дыл" data-language-local-name="тувински" class="interlanguage-link-target">Тыва дыл</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-udm mw-list-item"><a href="https://udm.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9" title="Александр Македонской — удмуртски" lang="udm" hreflang="udm" data-title="Александр Македонской" data-language-autonym="Удмурт" data-language-local-name="удмуртски" class="interlanguage-link-target">Удмурт</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-uk mw-list-item"><a href="https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%8C%D0%BA%D0%B8%D0%B9" title="Александр Македонський — украјински" lang="uk" hreflang="uk" data-title="Александр Македонський" data-language-autonym="Українська" data-language-local-name="украјински" class="interlanguage-link-target">Українська</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ur mw-list-item"><a href="https://ur.wikipedia.org/wiki/%D8%B3%DA%A9%D9%86%D8%AF%D8%B1_%D8%A7%D8%B9%D8%B8%D9%85" title="سکندر اعظم — урду" lang="ur" hreflang="ur" data-title="سکندر اعظم" data-language-autonym="اردو" data-language-local-name="урду" class="interlanguage-link-target">اردو</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ug badge-Q70893996 mw-list-item" title=""><a href="https://ug.wikipedia.org/wiki/%D8%A6%D9%89%D8%B3%D9%83%DB%95%D9%86%D8%AF%DB%95%D8%B1_%D8%B2%DB%87%D9%84%D9%82%DB%95%D8%B1%D9%86%DB%95%D9%8A%D9%89%D9%86" title="ئىسكەندەر زۇلقەرنەيىن — ујгурски" lang="ug" hreflang="ug" data-title="ئىسكەندەر زۇلقەرنەيىن" data-language-autonym="ئۇيغۇرچە / Uyghurche" data-language-local-name="ујгурски" class="interlanguage-link-target">ئۇيغۇرچە / Uyghurche</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-za mw-list-item"><a href="https://za.wikipedia.org/wiki/Ahlijsanda_Daihdaeq" title="Ahlijsanda Daihdaeq — џуаншки" lang="za" hreflang="za" data-title="Ahlijsanda Daihdaeq" data-language-autonym="Vahcuengh" data-language-local-name="џуаншки" class="interlanguage-link-target">Vahcuengh</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vec mw-list-item"><a href="https://vec.wikipedia.org/wiki/%C5%81isandro_Magno" title="Łisandro Magno — Venetian" lang="vec" hreflang="vec" data-title="Łisandro Magno" data-language-autonym="Vèneto" data-language-local-name="Venetian" class="interlanguage-link-target">Vèneto</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vep mw-list-item"><a href="https://vep.wikipedia.org/wiki/Aleksandr_Makedonijalaine" title="Aleksandr Makedonijalaine — Veps" lang="vep" hreflang="vep" data-title="Aleksandr Makedonijalaine" data-language-autonym="Vepsän kel’" data-language-local-name="Veps" class="interlanguage-link-target">Vepsän kel’</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-vo mw-list-item"><a href="https://vo.wikipedia.org/wiki/Alexander_Gretik" title="Alexander Gretik — волапик" lang="vo" hreflang="vo" data-title="Alexander Gretik" data-language-autonym="Volapük" data-language-local-name="волапик" class="interlanguage-link-target">Volapük</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-fiu-vro mw-list-item"><a href="https://fiu-vro.wikipedia.org/wiki/Aleksandri_Suur" title="Aleksandri Suur — Võro" lang="vro" hreflang="vro" data-title="Aleksandri Suur" data-language-autonym="Võro" data-language-local-name="Võro" class="interlanguage-link-target">Võro</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-war mw-list-item"><a href="https://war.wikipedia.org/wiki/Alejandro_nga_Harangdon" title="Alejandro nga Harangdon — варајски" lang="war" hreflang="war" data-title="Alejandro nga Harangdon" data-language-autonym="Winaray" data-language-local-name="варајски" class="interlanguage-link-target">Winaray</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-wuu mw-list-item"><a href="https://wuu.wikipedia.org/wiki/%E4%BA%9A%E5%8E%86%E5%B1%B1%E5%A4%A7%E5%A4%A7%E5%B8%9D" title="亚历山大大帝 — ву кинески" lang="wuu" hreflang="wuu" data-title="亚历山大大帝" data-language-autonym="吴语" data-language-local-name="ву кинески" class="interlanguage-link-target">吴语</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-xmf mw-list-item"><a href="https://xmf.wikipedia.org/wiki/%E1%83%90%E1%83%9A%E1%83%94%E1%83%A5%E1%83%A1%E1%83%90%E1%83%9C%E1%83%93%E1%83%A0%E1%83%94_%E1%83%9B%E1%83%90%E1%83%99%E1%83%94%E1%83%93%E1%83%9D%E1%83%9C%E1%83%90%E1%83%A0%E1%83%98" title="ალექსანდრე მაკედონარი — Mingrelian" lang="xmf" hreflang="xmf" data-title="ალექსანდრე მაკედონარი" data-language-autonym="მარგალური" data-language-local-name="Mingrelian" class="interlanguage-link-target">მარგალური</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-yi mw-list-item"><a href="https://yi.wikipedia.org/wiki/%D7%90%D7%9C%D7%A2%D7%A7%D7%A1%D7%90%D7%A0%D7%93%D7%A2%D7%A8_%D7%93%D7%A2%D7%A8_%D7%92%D7%A8%D7%95%D7%99%D7%A1%D7%A2%D7%A8" title="אלעקסאנדער דער גרויסער — јидиш" lang="yi" hreflang="yi" data-title="אלעקסאנדער דער גרויסער" data-language-autonym="ייִדיש" data-language-local-name="јидиш" class="interlanguage-link-target">ייִדיש</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-yo mw-list-item"><a href="https://yo.wikipedia.org/wiki/Al%E1%BA%B9ks%C3%A1ndr%E1%BB%8D%CC%80s_Ol%C3%B3k%C3%ACk%C3%AD" title="Alẹksándrọ̀s Olókìkí — јоруба" lang="yo" hreflang="yo" data-title="Alẹksándrọ̀s Olókìkí" data-language-autonym="Yorùbá" data-language-local-name="јоруба" class="interlanguage-link-target">Yorùbá</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-diq mw-list-item"><a href="https://diq.wikipedia.org/wiki/%C4%B0skendero_G%C4%B1rd" title="İskendero Gırd — Zazaki" lang="diq" hreflang="diq" data-title="İskendero Gırd" data-language-autonym="Zazaki" data-language-local-name="Zazaki" class="interlanguage-link-target">Zazaki</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zea mw-list-item"><a href="https://zea.wikipedia.org/wiki/Alexander_de_Gro%C3%B4te" title="Alexander de Groôte — Zeelandic" lang="zea" hreflang="zea" data-title="Alexander de Groôte" data-language-autonym="Zeêuws" data-language-local-name="Zeelandic" class="interlanguage-link-target">Zeêuws</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh mw-list-item"><a href="https://zh.wikipedia.org/wiki/%E4%BA%9A%E5%8E%86%E5%B1%B1%E5%A4%A7%E5%A4%A7%E5%B8%9D" title="亚历山大大帝 — кинески" lang="zh" hreflang="zh" data-title="亚历山大大帝" data-language-autonym="中文" data-language-local-name="кинески" class="interlanguage-link-target">中文</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-classical mw-list-item"><a href="https://zh-classical.wikipedia.org/wiki/%E4%BA%9E%E6%AD%B7%E5%B1%B1%E5%A4%A7" title="亞歷山大 — Literary Chinese" lang="lzh" hreflang="lzh" data-title="亞歷山大" data-language-autonym="文言" data-language-local-name="Literary Chinese" class="interlanguage-link-target">文言</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-zh-yue mw-list-item"><a href="https://zh-yue.wikipedia.org/wiki/%E4%BA%9E%E6%AD%B7%E5%B1%B1%E5%A4%A7%E5%A4%A7%E5%B8%9D" title="亞歷山大大帝 — кантонски" lang="yue" hreflang="yue" data-title="亞歷山大大帝" data-language-autonym="粵語" data-language-local-name="кантонски" class="interlanguage-link-target">粵語</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bat-smg mw-list-item"><a href="https://bat-smg.wikipedia.org/wiki/Aleks%C4%97ndra_D%C4%97dl%C4%ABsis" title="Aleksėndra Dėdlīsis — Samogitian" lang="sgs" hreflang="sgs" data-title="Aleksėndra Dėdlīsis" data-language-autonym="Žemaitėška" data-language-local-name="Samogitian" class="interlanguage-link-target">Žemaitėška</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-ann mw-list-item"><a href="https://ann.wikipedia.org/wiki/Alikisenda_Ogwu_Ilile" title="Alikisenda Ogwu Ilile — оболо" lang="ann" hreflang="ann" data-title="Alikisenda Ogwu Ilile" data-language-autonym="Obolo" data-language-local-name="оболо" class="interlanguage-link-target">Obolo</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-bew mw-list-item"><a href="https://bew.wikipedia.org/wiki/Iskandar_Agung" title="Iskandar Agung — Betawi" lang="bew" hreflang="bew" data-title="Iskandar Agung" data-language-autonym="Betawi" data-language-local-name="Betawi" class="interlanguage-link-target">Betawi</a></li><li class="interlanguage-link interwiki-btm mw-list-item"><a href="https://btm.wikipedia.org/wiki/Alexander_Agung" title="Alexander Agung — Batak Mandailing" lang="btm" hreflang="btm" data-title="Alexander Agung" data-language-autonym="Batak Mandailing" data-language-local-name="Batak Mandailing" class="interlanguage-link-target">Batak Mandailing</a></li> </ul> <div class="after-portlet after-portlet-lang"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q8409#sitelinks-wikipedia" title="Уреди међујезичке везе" class="wbc-editpage">Уреди везе</a></div> </div> </div> </div> </header> <div class="vector-page-toolbar"> <div class="vector-page-toolbar-container"> <div id="left-navigation"> <nav aria-label="Именски простори"> <div id="p-associated-pages" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-associated-pages" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-nstab-main" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Прочитајте овај чланак [c]" accesskey="c">Чланак</a></li><li id="ca-talk" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" rel="discussion" title="Разговарајте о страници [t]" accesskey="t">Разговор</a></li> </ul> </div> </div> <div id="vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown " > <input type="checkbox" id="vector-variants-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-variants-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Промени варијанту језика" > <label id="vector-variants-dropdown-label" for="vector-variants-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" >Ћир./lat. </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="p-variants" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-variants" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-varlang-0" class="selected ca-variants-sr mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&variant=sr&section=12&veaction=edit" lang="sr" hreflang="sr">Ћир./lat.</a></li><li id="ca-varlang-1" class="ca-variants-sr-Cyrl mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&variant=sr-ec&section=12&veaction=edit" lang="sr-Cyrl" hreflang="sr-Cyrl">Ћирилица</a></li><li id="ca-varlang-2" class="ca-variants-sr-Latn mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&variant=sr-el&section=12&veaction=edit" lang="sr-Latn" hreflang="sr-Latn">Latinica</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> <div id="right-navigation" class="vector-collapsible"> <nav aria-label="Погледи"> <div id="p-views" class="vector-menu vector-menu-tabs mw-portlet mw-portlet-views" > <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-view" class="selected vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8">Читај</a></li><li id="ca-ve-edit" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v">Уреди</a></li><li id="ca-edit" class="collapsible vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e">Уреди извор</a></li><li id="ca-history" class="vector-tab-noicon mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=history" title="Историја [h]" accesskey="h">Историја</a></li> </ul> </div> </div> </nav> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown vector-page-tools-dropdown" > <input type="checkbox" id="vector-page-tools-dropdown-checkbox" role="button" aria-haspopup="true" data-event-name="ui.dropdown-vector-page-tools-dropdown" class="vector-dropdown-checkbox " aria-label="Алатке" > <label id="vector-page-tools-dropdown-label" for="vector-page-tools-dropdown-checkbox" class="vector-dropdown-label cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--fake-button--enabled cdx-button--weight-quiet" aria-hidden="true" >Алатке </label> <div class="vector-dropdown-content"> <div id="vector-page-tools-unpinned-container" class="vector-unpinned-container"> <div id="vector-page-tools" class="vector-page-tools vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-page-tools-pinnable-header vector-pinnable-header-unpinned" data-feature-name="page-tools-pinned" data-pinnable-element-id="vector-page-tools" data-pinned-container-id="vector-page-tools-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-page-tools-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Алатке</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-page-tools.unpin">сакриј</button> </div> <div id="p-cactions" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-cactions emptyPortlet vector-has-collapsible-items" title="Више опција" > <div class="vector-menu-heading"> Радње </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="ca-more-view" class="selected vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8">Читај</a></li><li id="ca-more-ve-edit" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit" title="Уредите ову страницу [v]" accesskey="v">Уреди</a></li><li id="ca-more-edit" class="collapsible vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit" title="Уредите изворни код ове странице [e]" accesskey="e">Уреди извор</a></li><li id="ca-more-history" class="vector-more-collapsible-item mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=history">Историја</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-tb" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-tb" > <div class="vector-menu-heading"> Опште </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="t-whatlinkshere" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8_%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%BE/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Списак свих вики страница које воде овамо [j]" accesskey="j">Шта води овамо</a></li><li id="t-recentchangeslinked" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" rel="nofollow" title="Скорашње измене страница које су повезане с овом [k]" accesskey="k">Повезане измене</a></li><li id="t-upload" class="mw-list-item"><a href="/wiki/Википедија:Водич_за_отпремање" title="Поставите слике и снимке [u]" accesskey="u">Отпреми датотеку</a></li><li id="t-specialpages" class="mw-list-item"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Списак свих посебних страница [q]" accesskey="q">Посебне странице</a></li><li id="t-permalink" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&oldid=28872061" title="Трајна веза до ове измене на овој страници">Трајна веза</a></li><li id="t-info" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=info" title="Више информација о овој страници">Подаци о страници</a></li><li id="t-cite" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98&page=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&id=28872061&wpFormIdentifier=titleform" title="Информације о томе како цитирати ову страницу">Цитирај страницу</a></li><li id="t-urlshortener" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87_%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fw%2Findex.php%3Ftitle%3D%25D0%2590%25D0%25BB%25D0%25B5%25D0%25BA%25D1%2581%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B4%25D0%25B0%25D1%2580_%25D0%2592%25D0%25B5%25D0%25BB%25D0%25B8%25D0%25BA%25D0%25B8%26section%3D12%26veaction%3Dedit">Кратки URL</a></li><li id="t-urlshortener-qrcode" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:QrCode&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fw%2Findex.php%3Ftitle%3D%25D0%2590%25D0%25BB%25D0%25B5%25D0%25BA%25D1%2581%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B4%25D0%25B0%25D1%2580_%25D0%2592%25D0%25B5%25D0%25BB%25D0%25B8%25D0%25BA%25D0%25B8%26section%3D12%26veaction%3Dedit">Преузми QR код</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-electronpdfservice-sidebar-portlet-heading" > <div class="vector-menu-heading"> Штампање/извоз </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li id="electron-print_pdf" class="mw-list-item"><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:DownloadAsPdf&page=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=show-download-screen">Преузми у PDF-у</a></li><li id="t-print" class="mw-list-item"><a href="javascript:print();" rel="alternate" title="Одштампајте ову страницу [p]" accesskey="p">Одштампај</a></li> </ul> </div> </div> <div id="p-wikibase-otherprojects" class="vector-menu mw-portlet mw-portlet-wikibase-otherprojects" > <div class="vector-menu-heading"> На другим пројектима </div> <div class="vector-menu-content"> <ul class="vector-menu-content-list"> <li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-commons mw-list-item"><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Alexander_the_Great" hreflang="en">Викиостава</a></li><li class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikiquote mw-list-item"><a href="https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" hreflang="sr">Викицитат</a></li><li id="t-wikibase" class="wb-otherproject-link wb-otherproject-wikibase-dataitem mw-list-item"><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Special:EntityPage/Q8409" title="Веза ка ставци на спремишту података [g]" accesskey="g">Ставка на Википодацима</a></li> </ul> </div> </div> </div> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> </div> <div class="vector-column-end"> <div class="vector-sticky-pinned-container"> <nav class="vector-page-tools-landmark" aria-label="Алатке странице"> <div id="vector-page-tools-pinned-container" class="vector-pinned-container"> </div> </nav> <nav class="vector-appearance-landmark" aria-label="Изглед"> <div id="vector-appearance-pinned-container" class="vector-pinned-container"> <div id="vector-appearance" class="vector-appearance vector-pinnable-element"> <div class="vector-pinnable-header vector-appearance-pinnable-header vector-pinnable-header-pinned" data-feature-name="appearance-pinned" data-pinnable-element-id="vector-appearance" data-pinned-container-id="vector-appearance-pinned-container" data-unpinned-container-id="vector-appearance-unpinned-container" > <div class="vector-pinnable-header-label">Изглед</div> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-pin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.pin">помери на страну</button> <button class="vector-pinnable-header-toggle-button vector-pinnable-header-unpin-button" data-event-name="pinnable-header.vector-appearance.unpin">сакриј</button> </div> </div> </div> </nav> </div> </div> <div id="bodyContent" class="vector-body" aria-labelledby="firstHeading" data-mw-ve-target-container> <div class="vector-body-before-content"> <div class="mw-indicators"> </div> <div id="siteSub" class="noprint">С Википедије, слободне енциклопедије</div> </div> <div id="contentSub"><div id="mw-content-subtitle"></div></div> <div id="mw-content-text" class="mw-body-content"><div class="mw-content-ltr mw-parser-output" lang="sr" dir="ltr"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440203">.mw-parser-output .infobox-subbox{padding:0;border:none;margin:-3px;width:auto;min-width:100%;font-size:100%;clear:none;float:none;background-color:transparent}.mw-parser-output .infobox-3cols-child{margin:auto}.mw-parser-output .infobox .navbar{font-size:100%}body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-header,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-subheader,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-above,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-title,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-image,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-full-data,body.skin-minerva .mw-parser-output .infobox-below{text-align:center}@media screen{html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme)>div:not(.notheme)[style]{background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media screen and (prefers-color-scheme:dark){html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .infobox-full-data:not(.notheme) div:not(.notheme){background:#1f1f23!important;color:#f8f9fa}}@media(min-width:640px){body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table{display:table!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>caption{display:table-caption!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table>tbody{display:table-row-group}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table tr{display:table-row!important}body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table th,body.skin--responsive .mw-parser-output .infobox-table td{padding-left:inherit;padding-right:inherit}}</style><table class="infobox vcard"><tbody><tr><th colspan="2" class="infobox-above fn" style="background-color: #cbe;">Александар III</th></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-subheader"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25554968">.mw-parser-output .plainlist ol,.mw-parser-output .plainlist ul{line-height:inherit;list-style:none;margin:0;padding:0}.mw-parser-output .plainlist ol li,.mw-parser-output .plainlist ul li{margin-bottom:0}</style><div class="plainlist"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D1%81" title="Василевс">Василевс</a> <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Македонија">Македоније</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Хегемонија">Хегемон</a> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Коринтски савез">Хеленске лиге</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3" title="Стратег">Стратег</a> <a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Автократор">Автократор</a> <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Грчка">Грчке</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D1%85_(%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B0)" title="Шах (титула)">Шаханшах</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Персијско царство">Персије</a></li> <li>Господар Азије</li></ul> </div></td></tr><tr><td colspan="2" class="infobox-image photo"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Alexander_and_Bucephalus_-_Battle_of_Issus_mosaic_-_Museo_Archeologico_Nazionale_-_Naples_BW.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/59/Alexander_and_Bucephalus_-_Battle_of_Issus_mosaic_-_Museo_Archeologico_Nazionale_-_Naples_BW.jpg/220px-Alexander_and_Bucephalus_-_Battle_of_Issus_mosaic_-_Museo_Archeologico_Nazionale_-_Naples_BW.jpg" decoding="async" width="220" height="313" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/59/Alexander_and_Bucephalus_-_Battle_of_Issus_mosaic_-_Museo_Archeologico_Nazionale_-_Naples_BW.jpg/330px-Alexander_and_Bucephalus_-_Battle_of_Issus_mosaic_-_Museo_Archeologico_Nazionale_-_Naples_BW.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/59/Alexander_and_Bucephalus_-_Battle_of_Issus_mosaic_-_Museo_Archeologico_Nazionale_-_Naples_BW.jpg/440px-Alexander_and_Bucephalus_-_Battle_of_Issus_mosaic_-_Museo_Archeologico_Nazionale_-_Naples_BW.jpg 2x" data-file-width="1557" data-file-height="2213" /></a><div class="infobox-caption" style="font-size:90%;">Александар Велики јаше <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BB" title="Букефал">Букефала</a>, Александров мозаик.</div></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header navbox-title" style="background-color: #cbe">Лични подаци</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Пуно име</th><td class="infobox-data">Александар III Македонски</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Познат као</th><td class="infobox-data">Александар Велики</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Датум рођења</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/20._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="20. јул">20</a>/<a href="/wiki/21._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="21. јул">21. јул</a> <a href="/wiki/356._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="356. п. н. е.">356. п. н. е.</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Место рођења</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BB%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Пела (град)">Пела</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Македонија">Античка Македонија</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Датум смрти</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/10._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="10. јун">10</a>/<a href="/wiki/11._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="11. јун">11. јун</a> <a href="/wiki/323._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="323. п. н. е.">323. п. н. е.</a> (32 год.)</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Место смрти</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BD" title="Вавилон">Вавилон</a>, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Месопотамија">Месопотамија</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Религија</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Старогрчка религија">Старогрчка религија</a></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header navbox-title" style="background-color: #cbe">Породица</th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Супружник</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B0_(%D0%B1%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%B7%D0%B0)" title="Роксана (бактријска принцеза)">Роксана</a> <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%98%D1%80%D0%B0_(%D0%BA%D1%9B%D0%B8_%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_III)" title="Статејра (кћи Дарија III)">Статејра</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Парисатида II (страница не постоји)">Парисатида</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Потомство</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_IV_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Александар IV Македонски">Александар IV</a> <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Херакле Македонски">Херакле</a> (ванбрачни син)</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Родитељи</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Филип II Македонски">Филип II</a> <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B0)" title="Олимпијада (краљица)">Олимпијада</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Династија</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8" title="Аргијади">Аргијади</a></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #cbe"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0" title="Списак македонских краљева">Краљ Македоније</a></th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Период</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/336._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="336. п. н. е.">336. п. н. е.</a> — <a href="/wiki/323._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="323. п. н. е.">323. п. н. е.</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Претходник</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Филип II Македонски">Филип II</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Наследник</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_IV_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Александар IV Македонски">Александар IV</a> <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_III_%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98" title="Филип III Аридеј">Филип III</a></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #cbe"><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Хегемонија">Хегемон</a> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Коринтски савез">Хеленске лиге</a></th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Период</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/336._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="336. п. н. е.">336. п. н. е.</a> — <a href="/wiki/323._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="323. п. н. е.">323. п. н. е.</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Претходник</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Филип II Македонски">Филип II</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Наследник</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_I_%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%82" title="Деметрије I Полиоркет">Деметрије Полиоркет</a></td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #cbe"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Списак староегипатских владара">Фараон Египта</a></th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Период</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/332._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="332. п. н. е.">332. п. н. е.</a> — <a href="/wiki/323._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="323. п. н. е.">323. п. н. е.</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Претходник</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_III" title="Дарије III">Дарије III</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Наследник</th><td class="infobox-data">Александар IV Филип III</td></tr><tr><th colspan="2" class="infobox-header" style="background-color: #cbe"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D1%85_(%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B0)" title="Шах (титула)">Краљ Персије</a></th></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Период</th><td class="infobox-data"><a href="/wiki/330._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="330. п. н. е.">330. п. н. е.</a> — <a href="/wiki/323._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="323. п. н. е.">323. п. н. е.</a></td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Претходник</th><td class="infobox-data">Дарије III</td></tr><tr><th scope="row" class="infobox-label" style="padding-right: 1em">Наследник</th><td class="infobox-data">Александар IV Филип III</td></tr></tbody></table> Александар III Македонски (<a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Старогрчки језик">стгрч.</a> <a href="https://sr.wiktionary.org/wiki/%E1%BC%88%CE%BB%CE%AD%CE%BE%CE%B1%CE%BD%CE%B4%CF%81%CE%BF%CF%82" class="extiw" title="wikt:Ἀλέξανδρος">Ἀλέξανδρος</a>, Alexandros; <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BB%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Пела (град)">Пела</a>, <a href="/wiki/20._%D1%98%D1%83%D0%BB" title="20. јул">20. јул</a> <a href="/wiki/356._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="356. п. н. е.">356. п. н. е.</a> — <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BD" title="Вавилон">Вавилон</a>, <a href="/wiki/10._%D1%98%D1%83%D0%BD" title="10. јун">10. јун</a> <a href="/wiki/323._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="323. п. н. е.">323. п. н. е.</a>), познатији као Александар Велики,<a href="#cite_note-Плаут-2">[а]</a> био је краљ <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Грчка">старогрчког</a> <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Македонија">краљевства Македоније</a>.<a href="#cite_note-британика_1-3">[2]</a> Наследио је свог оца <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Филип II Македонски">Филипа II</a> на престолу 336. п. н. е. у доби од 20 година, и провео је већину година владавине у дуготрајном <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%B4" title="Војни поход">војном походу</a> широм <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Западна Азија">западне Азије</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82" title="Стари Египат">Египта</a>. До своје тридесете године створио је једно од највећих царстава у историји, које се протезало од <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Грчка">Грчке</a> до северозападне <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Историја Индије">Индије</a>.<a href="#cite_note-4">[3]</a> Био је непоражен у биткама и сматра се једним од највећих и најуспешнијих војних команданата у историји.<a href="#cite_note-FOOTNOTEYenne2010159-5">[4]</a><a href="#cite_note-6">[5]</a> До 16. године, Александра је подучавао <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BB" title="Аристотел">Аристотел</a>. Године 335. п. н. е., убрзо након што је преузео краљевску власт над Македонијом, кренуо је у <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%B4" title="Александров балкански поход">поход на Балкан</a> и поново успоставио контролу над <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тракија">Тракијом</a> и <a href="/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Илирија">Илиријом</a> пре него што је кренуо на град <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%B1%D0%B0_(%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0)" title="Теба (Грчка)">Тебу</a>, који је касније уништен у борби. Александар је тада водио <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Коринтски савез">Коринтски савез</a> и искористио је свој ауторитет да покрене панхеленски пројекат који је предвидео његов отац, преузимајући вођство над свим <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%86%D0%B8" title="Грци">Грцима</a> у њиховом освајању <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BD" title="Велики Иран">Персије</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEHeckelTritle200999-7">[6]</a><a href="#cite_note-8">[7]</a> Године 334. п. н. е., напао је <a href="/wiki/%D0%90%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ахеменидско царство">Ахеменидско Персијско царство</a> и започео низ освајачких похода који су трајали 10 година. Након освајања <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Мала Азија">Мале Азије</a>, Александар је сломио моћ Ахеменидске Персије у низу одлучујућих битака, укључујући оне код <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%98%D1%81%D0%B0" title="Битка код Иса">Иса</a> и <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%93%D0%B0%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B5" title="Битка код Гаугамеле">Гаугамеле</a>; потом је збацио <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_III" title="Дарије III">Дарија III</a> са престола и освојио Ахеменидско царство у целости. Након пада Персије, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Македонија">Македонско царство</a> је држало огроман део територије између <a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Јадранско море">Јадранског мора</a> и <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4" title="Инд">реке Инд</a>. Александар је настојао да стигне до „краја света и Великог спољног мора“ и напао је Индију 326. п. н. е., постигавши важну победу над <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81" title="Порус">Порусом</a>, античким индијским краљем данашњег <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%B1" title="Панџаб">Панџаба</a>, у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%A5%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%83" title="Битка на Хидаспу">бици на Хидаспу</a>. Због захтева својих трупа које су биле носталгичне за домом, он се на крају вратио код <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%B0%D1%81" title="Беас">реке Беас</a> и касније умро 323. п. н. е. у <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BD" title="Вавилон">Вавилону</a>, граду <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Месопотамија">Месопотамије</a> који је планирао да успостави као престоницу свог царства. Александрова смрт оставила је неизвршену додатну серију планираних војних и трговачких похода који би започели грчком инвазијом на <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE" title="Арабијско полуострво">Арабију</a>. У годинама након његове смрти, <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%85%D0%B0" title="Ратови дијадоха">низ грађанских ратова</a> избио је широм Македонског царства, што је на крају довело до његовог распада од стране <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8" title="Дијадоси">Дијадоса</a>. Са његовом смрћу која је означила почетак <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D1%80%D0%B0" title="Хеленистичка ера">Хеленистичког периода</a>, Александрово наслеђе укључује културну дифузију и синкретизам који су изазвали његови освајачки походи, као што су грчко-будизам и хеленистички јудаизам. <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D1%98%D0%B5_%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BE_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Списак градова које је основао Александар Велики">Основао је више од двадесет градова који су носили његово име</a>, од којих је најистакнутији град <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Александрија">Александрија</a> у <a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82" title="Египат">Египту</a>. Александрово насељавање <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Грчка колонизација">грчких колониста</a> и резултирајуће ширење <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B5" title="Култура Грчке">грчке културе</a> довело је до огромне доминације Хеленистичке цивилизације и утицаја све до <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D1%82" title="Индијски потконтинент">Индијског потконтинента</a>. Хеленистички период се развио кроз <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Римско царство">Римско царство</a> у модерну <a href="/wiki/Zapadnja%C4%8Dka_kultura" title="Zapadnjačka kultura">западну културу</a>; <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Грчки језик">Грчки језик</a> је постао <a href="/wiki/Lingua_franca" title="Lingua franca">лингуа франца</a> региона и био је доминантан језик <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" class="mw-redirect" title="Византијско царство">Византијског царства</a> све до његовог колапса средином <a href="/wiki/15._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="15. век">15. века</a> нове ере. Заједнице грчког говорног подручја у <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Анадолија">централној Анадолији</a> и у <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%93%D1%80%D1%86%D0%B8" title="Понтски Грци">далекој источној Анадолији</a> опстале су до <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%B4_%D0%BD%D0%B0%D0%B4_%D0%93%D1%80%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Геноцид над Грцима">геноцида над Грцима</a> током 1910-их и раних 1920-их, као и до размене грчко-турског становништва средином 1920-их. Александар је постао легендаран као класичан херој по узору на <a href="/wiki/%D0%90%D1%85%D0%B8%D0%BB" title="Ахил">Ахила</a>, који је истакнут у историјским и митским традицијама и грчке и негрчке културе. Његова војна достигнућа и невиђени трајни успеси у биткама учинили су га мером са којом ће се поредити многе касније војсковође, а његове тактике остају значајан предмет проучавања на <a href="/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Војна академија">војним академијама</a> широм света.<a href="#cite_note-FOOTNOTEYenne2010viii-9">[8]</a> <meta property="mw:PageProp/toc" /> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Младост">Младост</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=1" title="Уредите одељак „Младост”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=1" title="Уреди извор одељка: Младост">уреди извор</a>]</div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Порекло_и_детињство">Порекло и детињство</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=2" title="Уредите одељак „Порекло и детињство”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=2" title="Уреди извор одељка: Порекло и детињство">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Map_Macedonia_336_BC-en.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/33/Map_Macedonia_336_BC-en.svg/200px-Map_Macedonia_336_BC-en.svg.png" decoding="async" width="200" height="160" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/33/Map_Macedonia_336_BC-en.svg/300px-Map_Macedonia_336_BC-en.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/33/Map_Macedonia_336_BC-en.svg/400px-Map_Macedonia_336_BC-en.svg.png 2x" data-file-width="992" data-file-height="794" /></a><figcaption>Мапа <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Македонија">Краљевине Македоније</a> 336. п. н. е., Александрово место рођења</figcaption></figure> Александар III је рођен у <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BB%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Пела (град)">Пели</a>, престоници <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Македонија">Краљевине Македоније</a><a href="#cite_note-10">[9]</a> шестог дана <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80" title="Хеленски календар">античког грчког месеца</a> <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80" title="Атички календар">Хекатомбаниона</a>, што вероватно одговара 20. јулу 356. п. н. е. (иако је званични датум непознат).<a href="#cite_note-11">[10]</a><a href="#cite_note-12">[11]</a> Био је син македонског краља <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Филип II Македонски">Филипа II</a> и његове четврте супруге <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B0)" title="Олимпијада (краљица)">Олимпијаде</a> (ћерка <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC_I_%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неоптолем I Епирски (страница не постоји)">Неоптолема I</a>, краља <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%80" title="Антички Епир">Епира</a>).<a href="#cite_note-13">[12]</a> Иако је Филип имао седам или осам супруга, Олимпијада је неко време била његова главна супруга, вероватно зато што је родила Александра.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010171-14">[13]</a> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Coin_olympias_mus_theski.JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7c/Coin_olympias_mus_theski.JPG/200px-Coin_olympias_mus_theski.JPG" decoding="async" width="200" height="225" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7c/Coin_olympias_mus_theski.JPG/300px-Coin_olympias_mus_theski.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7c/Coin_olympias_mus_theski.JPG/400px-Coin_olympias_mus_theski.JPG 2x" data-file-width="600" data-file-height="676" /></a><figcaption>Римски медаљон који приказује <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B0)" title="Олимпијада (краљица)">Олимпијаду</a>, Александрову мајку</figcaption></figure> Неколико легенди окружује Александрово рођење и детињство.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010188-15">[14]</a> Према <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Грчка">античком грчком</a> биографу <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%85" title="Плутарх">Плутарху</a>, уочи њене прве ноћи са Филипом, Олимпијада је сањала да је њену материцу погодио гром који је изазвао пламен, који се потом проширио "далеко и широко" пре него што се угасио. Нешто после венчања, каже се да је Филип видео себе, у сну, како причвршћује утробу његове жене са <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82" title="Печат">печатом</a> угравираног лика лава.<a href="#cite_note-PA2-16">[15]</a> Плутарх је имао различита тумачења ових снова: да је Олимпијада била трудна пре брака, на које указује запечаћење њене материце; или да је Александров отац био <a href="/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%B2%D1%81" title="Зевс">Зевс</a>. Антички коментатори су били подељени око тога да ли је амбициозна Олимпијада објавила причу о Александровом божанском пореклу, тврдећи да је она рекла Александру те исте приче, или је то дошло тек касније, а да Олимпијада са тим није имала везе.<a href="#cite_note-PA2-16">[15]</a> На дан када се Александар родио, Филип је припремао <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Опсада">опсаду</a> града Потидеје на полуострву <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Халкидики">Халкидики</a>. Истог тог дана, Филип је добио вест да је његов генерал <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Парменион">Парменион</a> победио комбиновану <a href="/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Илирија">илирску</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Пеонија">пеонску</a> војску и да су његови коњи победили на <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B5" title="Античке олимпијске игре">Олимпијским играма</a>. Речено је и да је на тадашњи дан <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BD_%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC" title="Артемидин храм">Артемидин храм</a>, у <a href="/wiki/%D0%95%D1%84%D0%B5%D1%81" title="Ефес">Ефесу</a>, један од <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0" title="Седам светских чуда старог света">Седам светских чуда</a>, изгорео. Ово је навело Хегесија Магнезијског да каже да је храм изгорео јер је <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%B4%D0%B0" title="Артемида">Артемида</a> била одсутна, присуствоваши Александровом рођењу.<a href="#cite_note-17">[16]</a> Такве легенде су се можда појавиле када је Александар већ био краљ, а можда и по самом његовом подстицају, да би се показало да је он натчовечан и предодређен за величину од зачећа.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010188-15">[14]</a> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Archaeological_Site_of_Pella_by_Joy_of_Museums.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Archaeological_Site_of_Pella_by_Joy_of_Museums.jpg/200px-Archaeological_Site_of_Pella_by_Joy_of_Museums.jpg" decoding="async" width="200" height="91" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Archaeological_Site_of_Pella_by_Joy_of_Museums.jpg/300px-Archaeological_Site_of_Pella_by_Joy_of_Museums.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Archaeological_Site_of_Pella_by_Joy_of_Museums.jpg/400px-Archaeological_Site_of_Pella_by_Joy_of_Museums.jpg 2x" data-file-width="5999" data-file-height="2741" /></a><figcaption>Археолошко налазиште <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BB%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Пела (град)">Пеле</a>, у Грчкој, Александрово место рођења</figcaption></figure> У његовом раним годинама, Александра је одгајала лекарка, Ланика, сестра Александровог будућег генерала <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D1%82_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Клит Црни (страница не постоји)">Клита Црног</a>. Касније у детињству, Александра су подучавали строги Леонида, рођак његове мајке, и Лисимах из <a href="/wiki/%D0%90%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Акарнанија">Акарнаније</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTERenault200133–34-18">[17]</a> Александар је одгајан у маниру племенитих македонских омладинаца, учивши да чита, свира <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%80%D0%B0" title="Лира">лиру</a>, јаше, бори се и лови.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010186-19">[18]</a> Када је Александар имао десет година, трговац из <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Периферија Тесалија">Тесалије</a> је донео Филипу коња којег је понудио да прода за тринаест талената. Коњ је одбијао да буде узјашен, и Филип није желео да га узме. Александар је, међутим, уочивши коњев страх од сопствене сенке, затажио од оца да он покуда да га укроти, што му је на крају успело.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010188-15">[14]</a> Плутарх је изјавио да је Филип, пресрећан због овог испољавања храбрости и амбиције, у сузама пољубио свог сина, рекавши: „Дечаче мој, мораш да нађеш краљевство довољно велико за своје амбиције. Македонија је премала за тебе” и купио му је коња.<a href="#cite_note-PA6-20">[19]</a> Александар га је назвао <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BB" title="Букефал">Букефал</a>, што значи „глава вола”. Букефал је пратио Александра све до <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индија">Индије</a>. Када је коњ умро (због старости, према Плутарху, у тридесетој години), Александар је именовао град по њему - Букефалију.<a href="#cite_note-21">[20]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Образовање">Образовање</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=3" title="Уредите одељак „Образовање”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=3" title="Уреди извор одељка: Образовање">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Alejandro_Magno,_Alexander_The_Great_Bust_Alexander_BM_1857_(cropped).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Alejandro_Magno%2C_Alexander_The_Great_Bust_Alexander_BM_1857_%28cropped%29.jpg/200px-Alejandro_Magno%2C_Alexander_The_Great_Bust_Alexander_BM_1857_%28cropped%29.jpg" decoding="async" width="200" height="223" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Alejandro_Magno%2C_Alexander_The_Great_Bust_Alexander_BM_1857_%28cropped%29.jpg/300px-Alejandro_Magno%2C_Alexander_The_Great_Bust_Alexander_BM_1857_%28cropped%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Alejandro_Magno%2C_Alexander_The_Great_Bust_Alexander_BM_1857_%28cropped%29.jpg/400px-Alejandro_Magno%2C_Alexander_The_Great_Bust_Alexander_BM_1857_%28cropped%29.jpg 2x" data-file-width="1747" data-file-height="1949" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Хеленистичка уметност">Хеленистичка</a> биста младог Александра Великог, вероватно из <a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Птолемејско краљевство">Птолемејског Египта</a>, 2−1. век п. н. е., сада у <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98" title="Британски музеј">Британском музеју</a></figcaption></figure> Када је Александар имао 13 година, Филип је почео да му тражи учитеља и размишљао је о академцима као што су <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Исократ">Исократ</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%83%D1%81%D0%B8%D0%BF&action=edit&redlink=1" class="new" title="Спеусип (страница не постоји)">Спеусип</a>, овај последњи је чак нудио и оставку на месту управљања <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%90%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Платонова Академија">академијом</a> како би преузео функцију Александровог учитеља. На крају, Филип је изабрао <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BB" title="Аристотел">Аристотела</a> и обезбедио је храм Нимфеј у <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B0_(%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мијеза (Македонија) (страница не постоји)">Мијези</a> као учионицу. У замену за Александрово подучавање, Филип је пристао да поново изгради Аристотелов родни град <a href="/wiki/Stageira" title="Stageira">Стагеиру</a>, који је Филип уништио, и да га поново насели куповином и ослобађањем бивших грађана који су постали робови и помиловањем оних који су послати у прогонство.<a href="#cite_note-22">[21]</a> Мијеза је била као интернат за Александра и децу осталих македонских званичника, попут <a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_I_%D0%A1%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Птолемеј I Сотер">Птолемеја</a>, <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Хефестион">Хефестиона</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80" title="Касандар">Касандра</a>. Многи од тих ученика ће постати Александрови пријатељи и будући генерали, а биће познати и као „сапутници”. Аристотел је подучавао Александра и његове сапутнике о медицини, филозофији, моралима, религији, логици и уметности. Под Аристотеловим учењима, Александар је развио страст према <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%80" title="Хомер">Хомеровим</a> делима, а посебно према <a href="/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Илијада">Илијади</a>; Аристотел му је дао копију са белешкама, коју је Александар касније носио са собом у походима.<a href="#cite_note-23">[22]</a> Александар је могао да цитира <a href="/wiki/%D0%95%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D0%B4" title="Еурипид">Еурипида</a> по свом сећању.<a href="#cite_note-RLF-24">[23]</a> Током своје младости, Александар је био упознат и са прогнаним Персијанцима на македонском двору, који су неколико година добијали заштиту Филипа II јер су се супротстављали <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BA%D1%81_III" title="Артаксеркс III">Артаксерксу III</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTECawthorne2004[httpsbooksgooglecombooksidoxyz0v9T74sCpgPA42_42–43]-25">[24]</a><a href="#cite_note-26">[25]</a><a href="#cite_note-EDC-27">[26]</a> Међу њима су били и <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%B7_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Артабаз II (страница не постоји)">Артабаз II</a> и његова ћерка <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%BA%D1%9B%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B0_%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%B7%D0%B0)" title="Барсина (кћи сатрапа Артабаза)">Барсина</a>, могуће будућа Александрова љубавница, која је боравила на македонском двору од 352. п. н. е. до 342. п. н. е., као и Аминапес, будући Александров <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BF" title="Сатрап">сатрап</a> и персијски племић по имену Сисин.<a href="#cite_note-FOOTNOTECawthorne2004[httpsbooksgooglecombooksidoxyz0v9T74sCpgPA42_42–43]-25">[24]</a><a href="#cite_note-JM-28">[27]</a><a href="#cite_note-29">[28]</a><a href="#cite_note-EJ-30">[29]</a> Ово је македонском двору дало добро познавање персијских несугласица, а можда је чак и утицало на неке од новина у управљању македонском државом.<a href="#cite_note-JM-28">[27]</a> У Суди, <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" class="mw-redirect" title="Византијско царство">византијској</a> енциклопедији из 10. века, пише да је Анаксимен из <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%BA" title="Лампсак">Лампсака</a> био такође један од Александрових учитеља, и да је Анаксимен такође пратио Александра у његовим походима.<a href="#cite_note-31">[30]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Наследник_Филипа_II">Наследник Филипа II</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=4" title="Уредите одељак „Наследник Филипа II”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=4" title="Уреди извор одељка: Наследник Филипа II">уреди извор</a>]</div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Регентство_и_успон_Македоније">Регентство и успон Македоније</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=5" title="Уредите одељак „Регентство и успон Македоније”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=5" title="Уреди извор одељка: Регентство и успон Македоније">уреди извор</a>]</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24414138">.mw-parser-output .hatnote{font-style:italic}.mw-parser-output div.hatnote{padding-left:1.6em;margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .hatnote i{font-style:normal}.mw-parser-output .hatnote+link+.hatnote{margin-top:-0.5em}</style><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Филип II Македонски">Филип II Македонски</a> и <a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Успон Македоније">Успон Македоније</a></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Philip_II_of_Macedon_Ny_Carlsberg_Glyptotek_IN2263.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2f/Philip_II_of_Macedon_Ny_Carlsberg_Glyptotek_IN2263.jpg/200px-Philip_II_of_Macedon_Ny_Carlsberg_Glyptotek_IN2263.jpg" decoding="async" width="200" height="267" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2f/Philip_II_of_Macedon_Ny_Carlsberg_Glyptotek_IN2263.jpg/300px-Philip_II_of_Macedon_Ny_Carlsberg_Glyptotek_IN2263.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2f/Philip_II_of_Macedon_Ny_Carlsberg_Glyptotek_IN2263.jpg/400px-Philip_II_of_Macedon_Ny_Carlsberg_Glyptotek_IN2263.jpg 2x" data-file-width="4500" data-file-height="6000" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Филип II Македонски">Филип II Македонски</a>, Александров отац</figcaption></figure> Када је имао 16 година, Александрово образовање под Аристотелом се завршило. Филип II је водио рат против <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Трачани">Трачана</a> на северу, поставивши Александра као <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%82" title="Регент">регента</a> и наследника престола.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010188-15">[14]</a> За време Филиповог одсуства, <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Трачани">трачанско</a> племе у <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Маедија (страница не постоји)">Маедији</a> је подигло побуну против Македоније. Александар је брзо реаговао и отерао их са њихове територије. Територија је колонизована и основан је град по имену <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99_%D0%9C%D0%B0%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Александропољ Маедија (страница не постоји)">Александропољ</a>.<a href="#cite_note-32">[31]</a> По Филиповом повратку, Александар је послат са малом силом да обузда побуне у јужној <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тракија">Тракији</a>. У походу против грчког града <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%82" title="Перинт">Перинта</a>, Александар је наводно спасао живот свом оцу. У међувремену, град <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D1%84%D0%B8%D1%81%D0%B0" title="Амфиса">Амфиса</a> је почео да обрађује земље које су биле свете за <a href="/wiki/%D0%90%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD" title="Аполон">Аполона</a> близу <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BB%D1%84%D0%B8" title="Делфи">Делфија</a>, светогрђе које је Филипу дало прилику да даље интервенише у грчким пословима. Док је Филип био заузет у Тракији, Александру је било наређено да прикупи војску за поход на јужну Грчку. Забринут да би и друге грчке државе могле да интервенишу, Александар је учинио да изгледа као да се уместо тога спрема да нападне <a href="/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Илирија">Илирију</a>. Током овог превирања, Илири су напали Македонију, али их је Александар поразио.<a href="#cite_note-FOOTNOTERenault200147–49-33">[32]</a> Филип и његова војска су се придружили његовом сину 338. п. н. е., и кренули су на југ кроз <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%BB" title="Термопил">Термопил</a>, заузевши га након упорног отпора тебанског гарнизона. Затим су окупирали град <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Елатеја (страница не постоји)">Елатеју</a>, удаљен само неколико дана марширања од <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Атина">Атине</a> и <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%B1%D0%B0_(%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0)" title="Теба (Грчка)">Тебе</a>. Атињани, предвођени <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD" title="Демостен">Демостеном</a>, гласали су за тражење савеза са Тебом против Македоније. И Атина и Филип су послали амбасаде да придобију наклоност Тебе, али је Атина победила у надметању.<a href="#cite_note-34">[33]</a> Филип је кренуо на Амфису (наводно поступајући по захтеву Амфиктионске лиге), заробивши плаћенике које је тамо послао Демостен и прихвативши предају града. Филип се затим вратио у Елатеју, пославши последњу понуду мира Атини и Теби, коју су је обе одбиле.<a href="#cite_note-35">[34]</a> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Battle_of_Chaeronea,_338_BC.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Battle_of_Chaeronea%2C_338_BC.png/200px-Battle_of_Chaeronea%2C_338_BC.png" decoding="async" width="200" height="141" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Battle_of_Chaeronea%2C_338_BC.png/300px-Battle_of_Chaeronea%2C_338_BC.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Battle_of_Chaeronea%2C_338_BC.png/400px-Battle_of_Chaeronea%2C_338_BC.png 2x" data-file-width="752" data-file-height="531" /></a><figcaption>План <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%B5" title="Битка код Херонеје">битке код Херонеје</a></figcaption></figure> Док је Филип марширао према југу, његови противници су га пресрели код <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Херонеја (страница не постоји)">Херонеје</a> у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3)" title="Беотија (округ)">Беотији</a>. Током <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%B5" title="Битка код Херонеје">битке код Херонеје</a> која је уследила, Филип је командовао десним крилом, а Александар левим, у пратњи групе Филипових генерала од поверења. Према античким изворима, две стране су се неко време жестоко бориле. Филип је намерно наредио својим трупама да се повуку, рачунајући на то да ће их неиспитани атински <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8" title="Хоплити">хоплити</a> пратити, чиме је успео да сломи њихов ред. Александар је први сломио тебанске редове, а за њим и Филипови генерали. Пошто је оштетио непријатељску кохезију, Филип је наредио својим трупама да крену у директни напад и брзо их разбио. Са изгубљеним Атињанима, Тебанци су били опкољени. Остављени да се боре сами, били су поражени.<a href="#cite_note-DiodXVI-36">[35]</a> После победе код Херонеје, Филип и Александар су без отпора кренули на Пелопонез, били су дочекани од свих градова; међутим, када су стигли у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0" title="Спарта">Спарту</a>, одбијени су, али нису прибегли рату.<a href="#cite_note-37">[36]</a> У <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%82" title="Коринт">Коринту</a> је Филип успоставио „Хеленски савез“ (по узору на стари антиперсијски савез из <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Грчко-персијски ратови">грчко-персијских ратова</a>), који је укључивао већину грчких градова-држава осим Спарте. Филип је тада именован за <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Хегемонија">Хегемона</a> (често се преводи као „Врховни командант“) овог савеза (којег модерни историчари називају <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7" title="Коринтски савез">Коринтски савез</a>) и најавио је своје планове да нападне <a href="/wiki/%D0%90%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ахеменидско царство">Персијско царство</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTERenault200154-38">[37]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEMcCarty200426-39">[38]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Прогонство_и_повратак">Прогонство и повратак</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=6" title="Уредите одељак „Прогонство и повратак”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=6" title="Уреди извор одељка: Прогонство и повратак">уреди извор</a>]</div> Када се Филип вратио у Пелу, заљубио се и оженио је <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0_%D0%95%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Клеопатра Еуридика">Клеопатру Еуридику</a> 338. п. н. е.,<a href="#cite_note-40">[39]</a> братаницу свог генерала <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BB_(%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0)" title="Атал (војсковођа)">Атала</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010179-41">[40]</a> Овај брак је учинио Александрову позицију наследника мање осигураном, пошто би сваки син Клеопатре Еуридике био чистокрвни македонски наследник, док је Александар био само полу-Македонац.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMcCarty200427-42">[41]</a> Током свадбеног банкета, пијани Атал се у јавности молио боговима да брак изроди законитог наследника.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010179-41">[40]</a> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r27428402">.mw-parser-output .templatequote{overflow:hidden;margin:1em 0;padding:0 32px}.mw-parser-output .templatequote .templatequotecite{line-height:1.5em;text-align:left;padding-left:1.6em;margin-top:0}</style><blockquote class="templatequote">На венчању Клеопатре, у коју се Филип заљубио и оженио, будући да је била премлада за њега, њен стриц Атал је у пијаном стању пожелео да Македонци преклињу богове да им дају законитог наследника краљевства од стране његове братанице. То је толико изнервирало Александра, да му је бацио једну од чаша на главу: „Будало”, рекао је, „Јесам ли ја онда копиле?” Тада је Филип, подржавајући Атала, устао и хтео је да крене на свог сина; али на срећу за обојицу, или његов пренагли бес, или вино које је попио, натерало га је да оклизне ногу и падне на под. На шта га је Александар прекорно увредио: „Видите!”, рекао је, „човек који се спрема да пређе из Европе у Азију, преврнуо се у преласку са једног места на друго.<div class="templatequotecite">— <cite>Плутарх, описујући свађу на Филиповом венчању.<a href="#cite_note-PA9-43">[42]</a></cite></div></blockquote> 337. године п. н. е., Александар је напустио Македонију са својом мајком, оставивши је код њеног брата краља <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_I_%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Александар I Епирски (страница не постоји)">Александра I Епирског</a> у <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Додона (страница не постоји)">Додони</a>, престоници <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%86%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Молосијци (страница не постоји)">Молосијаца</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010180-44">[43]</a> Он је наставио према Илирији,<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010180-44">[43]</a> где је потражио уточиште код једног или више илирских краљева, могуће код <a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Глаукија">Глаукија</a>, и био је третиран као гост, иако их је неколико година раније поразио у бици.<a href="#cite_note-45">[44]</a> Међутим, изгледа да Филип никада није намеравао да се одрекне свог политички и војно обученог сина.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010180-44">[43]</a> Сходно томе, Александар се вратио у Македонију након шест месеци захваљујући напорима породичног пријатеља, <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Демарат (страница не постоји)">Демарата</a>, који је посредовао између две стране.<a href="#cite_note-46">[45]</a> Следеће године, персијски <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BF" title="Сатрап">сатрап</a> (гувернер) <a href="/wiki/Karija" title="Karija">Карије</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B8%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пиксодар (страница не постоји)">Пиксодар</a>, понудио је своју најстарију ћерку Александровом полубрату, <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_III_%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98" title="Филип III Аридеј">Филипу Аридеју</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010180-44">[43]</a> Олимпијада и неколико Александрових пријатеља су му сугерисали да ово показује да Филип намерава да Аридеја учини својим наследником.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010180-44">[43]</a> Александар је реаговао тако што је послао забављача, <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BB_(%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%87)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тезал (забављач) (страница не постоји)">Тезала</a> из Коринта, да каже Пиксодару да не треба да нуди руку своје ћерке незаконитом сину, већ је требао Александру. Када је Филип чуо за то, прекинуо је преговоре и прекорио Александра што жели да се ожени ћерком Каријанца, уз објашњење да је желео бољу невесту за њега.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010180-44">[43]</a> Филип је протерао четворицу Александрових пријатеља <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%80%D0%BF%D0%B0%D0%BB" title="Харпал">Харпала</a>, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B0%D1%80%D1%85" title="Неарх">Неарха</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_I_%D0%A1%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Птолемеј I Сотер">Птолемеја</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98&action=edit&redlink=1" class="new" title="Еригиј (страница не постоји)">Еригија</a> и натерао је Коринћане да му доведу Тезала у ланцима.<a href="#cite_note-47">[46]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Краљ_Македоније">Краљ Македоније</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=7" title="Уредите одељак „Краљ Македоније”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=7" title="Уреди извор одељка: Краљ Македоније">уреди извор</a>]</div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Долазак_на_престо">Долазак на престо</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=8" title="Уредите одељак „Долазак на престо”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=8" title="Уреди извор одељка: Долазак на престо">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Pausanius_assassinates_Philip_during_the_procession_into_the_theatre_by_Andre_Castaigne_(1898-1899).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1d/Pausanius_assassinates_Philip_during_the_procession_into_the_theatre_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg/200px-Pausanius_assassinates_Philip_during_the_procession_into_the_theatre_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg" decoding="async" width="200" height="326" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1d/Pausanius_assassinates_Philip_during_the_procession_into_the_theatre_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg/300px-Pausanius_assassinates_Philip_during_the_procession_into_the_theatre_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1d/Pausanius_assassinates_Philip_during_the_procession_into_the_theatre_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg/400px-Pausanius_assassinates_Philip_during_the_procession_into_the_theatre_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg 2x" data-file-width="1638" data-file-height="2670" /></a><figcaption>Паусанија убија Филипа II, Александровог оца, током свог уласка у храм</figcaption></figure> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Deer_hunt_mosaic_from_Pella.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dc/Deer_hunt_mosaic_from_Pella.jpg/200px-Deer_hunt_mosaic_from_Pella.jpg" decoding="async" width="200" height="195" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dc/Deer_hunt_mosaic_from_Pella.jpg/300px-Deer_hunt_mosaic_from_Pella.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dc/Deer_hunt_mosaic_from_Pella.jpg/400px-Deer_hunt_mosaic_from_Pella.jpg 2x" data-file-width="462" data-file-height="450" /></a><figcaption>Амблем мозаика „лова на јелене”, око 300. п. н. е., из <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BB%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Пела (град)">Пеле</a>; фигура на десној страни је вероватно Александар Велики због датума на мозаику заједно са приказаним растом његове косе са централним разделом (анастола); фигура са леве стране која рукује секиром са две оштрице (повезана са <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82" title="Хефест">Хефестом</a>) је можда <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Хефестион">Хефестион</a>, један од Александрових лојалних сапутника.<a href="#cite_note-bare_url_a-48">[47]</a></figcaption></figure> У лето 336. п. н. е., док је у <a href="/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Вергина">Еги</a> присуствовао венчању своје ћерке <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Клеопатра од Македоније (страница не постоји)">Клеопатре</a> са Олимпијадиним братом, <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_I_%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Александар I Епирски (страница не постоји)">Александром I Епирским</a>, Филипа је убио капетан његових <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Соматофили (страница не постоји)">телохранитеља</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-disambig" title="Паусанија">Паусанија</a>. Док је Паусанија покушавао да побегне, саплео се о лозу и убили су га гоничи, укључујући и двојицу Александрових другова, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Пердика II Македонски">Пердику</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Леонат (страница не постоји)">Леоната</a>. Александра су племићи и војска у 20. години, на лицу места, прогласили за новог краља.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMcCarty200430–31-49">[48]</a><a href="#cite_note-50">[49]</a><a href="#cite_note-Fox_1980_72-51">[50]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Консолидација_власти">Консолидација власти</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=9" title="Уредите одељак „Консолидација власти”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=9" title="Уреди извор одељка: Консолидација власти">уреди извор</a>]</div> Александар је започео своју владавину елиминацијом потенцијалних ривала на престолу. Наредио је да се његов рођак, бивши <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0_IV" title="Аминта IV">Аминта IV</a> погуби.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010190-52">[51]</a> Такође је наредио да се елиминишу двојица македонских кнежева из области <a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B5%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Линкест (страница не постоји)">Линкеста</a>, али је поштедео трећег, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B5%D1%81%D1%82" title="Александар Линкест">Александра Линкеста</a>. Олимпијада је Клеопатру Еуридику и Европу, њену ћерку са Филипом, спалила живе. Када је Александар сазнао за то, био је бесан. Александар је наредио и убиство Атала,<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010190-52">[51]</a> који је командовао претходницом војске у Малој Азији и Клеопатриног стрица.<a href="#cite_note-Green_2007_5–6-53">[52]</a> Атал се у то време дописивао са Демостеном, у вези са могућношћу пребега у Атину. Атал је такође неколико пута увредио Александра, а након Клеопатриног убиства, Александар га је можда сматрао превише опасним да би га оставио у животу.<a href="#cite_note-Green_2007_5–6-53">[52]</a> Александар је поштедео Аридеја, који је по свему судећи био ментално нестабилан, вероватно као последица тровања од стране Олимпијаде.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMcCarty200430–31-49">[48]</a><a href="#cite_note-Fox_1980_72-51">[50]</a><a href="#cite_note-54">[53]</a> Вест о Филиповој смрти натерала је многе државе на побуну, укључујући Тебу, Атину, Тесалију и трачанска племена северно од Македоније. Када је до Александра стигла вест о побунама, брзо је реаговао. Иако му је саветовано да користи дипломатију, Александар је окупио 3.000 македонских коњаника и одјахао на југ према Тесалији. Затекао је тесалску војску како заузима прелаз између планине <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF" title="Олимп">Олимп</a> и планине <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D0%B0_(%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Планина Оса (Грчка) (страница не постоји)">Осе</a>, и наредио је својим људима да јашу преко планине Осе. Када су се Тесалијанци сутрадан пробудили, видели су Александра у позадини и одмах су се предали, додајућу своју коњицу Александровој војсци. Затим је наставио на југ према <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B7" title="Пелопонез">Пелопонезу</a>.<a href="#cite_note-55">[54]</a> Александар се зауставио у Термофилу, где је био признат као вођа Амфиктионске лиге пре него што је кренуо на југ у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%82" title="Коринт">Коринт</a>. Атина је тражила мир и Александар је помиловао побуњенике. Чувени сусрет Александра и <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D0%B5%D0%BD_%D0%B8%D0%B7_%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%B5" title="Диоген из Синопе">Диогена из Синопе</a> догодио се за време Александровог боравка у Коринту. Када је Александар упитао Диогена шта може да уради за њега, филозоф је презриво замолио Александра да се помери мало у страну, јер му је блокирао сунчеву светлост.<a href="#cite_note-FOOTNOTEStoneman200421-56">[55]</a> Овај одговор је очигледно одушевио Александра, за кога се наводи да је рекао: „Али заиста, да нисам Александар, волео бих да сам Диоген.”<a href="#cite_note-FOOTNOTEDillon2004187–88-57">[56]</a> У Коринту је Александар узео титулу Хегемона („вођа”) и, као и Филип, постављен је за команданта предстојећег рата против Персије. Добио је и вести о трачанској побуни.<a href="#cite_note-58">[57]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Балкански_поход">Балкански поход</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=10" title="Уредите одељак „Балкански поход”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=10" title="Уреди извор одељка: Балкански поход">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%B4" title="Александров балкански поход">Александров балкански поход</a></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:The_Macedonian_phalanx_counter-attacks_during_the_battle_of_the_carts.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1e/The_Macedonian_phalanx_counter-attacks_during_the_battle_of_the_carts.jpg/200px-The_Macedonian_phalanx_counter-attacks_during_the_battle_of_the_carts.jpg" decoding="async" width="200" height="139" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1e/The_Macedonian_phalanx_counter-attacks_during_the_battle_of_the_carts.jpg/300px-The_Macedonian_phalanx_counter-attacks_during_the_battle_of_the_carts.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1e/The_Macedonian_phalanx_counter-attacks_during_the_battle_of_the_carts.jpg/400px-The_Macedonian_phalanx_counter-attacks_during_the_battle_of_the_carts.jpg 2x" data-file-width="2309" data-file-height="1601" /></a><figcaption>Македонска фаланга у бици против Трачана 335. п. н. е.</figcaption></figure> Пре него што је прешао у Азију, Александар је желео да заштити своје северне границе. У пролеће 335. п. н. е., угушио је неколико побуна. Полазећи од <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D1%84%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%99" title="Амфипољ">Амфипоља</a>, отпутовао је на исток у земљу „Независних Трачана”; а код планине Хемус, македонска војска је напала и поразила трачанске снаге које су се налазиле на висовима.<a href="#cite_note-I,_1-59">[58]</a> Македонци су ушли у земљу <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B8" title="Трибали">Трибала</a> и поразили су њихову војску код реке Лигин<a href="#cite_note-60">[59]</a> (притока <a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2" title="Дунав">Дунава</a>). Александар је потом три дана марширао према <a href="/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2" title="Дунав">Дунаву</a>, наишавши на племе <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%B8" title="Гети">Гети</a> на супротној страни обале. Прешавши реку ноћу, изненадио их је и натерао њихову војску на повлачење после првог окршаја <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Коњица">коњице</a>.<a href="#cite_note-61">[60]</a> До Александра је тада стигла вест да су <a href="/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B8" title="Илири">илирски</a> поглавица Клит и <a href="/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Глаукија">краљ Глаукија</a> од <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8" title="Тауланти">Таулантија</a> у отвореној побуни против његове власти. Марширајући на запад у Илирију, Александар им је поразио сваки ред, приморавајући два владара да побегну са својим трупама. Овим победама обезбедио је своју северну границу.<a href="#cite_note-62">[61]</a> Док је Александар одлазио према северу, Тебанци и Атињани су се поново побунили. Александар је одмах кренуо на југ. Док су други градови поново оклевали, Теба је одлучила да се бори. Тебански отпор је био неефикасан, а Александар је <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%A2%D0%B5%D0%B1%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Битка код Тебе (страница не постоји)">срушио град</a> и поделио његову територију између других беотијских градова. Крај Тебе је застрашио Атину, остављајући целу Грчку привремено у миру.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010192-63">[62]</a> Александар је тада кренуо у свој поход на Азију, именовавши <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Антипатер">Антипатера</a> као регента.<a href="#cite_note-Roisman_2010_199-64">[63]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Освајање_Ахеменидског_Персијског_царства"><span id=".D0.9E.D1.81.D0.B2.D0.B0.D1.98.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D0.90.D1.85.D0.B5.D0.BC.D0.B5.D0.BD.D0.B8.D0.B4.D1.81.D0.BA.D0.BE.D0.B3_.D0.9F.D0.B5.D1.80.D1.81.D0.B8.D1.98.D1.81.D0.BA.D0.BE.D0.B3_.D1.86.D0.B0.D1.80.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.B0">Освајање Ахеменидског Персијског царства</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=11" title="Уредите одељак „Освајање Ахеменидског Персијског царства”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=11" title="Уреди извор одељка: Освајање Ахеменидског Персијског царства">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3" title="Ратови Александра Великог">Ратови Александра Великог</a></div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Мала_Азија">Мала Азија</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=12" title="Уредите одељак „Мала Азија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=12" title="Уреди извор одељка: Мала Азија">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Битка код Граника">Битка код Граника</a></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:MacedonEmpire.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/40/MacedonEmpire.jpg/200px-MacedonEmpire.jpg" decoding="async" width="200" height="96" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/40/MacedonEmpire.jpg/300px-MacedonEmpire.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/40/MacedonEmpire.jpg/400px-MacedonEmpire.jpg 2x" data-file-width="1990" data-file-height="951" /></a><figcaption>Мапа Александровог царства и његова рута</figcaption></figure> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Audran.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Audran.jpg/200px-Audran.jpg" decoding="async" width="200" height="158" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Audran.jpg/300px-Audran.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Audran.jpg/400px-Audran.jpg 2x" data-file-width="1000" data-file-height="792" /></a><figcaption>Александар улази у Вавилон</figcaption></figure> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Alexander_cuts_the_Gordian_Knot.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/Alexander_cuts_the_Gordian_Knot.jpg/200px-Alexander_cuts_the_Gordian_Knot.jpg" decoding="async" width="200" height="156" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/Alexander_cuts_the_Gordian_Knot.jpg/300px-Alexander_cuts_the_Gordian_Knot.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/Alexander_cuts_the_Gordian_Knot.jpg/400px-Alexander_cuts_the_Gordian_Knot.jpg 2x" data-file-width="2048" data-file-height="1601" /></a><figcaption>Александар сече <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2_%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80" title="Гордијев чвор">Гордијев чвор</a> (1767), насликао <a href="/w/index.php?title=%D0%96%D0%B0%D0%BD-%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BD_%D0%91%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Жан-Симон Бертелеми (страница не постоји)">Жан-Симон Бертелеми</a></figcaption></figure> Након своје победе у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%B5" title="Битка код Херонеје">бици код Херонеје (338. п. н. е.)</a>, <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Филип II Македонски">Филип II</a> је почео да успоставља себе као хегемона (<a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Грчки језик">грч.</a> ἡγεμών) савеза који је, према <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Диодор са Сицилије">Диодору</a>, требао да покрене поход против Персијанаца због разних невоља које је Грчка претрпела 480. п. н. е., а самим тим и да ослободе грчке градове на западним обалама и острвима од ахеменидске власти. Године 336. п. н. е., послао је <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Парменион">Пармениона</a> са Аминтом, Андроменом и <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BB_(%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0)" title="Атал (војсковођа)">Аталом</a>, и војску од 10.000 људи у <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Анадолија">Анадолију</a> да изврше припреме за инвазију.<a href="#cite_note-PB-65">[64]</a><a href="#cite_note-WH-66">[65]</a> У почетку је све ишло добро. Грчки градови на западној обали Анадолије су се побунили све док није стигла вест да је Филип убијен и да га је наследио његов млади син Александар. Македонци су били деморалисани Филиповом смрћу и евентуално су били поражени код Магнезије од стране Ахеменида под командом најамника <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%BE%D0%BD_%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B0" title="Мемнон са Родоса">Мемнона са Родоса</a>.<a href="#cite_note-PB-65">[64]</a><a href="#cite_note-WH-66">[65]</a> Преузевши пројекат инвазије Филипа II, Александрова војска је, 334. п. н. е., прешла <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%BB%D0%B8" title="Дарданели">Хелеспонт</a> са приближно 48.100 војника, 6.100 коњаника и флотом од 120 бродова са посадом чији је број био 38.000,<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010192-63">[62]</a> повучени из Македоније и разних других грчких градова-држава, плаћеници и феудално одгајани војници из <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тракија">Тракије</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Пеонија">Пеоније</a> и <a href="/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Илирија">Илирије</a>.<a href="#cite_note-67">[66]</a> Александар је показао своју намеру да освоји целокупно Персијско царство тако што је бацио копље у азијско тло и рекао да прихвата Азију као поклон од богова. Ово је такође показало Александрову жељу да се бори, за разлику од очеве склоности дипломатији.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010192-63">[62]</a> После прве победе над персијским снагама у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Битка код Граника">бици код Граника</a>, Александар је прихватио предају престонице персијске провинције и ризнице <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B4_(%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0)" title="Сард (Турска)">Сарда</a>; затим је кренуо дуж <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јонија">јонске</a> обале, давајући градовима аутономију и демократију. <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82" title="Милет">Милет</a>, који су држале Ахеменидске снаге, захтевао је деликатну операцију опсаде, са персијским поморским снагама у близини. Још јужније, у <a href="/wiki/Halikarnas" title="Halikarnas">Халикарнасу</a>, у <a href="/wiki/Karija" title="Karija">Карији</a>, Александар је успешно повео своју прву опсаду великих размера, на крају приморавши своје противнике, капетана плаћеника <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%BE%D0%BD_%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B0" title="Мемнон са Родоса">Мемнона са Родоса</a> и персијског <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BF" title="Сатрап">сатрапа</a> Карије, <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Оронтобат (страница не постоји)">Оронтобата</a>, да се повуку преко мора.<a href="#cite_note-68">[67]</a> Александар је владу Карије препустио припадници династије Хекатомнида, <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%B4%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ада из Карије (страница не постоји)">Ади</a>, која је усвојила Александра као свог сина.<a href="#cite_note-Arrian_1976_loc=I,_23-69">[68]</a> Из Халикарнаса, Александар је кренуо у планинску <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Ликија">Ликију</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Памфилија">Памфилијску</a> равницу, потврђујући контролу над свим обалним градовима да би ускратио персијске обалне базе. Од Памфилије па надаље на обали није било већих лука и Александар је прешао на копнени део земље. У <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%81" title="Термес">Термесу</a> је Александар поразио али није јуришао на <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Писидија">Писидијански</a> град. У античкој фригијској престоници <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Гордион">Гордиону</a>, Александар је „разрешио” до тада нерешиви <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2_%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80" title="Гордијев чвор">Гордијев чвор</a>, подвиг за који је речено да чека будућег „краља <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Анадолија">Азије</a>”.<a href="#cite_note-70">[69]</a> Према причи, Александар је рекао да није важно како је чвор био завезан и пресекао га је својим мачем.<a href="#cite_note-71">[70]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Левант_и_Сирија">Левант и Сирија</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=13" title="Уредите одељак „Левант и Сирија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=13" title="Уреди извор одељка: Левант и Сирија">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%98%D1%81%D0%B0" title="Битка код Иса">Битка код Иса</a> и <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A2%D0%B8%D1%80%D0%B0" title="Опсада Тира">Опсада Тира</a></div> У пролеће 333. п. н. е., Александар је прешао из <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%83%D1%80%D1%83%D1%81" title="Таурус">Тауруса</a> у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Киликија">Киликију</a>. После дуже паузе због болести, кренуо је даље ка Сирији. Иако га је Даријева знатно већа војска надмашила, Александар се вратио у Киликију, где је победио Дарија код <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%81_(%D0%9A%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ис (Киликија) (страница не постоји)">Иса</a>. Дарије је побегао са бојног поља, због чега се његова војска распала, а иза себе је оставио своју супругу, своје две ћерке, мајку <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%B0" title="Сисигамба">Сисигамбу</a> и фантастично благо. Понудио је <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC" title="Мировни споразум">мировни споразум</a> који је укључивао земље које је већ изгубио и откуп од 10.000 талената за своју породицу. Александар је одговорио да, пошто је сада он краљ Азије, само он одлучује о територијалној подели.<a href="#cite_note-72">[71]</a> Александар је успео да преузме <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Сирија">Сирију</a> и већи део обале <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%82" title="Левант">Леванта</a>.<a href="#cite_note-Arrian_1976_loc=I,_23-69">[68]</a> Следеће године, 332. п. н. е., био је приморан да нападне <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%80" title="Тир">Тир</a>, који је заузео после дуге и тешке <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A2%D0%B8%D1%80%D0%B0" title="Опсада Тира">опсаде</a>.<a href="#cite_note-73">[72]</a><a href="#cite_note-74">[73]</a> Војно способни мушкарци су били масакрирани, а жене и деца су продати у ропство.<a href="#cite_note-75">[74]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Египат">Египат</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=14" title="Уредите одељак „Египат”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=14" title="Уреди извор одељка: Египат">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Name_of_Alexander_the_Great_in_Hieroglyphs_circa_330_BCE.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Name_of_Alexander_the_Great_in_Hieroglyphs_circa_330_BCE.jpg/200px-Name_of_Alexander_the_Great_in_Hieroglyphs_circa_330_BCE.jpg" decoding="async" width="200" height="132" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Name_of_Alexander_the_Great_in_Hieroglyphs_circa_330_BCE.jpg/300px-Name_of_Alexander_the_Great_in_Hieroglyphs_circa_330_BCE.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Name_of_Alexander_the_Great_in_Hieroglyphs_circa_330_BCE.jpg/400px-Name_of_Alexander_the_Great_in_Hieroglyphs_circa_330_BCE.jpg 2x" data-file-width="2965" data-file-height="1964" /></a><figcaption>Име Александра Великог написано на <a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%84%D0%B8" title="Египатски хијероглифи">Египатском хијероглифу</a> (писано са десне на леву страну), око 332. п. н. е., Египат. <a href="/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%B2%D1%80" title="Лувр">Лувр музеј</a>.</figcaption></figure> Када је Александар уништио Тир, већина градова на путу ка <a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82" title="Египат">Египту</a> је брзо капитулирала. Међутим, Александар је наишао на отпор у <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%B7%D0%B0" title="Газа">Гази</a>. Упориште је било јако утврђено и изграђено на брду, што је захтевало опсаду. Када су му „његови саветници указали да због висине хумке то неће бити могуће... то је Александра још више охрабрило да покуша”.<a href="#cite_note-76">[75]</a> Након три неуспешна покушаја, упориште је пало, али не пре него што је Александар задобио озбиљну рану у рамену. Као и у Тиру, војно способни мушкарци су убијени, а жене и деца су продати у ропство.<a href="#cite_note-77">[76]</a> Египат је био само једна од великог броја територија које је Александар преузео од Персијанаца. Након путовања у Сиву, Александар је крунисан у Птаховом храму у Мемфису. Изгледа да египатски народ није сматрао узнемирујућим то што је Александар био странац - нити што је био одсутан практично током целе своје владавине.<a href="#cite_note-:0-78">[77]</a> Александар је обновио храмове које су Персијанци занемарили и посветио нове споменике египатским боговима. У храму Луксора, близу Карнака, саградио је капелу за свету баржу. Током својих кратких месеци у Египту, реформисао је систем опорезивања по грчком узору и организовао је војну окупацију земље, али је почетком 331. п. н. е. отишао у Азију у потеру за преосталим Персијанцима.<a href="#cite_note-:0-78">[77]</a> Током Александровог боравка у Египту 332. п. н. е., био је виђен као ослободилац.<a href="#cite_note-79">[78]</a> Да би легитимисао преузимање власти и био признат као потомак дуге лозе фараона, Александар је принео жртве боговима у Мемфису и отишао да се консултује са чувеним пророчиштем Амун-Ра у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B2%D0%B0_(%D0%BE%D0%B0%D0%B7%D0%B0)" title="Сива (оаза)">оази Сива</a>.<a href="#cite_note-:0-78">[77]</a> Био је проглашен сином божанства <a href="/wiki/Amon" title="Amon">Амона</a> у оази Сива у <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Либија">Либијској</a> пустињи.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBosworth198871–74-80">[79]</a> Од тада, Александар је често називао <a href="/wiki/Amon" title="Amon">Зевса-Амона</a> својим правим оцем, а након његове смрти, валута га је приказивала украшеног Амоновим роговима као симболом његовог божанства.<a href="#cite_note-81">[80]</a> Грци су ову поруку - поруку коју су богови упутили свим фараонима - тумачили као пророчанство.<a href="#cite_note-:0-78">[77]</a> Током свог боравка у Египту, основао је <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Александрија">Александрију</a>, која ће након његове смрти постати просперитетна престоница <a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Птолемејско краљевство">Птолемејског краљевства</a>.<a href="#cite_note-82">[81]</a> Контрола над Египтом ће прећи на Птолемеја I (Лагосовог сина), оснивача Птолемејске династије (305−30. п. н. е.) након Александрове смрти. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Асирија_и_Вавилонија">Асирија и Вавилонија</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=15" title="Уредите одељак „Асирија и Вавилонија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=15" title="Уреди извор одељка: Асирија и Вавилонија">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%93%D0%B0%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B5" title="Битка код Гаугамеле">Битка код Гаугамеле</a></div> Напустивши Египат 331. п. н. е., Александар је кренуо на исток у Ахеменидску Асирију у <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B0_%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Горња Месопотамија">Горњој Месопотамији</a> (данас северни <a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BA" title="Ирак">Ирак</a>) и поново победио Дарија у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%93%D0%B0%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B5" title="Битка код Гаугамеле">бици код Гаугамеле</a>.<a href="#cite_note-83">[82]</a> Дарије је још једном побегао са бојног поља, а Александар га је јурио све до данашњег <a href="/wiki/%D0%95%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BB" title="Ербил">Ербила</a>. Битка код Гаугамеле је била последњи и одлучујући сусрет између њих двојице.<a href="#cite_note-84">[83]</a> Дарије је побегао преко планина у <a href="/wiki/%D0%95%D0%BA%D0%B1%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Екбатан">Екбатан</a> (данашњи <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD" title="Хамадан">Хамадан</a>) док је Александар заузео <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BD" title="Вавилон">Вавилон</a>.<a href="#cite_note-AIII16-85">[84]</a> <a href="/wiki/Vavilonski_astronomski_dnevnici" title="Vavilonski astronomski dnevnici">Вавилонски астрономски дневници</a> кажу да „краљ света Александар” шаље своје извиђаче са поруком народу Вавилона пре уласка у град: „Нећу напасти ваше куће”.<a href="#cite_note-86">[85]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Персија">Персија</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=16" title="Уредите одељак „Персија”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=16" title="Уреди извор одељка: Персија">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0" title="Битка код Персијских врата">Битка код Персијских врата</a></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:2persian_gate_wall.JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/2persian_gate_wall.JPG/220px-2persian_gate_wall.JPG" decoding="async" width="220" height="146" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/2persian_gate_wall.JPG/330px-2persian_gate_wall.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/2persian_gate_wall.JPG/440px-2persian_gate_wall.JPG 2x" data-file-width="800" data-file-height="531" /></a><figcaption>Налазиште <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Персијске капије (страница не постоји)">Персијских капија</a> у модерном <a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BD" title="Иран">Ирану</a>; пут је направљен око 1990-их.</figcaption></figure> Из Вавилона је Александар отишао у <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B7%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Суза (град)">Сузу</a>, једну од Ахеменидских престоница, и заузео њену ризницу.<a href="#cite_note-AIII16-85">[84]</a> Послао је главнину своје војске у персијску церемонијалну престоницу <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%99" title="Персепољ">Персепољ</a> помоћу персијског краљевског пута. Сам Александар је повео одабране трупе директним путем до града. Затим је упао на пролаз Персијских капија (у данашњим планинама <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%BE%D1%81" title="Загрос">Загроса</a>) које је блокирала персијска војска под <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B7%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ариобарзан (страница не постоји)">Ариобарзаном</a>, а затим је пожурио у Персепољ пре него што је његов гарнизон могао да опљачка ризницу.<a href="#cite_note-87">[86]</a> Када је ушао у Персепољ, Александар је дозволио својим трупама да неколико дана пљачкају град.<a href="#cite_note-88">[87]</a> Александар је остао у Персепољу читавих пет месеци.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMorkot1996121-89">[88]</a> Током његовог боравка избио је пожар у источној палати <a href="/wiki/%D0%9A%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BA%D1%81_I" title="Ксеркс I">Ксеркса I</a> и проширио се на остатак града. Могући узроци укључују несрећу у пијаном стању или намерну освету за Ксерксово спаљивање <a href="/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99_(%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0)" title="Акропољ (Атина)">Акропоља у Атини</a> током <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Грчко-персијски ратови">Другог персијског рата</a>;<a href="#cite_note-FOOTNOTEHammond198372–73-90">[89]</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%85" title="Плутарх">Плутарх</a> и <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Диодор са Сицилије">Диодор</a> наводе да је Александрова сапутница, хетера <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%B8%D0%B4%D0%B0" title="Таида">Таида</a>, подстакла и подметнула ватру. Чак и док је гледао како град гори, Александар је одмах почео да се каје због своје одлуке.<a href="#cite_note-FOOTNOTEYenne2010[httpsbooksgooglecombooksidkngnd0GlUc4CpgPA99_99]-91">[90]</a><a href="#cite_note-92">[91]</a><a href="#cite_note-93">[92]</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%85" title="Плутарх">Плутарх</a> тврди да је наредио својим људима да угасе ватру,<a href="#cite_note-FOOTNOTEYenne2010[httpsbooksgooglecombooksidkngnd0GlUc4CpgPA99_99]-91">[90]</a> али да се пламен већ проширио на већи део града.<a href="#cite_note-FOOTNOTEYenne2010[httpsbooksgooglecombooksidkngnd0GlUc4CpgPA99_99]-91">[90]</a> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%82_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%84" title="Квинт Курције Руф">Курције</a> тврди да се Александар није покајао због своје одлуке све до следећег јутра.<a href="#cite_note-FOOTNOTEYenne2010[httpsbooksgooglecombooksidkngnd0GlUc4CpgPA99_99]-91">[90]</a> Плутарх препричава анегдоту у којој Александар застаје и разговара са палом Ксерксовом статуом као да је жива особа: <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27428402"><blockquote class="templatequote">Да прођем и оставим те да лежиш ту због похода које си водио против Грчке, или да те поново поставим да стојиш због твоје великодушности и твојих врлина у другим погледима?<a href="#cite_note-94">[93]</a></blockquote> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Пад_Персијског_царства_и_Истока">Пад Персијског царства и Истока</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=17" title="Уредите одељак „Пад Персијског царства и Истока”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=17" title="Уреди извор одељка: Пад Персијског царства и Истока">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Khalili_Collection_Aramaic_Documents_manuscript_Bactria.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/60/Khalili_Collection_Aramaic_Documents_manuscript_Bactria.jpg/200px-Khalili_Collection_Aramaic_Documents_manuscript_Bactria.jpg" decoding="async" width="200" height="120" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/60/Khalili_Collection_Aramaic_Documents_manuscript_Bactria.jpg/300px-Khalili_Collection_Aramaic_Documents_manuscript_Bactria.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/60/Khalili_Collection_Aramaic_Documents_manuscript_Bactria.jpg/400px-Khalili_Collection_Aramaic_Documents_manuscript_Bactria.jpg 2x" data-file-width="4150" data-file-height="2500" /></a><figcaption>Административни документ из <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Бактрија">Бактрије</a> датира из седме године Александрове владавине (324.п.н.е.), који носи прву познату употребу облика „Александрос” његовог имена.<a href="#cite_note-95">[94]</a></figcaption></figure> Александар је затим почео да јури одбеглог Дарија, прво у Медији, а затим у Партији.<a href="#cite_note-FOOTNOTEArrian1976III,_19–20-96">[95]</a> Персијски краљ више није контролисао сопствену судбину, с обзиром да је био заробљен од стране <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81_%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Бес Бактријски">Беса</a>, његовог <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Бактрија">бактријског</a> сатрапа и рођака.<a href="#cite_note-FOOTNOTEArrian1976III,_21-97">[96]</a> Како се Александар приближавао, Бес је наредио својим људима да смртоносно избоду Великог краља, а затим се прогласио Даријевим наследником као Артаксеркс V, пре него што се повукао у Централну Азију да покрене <a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Герилски рат">герилски рат</a> против Александра.<a href="#cite_note-FOOTNOTEArrian1976III,_21,_25-98">[97]</a> Александар је сахранио Даријево тело поред његових ахеменидских претходника у краљевској церемонији.<a href="#cite_note-FOOTNOTEArrian1976III,_22-99">[98]</a> Тврдио је да га је, док је умирао, Дарије именовао за свог наследника ахеменидског престола.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGergel200481-100">[99]</a> Обично се сматра је Ахеменидско царство пало заједно са Даријем.<a href="#cite_note-101">[100]</a> Међутим, како је Александар одржавао и оживљавао основне облике живота заједнице и општу структуру власти под својом влашћу, он се, према речима иранолога <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пјер Брајант (страница не постоји)">Пјера Брајанта</a>, „може сматрати да је на много начина деловао као последњи од Ахеменида”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBriant1985827–830-102">[101]</a> Александар је на Беса гледао као на узурпатора и кренуо је да га порази. Овај поход, у почетку против Беса, претворио се у велику турнеју по централној Азији. Александар је основао низ нових градова, којима је свима дао име Александрија, укључујући модерни <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%80" title="Кандахар">Кандахар</a> у Авганистану и <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%95%D1%81%D1%85%D0%B0%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Александрија Есхата (страница не постоји)">Александрију Есхату</a> („Најдаље”) у модерном <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Таџикистан">Таџикистану</a>. Поход је Александра водио кроз <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Медија">Медију</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82)" title="Партија (област)">Партију</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D1%81%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Арија (сатрапија)">Арију</a> (западни Авганистан), <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Дрангијана (страница не постоји)">Дрангијану</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Арахозија">Арахозију</a> (јужни и централни Авганистан), <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Бактрија">Бактрију</a> (северни и централни Авганистан) и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Скитија">Скитију</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEArrian1976III,_23–25,_27–30;_IV,_1–7-103">[102]</a> Године 329. п. н. е., <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD" title="Спитамен">Спитамен</a>, који је имао недефинисани положај у сатрапији Согдијане, издао је Беса <a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_I_%D0%A1%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Птолемеј I Сотер">Птолемеју</a>, једном од Александрових поузданих пратиоца, и Бес је био погубљен.<a href="#cite_note-FOOTNOTEArrian1976III,_30-104">[103]</a> Међутим, када је, у неком тренутку касније, Александар био на <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80_%D0%94%D0%B0%D1%80%D1%98%D0%B0" title="Сир Дарја">Јаксарту</a> суочавајући се са упадима коњева номадске војске, Спитамен је уздигао Согдијану на побуну. Александар је лично победио Ските у <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Битка код Јаксарта (страница не постоји)">бици код Јаксарта</a> и одмах је покренуо поход против Спитамена, победивши га у бици код Габаја. Након пораза, Спитамена су убили његови људи, који су потом тражили мир.<a href="#cite_note-FOOTNOTEArrian1976IV,_5–6,_16–17-105">[104]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Проблеми_и_заплети">Проблеми и заплети</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=18" title="Уредите одељак „Проблеми и заплети”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=18" title="Уреди извор одељка: Проблеми и заплети">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:The_killing_of_Cleitus_by_Andre_Castaigne_(1898-1899)_reduced.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/34/The_killing_of_Cleitus_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29_reduced.jpg/200px-The_killing_of_Cleitus_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29_reduced.jpg" decoding="async" width="200" height="310" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/34/The_killing_of_Cleitus_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29_reduced.jpg/300px-The_killing_of_Cleitus_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29_reduced.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/34/The_killing_of_Cleitus_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29_reduced.jpg/400px-The_killing_of_Cleitus_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29_reduced.jpg 2x" data-file-width="1537" data-file-height="2386" /></a><figcaption>Убиство <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D1%82_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Клит Црни (страница не постоји)">Клита</a>, насликао <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%9A&action=edit&redlink=1" class="new" title="Андре Кастењ (страница не постоји)">Андре Кастењ</a> (1898–1899)</figcaption></figure> За то време, Александар је усвојио неке елементе персијског одевања и обичаја на свом двору, посебно обичај <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Проскинеза (страница не постоји)">проскинезе</a>, чија је симболика била или љубљење руке, или сеџду на земљи, коју су Персијанци показивали својим друштвеним претпостављенима.<a href="#cite_note-AVII11-106">[105]</a> Ово је био један аспект Александрове широке стратегије која је имала за циљ да обезбеди помоћ и подршку иранских виших званичника.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBriant1985827–830-102">[101]</a> Грци су, међутим, сматрали гест проскинезу као нешто што користе <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Божанство">Божанства</a> и веровали су да је Александар желео да обоготвори себе прихвативши га. То га је коштало симпатија многих његових сународника, и на крају је одустао од тог обичаја.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMorkot1996111-107">[106]</a> Током дуге владавине Ахеменида, елитни положаји у многим сегментима царства, укључујући централну владу, војску и многе сатрапије, били су посебно резервисани за <a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8" title="Ирански народи">Иранце</a> и у великој мери <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8" title="Персијанци">персијске</a> племиће.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBriant1985827–830-102">[101]</a> Ови последњи су у многим случајевима били додатно повезани брачним савезима са краљевском породицом Ахеменида.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBriant1985827–830-102">[101]</a> Ово је створило проблем Александру због тога што је морао да замени различите сегменте и људе који су дали царству његову чврстину и јединство током дужег временског периода.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBriant1985827–830-102">[101]</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пјер Брајант (страница не постоји)">Пјер Брајант</a> објашњава да је Александар схватио да је недовољно само искоришћавање унутрашњих противречности унутар империјалног система као у Малој Азији, Вавилонији или Египту; морао је и да (поново) створи централну владу са или без подршке Иранаца.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBriant1985827–830-102">[101]</a> Већ 334. п. н. е., показао је свест о томе, када је оспорио тадашњег краља Дарија III „присвојивши главне елементе идеологије Ахеменидске монархије, посебно позадину краља који штити земљу и сељаке”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBriant1985827–830-102">[101]</a> Александар је, 332. п. н. е., послао писмо Дарију у коме је написао да је он вреднији од Дарија „да наследи Ахеменидски престо”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBriant1985827–830-102">[101]</a> Међутим, Александрова коначна одлука да спали Ахеменидску палату у <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%99" title="Персепољ">Персепољу</a> у комбинацији са великим одбацивањем и противљењем „целог персијског народа” учинила је да је за њега било немогуће да се представља као Даријев легитимни наследник.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBriant1985827–830-102">[101]</a> Против Беса (Артаксеркса V), међутим, додаје Брајант, Александар је поново потврдио „своје право на легитимитет као осветник Дарија III”.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBriant1985827–830-102">[101]</a> Убрзо је откривена завера против његовог живота, а један од његових официра, <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2" title="Филота Парменионов">Филота</a>, је погубљен јер није упозорио Александра. Смрт сина захтевала је и смрт оца, па је тако <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Парменион">Парменион</a>, који је био задужен да чува ризницу у <a href="/wiki/%D0%95%D0%BA%D0%B1%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Екбатан">Екбатану</a>, убијен по Александровом наређењу, како би спречио покушај освете. Најзлогласније је то што је Александар лично убио човека који му је спасио живот код Граника, <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D1%82_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Клит Црни (страница не постоји)">Клита Црног</a>, током насилне пијане свађе у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4" title="Самарканд">Мараканди</a> (данашњи Самарканд у <a href="/wiki/%D0%A3%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Узбекистан">Узбекистану</a>), у којој је Клит оптужио Александра за неколико грешака у просуђивању, а посебно зато што је заборавио на македонске начине живота у корист поквареног оријенталног начина живота.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGergel200499-108">[107]</a> Касније, у централноазијском походу, откривена је и друга завера против његовог живота, коју су подстакли његови краљевски <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B6" title="Паж">пажери</a>. Његов званични историчар, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD" title="Калистен">Калистен</a> из <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Олинт (страница не постоји)">Олинта</a>, био је умешан у заверу, а у <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%B7%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Александрова анабаза (страница не постоји)">Александровој анабази</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аријен (страница не постоји)">Аријен</a> наводи да су Калистен и пажери затим мучени на сталку као казну и вероватно су умрли мало после.<a href="#cite_note-109">[108]</a> Остаје нејасно да ли је Калистен заиста био умешан у заверу, јер је пре оптужбе пао у немилост предводећи опозицију у покушају увођења проскинезе.<a href="#cite_note-110">[109]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Македонија_за_време_Александровог_одсуства"><span id=".D0.9C.D0.B0.D0.BA.D0.B5.D0.B4.D0.BE.D0.BD.D0.B8.D1.98.D0.B0_.D0.B7.D0.B0_.D0.B2.D1.80.D0.B5.D0.BC.D0.B5_.D0.90.D0.BB.D0.B5.D0.BA.D1.81.D0.B0.D0.BD.D0.B4.D1.80.D0.BE.D0.B2.D0.BE.D0.B3_.D0.BE.D0.B4.D1.81.D1.83.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.B0">Македонија за време Александровог одсуства</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=19" title="Уредите одељак „Македонија за време Александровог одсуства”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=19" title="Уреди извор одељка: Македонија за време Александровог одсуства">уреди извор</a>]</div> Када је Александар кренуо у Азију, поставио је свог генерала <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Антипатер">Антипатера</a>, искусног војног и политичког вођу и члана „старе гарде” Филипа II, на челу Македоније.<a href="#cite_note-Roisman_2010_199-64">[63]</a> Александрово разарање Тебе обезбедило је да Грчка остане тиха током његовог одсуства.<a href="#cite_note-Roisman_2010_199-64">[63]</a> Једини изузетак је био када се спартански краљ <a href="/wiki/%D0%90%D0%B3%D0%B8%D1%81_III" title="Агис III">Агис III</a> побунио 331. п. н. е., али га је Антипатер победио и убио у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9C%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0" title="Битка код Мегалополиса">бици код Мегалопоља</a>.<a href="#cite_note-Roisman_2010_199-64">[63]</a> Антипатер је казну за Спартанце оставио Коринтском савезу да одлучи, а они су је пребацили на Александра, који је одлучио да их помилује.<a href="#cite_note-111">[110]</a> Било је и великих трзавица и сукоба између Антипатера и Олимпијаде, и обоје су се жалили Александру једно на друго.<a href="#cite_note-112">[111]</a> Уопштено, Грчка је уживала у периоду мира и просперитета током Александровог похода на Азију.<a href="#cite_note-113">[112]</a> Александар је вратио огромне суме из његових освајања, што је подстакло привреду и повећало трговину широм његовог царства.<a href="#cite_note-114">[113]</a> Међутим, Александрови стални захтеви за трупама и миграција Македонаца широм његовог царства исцрпели су снагу Македоније, увелико је ослабила у годинама после Александра, и на крају је довело до њеног потчињавања од стране Рима после <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Трећи македонски рат">Трећег македонског рата</a> (171−168. п. н. е.).<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010186-19">[18]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Ковање_новца">Ковање новца</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=20" title="Уредите одељак „Ковање новца”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=20" title="Уреди извор одељка: Ковање новца">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Silver_tetradrachm_of_Alexander_the_Great.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/Silver_tetradrachm_of_Alexander_the_Great.jpg/200px-Silver_tetradrachm_of_Alexander_the_Great.jpg" decoding="async" width="200" height="94" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/Silver_tetradrachm_of_Alexander_the_Great.jpg/300px-Silver_tetradrachm_of_Alexander_the_Great.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/Silver_tetradrachm_of_Alexander_the_Great.jpg/400px-Silver_tetradrachm_of_Alexander_the_Great.jpg 2x" data-file-width="681" data-file-height="319" /></a><figcaption>Сребрни тетрадрахми Александра Великог пронађени у Вивлосу (око 330-300. п. н. е.</figcaption></figure> Пангеумско освајање од стране <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Филип II Македонски">Филипа II</a>, а затим и острва <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%81%D0%BE%D1%81" title="Тасос">Тасос</a> између 356. и 342. п. н. е., донело је богате руднике злата и сребра под македонском контролом.<a href="#cite_note-115">[114]</a> Чини се да је Александар увео нови новац у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Киликија">Киликији</a>, у <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%80%D1%81" title="Тарс">Тарсу</a>, након битке код Иса 333. п. н. е., који је касније постао главни новац царства.<a href="#cite_note-LE_RIDER_2003,_pp._153-214-116">[115]</a> Александар је ковао златне <a href="/wiki/Stater" title="Stater">статере</a>, сребрне <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%BC%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тетрадрахми (страница не постоји)">тетрадрахме</a> и драхме и бронзане. Врсте ових кованица остале су константне у његовом царству. Златна серија је имала главу <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%9A%D0%B0)" title="Атина (богиња)">Атине</a> на аверсу и крилату Нику (победа) на реверсу.<a href="#cite_note-117">[116]</a> На сребрном новцу је на аверсу била глава <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B5" title="Херакле">Херакла</a> без браде са капом од лавље коже, а на реверсу <a href="/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%B2%D1%81" title="Зевс">Зевс</a> аетофор („носилац орла”) са скиптром у левој руци, како седи на престолу.<a href="#cite_note-118">[117]</a> У том дизајну постоје и грчки и негрчки аспекти. Херакле и Зевс су били важна божанства за Македонце, при чему се Херакле сматрао претком династије Теменид, а Зевс заштитником главног македонског светилишта, <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Дијум (страница не постоји)">Дијума</a>.<a href="#cite_note-LE_RIDER_2003,_pp._153-214-116">[115]</a> Међутим, лав је био и симболична животиња анадолског бога Сандаса, обожаваног у <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%80%D1%81" title="Тарс">Тарсу</a>.<a href="#cite_note-LE_RIDER_2003,_pp._153-214-116">[115]</a> Реверсни дизајн Александрових тетрадрахми је уско моделован према приказу бога <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Балтар (страница не постоји)">Балтара</a> (Бал из Тарса) на сребрним статерима које је у Тарсу ковао персијски сатрап <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B7%D0%B5%D1%81" title="Мазес">Мазес</a> пре Александровог освајања.<a href="#cite_note-LE_RIDER_2003,_pp._153-214-116">[115]</a> Александар није покушавао да наметне једнообразно царско ковање новца током својих нових освајања. Персијски новчићи су наставили да постоје у свим <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BF" title="Сатрап">сатрапијама</a> царства.<a href="#cite_note-119">[118]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Индијски_поход">Индијски поход</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=21" title="Уредите одељак „Индијски поход”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=21" title="Уреди извор одељка: Индијски поход">уреди извор</a>]</div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Напад_на_Индијски_потконтинент">Напад на Индијски потконтинент</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=22" title="Уредите одељак „Напад на Индијски потконтинент”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=22" title="Уреди извор одељка: Напад на Индијски потконтинент">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:The_phalanx_attacking_the_centre_in_the_battle_of_the_Hydaspes_by_Andre_Castaigne_(1898-1899).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/The_phalanx_attacking_the_centre_in_the_battle_of_the_Hydaspes_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg/200px-The_phalanx_attacking_the_centre_in_the_battle_of_the_Hydaspes_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg" decoding="async" width="200" height="293" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/The_phalanx_attacking_the_centre_in_the_battle_of_the_Hydaspes_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg/300px-The_phalanx_attacking_the_centre_in_the_battle_of_the_Hydaspes_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/The_phalanx_attacking_the_centre_in_the_battle_of_the_Hydaspes_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg/400px-The_phalanx_attacking_the_centre_in_the_battle_of_the_Hydaspes_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg 2x" data-file-width="1534" data-file-height="2244" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%84%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0" title="Хоплитска фаланга">Фаланга</a> напада центар у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%A5%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%83" title="Битка на Хидаспу">бици на Хидаспу</a>, насликао Андре Кастењ (1898–1899)</figcaption></figure> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:AlexanderConquestsInIndia.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/44/AlexanderConquestsInIndia.jpg/200px-AlexanderConquestsInIndia.jpg" decoding="async" width="200" height="249" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/44/AlexanderConquestsInIndia.jpg/300px-AlexanderConquestsInIndia.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/44/AlexanderConquestsInIndia.jpg/400px-AlexanderConquestsInIndia.jpg 2x" data-file-width="1117" data-file-height="1393" /></a><figcaption>Александрова инвазија Индијског потконтинента</figcaption></figure> Након <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD" title="Спитамен">Спитаменове</a> смрти и Александровог брака са <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B0_(%D0%B1%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%B7%D0%B0)" title="Роксана (бактријска принцеза)">Роксаном</a> (Раохшана на <a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Ирански језици">староиранском</a>) како би учврстио односе са својим новим сатрапијама, Александар се окренуо ка <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D1%82" title="Индијски потконтинент">Индијском потконтиненту</a>. Позвао је <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0" title="Поглавица">поглаваре</a> бивше сатрапије <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Гандара (страница не постоји)">Гандаре</a> (регион који се тренутно налази у источном <a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Авганистан">Авганистану</a> и северном <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Пакистан">Пакистану</a>) да дођу код њега и покоре се његовој власти. <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Таксили (страница не постоји)">Омфис</a> (индијско име Амби), владар <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Таксила (страница не постоји)">Таксиле</a>, чије се краљевство простирало од <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4" title="Инд">Инда</a> до <a href="/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BC_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Џелам (река)">Хидаспа (Џелама)</a>, се покорио, али поглавице неких брдских племена, укључујући <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аспасиј (страница не постоји)">Аспасија</a> и Асакењанске одсеке <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1" class="new" title="Камбој (страница не постоји)">Камбоја</a> (познате у индијским текстовима као Ашвајане и Ашвакајане), одбили су да се покоре.<a href="#cite_note-FOOTNOTETripathi1999118–21-120">[119]</a> Амби је пожурио да драгоцено дочека Александра са вредним поклонима, стављајући му себе и све своје снаге на располагање. Александар не само да је Амбију вратио његову титулу и поклоне, већ му је поклонио и одећу „персијске тканине, златних и сребрних украса 30 коња и 1.000 талената у злату”. Александар је био охрабрен да подели своју војску, а Амби је помогао <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Хефестион">Хефестиону</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Пердика II Македонски">Пердики</a> у изградњи моста преко Инда који се завршавао код Хунда,<a href="#cite_note-121">[120]</a> снабдевао је њихове трупе намирницама и примио самог Александра и целу његову војску у својој престоници у Таксили, са сваком демонстрацијом пријатељства и најлибералнијег гостопримства. У наредном напредовању <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Македонија">македонског</a> краља, Таксила га је пратила са снагом од 5.000 људи и учествовали су у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%A5%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%83" title="Битка на Хидаспу">бици на реци Хидасп</a>. После те победе, Александар га је послао у потеру за <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81" title="Порус">Порусом</a>, за кога је био задужен да му понуди повољне услове, али је за длаку избегао губитак живота од руке свог старог непријатеља. Касније су, међутим, два ривала помирена личним Александровим посредовањем; а Таксили, која је ревносно допринела опреми флоте на Хидаспу, краљ је поверио управљање целом територијом између те реке и Инда. Значајан приступ власти му је додељен након смрти <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_(%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2_%D1%81%D0%B8%D0%BD)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Филип (Махатов син) (страница не постоји)">Филипа</a>, Махатовог сина; и било му је дозвољено да задржи свој ауторитет и након смрти самог Александра (323. п. н. е.), као и у каснијој подели провинција у Трипарадису, 321. п. н. е. Током зиме 327/326. п. н. е., Александар је лично водио походе против Аспасија из долине <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80" title="Кунар">Кунар</a>, Гурајанаца из долине Гурај, и Асакењана из долина Сват и Бунер.<a href="#cite_note-122">[121]</a> Уследило је жестоко надметање са Аспасијима у којем је Александар био рањен стрелом у раме, али су на крају Аспасији изгубили. Александар се потом суочио са Асакењанима, који су се борили против њега из упоришта Масаге, Ора и <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аорнос (страница не постоји)">Аорноса</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTETripathi1999118–21-120">[119]</a> Тврђава Масага је освојена тек после вишедневних крвавих борби, у којима је Александар тешко рањен у скочно зглоб. Према <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%82_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%84" title="Квинт Курције Руф">Курцију</a>, „не само да је Александар поклао целокупно становништво Масаге, већ је и саму тврђаву претворио у рушевину.”<a href="#cite_note-123">[122]</a> Сличан покољ је уследио код Ора. После Масаге и Оре, бројни Асакењани су побегли у тврђаву Аорнос. Александар их је пратио изблиза и после четири крвава дана заузео је стратешко утврђење.<a href="#cite_note-FOOTNOTETripathi1999118–21-120">[119]</a> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Alexander_accepts_the_surrender_of_Porus_by_Andre_Castaigne_(1898-1899).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5e/Alexander_accepts_the_surrender_of_Porus_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg/200px-Alexander_accepts_the_surrender_of_Porus_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg" decoding="async" width="200" height="137" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5e/Alexander_accepts_the_surrender_of_Porus_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg/300px-Alexander_accepts_the_surrender_of_Porus_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5e/Alexander_accepts_the_surrender_of_Porus_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg/400px-Alexander_accepts_the_surrender_of_Porus_by_Andre_Castaigne_%281898-1899%29.jpg 2x" data-file-width="2380" data-file-height="1633" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81" title="Порус">Порус</a> се предаје Александру</figcaption></figure> После Аорноса, Александар је прешао Инд и борио се и победио у епској бици против <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81" title="Порус">краља Поруса</a>, који је владао регионом који се налазио између <a href="/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BC_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Џелам (река)">Хидаспа</a> и Акезина (<a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B1" title="Ченаб">Ченаб</a>), у данашњем <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%B1" title="Панџаб">Панџабу</a>, у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%A5%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%83" title="Битка на Хидаспу">бици на Хидаспу</a> 326. п. н. е.<a href="#cite_note-FOOTNOTETripathi1999124–25-124">[123]</a> Александар је био импресиониран Порусовом храброшћу и учинио га је за свог савезника. Именовао је Поруса за сатрапа и додао је Порусовој територији земљиште које раније није поседовао, према југоистоку, до Хифаза (Беас).<a href="#cite_note-ReferenceA-125">[124]</a><a href="#cite_note-ReferenceB-126">[125]</a> Одабир локалног становништва помогао му је да контролише ове земље веома удаљене од Грчке.<a href="#cite_note-FOOTNOTETripathi1999126–27-127">[126]</a> Александар је основао два града на супротним странама реке <a href="/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BC_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Џелам (река)">Хидасп</a>, дајући једном име <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Александрија Букефалија (страница не постоји)">Букефалија</a>, у част свог коња, који је умро отприлике у то време.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGergel2004120-128">[127]</a> Други град је била Никеја (победа), за коју се сматрало да се налази на месту данашњег <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B3&action=edit&redlink=1" class="new" title="Монг (страница не постоји)">Монга</a> у <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%B1" title="Панџаб">Панџабу</a>.<a href="#cite_note-129">[128]</a> <a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Филострат Старији (страница не постоји)">Филострат Старији</a> у животу <a href="/wiki/%D0%90%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Аполоније Тијански">Аполонија Тијанског</a> пише да је у Порусовој војсци постојао слон који се храбро борио против Александрове војске и Александар га је поистоветио са <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Хелије">Хелијем</a> (сунце) и дао му је име Ајакс, јер је сматрао да тако велика животиња заслужује велико име. Слон је имао златне прстенове око кљова и на њима је било написано на грчком: „Александар, син Зевса, посвећује Ајаксу од Хелија” (ΑΛΕΞΑΝΔΡΟΣ Ο ΔΙΟΣ ΤΟΝ ΑΙΑΝΤΑ ΤΩΙ ΗΛΙΩΙ).<a href="#cite_note-130">[129]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Побуна_хеленске_војске">Побуна хеленске војске</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=23" title="Уредите одељак „Побуна хеленске војске”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=23" title="Уреди извор одељка: Побуна хеленске војске">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Asia_323bc.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8c/Asia_323bc.jpg/200px-Asia_323bc.jpg" decoding="async" width="200" height="115" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8c/Asia_323bc.jpg/300px-Asia_323bc.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8c/Asia_323bc.jpg/400px-Asia_323bc.jpg 2x" data-file-width="2040" data-file-height="1169" /></a><figcaption>Азија 323. п. н. е., Нанда царство и Гангаридајско царство индијског потконтинента, у односу на Александрово царство и суседе.</figcaption></figure> Источно од Порусовог краљевства, близу <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%BD%D0%B3" title="Ганг">реке Ганг</a>, налазило се <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Нанда царство (страница не постоји)">Нанда царство</a> у <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Магада">Магади</a>, а даље на истоку, <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Гангаридајско царство (страница не постоји)">Гангаридајско царство</a> у регији <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D0%BB" title="Бенгал">Бенгал</a> на индијском потконтиненту. У страху од могућности да се суочи са другим великим армијама и исцрпљена годинама похода, Александрова војска се побунила код <a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%B0%D1%81" title="Беас">реке Хифаз (Беас)</a>, одбивши да маршира даље ка истоку.<a href="#cite_note-FOOTNOTEKosmin201434-131">[130]</a> Та река тако означава најисточнији опсег Александрових освајања.<a href="#cite_note-FOOTNOTETripathi1999129–30-132">[131]</a> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27428402"><blockquote class="templatequote">Што се тиче Македонаца, међутим, њихова борба са Порусом отупила је њихову храброст и зауставила њихово даље напредовање у Индији. Пошто је све што су имали да одбију непријатеља било само двадесет хиљада пешадинаца и две хиљаде коња, жестоко су се супротставили Александру када је инсистирао да пређу и реку Ганг, чија је ширина, како су сазнали, била тридесет два стадија (6,4 км), дубина је била 180 метара, док су њене обале на другој страни биле прекривене мноштвом војника, коњаника и слонова. Било им је речено да их чекају краљеви Гандерита и Пресија са осамдесет хиљада коњаника, двеста хиљада пешадинаца, осам хиљада кочија и шест хиљада <a href="/wiki/Ratni_slon" title="Ratni slon">ратних слонова</a>.<a href="#cite_note-PA62-133">[132]</a></blockquote> Александар је покушао да убеди своје војнике да крену даље, али његов генерал <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B8%D0%BD_(%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0)" title="Коин (војсковођа)">Коин</a> га је молио да промени мишљење и врати се; људи су, како је рекао, „желели да поново виде своје родитеље, своју жену и децу, своју домовину”. Александар је на крају пристао и окренуо се ка југу, марширајући дуж <a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4" title="Инд">Инда</a>. Успут је његова војска освојила Малхи (у данашњем <a href="/wiki/%D0%9C%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Мултан">Мултану</a>) и друга индијска племена, а Александар је задобио повреду током опсаде.<a href="#cite_note-FOOTNOTETripathi1999137–38-134">[133]</a> Александар је послао већи део своје војске у <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD" title="Покрајина Керман">Керманију</a> (савремени јужни <a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BD" title="Иран">Иран</a>) са генералом <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80_(%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0)" title="Кратер (војсковођа)">Кратером</a> и наредио флоти да истражи обалу <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B2" title="Персијски залив">Персијског залива</a> под његовим адмиралом <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B0%D1%80%D1%85" title="Неарх">Неархом</a>, док је остатак водио назад у Персију кроз тежи јужни пут дуж <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Гедрозија (страница не постоји)">Гедрозијске пустиње</a> и <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%BD" title="Макран">Макрана</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTETripathi1999141-135">[134]</a> Александар је стигао у Сузу 324. п. н. е., али не пре него што је изгубио много људи у суровој пустињи.<a href="#cite_note-136">[135]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Последње_године_у_Персији">Последње године у Персији</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=24" title="Уредите одељак „Последње године у Персији”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=24" title="Уреди извор одељка: Последње године у Персији">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Alexander_and_Hephaestion.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/Alexander_and_Hephaestion.jpg/200px-Alexander_and_Hephaestion.jpg" decoding="async" width="200" height="150" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/Alexander_and_Hephaestion.jpg/300px-Alexander_and_Hephaestion.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/Alexander_and_Hephaestion.jpg/400px-Alexander_and_Hephaestion.jpg 2x" data-file-width="500" data-file-height="375" /></a><figcaption>Александар (лево) и <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Хефестион">Хефестион</a> (десно): Обојицу је повезивало чврсто пријатељство.<a href="#cite_note-137">[136]</a></figcaption></figure> Откривши да су се многи од његових сатрапа и војних гувернера лоше понашали током његовог одсуства, Александар је неколико њих погубио као пример на путу за <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B7%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Суза (град)">Сузу</a>.<a href="#cite_note-AVI27-138">[137]</a><a href="#cite_note-AVII4-139">[138]</a> Као знак захвалности, отплатио је дугове својих војника и најавио да ће престареле и инвалидне ветерне вратити у Македонију, на челу са Кратером. Његове трупе су погрешно схватиле његову намеру и побуниле су се у граду <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B8%D1%81" title="Опис">Опису</a>. Одбили су да буду послати и критиковали су његово усвајање персијских обичаја и облачења и увођење персијских официра и војника у македонске јединице.<a href="#cite_note-Worthington_2003_307-140">[139]</a> Након три дана, не могавши да убеди своје људе да одступе, Александар је дао Персијанцима командна места у војсци и доделио је македонске војне титуле персијским јединицама. Македонци су брзо молили за опроштај, што је Александар прихватио, и приредио је велики банкет за неколико хиљада својих људи.<a href="#cite_note-Roisman_2010_194-141">[140]</a> У покушају да створи трајну хармонију између својих македонских и персијских поданика, Александар је <a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D1%83%D0%B7%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Венчања у Сузи (страница не постоји)">организовао масовна венчања</a> својих високих официра са персијским и другим племкињама у Сузи, али чини се да је само неколико од тих бракова трајало дуже од годину дана.<a href="#cite_note-AVII4-139">[138]</a> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Valenciennes,_Pierre-Henri_de_-_Alexander_at_the_Tomb_of_Cyrus_the_Great_-_1796.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Valenciennes%2C_Pierre-Henri_de_-_Alexander_at_the_Tomb_of_Cyrus_the_Great_-_1796.jpg/200px-Valenciennes%2C_Pierre-Henri_de_-_Alexander_at_the_Tomb_of_Cyrus_the_Great_-_1796.jpg" decoding="async" width="200" height="90" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Valenciennes%2C_Pierre-Henri_de_-_Alexander_at_the_Tomb_of_Cyrus_the_Great_-_1796.jpg/300px-Valenciennes%2C_Pierre-Henri_de_-_Alexander_at_the_Tomb_of_Cyrus_the_Great_-_1796.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Valenciennes%2C_Pierre-Henri_de_-_Alexander_at_the_Tomb_of_Cyrus_the_Great_-_1796.jpg/400px-Valenciennes%2C_Pierre-Henri_de_-_Alexander_at_the_Tomb_of_Cyrus_the_Great_-_1796.jpg 2x" data-file-width="800" data-file-height="361" /></a><figcaption>Александар посећује гробницу <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Кир Велики">Кира Великог</a>, насликао <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%80-%D0%90%D0%BD%D1%80%D0%B8_%D0%B4%D0%B5_%D0%92%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пјер-Анри де Валенсијен (страница не постоји)">Пјер-Анри де Валенсијен</a> (1796)</figcaption></figure> У међувремену, по повратку у Персију, Александар је сазнао да су чувари <a href="/wiki/Kirova_grobnica" class="mw-redirect" title="Kirova grobnica">гробнице Кира Великог</a> у <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%B4" title="Пасаргад">Пасаргаду</a> оскрнавили тај гроб и брзо их је погубио.<a href="#cite_note-AVI29-142">[141]</a> Александар се дивио <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Кир Велики">Киру Великом</a>, од раног детињства читајући Ксенофонову <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Киропедија (страница не постоји)">Киропедију</a>, која описује Кирово јунаштво у борби и владању као краља и законодавца.<a href="#cite_note-Ulrich-143">[142]</a> Током посете Пасаргадму, Александар је наредио свом архитекти <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%83%D0%BB&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аристобул (страница не постоји)">Аристобулу</a> да украси унутрашњност сепулкралне одаје Кирове гробнице.<a href="#cite_note-Ulrich-143">[142]</a> Након тога, Александар је отпутовао у Екбатан да преузме главнину персијског блага. Тамо је његов најближи пријатељ и могући љубавник, <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Хефестион">Хефестион</a>, умро од болести или тровања.<a href="#cite_note-AVII14-144">[143]</a><a href="#cite_note-145">[144]</a> Хефестионова смрт је разорила Александра и наредио је да се у Вавилону припреми скупа погребна ломача, а прогласио је и јавну жалост.<a href="#cite_note-AVII14-144">[143]</a> Још у Вавилону, Александар је планирао низ нових похода, почевши од инвазије на Арабију, али није имао прилику да их реализује, пошто је умро убрзо после Хефестиона.<a href="#cite_note-AVII19-146">[145]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Смрт_и_наследство">Смрт и наследство</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=25" title="Уредите одељак „Смрт и наследство”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=25" title="Уреди извор одељка: Смрт и наследство">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Babylonian_astronomical_diary_recording_the_death_of_Alexander_the_Great_(British_Museum).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Babylonian_astronomical_diary_recording_the_death_of_Alexander_the_Great_%28British_Museum%29.jpg/200px-Babylonian_astronomical_diary_recording_the_death_of_Alexander_the_Great_%28British_Museum%29.jpg" decoding="async" width="200" height="150" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Babylonian_astronomical_diary_recording_the_death_of_Alexander_the_Great_%28British_Museum%29.jpg/300px-Babylonian_astronomical_diary_recording_the_death_of_Alexander_the_Great_%28British_Museum%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Babylonian_astronomical_diary_recording_the_death_of_Alexander_the_Great_%28British_Museum%29.jpg/400px-Babylonian_astronomical_diary_recording_the_death_of_Alexander_the_Great_%28British_Museum%29.jpg 2x" data-file-width="2272" data-file-height="1704" /></a><figcaption><a href="/wiki/Vavilonski_astronomski_dnevnici" title="Vavilonski astronomski dnevnici">Вавилонски астрономски дневник</a> (око 323−322. п. н. е.) који описује Александрову смрт. (<a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98" title="Британски музеј">Британски музеј</a>, Лондон.)</figcaption></figure> 10. или 11. јуна 323. п. н. е., Александар је преминуо у палати <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%80_II" class="mw-redirect" title="Навуходоносор II">Навуходоносора II</a>, у <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BD" title="Вавилон">Вавилону</a>, у 32. години.<a href="#cite_note-Depuydt-147">[146]</a> Постоје две различите верзије Александрове смрти, које се мало разликују у детаљима. <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%85" title="Плутарх">Плутархов</a> извештај каже да се отприлике 14 дана пре своје смрти, Александар забављао са адмиралом <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B0%D1%80%D1%85" title="Неарх">Неархом</a> и провео ноћ и следећи дан пијући са <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8%D0%B7_%D0%9B%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Медије из Ларисе (страница не постоји)">Медијем из Ларисе</a>.<a href="#cite_note-P75-148">[147]</a> Александар је добио грозницу, која се погоршавала све док није могао да говори. Обичним војницима, који су били забринути за његово здравље, је било дозвољено да прођу поред њега док им је он ћутке махао.<a href="#cite_note-FOOTNOTEWood20012267–70-149">[148]</a> У другом извештају, <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Диодор са Сицилије">Диодор</a> приповеда да је Александар патио од болова након што је попио велики пехар непомешаног вина у част <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B5" title="Херакле">Херакла</a>, након чега је уследило 11 дана слабости; међутим није добио грозницу, већ је умро после неке агоније.<a href="#cite_note-DSXVII117-150">[149]</a> <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Аријан">Аријан</a> је такође ово поменуо као алтернативу, али је Плутарх изричито демантовао ову тврдњу.<a href="#cite_note-P75-148">[147]</a> С обзиром на склоност македонске аристократије ка убиству,<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen20071–2-151">[150]</a> у вишеструким извештајима о његовој смрти приказана је прљава игра. Диодор, Плутарх, Аријан и <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD_(%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80)" title="Јустин (историчар)">Јустин</a> су сви помињали теорију да је Александар отрован. Јустин је навео да је Александар био жртва завере о тровању, Плутарх је то одбацио као измишљотину,<a href="#cite_note-PA77-152">[151]</a> док су и Диодор и Аријан рекли да су то помињали само ради комплетности.<a href="#cite_note-DSXVII117-150">[149]</a><a href="#cite_note-AVII27-153">[152]</a> Извештаји су ипак били прилично доследни у оптуживању <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Антипатер">Антипатера</a>, који је пре тога био уклоњен са места регента Македоније и који је био у завади са Олимпијадом, као главног човека завере. Антипатер је можда свој позив у Вавилон схватио као смртну казну<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200723–24-154">[153]</a> и пошто је видео судбину Пармениона и Филоте,<a href="#cite_note-DSXVII118-155">[154]</a> Антипатер је наводно организовао да Александра отрује његов син Јола, који је био Александров точилац вина.<a href="#cite_note-AVII27-153">[152]</a><a href="#cite_note-DSXVII118-155">[154]</a> Чак је постојала сугестија да је и Аристотел можда учествовао.<a href="#cite_note-AVII27-153">[152]</a> Најјачи аргумент против теорије о тровању је чињеница да је између почетка Александрове болести и смрти прошло дванаест дана; такви отрови дугог дејства вероватно нису били доступни.<a href="#cite_note-FOOTNOTELane_Fox2006chapter_32-156">[155]</a> Међутим, у документарцу Би-Би-Сија из 2003. године који истражује Александрову смрт, Лео Шеп из Националног центра за отрове Новог Зеланда је рекао да је биљка бела кука (Вератрум албум), која је била позната у антици, можда коришћена у тровању Александра.<a href="#cite_note-157">[156]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTECawthorne2004138-158">[157]</a><a href="#cite_note-159">[158]</a> У рукопису из 2014. у часопису Clinical Toxicology, Шеп је сугерисао да је Александрово вино било прожето Вератрум албумом и да је то изазвало симптоме тровања који одговарају току догађаја описаним у <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0" title="Александрида">Александриди</a>.<a href="#cite_note-schep-160">[159]</a> Тровање Вератрум албумом може имати дуготрајан ток и сугерисано је да ако је Александар отрован, Вератрум албум је вероватно био главни узрок.<a href="#cite_note-schep-160">[159]</a><a href="#cite_note-161">[160]</a> Друго објашњење тровања које је изнето 2010. године сугерисало је да су околности његове смрти биле компатибилне са тровањем водом реке Стикс (данашњи <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B8" title="Мавронери">Мавронери</a> у Аркадији, Грчкој) која је садржала <a href="/wiki/Kaliheamicin" title="Kaliheamicin">калихеамицин</a>, опасно једињење које производе бактерије.<a href="#cite_note-162">[161]</a> Предложено је и неколико природних узрока (болести), укључујући <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Маларија">маларију</a> и <a href="/wiki/Tifoid" title="Tifoid">тифусну грозницу</a>. Чланак из 1998. у часопису The New England Journal of Medicine приписује његову смрт тифусној грозници компликованој перфорацијом црева и узлазном <a href="/wiki/Paraliza" title="Paraliza">парализом</a>.<a href="#cite_note-AMD-163">[162]</a> Друга недавна анализа сугерише пиогени (инфективни) <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Спондилитис (страница не постоји)">спондилитис</a> или <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81" title="Менингитис">менингитис</a>.<a href="#cite_note-ashrafian-164">[163]</a> Друге болести одговарају симптомима акутног панкреатитиса, <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81_%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%9D%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Вирус Западног Нила">вирус Западног Нила</a><a href="#cite_note-ref1-165">[164]</a><a href="#cite_note-166">[165]</a> и <a href="/wiki/%D0%93%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD-%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BE%D0%B2_%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BC" title="Гилен-Бареов синдром">Гилен-Бареов синдром</a>.<a href="#cite_note-167">[166]</a> Теорије о природном узроку смрти такође имају тенденцију да нагласе да је Александрово здравље можда било у општем распаду након неколико година обилног пијења и тешких рана. Мука коју је Александар осећао након <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Хефестион">Хефестионове</a> смрти можда је такође допринела његовом опадању здравља.<a href="#cite_note-AMD-163">[162]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Догађаји_после_смрти">Догађаји после смрти</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=26" title="Уредите одељак „Догађаји после смрти”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=26" title="Уреди извор одељка: Догађаји после смрти">уреди извор</a>]</div> Александрово тело положено је у златни антропоидни <a href="/wiki/Sarkofag" title="Sarkofag">саркофаг</a> који је био напуњен медом, који је заузврат стављен у златни ковчег.<a href="#cite_note-sarco1-168">[167]</a><a href="#cite_note-169">[168]</a> Према Елијану, видовњак по имену Аристандер прорекао је да ће земља у којој ће Александар почивати „бити срећна и неосвојива заувек”.<a href="#cite_note-Aelian-170">[169]</a> Можда је вероватније да су наследници поседовање Александровог тела видели као симбол легитимности, пошто је сахрана бившег краља била краљевска прерогативност.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200732-171">[170]</a> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Mid-nineteenth_century_reconstruction_of_Alexander%27s_catafalque_based_on_the_description_by_Diodorus.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/Mid-nineteenth_century_reconstruction_of_Alexander%27s_catafalque_based_on_the_description_by_Diodorus.jpg/200px-Mid-nineteenth_century_reconstruction_of_Alexander%27s_catafalque_based_on_the_description_by_Diodorus.jpg" decoding="async" width="200" height="78" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/Mid-nineteenth_century_reconstruction_of_Alexander%27s_catafalque_based_on_the_description_by_Diodorus.jpg/300px-Mid-nineteenth_century_reconstruction_of_Alexander%27s_catafalque_based_on_the_description_by_Diodorus.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/Mid-nineteenth_century_reconstruction_of_Alexander%27s_catafalque_based_on_the_description_by_Diodorus.jpg/400px-Mid-nineteenth_century_reconstruction_of_Alexander%27s_catafalque_based_on_the_description_by_Diodorus.jpg 2x" data-file-width="2977" data-file-height="1166" /></a><figcaption>Приказ процеса сахране Александра из 19. века, према опису <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Диодор са Сицилије">Диодора са Сицилије</a>.</figcaption></figure> Док је Александров погребни кортеџ био на путу за Македонију, Птолемеј га је заузео и привремено однео у Мемфис.<a href="#cite_note-sarco1-168">[167]</a><a href="#cite_note-Aelian-170">[169]</a> Птолемејев наследник <a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_II_%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%84" title="Птолемеј II Филаделф">Птолемеј II Филаделф</a> пренео је саркофаг у Александрију, где је остао бар до <a href="/wiki/Kasna_antika" title="Kasna antika">касне антике</a>. <a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_IX_%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80" title="Птолемеј IX Латир">Птолемеј IX Латир</a>, један од Птолемејевих последњих наследника, заменио је Александров саркофаг стакленим како би могао да оригинал претвори у ковани новац.<a href="#cite_note-sarco2-172">[171]</a> Недавно откриће огромне гробнице у северној Грчкој, у <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D1%84%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%99" title="Амфипољ">Амфипољу</a>, која датира из времена Александра Великог,<a href="#cite_note-173">[172]</a> изазвала је спекулације да је њена првобитна намера била да буде Александрово место почивања. Ово би одговарало предвиђеном одредишту Александровог погребног кортеџа. Међутим, откривено је да је гробница посвећена најдражем пријатељу Александра Великог, <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Хефестион">Хефестиону</a>.<a href="#cite_note-174">[173]</a><a href="#cite_note-175">[174]</a> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Alexander_Sarcophagus_Battle_of_Issus.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ce/Alexander_Sarcophagus_Battle_of_Issus.jpg/200px-Alexander_Sarcophagus_Battle_of_Issus.jpg" decoding="async" width="200" height="113" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ce/Alexander_Sarcophagus_Battle_of_Issus.jpg/300px-Alexander_Sarcophagus_Battle_of_Issus.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ce/Alexander_Sarcophagus_Battle_of_Issus.jpg/400px-Alexander_Sarcophagus_Battle_of_Issus.jpg 2x" data-file-width="4911" data-file-height="2763" /></a><figcaption>Детаљи Александра на <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2_%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D1%84%D0%B0%D0%B3" title="Александров саркофаг">Александровом саркофагу</a>.</figcaption></figure> <a href="/wiki/%D0%93%D0%BD%D0%B5%D1%98_%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%98_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Гнеј Помпеј Велики">Помпеј</a>, <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%98_%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80" class="mw-redirect" title="Гај Јулије Цезар">Јулије Цезар</a> и <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BA%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="Октавијан Август">Август</a> су сви посетили Александрову гробницу у Александрији, где је Август, наводно, случајно разбио свој нос. Речено је да је <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BB%D0%B0" title="Калигула">Калигула</a> узео Александров оклоп из гробнице за сопствену употребу. Око 200. године н. е., цар <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80" title="Септимије Север">Септимије Север</a> је затворио Александрову гробницу за јавност. Његов син и наследник, <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0" title="Каракала">Каракала</a>, велики обожавалац Александра, је посетио гробницу током своје владавине. После овога, детаљи о судбини гробнице су постали магловити.<a href="#cite_note-sarco2-172">[171]</a> Такозвани „<a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2_%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D1%84%D0%B0%D0%B3" title="Александров саркофаг">Александров саркофаг</a>”, откривен у близини <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%BD" title="Сидон">Сидона</a>, а сада у <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98_%D1%83_%D0%98%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B1%D1%83%D0%BB%D1%83" title="Археолошки музеј у Истанбулу">Археолошком музеју у Истанбулу</a>, назван је тако не зато што се сматрало да је у њему било Александрових остатака, већ зато што је на његовим <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D1%99%D0%B5%D1%84" title="Вајарски рељеф">барељефима</a> приказан Александар и његови сапутници у борби против Персијанаца и у лову. Првобитно се сматрало да је то био саркофаг <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%B1%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Абдалоним (страница не постоји)">Абдалонима</a> (умро 311. п. н. е.), краља Сидона којег је Александар поставио на то место одмах после <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%98%D1%81%D0%B0" title="Битка код Иса">битке код Иса</a> 333. п. н. е.<a href="#cite_note-176">[175]</a><a href="#cite_note-177">[176]</a> Међутим, у скорије време, сугерисано је да саркофаг датира и раније од Абдалонимове смрти. <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%B4" title="Демад">Демад</a> је македонску војску, после Александрове смрти, упоредио са заслепљеним <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B8" title="Киклопи">Киклопима</a>, због многих насумичних и неуредних покрета које је чинила.<a href="#cite_note-178">[177]</a><a href="#cite_note-179">[178]</a><a href="#cite_note-180">[179]</a> Осим тога, Леостен је, такође, анархију између војсковођа, после Александрове смрти, упоредио са заслепљеним Киклопима „који су након што су изгубили око ишли осећајући и пипајући рукама све пред собом, не знајући где да их положе”.<a href="#cite_note-181">[180]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Подела_Македонског_царства">Подела Македонског царства</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=27" title="Уредите одељак „Подела Македонског царства”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=27" title="Уреди извор одељка: Подела Македонског царства">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланци: <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0" title="Вавилонска подела">Вавилонска подела</a> и <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8" title="Дијадоси">Дијадоси</a></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Diadochi_EN.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Diadochi_EN.png/200px-Diadochi_EN.png" decoding="async" width="200" height="96" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Diadochi_EN.png/300px-Diadochi_EN.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/Diadochi_EN.png/400px-Diadochi_EN.png 2x" data-file-width="2000" data-file-height="961" /></a><figcaption>Краљевине <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8" title="Дијадоси">Дијадоса</a> 301. п. н. е.: <a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Птолемејско краљевство">Птолемејско краљевство</a> (тамно плава), <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Селеукидско царство">Селеукидско царство</a> (жута), <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Пергамска краљевина">Пергамска краљевина</a> (наранџаста), и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Македонија">Краљевина Македонија</a> (зелена). Такође је приказана <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Римска република">Римска република</a> (светло плава), <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Античка Картагина">Картагинска република</a> (љубичаста), и <a href="/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%80_(%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Епир (античка држава)">Епирско краљевство</a> (црвена).</figcaption></figure> Александрова смрт је била толико изненадна да када су извештаји о његовој смрти стигли у Грчку, становништво није одмах поверовало.<a href="#cite_note-Roisman_2010_199-64">[63]</a> Александар није имао очигледног или легитимног наследника, његов син <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_IV_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Александар IV Македонски">Александар IV</a>, којег је родила Роксана, је рођен након Александрове смрти.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200724–26-182">[181]</a> Према Диодору, Александрови сапутници су га на самрти питали коме је завештао своје царство; његов лаконски одговор је био „tôi kratistôi” — „Оном најјачем”.<a href="#cite_note-DSXVII117-150">[149]</a> Друга теорија је да су његови наследници намерно или погрешно чули „tôi Kraterôi”—„Кратеру”, генералу који је своје македонске трупе водио кући и коме је недавно било поверено регентство над Македонијом.<a href="#cite_note-Shipley-183">[182]</a> Аријан и Плутарх су тврдили да Александар већ до тог тренутка није могао да говори, имплицирајући да је ово апокрифна прича.<a href="#cite_note-184">[183]</a> Диодор, Курције и Јустин су понудили веродостојну причу да је Александар предао свој <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82" title="Печат">печатни прстен</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Пердика II Македонски">Пердики</a>, телохранитељу и вођи пратеће коњице, пред сведоцима, и тако га именовао за наследника.<a href="#cite_note-DSXVII117-150">[149]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200724–26-182">[181]</a> Пердика у почетку није тражио власт, већ је сугерисао да би Роксанино дете било краљ, ако би било мушко; са собом, <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80_(%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0)" title="Кратер (војсковођа)">Кратером</a>, Леонатом и Антипатером као чуварима. Међутим, пешадија је, под командом <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D1%80" title="Мелеагер">Мелеагера</a>, одбила овај договор пошто је била искључена из дискусије. Уместо тога, подржали су Александровог полубрата Филипа Аридеја. На крају су се две стране помириле и након рођења Александра IV, он и Филип III су именовани за заједничке краљеве, додуше само по имену.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200726–29-185">[184]</a> Међутим, раздор и ривалство убрзо су утицали на Македонце. Сатрапије које је Пердика поделио приликом <a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0" title="Вавилонска подела">Вавилонске поделе</a> постале су базе моћи које је сваки генерал користио да се надмеће за власт. После убиства Пердике 321. п. н. е., македонско јединство је пропало и уследио је 40-годишњи рат између „наследника” (<a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8" title="Дијадоси">Дијадоса</a>), пре него што се хеленистички свет сместио у четири стабила блока моћи: <a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Птолемејско краљевство">Птолемејски Египат</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Селеукидско царство">Селеукидска Месопотамија и Централна Азија</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Пергамска краљевина">Аталидска Анадолија</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B8" title="Антигониди">Антигонидска Македонија</a>. У том процесу су убијени и Александар IV и Филип III.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200729–34-186">[185]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Последњи_планови">Последњи планови</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=28" title="Уредите одељак „Последњи планови”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=28" title="Уреди извор одељка: Последњи планови">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:KINGS_of_MACEDON_Alexander_III_the_Great_336-323_BC.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/08/KINGS_of_MACEDON_Alexander_III_the_Great_336-323_BC.jpg/200px-KINGS_of_MACEDON_Alexander_III_the_Great_336-323_BC.jpg" decoding="async" width="200" height="100" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/08/KINGS_of_MACEDON_Alexander_III_the_Great_336-323_BC.jpg/300px-KINGS_of_MACEDON_Alexander_III_the_Great_336-323_BC.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/08/KINGS_of_MACEDON_Alexander_III_the_Great_336-323_BC.jpg/400px-KINGS_of_MACEDON_Alexander_III_the_Great_336-323_BC.jpg 2x" data-file-width="1600" data-file-height="798" /></a><figcaption>Новчић Александра Великог који је исковао Балакрос или његов наследник Менес, обојица некадашњи Александрови соматофилаци (телохранитељи), када су били на положају сатрапа Киликије за време Александровог живота, око 333−327. п. н. е. На аверсу је приказан Херакле, предак македонске краљевске лозе, а на реверсу је приказан Зевс Аетофор који седи.<a href="#cite_note-187">[186]</a></figcaption></figure> <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Диодор са Сицилије">Диодор</a> је изјавио да је Александар дао детаљна писана упутства <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80_(%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0)" title="Кратер (војсковођа)">Кратеру</a> нешто пре његове смрти, која су позната као Александрови „последњи планови”.<a href="#cite_note-DSXVIII4-188">[187]</a> Кратер је почео да извршава Александрове наредбе, али су наследници одлучили да их више не спроводе, јер су биле непрактичне и екстравагантне.<a href="#cite_note-DSXVIII4-188">[187]</a> Штавише, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Пердика II Македонски">Пердика</a> је прочитао папире са Александровим последњим плановима македонским трупама у Вавилону, али су они одбили да их изврше.<a href="#cite_note-Roisman_2010_199-64">[63]</a> Према Диодору, Александрови последњи планови захтевали су војну експанзију у јужном и западном Медитерану, монументалне конструкције и мешање источног и западног становништва. То је укључивало: <ul><li>Изградња 1.000 бродова већих од трирема, заједно са лукама и путем који пролази дуж афричке обале све до <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Херкулови стубови">Херкулових стубова</a>, који ће се користити за инвазију Картагине и западног Медитерана;<a href="#cite_note-Bad-189">[188]</a></li> <li>Подизање великих храмова у <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%81" title="Делос">Делосу</a>, <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BB%D1%84%D0%B8" title="Делфи">Делфију</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Додона (страница не постоји)">Додони</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Дијум (страница не постоји)">Дијуму</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D1%84%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%99" title="Амфипољ">Амфипољу</a>, који би коштали 1.500 талената, и монументални храм <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%9A%D0%B0)" title="Атина (богиња)">Атини</a> у <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0" title="Троја">Троји</a>.<a href="#cite_note-Roisman_2010_199-64">[63]</a><a href="#cite_note-Bad-189">[188]</a></li> <li>Спајање малих насеља у веће градове („синеоцизам”) и „трансплантација становништва из Азије у Европу и у супротном смеру из Европе у Азију, како би се највећи континенти довели до заједничког јединства и пријатељства путем мешовитих бракова и породичних веза”<a href="#cite_note-190">[189]</a><a href="#cite_note-Bad-189">[188]</a></li> <li>Изградња монументалне гробнице за његовог оца Филипа, „да парира највећој <a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%B4%D0%B5" title="Египатске пирамиде">пирамиди у Египту</a>”<a href="#cite_note-Roisman_2010_199-64">[63]</a><a href="#cite_note-Bad-189">[188]</a></li> <li>Освајање Арабије<a href="#cite_note-Roisman_2010_199-64">[63]</a></li> <li>Обилазак Африке<a href="#cite_note-Roisman_2010_199-64">[63]</a></li></ul> Огроман обим ових планова навео је многе научнике да сумњају у њихову историчност. Ернест Бадијан је тврдио да их је Пердика проширио како би натерао македонску војску да их не изврши.<a href="#cite_note-Bad-189">[188]</a> Други научници су говорили да су их измислили каснији аутори у оквиру традиције <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0" title="Александрида">Александриде</a>.<a href="#cite_note-191">[190]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Карактер">Карактер</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=29" title="Уредите одељак „Карактер”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=29" title="Уреди извор одељка: Карактер">уреди извор</a>]</div> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Генералство">Генералство</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=30" title="Уредите одељак „Генералство”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=30" title="Уреди извор одељка: Генералство">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Battle_granicus.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Battle_granicus.png/200px-Battle_granicus.png" decoding="async" width="200" height="154" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Battle_granicus.png/300px-Battle_granicus.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Battle_granicus.png/400px-Battle_granicus.png 2x" data-file-width="746" data-file-height="573" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Битка код Граника">Битка код Граника</a>, 334. п. н. е.</figcaption></figure> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Battle_issus_decisive.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c4/Battle_issus_decisive.png/200px-Battle_issus_decisive.png" decoding="async" width="200" height="153" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c4/Battle_issus_decisive.png/300px-Battle_issus_decisive.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c4/Battle_issus_decisive.png/400px-Battle_issus_decisive.png 2x" data-file-width="738" data-file-height="563" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%98%D1%81%D0%B0" title="Битка код Иса">Битка код Иса</a>, 333. п. н. е.</figcaption></figure> Александар је можда зарадио епитет „Велики” због свог невиђеног успеха као војног заповедника; никада није изгубио ниједну битку, упркос томе што је обично био бројчано надјачан.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010[httpsbooksgooglecombooksidlkYFVJ3U-BICpgPA192_192]-192">[191]</a> То је било због употребе терена, тактике <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%84%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0" title="Хоплитска фаланга">фаланге</a> и коњице, смеле стратегије и велике лојалности његових трупа.<a href="#cite_note-Roisman_2010_193-193">[192]</a> <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%84%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0" title="Македонска фаланга">Македонску фаналгу</a>, наоружану <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сариса (страница не постоји)">сарисом</a>, копљем дугачким 6 m (20 ft), развио је и усавршио Филип II кроз ригорозну обуку, а Александар је користио њену брзину и маневар за велике ефекте против већих, али различитијих персијских снага.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMorkot1996110-194">[193]</a> Александар је такође препознао потенцијал за нејединство међу његовом разноликом војском, која је користила различите језике и оружје. Он је то превазишао тако што се лично укључио у битку,<a href="#cite_note-FOOTNOTEMorkot1996121-89">[88]</a> на начин једног македонског краља.<a href="#cite_note-Roisman_2010_193-193">[192]</a> У својој првој бици у Азији, код Граника, Александар је употребио само мали део својих снага, можда 13.000 пешака са 5.000 коњаника, против много веће персијске снаге од 40.000.<a href="#cite_note-195">[194]</a> Александар је поставио фалангу у центар, а коњицу и стрелце на крилима, тако да је његова линија одговарала дужини линије персијске коњице, око 3 km (1,9 mi). Насупрот томе, персијска пешадија је била стационирана иза своје коњице. Ово је осигурало да Александар не буде заобиђен, док је његова фаланга, наоружана дугим штукама, имала значајну предност над персијанским <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80" title="Симитар">симитарима</a> и <a href="/wiki/%D0%8F%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82" title="Џилит">џилитима</a>. Македонски губици су били занемарљиви у поређењу са губицима Персијанаца.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMorkot1996122-196">[195]</a> Код Иса 333. п. н. е., свог првог сукоба са Даријем, користио је исти распоред, и поново се прогурала централна фаланга.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMorkot1996122-196">[195]</a> Александар је лично водио јуриш у центру, разбијајући противничку војску.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010193-197">[196]</a> У одлучујућем сусрету са Даријем код Гаугамеле, Дарије је опремио своје кочије са косама на точковима да разбије фалангу и опремио своју коњицу штукама. Александар је поставио двоструку фалангу, са центром који је напредовао под углом, раздвојио се када су се кочије спустиле и затим реформисао. Напредовање је било успешно и сломило је Даријев центар, због чега је овај поново побегао.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMorkot1996122-196">[195]</a> Када се суочио са противницима који су користили непознате технике борбе, као што су у Централној Азији и Индији, Александар је прилагодио своје снаге стилу својих противника. Тако је у <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Бактрија">Бактрији</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Согдијана">Согдијани</a> Александар успешно користио своје бацаче копља и стрелце да спречи покрете са бока, док је своју коњицу окупио у центру.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010193-197">[196]</a> У Индији, суочени са Порусовим слоновским корпусом, Македонци су подигли своје редове да заогрну слонове и користили су своје сарисе да ударе навише и истисну вође слонова.<a href="#cite_note-Roisman_2010_194-141">[140]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Физички_изглед">Физички изглед</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=31" title="Уредите одељак „Физички изглед”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=31" title="Уреди извор одељка: Физички изглед">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:AlexanderCameo.JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/AlexanderCameo.JPG/200px-AlexanderCameo.JPG" decoding="async" width="200" height="209" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/AlexanderCameo.JPG/300px-AlexanderCameo.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/AlexanderCameo.JPG/400px-AlexanderCameo.JPG 2x" data-file-width="932" data-file-height="975" /></a><figcaption>Уметнички приказ Александра од Пиртогела</figcaption></figure> Историјски извори често дају опречне извештаје о Александровом изгледу, а најранији извори су најоскуднији у својим детаљима.<a href="#cite_note-198">[197]</a> Током свог живота, Александар је пажљиво курирао свој имиџ наручивањем дела познатих и великих уметника тог времена. Ово је укључивало наручивање скулптура од <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BF" title="Лисип">Лисипа</a>, Апелових слика и Пирготелових драгуља.<a href="#cite_note-Alexander_the_Great-199">[198]</a> Антички аутори су забележили да је Александар био толико задовољан својим портретима које је направио Лисип да је забранио другим вајарима да праве његову слику; данашњи научници, међутим, сматрају ту тврдњу сумњивом.<a href="#cite_note-200">[199]</a><a href="#cite_note-Alexander_the_Great-199">[198]</a> Ипак, Ендру Стјуарт истиче чињеницу да су уметнички портрети, не само због тога ко их је наручио, увек пристрасни и да уметнички портрети Александра „настоје да га легитимишу (или, шире, његове наследнике), да га представе својој публици, да одговоре на њихове критике и да их убеде у његову величину“, и стога их треба посматрати у оквиру „похвале и кривице“, на исти начин на који су извори као што је похвална поезија.<a href="#cite_note-201">[200]</a> Упркос тим упозорењима, сматра се да је Лисипова скулптура, позната по свом натурализму, за разлику од чвршће, статичне позе, највернији приказ.<a href="#cite_note-FOOTNOTEBosworth198819–20-202">[201]</a> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%82_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A0%D1%83%D1%84" title="Квинт Курције Руф">Курције Руф</a>, римски историчар из првог века нове ере, који је написао Историје Александра Великог, даје овај извештај о Александру који је седео на престолу Дарија III: <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27428402"><blockquote class="templatequote">Затим је Александар сео на царски престо, који је био превисок за његов телесни раст. Стога, пошто његове ноге нису дошле до најниже степенице, један од краљевских пажева је ставио сто под његове ноге.<a href="#cite_note-FOOTNOTERolfe19465.2.13-203">[202]</a></blockquote> И Курције и Диодор преносе причу да када је мајка <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_III" title="Дарије III">Дарија III</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%B0" title="Сисигамба">Сисигамба</a>, први пут срела Александра и <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Хефестион">Хефестиона</a>, претпоставила је да је овај други Александар јер је био виши и згоднији од њих двојице.<a href="#cite_note-204">[203]</a> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Alexander-lysippus1-1.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5f/Alexander-lysippus1-1.jpg/200px-Alexander-lysippus1-1.jpg" decoding="async" width="200" height="240" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5f/Alexander-lysippus1-1.jpg/300px-Alexander-lysippus1-1.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5f/Alexander-lysippus1-1.jpg/400px-Alexander-lysippus1-1.jpg 2x" data-file-width="855" data-file-height="1024" /></a><figcaption>Александров портрет од стране <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BF" title="Лисип">Лисипа</a>.</figcaption></figure> Детаљи са <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2_%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D1%84%D0%B0%D0%B3" title="Александров саркофаг">Александровог саркофага</a> показују да је имао светлу пут са руменим образима. Ово је у складу са његовим описом који је дао грчки биограф <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%85" title="Плутарх">Плутарх</a> (око 45 – око 120 н.е.): <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r27428402"><blockquote class="templatequote">Спољашњи изглед Александра најбоље представљају његове статуе које је израдио Лисип, а Александар је и сам сматрао да би оне требале да буду узорне. За оне особености које су многи његови наследници и пријатељи касније покушавали да опонашају, а то су сталоженост врата, благо повијеног улево, и топао поглед његових очију, овај уметник је тачно уочио. Апел, међутим, сликајући га као носиоца муње, није репродуковао његов тен, већ га је учинио превише мрачним и тамним. А он је био лепе боје, како се каже, и његова лепота је прешла у руменило на грудима, а посебно на лицу. Штавише, да је из његове коже излазио веома пријатан мирис и да је био мирис око његових уста и целог његовог тела, тако да је његова одећа биле испуњене њиме, то читамо у Мемоарима Аристоксена.<a href="#cite_note-FOOTNOTEPlutarch1919[httpswwwperseustuftseduhoppertextdocPerseustext1999010243chapter4highlightlysippus_IV,_1]-205">[204]</a></blockquote> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Detail_of_fresco_depicting_Alexander_the_Great.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/14/Detail_of_fresco_depicting_Alexander_the_Great.jpg/200px-Detail_of_fresco_depicting_Alexander_the_Great.jpg" decoding="async" width="200" height="250" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/14/Detail_of_fresco_depicting_Alexander_the_Great.jpg/300px-Detail_of_fresco_depicting_Alexander_the_Great.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/14/Detail_of_fresco_depicting_Alexander_the_Great.jpg/400px-Detail_of_fresco_depicting_Alexander_the_Great.jpg 2x" data-file-width="823" data-file-height="1028" /></a><figcaption>Фреска која приказује сцену лова на гробу <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Филип II Македонски">Филипа II</a>, Александровог оца, на археолошком налазишту Егаја, једини познати приказ Александра направљеног током његовог живота, 330-их година п. н. е.</figcaption></figure> Историчари су схватили да детаљи пријатног мириса који се приписују Александру потичу из веровања у древној Грчкој да су пријатни мириси карактеристични за богове и хероје.<a href="#cite_note-Alexander_the_Great-199">[198]</a> Александров мозаик и савремени новчићи приказују Александра са „равним носом, благо избоченом вилицом, пуним уснама и очима дубоко постављеним испод снажно израженог чела“.<a href="#cite_note-Alexander_the_Great-199">[198]</a> Антички историчар <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%95%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Клаудије Елијан">Елијан</a> (око 175 – око 235 н. е.), у својој Varia Historia (12.14), описује Александрову боју косе као „ξανθην“, што би могло значити жућкасту, црвенкасту или браонкасту.<a href="#cite_note-FOOTNOTELiddellScott1940[httpswwwperseustuftseduhoppertextdocPerseustext1999040057entrycanqos_ξανθός]-206">[205]</a><a href="#cite_note-207">[206]</a><a href="#cite_note-208">[207]</a> Многи научници и историчари му приписују <a href="/wiki/Heterohromija" title="Heterohromija">хетерохромију</a>. Описано је да има једно око светло, а једно око тамно.<a href="#cite_note-209">[208]</a><a href="#cite_note-210">[209]</a><a href="#cite_note-211">[210]</a> У Александровој Анабази, Аријан је цитиран како каже, „имао је једно око тамно као ноћ, а једно плаво као небо“.<a href="#cite_note-212">[211]</a> Међутим, неки су негирали ову тврдњу као коришћену да би се нагласиле оностране и херојске особине Александра.<a href="#cite_note-213">[212]</a><a href="#cite_note-214">[213]</a> Реконструкција оригиналне <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Полихромија">полихромије</a> рељефа са Александром на <a href="/wiki/Sarkofag" title="Sarkofag">саркофагу</a> приказује га смеђих очију и кестен смеђе косе.<a href="#cite_note-215">[214]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Личност">Личност</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=32" title="Уредите одељак „Личност”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=32" title="Уреди извор одељка: Личност">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Lion_hunt_mosaic_from_Pella.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Lion_hunt_mosaic_from_Pella.jpg/200px-Lion_hunt_mosaic_from_Pella.jpg" decoding="async" width="200" height="90" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Lion_hunt_mosaic_from_Pella.jpg/300px-Lion_hunt_mosaic_from_Pella.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Lion_hunt_mosaic_from_Pella.jpg/400px-Lion_hunt_mosaic_from_Pella.jpg 2x" data-file-width="850" data-file-height="384" /></a><figcaption>Александар (лево), носи каусију и бори се са азијским лавом са својим пријатељем <a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80_(%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0)" title="Кратер (војсковођа)">Кратером</a> (детаљ); мозаик из касног 4. века п. н. е.,<a href="#cite_note-216">[215]</a> музеј Пела</figcaption></figure> Оба Александрова родитеља су подстицала његове амбиције. Његов отац Филип је вероватно био Александров најближи и најутицајнији узор, пошто га је млади Александар практично сваке године посматрао у походима, освајајући победу за победом, а игноришући тешке ране.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010190-52">[51]</a> Александров однос са оцем „ковао“ је такмичарску страну његове личности; имао је потребу да надмаши оца, што илуструје његово непромишљено понашање у борби.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200715–16-217">[216]</a> Док се Александар бринуо да му отац неће оставити „никакво велико или бриљантно достигнуће које би требало да буде приказано свету“,<a href="#cite_note-PA5-218">[217]</a> он је такође умањивао успехе свог оца својим пратиоцима.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200715–16-217">[216]</a> Александрова мајка Олимпијада је на сличан начин имала огромне амбиције и охрабривала је свог сина да верује да је његова судбина да освоји Персијско царство.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200715–16-217">[216]</a> Она му је усадила осећај за судбину, а Плутарх прича како је његова амбиција „држала његов дух озбиљним и узвишеним током његових година”.<a href="#cite_note-PA4-219">[218]</a> Према Плутарху, Александар је такође имао насилан темперамент и брзоплету, импулсивну природу,<a href="#cite_note-AVII29-220">[219]</a> што је могло утицати на његово доношење одлука.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200715–16-217">[216]</a> Иако је Александар био тврдоглав и није добро реаговао на наређења свог оца, био је отворен за аргументовану расправу.<a href="#cite_note-PA7-221">[220]</a> Имао је и мирнију страну — проницљиву, логичну и прорачунату. Имао је велику жељу за знањем, љубав према филозофији и био је страствени читалац.<a href="#cite_note-PA8-222">[221]</a> Ово је без сумње делимично било због Аристотеловог туторства; Александар је био интелигентан и брзо је учио.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200715–16-217">[216]</a> Његова интелигентна и рационална страна била је у великој мери демонстрирана његовом способношћу и успехом као генерала.<a href="#cite_note-AVII29-220">[219]</a> Имао је велику самосуздржаност у „телесним задовољствима“, за разлику од недостатка самоконтроле код алкохола.<a href="#cite_note-AVII28-223">[222]</a> <figure class="mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Alexander_the_Great_Ny_Carlsberg_Glyptotek_IN574_n1.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/Alexander_the_Great_Ny_Carlsberg_Glyptotek_IN574_n1.jpg/200px-Alexander_the_Great_Ny_Carlsberg_Glyptotek_IN574_n1.jpg" decoding="async" width="200" height="267" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/Alexander_the_Great_Ny_Carlsberg_Glyptotek_IN574_n1.jpg/300px-Alexander_the_Great_Ny_Carlsberg_Glyptotek_IN574_n1.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/Alexander_the_Great_Ny_Carlsberg_Glyptotek_IN574_n1.jpg/400px-Alexander_the_Great_Ny_Carlsberg_Glyptotek_IN574_n1.jpg 2x" data-file-width="3750" data-file-height="5000" /></a><figcaption>Римска копија оригиналне <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BF%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Старогрчка скулптура">грчке бисте</a> из 3. века п. н. е., која приказује Александра Великог, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D1%81%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3_%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0" title="Нова Карлсберг глиптотека">Нова Карлсберг глиптотека</a> у Копенхагену</figcaption></figure> Александар је био ерудитан и покровитељ и уметности и науке.<a href="#cite_note-PA4-219">[218]</a><a href="#cite_note-PA8-222">[221]</a> Међутим, био је мало заинтересован за спорт или <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B5" title="Античке олимпијске игре">Олимпијске игре</a> (за разлику од свог оца), тражећи само <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%80" title="Хомер">Хомерске</a> идеале части (време) и славе (кудос).<a href="#cite_note-224">[223]</a> Имао је велику харизму и снагу личности, карактеристике које су га учиниле великим вођом.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200724–26-182">[181]</a><a href="#cite_note-AVII29-220">[219]</a> Његове јединствене способности су даље показане неспособношћу било ког од његових генерала да уједини Македонију и задржи Царство након његове смрти — само је Александар имао способност да то учини.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200724–26-182">[181]</a> Током последњих година живота, а посебно после Хефестионове смрти, Александар је почео да показује знаке <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Мегаломанија">мегаломаније</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B0" title="Параноја">параноје</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200723–24-154">[153]</a> Његова изузетна достигнућа, заједно са његовим сопственим неизрецивим осећајем судбине и ласкањем његових сапутника, можда су у комбинацији произвели овај ефекат.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200720–21-225">[224]</a> Његове заблуде о величини јасно су видљиве у његовој вољи и жељи да освоји свет,<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200723–24-154">[153]</a> утолико што га различити извори описују као безграничну амбицију,<a href="#cite_note-226">[225]</a><a href="#cite_note-227">[226]</a> епитет чије је значење спуштено у историјски клише.<a href="#cite_note-228">[227]</a><a href="#cite_note-229">[228]</a> Чини се да је веровао да је божанство, или је бар покушао да себе представи таквим.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200723–24-154">[153]</a> Олимпијада му је увек говорила да је он Зевсов син,<a href="#cite_note-PA3-230">[229]</a> теорију коју му је очигледно потврдило Амоново пророчиште у <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B2%D0%B0_(%D0%BE%D0%B0%D0%B7%D0%B0)" title="Сива (оаза)">Сиви</a>.<a href="#cite_note-P27-231">[230]</a> Почео је да се идентификује као Зевс-Амонов син.<a href="#cite_note-P27-231">[230]</a> Александар је усвојио елементе персијског одевања и обичаја на двору, посебно проскинезу, што је био један аспект Александрове широке стратегије усмерене на обезбеђивање помоћи и подршке иранских виших класа;<a href="#cite_note-FOOTNOTEBriant1985827–830-102">[101]</a> међутим праксу проскинезе нису одобравали Македонци и нису били вољни да је изврше.<a href="#cite_note-AVII11-106">[105]</a> Ово понашање га је коштало симпатија многих његових сународника.<a href="#cite_note-PA45-232">[231]</a> Међутим, Александар је такође био прагматичан владар који је разумео потешкоће владања културно различитим народима, од којих су многи живели у краљевствима у којима је краљ био божанство.<a href="#cite_note-233">[232]</a> Дакле, уместо мегаломаније, његово понашање је можда једноставно било практичан покушај да ојача своју власт и одржи своју империју на окупу.<a href="#cite_note-234">[233]</a><a href="#cite_note-235">[234]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Лични_односи">Лични односи</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=33" title="Уредите одељак „Лични односи”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=33" title="Уреди извор одељка: Лични односи">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Marriage_of_Alexander_and_Statira_as_Ares_and_Aphrodite,_fresco,_ca._69_d._C.,_copy_after_Aetion._Antiquarim,_Pompeii.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/Marriage_of_Alexander_and_Statira_as_Ares_and_Aphrodite%2C_fresco%2C_ca._69_d._C.%2C_copy_after_Aetion._Antiquarim%2C_Pompeii.jpg/200px-Marriage_of_Alexander_and_Statira_as_Ares_and_Aphrodite%2C_fresco%2C_ca._69_d._C.%2C_copy_after_Aetion._Antiquarim%2C_Pompeii.jpg" decoding="async" width="200" height="251" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/Marriage_of_Alexander_and_Statira_as_Ares_and_Aphrodite%2C_fresco%2C_ca._69_d._C.%2C_copy_after_Aetion._Antiquarim%2C_Pompeii.jpg/300px-Marriage_of_Alexander_and_Statira_as_Ares_and_Aphrodite%2C_fresco%2C_ca._69_d._C.%2C_copy_after_Aetion._Antiquarim%2C_Pompeii.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/Marriage_of_Alexander_and_Statira_as_Ares_and_Aphrodite%2C_fresco%2C_ca._69_d._C.%2C_copy_after_Aetion._Antiquarim%2C_Pompeii.jpg/400px-Marriage_of_Alexander_and_Statira_as_Ares_and_Aphrodite%2C_fresco%2C_ca._69_d._C.%2C_copy_after_Aetion._Antiquarim%2C_Pompeii.jpg 2x" data-file-width="468" data-file-height="587" /></a><figcaption>Мурал у <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Помпеја">Помпеји</a>, који приказује брак Александра са Барсином (<a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%98%D1%80%D0%B0_(%D0%BA%D1%9B%D0%B8_%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_III)" title="Статејра (кћи Дарија III)">Статејра</a>) 324. п. н. е.; пар је очигледно обучен као <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B5%D1%81" title="Арес">Арес</a> и <a href="/wiki/%D0%90%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B0" title="Афродита">Афродита</a>.</figcaption></figure> Александар се женио три пута: <a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B0" class="mw-disambig" title="Роксана">Роксаном</a>, ћерком согдијског племића <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%82_%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Оксијарт Бактријски (страница не постоји)">Оксијарта Бактријског</a>,<a href="#cite_note-236">[235]</a><a href="#cite_note-237">[236]</a><a href="#cite_note-238">[237]</a> из љубави;<a href="#cite_note-FOOTNOTEPlutarch1919[httpswwwperseustuftseduhoppertextdocPerseus3Atext3A19990102433Achapter3D47_LXVII,_1]-239">[238]</a> и персијским принцезама <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%98%D1%80%D0%B0_(%D0%BA%D1%9B%D0%B8_%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_III)" title="Статејра (кћи Дарија III)">Статејром II</a> и <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0_(%D1%9B%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BA%D1%81%D0%B0_III&action=edit&redlink=1" class="new" title="Парисатида (ћерка Артаксеркса III (страница не постоји)">Парисатидом</a>, прва је била ћерка <a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_III" title="Дарије III">Дарија III</a>, а друга је била ћерка <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BA%D1%81_III" title="Артаксеркс III">Артаксеркса III</a>, из политичких разлога.<a href="#cite_note-Carney-240">[239]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEPlutarch1936[httpspenelopeuchicagoeduThayerERomanTextsPlutarchMoraliaFortuna_Alexandri2html_II,_6]-241">[240]</a> Он је очигледно имао два сина, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_IV_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Александар IV Македонски">Александра IV Македонског</a> од Роксане и, вероватно, <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Херакле Македонски">Херакла Македонског</a> од своје љубавнице <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%BA%D1%9B%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B0_%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%B7%D0%B0)" title="Барсина (кћи сатрапа Артабаза)">Барсине</a>. Изгубио је још једно дете када је Роксана побацила у Вавилону.<a href="#cite_note-242">[241]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTERenault2001100-243">[242]</a> Александар је такође имао блиске односе са својим пријатељем, генералом и телохранитељем <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Хефестион">Хефестионом</a>, сином македонског племића.<a href="#cite_note-AVII14-144">[143]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200715–16-217">[216]</a><a href="#cite_note-DSXVII114-244">[243]</a> Хефестионова смрт је уништила Александра.<a href="#cite_note-AVII14-144">[143]</a><a href="#cite_note-P72-245">[244]</a> Овај догађај је можда допринео Александровом нарушеном здрављу и одвојеном <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE_%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5" title="Ментално здравље">менталном стању</a> током његових последњих месеци.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200723–24-154">[153]</a><a href="#cite_note-AMD-163">[162]</a> Александрова сексуалност је била предмет спекулација и контроверзи у модерно доба.<a href="#cite_note-FOOTNOTEOgden2009204-246">[245]</a> Писац из римског доба Атенеј каже, на основу научника <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D1%80%D1%85" title="Дикеарх">Дикеарха</a>, који је био Александров савременик, да је краљ „био претерано заинтересован за мушкарце“ и да је Александар јавно пољубио евнуха Багоја.<a href="#cite_note-247">[246]</a> О овој епизоди прича и Плутарх, вероватно на основу истог извора. Међутим, познато је да нико од Александрових савременика није експлицитно описао Александров однос са Хефестионом као сексуалним, иако је пар често упоређиван са <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%85%D0%B8%D0%BB_%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%BE&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ахил и Патрокло (страница не постоји)">Ахилом и Патроклом</a>, које је класична грчка култура сликала као пар. Елијан пише о Александровој посети <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0" title="Троја">Троји</a> где је „Александар окитио Ахилов гроб, а Хефестион <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%BE" title="Патрокло">Патроклову</a> гробницу, при чему је последњи наговештавао да је био Александров миљеник, на исти начин као што је Патрокло био Ахилов”.<a href="#cite_note-AelXII7-248">[247]</a> Неки савремени историчари (нпр. Робин Лејн Фокс) верују не само да је Александрова младалачка веза са Хефестионом била сексуална, већ и да су се њихови сексуални контакти можда наставили и у одраслој доби, што је било супротно друштвеним нормама барем неких грчких градова, попут Атине,<a href="#cite_note-249">[248]</a><a href="#cite_note-FOOTNOTESacks199516-250">[249]</a> иако су неки савремени истраживачи условно сугерисали да је Македонија (или барем македонски суд) можда била толерантнија према хомосексуалности између одраслим људима.<a href="#cite_note-251">[250]</a> Грин тврди да постоји мало доказа у античким изворима да је Александар имао много телесног интересовања за жене; није добио наследника све до самог краја живота.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200715–16-217">[216]</a> Међутим, Огден израчунава да је Александар, који је своје партнерке оплодио три пута у осам година, имао већи брачни досије од свог оца у истој доби.<a href="#cite_note-FOOTNOTEOgden2009208-252">[251]</a> Две од ових трудноћа — Статејрина и Барсинина — су сумњивог легитимитета.<a href="#cite_note-253">[252]</a> Према Диодору Сицилијском, Александар је нагомилао харем у стилу персијских краљева, али га је користио прилично штедљиво, „не желећи да увреди Македонце“,<a href="#cite_note-DSXVII77-254">[253]</a> показујући велику самоконтролу у „телесним задовољствима“.<a href="#cite_note-AVII28-223">[222]</a> Без обзира на то, Плутарх је описао како је Александар био заљубљен у Роксану, док му је дао комплимент да себе није форсирао ка њој.<a href="#cite_note-255">[254]</a> Грин је сугерисао да је, у контексту тог периода, Александар успоставио прилично јака пријатељства са женама, укључујући <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%B4%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ада Каријска (страница не постоји)">Аду Каријску</a>, која га је усвојила, па чак и Даријеву мајку <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%B0" title="Сисигамба">Сисигамбу</a>, која је наводно умрла од туге када је чула за Александрову смрт.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200715–16-217">[216]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Битке">Битке</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=34" title="Уредите одељак „Битке”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=34" title="Уреди извор одељка: Битке">уреди извор</a>]</div> <table class="wikitable sortable plainrowheaders" style="width:100%; font-size:90%; margin:1em auto 1em auto;"> <tbody><tr> <th style="width:125px;">Време </th> <th style="width:145px;">Експедиција </th> <th style="width:auto;">Рат </th> <th style="width:115px;">Противник </th> <th width="45">Тип </th> <th style="width:120px;">Земља </th> <th width="95">Титула </th> <th width="65">Резултат </th> <th width="35">Рекорд </th></tr> <tr> <th scope="row">338-08-02 2. август 338. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF"><a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Успон Македоније">Успон Македоније</a> </td> <td>Chaeronea <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%B5" title="Битка код Херонеје">Битка код Херонеје</a> </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%B1%D0%B0_(%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0)" title="Теба (Грчка)">Теба</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Атина">Атина</a> </td> <td>Битка </td> <td><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Грчка">Грчка</a> </td> <td>Принц </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>1–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">335 335. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%B4" title="Александров балкански поход">Балканска кампања</a> </td> <td>Mount Haemus Битка код планине Хемус </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%B8" title="Гети">Гети</a>, <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Трачани">Трачани</a> </td> <td>Битка </td> <td>данашња <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Бугарска">Бугарска</a> </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>2–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">335-12 Децембар 335. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Балканска кампања </td> <td>Pelium <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Опсада Пелијума (страница не постоји)">Опсада Пелијума</a> </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B8" title="Илири">Илири</a> </td> <td>Опсада </td> <td>Грчка </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>3–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">335-12 Децембар 335. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Балканска кампања </td> <td>Pelium <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%A2%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Битка код Тебеса (страница не постоји)">Битка код Тебеса</a> </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%B1%D0%B0_(%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0)" title="Теба (Грчка)">Теба</a> </td> <td>Битка </td> <td>Грчка </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>4–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">334-05 Мај 334. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Персијска кампања </td> <td>Granicus <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Битка код Граника">Битка код Граника</a> </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%90%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ахеменидско царство">Ахеменидско царство</a> </td> <td>Битка </td> <td>данашња <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Турска">Турска</a> </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>5–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">334 334. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Персијска кампања </td> <td>Miletus <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Опсада Милета (страница не постоји)">Опсада Милета</a> </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%90%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ахеменидско царство">Ахеменидско царство</a>, <a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%86%D0%B8_(%D0%93%D1%80%D1%86%D0%B8)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Милетијци (Грци) (страница не постоји)">Милетијци</a> </td> <td>Опсада </td> <td>данашња Турска </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>6–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">334 334. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Персијска кампања </td> <td>Halicarnassus <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Опсада Халикарнаса (страница не постоји)">Опсада Халикарнаса</a> </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%90%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ахеменидско царство">Ахеменидско царство</a> </td> <td>Опсада </td> <td>данашња Турска </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>7–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">333-11-05 5. новембар 333. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Персијска кампања </td> <td>Issus <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%98%D1%81%D0%B0" title="Битка код Иса">Битка код Иса</a> </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%90%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ахеменидско царство">Ахеменидско царство</a> </td> <td>Битка </td> <td>данашња Турска </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>8–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">332 Јануар-Јул 332. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Персијска кампања </td> <td>Tyre <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A2%D0%B8%D1%80%D0%B0" title="Опсада Тира">Опсада Тира</a> </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%90%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ахеменидско царство">Ахеменидско царство</a>, <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%80" title="Тир">Тиријци</a> </td> <td>Опсада </td> <td>данашњи <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BD" title="Либан">Либан</a> </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>9–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">332-10 Октобар 332. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Персијска кампања </td> <td>Tyre <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%93%D0%B0%D0%B7%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Опсада Газе (страница не постоји)">Опсада Газе</a> </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%90%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ахеменидско царство">Ахеменидско царство</a> </td> <td>Опсада </td> <td>данашња <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD)" class="mw-redirect" title="Палестина (регион)">Палестина</a> </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>10–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">331-10-01 1. октобар 331. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Персијска кампања </td> <td>Gaugamela <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%93%D0%B0%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B5" title="Битка код Гаугамеле">Битка код Гаугамеле</a> </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%90%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ахеменидско царство">Ахеменидско царство</a> </td> <td>Битка </td> <td>данашњни <a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BA" title="Ирак">Ирак</a> </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>11–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">331-12 Децембар 331. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Персијска кампања </td> <td>Uxian Defile <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%A3%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%94%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Битка код Уксијске Дефиле (страница не постоји)">Битка код Уксијске Дефиле</a> </td> <td>.Уксијци </td> <td>Битка </td> <td>данашњи <a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BD" title="Иран">Иран</a> </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>12–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">330-01-20 20. јануар 330. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Персијска кампања </td> <td>Persian Gate <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0" title="Битка код Персијских врата">Битка код Персијских врата</a> </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%90%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ахеменидско царство">Ахеменидско царство</a> </td> <td>Битка </td> <td>данашњи Иран </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>13–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">329 329. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Персијска кампања </td> <td>Cyropolis <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Опсада Кирополиса (страница не постоји)">Опсада Кирополиса</a> </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Согдијана">Согдијанци</a> </td> <td>Опсада </td> <td>данашњи <a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Туркменистан">Туркменистан</a> </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>14–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">329-10 Октобар 329. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Персијска кампања </td> <td>Jaxartes <a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%81%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Битка код Јаксартеса (страница не постоји)">Битка код Јаксартеса</a> </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%A1%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B8" title="Скити">Скити</a> </td> <td>Битка </td> <td>данашњи <a href="/wiki/%D0%A3%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Узбекистан">Узбекистан</a> </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>15–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">327 327. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Персијска кампања </td> <td>Sogdian Rock <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Опсада Согдијанске стене (страница не постоји)">Опсада Согдијанске стене</a> </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Согдијана">Согдијанци</a> </td> <td>Опсада </td> <td>данашњи Узбекистан </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>16–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">327 Мај 327 – Март 326. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF"><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3&action=edit&redlink=1" class="new" title="Индијска кампања Александра Великог (страница не постоји)">Индијска кампања</a> </td> <td>Cophen <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D1%85%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Копхенска кампања (страница не постоји)">Копхенска кампања</a> </td> <td>.<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аспасијанци (страница не постоји)">Аспасијанци</a> </td> <td>Експедиција </td> <td>данашњи <a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Авганистан">Авганистан</a> и <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Пакистан">Пакистан</a> </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>17–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">326-04 Април 326. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Индијска кампања </td> <td>Aornos <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аорнос (страница не постоји)">Опсада Аорноса</a> </td> <td>.<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Асвака (страница не постоји)">Асвака</a> </td> <td>Опсада </td> <td>данашњи Пакистан </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>18–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">326-05 Мај 326. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Индијска кампања </td> <td>Hydaspes <a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%A5%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%83" title="Битка на Хидаспу">Битка на Хидаспу</a> </td> <td>.<a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Паурава (страница не постоји)">Паурава</a> </td> <td>Битка </td> <td>данашњи Пакистан </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>19–0 </td></tr> <tr> <th scope="row">325 Новембар 326 – Фебруар 325. п. н. е. </th> <td style="background:#ACBECF">Индијска кампања </td> <td>Aornos <a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%9C%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Опсада Мултана (страница не постоји)">Опсада Мултана</a> </td> <td>.<a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8" title="Мали">Мали</a> </td> <td>Опсада </td> <td>данашњи Пакистан </td> <td>Краљ </td> <td>Победа ⁂ </td> <td>20–0 </td></tr></tbody></table> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Наслеђе">Наслеђе</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=35" title="Уредите одељак „Наслеђе”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=35" title="Уреди извор одељка: Наслеђе">уреди извор</a>]</div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Mappa_di_Eratostene.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Mappa_di_Eratostene.jpg/200px-Mappa_di_Eratostene.jpg" decoding="async" width="200" height="122" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Mappa_di_Eratostene.jpg/300px-Mappa_di_Eratostene.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Mappa_di_Eratostene.jpg/400px-Mappa_di_Eratostene.jpg 2x" data-file-width="5085" data-file-height="3096" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Хеленизам">Хеленистички</a> поглед на свет: светска карта <a href="/wiki/%D0%95%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD" title="Ератостен">Ератостена</a> (276–194. п. н. е.), користећи информације из Александрових похода и његових наследника<a href="#cite_note-256">[255]</a></figcaption></figure> Александрово наслеђе проширило се даље од његових војних освајања, а његова владавина је означила прекретницу у европској и азијској историји.<a href="#cite_note-257">[256]</a> Његови походи су знатно повећали контакте и трговину између <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82" title="Источни свијет">Истока</a> и <a href="/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82" title="Западни свет">Запада</a>, а огромна подручја на истоку била су значајно изложена <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B5" title="Култура Грчке">грчкој цивилизацији</a> и утицају.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010186-19">[18]</a> Неки од градова које је основао постали су велики културни центри, а многи су и преживели до 21. века. Његови хроничари су забележили вредне податке о областима кроз које је марширао, док су сами Грци стекли осећај припадности свету изван Медитерана.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010186-19">[18]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Хеленистичке_краљевине">Хеленистичке краљевине</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=36" title="Уредите одељак „Хеленистичке краљевине”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=36" title="Уреди извор одељка: Хеленистичке краљевине">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D1%80%D0%B0" title="Хеленистичка ера">Хеленистичка ера</a></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Plan_of_Alexandria_c_30_BC_Otto_Puchstein_1890s_EN.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f5/Plan_of_Alexandria_c_30_BC_Otto_Puchstein_1890s_EN.svg/200px-Plan_of_Alexandria_c_30_BC_Otto_Puchstein_1890s_EN.svg.png" decoding="async" width="200" height="160" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f5/Plan_of_Alexandria_c_30_BC_Otto_Puchstein_1890s_EN.svg/300px-Plan_of_Alexandria_c_30_BC_Otto_Puchstein_1890s_EN.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f5/Plan_of_Alexandria_c_30_BC_Otto_Puchstein_1890s_EN.svg/400px-Plan_of_Alexandria_c_30_BC_Otto_Puchstein_1890s_EN.svg.png 2x" data-file-width="682" data-file-height="547" /></a><figcaption>План Александрије, око 30. године п. н. е.</figcaption></figure> Александрово најнепосредније наслеђе било је увођење македонске власти у огромне нове делове Азије. У време његове смрти, Александрово царство покривало је око 5.200.000 km2 (2.000.000 sq mi)<a href="#cite_note-uconn-258">[257]</a> и било је највећа држава свог времена. Многе од ових области остале су у македонским рукама или под грчким утицајем наредних 200–300 година. <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D1%80%D0%B0" title="Хеленистичка ера">Државе наследнице</a> које су се појавиле биле су, барем у почетку, доминантне силе, а тих 300 година се често назива <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D1%80%D0%B0" title="Хеленистичка ера">хеленистичким периодом</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen2007xii–xix-259">[258]</a> Источне границе Александровог царства почеле су да се урушавају још за време његовог живота.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200724–26-182">[181]</a> Међутим, вакуум моћи који је оставио на северозападу индијског потконтинента директно је довео до једне од најмоћнијих индијских династија у историји, <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Мауријско царство">Мауријског царства</a>. Користећи предности овог вакуума моћи, <a href="/wiki/%D0%A7%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D0%BF%D1%82%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Чандрагупта Маурија">Чандрагупта Маурија</a> (који се у грчким изворима назива „Сандрокот”), релативно скромног порекла, преузео је контролу над <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%B1" title="Панџаб">Панџабом</a> и са том базом моћи наставио да осваја Нанда царство.<a href="#cite_note-FOOTNOTEKeay200182–85-260">[259]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Оснивање_градова">Оснивање градова</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=37" title="Уредите одељак „Оснивање градова”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=37" title="Уреди извор одељка: Оснивање градова">уреди извор</a>]</div> Током својих освајања, Александар је основао <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0)" class="mw-disambig" title="Александрија (вишезначна одредница)">двадесетак градова који су носили његово име</a>, већином источно од <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%80_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Тигар (река)">Тигра</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMorkot1996111-107">[106]</a><a href="#cite_note-livius-261">[260]</a> Прва и највећа била је <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Александрија">Александрија</a> у Египту, која ће постати један од водећих градова на Медитерану.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMorkot1996111-107">[106]</a> Локације градова одражавале су трговачке путеве, као и одбрамбене положаје. У почетку су градови вероватно били негостољубиви, мало више од одбрамбених гарнизона.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMorkot1996111-107">[106]</a> Након Александрове смрти, многи Грци који су се тамо населили покушали су да се врате у Грчку.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMorkot1996111-107">[106]</a><a href="#cite_note-livius-261">[260]</a> Међутим, око једног века након Александрове смрти, многе Александрије су напредовале, са сложеним јавним зградама и значајном популацијом која је укључивала и грчке и локалне народе.<a href="#cite_note-FOOTNOTEMorkot1996111-107">[106]</a> За Александра се везивало и оснивање „нове” Смирне. Према легенди, након што је Александар ловио на планини <a href="/wiki/Pagus" class="mw-redirect" title="Pagus">Пагус</a>, спавао је испод <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Платан">платана</a> у светишту <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%B7%D0%B0_(%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Немеза (митологија)">Немезе</a>. Док је спавао, појавила се богиња и рекла му да ту оснује град и да у њега усели Смирнијанце из „старог“ града. Смирнијанци су послали амбасадоре у пророчиште у <a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Кларос (страница не постоји)">Кларосу</a> да се распитају о томе, а након одговора пророчишта одлучили су да се преселе у „нови“ град.<a href="#cite_note-paus75-262">[261]</a> Град Пела, у модерном <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD" title="Јордан">Јордану</a>, основали су ветерани Александрове војске и назвали га по граду <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BB%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" title="Пела (град)">Пела</a>, у Грчкој, који је био Александрово место рођења.<a href="#cite_note-263">[262]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Финансирање_храмова">Финансирање храмова</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=38" title="Уредите одељак „Финансирање храмова”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=38" title="Уреди извор одељка: Финансирање храмова">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Dedication_of_Alexander_the_Great_to_Athena_Polias_at_Priene.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Dedication_of_Alexander_the_Great_to_Athena_Polias_at_Priene.jpg/200px-Dedication_of_Alexander_the_Great_to_Athena_Polias_at_Priene.jpg" decoding="async" width="200" height="150" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Dedication_of_Alexander_the_Great_to_Athena_Polias_at_Priene.jpg/300px-Dedication_of_Alexander_the_Great_to_Athena_Polias_at_Priene.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Dedication_of_Alexander_the_Great_to_Athena_Polias_at_Priene.jpg/400px-Dedication_of_Alexander_the_Great_to_Athena_Polias_at_Priene.jpg 2x" data-file-width="4032" data-file-height="3024" /></a><figcaption>Посвета Александра Великог <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%9A%D0%B0)" title="Атина (богиња)">Атини Полији</a> у Пријени, сада се налази у <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98" title="Британски музеј">Британском музеју</a>.<a href="#cite_note-Burn-264">[263]</a></figcaption></figure> Године 334. п. н. е., Александар Велики је донирао средства за завршетак новог храма <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%9A%D0%B0)" title="Атина (богиња)">Атине Полије</a> у <a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пријена (страница не постоји)">Пријени</a>, у данашњој западној Турској.<a href="#cite_note-BritishMuseum-265">[264]</a> Натпис из храма, који се сада налази у <a href="/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98" title="Британски музеј">Британском музеју</a>, каже: „Краљ Александар је [овај храм] посветио Атини Полији“.<a href="#cite_note-Burn-264">[263]</a> Овај натпис је један од ретких независних археолошких открића која потврђују догађај из Александровог живота.<a href="#cite_note-Burn-264">[263]</a> Храм је пројектовао Питеј, један од архитекта <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%98_%D1%83_%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%83" title="Маузолеј у Халикарнасу">Маузолеја у Халикарнасу</a>.<a href="#cite_note-Burn-264">[263]</a><a href="#cite_note-BritishMuseum-265">[264]</a><a href="#cite_note-266">[265]</a> Либаније је писао да је Александар основао храм Зевса Ботиаја (<a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Старогрчки језик">стгрч.</a> Βοττιαιου Διος), на месту где је касније подигнут град <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" class="mw-redirect" title="Антиохија (древни град)">Антиохија</a>.<a href="#cite_note-267">[266]</a><a href="#cite_note-268">[267]</a> У Суди је написано да је Александар саградио велики храм посвећен <a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Серапис (страница не постоји)">Серапису</a>.<a href="#cite_note-269">[268]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Хеленизација">Хеленизација</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=39" title="Уредите одељак „Хеленизација”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=39" title="Уреди извор одељка: Хеленизација">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Хеленизација">Хеленизација</a></div> <figure typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Alexander-Empire_323bc.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Alexander-Empire_323bc.jpg/200px-Alexander-Empire_323bc.jpg" decoding="async" width="200" height="111" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Alexander-Empire_323bc.jpg/300px-Alexander-Empire_323bc.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Alexander-Empire_323bc.jpg/400px-Alexander-Empire_323bc.jpg 2x" data-file-width="2321" data-file-height="1288" /></a><figcaption>Александрово царство је било највећа држава свог времена, покривајући око 5,2 милиона квадратних километара.</figcaption></figure> Хеленизацију је сковао немачки историчар <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%85%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%94%D1%80%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%B5%D0%BD" title="Јохан Густав Дројсен">Јохан Густав Дројсен</a> да означи ширење грчког језика, културе и становништва у бившем Персијском царству након Александровог освајања.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen2007xii–xix-259">[258]</a> Овај процес се може видети у тако великим хеленистичким градовима као што су <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Александрија">Александрија</a>, <a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)" class="mw-redirect" title="Антиохија (древни град)">Антиохија</a><a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200756–59-270">[269]</a> и <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Селеукија">Селеукија</a> (јужно од модерног <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%B4" title="Багдад">Багдада</a>).<a href="#cite_note-271">[270]</a> Александар је настојао да унесе грчке елементе у персијску културу и да хибридизује грчку и персијску културу, хомогенизујући становништво Азије и Европе. Иако су његови наследници изричито одбацили такву политику, хеленизација се догодила широм региона, праћена изразитом и супротном „оријентализацијом“ држава наследница.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200721,_56–59-272">[271]</a> Срж хеленистичке културе коју су донела Александрова освајања била је у суштини <a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Атина">атинска</a>.<a href="#cite_note-273">[272]</a> Блиско удружење мушкараца из целе Грчке у Александровој војсци директно је довело до појаве „<a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8)" title="Коине (грчки)">Коине</a>“ или „уобичајеног“ грчког дијалекта који се углавном заснива на атичком језику.<a href="#cite_note-FOOTNOTEHarrison197151-274">[273]</a> Коине се проширио по целом хеленистичком свету, поставши <a href="/wiki/Lingua_franca" title="Lingua franca">лингуа франца</a> хеленистичких земаља и на крају предак <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Новогрчки језик">модерног грчког</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEHarrison197151-274">[273]</a> Штавише, <a href="/wiki/Urbanisti%C4%8Dko_planiranje" title="Urbanističko planiranje">планирање градова</a>, образовање, локална управа и уметност која је била актуелна у хеленистичком периоду били су засновани на класичним грчким идеалима, еволуирајући у различите нове форме које се обично групишу као хеленистичке. Такође, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82" title="Нови завет">Нови завет</a> је написан на <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8)" title="Коине (грчки)">грчком језику Коине</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTEGreen200756–59-270">[269]</a> Аспекти хеленистичке културе су још увек били очигледни у традицијама Византијског царства средином 15. века.<a href="#cite_note-275">[274]</a> <div class="mw-heading mw-heading4"><h4 id="Хеленизација_у_јужној_и_централној_Азији"><span id=".D0.A5.D0.B5.D0.BB.D0.B5.D0.BD.D0.B8.D0.B7.D0.B0.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B0_.D1.83_.D1.98.D1.83.D0.B6.D0.BD.D0.BE.D1.98_.D0.B8_.D1.86.D0.B5.D0.BD.D1.82.D1.80.D0.B0.D0.BB.D0.BD.D0.BE.D1.98_.D0.90.D0.B7.D0.B8.D1.98.D0.B8">Хеленизација у јужној и централној Азији</h4>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=40" title="Уредите одељак „Хеленизација у јужној и централној Азији”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=40" title="Уреди извор одељка: Хеленизација у јужној и централној Азији">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24414138"><div role="note" class="hatnote navigation-not-searchable">Главни чланак: <a href="/wiki/Indo-gr%C4%8Dko_kraljevstvo" title="Indo-grčko kraljevstvo">Индо-грчко краљевство</a></div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Gandhara_Buddha_(tnm).jpeg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Gandhara_Buddha_%28tnm%29.jpeg/220px-Gandhara_Buddha_%28tnm%29.jpeg" decoding="async" width="220" height="365" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Gandhara_Buddha_%28tnm%29.jpeg/330px-Gandhara_Buddha_%28tnm%29.jpeg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Gandhara_Buddha_%28tnm%29.jpeg/440px-Gandhara_Buddha_%28tnm%29.jpeg 2x" data-file-width="1746" data-file-height="2894" /></a><figcaption><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0_%D0%93%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B0" title="Сидарта Гаутама">Буда</a>, у грчко-будистичком стилу, од 1. до 2. века нове ере, Гандара, северни <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Пакистан">Пакистан</a>. <a href="/wiki/Nacionalni_muzej_u_Tokiju" title="Nacionalni muzej u Tokiju">Национални музеј у Токију</a>.</figcaption></figure> Неки од најизраженијих ефеката хеленизације могу се видети у Авганистану и Индији, у региону <a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%B1%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Грчко-бактријско краљевство">Грчко-бактријског краљевства</a> релативно касног успона (250–125. п. н. е.) (у модерном <a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Авганистан">Авганистану</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Пакистан">Пакистану</a> и <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Таџикистан">Таџикистану</a>) и <a href="/wiki/Indo-gr%C4%8Dko_kraljevstvo" title="Indo-grčko kraljevstvo">Индо-грчком краљевству</a> (180. п. н. е. – 10. н. е.) у модерном Авганистану и Индији.<a href="#cite_note-FOOTNOTEKeay2001101–09-276">[275]</a> На трговачким рутама <a href="/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%82_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B5" title="Пут свиле">Пута свиле</a>, хеленистичка култура се хибридизовала са иранском и <a href="/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Будизам">будистичком</a> културом. Космополитска уметност и митологија Гандаре (регион који обухвата горње ушће река Инд, Сват и Кабул у модерном Пакистану) од ~3. века пре нове ере до ~5. века нове ере најочитије су у директном контакту између хеленистичке цивилизације и југа Азије, као и <a href="/wiki/%D0%90%D1%88%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Ашока Велики">Ашокини едикти</a>, који директно помињу Грке унутар Ашокине доминације као преобраћене у будизам и пријем будистичких изасланика од стране Ашокиних савременика у хеленистичком свету.<a href="#cite_note-277">[276]</a> Настали <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Синкретизам">синкретизам</a> познат као <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Грчко-будизам (страница не постоји)">грчко-будизам</a> утицао је на развој будизма<a href="#cite_note-278">[277]</a> и створио културу <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Грчко-будистичка уметност (страница не постоји)">грчко-будистичке уметности</a>. Ова грчко-будистичка краљевства послала су неке од првих будистичких мисионара у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Кина">Кину</a>, <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B8_%D0%9B%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Сри Ланка">Сри Ланку</a> и хеленистичку Азију и Европу (грчко-будистичко монаштво). Неки од првих и најутицајнијих фигуративних приказа <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0_%D0%93%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B0" title="Сидарта Гаутама">Буде</a> појавили су се у то време, можда по узору на грчке статуе <a href="/wiki/%D0%90%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD" title="Аполон">Аполона</a> у грчко-будистичком стилу.<a href="#cite_note-FOOTNOTEKeay2001101–09-276">[275]</a> На неколико будистичких традиција можда је утицала <a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Старогрчка религија">Старогрчка религија</a>: концепт <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%B0" title="Бодисатва">Бодисатва</a> подсећа на грчке божанске хероје,<a href="#cite_note-279">[278]</a> а неке церемонијалне праксе <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Махајана">Махајане</a> (паљење тамјана, поклони цвећа и храна на олтарима) су сличне онима које су практиковали Стари Грци; међутим, сличне праксе су примећене и међу домородачком индијском културом. Један грчки краљ, Менандар I, вероватно је постао будиста, и овековечен је у будистичкој литератури као 'Милинда'.<a href="#cite_note-FOOTNOTEKeay2001101–09-276">[275]</a> Процес хеленизације је такође подстакао трговину између истока и запада.<a href="#cite_note-Pingree_(1978),_533,_554f.-280">[279]</a> На пример, грчки астрономски инструменти који датирају из 3. века пре нове ере пронађени су у грчко-бактријском граду Ал-Ханому у данашњем <a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Авганистан">Авганистану</a>,<a href="#cite_note-281">[280]</a> док је грчки концепт сферне Земље окружене сферама планета на крају потиснуло дугогодишње индијско космолошко веровање о диску који се састоји од четири континента груписана око централне планине (планина Меру) попут латица цвета.<a href="#cite_note-Pingree_(1978),_533,_554f.-280">[279]</a><a href="#cite_note-282">[281]</a><a href="#cite_note-Hayashi08Aryabhata-283">[282]</a> Текстови Јаванајатака (досл. грчки астрономски трактат) и Паулисе Сидханте описују утицај грчких астрономских идеја на индијску астрономију. Након освајања Александра Великог на истоку, хеленистички утицај на индијску уметност био је далекосежан. У области <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Архитектура">архитектуре</a>, неколико примера <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B4" title="Јонски ред">јонског поретка</a> може се наћи чак до <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD" title="Пакистан">Пакистана</a> са храмом Џандијал у близини Таксиле. Неколико примера престоница са јонским утицајима може се видети све до <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B0" title="Патна">Патне</a>, посебно са престоницом Паталипутра, датираном из 3. века пре нове ере.<a href="#cite_note-284">[283]</a> <a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B5%D0%B4" title="Коринтски ред">Коринтски поредак</a> је такође у великој мери заступљен у уметности Гандаре, посебно кроз индокоринтске престонице. <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="Утицај_на_Рим">Утицај на Рим</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=41" title="Уредите одељак „Утицај на Рим”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=41" title="Уреди извор одељка: Утицај на Рим">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-default-size" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Roman_-_Medallion_with_Alexander_the_Great_-_Walters_591_-_Obverse.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Roman_-_Medallion_with_Alexander_the_Great_-_Walters_591_-_Obverse.jpg/220px-Roman_-_Medallion_with_Alexander_the_Great_-_Walters_591_-_Obverse.jpg" decoding="async" width="220" height="231" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Roman_-_Medallion_with_Alexander_the_Great_-_Walters_591_-_Obverse.jpg/330px-Roman_-_Medallion_with_Alexander_the_Great_-_Walters_591_-_Obverse.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Roman_-_Medallion_with_Alexander_the_Great_-_Walters_591_-_Obverse.jpg/440px-Roman_-_Medallion_with_Alexander_the_Great_-_Walters_591_-_Obverse.jpg 2x" data-file-width="1711" data-file-height="1800" /></a><figcaption>Овај медаљон је произведен у <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Римско царство">царском Риму</a>, демонстрирајући утицај сећања на Александра. Музеј валтерских уметности, <a href="/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%80" title="Балтимор">Балтимор</a>.</figcaption></figure> Александру и његовим подвизима дивили су се многи Римљани, посебно генерали, који су желели да се поистовете са његовим достигнућима.<a href="#cite_note-Asirvatham-285">[284]</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Полибије">Полибије</a> је започео свој рад Историје подсећајући Римљане на Александрова достигнућа, а након тога су га римске вође виделе као узора. <a href="/wiki/%D0%93%D0%BD%D0%B5%D1%98_%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%98_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Гнеј Помпеј Велики">Помпеј Велики</a> је усвојио епитет „Магнус“, па чак и Александрову фризуру анастолског типа, и тражио је по освојеним земљама истока Александров огртач стар 260 година, који је тада почео да носи као знак величине.<a href="#cite_note-Asirvatham-285">[284]</a> <a href="/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%98_%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80" class="mw-redirect" title="Гај Јулије Цезар">Јулије Цезар</a> је посветио <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BF" title="Лисип">Лисипску</a> коњичку бронзану статуу, али је Александрову главу заменио својом, док је <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BA%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%90%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82" title="Октавијан Август">Октавијан</a> посетио Александров гроб у Александрији и привремено променио свој печат са <a href="/wiki/%D0%A1%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B0" title="Сфинга">сфинге</a> на Александров профил.<a href="#cite_note-Asirvatham-285">[284]</a> И цар <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Трајан">Трајан</a> се дивио Александру, као и <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD" title="Нерон">Нерон</a> и <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0" title="Каракала">Каракала</a>.<a href="#cite_note-Asirvatham-285">[284]</a> Макријани, римска породица која се у лику <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BD" title="Макрин">Макрина</a> накратко попела на царски престо, држала је Александрове слике на себи, било на накиту, или извезене на својој одећи.<a href="#cite_note-FOOTNOTEHolt20033-286">[285]</a> С друге стране, неки римски писци, посебно републичке личности, користили су Александра као причу упозорења о томе како се аутократске тенденције могу држати под контролом републичким вредностима.<a href="#cite_note-Asirvatham2-287">[286]</a> Александра су ови писци користили као пример владарских вредности као што су amicita (пријатељство) и clementia (помиловање), али и iracundia (бес) и cupiditas gloriae(претерана жеља за славом).<a href="#cite_note-Asirvatham2-287">[286]</a> <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Јулијан Флавије Клаудије">Цар Јулијан</a> у својој сатири под називом "Цезари" описује надметање између претходних римских царева, са Александром Великим позваним као додатним такмичаром, у присуству окупљених богова.<a href="#cite_note-288">[287]</a> <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" title="Александријски итинераријум">Александријски итинераријум</a> је латински <a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC&action=edit&redlink=1" class="new" title="Итинераријум (страница не постоји)">итинераријум</a> из 4. века који описује походе Александра Великог. <a href="/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80" title="Јулије Цезар">Јулије Цезар</a> је отишао да служи своју квестуру у Хиспанији после сахране своје жене, у пролеће или рано лето 69. п. н. е. Док је био тамо, наишао је на статуу Александра Великог и са незадовољством схватио да је сада у годинама када је Александар имао свет пред ногама, док је он постигао релативно мало.<a href="#cite_note-289">[288]</a><a href="#cite_note-290">[289]</a> <a href="/wiki/%D0%93%D0%BD%D0%B5%D1%98_%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%98_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Гнеј Помпеј Велики">Помпеј</a> се представљао као „нови Александар” пошто је он био његов дечачки херој.<a href="#cite_note-291">[290]</a> Након што је Каракала завршио свој поход против Аламана, постало је очигледно да је био презаокупљен Александром Великим.<a href="#cite_note-:02-292">[291]</a><a href="#cite_note-:92-293">[292]</a> Почео је отворено да опонаша Александра у свом личном стилу. Планирајући своју инвазију на Партско царство, Каракала је одлучио да распореди 16.000 својих људи у <a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%84%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0" title="Хоплитска фаланга">фаланге</a> у македонском стилу, упркос томе што је римска војска од фаланге направила застарелу тактичку формацију.<a href="#cite_note-:02-292">[291]</a><a href="#cite_note-:92-293">[292]</a><a href="#cite_note-:292-294">[293]</a> Историчар Кристофер Метју помиње да термин Фалангари има два могућа значења, оба са војним конотацијама. Први се односи само на римску борбену линију и не значи изричито да су људи били наоружани <a href="/wiki/%D0%A8%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Штука">штукама</a>, а други има сличност са 'маријанским мазгама' касне <a href="/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Римска република">Римске републике</a> које су носиле своју опрему окачену на дугачку мотку, која је била у употреби најмање до 2. века нове ере.<a href="#cite_note-:292-294">[293]</a> Као последица тога, Фалангари из Легије II Партика можда нису били пилари, већ стандардне борбене трупе или вероватно <a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Тријарији">тријарији</a>.<a href="#cite_note-:292-294">[293]</a> Каракалина манија за Александром отишла је толико далеко да је Каракала посетио Александрију припремајући се за своју персијску инвазију и прогонио филозофе <a href="/wiki/Aristotelizam" title="Aristotelizam">аристотелске</a> школе на основу легенде да је <a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BB" title="Аристотел">Аристотел</a> отровао Александра. То је био знак Каракалиног све нестабилнијег понашања. Али ова манија за Александром, колико год била чудна, била је засењена каснијим догађајима у Александрији.<a href="#cite_note-:92-293">[292]</a> Године 39., Калигула је извео спектакуларан трик тако што је наредио да се изгради привремени <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Понтонски мост">пливајући мост</a> користећи бродове као понтоне, који се протезао више од два миље од летовалишта Баје до суседне луке Путеоли.<a href="#cite_note-295">[294]</a><a href="#cite_note-seutonius-calig-19-296">[295]</a> Речено је да је мост могао да парира понтонском мосту персијског краља Ксеркса преко Хелеспонта.<a href="#cite_note-seutonius-calig-19-296">[295]</a> Калигула, који није умео да плива,<a href="#cite_note-297">[296]</a> је наставио да јаше свог омиљеног коња Инцитата, носећи напрсник Александра Великог.<a href="#cite_note-seutonius-calig-19-296">[295]</a> Овај чин је био у супротности са предвиђањем Тиберијевог прорицатеља Тразила од Мендеса да Калигула није имао „више шансе да постане цар него да јаше на коњу преко залива Баје“.<a href="#cite_note-seutonius-calig-19-296">[295]</a> Дифузија грчке културе и језика зацементирана Александровим освајањима у западној Азији и северној Африци послужила је као „предуслов“ за каснију <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Митридатски ратови">римску експанзију</a> на ове територије и као целокупна основа за <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" class="mw-redirect" title="Византијско царство">Византијско царство</a>, према Ерингтону.<a href="#cite_note-298">[297]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="У_легендама">У легендама</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=42" title="Уредите одељак „У легендама”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=42" title="Уреди извор одељка: У легендама">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Alexander_romance._Armenian_illuminated_manuscript_of_XIV_century_(Venice,_San_Lazzaro,_424)_(1).jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Alexander_romance._Armenian_illuminated_manuscript_of_XIV_century_%28Venice%2C_San_Lazzaro%2C_424%29_%281%29.jpg/170px-Alexander_romance._Armenian_illuminated_manuscript_of_XIV_century_%28Venice%2C_San_Lazzaro%2C_424%29_%281%29.jpg" decoding="async" width="170" height="234" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Alexander_romance._Armenian_illuminated_manuscript_of_XIV_century_%28Venice%2C_San_Lazzaro%2C_424%29_%281%29.jpg/255px-Alexander_romance._Armenian_illuminated_manuscript_of_XIV_century_%28Venice%2C_San_Lazzaro%2C_424%29_%281%29.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/Alexander_romance._Armenian_illuminated_manuscript_of_XIV_century_%28Venice%2C_San_Lazzaro%2C_424%29_%281%29.jpg/340px-Alexander_romance._Armenian_illuminated_manuscript_of_XIV_century_%28Venice%2C_San_Lazzaro%2C_424%29_%281%29.jpg 2x" data-file-width="857" data-file-height="1181" /></a><figcaption>Александар у јерменском рукопису из 14. века</figcaption></figure> Многе легенде о Александру потичу још за време његовог живота, вероватно подстицане од самог Александра.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010187-299">[298]</a> Његов дворски историчар Калистен је приказао море у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Киликија">Киликији</a> као да се повлачи пред Александром у проскинези. Пишући убрзо након Александрове смрти, <a href="/wiki/%D0%9E%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82" title="Онесикрит">Онесикрит</a> је измислио састанак између Александра и <a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Талестрида (страница не постоји)">Талестриде</a>, краљице митских <a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D0%B5" title="Амазонке">Амазонки</a>. Наводно је прочитао овај одломак свом покровитељу краљу <a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%85" title="Лизимах">Лизимаху</a>, који је био један од Александрових генерала и који је шаљиво рекао: „Питам се где сам био у то време“.<a href="#cite_note-PA46-300">[299]</a> У првим вековима након Александрове смрти, вероватно у Александрији, велики део легендарног материјала спојио се у текст познат као <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0" title="Александрида">Александрида</a>, касније лажно приписана Калистену и стога позната као Псеудо-Калистен. Овај текст је претрпео бројна проширења и ревизије током антике и <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="Средњи век">средњег века</a>,<a href="#cite_note-301">[300]</a> садржавши многе сумњиве приче,<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010187-299">[298]</a> и преведен је на бројне језике.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010117-302">[301]</a> <div class="mw-heading mw-heading3"><h3 id="У_античкој_и_модерној_култури">У античкој и модерној култури</h3>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=43" title="Уредите одељак „У античкој и модерној култури”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=43" title="Уреди извор одељка: У античкој и модерној култури">уреди извор</a>]</div> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Byzantine_Greek_Alexander_Manuscript_Cataphract_(cropped).JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0e/Byzantine_Greek_Alexander_Manuscript_Cataphract_%28cropped%29.JPG/220px-Byzantine_Greek_Alexander_Manuscript_Cataphract_%28cropped%29.JPG" decoding="async" width="220" height="159" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0e/Byzantine_Greek_Alexander_Manuscript_Cataphract_%28cropped%29.JPG/330px-Byzantine_Greek_Alexander_Manuscript_Cataphract_%28cropped%29.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0e/Byzantine_Greek_Alexander_Manuscript_Cataphract_%28cropped%29.JPG/440px-Byzantine_Greek_Alexander_Manuscript_Cataphract_%28cropped%29.JPG 2x" data-file-width="1225" data-file-height="884" /></a><figcaption>Александар у византијском рукопису из 14. века</figcaption></figure> <figure class="mw-default-size mw-halign-left" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Alexander_the_Great_conquering_the_air.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/89/Alexander_the_Great_conquering_the_air.jpg/220px-Alexander_the_Great_conquering_the_air.jpg" decoding="async" width="220" height="154" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/89/Alexander_the_Great_conquering_the_air.jpg/330px-Alexander_the_Great_conquering_the_air.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/89/Alexander_the_Great_conquering_the_air.jpg/440px-Alexander_the_Great_conquering_the_air.jpg 2x" data-file-width="1036" data-file-height="723" /></a><figcaption>Александар осваја ваздух, Les faits et conquêtes d'Alexandre le Grand, 1448–1449</figcaption></figure> Постигнућа и наслеђе Александра Великог су приказани у многим културама. Александар је учествовао у високој и популарној култури почевши од своје ере до данас. Посебно је Александрида имала значајан утицај на портрете Александра у каснијим културама, од персијске преко средњовековне европске до модерне грчке.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010117-302">[301]</a> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Khalili_Collection_Hajj_and_Arts_of_Pilgrimage_mss-0771_CROP.jpg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Khalili_Collection_Hajj_and_Arts_of_Pilgrimage_mss-0771_CROP.jpg/170px-Khalili_Collection_Hajj_and_Arts_of_Pilgrimage_mss-0771_CROP.jpg" decoding="async" width="170" height="189" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Khalili_Collection_Hajj_and_Arts_of_Pilgrimage_mss-0771_CROP.jpg/255px-Khalili_Collection_Hajj_and_Arts_of_Pilgrimage_mss-0771_CROP.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Khalili_Collection_Hajj_and_Arts_of_Pilgrimage_mss-0771_CROP.jpg/340px-Khalili_Collection_Hajj_and_Arts_of_Pilgrimage_mss-0771_CROP.jpg 2x" data-file-width="1268" data-file-height="1411" /></a><figcaption>Фолиј из <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D1%85%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5" title="Шахнаме">Шахнаме</a> који приказује Александра како се моли у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B1%D0%B0" title="Каба">Каби</a>, средина 16. века</figcaption></figure> Александар заузима истакнуто место у модерном грчком фолклору, више од било које друге древне личности.<a href="#cite_note-Fermor-303">[302]</a> Колоквијални облик његовог имена на савременом грчком („O Megalexandros“) је опште име, и он је једини антички херој који се појављује у Карагиозовом комаду сенки.<a href="#cite_note-Fermor-303">[302]</a> Једна позната бајка међу грчким поморцима говори о усамљеној <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Сирене">сирени</a> која би ухватила прамац брода током олује и питала капетана „Да ли је краљ Александар жив?“ Тачан одговор је „Жив је и здрав и влада светом!“ узрокујући да сирена нестане и да се море смири. Сваки други одговор би проузроковао да се сирена претвори у бесну <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B5" title="Горгоне">горгону</a> која би одвукла брод на дно мора.<a href="#cite_note-Fermor-303">[302]</a> <figure class="mw-default-size mw-halign-right" typeof="mw:File/Thumb"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Submerge2.JPG" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/95/Submerge2.JPG/220px-Submerge2.JPG" decoding="async" width="220" height="162" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/95/Submerge2.JPG/330px-Submerge2.JPG 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/95/Submerge2.JPG/440px-Submerge2.JPG 2x" data-file-width="1950" data-file-height="1438" /></a><figcaption>Детаљ <a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Исламска уметност">исламске слике</a> из 16. века која приказује Александра како га спуштају у стаклену подводницу</figcaption></figure> У предисламској средњоперсијској (<a href="/wiki/%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Зороастризам">зороастријској</a>) литератури, Александар се помиње епитетом gujastak, што значи „проклет“, и оптужен је за уништавање храмова и спаљивање светих текстова зороастризма.<a href="#cite_note-304">[303]</a> У <a href="/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Сунизам">сунитској исламској</a> Персији, под утицајем <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0" title="Александрида">Александриде</a> (на <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Персијски језик">персијском</a>: اسکندرنامه Iskandarnamah), појављује се позитивнији приказ Александра.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010120-305">[304]</a> <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D1%80%D0%B4%D1%83%D1%81%D0%B8" title="Фирдуси">Фирдусијева</a> <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D1%85%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5" title="Шахнаме">Шахнаме</a> („Књига о краљевима“) укључује Александра у ред легитимних персијских <a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D1%85_(%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B0)" title="Шах (титула)">шахова</a>, митску фигуру која је истраживала далеке крајеве света у потрази за Фонтаном младости.<a href="#cite_note-306">[305]</a> У Шахнамеу, Александрово прво путовање је у <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BA%D0%B0" title="Мека">Меки</a> како би се помолио у <a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B1%D0%B0" title="Каба">Каби</a>.<a href="#cite_note-307">[306]</a> Александар је више пута приказан како обавља <a href="/wiki/Had%C5%BEiluk" title="Hadžiluk">хаџ</a> (ходочашће у Меки) у каснијој исламској уметности и књижевности.<a href="#cite_note-308">[307]</a> Каснији персијски писци га повезују са филозофијом, приказујући га на симпозијуму са личностима као што су <a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Сократ">Сократ</a>, <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD" title="Платон">Платон</a> и Аристотел, у потрази за бесмртношћу.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010120-305">[304]</a> Историчари верују да је лик <a href="/w/index.php?title=%D0%97%D1%83%D0%BB-%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Зул-Карнејн (страница не постоји)">Зул-Карнејна</a> (буквално „Двороги“) који се помиње у <a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD" title="Куран">Курану</a> заснован на каснијим легендама о Александру.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010120-305">[304]</a> У овој традицији, он је био херојска фигура која је подигла зид за одбрану од народа <a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%B3_%D0%B8_%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B3" title="Гог и Магог">Гога и Магога</a>.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010122-309">[308]</a> Затим је путовао познатим светом у потрази за Водом живота и бесмртношћу, да би на крају постао пророк.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010122-309">[308]</a> <a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Сиријски језик">Сиријска</a> верзија Александриде га приказује као идеалног хришћанског освајача света који се молио „једином истинитом Богу“.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010120-305">[304]</a> У Египту је Александар приказан као син <a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%BE_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Нектанебо II (страница не постоји)">Нектанеба II</a>, последњег <a href="/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD" title="Фараон">фараона</a> пре персијског освајања.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010122-309">[308]</a> Даријев пораз од стране Александра приказан је као спас Египта, "доказујући" да Египтом још увек влада Египћанин.<a href="#cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010120-305">[304]</a> Према <a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%84_%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Јосиф Флавије">Јосифу</a>, Александру је приказана <a href="/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%B0" title="Књига пророка Данила">Књига пророка Данила</a> када је ушао у Јерусалим, која описује моћног грчког краља који ће освојити Персијско царство. Ово се наводи као разлог за поштеду Јерусалима.<a href="#cite_note-310">[309]</a> На <a href="/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8_(%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA)" title="Хинди (језик)">хинди</a> и <a href="/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B4%D1%83_(%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA)" title="Урду (језик)">урду</a> језицима, име „Sikandar“, изведено од персијског имена за Александра, означава млади таленат у успону, а владар <a href="/wiki/Delhijski_sultanat" title="Delhijski sultanat">Делхијског султаната</a> <a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B0-%D0%A3%D0%B4-%D0%94%D0%B8%D0%BD_%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D1%9F%D0%B8" title="Ала-Уд-Дин Халџи">Ала-Уд-Дин Халџи</a> стилизовао се као „Sikandar-i-Sani“ (Други Александар Велики).<a href="#cite_note-311">[310]</a> У средњовековној Индији, турски и авганистански суверени из региона Централне Азије иранске културе донели су позитивне културне конотације Александра на индијски потконтинент, што је резултирало цветањем Sikandarnameh (Александрида) које су написали индоперсијски песници као што је <a href="/wiki/Amir_Hosrov_Dehlevi" title="Amir Hosrov Dehlevi">Амир Хосров</a> и истицање Александра Великог као популарног субјекта у персијским минијатурама из периода <a href="/wiki/Mogulsko_carstvo" title="Mogulsko carstvo">Могулског царства</a>.<a href="#cite_note-312">[311]</a> У <a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="Средњи век">средњовековној Европи</a>, Александар Велики је био поштован као члан Девет вредних, групе хероја за чије се животе веровало да обухватају све идеалне квалитете <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%B7" title="Витез">витештва</a>.<a href="#cite_note-313">[312]</a> Током <a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B5_%D1%83_%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D1%83_%D0%BE%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0" title="Борбе у Италији у оквиру Француских револуционарних ратова">првог италијанског похода Француских револуционарних ратова</a>, на питање да ли је даје предност Александру или Цезару, <a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD_I_%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0" title="Наполеон I Бонапарта">Наполеон</a> је рекао да Александра Великог ставља у први ред, а главни разлог је његов поход на Азију.<a href="#cite_note-314">[313]</a> У Грчкој антологији постоје поезије које се односе на Александра.<a href="#cite_note-315">[314]</a><a href="#cite_note-316">[315]</a> Током времена настајали су уметнички предмети везани за Александра. Поред говорних дела, скулптура и слика, Александар је у модерном времену и даље предмет музичких и филмских дела. Индикативна је песма 'Alexander the Great' британског хеви метал бенда <a href="/wiki/Iron_Maiden" title="Iron Maiden">Ајрон Мејден</a>. Неки филмови који су снимљени на тему Александра су: <ul><li>Sikandar (1941), индијски филм у режији Сохраба Модија о Александровом освајању Индије<a href="#cite_note-317">[316]</a></li> <li>Alexander the Great (1956), амерички филм</li> <li>Sikandar-e-Azam (1965), индијски филм</li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_(%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC)" title="Александар (филм)">Александар</a> (2004), амерички филм</li></ul> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Александар_у_јужнословенској_литератури"><span id=".D0.90.D0.BB.D0.B5.D0.BA.D1.81.D0.B0.D0.BD.D0.B4.D0.B0.D1.80_.D1.83_.D1.98.D1.83.D0.B6.D0.BD.D0.BE.D1.81.D0.BB.D0.BE.D0.B2.D0.B5.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.BE.D1.98_.D0.BB.D0.B8.D1.82.D0.B5.D1.80.D0.B0.D1.82.D1.83.D1.80.D0.B8">Александар у јужнословенској литератури</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=44" title="Уредите одељак „Александар у јужнословенској литератури”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=44" title="Уреди извор одељка: Александар у јужнословенској литератури">уреди извор</a>]</div> <a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BB_%D0%9B%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ханибал Луцић (страница не постоји)">Ханибал Луцић</a> у песми У похвалу града Дубровника пише: Александар, ки би од Сарбљих краљ, и ки за тим вас свит доби, и зва се велики.<a href="#cite_note-318">[317]</a> Дубровчанин <a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B" title="Динко Златарић">Динко Златарић</a> је исто писао о Александру Великом као Србину и краљу Срба. Бану <a href="/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%98_V_%D0%97%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јурај V Зрински (страница не постоји)">Јурју V Зринскому</a> је посветио свој превод Софоклове Електре. У посвети књиге Златарић каже да Јурју овај дар неће бити мање драг него великом Лехсандру краљу српскому имат у руках Омера.<a href="#cite_note-319">[318]</a><a href="#cite_note-320">[319]</a><a href="#cite_note-321">[320]</a> <a href="/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%83%D0%BD%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B" title="Иван Гундулић">Иван Гундулић</a> у епу Осман пише: ... од Лехсандра Србљанина врх свијех цара цара славна.<a href="#cite_note-322">[321]</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_II_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88" title="Петар II Петровић Његош">Петар II Петровић Његош</a> у свом делу Лажни цар Шћепан Мали пише: Спомен'те се храбри Црногорци, какву преци ваши задобише нечувену славу и јунаштво с' Александром, царом македонским.<a href="#cite_note-323">[322]</a> <a href="/wiki/Mato_Topalovi%C4%87" title="Mato Topalović">Мато Топаловић</a> је у песми Спјев пријатељу да илирски пише из 1836. записао о Словенима: ... Негда с Александром бој који славно бише!<a href="#cite_note-324">[323]</a> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Напомене">Напомене</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=45" title="Уредите одељак „Напомене”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=45" title="Уреди извор одељка: Напомене">уреди извор</a>]</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440201">.mw-parser-output .reflist{margin-bottom:0.5em;list-style-type:decimal}@media screen{.mw-parser-output .reflist{font-size:90%}}.mw-parser-output .reflist .references{font-size:100%;margin-bottom:0;list-style-type:inherit}.mw-parser-output .reflist-columns-2{column-width:30em}.mw-parser-output .reflist-columns-3{column-width:25em}.mw-parser-output .reflist-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .reflist-columns ol{margin-top:0}.mw-parser-output .reflist-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}.mw-parser-output .reflist-upper-alpha{list-style-type:upper-alpha}.mw-parser-output .reflist-upper-roman{list-style-type:upper-roman}.mw-parser-output .reflist-lower-alpha{list-style-type:lower-alpha}.mw-parser-output .reflist-lower-greek{list-style-type:lower-greek}.mw-parser-output .reflist-lower-roman{list-style-type:lower-roman}</style><div class="reflist reflist-lower-alpha"> <div class="mw-references-wrap"><ol class="references"> <li id="cite_note-Плаут-2"><a href="#cite_ref-Плаут_2-0">^</a> Прва позната особа која је назвала Александра "Великим" био је римски књижевник <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%83%D1%82" title="Плаут">Плаут</a> (<a href="/wiki/254._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="254. п. н. е.">254. п. н. е.</a> — <a href="/wiki/184._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="184. п. н. е.">184. п. н. е.</a>) у свом делу <a href="/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B5%D1%82" title="Авет">Авет</a>.<a href="#cite_note-1">[1]</a> </li> </ol></div></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Референце">Референце</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=46" title="Уредите одељак „Референце”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=46" title="Уреди извор одељка: Референце">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r28440201"><div class="reflist"> <div class="mw-references-wrap mw-references-columns"><ol class="references"> <li id="cite_note-1"><a href="#cite_ref-1">^</a> <cite class="citation book">Spencer, Diana (2019). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://oxfordre.com/classics/view/10.1093/acrefore/9780199381135.001.0001/acrefore-9780199381135-e-8048">„Alexander the Great, reception of”</a>. Oxford Research Encyclopedia of Classics. Oxford Research Encyclopedias. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-19-938113-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-19-938113-5">978-0-19-938113-5</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1093%2Facrefore%2F9780199381135.013.8048">10.1093/acrefore/9780199381135.013.8048</a>. Приступљено 2021-11-09. „Alexander enjoys the epithet the Great for the first time in Plautus's Roman comedy Mostellaria (775–777).”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Alexander+the+Great%2C+reception+of&rft.aufirst=Diana&rft.aulast=Spencer&rft.btitle=Oxford+Research+Encyclopedia+of+Classics&rft.date=2019&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-0-19-938113-5&rft_id=https%3A%2F%2Foxfordre.com%2Fclassics%2Fview%2F10.1093%2Facrefore%2F9780199381135.001.0001%2Facrefore-9780199381135-e-8048&rft_id=info%3Adoi%2F10.1093%2Facrefore%2F9780199381135.013.8048&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-британика_1-3"><a href="#cite_ref-британика_1_3-0">^</a> <cite class="citation book">Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 31. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/86-331-2075-5" title="Посебно:Штампани извори/86-331-2075-5">86-331-2075-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.+%D0%90-%D0%91&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.isbn=86-331-2075-5&rft.pages=31&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0+%3A+%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-4"><a href="#cite_ref-4">^</a> Bloom, Jonathan M.; Blair, Sheila S. (2009) <cite class="citation book">The Grove Encyclopedia of Islamic Art and Architecture: Mosul to Zirid, Volume 3. (Oxford University Press Incorporated, 2009), 385; "[Khojand, Tajikistan]; As the easternmost outpost of the empire of Alexander the Great, the city was renamed Alexandria Eschate ("furthest Alexandria") in 329 BCE."<div class="paragraphbreak" style="margin-top:0.5em"></div>Golden, Peter B. Central Asia in World History. Oxford University Press. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=The+Grove+Encyclopedia+of+Islamic+Art+and+Architecture%3A+Mosul+to+Zirid%2C+Volume+3.+%28Oxford+University+Press+Incorporated%2C+2009%29%2C+385%3B+%22%5BKhojand%2C+Tajikistan%5D%3B+As+the+easternmost+outpost+of+the+empire+of+Alexander+the+Great%2C+the+city+was+renamed+Alexandria+Eschate+%28%22furthest+Alexandria%22%29+in+329+BCE.%22%3Cdiv+class%3D%22paragraphbreak%22+style%3D%22margin-top%3A0.5em%22%3E%3C%2Fdiv%3EGolden%2C+Peter+B.+Central+Asia+in+World+History&rft.date=2011&rft.genre=book&rft.pub=Oxford+University+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> , 25;"[...] his campaigns in Central Asia brought Khwarazm, Sogdia and Bactria under Graeco-Macedonian rule. As elsewhere, Alexander founded or renamed a number of cities, such as Alexandria Eschate ("Outernmost Alexandria", near modern Khojent in Tajikistan)." </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEYenne2010159-5"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEYenne2010159_5-0">^</a> <a href="#CITEREFYenne2010">Yenne 2010</a>, стр. 159. </li> <li id="cite_note-6"><a href="#cite_ref-6">^</a> <cite class="citation encyclopaedia"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.britannica.com/summary/Alexander-the-Greats-Achievements">„Alexander the Great's Achievements”</a>. Britannica. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210702234248/https://www.britannica.com/summary/Alexander-the-Greats-Achievements">Архивирано</a> из оригинала 2. 7. 2021. г. Приступљено 19. 8. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Alexander+the+Great%27s+Achievements&rft.btitle=Britannica&rft.genre=bookitem&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.britannica.com%2Fsummary%2FAlexander-the-Greats-Achievements&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  "Alexander the Great was one of the greatest military strategists and leaders in world history." </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEHeckelTritle200999-7"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEHeckelTritle200999_7-0">^</a> <a href="#CITEREFHeckelTritle2009">Heckel & Tritle 2009</a>, стр. 99. </li> <li id="cite_note-8"><a href="#cite_ref-8">^</a> <cite class="citation book">Burger, Michael (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/shapingofwestern0000mich">The Shaping of Western Civilization: From Antiquity to the Enlightenment</a>. University of Toronto Press. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/shapingofwestern0000mich/page/76">76</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-55111-432-3" title="Посебно:Штампани извори/978-1-55111-432-3">978-1-55111-432-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Michael&rft.aulast=Burger&rft.btitle=The+Shaping+of+Western+Civilization%3A+From+Antiquity+to+the+Enlightenment&rft.date=2008&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-55111-432-3&rft.pages=76&rft.pub=University+of+Toronto+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fshapingofwestern0000mich&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEYenne2010viii-9"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEYenne2010viii_9-0">^</a> <a href="#CITEREFYenne2010">Yenne 2010</a>, стр. viii. </li> <li id="cite_note-10"><a href="#cite_ref-10">^</a> <cite id="CITEREFGreen1970" class="citation">Green, Peter (1970), <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=g6Wl4AKGQkIC&pg=PA559">Alexander of Macedon, 356–323 B.C.: a historical biography</a>, Hellenistic culture and society (illustrated, revised reprint изд.), University of California Press, стр. xxxiii, <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-520-07165-0" title="Посебно:Штампани извори/978-0-520-07165-0">978-0-520-07165-0</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210414132917/https://books.google.com/books?id=g6Wl4AKGQkIC&pg=PA559">Архивирано</a> из оригинала 14. 4. 2021. г., Приступљено 20. 6. 2015, „356 – Alexander born in Pella. The exact date is not known, but probably either 20 or 26 July.”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Peter&rft.aulast=Green&rft.btitle=Alexander+of+Macedon%2C+356%E2%80%93323+B.C.%3A+a+historical+biography&rft.date=1970&rft.edition=illustrated%2C+revised+reprint&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-520-07165-0&rft.pages=xxxiii&rft.pub=University+of+California+Press&rft.series=Hellenistic+culture+and+society&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dg6Wl4AKGQkIC%26pg%3DPA559&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-11"><a href="#cite_ref-11">^</a> Plutarch, Life of Alexander 3.5: <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20150320180439/https://www.livius.org/aj-al/alexander/alexander_t32.html">„The birth of Alexander the Great”</a>. Livius. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.livius.org/aj-al/alexander/alexander_t32.html#7">оригинала</a> 20. 3. 2015. г. Приступљено 16. 12. 2011. „Alexander was born the sixth of <a href="/wiki/Attic_calendar" class="mw-redirect" title="Attic calendar">Hekatombaion</a>.”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=The+birth+of+Alexander+the+Great&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Livius&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.livius.org%2Faj-al%2Falexander%2Falexander_t32.html%237&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-12"><a href="#cite_ref-12">^</a> <cite class="citation book">David George Hogarth (1897). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/cu31924028251217/page/n321/mode/2up?view=theater">Philip and Alexander of Macedon : two essays in biography</a>. New York: Charles Scribner's Sons. стр. 286—287. Приступљено 2021-11-09.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=David+George+Hogarth&rft.btitle=Philip+and+Alexander+of+Macedon+%3A+two+essays+in+biography&rft.date=1897&rft.genre=book&rft.pages=286-287&rft.place=New+York&rft.pub=Charles+Scribner%27s+Sons&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fcu31924028251217%2Fpage%2Fn321%2Fmode%2F2up%3Fview%3Dtheater&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-13"><a href="#cite_ref-13">^</a> <a href="#CITEREFMcCarty2004">McCarty 2004</a>, стр. 10, <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 28, <a href="#CITEREFDurant1966">Durant 1966</a>, стр. 538 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010171-14"><a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010171_14-0">^</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 171. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010188-15">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010188_15-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010188_15-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010188_15-2">в</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010188_15-3">г</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 188. </li> <li id="cite_note-PA2-16">^ <a href="#cite_ref-PA2_16-0">а</a> <a href="#cite_ref-PA2_16-1">б</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0243%3Achapter%3D3%3Asection%3D2">III, 2</a> </li> <li id="cite_note-17"><a href="#cite_ref-17">^</a> <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 28, <a href="#CITEREFBose2003">Bose 2003</a>, стр. 21 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERenault200133–34-18"><a href="#cite_ref-FOOTNOTERenault200133–34_18-0">^</a> <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 33–34. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010186-19">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010186_19-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010186_19-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010186_19-2">в</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010186_19-3">г</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 186. </li> <li id="cite_note-PA6-20"><a href="#cite_ref-PA6_20-0">^</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0243%3Achapter%3D6%3Asection%3D5">VI, 5</a> </li> <li id="cite_note-21"><a href="#cite_ref-21">^</a> <a href="#CITEREFDurant1966">Durant 1966</a>, стр. 538, <a href="#CITEREFLane_Fox1980">Lane Fox 1980</a>, стр. 64, <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 39 </li> <li id="cite_note-22"><a href="#cite_ref-22">^</a> <a href="#CITEREFLane_Fox1980">Lane Fox 1980</a>, стр. 65–66, <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 44, <a href="#CITEREFMcCarty2004">McCarty 2004</a>, стр. 15 </li> <li id="cite_note-23"><a href="#cite_ref-23">^</a> <a href="#CITEREFLane_Fox1980">Lane Fox 1980</a>, стр. 65–66, <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 45–47, <a href="#CITEREFMcCarty2004">McCarty 2004</a>, стр. 16 </li> <li id="cite_note-RLF-24"><a href="#cite_ref-RLF_24-0">^</a> <cite class="citation book">Lane Fox, Robin (1986). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreat0000lane_s0y4">Alexander the Great</a> (на језику: енглески). Penguin Group. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreat0000lane_s0y4/page/48">48</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-14-008878-4" title="Посебно:Штампани извори/0-14-008878-4">0-14-008878-4</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Robin&rft.aulast=Lane+Fox&rft.btitle=Alexander+the+Great&rft.date=1986&rft.genre=book&rft.isbn=0-14-008878-4&rft.pages=48&rft.pub=Penguin+Group&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexandergreat0000lane_s0y4&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECawthorne2004[httpsbooksgooglecombooksidoxyz0v9T74sCpgPA42_42–43]-25">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTECawthorne2004[httpsbooksgooglecombooksidoxyz0v9T74sCpgPA42_42–43]_25-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTECawthorne2004[httpsbooksgooglecombooksidoxyz0v9T74sCpgPA42_42–43]_25-1">б</a> <a href="#CITEREFCawthorne2004">Cawthorne 2004</a>, стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=oxyz0v9T74sC&pg=PA42">42–43</a>. </li> <li id="cite_note-26"><a href="#cite_ref-26">^</a> <cite class="citation book">Howe, Timothy; Brice, Lee L. (2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=248DCwAAQBAJ&pg=PA170">Brill's Companion to Insurgency and Terrorism in the Ancient Mediterranean</a> (на језику: енглески). Brill. стр. 170. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-90-04-28473-9" title="Посебно:Штампани извори/978-90-04-28473-9">978-90-04-28473-9</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200103061358/https://books.google.com/books?id=248DCwAAQBAJ&pg=PA170">Архивирано</a> из оригинала 3. 1. 2020. г. Приступљено 23. 2. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Brice%2C+Lee+L.&rft.aufirst=Timothy&rft.aulast=Howe&rft.btitle=Brill%27s+Companion+to+Insurgency+and+Terrorism+in+the+Ancient+Mediterranean&rft.date=2015&rft.genre=book&rft.isbn=978-90-04-28473-9&rft.pages=170&rft.pub=Brill&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D248DCwAAQBAJ%26pg%3DPA170&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-EDC-27"><a href="#cite_ref-EDC_27-0">^</a> <cite class="citation book">Carney, Elizabeth Donnelly (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=ZbI2hZBy_EkC&pg=PA101">Women and Monarchy in Macedonia</a> (на језику: енглески). University of Oklahoma Press. стр. 101. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8061-3212-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8061-3212-9">978-0-8061-3212-9</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20190626223748/https://books.google.com/books?id=ZbI2hZBy_EkC&pg=PA101">Архивирано</a> из оригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено 23. 2. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Elizabeth+Donnelly&rft.aulast=Carney&rft.btitle=Women+and+Monarchy+in+Macedonia&rft.date=2000&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8061-3212-9&rft.pages=101&rft.pub=University+of+Oklahoma+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DZbI2hZBy_EkC%26pg%3DPA101&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-JM-28">^ <a href="#cite_ref-JM_28-0">а</a> <a href="#cite_ref-JM_28-1">б</a> <cite class="citation book">Morgan, Janett (2016). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=49JVDwAAQBAJ&pg=PA271">Greek Perspectives on the Achaemenid Empire: Persia Through the Looking Glass</a> (на језику: енглески). Edinburgh University Press. стр. 271—72. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7486-4724-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7486-4724-8">978-0-7486-4724-8</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200103061400/https://books.google.com/books?id=49JVDwAAQBAJ&pg=PA271">Архивирано</a> из оригинала 3. 1. 2020. г. Приступљено 23. 2. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Janett&rft.aulast=Morgan&rft.btitle=Greek+Perspectives+on+the+Achaemenid+Empire%3A+Persia+Through+the+Looking+Glass&rft.date=2016&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-7486-4724-8&rft.pages=271-72&rft.pub=Edinburgh+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D49JVDwAAQBAJ%26pg%3DPA271&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-29"><a href="#cite_ref-29">^</a> <cite class="citation book">Briant, Pierre (2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=WAW6kmL30RUC&pg=PA114">Alexander the Great and His Empire: A Short Introduction</a> (на језику: енглески). Princeton University Press. стр. 114. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-691-15445-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-691-15445-9">978-0-691-15445-9</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200101125956/https://books.google.com/books?id=WAW6kmL30RUC&pg=PA114">Архивирано</a> из оригинала 1. 1. 2020. г. Приступљено 23. 2. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Pierre&rft.aulast=Briant&rft.btitle=Alexander+the+Great+and+His+Empire%3A+A+Short+Introduction&rft.date=2012&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-691-15445-9&rft.pages=114&rft.pub=Princeton+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DWAW6kmL30RUC%26pg%3DPA114&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-EJ-30"><a href="#cite_ref-EJ_30-0">^</a> <cite class="citation book">Jensen, Erik (2018). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=QCRtDwAAQBAJ&pg=PA92">Barbarians in the Greek and Roman World</a> (на језику: енглески). Hackett Publishing. стр. 92. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-62466-714-5" title="Посебно:Штампани извори/978-1-62466-714-5">978-1-62466-714-5</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200102090226/https://books.google.com/books?id=QCRtDwAAQBAJ&pg=PA92">Архивирано</a> из оригинала 2. 1. 2020. г. Приступљено 23. 2. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Erik&rft.aulast=Jensen&rft.btitle=Barbarians+in+the+Greek+and+Roman+World&rft.date=2018&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-62466-714-5&rft.pages=92&rft.pub=Hackett+Publishing&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DQCRtDwAAQBAJ%26pg%3DPA92&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-31"><a href="#cite_ref-31">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.cs.uky.edu/~raphael/sol/sol-entries/alpha/1989">„SOL Search”</a>. www.cs.uky.edu. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200809025936/https://www.cs.uky.edu/~raphael/sol/sol-entries/alpha/1989">Архивирано</a> из оригинала 9. 8. 2020. г. Приступљено 24. 8. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=SOL+Search&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.cs.uky.edu&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.cs.uky.edu%2F~raphael%2Fsol%2Fsol-entries%2Falpha%2F1989&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-32"><a href="#cite_ref-32">^</a> <a href="#CITEREFLane_Fox1980">Lane Fox 1980</a>, стр. 68, <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 47, <a href="#CITEREFBose2003">Bose 2003</a>, стр. 43 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERenault200147–49-33"><a href="#cite_ref-FOOTNOTERenault200147–49_33-0">^</a> <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 47–49. </li> <li id="cite_note-34"><a href="#cite_ref-34">^</a> <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 50–51, <a href="#CITEREFBose2003">Bose 2003</a>, стр. 44–45, <a href="#CITEREFMcCarty2004">McCarty 2004</a>, стр. 23 </li> <li id="cite_note-35"><a href="#cite_ref-35">^</a> <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 51, <a href="#CITEREFBose2003">Bose 2003</a>, стр. 47, <a href="#CITEREFMcCarty2004">McCarty 2004</a>, стр. 24 </li> <li id="cite_note-DiodXVI-36"><a href="#cite_ref-DiodXVI_36-0">^</a> <a href="#CITEREFDiodorus_Siculus1989">Diodorus Siculus 1989</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?lookup=Diod.+16.86">XVI, 86</a> </li> <li id="cite_note-37"><a href="#cite_ref-37">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20010305205126/http://www.sikyon.com/Sparta/history_eg.html">„History of Ancient Sparta”</a>. Sikyon. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.sikyon.com/sparta/history_eg.html">оригинала</a> 5. 3. 2001. г. Приступљено 14. 11. 2009.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=History+of+Ancient+Sparta&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Sikyon&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.sikyon.com%2Fsparta%2Fhistory_eg.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERenault200154-38"><a href="#cite_ref-FOOTNOTERenault200154_38-0">^</a> <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 54. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMcCarty200426-39"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEMcCarty200426_39-0">^</a> <a href="#CITEREFMcCarty2004">McCarty 2004</a>, стр. 26. </li> <li id="cite_note-40"><a href="#cite_ref-40">^</a> <cite class="citation journal">Green, Peter (1991). „Alexander to Actium: The Historical Evolution of the Hellenistic Age (Hellenistic Culture and Society)”. The American Historical Review. Berkeley & Los Angeles: University of California Press. 1. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/1937-5239">1937-5239</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1086%2Fahr%2F96.5.1515">10.1086/ahr/96.5.1515</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Alexander+to+Actium%3A+The+Historical+Evolution+of+the+Hellenistic+Age+%28Hellenistic+Culture+and+Society%29&rft.aufirst=Peter&rft.aulast=Green&rft.date=1991&rft.genre=article&rft.issn=1937-5239&rft.jtitle=The+American+Historical+Review&rft.volume=1&rft_id=info%3Adoi%2F10.1086%2Fahr%2F96.5.1515&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010179-41">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010179_41-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010179_41-1">б</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 179. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMcCarty200427-42"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEMcCarty200427_42-0">^</a> <a href="#CITEREFMcCarty2004">McCarty 2004</a>, стр. 27. </li> <li id="cite_note-PA9-43"><a href="#cite_ref-PA9_43-0">^</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0243%3Achapter%3D9">IX, 1</a> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010180-44">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010180_44-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010180_44-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010180_44-2">в</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010180_44-3">г</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010180_44-4">д</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010180_44-5">ђ</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 180. </li> <li id="cite_note-45"><a href="#cite_ref-45">^</a> A History of Macedonia: Volume III: 336–167 B.C. By N. G. L. Hammond, F. W. Walbank </li> <li id="cite_note-46"><a href="#cite_ref-46">^</a> <a href="#CITEREFBose2003">Bose 2003</a>, стр. 75, <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 56 </li> <li id="cite_note-47"><a href="#cite_ref-47">^</a> <a href="#CITEREFMcCarty2004">McCarty 2004</a>, стр. 27, <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 59, <a href="#CITEREFLane_Fox1980">Lane Fox 1980</a>, стр. 71 </li> <li id="cite_note-bare_url_a-48"><a href="#cite_ref-bare_url_a_48-0">^</a> <cite class="citation book">Chugg, Andrew (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=S-cTfNjEhrcC&pg=PA78">Alexander's Lovers</a>. стр. 78—79. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4116-9960-1" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4116-9960-1">978-1-4116-9960-1</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210126090536/https://books.google.com/books?id=S-cTfNjEhrcC&pg=PA78">Архивирано</a> из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 7. 12. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Andrew&rft.aulast=Chugg&rft.btitle=Alexander%27s+Lovers&rft.date=2006&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4116-9960-1&rft.pages=78-79&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DS-cTfNjEhrcC%26pg%3DPA78&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMcCarty200430–31-49">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEMcCarty200430–31_49-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEMcCarty200430–31_49-1">б</a> <a href="#CITEREFMcCarty2004">McCarty 2004</a>, стр. 30–31. </li> <li id="cite_note-50"><a href="#cite_ref-50">^</a> <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 61–62 </li> <li id="cite_note-Fox_1980_72-51">^ <a href="#cite_ref-Fox_1980_72_51-0">а</a> <a href="#cite_ref-Fox_1980_72_51-1">б</a> <a href="#CITEREFLane_Fox1980">Lane Fox 1980</a>, стр. 72 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010190-52">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010190_52-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010190_52-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010190_52-2">в</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 190. </li> <li id="cite_note-Green_2007_5–6-53">^ <a href="#cite_ref-Green_2007_5–6_53-0">а</a> <a href="#cite_ref-Green_2007_5–6_53-1">б</a> <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. 5–6 </li> <li id="cite_note-54"><a href="#cite_ref-54">^</a> <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 70–71 </li> <li id="cite_note-55"><a href="#cite_ref-55">^</a> <a href="#CITEREFMcCarty2004">McCarty 2004</a>, стр. 31, <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 72, <a href="#CITEREFLane_Fox1980">Lane Fox 1980</a>, стр. 104, <a href="#CITEREFBose2003">Bose 2003</a>, стр. 95 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEStoneman200421-56"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEStoneman200421_56-0">^</a> <a href="#CITEREFStoneman2004">Stoneman 2004</a>, стр. 21. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEDillon2004187–88-57"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEDillon2004187–88_57-0">^</a> <a href="#CITEREFDillon2004">Dillon 2004</a>, стр. 187–88. </li> <li id="cite_note-58"><a href="#cite_ref-58">^</a> <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 72, <a href="#CITEREFBose2003">Bose 2003</a>, стр. 96 </li> <li id="cite_note-I,_1-59"><a href="#cite_ref-I,_1_59-0">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="http://websfor.org/alexander/arrian/book1a.asp">I, 1</a> </li> <li id="cite_note-60"><a href="#cite_ref-60">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, I, 2 </li> <li id="cite_note-61"><a href="#cite_ref-61">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, I, 3–4, <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 73–74 </li> <li id="cite_note-62"><a href="#cite_ref-62">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, I, 5–6, <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 77 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010192-63">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010192_63-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010192_63-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010192_63-2">в</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 192. </li> <li id="cite_note-Roisman_2010_199-64">^ <a href="#cite_ref-Roisman_2010_199_64-0">а</a> <a href="#cite_ref-Roisman_2010_199_64-1">б</a> <a href="#cite_ref-Roisman_2010_199_64-2">в</a> <a href="#cite_ref-Roisman_2010_199_64-3">г</a> <a href="#cite_ref-Roisman_2010_199_64-4">д</a> <a href="#cite_ref-Roisman_2010_199_64-5">ђ</a> <a href="#cite_ref-Roisman_2010_199_64-6">е</a> <a href="#cite_ref-Roisman_2010_199_64-7">ж</a> <a href="#cite_ref-Roisman_2010_199_64-8">з</a> <a href="#cite_ref-Roisman_2010_199_64-9">и</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 199 </li> <li id="cite_note-PB-65">^ <a href="#cite_ref-PB_65-0">а</a> <a href="#cite_ref-PB_65-1">б</a> <cite class="citation book">Briant, Pierre (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=lxQ9W6F1oSYC&pg=PA817">From Cyrus to Alexander: A History of the Persian Empire</a> (на језику: енглески). Eisenbrauns. стр. 817. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-57506-120-7" title="Посебно:Штампани извори/978-1-57506-120-7">978-1-57506-120-7</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200819143249/https://books.google.com/books?id=lxQ9W6F1oSYC&pg=PA817">Архивирано</a> из оригинала 19. 8. 2020. г. Приступљено 21. 2. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Pierre&rft.aulast=Briant&rft.btitle=From+Cyrus+to+Alexander%3A+A+History+of+the+Persian+Empire&rft.date=2002&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-57506-120-7&rft.pages=817&rft.pub=Eisenbrauns&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DlxQ9W6F1oSYC%26pg%3DPA817&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-WH-66">^ <a href="#cite_ref-WH_66-0">а</a> <a href="#cite_ref-WH_66-1">б</a> <cite class="citation book">Heckel, Waldemar (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=NR4Wn9VU8vkC&pg=PT205">Who's Who in the Age of Alexander the Great: Prosopography of Alexander's Empire</a> (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 205. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4051-5469-7" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4051-5469-7">978-1-4051-5469-7</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200819154123/https://books.google.com/books?id=NR4Wn9VU8vkC&pg=PT205">Архивирано</a> из оригинала 19. 8. 2020. г. Приступљено 21. 2. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Waldemar&rft.aulast=Heckel&rft.btitle=Who%27s+Who+in+the+Age+of+Alexander+the+Great%3A+Prosopography+of+Alexander%27s+Empire&rft.date=2008&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4051-5469-7&rft.pages=205&rft.pub=John+Wiley+%26+Sons&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DNR4Wn9VU8vkC%26pg%3DPT205&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-67"><a href="#cite_ref-67">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, I, 11 </li> <li id="cite_note-68"><a href="#cite_ref-68">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, I, 20–23 </li> <li id="cite_note-Arrian_1976_loc=I,_23-69">^ <a href="#cite_ref-Arrian_1976_loc=I,_23_69-0">а</a> <a href="#cite_ref-Arrian_1976_loc=I,_23_69-1">б</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, I, 23 </li> <li id="cite_note-70"><a href="#cite_ref-70">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, I, 3 </li> <li id="cite_note-71"><a href="#cite_ref-71">^</a> <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. 351 </li> <li id="cite_note-72"><a href="#cite_ref-72">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.gutenberg.org/files/46976/46976-h/46976-h.htm">„The Project Gutenberg eBook of Anabasis of Alexander, by Arrian.”</a>. www.gutenberg.org. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20180326221313/http://www.gutenberg.org/files/46976/46976-h/46976-h.htm">Архивирано</a> из оригинала 26. 3. 2018. г. Приступљено 11. 1. 2018.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=The+Project+Gutenberg+eBook+of+Anabasis+of+Alexander%2C+by+Arrian.&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.gutenberg.org&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.gutenberg.org%2Ffiles%2F46976%2F46976-h%2F46976-h.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-73"><a href="#cite_ref-73">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, II, 16–24 </li> <li id="cite_note-74"><a href="#cite_ref-74">^</a> <a href="#CITEREFGunther2007">Gunther 2007</a>, стр. 84 </li> <li id="cite_note-75"><a href="#cite_ref-75">^</a> <a href="#CITEREFSabinvan_WeesWhitby2007">Sabin, van Wees & Whitby 2007</a>, стр. 396 </li> <li id="cite_note-76"><a href="#cite_ref-76">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, II, 26 </li> <li id="cite_note-77"><a href="#cite_ref-77">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, II, 26–27 </li> <li id="cite_note-:0-78">^ <a href="#cite_ref-:0_78-0">а</a> <a href="#cite_ref-:0_78-1">б</a> <a href="#cite_ref-:0_78-2">в</a> <a href="#cite_ref-:0_78-3">г</a> <a href="#CITEREFStrudwick2006">Strudwick 2006</a>, стр. 96–97 harvnb грешка: no target: CITEREFStrudwick2006 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-79"><a href="#cite_ref-79">^</a> <a href="#CITEREFRingSalkinBerneySchellinger1994">Ring et al. 1994</a>, стр. 49, 320 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBosworth198871–74-80"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBosworth198871–74_80-0">^</a> <a href="#CITEREFBosworth1988">Bosworth 1988</a>, стр. 71–74. </li> <li id="cite_note-81"><a href="#cite_ref-81">^</a> <a href="#CITEREFDahmen2007">Dahmen 2007</a>, стр. 10–11 </li> <li id="cite_note-82"><a href="#cite_ref-82">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, III, 1 </li> <li id="cite_note-83"><a href="#cite_ref-83">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, III 7–15; also in a <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20170224083355/http://www.livius.org/aj-al/alexander/alexander_t40.html">„contemporary Babylonian account of the battle of Gaugamela”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.livius.org/aj-al/alexander/alexander_t40.html">оригинала</a> 24. 02. 2017. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=contemporary+Babylonian+account+of+the+battle+of+Gaugamela&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.livius.org%2Faj-al%2Falexander%2Falexander_t40.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-84"><a href="#cite_ref-84">^</a> <cite class="citation book">Hanson, Victor Davis (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=XGr16-CxpH8C">Carnage and Culture: Landmark Battles in the Rise to Western Power</a> (на језику: енглески). Knopf Doubleday Publishing Group. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-307-42518-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-307-42518-8">978-0-307-42518-8</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20171012055617/https://books.google.com/books?id=XGr16-CxpH8C">Архивирано</a> из оригинала 12. 10. 2017. г. Приступљено 5. 9. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Victor+Davis&rft.aulast=Hanson&rft.btitle=Carnage+and+Culture%3A+Landmark+Battles+in+the+Rise+to+Western+Power&rft.date=2007&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-307-42518-8&rft.pub=Knopf+Doubleday+Publishing+Group&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DXGr16-CxpH8C&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-AIII16-85">^ <a href="#cite_ref-AIII16_85-0">а</a> <a href="#cite_ref-AIII16_85-1">б</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="http://websfor.org/alexander/arrian/book3b.asp">III, 16</a> </li> <li id="cite_note-86"><a href="#cite_ref-86">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.livius.org/sources/content/oriental-varia/a-contemporary-account-of-the-battle-of-gaugamela/">„a contemporary account of the battle of Gaugamela”</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210812155458/https://www.livius.org/sources/content/oriental-varia/a-contemporary-account-of-the-battle-of-gaugamela/">Архивирано</a> из оригинала 12. 8. 2021. г. Приступљено 16. 7. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=a+contemporary+account+of+the+battle+of+Gaugamela&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.livius.org%2Fsources%2Fcontent%2Foriental-varia%2Fa-contemporary-account-of-the-battle-of-gaugamela%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-87"><a href="#cite_ref-87">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, III, 18 </li> <li id="cite_note-88"><a href="#cite_ref-88">^</a> <a href="#CITEREFForeman2004">Foreman 2004</a>, стр. 152 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMorkot1996121-89">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEMorkot1996121_89-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEMorkot1996121_89-1">б</a> <a href="#CITEREFMorkot1996">Morkot 1996</a>, стр. 121. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEHammond198372–73-90"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEHammond198372–73_90-0">^</a> <a href="#CITEREFHammond1983">Hammond 1983</a>, стр. 72–73. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEYenne2010[httpsbooksgooglecombooksidkngnd0GlUc4CpgPA99_99]-91">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEYenne2010[httpsbooksgooglecombooksidkngnd0GlUc4CpgPA99_99]_91-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEYenne2010[httpsbooksgooglecombooksidkngnd0GlUc4CpgPA99_99]_91-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEYenne2010[httpsbooksgooglecombooksidkngnd0GlUc4CpgPA99_99]_91-2">в</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEYenne2010[httpsbooksgooglecombooksidkngnd0GlUc4CpgPA99_99]_91-3">г</a> <a href="#CITEREFYenne2010">Yenne 2010</a>, стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=kngnd0GlUc4C&pg=PA99">99</a>. </li> <li id="cite_note-92"><a href="#cite_ref-92">^</a> <cite class="citation book">Freeman, Philip (2011). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=v550aeZcGowC&pg=PA213">Alexander the Great</a>. New York City: Simon & Schuster Paperbacks. стр. 213. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4391-9328-0" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4391-9328-0">978-1-4391-9328-0</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210414072742/https://books.google.com/books?id=v550aeZcGowC&pg=PA213">Архивирано</a> из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 21. 11. 2017.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Philip&rft.aulast=Freeman&rft.btitle=Alexander+the+Great&rft.date=2011&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4391-9328-0&rft.pages=213&rft.place=New+York+City&rft.pub=Simon+%26+Schuster+Paperbacks&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dv550aeZcGowC%26pg%3DPA213&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-93"><a href="#cite_ref-93">^</a> <cite class="citation book">Briant, Pierre (2010) [1974]. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=6wl0xMQCW40C&pg=PA109">Alexander the Great and His Empire: A Short Introduction</a>. Princeton, NJ: Princeton University Press. стр. 109. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-691-15445-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-691-15445-9">978-0-691-15445-9</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210227121909/https://books.google.com/books?id=6wl0xMQCW40C&pg=PA109">Архивирано</a> из оригинала 27. 2. 2021. г. Приступљено 21. 11. 2017.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Pierre&rft.aulast=Briant&rft.btitle=Alexander+the+Great+and+His+Empire%3A+A+Short+Introduction&rft.date=2010&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-691-15445-9&rft.pages=109&rft.place=Princeton%2C+NJ&rft.pub=Princeton+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D6wl0xMQCW40C%26pg%3DPA109&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-94"><a href="#cite_ref-94">^</a> <cite class="citation book">O'Brien, John Maxwell (1994). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreatin00obri_0/page/104">Alexander the Great: The Invisible Enemy: A Biography</a>. Psychology Press. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreatin00obri_0/page/104">104</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-415-10617-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-415-10617-7">978-0-415-10617-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=John+Maxwell&rft.aulast=O%27Brien&rft.btitle=Alexander+the+Great%3A+The+Invisible+Enemy%3A+A+Biography&rft.date=1994&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-415-10617-7&rft.pages=104&rft.pub=Psychology+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexandergreatin00obri_0%2Fpage%2F104&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-95"><a href="#cite_ref-95">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.khalilicollections.org/collections/aramaic-documents/khalili-collection-aramaic-documents-a-long-list-of-supplies-disbursed-ia17/">„A Long List of Supplies Disbursed”</a>. Khalili Collections (на језику: енглески). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20190815095632/https://www.khalilicollections.org/collections/aramaic-documents/khalili-collection-aramaic-documents-a-long-list-of-supplies-disbursed-ia17/">Архивирано</a> из оригинала 15. 8. 2019. г. Приступљено 6. 1. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=A+Long+List+of+Supplies+Disbursed&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Khalili+Collections&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.khalilicollections.org%2Fcollections%2Faramaic-documents%2Fkhalili-collection-aramaic-documents-a-long-list-of-supplies-disbursed-ia17%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEArrian1976III,_19–20-96"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEArrian1976III,_19–20_96-0">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, III, 19–20. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEArrian1976III,_21-97"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEArrian1976III,_21_97-0">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, III, 21. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEArrian1976III,_21,_25-98"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEArrian1976III,_21,_25_98-0">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, III, 21, 25. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEArrian1976III,_22-99"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEArrian1976III,_22_99-0">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, III, 22. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGergel200481-100"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEGergel200481_100-0">^</a> <a href="#CITEREFGergel2004">Gergel 2004</a>, стр. 81. </li> <li id="cite_note-101"><a href="#cite_ref-101">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20160316211044/http://www.livius.org/aj-al/alexander/alexander10.html">„The end of Persia”</a>. Livius. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.livius.org/aj-al/alexander/alexander10.html">оригинала</a> 16. 3. 2016. г. Приступљено 16. 11. 2009.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=The+end+of+Persia&rft.genre=unknown&rft.pub=Livius&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.livius.org%2Faj-al%2Falexander%2Falexander10.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBriant1985827–830-102">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEBriant1985827–830_102-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEBriant1985827–830_102-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEBriant1985827–830_102-2">в</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEBriant1985827–830_102-3">г</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEBriant1985827–830_102-4">д</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEBriant1985827–830_102-5">ђ</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEBriant1985827–830_102-6">е</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEBriant1985827–830_102-7">ж</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEBriant1985827–830_102-8">з</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEBriant1985827–830_102-9">и</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEBriant1985827–830_102-10">ј</a> <a href="#CITEREFBriant1985">Briant 1985</a>, стр. 827–830. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEArrian1976III,_23–25,_27–30;_IV,_1–7-103"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEArrian1976III,_23–25,_27–30;_IV,_1–7_103-0">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, III, 23–25, 27–30; IV, 1–7. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEArrian1976III,_30-104"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEArrian1976III,_30_104-0">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, III, 30. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEArrian1976IV,_5–6,_16–17-105"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEArrian1976IV,_5–6,_16–17_105-0">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, IV, 5–6, 16–17. </li> <li id="cite_note-AVII11-106">^ <a href="#cite_ref-AVII11_106-0">а</a> <a href="#cite_ref-AVII11_106-1">б</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="http://websfor.org/alexander/arrian/book7a.asp">VII, 11</a> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMorkot1996111-107">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEMorkot1996111_107-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEMorkot1996111_107-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEMorkot1996111_107-2">в</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEMorkot1996111_107-3">г</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEMorkot1996111_107-4">д</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEMorkot1996111_107-5">ђ</a> <a href="#CITEREFMorkot1996">Morkot 1996</a>, стр. 111. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGergel200499-108"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEGergel200499_108-0">^</a> <a href="#CITEREFGergel2004">Gergel 2004</a>, стр. 99. </li> <li id="cite_note-109"><a href="#cite_ref-109">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://archive.org/details/cu31924026460752">„The Anabasis of Alexander; or, The history of the wars and conquests of Alexander the Great. Literally translated, with a commentary, from the Greek of Arrian, the Nicomedian”</a>. London, Hodder and Stoughton. 18. 1. 1884 — преко Internet Archive.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=The+Anabasis+of+Alexander%3B+or%2C+The+history+of+the+wars+and+conquests+of+Alexander+the+Great.+Literally+translated%2C+with+a+commentary%2C+from+the+Greek+of+Arrian%2C+the+Nicomedian&rft.date=1884-01-18&rft.genre=unknown&rft.pub=London%2C+Hodder+and+Stoughton&rft_id=http%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fcu31924026460752&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-110"><a href="#cite_ref-110">^</a> <a href="#CITEREFHeckelTritle2009">Heckel & Tritle 2009</a>, стр. 47–48 </li> <li id="cite_note-111"><a href="#cite_ref-111">^</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 201 </li> <li id="cite_note-112"><a href="#cite_ref-112">^</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 202 </li> <li id="cite_note-113"><a href="#cite_ref-113">^</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 203 </li> <li id="cite_note-114"><a href="#cite_ref-114">^</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 205 </li> <li id="cite_note-115"><a href="#cite_ref-115">^</a> Arrian, Anabasis VII, 3 </li> <li id="cite_note-LE_RIDER_2003,_pp._153-214-116">^ <a href="#cite_ref-LE_RIDER_2003,_pp._153-214_116-0">а</a> <a href="#cite_ref-LE_RIDER_2003,_pp._153-214_116-1">б</a> <a href="#cite_ref-LE_RIDER_2003,_pp._153-214_116-2">в</a> <a href="#cite_ref-LE_RIDER_2003,_pp._153-214_116-3">г</a> G. LE RIDER, Alexandre le Grand : Monnaie, finances et politique, Chapitre V, "Histoire", PUF, 2003, pp. 153-214 </li> <li id="cite_note-117"><a href="#cite_ref-117">^</a> REBUFFAT Françoise, La monnaie dans l'Antiquité, Picard, 1996 .p204 </li> <li id="cite_note-118"><a href="#cite_ref-118">^</a> GERIN Dominique, GRANDJEAN Catherine, AMANDRY Michel, DE CALLATAY François, La monnaie grecque, "L'Antiquité : une histoire", Ellipse, 2001. pp. 117-119. </li> <li id="cite_note-119"><a href="#cite_ref-119">^</a> BRIANT Pierre, Alexandre Le Grand, "Que sais-je ?", PUF, 2011. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTETripathi1999118–21-120">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTETripathi1999118–21_120-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTETripathi1999118–21_120-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTETripathi1999118–21_120-2">в</a> <a href="#CITEREFTripathi1999">Tripathi 1999</a>, стр. 118–21. </li> <li id="cite_note-121"><a href="#cite_ref-121">^</a> Lane Fox 1973 </li> <li id="cite_note-122"><a href="#cite_ref-122">^</a> <a href="#CITEREFNarain1965">Narain 1965</a>, стр. 155–65 </li> <li id="cite_note-123"><a href="#cite_ref-123">^</a> <cite class="citation book">McCrindle, J. W. (1997). „Curtius”. Ур.: Singh, Fauja; Joshi, L. M. History of Punjab. I. Patiala: <a href="/w/index.php?title=Punjabi_University&action=edit&redlink=1" class="new" title="Punjabi University (страница не постоји)">Punjabi University</a>. стр. 229.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Curtius&rft.aufirst=J.+W.&rft.aulast=McCrindle&rft.btitle=History+of+Punjab&rft.date=1997&rft.genre=bookitem&rft.pages=229&rft.place=Patiala&rft.pub=Punjabi+University&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTETripathi1999124–25-124"><a href="#cite_ref-FOOTNOTETripathi1999124–25_124-0">^</a> <a href="#CITEREFTripathi1999">Tripathi 1999</a>, стр. 124–25. </li> <li id="cite_note-ReferenceA-125"><a href="#cite_ref-ReferenceA_125-0">^</a> p. xl, Historical Dictionary of Ancient Greek Warfare, J, Woronoff & I. Spence </li> <li id="cite_note-ReferenceB-126"><a href="#cite_ref-ReferenceB_126-0">^</a> Arrian Anabasis of Alexander, V.29.2 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTETripathi1999126–27-127"><a href="#cite_ref-FOOTNOTETripathi1999126–27_127-0">^</a> <a href="#CITEREFTripathi1999">Tripathi 1999</a>, стр. 126–27. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGergel2004120-128"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEGergel2004120_128-0">^</a> <a href="#CITEREFGergel2004">Gergel 2004</a>, стр. 120. </li> <li id="cite_note-129"><a href="#cite_ref-129">^</a> <a href="#CITEREFWorthington2003">Worthington 2003</a>, стр. 175 </li> <li id="cite_note-130"><a href="#cite_ref-130">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=urn:cts:greekLit:tlg0638.tlg001.perseus-grc1:2.12">„Philostratus the Athenian, Vita Apollonii, book 2, chapter 12”</a>. www.perseus.tufts.edu. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210225081128/http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=urn:cts:greekLit:tlg0638.tlg001.perseus-grc1:2.12">Архивирано</a> из оригинала 25. 2. 2021. г. Приступљено 20. 2. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Philostratus+the+Athenian%2C+Vita+Apollonii%2C+book+2%2C+chapter+12&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.perseus.tufts.edu&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.perseus.tufts.edu%2Fhopper%2Ftext%3Fdoc%3Durn%3Acts%3AgreekLit%3Atlg0638.tlg001.perseus-grc1%3A2.12&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEKosmin201434-131"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEKosmin201434_131-0">^</a> <a href="#CITEREFKosmin2014">Kosmin 2014</a>, стр. 34. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTETripathi1999129–30-132"><a href="#cite_ref-FOOTNOTETripathi1999129–30_132-0">^</a> <a href="#CITEREFTripathi1999">Tripathi 1999</a>, стр. 129–30. </li> <li id="cite_note-PA62-133"><a href="#cite_ref-PA62_133-0">^</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0243:chapter=62&highlight=ganges">LXII, 1</a> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTETripathi1999137–38-134"><a href="#cite_ref-FOOTNOTETripathi1999137–38_134-0">^</a> <a href="#CITEREFTripathi1999">Tripathi 1999</a>, стр. 137–38. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTETripathi1999141-135"><a href="#cite_ref-FOOTNOTETripathi1999141_135-0">^</a> <a href="#CITEREFTripathi1999">Tripathi 1999</a>, стр. 141. </li> <li id="cite_note-136"><a href="#cite_ref-136">^</a> <a href="#CITEREFMorkot1996">Morkot 1996</a>, стр. 9 </li> <li id="cite_note-137"><a href="#cite_ref-137">^</a> <cite class="citation book">Alexander Demandt (ур.). Alexander der Große. Leben und Legende., München 2009, p. 236f; Robin Lane Fox: Alexander der Große. Eroberer der Welt., Stuttgart 2004, p. 61; Elizabeth D. Carney: Woman in Alexander's Court, in: Roisman, Joseph: Brill's Companion to Alexander the Great. стр. 243.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Alexander+der+Gro%C3%9Fe.+Leben+und+Legende.%2C+M%C3%BCnchen+2009%2C+p.+236f%3B+Robin+Lane+Fox%3A+Alexander+der+Gro%C3%9Fe.+Eroberer+der+Welt.%2C+Stuttgart+2004%2C+p.+61%3B+Elizabeth+D.+Carney%3A+Woman+in+Alexander%27s+Court%2C+in%3A+Roisman%2C+Joseph%3A+Brill%27s+Companion+to+Alexander+the+Great&rft.genre=book&rft.pages=243&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  , Leiden, Boston 2003, </li> <li id="cite_note-AVI27-138"><a href="#cite_ref-AVI27_138-0">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="http://websfor.org/alexander/arrian/book6b.asp">VI, 27</a> </li> <li id="cite_note-AVII4-139">^ <a href="#cite_ref-AVII4_139-0">а</a> <a href="#cite_ref-AVII4_139-1">б</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="http://websfor.org/alexander/arrian/book7a.asp">VII, 4</a> </li> <li id="cite_note-Worthington_2003_307-140"><a href="#cite_ref-Worthington_2003_307_140-0">^</a> <a href="#CITEREFWorthington2003">Worthington 2003</a>, стр. 307–08 </li> <li id="cite_note-Roisman_2010_194-141">^ <a href="#cite_ref-Roisman_2010_194_141-0">а</a> <a href="#cite_ref-Roisman_2010_194_141-1">б</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 194 </li> <li id="cite_note-AVI29-142"><a href="#cite_ref-AVI29_142-0">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="http://websfor.org/alexander/arrian/book6b.asp">II, 29</a> </li> <li id="cite_note-Ulrich-143">^ <a href="#cite_ref-Ulrich_143-0">а</a> <a href="#cite_ref-Ulrich_143-1">б</a> <cite class="citation book">Wilcken, Ulrich (1967). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=WiSZM-LYsk4C&pg=PA146">Alexander the Great</a>. W.W. Norton & Company. стр. 146. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-393-00381-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-393-00381-9">978-0-393-00381-9</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210414075316/https://books.google.com/books?id=WiSZM-LYsk4C&pg=PA146">Архивирано</a> из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 5. 9. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Ulrich&rft.aulast=Wilcken&rft.btitle=Alexander+the+Great&rft.date=1967&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-393-00381-9&rft.pages=146&rft.pub=W.W.+Norton+%26+Company&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DWiSZM-LYsk4C%26pg%3DPA146&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-AVII14-144">^ <a href="#cite_ref-AVII14_144-0">а</a> <a href="#cite_ref-AVII14_144-1">б</a> <a href="#cite_ref-AVII14_144-2">в</a> <a href="#cite_ref-AVII14_144-3">г</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="http://websfor.org/alexander/arrian/book7a.asp">VII, 14</a> </li> <li id="cite_note-145"><a href="#cite_ref-145">^</a> <a href="#CITEREFBerkley2006">Berkley 2006</a>, стр. 101 </li> <li id="cite_note-AVII19-146"><a href="#cite_ref-AVII19_146-0">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="http://websfor.org/alexander/arrian/book7b.asp">VII, 19</a> </li> <li id="cite_note-Depuydt-147"><a href="#cite_ref-Depuydt_147-0">^</a> <cite class="citation journal">Depuydt, L. „The Time of Death of Alexander the Great: 11 June 323 BC, ca. 4:00–5:00 pm”. Die Welt des Orients. 28: 117—35.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=The+Time+of+Death+of+Alexander+the+Great%3A+11+June+323+BC%2C+ca.+4%3A00%E2%80%935%3A00+pm&rft.aufirst=L&rft.aulast=Depuydt&rft.genre=article&rft.jtitle=Die+Welt+des+Orients&rft.pages=117-35&rft.volume=28&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-P75-148">^ <a href="#cite_ref-P75_148-0">а</a> <a href="#cite_ref-P75_148-1">б</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0243%3Achapter%3D75">LXXV, 1</a> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEWood20012267–70-149"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEWood20012267–70_149-0">^</a> <a href="#CITEREFWood2001">Wood 2001</a>, стр. 2267–70. </li> <li id="cite_note-DSXVII117-150">^ <a href="#cite_ref-DSXVII117_150-0">а</a> <a href="#cite_ref-DSXVII117_150-1">б</a> <a href="#cite_ref-DSXVII117_150-2">в</a> <a href="#cite_ref-DSXVII117_150-3">г</a> <a href="#CITEREFDiodorus_Siculus1989">Diodorus Siculus 1989</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?lookup=Diod.+17.117.1">XVII, 117</a> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGreen20071–2-151"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen20071–2_151-0">^</a> <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. 1–2. </li> <li id="cite_note-PA77-152"><a href="#cite_ref-PA77_152-0">^</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0243:chapter=77&highlight=poisoning">LXXVII, 1</a> </li> <li id="cite_note-AVII27-153">^ <a href="#cite_ref-AVII27_153-0">а</a> <a href="#cite_ref-AVII27_153-1">б</a> <a href="#cite_ref-AVII27_153-2">в</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="http://websfor.org/alexander/arrian/book7b.asp">VII, 27</a> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGreen200723–24-154">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200723–24_154-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200723–24_154-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200723–24_154-2">в</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200723–24_154-3">г</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200723–24_154-4">д</a> <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. 23–24. </li> <li id="cite_note-DSXVII118-155">^ <a href="#cite_ref-DSXVII118_155-0">а</a> <a href="#cite_ref-DSXVII118_155-1">б</a> <a href="#CITEREFDiodorus_Siculus1989">Diodorus Siculus 1989</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?lookup=Diod.+17.118.1">XVII, 118</a> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTELane_Fox2006chapter_32-156"><a href="#cite_ref-FOOTNOTELane_Fox2006chapter_32_156-0">^</a> <a href="#CITEREFLane_Fox2006">Lane Fox 2006</a>, chapter 32. </li> <li id="cite_note-157"><a href="#cite_ref-157">^</a> <cite class="citation news"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20140116141707/http://www.royalsociety.org.nz/2003/10/16/alexander/">„NZ scientist's detective work may reveal how Alexander died”</a>. The Royal Society of New Zealand. Dunedin. 16. 10. 2003. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.royalsociety.org.nz/2003/10/16/alexander/">оригинала</a> 16. 1. 2014. г. Приступљено 15. 1. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=NZ+scientist%27s+detective+work+may+reveal+how+Alexander+died&rft.date=2003-10-16&rft.genre=article&rft.jtitle=The+Royal+Society+of+New+Zealand&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.royalsociety.org.nz%2F2003%2F10%2F16%2Falexander%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTECawthorne2004138-158"><a href="#cite_ref-FOOTNOTECawthorne2004138_158-0">^</a> <a href="#CITEREFCawthorne2004">Cawthorne 2004</a>, стр. 138. </li> <li id="cite_note-159"><a href="#cite_ref-159">^</a> <cite class="citation journal">Bursztajn, Harold J (2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.forensic-psych.com/articles/artDeadMenTalking.php">„Dead Men Talking”</a>. Harvard Medical Alumni Bulletin (Spring). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20190329124207/http://www.forensic-psych.com/articles/artDeadMenTalking.php">Архивирано</a> из оригинала 29. 3. 2019. г. Приступљено 16. 12. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Dead+Men+Talking&rft.aufirst=Harold+J&rft.aulast=Bursztajn&rft.date=2005&rft.genre=article&rft.issue=Spring&rft.jtitle=Harvard+Medical+Alumni+Bulletin&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.forensic-psych.com%2Farticles%2FartDeadMenTalking.php&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-schep-160">^ <a href="#cite_ref-schep_160-0">а</a> <a href="#cite_ref-schep_160-1">б</a> <cite class="citation journal">Schep LJ, Slaughter RJ, Vale JA, Wheatley P (јануар 2014). „Was the death of Alexander the Great due to poisoning? Was it Veratrum album?”. <a href="/w/index.php?title=Clinical_Toxicology&action=edit&redlink=1" class="new" title="Clinical Toxicology (страница не постоји)">Clinical Toxicology</a>. 52 (1): 72—77. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/1556-3650">1556-3650</a>. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24369045">24369045</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.3109%2F15563650.2013.870341">10.3109/15563650.2013.870341</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Was+the+death+of+Alexander+the+Great+due+to+poisoning%3F+Was+it+Veratrum+album%3F&rft.au=Slaughter%2C+RJ&rft.au=Vale%2C+JA&rft.au=Wheatley%2C+P&rft.aufirst=LJ&rft.aulast=Schep&rft.date=2014&rft.genre=article&rft.issn=1556-3650&rft.issue=1&rft.jtitle=Clinical+Toxicology&rft.pages=72-77&rft.volume=52&rft_id=info%3Adoi%2F10.3109%2F15563650.2013.870341&rft_id=info%3Apmid%2F24369045&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-161"><a href="#cite_ref-161">^</a> <cite class="citation news">Bennett-Smith, Meredith (14. 1. 2014). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.huffingtonpost.com/2014/01/13/alexander-the-great-poisoned-toxic-wine_n_4591553.html">„Was Alexander The Great Poisoned By Toxic Wine?”</a>. The Huffington Post. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20170617050647/http://www.huffingtonpost.com/2014/01/13/alexander-the-great-poisoned-toxic-wine_n_4591553.html">Архивирано</a> из оригинала 17. 6. 2017. г. Приступљено 15. 1. 2014.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Was+Alexander+The+Great+Poisoned+By+Toxic+Wine%3F&rft.aufirst=Meredith&rft.aulast=Bennett-Smith&rft.date=2014-01-14&rft.genre=article&rft.jtitle=The+Huffington+Post&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.huffingtonpost.com%2F2014%2F01%2F13%2Falexander-the-great-poisoned-toxic-wine_n_4591553.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-162"><a href="#cite_ref-162">^</a> <cite class="citation news">Squires, Nick (4. 8. 2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/greece/7924855/Alexander-the-Great-poisoned-by-the-River-Styx.html">„Alexander the Great poisoned by the River Styx”<img alt="Неопходна новчана претплата" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Lock-red-alt.svg/9px-Lock-red-alt.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Lock-red-alt.svg/14px-Lock-red-alt.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Lock-red-alt.svg/18px-Lock-red-alt.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. The Daily Telegraph. London. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://ghostarchive.org/archive/20220110/https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/greece/7924855/Alexander-the-Great-poisoned-by-the-River-Styx.html">Архивирано</a> из оригинала 10. 1. 2022. г. Приступљено 12. 12. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Alexander+the+Great+poisoned+by+the+River+Styx&rft.aufirst=Nick&rft.aulast=Squires&rft.date=2010-08-04&rft.genre=article&rft.jtitle=The+Daily+Telegraph&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.telegraph.co.uk%2Fnews%2Fworldnews%2Feurope%2Fgreece%2F7924855%2FAlexander-the-Great-poisoned-by-the-River-Styx.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-AMD-163">^ <a href="#cite_ref-AMD_163-0">а</a> <a href="#cite_ref-AMD_163-1">б</a> <a href="#cite_ref-AMD_163-2">в</a> <cite class="citation journal">Oldach, DW; Richard, RE; Borza, EN; Benitez, RM (јун 1998). „A mysterious death”. New England Journal of Medicine. 338 (24): 1764—69. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9625631">9625631</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1056%2FNEJM199806113382411">10.1056/NEJM199806113382411</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=A+mysterious+death&rft.au=Benitez%2C+RM&rft.au=Borza%2C+EN&rft.au=Richard%2C+RE&rft.aufirst=DW&rft.aulast=Oldach&rft.date=1998&rft.genre=article&rft.issue=24&rft.jtitle=New+England+Journal+of+Medicine&rft.pages=1764-69&rft.volume=338&rft_id=info%3Adoi%2F10.1056%2FNEJM199806113382411&rft_id=info%3Apmid%2F9625631&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-ashrafian-164"><a href="#cite_ref-ashrafian_164-0">^</a> <cite class="citation journal">Ashrafian, H (2004). „The death of Alexander the Great – a spinal twist of fate”. J Hist Neurosci. 13 (2): 138—42. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15370319">15370319</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:36601180">36601180</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1080%2F0964704049052157">10.1080/0964704049052157</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=The+death+of+Alexander+the+Great+%E2%80%93+a+spinal+twist+of+fate&rft.aufirst=H&rft.aulast=Ashrafian&rft.date=2004&rft.genre=article&rft.issue=2&rft.jtitle=J+Hist+Neurosci&rft.pages=138-42&rft.volume=13&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A36601180&rft_id=info%3Adoi%2F10.1080%2F0964704049052157&rft_id=info%3Apmid%2F15370319&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-ref1-165"><a href="#cite_ref-ref1_165-0">^</a> <cite class="citation journal">Marr, John S; <a href="/w/index.php?title=Charles_Calisher&action=edit&redlink=1" class="new" title="Charles Calisher (страница не постоји)">Calisher, Charles H</a> (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3034319">„Alexander the Great and West Nile Virus Encephalitis”</a>. Emerging Infectious Diseases. 9 (12): 1599—1603. <a href="/wiki/PubMed_Central" title="PubMed Central">PMC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3034319">3034319</a> <img alt="Слободан приступ" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/9px-Lock-green.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/14px-Lock-green.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Lock-green.svg/18px-Lock-green.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" />. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/14725285">14725285</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.3201%2Feid0912.030288">10.3201/eid0912.030288</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Alexander+the+Great+and+West+Nile+Virus+Encephalitis&rft.au=Calisher%2C+Charles+H&rft.aufirst=John+S&rft.aulast=Marr&rft.date=2003&rft.genre=article&rft.issue=12&rft.jtitle=Emerging+Infectious+Diseases&rft.pages=1599-1603&rft.volume=9&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC3034319&rft_id=%2F%2Fwww.ncbi.nlm.nih.gov%2Fpmc%2Farticles%2FPMC3034319&rft_id=info%3Adoi%2F10.3201%2Feid0912.030288&rft_id=info%3Apmid%2F14725285&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-166"><a href="#cite_ref-166">^</a> <cite class="citation journal">Sbarounis, CN (2007). „Did Alexander the Great die of acute pancreatitis?”. J Clin Gastroenterol. 24 (4): 294—96. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9252868">9252868</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1097%2F00004836-199706000-00031">10.1097/00004836-199706000-00031</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Did+Alexander+the+Great+die+of+acute+pancreatitis%3F&rft.aufirst=CN&rft.aulast=Sbarounis&rft.date=2007&rft.genre=article&rft.issue=4&rft.jtitle=J+Clin+Gastroenterol&rft.pages=294-96&rft.volume=24&rft_id=info%3Adoi%2F10.1097%2F00004836-199706000-00031&rft_id=info%3Apmid%2F9252868&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-167"><a href="#cite_ref-167">^</a> <cite class="citation web">Jarus, Owen (4. 2. 2019). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.livescience.com/64676-alexander-the-great-declared-dead-prematurely.html">„Why Alexander the Great May Have Been Declared Dead Prematurely (It's Pretty Gruesome)”</a>. <a href="/w/index.php?title=Live_Science&action=edit&redlink=1" class="new" title="Live Science (страница не постоји)">Live Science</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210727002144/https://www.livescience.com/64676-alexander-the-great-declared-dead-prematurely.html">Архивирано</a> из оригинала 27. 7. 2021. г. Приступљено 3. 11. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Why+Alexander+the+Great+May+Have+Been+Declared+Dead+Prematurely+%28It%27s+Pretty+Gruesome%29&rft.aufirst=Owen&rft.aulast=Jarus&rft.date=2019-02-04&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Live+Science&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.livescience.com%2F64676-alexander-the-great-declared-dead-prematurely.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-sarco1-168">^ <a href="#cite_ref-sarco1_168-0">а</a> <a href="#cite_ref-sarco1_168-1">б</a> <cite class="citation web">Kosmetatou, Elizabeth (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20040531025749/http://www.greece.org/alexandria/alexander/pages/location.html">„The Location of the Tomb: Facts and Speculation”</a>. Greece.org. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.greece.org/alexandria/alexander/pages/location.html">оригинала</a> 31. 5. 2004. г. Приступљено 16. 12. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Elizabeth&rft.aulast=Kosmetatou&rft.btitle=The+Location+of+the+Tomb%3A+Facts+and+Speculation&rft.date=1998&rft.genre=unknown&rft.pub=Greece.org&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.greece.org%2Falexandria%2Falexander%2Fpages%2Flocation.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-169"><a href="#cite_ref-169">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://casswww.ucsd.edu/archive/personal/ron/CVNC/byline/bugs_96mar.html">„Bayfront Byline Bug Walk”</a>. UCSD. март 1996. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20121203070121/http://casswww.ucsd.edu/archive/personal/ron/CVNC/byline/bugs_96mar.html">Архивирано</a> из оригинала 3. 12. 2012. г. Приступљено 25. 3. 2013.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Bayfront+Byline+Bug+Walk&rft.date=1996&rft.genre=unknown&rft.pub=UCSD&rft_id=http%3A%2F%2Fcasswww.ucsd.edu%2Farchive%2Fpersonal%2Fron%2FCVNC%2Fbyline%2Fbugs_96mar.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-Aelian-170">^ <a href="#cite_ref-Aelian_170-0">а</a> <a href="#cite_ref-Aelian_170-1">б</a> <cite id="CITEREFAelian" class="citation">Aelian, <a rel="nofollow" class="external text" href="http://penelope.uchicago.edu/aelian/varhist12.xhtml#chap64">„64”</a>, Varia Historia, XII</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=64&rft.au=Aelian&rft.btitle=Varia+Historia&rft.genre=bookitem&rft_id=http%3A%2F%2Fpenelope.uchicago.edu%2Faelian%2Fvarhist12.xhtml%23chap64&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGreen200732-171"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200732_171-0">^</a> <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. 32. </li> <li id="cite_note-sarco2-172">^ <a href="#cite_ref-sarco2_172-0">а</a> <a href="#cite_ref-sarco2_172-1">б</a> <cite class="citation web">Kosmetatou, Elizabeth (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20040827134332/http://www.greece.org/alexandria/alexander/pages/aftermath.html">„The Aftermath: The Burial of Alexander the Great”</a>. Greece.org. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.greece.org/alexandria/alexander/pages/aftermath.html">оригинала</a> 27. 8. 2004. г. Приступљено 16. 12. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Elizabeth&rft.aulast=Kosmetatou&rft.btitle=The+Aftermath%3A+The+Burial+of+Alexander+the+Great&rft.date=1998&rft.genre=unknown&rft.pub=Greece.org&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.greece.org%2Falexandria%2Falexander%2Fpages%2Faftermath.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-173"><a href="#cite_ref-173">^</a> <cite class="citation news">Christides, Giorgos (22. 9. 2014). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-29239529">„Greeks captivated by Alexander-era tomb at Amphipolis”</a>. BBC News. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20140921235011/https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-29239529">Архивирано</a> из оригинала 21. 9. 2014. г. Приступљено 21. 6. 2018.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Greeks+captivated+by+Alexander-era+tomb+at+Amphipolis&rft.aufirst=Giorgos&rft.aulast=Christides&rft.date=2014-09-22&rft.genre=article&rft.jtitle=BBC+News&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.bbc.co.uk%2Fnews%2Fworld-europe-29239529&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-174"><a href="#cite_ref-174">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.usnews.com/news/world/articles/2015/09/30/excavator-ancient-grave-in-greece-honored-alexanders-pal">„Archaeologist claims opulent grave in Greece honored Alexander the Great's best friend”</a>. usnews.com. 30. 9. 2015. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20151002054239/https://www.usnews.com/news/world/articles/2015/09/30/excavator-ancient-grave-in-greece-honored-alexanders-pal">Архивирано</a> из оригинала 2. 10. 2015. г. Приступљено 15. 4. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Archaeologist+claims+opulent+grave+in+Greece+honored+Alexander+the+Great%27s+best+friend&rft.date=2015-09-30&rft.genre=unknown&rft.jtitle=usnews.com&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.usnews.com%2Fnews%2Fworld%2Farticles%2F2015%2F09%2F30%2Fexcavator-ancient-grave-in-greece-honored-alexanders-pal&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-175"><a href="#cite_ref-175">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://greece.greekreporter.com/2015/09/30/hephaestions-monogram-found-at-amphipolis-tomb/">„Hephaestion's Monogram Found at Amphipolis Tomb”</a>. Greek Reporter. 30. 9. 2015. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20151001135401/http://greece.greekreporter.com/2015/09/30/hephaestions-monogram-found-at-amphipolis-tomb/">Архивирано</a> из оригинала 1. 10. 2015. г. Приступљено 15. 4. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Hephaestion%27s+Monogram+Found+at+Amphipolis+Tomb&rft.date=2015-09-30&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Greek+Reporter&rft_id=http%3A%2F%2Fgreece.greekreporter.com%2F2015%2F09%2F30%2Fhephaestions-monogram-found-at-amphipolis-tomb%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-176"><a href="#cite_ref-176">^</a> <a href="#CITEREFStudniczka1894">Studniczka 1894</a>, стр. 226ff </li> <li id="cite_note-177"><a href="#cite_ref-177">^</a> <cite class="citation journal">Bieber, M (1965). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/sim_greece-rome_1965-10_12_2/page/183">„The Portraits of Alexander”</a>. Greece & Rome. Second Series. 12 (2): 183—88. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:163858858">163858858</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1017%2Fs0017383500015345">10.1017/s0017383500015345</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=The+Portraits+of+Alexander&rft.aufirst=M&rft.aulast=Bieber&rft.date=1965&rft.genre=article&rft.issue=2&rft.jtitle=Greece+%26+Rome&rft.pages=183-88&rft.volume=12&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A163858858&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsim_greece-rome_1965-10_12_2%2Fpage%2F183&rft_id=info%3Adoi%2F10.1017%2Fs0017383500015345&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-178"><a href="#cite_ref-178">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:2008.01.0045:chapter=1:section=4">„Plutarch, Galba, chapter 1, section 4”</a>. www.perseus.tufts.edu. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210227032246/http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A2008.01.0045%3Achapter%3D1%3Asection%3D4">Архивирано</a> из оригинала 27. 2. 2021. г. Приступљено 20. 2. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Plutarch%2C+Galba%2C+chapter+1%2C+section+4&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.perseus.tufts.edu&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.perseus.tufts.edu%2Fhopper%2Ftext%3Fdoc%3DPerseus%3Atext%3A2008.01.0045%3Achapter%3D1%3Asection%3D4&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-179"><a href="#cite_ref-179">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:2008.01.0116:chapter=1:section=4">„Plutarch, Galba, chapter 1, section 4”</a>. www.perseus.tufts.edu. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210224185759/http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A2008.01.0116%3Achapter%3D1%3Asection%3D4">Архивирано</a> из оригинала 24. 2. 2021. г. Приступљено 20. 2. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Plutarch%2C+Galba%2C+chapter+1%2C+section+4&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.perseus.tufts.edu&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.perseus.tufts.edu%2Fhopper%2Ftext%3Fdoc%3DPerseus%3Atext%3A2008.01.0116%3Achapter%3D1%3Asection%3D4&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-180"><a href="#cite_ref-180">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:2008.01.0191:chapter=27">„Plutarch, Regum et imperatorum apophthegmata, Ἀλέξανδρος”</a>. www.perseus.tufts.edu. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210224161752/http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A2008.01.0191%3Achapter%3D27">Архивирано</a> из оригинала 24. 2. 2021. г. Приступљено 20. 2. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Plutarch%2C+Regum+et+imperatorum+apophthegmata%2C+%E1%BC%88%CE%BB%CE%AD%CE%BE%CE%B1%CE%BD%CE%B4%CF%81%CE%BF%CF%82&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.perseus.tufts.edu&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.perseus.tufts.edu%2Fhopper%2Ftext%3Fdoc%3DPerseus%3Atext%3A2008.01.0191%3Achapter%3D27&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-181"><a href="#cite_ref-181">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=urn:cts:greekLit:tlg0007.tlg087.perseus-grc1:2.4">„Plutarch, De Alexandri magni fortuna aut virtute, chapter 2, section 4”</a>. www.perseus.tufts.edu. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210224150622/http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=urn:cts:greekLit:tlg0007.tlg087.perseus-grc1:2.4">Архивирано</a> из оригинала 24. 2. 2021. г. Приступљено 20. 2. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Plutarch%2C+De+Alexandri+magni+fortuna+aut+virtute%2C+chapter+2%2C+section+4&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.perseus.tufts.edu&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.perseus.tufts.edu%2Fhopper%2Ftext%3Fdoc%3Durn%3Acts%3AgreekLit%3Atlg0007.tlg087.perseus-grc1%3A2.4&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGreen200724–26-182">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200724–26_182-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200724–26_182-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200724–26_182-2">в</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200724–26_182-3">г</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200724–26_182-4">д</a> <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. 24–26. </li> <li id="cite_note-Shipley-183"><a href="#cite_ref-Shipley_183-0">^</a> <cite class="citation book">Shipley, Graham (2014). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=sAoiAwAAQBAJ&pg=PA40">The Greek World After Alexander 323–30 BC</a>. стр. 40. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-134-06531-8" title="Посебно:Штампани извори/978-1-134-06531-8">978-1-134-06531-8</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210126090539/https://books.google.com/books?id=sAoiAwAAQBAJ&pg=PA40">Архивирано</a> из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 9. 11. 2017.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Graham&rft.aulast=Shipley&rft.btitle=The+Greek+World+After+Alexander+323%E2%80%9330+BC&rft.date=2014&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-134-06531-8&rft.pages=40&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DsAoiAwAAQBAJ%26pg%3DPA40&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-184"><a href="#cite_ref-184">^</a> <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. 20 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGreen200726–29-185"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200726–29_185-0">^</a> <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. 26–29. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGreen200729–34-186"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200729–34_186-0">^</a> <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. 29–34. </li> <li id="cite_note-187"><a href="#cite_ref-187">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.cngcoins.com/Coin.aspx?CoinID=368240">„CNG: eAuction 430. KINGS of MACEDON. Alexander III 'the Great'. 336-323 BC. AR Tetradrachm (25mm, 17.15 g, 1h). Tarsos mint. Struck under Balakros or Menes, circa 333-327 BC.”</a>. www.cngcoins.com. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20190218081840/https://www.cngcoins.com/Coin.aspx?CoinID=368240">Архивирано</a> из оригинала 18. 2. 2019. г. Приступљено 17. 2. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=CNG%3A+eAuction+430.+KINGS+of+MACEDON.+Alexander+III+%27the+Great%27.+336-323+BC.+AR+Tetradrachm+%2825mm%2C+17.15+g%2C+1h%29.+Tarsos+mint.+Struck+under+Balakros+or+Menes%2C+circa+333-327+BC.&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.cngcoins.com&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.cngcoins.com%2FCoin.aspx%3FCoinID%3D368240&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-DSXVIII4-188">^ <a href="#cite_ref-DSXVIII4_188-0">а</a> <a href="#cite_ref-DSXVIII4_188-1">б</a> <a href="#CITEREFDiodorus_Siculus1989">Diodorus Siculus 1989</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?lookup=Diod.+18.4.1">XVIII, 4</a> </li> <li id="cite_note-Bad-189">^ <a href="#cite_ref-Bad_189-0">а</a> <a href="#cite_ref-Bad_189-1">б</a> <a href="#cite_ref-Bad_189-2">в</a> <a href="#cite_ref-Bad_189-3">г</a> <a href="#cite_ref-Bad_189-4">д</a> <cite class="citation journal">Badian, Erns (1968). „A King's Notebooks”. Harvard Studies in Classical Philology. 72: 183—204. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/311079">311079</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.2307%2F311079">10.2307/311079</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=A+King%27s+Notebooks&rft.aufirst=Erns&rft.aulast=Badian&rft.date=1968&rft.genre=article&rft.jtitle=Harvard+Studies+in+Classical+Philology&rft.pages=183-204&rft.volume=72&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F311079&rft_id=info%3Adoi%2F10.2307%2F311079&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-190"><a href="#cite_ref-190">^</a> <a href="#CITEREFMcKechnie1989">McKechnie 1989</a>, стр. 54 </li> <li id="cite_note-191"><a href="#cite_ref-191">^</a> <cite class="citation book">Tarn, William Woodthorpe (1948). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.499219">Alexander the Great.</a> Cambridge [England]: University Press. стр. 378. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-521-22584-1" title="Посебно:Штампани извори/0-521-22584-1">0-521-22584-1</a>. <a href="/wiki/OCLC" title="OCLC">OCLC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/oclc/606613">606613</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=William+Woodthorpe&rft.aulast=Tarn&rft.btitle=Alexander+the+Great.&rft.date=1948&rft.genre=book&rft.isbn=0-521-22584-1&rft.pages=378&rft.place=Cambridge+%5BEngland%5D&rft.pub=University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fin.ernet.dli.2015.499219&rft_id=info%3Aoclcnum%2F606613&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010[httpsbooksgooglecombooksidlkYFVJ3U-BICpgPA192_192]-192"><a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010[httpsbooksgooglecombooksidlkYFVJ3U-BICpgPA192_192]_192-0">^</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=lkYFVJ3U-BIC&pg=PA192">192</a>. </li> <li id="cite_note-Roisman_2010_193-193">^ <a href="#cite_ref-Roisman_2010_193_193-0">а</a> <a href="#cite_ref-Roisman_2010_193_193-1">б</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 193, <a href="#CITEREFMorkot1996">Morkot 1996</a>, стр. 110 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMorkot1996110-194"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEMorkot1996110_194-0">^</a> <a href="#CITEREFMorkot1996">Morkot 1996</a>, стр. 110. </li> <li id="cite_note-195"><a href="#cite_ref-195">^</a> <cite class="citation book">Tarn, William Woodthorpe (1948). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.499219">Alexander the Great.</a> Cambridge [England]: University Press. стр. 361—362. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-521-22584-1" title="Посебно:Штампани извори/0-521-22584-1">0-521-22584-1</a>. <a href="/wiki/OCLC" title="OCLC">OCLC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/oclc/606613">606613</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=William+Woodthorpe&rft.aulast=Tarn&rft.btitle=Alexander+the+Great.&rft.date=1948&rft.genre=book&rft.isbn=0-521-22584-1&rft.pages=361-362&rft.place=Cambridge+%5BEngland%5D&rft.pub=University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fin.ernet.dli.2015.499219&rft_id=info%3Aoclcnum%2F606613&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEMorkot1996122-196">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEMorkot1996122_196-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEMorkot1996122_196-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEMorkot1996122_196-2">в</a> <a href="#CITEREFMorkot1996">Morkot 1996</a>, стр. 122. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010193-197">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010193_197-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010193_197-1">б</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 193. </li> <li id="cite_note-198"><a href="#cite_ref-198">^</a> <cite class="citation book">Stewart, Andrew (1993). Faces of Power : Alexander's Image and Hellenistic Politics Hellenistic Culture and Society. University of California Press. стр. 72. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9780520068513" title="Посебно:Штампани извори/9780520068513">9780520068513</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Andrew&rft.aulast=Stewart&rft.btitle=Faces+of+Power+%3A+Alexander%27s+Image+and+Hellenistic+Politics+Hellenistic+Culture+and+Society&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.isbn=9780520068513&rft.pages=72&rft.pub=University+of+California+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Alexander_the_Great-199">^ <a href="#cite_ref-Alexander_the_Great_199-0">а</a> <a href="#cite_ref-Alexander_the_Great_199-1">б</a> <a href="#cite_ref-Alexander_the_Great_199-2">в</a> <a href="#cite_ref-Alexander_the_Great_199-3">г</a> <cite class="citation book">Nawotka, Krzysztof (2010). Alexander the Great. Cambridge Scholars Publishing. стр. 43.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Krzysztof&rft.aulast=Nawotka&rft.btitle=Alexander+the+Great&rft.date=2010&rft.genre=book&rft.pages=43&rft.pub=Cambridge+Scholars+Publishing&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-200"><a href="#cite_ref-200">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://employees.oneonta.edu/farberas/arth/arth200/politics/images_authority_2_greek.html">„Images of Authority II: The Greek Example”</a>. SUNY Oneonta. 2005. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20181004195912/http://employees.oneonta.edu/farberas/arth/arth200/politics/images_authority_2_greek.html">Архивирано</a> из оригинала 4. 10. 2018. г. Приступљено 16. 12. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Images+of+Authority+II%3A+The+Greek+Example&rft.date=2005&rft.genre=unknown&rft.pub=SUNY+Oneonta&rft_id=http%3A%2F%2Femployees.oneonta.edu%2Ffarberas%2Farth%2Farth200%2Fpolitics%2Fimages_authority_2_greek.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-201"><a href="#cite_ref-201">^</a> <cite class="citation book">Stewart, Andrew (1993). Faces of Power : Alexander's Image and Hellenistic Politics Hellenistic Culture and Society. University of California Press. стр. 69. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9780520068513" title="Посебно:Штампани извори/9780520068513">9780520068513</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Andrew&rft.aulast=Stewart&rft.btitle=Faces+of+Power+%3A+Alexander%27s+Image+and+Hellenistic+Politics+Hellenistic+Culture+and+Society&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.isbn=9780520068513&rft.pages=69&rft.pub=University+of+California+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEBosworth198819–20-202"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEBosworth198819–20_202-0">^</a> <a href="#CITEREFBosworth1988">Bosworth 1988</a>, стр. 19–20. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERolfe19465.2.13-203"><a href="#cite_ref-FOOTNOTERolfe19465.2.13_203-0">^</a> <a href="#CITEREFRolfe1946">Rolfe 1946</a>, 5.2.13. </li> <li id="cite_note-204"><a href="#cite_ref-204">^</a> <cite class="citation book">Siculus, Diodorus (1989). <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0084%3Abook%3D17%3Achapter%3D37">Diodorus of Sicily in Twelve Volumes with an English Translation by C. H. Oldfather. Vol. 4-8.</a> Harvard University Press. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210709192544/http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0084:book%3D17:chapter%3D37">Архивирано</a> из оригинала 9. 7. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Diodorus&rft.aulast=Siculus&rft.btitle=Diodorus+of+Sicily+in+Twelve+Volumes+with+an+English+Translation+by+C.+H.+Oldfather.+Vol.+4-8.&rft.date=1989&rft.genre=book&rft.pub=Harvard+University+Press&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.perseus.tufts.edu%2Fhopper%2Ftext%3Fdoc%3DPerseus%253Atext%253A1999.01.0084%253Abook%253D17%253Achapter%253D37&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEPlutarch1919[httpswwwperseustuftseduhoppertextdocPerseustext1999010243chapter4highlightlysippus_IV,_1]-205"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEPlutarch1919[httpswwwperseustuftseduhoppertextdocPerseustext1999010243chapter4highlightlysippus_IV,_1]_205-0">^</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0243:chapter=4&highlight=lysippus">IV, 1</a>. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTELiddellScott1940[httpswwwperseustuftseduhoppertextdocPerseustext1999040057entrycanqos_ξανθός]-206"><a href="#cite_ref-FOOTNOTELiddellScott1940[httpswwwperseustuftseduhoppertextdocPerseustext1999040057entrycanqos_ξανθός]_206-0">^</a> <a href="#CITEREFLiddellScott1940">Liddell & Scott 1940</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.04.0057:entry=canqo/s">ξανθός</a>. </li> <li id="cite_note-207"><a href="#cite_ref-207">^</a> <cite class="citation book">Woodhouse, Sidney Chawner (1910). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.31421">English–Greek Dictionary: A Vocabulary of the Attic Language</a>. London: Routledge & Kegan Paul Limited. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.31421/page/52">52</a>,84,101.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Sidney+Chawner&rft.aulast=Woodhouse&rft.btitle=English%E2%80%93Greek+Dictionary%3A+A+Vocabulary+of+the+Attic+Language&rft.date=1910&rft.genre=book&rft.pages=52%2C84%2C101&rft.place=London&rft.pub=Routledge+%26+Kegan+Paul+Limited&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fin.ernet.dli.2015.31421&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-208"><a href="#cite_ref-208">^</a> <cite class="citation book">Beekes, Robert Stephen Paul; Beek, Lucien van (2010). Etymological Dictionary of Greek. Leiden, Boston: Brill. стр. 1033.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Beek%2C+Lucien+van&rft.aufirst=Robert+Stephen+Paul&rft.aulast=Beekes&rft.btitle=Etymological+Dictionary+of+Greek&rft.date=2010&rft.genre=book&rft.pages=1033&rft.place=Leiden%2C+Boston&rft.pub=Brill&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-209"><a href="#cite_ref-209">^</a> <cite class="citation book">Pearce, John M. S. (2003). Fragments of Neurological History. Imperial College Press. стр. 248. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/1-86094-338-1" title="Посебно:Штампани извори/1-86094-338-1">1-86094-338-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=John+M.+S.&rft.aulast=Pearce&rft.btitle=Fragments+of+Neurological+History&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=1-86094-338-1&rft.pages=248&rft.pub=Imperial+College+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-210"><a href="#cite_ref-210">^</a> <cite class="citation journal">Ashrafian H. (јун 2004). „The Death of Alexander the Great–a Spinal Twist of Fate”. J Hist Neurosci. 13 (2): 138—42. <a href="/wiki/PMID" title="PMID">PMID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15370319">15370319</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.1080%2F0964704049052157">10.1080/0964704049052157</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=The+Death+of+Alexander+the+Great%E2%80%93a+Spinal+Twist+of+Fate&rft.au=Ashrafian+H.&rft.date=2004&rft.genre=article&rft.issue=2&rft.jtitle=J+Hist+Neurosci&rft.pages=138-42&rft.volume=13&rft_id=info%3Adoi%2F10.1080%2F0964704049052157&rft_id=info%3Apmid%2F15370319&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-211"><a href="#cite_ref-211">^</a> <cite class="citation book">Grafton, Anthony; Most, Glenn W; Settis, Salvatore (2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/classicaltraditi0000unse_l4k4">The Classical Tradition</a>. Harvard University Press. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/classicaltraditi0000unse_l4k4/page/27">27</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-674-03572-0" title="Посебно:Штампани извори/978-0-674-03572-0">978-0-674-03572-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Most%2C+Glenn+W&rft.au=Settis%2C+Salvatore&rft.aufirst=Anthony&rft.aulast=Grafton&rft.btitle=The+Classical+Tradition&rft.date=2010&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-674-03572-0&rft.pages=27&rft.pub=Harvard+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fclassicaltraditi0000unse_l4k4&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-212"><a href="#cite_ref-212">^</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, 86–160 </li> <li id="cite_note-213"><a href="#cite_ref-213">^</a> <cite class="citation book">Nawotka, Krzysztof (2010). Alexander the Great. Cambridge Scholarship Publishing. стр. 44. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9781443818117" title="Посебно:Штампани извори/9781443818117">9781443818117</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Krzysztof&rft.aulast=Nawotka&rft.btitle=Alexander+the+Great&rft.date=2010&rft.genre=book&rft.isbn=9781443818117&rft.pages=44&rft.pub=Cambridge+Scholarship+Publishing&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-214"><a href="#cite_ref-214">^</a> <cite class="citation book">Boardman, J (2019). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreatfr0000boar">Alexander the Great: From His Death to the Present Day</a>. стр. 40.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=J&rft.aulast=Boardman&rft.btitle=Alexander+the+Great%3A+From+His+Death+to+the+Present+Day&rft.date=2019&rft.genre=book&rft.pages=40&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexandergreatfr0000boar&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  , Princeton University Press, Princeton N.J., </li> <li id="cite_note-215"><a href="#cite_ref-215">^</a> <cite class="citation book">Brinkmann, Vinzenz; Wunsche, Raimund (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://pictures.abebooks.com/inventory/31048007537_3.jpg">Gods in Color: Painted Sculpture of Classical Antiquity</a>. Arthur M. Sackler / Harvard University Art Museum. стр. 159. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20220731043302/https://pictures.abebooks.com/inventory/31048007537_3.jpg">Архивирано</a> из оригинала 31. 7. 2022. г. Приступљено 12. 4. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Wunsche%2C+Raimund&rft.aufirst=Vinzenz&rft.aulast=Brinkmann&rft.btitle=Gods+in+Color%3A+Painted+Sculpture+of+Classical+Antiquity&rft.date=2007&rft.genre=book&rft.pages=159&rft.pub=Arthur+M.+Sackler+%2F+Harvard+University+Art+Museum&rft_id=https%3A%2F%2Fpictures.abebooks.com%2Finventory%2F31048007537_3.jpg&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-216"><a href="#cite_ref-216">^</a> <cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Olga_Palagia&action=edit&redlink=1" class="new" title="Olga Palagia (страница не постоји)">Palagia, Olga</a> (2000). „Hephaestion's Pyre and the Royal Hunt of Alexander”. Ур.: A.B. Bosworth; E.J. Baynham. Alexander the Great in Fact and Fiction. Oxford & New York: Oxford University Press. стр. 185. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-19-815287-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-19-815287-3">978-0-19-815287-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Hephaestion%27s+Pyre+and+the+Royal+Hunt+of+Alexander&rft.aufirst=Olga&rft.aulast=Palagia&rft.btitle=Alexander+the+Great+in+Fact+and+Fiction&rft.date=2000&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-0-19-815287-3&rft.pages=185&rft.place=Oxford+%26+New+York&rft.pub=Oxford+University+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGreen200715–16-217">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200715–16_217-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200715–16_217-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200715–16_217-2">в</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200715–16_217-3">г</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200715–16_217-4">д</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200715–16_217-5">ђ</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200715–16_217-6">е</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200715–16_217-7">ж</a> <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. 15–16. </li> <li id="cite_note-PA5-218"><a href="#cite_ref-PA5_218-0">^</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0243%3Achapter%3D5%3Asection%3D2">V, 2</a> </li> <li id="cite_note-PA4-219">^ <a href="#cite_ref-PA4_219-0">а</a> <a href="#cite_ref-PA4_219-1">б</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0243%3Achapter%3D4%3Asection%3D4">IV, 4</a> </li> <li id="cite_note-AVII29-220">^ <a href="#cite_ref-AVII29_220-0">а</a> <a href="#cite_ref-AVII29_220-1">б</a> <a href="#cite_ref-AVII29_220-2">в</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="http://websfor.org/alexander/arrian/book7b.asp">VII, 29</a> </li> <li id="cite_note-PA7-221"><a href="#cite_ref-PA7_221-0">^</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0243%3Achapter%3D7%3Asection%3D1">VII, 1</a> </li> <li id="cite_note-PA8-222">^ <a href="#cite_ref-PA8_222-0">а</a> <a href="#cite_ref-PA8_222-1">б</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0243%3Achapter%3D8%3Asection%3D1">VIII, 1</a> </li> <li id="cite_note-AVII28-223">^ <a href="#cite_ref-AVII28_223-0">а</a> <a href="#cite_ref-AVII28_223-1">б</a> <a href="#CITEREFArrian1976">Arrian 1976</a>, VII, 28 </li> <li id="cite_note-224"><a href="#cite_ref-224">^</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 190, <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. 4 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGreen200720–21-225"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200720–21_225-0">^</a> <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. 20–21. </li> <li id="cite_note-226"><a href="#cite_ref-226">^</a> <cite class="citation book">M. Wood (2004). T. Gergel, ур. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20201023222142/https://books.google.com/books?id=5kxoAAAAMAAJ">Alexander: Selected Texts from Arrian, Curtius and Plutarch</a>. Penguin. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-14-101312-5" title="Посебно:Штампани извори/0-14-101312-5">0-14-101312-5</a>. Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. Приступљено 23. 10. 2022.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=M.+Wood&rft.btitle=Alexander%3A+Selected+Texts+from+Arrian%2C+Curtius+and+Plutarch&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=0-14-101312-5&rft.pub=Penguin&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D5kxoAAAAMAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Неподобан URL (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD_URL" title="Категорија:CS1 одржавање: Неподобан URL">веза</a>) </li> <li id="cite_note-227"><a href="#cite_ref-227">^</a> <cite class="citation book">Maddox, Donald; Sturm-Maddox, Sara (фебруар 2012). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=TUqQbemlo80C&pg=PA7">Medieval French Alexander, the</a>. стр. 7. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7914-8832-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7914-8832-4">978-0-7914-8832-4</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210317011439/https://books.google.com/books?id=TUqQbemlo80C&pg=PA7">Архивирано</a> из оригинала 17. 3. 2021. г. Приступљено 17. 10. 2016.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Sturm-Maddox%2C+Sara&rft.aufirst=Donald&rft.aulast=Maddox&rft.btitle=Medieval+French+Alexander%2C+the&rft.date=2012&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-7914-8832-4&rft.pages=7&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DTUqQbemlo80C%26pg%3DPA7&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-228"><a href="#cite_ref-228">^</a> G Highet<cite class="citation web">–. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210227124106/https://books.google.com/books?id=KRbBTeM9M2oC&pg=PA68">„The Classical Tradition: Greek and Roman Influences on Western Literature: Greek and Roman Influences on Western Literature”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=KRbBTeM9M2oC&pg=PA68">оригинала</a> 27. 02. 2021. г. Приступљено 8. 4. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=%E2%80%93&rft.btitle=The+Classical+Tradition%3A+Greek+and+Roman+Influences+on+Western+Literature%3A+Greek+and+Roman+Influences+on+Western+Literature&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DKRbBTeM9M2oC%26pg%3DPA68&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> , Oxford University Press, 31 December 1949 p. 68 [] (ed. c.f. – <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20150626135648/http://www.merriam-webster.com/dictionary/clich%C3%A9">„Merriam-webster.com”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.merriam-webster.com/dictionary/clich%C3%A9">оригинала</a> 26. 06. 2015. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Merriam-webster.com&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.merriam-webster.com%2Fdictionary%2Fclich%25C3%25A9&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> ) </li> <li id="cite_note-229"><a href="#cite_ref-229">^</a> Merriam-Webster <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20150326115024/http://www.merriam-webster.com/dictionary/epithet">„– epithet”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.merriam-webster.com/dictionary/epithet">оригинала</a> 26. 03. 2015. г. Приступљено 8. 4. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=%E2%80%93+epithet&rft.genre=unknown&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.merriam-webster.com%2Fdictionary%2Fepithet&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-PA3-230"><a href="#cite_ref-PA3_230-0">^</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0243%3Achapter%3D9%3Asection%3D4">IX, IV</a> </li> <li id="cite_note-P27-231">^ <a href="#cite_ref-P27_231-0">а</a> <a href="#cite_ref-P27_231-1">б</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0243%3Achapter%3D27">XXVII, 1</a> </li> <li id="cite_note-PA45-232"><a href="#cite_ref-PA45_232-0">^</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0243%3Achapter%3D45">LXV, 1</a> </li> <li id="cite_note-233"><a href="#cite_ref-233">^</a> <a href="#CITEREFMorkot1996">Morkot 1996</a>, стр. 111, <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 195 </li> <li id="cite_note-234"><a href="#cite_ref-234">^</a> <a href="#CITEREFMorkot1996">Morkot 1996</a>, стр. 121 </li> <li id="cite_note-235"><a href="#cite_ref-235">^</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 195 </li> <li id="cite_note-236"><a href="#cite_ref-236">^</a> <cite class="citation book">Ahmed, S. Z. (2004). Chaghatai: the Fabulous Cities and People of the Silk Road. West Conshokoken: Infinity Publishing. стр. 61. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-907200-02-1" title="Посебно:Штампани извори/978-1-907200-02-1">978-1-907200-02-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=S.+Z.&rft.aulast=Ahmed&rft.btitle=Chaghatai%3A+the+Fabulous+Cities+and+People+of+the+Silk+Road&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-907200-02-1&rft.pages=61&rft.place=West+Conshokoken&rft.pub=Infinity+Publishing&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-237"><a href="#cite_ref-237">^</a> <cite class="citation book">Strachan, Edward; Bolton, Roy (2008). Russia and Europe in the Nineteenth Century. London: Sphinx Fine Art. стр. 87. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-907200-02-1" title="Посебно:Штампани извори/978-1-907200-02-1">978-1-907200-02-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Bolton%2C+Roy&rft.aufirst=Edward&rft.aulast=Strachan&rft.btitle=Russia+and+Europe+in+the+Nineteenth+Century&rft.date=2008&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-907200-02-1&rft.pages=87&rft.place=London&rft.pub=Sphinx+Fine+Art&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . </li> <li id="cite_note-238"><a href="#cite_ref-238">^</a> Livius.org. "<cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210414100829/https://www.livius.org/articles/person/roxane/">„Roxane”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.livius.org/articles/person/roxane/">оригинала</a> 14. 04. 2021. г. Приступљено 30. 8. 2016.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Roxane&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.livius.org%2Farticles%2Fperson%2Froxane%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>)." Articles on Ancient History.. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEPlutarch1919[httpswwwperseustuftseduhoppertextdocPerseus3Atext3A19990102433Achapter3D47_LXVII,_1]-239"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEPlutarch1919[httpswwwperseustuftseduhoppertextdocPerseus3Atext3A19990102433Achapter3D47_LXVII,_1]_239-0">^</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0243%3Achapter%3D47">LXVII, 1</a>. </li> <li id="cite_note-Carney-240"><a href="#cite_ref-Carney_240-0">^</a> <cite id="CITEREFCarney2000" class="citation">Carney, Elizabeth Donnelly (2000), Women and Monarchy in Macedonia, Norman, OK: University of Oklahoma Press, <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8061-3212-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8061-3212-9">978-0-8061-3212-9</a></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Elizabeth+Donnelly&rft.aulast=Carney&rft.btitle=Women+and+Monarchy+in+Macedonia&rft.date=2000&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8061-3212-9&rft.place=Norman%2C+OK&rft.pub=University+of+Oklahoma+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEPlutarch1936[httpspenelopeuchicagoeduThayerERomanTextsPlutarchMoraliaFortuna_Alexandri2html_II,_6]-241"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEPlutarch1936[httpspenelopeuchicagoeduThayerERomanTextsPlutarchMoraliaFortuna_Alexandri2html_II,_6]_241-0">^</a> <a href="#CITEREFPlutarch1936">Plutarch 1936</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Moralia/Fortuna_Alexandri*/2.html">II, 6</a>. </li> <li id="cite_note-242"><a href="#cite_ref-242">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20130924230104/http://www.livius.org/aj-al/alexander01/alexander_iv.html">„Alexander IV”</a>. Livius. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.livius.org/aj-al/alexander01/alexander_iv.html">оригинала</a> 24. 9. 2013. г. Приступљено 13. 12. 2009.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Alexander+IV&rft.genre=unknown&rft.pub=Livius&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.livius.org%2Faj-al%2Falexander01%2Falexander_iv.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERenault2001100-243"><a href="#cite_ref-FOOTNOTERenault2001100_243-0">^</a> <a href="#CITEREFRenault2001">Renault 2001</a>, стр. 100. </li> <li id="cite_note-DSXVII114-244"><a href="#cite_ref-DSXVII114_244-0">^</a> <a href="#CITEREFDiodorus_Siculus1989">Diodorus Siculus 1989</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?lookup=Diod.+17.114.1">XVII, 114</a> </li> <li id="cite_note-P72-245"><a href="#cite_ref-P72_245-0">^</a> <a href="#CITEREFPlutarch1919">Plutarch 1919</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0243%3Achapter%3D72">LXXII, 1</a> </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEOgden2009204-246"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEOgden2009204_246-0">^</a> <a href="#CITEREFOgden2009">Ogden 2009</a>, стр. 204. </li> <li id="cite_note-247"><a href="#cite_ref-247">^</a> <cite class="citation book">Thomas K. Hubbard, ур. (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/homosexualitygre00hubb">Homosexuality in Greece and Rome: A Sourcebook of Basic Documents<img alt="Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. University of California Press. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/homosexualitygre00hubb/page/n97">79</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-520-23430-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-520-23430-7">978-0-520-23430-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Homosexuality+in+Greece+and+Rome%3A+A+Sourcebook+of+Basic+Documents&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-520-23430-7&rft.pages=79&rft.pub=University+of+California+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fhomosexualitygre00hubb&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-AelXII7-248"><a href="#cite_ref-AelXII7_248-0">^</a> <cite id="CITEREFAelian" class="citation">Aelian, <a rel="nofollow" class="external text" href="http://penelope.uchicago.edu/aelian/varhist12.xhtml#chap7">„7”</a>, Varia Historia, XII</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=7&rft.au=Aelian&rft.btitle=Varia+Historia&rft.genre=bookitem&rft_id=http%3A%2F%2Fpenelope.uchicago.edu%2Faelian%2Fvarhist12.xhtml%23chap7&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-249"><a href="#cite_ref-249">^</a> <cite class="citation book">Skinner, Marilyn (2013). Sexuality in Greek and Roman Culture (Ancient Cultures), 2nd edition. Wiley-Blackwell. стр. 190. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4443-4986-3" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4443-4986-3">978-1-4443-4986-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Marilyn&rft.aulast=Skinner&rft.btitle=Sexuality+in+Greek+and+Roman+Culture+%28Ancient+Cultures%29%2C+2nd+edition&rft.date=2013&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4443-4986-3&rft.pages=190&rft.pub=Wiley-Blackwell&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTESacks199516-250"><a href="#cite_ref-FOOTNOTESacks199516_250-0">^</a> <a href="#CITEREFSacks1995">Sacks 1995</a>, стр. 16. </li> <li id="cite_note-251"><a href="#cite_ref-251">^</a> <cite class="citation book">Hubbard, Thomas (2014). „Chapter 8: Peer Homosexuality”. Ур.: Hubbard, Thomas. A Companion to Greek and Roman Sexualities. Blackwell Publishing Ltd. стр. 143. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4051-9572-0" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4051-9572-0">978-1-4051-9572-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Chapter+8%3A+Peer+Homosexuality&rft.aufirst=Thomas&rft.aulast=Hubbard&rft.btitle=A+Companion+to+Greek+and+Roman+Sexualities&rft.date=2014&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-1-4051-9572-0&rft.pages=143&rft.pub=Blackwell+Publishing+Ltd&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEOgden2009208-252"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEOgden2009208_252-0">^</a> <a href="#CITEREFOgden2009">Ogden 2009</a>, стр. 208... three attested pregnancies in eight years produces an attested impregnation rate of one every 2.7 years, which is actually superior to that of his father. </li> <li id="cite_note-253"><a href="#cite_ref-253">^</a> <cite class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Mary_Renault&action=edit&redlink=1" class="new" title="Mary Renault (страница не постоји)">Renault, Mary</a> (1979). <a href="/w/index.php?title=The_Nature_of_Alexander&action=edit&redlink=1" class="new" title="The Nature of Alexander (страница не постоји)">The Nature of Alexander</a>. Pantheon. стр. 110. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-394-73825-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-394-73825-3">978-0-394-73825-3</a>. „No record at all exists of such a woman [ie, Barsine] accompanying his march; nor of any claim by her, or her powerful kin, that she had borne him offspring. Yet twelve years after his death a boy was produced, seventeen years old, born therefore five years after Damascus, her alleged son "brought up in Pergamon"; a claimant and shortlived pawn in the succession wars, chosen probably for a physical resemblance to Alexander. That he actually did marry another Barsine must have helped both to launch and preserve the story; but no source reports any notice whatever taken by him of a child who, Roxane's being posthumous, would have been during his lifetime his only son, by a near-royal mother. In a man who named cities after his horse and dog, this strains credulity.”</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Mary&rft.aulast=Renault&rft.btitle=The+Nature+of+Alexander&rft.date=1979&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-394-73825-3&rft.pages=110&rft.pub=Pantheon&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-DSXVII77-254"><a href="#cite_ref-DSXVII77_254-0">^</a> <a href="#CITEREFDiodorus_Siculus1989">Diodorus Siculus 1989</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?lookup=Diod.+17.77.1">XVII, 77</a> </li> <li id="cite_note-255"><a href="#cite_ref-255">^</a> <cite class="citation web">Plutarch (1936). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Moralia/Fortuna_Alexandri*/2.html">„Moralia”</a>. University of Chicago. I, 11. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20220731043302/https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Moralia/Fortuna_Alexandri%2A/2.html">Архивирано</a> из оригинала 31. 7. 2022. г. Приступљено 19. 2. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Plutarch&rft.btitle=Moralia&rft.date=1936&rft.genre=unknown&rft.pub=University+of+Chicago&rft_id=https%3A%2F%2Fpenelope.uchicago.edu%2FThayer%2FE%2FRoman%2FTexts%2FPlutarch%2FMoralia%2FFortuna_Alexandri%2A%2F2.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-256"><a href="#cite_ref-256">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.henry-davis.com/MAPS/Ancient%20Web%20Pages/112.html">„World map according to Eratosthenes (194 B.C.)”</a>. henry-davis.com. Henry Davis Consulting. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20180929075759/http://www.henry-davis.com/MAPS/Ancient">Архивирано</a> из оригинала 29. 9. 2018. г. Приступљено 16. 12. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=World+map+according+to+Eratosthenes+%28194+B.C.%29&rft.genre=unknown&rft.jtitle=henry-davis.com&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.henry-davis.com%2FMAPS%2FAncient%2520Web%2520Pages%2F112.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-257"><a href="#cite_ref-257">^</a> <cite class="citation encyclopaedia"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.britannica.com/summary/Alexander-the-Greats-Achievements">„Alexander the Great's Achievements”</a>. Britannica. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210702234248/https://www.britannica.com/summary/Alexander-the-Greats-Achievements">Архивирано</a> из оригинала 2. 7. 2021. г. Приступљено 19. 8. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Alexander+the+Great%27s+Achievements&rft.btitle=Britannica&rft.genre=bookitem&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.britannica.com%2Fsummary%2FAlexander-the-Greats-Achievements&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-uconn-258"><a href="#cite_ref-uconn_258-0">^</a> <cite class="citation journal">Turchin, Peter; Adams, Jonathan M.; Hall, Thomas D. (2006). „East-West Orientation of Historical Empires and Modern States”. Journal of World-Systems Research. 12 (2): 219—29. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.5195%2Fjwsr.2006.369">10.5195/jwsr.2006.369</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=East-West+Orientation+of+Historical+Empires+and+Modern+States&rft.au=Adams%2C+Jonathan+M.&rft.au=Hall%2C+Thomas+D.&rft.aufirst=Peter&rft.aulast=Turchin&rft.date=2006&rft.genre=article&rft.issue=2&rft.jtitle=Journal+of+World-Systems+Research&rft.pages=219-29&rft.volume=12&rft_id=info%3Adoi%2F10.5195%2Fjwsr.2006.369&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGreen2007xii–xix-259">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen2007xii–xix_259-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen2007xii–xix_259-1">б</a> <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. xii–xix. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEKeay200182–85-260"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEKeay200182–85_260-0">^</a> <a href="#CITEREFKeay2001">Keay 2001</a>, стр. 82–85. </li> <li id="cite_note-livius-261">^ <a href="#cite_ref-livius_261-0">а</a> <a href="#cite_ref-livius_261-1">б</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20150503150242/http://www.livius.org/aj-al/alexander/alexander_z2.html">„Alexander the Great: his towns”</a>. livius.org. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.livius.org/aj-al/alexander/alexander_z2.html">оригинала</a> 3. 5. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2009.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Alexander+the+Great%3A+his+towns&rft.genre=unknown&rft.pub=livius.org&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.livius.org%2Faj-al%2Falexander%2Falexander_z2.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-paus75-262"><a href="#cite_ref-paus75_262-0">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Paus.+7.5">„Pausanias, Description of Greece, 7.5”</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210624204431/https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Paus.+7.5">Архивирано</a> из оригинала 24. 6. 2021. г. Приступљено 23. 6. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Pausanias%2C+Description+of+Greece%2C+7.5&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.perseus.tufts.edu%2Fhopper%2Ftext%3Fdoc%3DPaus.%2B7.5&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-263"><a href="#cite_ref-263">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0006:alphabetic+letter=P:entry+group=3:entry=pella-2">„The Princeton Encyclopedia of Classical Sites, Pella (Khirbet Fahil) Jordan.”</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210221123829/https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.04.0006:alphabetic+letter=P:entry+group=3:entry=pella-2">Архивирано</a> из оригинала 21. 2. 2021. г. Приступљено 2. 8. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=The+Princeton+Encyclopedia+of+Classical+Sites%2C+Pella+%28Khirbet+Fahil%29+Jordan.&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.perseus.tufts.edu%2Fhopper%2Ftext%3Fdoc%3DPerseus%253Atext%253A1999.04.0006%3Aalphabetic%2Bletter%3DP%3Aentry%2Bgroup%3D3%3Aentry%3Dpella-2&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Burn-264">^ <a href="#cite_ref-Burn_264-0">а</a> <a href="#cite_ref-Burn_264-1">б</a> <a href="#cite_ref-Burn_264-2">в</a> <a href="#cite_ref-Burn_264-3">г</a> <cite class="citation book">Burn, Lucilla (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=TmhjC_AdoNsC&pg=PA10">Hellenistic Art: From Alexander the Great to Augustus</a>. London, England: The British Museum Press. стр. 10—11. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-89236-776-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-89236-776-4">978-0-89236-776-4</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210414074357/https://books.google.com/books?id=TmhjC_AdoNsC&pg=PA10">Архивирано</a> из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 15. 12. 2017.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Lucilla&rft.aulast=Burn&rft.btitle=Hellenistic+Art%3A+From+Alexander+the+Great+to+Augustus&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-89236-776-4&rft.pages=10-11&rft.place=London%2C+England&rft.pub=The+British+Museum+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DTmhjC_AdoNsC%26pg%3DPA10&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-BritishMuseum-265">^ <a href="#cite_ref-BritishMuseum_265-0">а</a> <a href="#cite_ref-BritishMuseum_265-1">б</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.britishmuseum.org/research/collection_online/collection_object_details.aspx?objectId=437260&partId=1&searchText=athena+polias&people=72426&page=1">„Collection online”</a>. <a href="/wiki/British_Museum" class="mw-redirect" title="British Museum">British Museum</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20171215221426/http://www.britishmuseum.org/research/collection_online/collection_object_details.aspx?objectId=437260&partId=1&searchText=athena+polias&people=72426&page=1">Архивирано</a> из оригинала 15. 12. 2017. г. Приступљено 15. 12. 2017.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Collection+online&rft.genre=unknown&rft.pub=British+Museum&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.britishmuseum.org%2Fresearch%2Fcollection_online%2Fcollection_object_details.aspx%3FobjectId%3D437260%26partId%3D1%26searchText%3Dathena%2Bpolias%26people%3D72426%26page%3D1&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  "Marble wall block from the temple of Athena at Priene, inscribed on two sides. The inscription on the front records the gift of funds from Alexander the Great to complete the temple." </li> <li id="cite_note-266"><a href="#cite_ref-266">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.britishmuseum.org/research/collection_online/collection_object_details/collection_image_gallery.aspx?partid=1&assetid=457544001&objectid=437260">„Priene Inscription”</a>. <a href="/wiki/British_Museum" class="mw-redirect" title="British Museum">British Museum</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20171215221617/http://www.britishmuseum.org/research/collection_online/collection_object_details/collection_image_gallery.aspx?partid=1&assetid=457544001&objectid=437260">Архивирано</a> из оригинала 15. 12. 2017. г. Приступљено 15. 12. 2017.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Priene+Inscription&rft.genre=unknown&rft.pub=British+Museum&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.britishmuseum.org%2Fresearch%2Fcollection_online%2Fcollection_object_details%2Fcollection_image_gallery.aspx%3Fpartid%3D1%26assetid%3D457544001%26objectid%3D437260&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  "Marble wall block from the temple of Athena at Priene, inscribed. Part of the marble wall of the temple of Athena at Priene. Above: "King Alexander dedicated the temple to Athena Polias." </li> <li id="cite_note-267"><a href="#cite_ref-267">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://cts.perseids.org/read/greekLit/tlg2200/tlg00411/opp-grc1/88">„Capitains Nemo”</a>. cts.perseids.org. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200815194836/http://cts.perseids.org/read/greekLit/tlg2200/tlg00411/opp-grc1/88">Архивирано</a> из оригинала 15. 8. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Capitains+Nemo&rft.genre=unknown&rft.jtitle=cts.perseids.org&rft_id=http%3A%2F%2Fcts.perseids.org%2Fread%2FgreekLit%2Ftlg2200%2Ftlg00411%2Fopp-grc1%2F88&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-268"><a href="#cite_ref-268">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://muse.jhu.edu/chapter/1708741/pdf">„Project MUSE - Ancient Antioch”</a>. muse.jhu.edu. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210225181903/https://muse.jhu.edu/chapter/1708741/pdf">Архивирано</a> из оригинала 25. 2. 2021. г. Приступљено 23. 5. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Project+MUSE+-+Ancient+Antioch&rft.genre=unknown&rft.jtitle=muse.jhu.edu&rft_id=https%3A%2F%2Fmuse.jhu.edu%2Fchapter%2F1708741%2Fpdf&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-269"><a href="#cite_ref-269">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.cs.uky.edu/~raphael/sol/sol-entries/sigma/117">„Suda, sigma, 117”</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20211014070448/https://www.cs.uky.edu/~raphael/sol/sol-entries/sigma/117">Архивирано</a> из оригинала 14. 10. 2021. г. Приступљено 12. 8. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Suda%2C+sigma%2C+117&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.cs.uky.edu%2F~raphael%2Fsol%2Fsol-entries%2Fsigma%2F117&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGreen200756–59-270">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200756–59_270-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200756–59_270-1">б</a> <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. 56–59. </li> <li id="cite_note-271"><a href="#cite_ref-271">^</a> <cite class="citation web">Waterman, Leroy; McDowell, Robert H.; Hopkins, Clark (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20120104113121/http://www.umich.edu/~kelseydb/Excavation/Seleucia.html">„Seleucia on the Tigris, Iraq”</a>. umich.edu. The Kelsey Online. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.umich.edu/~kelseydb/Excavation/Seleucia.html">оригинала</a> 4. 1. 2012. г. Приступљено 16. 12. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Seleucia+on+the+Tigris%2C+Iraq&rft.au=Hopkins%2C+Clark&rft.au=McDowell%2C+Robert+H.&rft.aufirst=Leroy&rft.aulast=Waterman&rft.date=1998&rft.genre=unknown&rft.jtitle=umich.edu&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.umich.edu%2F~kelseydb%2FExcavation%2FSeleucia.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEGreen200721,_56–59-272"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEGreen200721,_56–59_272-0">^</a> <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. 21, 56–59. </li> <li id="cite_note-273"><a href="#cite_ref-273">^</a> <a href="#CITEREFGreen2007">Green 2007</a>, стр. 56–59, <a href="#CITEREFMcCarty2004">McCarty 2004</a>, стр. 17 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEHarrison197151-274">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEHarrison197151_274-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEHarrison197151_274-1">б</a> <a href="#CITEREFHarrison1971">Harrison 1971</a>, стр. 51. </li> <li id="cite_note-275"><a href="#cite_ref-275">^</a> <a href="#CITEREFBaynes2007">Baynes 2007</a>, стр. 170, <a href="#CITEREFGabriel2002">Gabriel 2002</a>, стр. 277 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEKeay2001101–09-276">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTEKeay2001101–09_276-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEKeay2001101–09_276-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTEKeay2001101–09_276-2">в</a> <a href="#CITEREFKeay2001">Keay 2001</a>, стр. 101–09. </li> <li id="cite_note-277"><a href="#cite_ref-277">^</a> <cite class="citation book">Proser, Adriana (2011). The Buddhist Heritage of Pakistan: Art of Gandhara. Asia Society. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-87848-112-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-87848-112-5">978-0-87848-112-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Adriana&rft.aulast=Proser&rft.btitle=The+Buddhist+Heritage+of+Pakistan%3A+Art+of+Gandhara&rft.date=2011&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-87848-112-5&rft.pub=Asia+Society&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-278"><a href="#cite_ref-278">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://neosalexandria.org/syncretism/greco-buddhism-a-brief-history/">„Greco-Buddhism: A Brief History”</a>. Neosalexandria. 11. 11. 2010. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210226133605/https://neosalexandria.org/syncretism/greco-buddhism-a-brief-history/">Архивирано</a> из оригинала 26. 2. 2021. г. Приступљено 19. 3. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Greco-Buddhism%3A+A+Brief+History&rft.date=2010-11-11&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Neosalexandria&rft_id=https%3A%2F%2Fneosalexandria.org%2Fsyncretism%2Fgreco-buddhism-a-brief-history%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-279"><a href="#cite_ref-279">^</a> <a href="#CITEREFLuniya1978">Luniya 1978</a>, стр. 312 </li> <li id="cite_note-Pingree_(1978),_533,_554f.-280">^ <a href="#cite_ref-Pingree_(1978),_533,_554f._280-0">а</a> <a href="#cite_ref-Pingree_(1978),_533,_554f._280-1">б</a> <a href="#CITEREFPingree1978">Pingree 1978</a>, стр. 533, 554ff </li> <li id="cite_note-281"><a href="#cite_ref-281">^</a> <cite class="citation book">Cambon, Pierre; Jarrige, Jean-François (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=xJFtQgAACAAJ">Afghanistan, les trésors retrouvés: Collections du Musée national de Kaboul</a> [Afghanistan, the treasures found: collections of the Kabul national museum] (на језику: француски). Réunion des musées nationaux. стр. 269. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-2-7118-5218-5" title="Посебно:Штампани извори/978-2-7118-5218-5">978-2-7118-5218-5</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210414074556/https://books.google.com/books?id=xJFtQgAACAAJ">Архивирано</a> из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 5. 9. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Jarrige%2C+Jean-Fran%C3%A7ois&rft.aufirst=Pierre&rft.aulast=Cambon&rft.btitle=Afghanistan%2C+les+tr%C3%A9sors+retrouv%C3%A9s%3A+Collections+du+Mus%C3%A9e+national+de+Kaboul&rft.date=2006&rft.genre=book&rft.isbn=978-2-7118-5218-5&rft.pages=269&rft.pub=R%C3%A9union+des+mus%C3%A9es+nationaux&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DxJFtQgAACAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-282"><a href="#cite_ref-282">^</a> <a href="#CITEREFGlickLiveseyWallis2005">Glick, Livesey & Wallis 2005</a>, стр. 463 </li> <li id="cite_note-Hayashi08Aryabhata-283"><a href="#cite_ref-Hayashi08Aryabhata_283-0">^</a> Hayashi (2008), Aryabhata I </li> <li id="cite_note-284"><a href="#cite_ref-284">^</a> <cite class="citation book">Brown, Rebecca M.; Hutton, Deborah S. (22. 6. 2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=7DX-CAAAQBAJ&pg=PA438">A Companion to Asian Art and Architecture</a>. стр. 438. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-119-01953-4" title="Посебно:Штампани извори/978-1-119-01953-4">978-1-119-01953-4</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200229182834/https://books.google.com/books?id=7DX-CAAAQBAJ&pg=PA438">Архивирано</a> из оригинала 29. 2. 2020. г. Приступљено 3. 2. 2017.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Hutton%2C+Deborah+S.&rft.aufirst=Rebecca+M.&rft.aulast=Brown&rft.btitle=A+Companion+to+Asian+Art+and+Architecture&rft.date=2015-06-22&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-119-01953-4&rft.pages=438&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D7DX-CAAAQBAJ%26pg%3DPA438&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-Asirvatham-285">^ <a href="#cite_ref-Asirvatham_285-0">а</a> <a href="#cite_ref-Asirvatham_285-1">б</a> <a href="#cite_ref-Asirvatham_285-2">в</a> <a href="#cite_ref-Asirvatham_285-3">г</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, Chapter 6, p. 114 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTEHolt20033-286"><a href="#cite_ref-FOOTNOTEHolt20033_286-0">^</a> <a href="#CITEREFHolt2003">Holt 2003</a>, стр. 3. </li> <li id="cite_note-Asirvatham2-287">^ <a href="#cite_ref-Asirvatham2_287-0">а</a> <a href="#cite_ref-Asirvatham2_287-1">б</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, Chapter 6, p. 115 </li> <li id="cite_note-288"><a href="#cite_ref-288">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.attalus.org/translate/caesars.html">„Julian: Caesars - translation”</a>. www.attalus.org. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200226035227/http://www.attalus.org/translate/caesars.html">Архивирано</a> из оригинала 26. 2. 2020. г. Приступљено 29. 3. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Julian%3A+Caesars+-+translation&rft.genre=unknown&rft.jtitle=www.attalus.org&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.attalus.org%2Ftranslate%2Fcaesars.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-289"><a href="#cite_ref-289">^</a> <a href="#CITEREFGoldsworthy2009">Goldsworthy 2009</a>, стр. 100 </li> <li id="cite_note-290"><a href="#cite_ref-290">^</a> Plutarch 1919, XI, 2 </li> <li id="cite_note-291"><a href="#cite_ref-291">^</a> Leach, John. Pompey the Great. p. 29. </li> <li id="cite_note-:02-292">^ <a href="#cite_ref-:02_292-0">а</a> <a href="#cite_ref-:02_292-1">б</a> <cite class="citation book">Goldsworthy, Adrian (2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/howromefelldeath0000gold/page/74">How Rome Fell: death of a superpower</a>. New Haven: Yale University Press. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/howromefelldeath0000gold/page/74">74</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-300-16426-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-300-16426-8">978-0-300-16426-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Adrian&rft.aulast=Goldsworthy&rft.btitle=How+Rome+Fell%3A+death+of+a+superpower&rft.date=2009&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-300-16426-8&rft.pages=74&rft.pub=New+Haven%3A+Yale+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fhowromefelldeath0000gold%2Fpage%2F74&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-:92-293">^ <a href="#cite_ref-:92_293-0">а</a> <a href="#cite_ref-:92_293-1">б</a> <a href="#cite_ref-:92_293-2">в</a> <a href="#CITEREFBrauer1967">Brauer 1967</a>, стр. 75 harvnb грешка: no target: CITEREFBrauer1967 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-:292-294">^ <a href="#cite_ref-:292_294-0">а</a> <a href="#cite_ref-:292_294-1">б</a> <a href="#cite_ref-:292_294-2">в</a> <a href="#CITEREFChristopher2015">Christopher 2015</a>, стр. 403 harvnb грешка: no target: CITEREFChristopher2015 (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_template_errors" title="Категорија:Harv and Sfn template errors">help</a>) </li> <li id="cite_note-295"><a href="#cite_ref-295">^</a> <cite class="citation journal">Wardle, David (2007). „Caligula's Bridge of Boats – AD 39 or 40?”. Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. 56 (1): 118—120. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_serijski_broj" title="Međunarodni standardni serijski broj">ISSN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/issn/0018-2311">0018-2311</a>. <a href="/wiki/JSTOR" title="JSTOR">JSTOR</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.jstor.org/stable/25598379">25598379</a>. <a href="/wiki/Semantic_Scholar" title="Semantic Scholar">S2CID</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://api.semanticscholar.org/CorpusID:164017284">164017284</a>. <a href="/wiki/Digitalni_identifikator_objekta" title="Digitalni identifikator objekta">doi</a>:<a rel="nofollow" class="external text" href="https://doi.org/10.25162%2Fhistoria-2007-0009">10.25162/historia-2007-0009</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Caligula%27s+Bridge+of+Boats+%E2%80%93+AD+39+or+40%3F&rft.aufirst=David&rft.aulast=Wardle&rft.date=2007&rft.genre=article&rft.issn=0018-2311&rft.issue=1&rft.jtitle=Historia%3A+Zeitschrift+f%C3%BCr+Alte+Geschichte&rft.pages=118-120&rft.volume=56&rft_id=%2F%2Fwww.jstor.org%2Fstable%2F25598379&rft_id=https%3A%2F%2Fapi.semanticscholar.org%2FCorpusID%3A164017284&rft_id=info%3Adoi%2F10.25162%2Fhistoria-2007-0009&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-seutonius-calig-19-296">^ <a href="#cite_ref-seutonius-calig-19_296-0">а</a> <a href="#cite_ref-seutonius-calig-19_296-1">б</a> <a href="#cite_ref-seutonius-calig-19_296-2">в</a> <a href="#cite_ref-seutonius-calig-19_296-3">г</a> Suetonius, The Lives of Twelve Caesars, Life of Caligula <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210713102249/https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Suetonius/12Caesars/Caligula%2A.html#19">„19”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Suetonius/12Caesars/Caligula*.html">оригинала</a> 13. 07. 2021. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=19&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fpenelope.uchicago.edu%2FThayer%2FE%2FRoman%2FTexts%2FSuetonius%2F12Caesars%2FCaligula%2A.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . </li> <li id="cite_note-297"><a href="#cite_ref-297">^</a> Suetonius, The Lives of Twelve Caesars, Life of Caligula <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210713102249/https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Suetonius/12Caesars/Caligula%2A.html#54">„54”</a>. Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Suetonius/12Caesars/Caligula*.html">оригинала</a> 13. 07. 2021. г.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=54&rft.genre=unknown&rft_id=https%3A%2F%2Fpenelope.uchicago.edu%2FThayer%2FE%2FRoman%2FTexts%2FSuetonius%2F12Caesars%2FCaligula%2A.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> . </li> <li id="cite_note-298"><a href="#cite_ref-298">^</a> <a href="#CITEREFErrington1990">Errington 1990</a>, стр. 249. </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010187-299">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010187_299-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010187_299-1">б</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 187. </li> <li id="cite_note-PA46-300"><a href="#cite_ref-PA46_300-0">^</a> Грешка код цитирања: Неважећа ознака <code><ref></code>; нема текста за референце под именом <code>PA46</code>.</li> <li id="cite_note-301"><a href="#cite_ref-301">^</a> <a href="#CITEREFStoneman1996">Stoneman 1996</a>, passim </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010117-302">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010117_302-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010117_302-1">б</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 117. </li> <li id="cite_note-Fermor-303">^ <a href="#cite_ref-Fermor_303-0">а</a> <a href="#cite_ref-Fermor_303-1">б</a> <a href="#cite_ref-Fermor_303-2">в</a> <a href="#CITEREFFermor2006">Fermor 2006</a>, стр. 215 </li> <li id="cite_note-304"><a href="#cite_ref-304">^</a> <a href="#CITEREFCurtisTallisAndre-Salvini2005">Curtis, Tallis & Andre-Salvini 2005</a>, стр. 154 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010120-305">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010120_305-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010120_305-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010120_305-2">в</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010120_305-3">г</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010120_305-4">д</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 120. </li> <li id="cite_note-306"><a href="#cite_ref-306">^</a> <a href="#CITEREFFischer2004">Fischer 2004</a>, стр. 66 </li> <li id="cite_note-307"><a href="#cite_ref-307">^</a> <cite class="citation book">Kennedy, Hugh (2012). „Journey to Mecca: A History”. Ур.: Porter, Venetia. Hajj : journey to the heart of Islam. Cambridge, Mass.: The British Museum. стр. 131. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-674-06218-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-674-06218-4">978-0-674-06218-4</a>. <a href="/wiki/OCLC" title="OCLC">OCLC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/oclc/709670348">709670348</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Journey+to+Mecca%3A+A+History&rft.aufirst=Hugh&rft.aulast=Kennedy&rft.btitle=Hajj+%3A+journey+to+the+heart+of+Islam&rft.date=2012&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-0-674-06218-4&rft.pages=131&rft.place=Cambridge%2C+Mass.&rft.pub=The+British+Museum&rft_id=info%3Aoclcnum%2F709670348&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-308"><a href="#cite_ref-308">^</a> <a href="#CITEREFWebb2013">Webb 2013</a>, стр. 14 footnote 72 </li> <li id="cite_note-FOOTNOTERoismanWorthington2010122-309">^ <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010122_309-0">а</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010122_309-1">б</a> <a href="#cite_ref-FOOTNOTERoismanWorthington2010122_309-2">в</a> <a href="#CITEREFRoismanWorthington2010">Roisman & Worthington 2010</a>, стр. 122. </li> <li id="cite_note-310"><a href="#cite_ref-310">^</a> Josephus, <a href="/w/index.php?title=Antiquities_of_the_Jews&action=edit&redlink=1" class="new" title="Antiquities of the Jews (страница не постоји)">Jewish Antiquities</a>, XI, 337 <a rel="nofollow" class="external text" href="http://lexundria.com/j_aj/11.304-12.0/wst">viii, 5</a> </li> <li id="cite_note-311"><a href="#cite_ref-311">^</a> <a href="#CITEREFConnerney2009">Connerney 2009</a>, стр. 68 </li> <li id="cite_note-312"><a href="#cite_ref-312">^</a> <cite class="citation journal">Donde, Dipanwita (2014). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.academia.edu/6097802">„The Mughal Sikander: Influence of the Romance of Alexander on Mughal Manuscript Painting”</a>. International Conference of Greek Studies: An Asian Perspective. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210812151906/https://www.academia.edu/6097802">Архивирано</a> из оригинала 12. 8. 2021. г. Приступљено 19. 4. 2019 — преко Academia.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=The+Mughal+Sikander%3A+Influence+of+the+Romance+of+Alexander+on+Mughal+Manuscript+Painting&rft.aufirst=Dipanwita&rft.aulast=Donde&rft.date=2014&rft.genre=article&rft.jtitle=International+Conference+of+Greek+Studies%3A+An+Asian+Perspective&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.academia.edu%2F6097802&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-313"><a href="#cite_ref-313">^</a> <cite class="citation book">Noll, Thomas (2016). „The Visual Image of Alexander the Great”. Ур.: Stock, Markus. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=2nqMCwAAQBAJ&pg=PA258">Alexander the Great in the Middle Ages: Transcultural Perspectives</a>. Превод: Boettcher, Susan. Toronto, Canada: University of Toronto Press. стр. 258. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4426-4466-3" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4426-4466-3">978-1-4426-4466-3</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210310025625/https://books.google.com/books?id=2nqMCwAAQBAJ&pg=PA258">Архивирано</a> из оригинала 10. 3. 2021. г. Приступљено 21. 11. 2017.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=The+Visual+Image+of+Alexander+the+Great&rft.aufirst=Thomas&rft.aulast=Noll&rft.btitle=Alexander+the+Great+in+the+Middle+Ages%3A+Transcultural+Perspectives&rft.date=2016&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-1-4426-4466-3&rft.pages=258&rft.place=Toronto%2C+Canada&rft.pub=University+of+Toronto+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D2nqMCwAAQBAJ%26pg%3DPA258&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-314"><a href="#cite_ref-314">^</a> Louis Antoine Fauvelet de Bourrienne, Memoirs of Napoleon Bonaparte, pp. 158 </li> <li id="cite_note-315"><a href="#cite_ref-315">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://topostext.org/work/534#9.699">„ToposText”</a>. topostext.org. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210201022239/https://topostext.org/work/534#9.699">Архивирано</a> из оригинала 1. 2. 2021. г. Приступљено 18. 8. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=ToposText&rft.genre=unknown&rft.jtitle=topostext.org&rft_id=https%3A%2F%2Ftopostext.org%2Fwork%2F534%239.699&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-316"><a href="#cite_ref-316">^</a> <cite class="citation web"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://topostext.org/work/748#122">„ToposText”</a>. topostext.org. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210201022206/https://topostext.org/work/748#122">Архивирано</a> из оригинала 1. 2. 2021. г. Приступљено 18. 8. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=ToposText&rft.genre=unknown&rft.jtitle=topostext.org&rft_id=https%3A%2F%2Ftopostext.org%2Fwork%2F748%23122&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-317"><a href="#cite_ref-317">^</a> <cite class="citation book">Dwyer, Rachel (децембар 2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=tk5gBAAAQBAJ&q=Sikandar+1941+Prithviraj+Kapoor&pg=PT165">100 Bollywood Films</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9788174369901" title="Посебно:Штампани извори/9788174369901">9788174369901</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210414133059/https://books.google.com/books?id=tk5gBAAAQBAJ&q=Sikandar+1941+Prithviraj+Kapoor&pg=PT165">Архивирано</a> из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 6. 4. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Rachel&rft.aulast=Dwyer&rft.btitle=100+Bollywood+Films&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.isbn=9788174369901&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dtk5gBAAAQBAJ%26q%3DSikandar%2B1941%2BPrithviraj%2BKapoor%26pg%3DPT165&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>) </li> <li id="cite_note-318"><a href="#cite_ref-318">^</a> <cite class="citation book">Lucić, Hanibal. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://dzs.ffzg.unizg.hr/html/Luci1.htm">U POHVALU GRADA DUBROVNIKA</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Hanibal&rft.aulast=Luci%C4%87&rft.btitle=U+POHVALU+GRADA+DUBROVNIKA&rft.genre=book&rft_id=http%3A%2F%2Fdzs.ffzg.unizg.hr%2Fhtml%2FLuci1.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-319"><a href="#cite_ref-319">^</a> <cite class="citation book"><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%94._%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Јеремија Д. Митровић">Митровић, Јеремија</a> (1992). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.rastko.rs/rastko-du/istorija/jmitrovic/1992/jmitrovic-dubrovnik.html#_Toc47800724">Српство Дубровника, поглавље: Jезик - књижевност, након фусноте 144</a>. Београд.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0&rft.aulast=%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D0%94%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%2C+%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%3A+J%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA+-+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%2C+%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD+%D1%84%D1%83%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B5+144&rft.date=1992&rft.genre=book&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.rastko.rs%2Frastko-du%2Fistorija%2Fjmitrovic%2F1992%2Fjmitrovic-dubrovnik.html%23_Toc47800724&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-320"><a href="#cite_ref-320">^</a> <cite class="citation book"><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" title="Лазар Томановић">Томановић, Лазар</a>. Гундулићева тристагодишњица.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80&rft.aulast=%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%93%D1%83%D0%BD%D0%B4%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B0+%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0&rft.genre=book&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-321"><a href="#cite_ref-321">^</a> <cite class="citation book">Нинковић Ташић, Александра (2021). Хрватима с љубављу. Београд: Васкрсење. стр. 62.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0&rft.aulast=%D0%9D%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%A2%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D1%81+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83&rft.date=2021&rft.genre=book&rft.pages=62&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B5&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-322"><a href="#cite_ref-322">^</a> <cite class="citation book">Gundulić, Ivan. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.ffzg.unizg.hr/infoz/dzs/html/Gunduli1.htm">Osman, Pjevanje treće</a>. Dubrovnik.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Ivan&rft.aulast=Gunduli%C4%87&rft.btitle=Osman%2C+Pjevanje+tre%C4%87e&rft.genre=book&rft.place=Dubrovnik&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.ffzg.unizg.hr%2Finfoz%2Fdzs%2Fhtml%2FGunduli1.htm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-323"><a href="#cite_ref-323">^</a> <cite class="citation book">Njegoš, Petar Petrović. LAŽNI CAR ŠĆEPAN MALI.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Petar+Petrovi%C4%87&rft.aulast=Njego%C5%A1&rft.btitle=LA%C5%BDNI+CAR+%C5%A0%C4%86EPAN+MALI&rft.genre=book&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> <li id="cite_note-324"><a href="#cite_ref-324">^</a> <cite class="citation book"><a href="/wiki/Mato_Topalovi%C4%87" title="Mato Topalović">Топаловић, Мато</a> (1836). Даница Илирска, бр. 52. од 31. просинца. Загреб.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%BE&rft.aulast=%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&rft.btitle=%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0%2C+%D0%B1%D1%80.+52.+%D0%BE%D0%B4+31.+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B0&rft.date=1836&rft.genre=book&rft.place=%D0%97%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B1&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988">  </li> </ol></div></div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Литература">Литература</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=47" title="Уредите одељак „Литература”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=47" title="Уреди извор одељка: Литература">уреди извор</a>]</div> <style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28440192">.mw-parser-output .refbegin{margin-bottom:0.5em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul{margin-left:0}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{margin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em}.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents ul li{list-style:none}@media(max-width:720px){.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li{padding-left:1.6em;text-indent:-1.6em}}.mw-parser-output .refbegin-columns{margin-top:0.3em}.mw-parser-output .refbegin-columns ul{margin-top:0}.mw-parser-output .refbegin-columns li{page-break-inside:avoid;break-inside:avoid-column}@media screen{.mw-parser-output .refbegin{font-size:90%}}</style><div class="refbegin refbegin-columns references-column-width" style="column-width: 30em"> <ul><li><cite id="CITEREFCarney2000" class="citation book">Carney, Elizabeth Donnelly (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=ZbI2hZBy_EkC&pg=PA101">Women and Monarchy in Macedonia</a> (на језику: енглески). University of Oklahoma Press. стр. 101. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8061-3212-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8061-3212-9">978-0-8061-3212-9</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20190626223748/https://books.google.com/books?id=ZbI2hZBy_EkC&pg=PA101">Архивирано</a> из оригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено 23. 2. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Elizabeth+Donnelly&rft.aulast=Carney&rft.btitle=Women+and+Monarchy+in+Macedonia&rft.date=2000&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8061-3212-9&rft.pages=101&rft.pub=University+of+Oklahoma+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DZbI2hZBy_EkC%26pg%3DPA101&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHoweBrice2015" class="citation book">Howe, Timothy; Brice, Lee L. (2015). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=248DCwAAQBAJ&pg=PA170">Brill's Companion to Insurgency and Terrorism in the Ancient Mediterranean</a> (на језику: енглески). Brill. стр. 170. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-90-04-28473-9" title="Посебно:Штампани извори/978-90-04-28473-9">978-90-04-28473-9</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200103061358/https://books.google.com/books?id=248DCwAAQBAJ&pg=PA170">Архивирано</a> из оригинала 3. 1. 2020. г. Приступљено 23. 2. 2019.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Brice%2C+Lee+L.&rft.aufirst=Timothy&rft.aulast=Howe&rft.btitle=Brill%27s+Companion+to+Insurgency+and+Terrorism+in+the+Ancient+Mediterranean&rft.date=2015&rft.genre=book&rft.isbn=978-90-04-28473-9&rft.pages=170&rft.pub=Brill&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D248DCwAAQBAJ%26pg%3DPA170&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFLane_Fox1986" class="citation book">Lane Fox, Robin (1986). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreat0000lane_s0y4">Alexander the Great</a> (на језику: енглески). Penguin Group. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreat0000lane_s0y4/page/48">48</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-14-008878-4" title="Посебно:Штампани извори/0-14-008878-4">0-14-008878-4</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Robin&rft.aulast=Lane+Fox&rft.btitle=Alexander+the+Great&rft.date=1986&rft.genre=book&rft.isbn=0-14-008878-4&rft.pages=48&rft.pub=Penguin+Group&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexandergreat0000lane_s0y4&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFDwyer2005" class="citation book">Dwyer, Rachel (децембар 2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=tk5gBAAAQBAJ&q=Sikandar+1941+Prithviraj+Kapoor&pg=PT165">100 Bollywood Films</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9788174369901" title="Посебно:Штампани извори/9788174369901">9788174369901</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210414133059/https://books.google.com/books?id=tk5gBAAAQBAJ&q=Sikandar+1941+Prithviraj+Kapoor&pg=PT165">Архивирано</a> из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 6. 4. 2021.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Rachel&rft.aulast=Dwyer&rft.btitle=100+Bollywood+Films&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.isbn=9788174369901&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dtk5gBAAAQBAJ%26q%3DSikandar%2B1941%2BPrithviraj%2BKapoor%26pg%3DPT165&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> CS1 одржавање: Формат датума (<a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">веза</a>)</li> <li><cite id="CITEREFDavid_George_Hogarth1897" class="citation book">David George Hogarth (1897). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/cu31924028251217/page/n321/mode/2up?view=theater">Philip and Alexander of Macedon : two essays in biography</a>. New York: Charles Scribner's Sons. стр. 286—287. Приступљено 2021-11-09.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=David+George+Hogarth&rft.btitle=Philip+and+Alexander+of+Macedon+%3A+two+essays+in+biography&rft.date=1897&rft.genre=book&rft.pages=286-287&rft.place=New+York&rft.pub=Charles+Scribner%27s+Sons&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fcu31924028251217%2Fpage%2Fn321%2Fmode%2F2up%3Fview%3Dtheater&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBurger2008" class="citation book">Burger, Michael (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/shapingofwestern0000mich">The Shaping of Western Civilization: From Antiquity to the Enlightenment</a>. University of Toronto Press. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/shapingofwestern0000mich/page/76">76</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-55111-432-3" title="Посебно:Штампани извори/978-1-55111-432-3">978-1-55111-432-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Michael&rft.aulast=Burger&rft.btitle=The+Shaping+of+Western+Civilization%3A+From+Antiquity+to+the+Enlightenment&rft.date=2008&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-55111-432-3&rft.pages=76&rft.pub=University+of+Toronto+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fshapingofwestern0000mich&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFМишић2005" class="citation book">Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 31. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/86-331-2075-5" title="Посебно:Штампани извори/86-331-2075-5">86-331-2075-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.+%D0%90-%D0%91&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.isbn=86-331-2075-5&rft.pages=31&rft.place=%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4&rft.pub=%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0+%3A+%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHeckelYardley2004" class="citation book">Heckel, Waldemar; Yardley, John (2004). Alexander the Great: historical texts in translation. Wiley-Blackwell. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-631-22821-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-631-22821-9">978-0-631-22821-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Yardley%2C+John&rft.aufirst=Waldemar&rft.aulast=Heckel&rft.btitle=Alexander+the+Great%3A+historical+texts+in+translation&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-631-22821-9&rft.pub=Wiley-Blackwell&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHeckel2006" class="citation book">Heckel, Waldemar (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/whoswhoinageofal0000heck_v4z0">Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire</a>. John Wiley & Sons. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4051-1210-9" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4051-1210-9">978-1-4051-1210-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Waldemar&rft.aulast=Heckel&rft.btitle=Who%27s+who+in+the+age+of+Alexander+the+Great%3A+prosopography+of+Alexander%27s+empire&rft.date=2006&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4051-1210-9&rft.pub=John+Wiley+%26+Sons&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fwhoswhoinageofal0000heck_v4z0&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFPapazoglu1969" class="citation book"><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D1%83" title="Фанула Папазоглу">Papazoglu, Fanula</a> (1969). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=Fr3iAAAAMAAJ">Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba: Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi</a>. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Fanula&rft.aulast=Papazoglu&rft.btitle=Srednjobalkanska+plemena+u+predrimsko+doba%3A+Tribali%2C+Autarijati%2C+Dardanci%2C+Skordisci+i+Mezi&rft.date=1969&rft.genre=book&rft.place=Sarajevo&rft.pub=Akademija+nauka+i+umjetnosti+Bosne+i+Hercegovine&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DFr3iAAAAMAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFArrian1976" class="citation book"><a href="/wiki/Arrian" class="mw-redirect" title="Arrian">Arrian</a> (1976). <a href="/w/index.php?title=Aubrey_de_S%C3%A9lincourt&action=edit&redlink=1" class="new" title="Aubrey de Sélincourt (страница не постоји)">de Sélincourt, Aubrey</a>, ур. <a href="/w/index.php?title=Anabasis_Alexandri&action=edit&redlink=1" class="new" title="Anabasis Alexandri (страница не постоји)">Anabasis Alexandri (The Campaigns of Alexander)</a>. Penguin Books. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-14-044253-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-14-044253-3">978-0-14-044253-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Arrian&rft.btitle=Anabasis+Alexandri+%28The+Campaigns+of+Alexander%29&rft.date=1976&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-14-044253-3&rft.pub=Penguin+Books&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFRolfe1946" class="citation book">Rolfe, John, ур. (1946). „<a href="/wiki/Quintus_Curtius_Rufus" class="mw-redirect" title="Quintus Curtius Rufus">Quintus Curtius Rufus</a>”. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.attalus.org/info/curtius.html">History of Alexander</a>. <a href="/w/index.php?title=Loeb_Classical_Library&action=edit&redlink=1" class="new" title="Loeb Classical Library (страница не постоји)">Loeb Classical Library</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20150923180024/http://www.attalus.org/info/curtius.html">Архивирано</a> из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 28. 4. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Quintus+Curtius+Rufus&rft.btitle=History+of+Alexander&rft.date=1946&rft.genre=bookitem&rft.pub=Loeb+Classical+Library&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.attalus.org%2Finfo%2Fcurtius.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFDiodorus_Siculus1989" class="citation web"><a href="/wiki/Diodorus_Siculus" class="mw-redirect" title="Diodorus Siculus">Siculus, Diodorus</a> (1989). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=urn:cts:greekLit:tlg0060.tlg001.perseus-grc2:18.4.4">„Library of History”</a>. CH Oldfather, translator. <a href="/wiki/Perseus_Project" class="mw-redirect" title="Perseus Project">Perseus Project</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20150924214821/http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=urn:cts:greekLit:tlg0060.tlg001.perseus-grc2:18.4.4">Архивирано</a> из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 14. 11. 2009.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Diodorus&rft.aulast=Siculus&rft.btitle=Library+of+History&rft.date=1989&rft.genre=unknown&rft.pub=Perseus+Project&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.perseus.tufts.edu%2Fhopper%2Ftext%3Fdoc%3Durn%3Acts%3AgreekLit%3Atlg0060.tlg001.perseus-grc2%3A18.4.4&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFPlutarch1919" class="citation book"><a href="/wiki/Plutarch" class="mw-redirect" title="Plutarch">Plutarch</a> (1919). Perrin, Bernadotte, ур. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0243">Plutarch, Alexander</a>. Perseus Project. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20111021034907/http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3atext%3a1999.01.0243">Архивирано</a> из оригинала 21. 10. 2011. г. Приступљено 6. 12. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Plutarch&rft.btitle=Plutarch%2C+Alexander&rft.date=1919&rft.genre=book&rft.pub=Perseus+Project&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.perseus.tufts.edu%2Fhopper%2Ftext%3Fdoc%3DPerseus%3Atext%3A1999.01.0243&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFPlutarch1936" class="citation book">Plutarch (1936). Babbitt, Frank Cole, ур. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Moralia/Fortuna_Alexandri*/">On the Fortune of Alexander</a>. IV. <a href="/w/index.php?title=Loeb_Classical_Library&action=edit&redlink=1" class="new" title="Loeb Classical Library (страница не постоји)">Loeb Classical Library</a>. стр. 379—487. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20220731043302/https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Moralia/Fortuna_Alexandri%2A/">Архивирано</a> из оригинала 31. 7. 2022. г. Приступљено 26. 11. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Plutarch&rft.btitle=On+the+Fortune+of+Alexander&rft.date=1936&rft.genre=book&rft.pages=379-487&rft.pub=Loeb+Classical+Library&rft_id=https%3A%2F%2Fpenelope.uchicago.edu%2FThayer%2FE%2FRoman%2FTexts%2FPlutarch%2FMoralia%2FFortuna_Alexandri%2A%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation web">Trogus, Pompeius (1853). Justin, ур. <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.forumromanum.org/literature/justin/english/">„Epitome of the Philippic History”</a>. Rev. John Selby Watson, translator. Forum romanum. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20131108235820/http://www.forumromanum.org/literature/justin/english/">Архивирано</a> из оригинала 8. 11. 2013. г. Приступљено 14. 11. 2009.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Pompeius&rft.aulast=Trogus&rft.btitle=Epitome+of+the+Philippic+History&rft.date=1853&rft.genre=unknown&rft.pub=Forum+romanum&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.forumromanum.org%2Fliterature%2Fjustin%2Fenglish%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> .</li> <li><cite id="CITEREFBarnett1997" class="citation book">Barnett, C. (1997). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/bonaparte0000barn">Bonaparte</a>. Wordsworth. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-85326-678-2" title="Посебно:Штампани извори/978-1-85326-678-2">978-1-85326-678-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=C.&rft.aulast=Barnett&rft.btitle=Bonaparte&rft.date=1997&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-85326-678-2&rft.pub=Wordsworth&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fbonaparte0000barn&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBaynes2007" class="citation book">Baynes, Norman G (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=HdHiVlZ3ErIC">„Byzantine art”</a>. Byzantium: An Introduction to East Roman Civilization. Baynes. стр. 170. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4067-5659-3" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4067-5659-3">978-1-4067-5659-3</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210414132629/https://books.google.com/books?id=HdHiVlZ3ErIC">Архивирано</a> из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 5. 9. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Byzantine+art&rft.aufirst=Norman+G&rft.aulast=Baynes&rft.btitle=Byzantium%3A+An+Introduction+to+East+Roman+Civilization&rft.date=2007&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-1-4067-5659-3&rft.pages=170&rft.pub=Baynes&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DHdHiVlZ3ErIC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBerkley2006" class="citation book">Berkley, Grant (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=N7mj2NhCGNYC">Moses in the Hieroglyphs</a>. Trafford. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4120-5600-7" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4120-5600-7">978-1-4120-5600-7</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20161123205813/https://books.google.com/books?id=N7mj2NhCGNYC">Архивирано</a> из оригинала 23. 11. 2016. г. Приступљено 13. 1. 2011.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Grant&rft.aulast=Berkley&rft.btitle=Moses+in+the+Hieroglyphs&rft.date=2006&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4120-5600-7&rft.pub=Trafford&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DN7mj2NhCGNYC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBose2003" class="citation book">Bose, Partha (2003). Alexander the Great's Art of Strategy. Crows Nest, NSW: Allen & Unwin. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-74114-113-9" title="Посебно:Штампани извори/978-1-74114-113-9">978-1-74114-113-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Partha&rft.aulast=Bose&rft.btitle=Alexander+the+Great%27s+Art+of+Strategy&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-74114-113-9&rft.place=Crows+Nest%2C+NSW&rft.pub=Allen+%26+Unwin&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBosworth1988" class="citation book">Bosworth, A. B. (1988). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/conquestempire00abbo">Conquest and Empire: The Reign of Alexander the Great<img alt="Неопходна слободна регистрација" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. New York: Cambridge University Press.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=A.+B.&rft.aulast=Bosworth&rft.btitle=Conquest+and+Empire%3A+The+Reign+of+Alexander+the+Great&rft.date=1988&rft.genre=book&rft.place=New+York&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fconquestempire00abbo&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation encyclopaedia"><a href="/w/index.php?title=Pierre_Briant&action=edit&redlink=1" class="new" title="Pierre Briant (страница не постоји)">Briant, P.</a> (1985). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://iranicaonline.org/articles/alexander-the-great-356-23-bc">„ALEXANDER THE GREAT”</a>. Ур.: <a href="/w/index.php?title=Ehsan_Yarshater&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ehsan Yarshater (страница не постоји)">Yarshater, Ehsan</a>. Encyclopædia Iranica, Volume I/8: Alafrank–Alp Arslan. London and New York: Routledge & Kegan Paul. стр. 827—830. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-71009-097-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-71009-097-3">978-0-71009-097-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=ALEXANDER+THE+GREAT&rft.aufirst=P.&rft.aulast=Briant&rft.btitle=Encyclop%C3%A6dia+Iranica%2C+Volume+I%2F8%3A+Alafrank%E2%80%93Alp+Arslan&rft.date=1985&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-0-71009-097-3&rft.pages=827-830&rft.place=London+and+New+York&rft.pub=Routledge+%26+Kegan+Paul&rft_id=https%3A%2F%2Firanicaonline.org%2Farticles%2Falexander-the-great-356-23-bc&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBryant1996" class="citation book">Bryant, Joseph M. (1996). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=bCM9D9fyCoQC">Moral Codes and Social Structure in Ancient Greece: A Sociology of Greek Ethics from Homer to the Epicureans and Stoics</a>. Albany, NY: <a href="/w/index.php?title=State_University_of_New_York_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="State University of New York Press (страница не постоји)">State University of New York Press</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-7914-3042-1" title="Посебно:Штампани извори/0-7914-3042-1">0-7914-3042-1</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20201109042906/https://books.google.com/books?id=bCM9D9fyCoQC">Архивирано</a> из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено 3. 10. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Joseph+M.&rft.aulast=Bryant&rft.btitle=Moral+Codes+and+Social+Structure+in+Ancient+Greece%3A+A+Sociology+of+Greek+Ethics+from+Homer+to+the+Epicureans+and+Stoics&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.isbn=0-7914-3042-1&rft.place=Albany%2C+NY&rft.pub=State+University+of+New+York+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DbCM9D9fyCoQC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFCawkwell1978" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=George_Cawkwell&action=edit&redlink=1" class="new" title="George Cawkwell (страница не постоји)">Cawkwell, George</a> (1978). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=k-mUQgAACAAJ">Philip of Macedon</a>. London, UK: <a href="/w/index.php?title=Faber_%26_Faber&action=edit&redlink=1" class="new" title="Faber & Faber (страница не постоји)">Faber and Faber</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-571-10958-6" title="Посебно:Штампани извори/0-571-10958-6">0-571-10958-6</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200917114805/https://books.google.com/books?id=k-mUQgAACAAJ">Архивирано</a> из оригинала 17. 9. 2020. г. Приступљено 3. 10. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=George&rft.aulast=Cawkwell&rft.btitle=Philip+of+Macedon&rft.date=1978&rft.genre=book&rft.isbn=0-571-10958-6&rft.place=London%2C+UK&rft.pub=Faber+and+Faber&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dk-mUQgAACAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFCawthorne2004" class="citation book">Cawthorne, Nigel (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreat0000cawt">Alexander the Great</a>. Haus. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-904341-56-7" title="Посебно:Штампани извори/978-1-904341-56-7">978-1-904341-56-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Nigel&rft.aulast=Cawthorne&rft.btitle=Alexander+the+Great&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-904341-56-7&rft.pub=Haus&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexandergreat0000cawt&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFConnerney2009" class="citation book">Connerney, R. D. (2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=4WadcncjsRUC">The upside-down tree: India's changing culture</a>. Algora. стр. 214. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-87586-649-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-87586-649-9">978-0-87586-649-9</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210414075331/https://books.google.com/books?id=4WadcncjsRUC">Архивирано</a> из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 5. 9. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=R.+D.&rft.aulast=Connerney&rft.btitle=The+upside-down+tree%3A+India%27s+changing+culture&rft.date=2009&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-87586-649-9&rft.pages=214&rft.pub=Algora&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D4WadcncjsRUC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFCurtisTallisAndre-Salvini2005" class="citation book">Curtis, J.; Tallis, N; Andre-Salvini, B (2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=kJnaKu9DdNEC">Forgotten empire: the world of ancient Persia</a>. University of California Press. стр. 154. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-520-24731-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-520-24731-4">978-0-520-24731-4</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20161123221630/https://books.google.com/books?id=kJnaKu9DdNEC">Архивирано</a> из оригинала 23. 11. 2016. г. Приступљено 20. 6. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Andre-Salvini%2C+B&rft.au=Tallis%2C+N&rft.aufirst=J.&rft.aulast=Curtis&rft.btitle=Forgotten+empire%3A+the+world+of+ancient+Persia&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-520-24731-4&rft.pages=154&rft.pub=University+of+California+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DkJnaKu9DdNEC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFDahmen2007" class="citation book">Dahmen, Karsten (2007). The Legend of Alexander the Great on Greek and Roman Coins. Taylor & Francis. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-415-39451-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-415-39451-2">978-0-415-39451-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Karsten&rft.aulast=Dahmen&rft.btitle=The+Legend+of+Alexander+the+Great+on+Greek+and+Roman+Coins&rft.date=2007&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-415-39451-2&rft.pub=Taylor+%26+Francis&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFDanforth1997" class="citation book">Danforth, Loring M. (1997). The Macedonian Conflict: Ethnic Nationalism in a Transnational World. Princeton University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-691-04356-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-691-04356-2">978-0-691-04356-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Loring+M.&rft.aulast=Danforth&rft.btitle=The+Macedonian+Conflict%3A+Ethnic+Nationalism+in+a+Transnational+World&rft.date=1997&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-691-04356-2&rft.pub=Princeton+University+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFDillon2004" class="citation book">Dillon, John M. (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/moralitycustomin0000dill">Morality and custom in ancient Greece</a>. Indiana University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-253-34526-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-253-34526-4">978-0-253-34526-4</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=John+M.&rft.aulast=Dillon&rft.btitle=Morality+and+custom+in+ancient+Greece&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-253-34526-4&rft.pub=Indiana+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fmoralitycustomin0000dill&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFDurant1966" class="citation book"><a href="/wiki/Will_Durant" class="mw-redirect" title="Will Durant">Durant, Will</a> (1966). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/lifeofgreece02dura">The Story of Civilization: The Life of Greece</a>. Simon & Schuster. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-671-41800-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-671-41800-7">978-0-671-41800-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Will&rft.aulast=Durant&rft.btitle=The+Story+of+Civilization%3A+The+Life+of+Greece&rft.date=1966&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-671-41800-7&rft.pub=Simon+%26+Schuster&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Flifeofgreece02dura&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFErrington1990" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Robert_Malcolm_Errington&action=edit&redlink=1" class="new" title="Robert Malcolm Errington (страница не постоји)">Errington, Robert Malcolm</a> (1990). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/bub_gb_PYgkqP_s1PQC">A History of Macedonia</a>. Превод: Catherine Errington. Berkeley: University of California Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-520-06319-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-520-06319-8">978-0-520-06319-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Robert+Malcolm&rft.aulast=Errington&rft.btitle=A+History+of+Macedonia&rft.date=1990&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-520-06319-8&rft.place=Berkeley&rft.pub=University+of+California+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fbub_gb_PYgkqP_s1PQC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFFine1983" class="citation book">Fine, John Van Antwerp (1983). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/ancientgreeks00john">The Ancient Greeks: A Critical History<img alt="Неопходна слободна регистрација" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. Cambridge, MA: <a href="/w/index.php?title=Harvard_University_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="Harvard University Press (страница не постоји)">Harvard University Press</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-674-03314-0" title="Посебно:Штампани извори/0-674-03314-0">0-674-03314-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=John+Van+Antwerp&rft.aulast=Fine&rft.btitle=The+Ancient+Greeks%3A+A+Critical+History&rft.date=1983&rft.genre=book&rft.isbn=0-674-03314-0&rft.place=Cambridge%2C+MA&rft.pub=Harvard+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fancientgreeks00john&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFFermor2006" class="citation book">Fermor, Patrick Leigh (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=8V5QBkD7IIYC">Mani: Travels in the Southern Peloponnese</a>. <a href="/w/index.php?title=New_York_Book_Review&action=edit&redlink=1" class="new" title="New York Book Review (страница не постоји)">New York Book Review</a>. стр. 358. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-59017-188-2" title="Посебно:Штампани извори/978-1-59017-188-2">978-1-59017-188-2</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210414074557/https://books.google.com/books?id=8V5QBkD7IIYC">Архивирано</a> из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 5. 9. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Patrick+Leigh&rft.aulast=Fermor&rft.btitle=Mani%3A+Travels+in+the+Southern+Peloponnese&rft.date=2006&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-59017-188-2&rft.pages=358&rft.pub=New+York+Book+Review&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D8V5QBkD7IIYC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFFischer2004" class="citation book">Fischer, MMJ (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=KibBH6cI8BgC">Mute dreams, blind owls, and dispersed knowledges: Persian poesis in the transnational circuitry</a>. Duke University Press. стр. 66. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8223-3298-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8223-3298-5">978-0-8223-3298-5</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200803000656/https://books.google.com/books?id=KibBH6cI8BgC">Архивирано</a> из оригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено 5. 9. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=MMJ&rft.aulast=Fischer&rft.btitle=Mute+dreams%2C+blind+owls%2C+and+dispersed+knowledges%3A+Persian+poesis+in+the+transnational+circuitry&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8223-3298-5&rft.pages=66&rft.pub=Duke+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DKibBH6cI8BgC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFFletcher2008" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Joann_Fletcher&action=edit&redlink=1" class="new" title="Joann Fletcher (страница не постоји)">Fletcher, Joann</a> (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/cleopatragreatwo00flet">Cleopatra the Great: The Woman Behind the Legend</a>. New York: Harper. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-06-058558-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-06-058558-7">978-0-06-058558-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Joann&rft.aulast=Fletcher&rft.btitle=Cleopatra+the+Great%3A+The+Woman+Behind+the+Legend&rft.date=2008&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-06-058558-7&rft.place=New+York&rft.pub=Harper&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fcleopatragreatwo00flet&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFForeman2004" class="citation book">Foreman, Laura (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=rVEa4nzLkT4C">Alexander the conqueror: the epic story of the warrior king</a>. Da Capo Press. стр. 217. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-306-81293-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-306-81293-4">978-0-306-81293-4</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20161124001715/https://books.google.com/books?id=rVEa4nzLkT4C">Архивирано</a> из оригинала 24. 11. 2016. г. Приступљено 20. 6. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Laura&rft.aulast=Foreman&rft.btitle=Alexander+the+conqueror%3A+the+epic+story+of+the+warrior+king&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-306-81293-4&rft.pages=217&rft.pub=Da+Capo+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DrVEa4nzLkT4C&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFGabriel2002" class="citation book">Gabriel, Richard A (2002). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=y1ngxn_xTOIC">„The army of Byzantium”</a>. The Great Armies of Antiquity. Greenwood. стр. 277. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-275-97809-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-275-97809-9">978-0-275-97809-9</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20160429060622/https://books.google.com/books?id=y1ngxn_xTOIC">Архивирано</a> из оригинала 29. 4. 2016. г. Приступљено 5. 9. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=The+army+of+Byzantium&rft.aufirst=Richard+A&rft.aulast=Gabriel&rft.btitle=The+Great+Armies+of+Antiquity&rft.date=2002&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-0-275-97809-9&rft.pages=277&rft.pub=Greenwood&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dy1ngxn_xTOIC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFGergel2004" class="citation book">Gergel, Tania, ур. (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreatse00gerg">The Brief Life and Towering Exploits of History's Greatest Conqueror as Told By His Original Biographers</a>. Penguin. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-14-200140-0" title="Посебно:Штампани извори/978-0-14-200140-0">978-0-14-200140-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=The+Brief+Life+and+Towering+Exploits+of+History%27s+Greatest+Conqueror+as+Told+By+His+Original+Biographers&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-14-200140-0&rft.pub=Penguin&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexandergreatse00gerg&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFGERINGRANDJEANAMANDRYDE_CALLATAY2001" class="citation book">GERIN, Dominique; GRANDJEAN, Catherine; AMANDRY, Michel; DE CALLATAY, François (2001). La monnaie grecque (Ellipse, "L'Antiquité : une histoire" изд.).</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=AMANDRY%2C+Michel&rft.au=DE+CALLATAY%2C+Fran%C3%A7ois&rft.au=GRANDJEAN%2C+Catherine&rft.aufirst=Dominique&rft.aulast=GERIN&rft.btitle=La+monnaie+grecque&rft.date=2001&rft.edition=Ellipse%2C+%22L%27Antiquit%C3%A9+%3A+une+histoire%22&rft.genre=book&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFGlickLiveseyWallis2005" class="citation book">Glick, Thomas F.; Livesey, Steven John; Wallis, Faith, ур. (2005). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/medievalsciencet0000unse">Medieval Science, Technology, and Medicine: An Encyclopedia</a>. New York: Routledge. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-415-96930-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-415-96930-7">978-0-415-96930-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Medieval+Science%2C+Technology%2C+and+Medicine%3A+An+Encyclopedia&rft.date=2005&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-415-96930-7&rft.place=New+York&rft.pub=Routledge&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fmedievalsciencet0000unse&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFGoldsworthy2003" class="citation book">Goldsworthy, A. (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/fallofcarthagepu0000gold">The Fall of Carthage</a>. Cassel. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-304-36642-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-304-36642-2">978-0-304-36642-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=A.&rft.aulast=Goldsworthy&rft.btitle=The+Fall+of+Carthage&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-304-36642-2&rft.pub=Cassel&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Ffallofcarthagepu0000gold&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFGrafton2010" class="citation book">Grafton, Anthony (2010). Most, Glenn W; Settis, Salvatore, ур. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/classicaltraditi0000unse_l4k4">The Classical Tradition</a>. Harvard University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-674-03572-0" title="Посебно:Штампани извори/978-0-674-03572-0">978-0-674-03572-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Anthony&rft.aulast=Grafton&rft.btitle=The+Classical+Tradition&rft.date=2010&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-674-03572-0&rft.pub=Harvard+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fclassicaltraditi0000unse_l4k4&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFGreen2007" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Peter_Green_(historian)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Peter Green (historian) (страница не постоји)">Green, Peter</a> (2007). Alexander the Great and the Hellenistic Age. London: Phoenix. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7538-2413-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7538-2413-9">978-0-7538-2413-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Peter&rft.aulast=Green&rft.btitle=Alexander+the+Great+and+the+Hellenistic+Age&rft.date=2007&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-7538-2413-9&rft.place=London&rft.pub=Phoenix&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFGunther2007" class="citation book">Gunther, John (2007). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreat0000gunt">Alexander the Great</a>. Sterling. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4027-4519-5" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4027-4519-5">978-1-4027-4519-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=John&rft.aulast=Gunther&rft.btitle=Alexander+the+Great&rft.date=2007&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4027-4519-5&rft.pub=Sterling&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexandergreat0000gunt&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHammond1983" class="citation book"><a href="/wiki/N._G._L._Hammond" class="mw-redirect" title="N. G. L. Hammond">Hammond, NGL</a> (1983). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=gay_i14p9oEC">Sources for Alexander the Great</a>. Cambridge University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-71471-6" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-71471-6">978-0-521-71471-6</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210125185716/https://books.google.com/books?id=gay_i14p9oEC">Архивирано</a> из оригинала 25. 1. 2021. г. Приступљено 5. 9. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=NGL&rft.aulast=Hammond&rft.btitle=Sources+for+Alexander+the+Great&rft.date=1983&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-521-71471-6&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dgay_i14p9oEC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHammond1986" class="citation book">——— (1986). A History of Greece to 323 BC. Cambridge University.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Nicholas+Geoffrey+Lempri%C3%A8re&rft.aulast=Hammond&rft.btitle=A+History+of+Greece+to+323+BC&rft.date=1986&rft.genre=book&rft.pub=Cambridge+University&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHammond1993" class="citation book">Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (1993). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=TWwiAQAAIAAJ">Studies concerning Epirus and Macedonia before Alexander</a>. Amsterdam: Hakkert. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-90-256-1050-0" title="Посебно:Штампани извори/978-90-256-1050-0">978-90-256-1050-0</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20170326085332/https://books.google.com/books?id=TWwiAQAAIAAJ">Архивирано</a> из оригинала 26. 3. 2017. г. Приступљено 3. 10. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Nicholas+Geoffrey+Lempri%C3%A8re&rft.aulast=Hammond&rft.btitle=Studies+concerning+Epirus+and+Macedonia+before+Alexander&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.isbn=978-90-256-1050-0&rft.place=Amsterdam&rft.pub=Hakkert&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DTWwiAQAAIAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHammondWalbank2001" class="citation book"><a href="/wiki/N._G._L._Hammond" class="mw-redirect" title="N. G. L. Hammond">Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière</a>; <a href="/w/index.php?title=F._W._Walbank&action=edit&redlink=1" class="new" title="F. W. Walbank (страница не постоји)">Walbank, Frank William</a> (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=qpb3JdwuDQIC">A History of Macedonia: 336–167 B.C.</a> 3 (reprint изд.). Oxford: <a href="/w/index.php?title=Clarendon_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="Clarendon Press (страница не постоји)">Clarendon Press</a> of the <a href="/wiki/Oxford_University_Press" title="Oxford University Press">Oxford University Press</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-19-814815-1" title="Посебно:Штампани извори/0-19-814815-1">0-19-814815-1</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20201123021534/https://books.google.com/books?id=qpb3JdwuDQIC">Архивирано</a> из оригинала 23. 11. 2020. г. Приступљено 3. 10. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Walbank%2C+Frank+William&rft.aufirst=Nicholas+Geoffrey+Lempri%C3%A8re&rft.aulast=Hammond&rft.btitle=A+History+of+Macedonia%3A+336%E2%80%93167+B.C.&rft.date=2001&rft.edition=reprint&rft.genre=book&rft.isbn=0-19-814815-1&rft.place=Oxford&rft.pub=Clarendon+Press+of+the+Oxford+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dqpb3JdwuDQIC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHarrison1971" class="citation book">Harrison, E. F. (1971). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=qh7b4o6JQpIC">The language of the New Testament</a>. Wm B Eerdmans. стр. 508. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8028-4786-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8028-4786-7">978-0-8028-4786-7</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210414133402/https://books.google.com/books?id=qh7b4o6JQpIC">Архивирано</a> из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 5. 9. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=E.+F.&rft.aulast=Harrison&rft.btitle=The+language+of+the+New+Testament&rft.date=1971&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8028-4786-7&rft.pages=508&rft.pub=Wm+B+Eerdmans&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dqh7b4o6JQpIC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHeckelTritle2009" class="citation book">Heckel, Waldemar; Tritle, Lawrence A, ур. (2009). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=jbaPwpvt8ZQC">Alexander the Great: A New History</a>. Wiley-Blackwell. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4051-3082-0" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4051-3082-0">978-1-4051-3082-0</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210414133400/https://books.google.com/books?id=jbaPwpvt8ZQC">Архивирано</a> из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 5. 9. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Alexander+the+Great%3A+A+New+History&rft.date=2009&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4051-3082-0&rft.pub=Wiley-Blackwell&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DjbaPwpvt8ZQC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHolland2003" class="citation book">Holland, Tom (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/rubicon0000holl">Rubicon: Triumph and Tragedy in the Roman Republic</a>. Abacus. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-349-11563-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-349-11563-4">978-0-349-11563-4</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Tom&rft.aulast=Holland&rft.btitle=Rubicon%3A+Triumph+and+Tragedy+in+the+Roman+Republic&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-349-11563-4&rft.pub=Abacus&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Frubicon0000holl&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHolt2003" class="citation book">Holt, Frank Lee (2003). Alexander the Great and The Mystery of the Elephant Medallions. University of California Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-520-23881-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-520-23881-7">978-0-520-23881-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Frank+Lee&rft.aulast=Holt&rft.btitle=Alexander+the+Great+and+The+Mystery+of+the+Elephant+Medallions&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-520-23881-7&rft.pub=University+of+California+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHornblower2008" class="citation book">Hornblower, Simon (2008). „Greek Identity in the Archaic and Classical Periods”. Ур.: Zacharia, K. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/hellenismscultur00zach">Hellenisms: Culture, Identity and Ethnicity from Antiquity to Modernity<img alt="Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. Ashgate. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/hellenismscultur00zach/page/n53">37</a>–58. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-7546-6525-0" title="Посебно:Штампани извори/978-0-7546-6525-0">978-0-7546-6525-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Greek+Identity+in+the+Archaic+and+Classical+Periods&rft.aufirst=Simon&rft.aulast=Hornblower&rft.btitle=Hellenisms%3A+Culture%2C+Identity+and+Ethnicity+from+Antiquity+to+Modernity&rft.date=2008&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-0-7546-6525-0&rft.pages=37-58&rft.pub=Ashgate&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fhellenismscultur00zach&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFJones2001" class="citation book">Jones, Archer (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=z2FRzcz2W0oC">The Art of War in the Western World</a>. Champaign, IL: <a href="/w/index.php?title=University_of_Illinois_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="University of Illinois Press (страница не постоји)">University of Illinois Press</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-252-06966-8" title="Посебно:Штампани извори/0-252-06966-8">0-252-06966-8</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20201103163623/https://books.google.com/books?id=z2FRzcz2W0oC">Архивирано</a> из оригинала 3. 11. 2020. г. Приступљено 3. 10. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Archer&rft.aulast=Jones&rft.btitle=The+Art+of+War+in+the+Western+World&rft.date=2001&rft.genre=book&rft.isbn=0-252-06966-8&rft.place=Champaign%2C+IL&rft.pub=University+of+Illinois+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dz2FRzcz2W0oC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFKeay2001" class="citation book">Keay, John (2001). India: A History. Grove Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-8021-3797-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-8021-3797-5">978-0-8021-3797-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=John&rft.aulast=Keay&rft.btitle=India%3A+A+History&rft.date=2001&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-8021-3797-5&rft.pub=Grove+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFKosmin2014" class="citation"><a href="/w/index.php?title=Paul_J._Kosmin&action=edit&redlink=1" class="new" title="Paul J. Kosmin (страница не постоји)">Kosmin, Paul J.</a> (2014), <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=9UWdAwAAQBAJ">The Land of the Elephant Kings: Space, Territory, and Ideology in Seleucid Empire</a>, Harvard University Press, <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-674-72882-0" title="Посебно:Штампани извори/978-0-674-72882-0">978-0-674-72882-0</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210508071213/https://books.google.com/books?id=9UWdAwAAQBAJ">Архивирано</a> из оригинала 8. 5. 2021. г., Приступљено 24. 8. 2017</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Paul+J.&rft.aulast=Kosmin&rft.btitle=The+Land+of+the+Elephant+Kings%3A+Space%2C+Territory%2C+and+Ideology+in+Seleucid+Empire&rft.date=2014&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-674-72882-0&rft.pub=Harvard+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D9UWdAwAAQBAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFLane_Fox1980" class="citation book">Lane Fox, Robin (1980). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/searchforalexand00lane">The Search for Alexander</a>. Boston: Little Brown & Co. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-316-29108-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-316-29108-8">978-0-316-29108-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Robin&rft.aulast=Lane+Fox&rft.btitle=The+Search+for+Alexander&rft.date=1980&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-316-29108-8&rft.place=Boston&rft.pub=Little+Brown+%26+Co&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fsearchforalexand00lane&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFLane_Fox2006" class="citation book">——— (2006). Alexander the Great. ePenguin. <a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Amazon_Standard_Identification_Number" class="extiw" title="en:Amazon Standard Identification Number">ASIN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.amazon.com/dp/B002RI9DYW">B002RI9DYW</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Robin&rft.aulast=Lane+Fox&rft.btitle=Alexander+the+Great&rft.date=2006&rft.genre=book&rft.pub=ePenguin&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFLE_RIDER2003" class="citation book">LE RIDER, George (2003). Alexandre le Grand : Monnaie, finances et politique (Histoire изд.). PUF. стр. Chapter V.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=George&rft.aulast=LE+RIDER&rft.btitle=Alexandre+le+Grand+%3A+Monnaie%2C+finances+et+politique&rft.date=2003&rft.edition=Histoire&rft.genre=book&rft.pages=Chapter+V&rft.pub=PUF&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFLiddellScott1940" class="citation book">Liddell, Henry George; Scott, Robert (1940). Jones, Sir Henry Stuart; McKenzie, Roderick, ур. A Greek-English Lexicon on Perseus Digital Library. Oxford: Clarendon Press.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Scott%2C+Robert&rft.aufirst=Henry+George&rft.aulast=Liddell&rft.btitle=A+Greek-English+Lexicon+on+Perseus+Digital+Library&rft.date=1940&rft.genre=book&rft.place=Oxford&rft.pub=Clarendon+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFLuniya1978" class="citation book">Luniya, Bhanwarlal Nathuram (1978). Life and Culture in Ancient India: From the Earliest Times to 1000 AD. Lakshmi Narain Agarwal. <a href="/wiki/Kontrolni_broj_Kongresne_biblioteke" title="Kontrolni broj Kongresne biblioteke">LCCN</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//lccn.loc.gov/78907043">78907043</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Bhanwarlal+Nathuram&rft.aulast=Luniya&rft.btitle=Life+and+Culture+in+Ancient+India%3A+From+the+Earliest+Times+to+1000+AD&rft.date=1978&rft.genre=book&rft.pub=Lakshmi+Narain+Agarwal&rft_id=info%3Alccn%2F78907043&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMcCarty2004" class="citation book">McCarty, Nick (2004). Alexander the Great. Camberwell, Victoria: Penguin. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-670-04268-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-670-04268-5">978-0-670-04268-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Nick&rft.aulast=McCarty&rft.btitle=Alexander+the+Great&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-670-04268-5&rft.place=Camberwell%2C+Victoria&rft.pub=Penguin&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMcKechnie1989" class="citation book">McKechnie, Paul (1989). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=lMoOAAAAQAAJ">Outsiders in the Greek cities in the fourth century BC</a>. Taylor & Francis. стр. 54. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-415-00340-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-415-00340-7">978-0-415-00340-7</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20161123230316/https://books.google.com/books?id=lMoOAAAAQAAJ">Архивирано</a> из оригинала 23. 11. 2016. г. Приступљено 20. 6. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Paul&rft.aulast=McKechnie&rft.btitle=Outsiders+in+the+Greek+cities+in+the+fourth+century+BC&rft.date=1989&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-415-00340-7&rft.pages=54&rft.pub=Taylor+%26+Francis&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DlMoOAAAAQAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMorkot1996" class="citation book">Morkot, Robert (1996). The Penguin Historical Atlas of Ancient Greece. Penguin.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Robert&rft.aulast=Morkot&rft.btitle=The+Penguin+Historical+Atlas+of+Ancient+Greece&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.pub=Penguin&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFNarain1965" class="citation book">Narain, A. K. (1965). Alexander the Great: Greece and Rome–12.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=A.+K.&rft.aulast=Narain&rft.btitle=Alexander+the+Great%3A+Greece+and+Rome%E2%80%9312&rft.date=1965&rft.genre=book&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFOgden2009" class="citation book">Ogden, Daniel (2009). „Alexander's Sex Life”. Ур.: Heckel, Alice; Heckel, Waldemar; Tritle, Lawrence A. Alexander the Great: A New History. Wiley-Blackwell. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4051-3082-0" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4051-3082-0">978-1-4051-3082-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Alexander%27s+Sex+Life&rft.aufirst=Daniel&rft.aulast=Ogden&rft.btitle=Alexander+the+Great%3A+A+New+History&rft.date=2009&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-1-4051-3082-0&rft.pub=Wiley-Blackwell&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFPingree1978" class="citation book">Pingree, D. (1978). „History of Mathematical Astronomy in India”. Dictionary of Scientific Biography. 15. стр. 533—633.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=History+of+Mathematical+Astronomy+in+India&rft.aufirst=D.&rft.aulast=Pingree&rft.btitle=Dictionary+of+Scientific+Biography&rft.date=1978&rft.genre=bookitem&rft.pages=533-633&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFPratt1996" class="citation book">Pratt, James Bissett (1996). The Pilgrimage of Buddhism and a Buddhist Pilgrimage. Laurier Books. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-81-206-1196-2" title="Посебно:Штампани извори/978-81-206-1196-2">978-81-206-1196-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=James+Bissett&rft.aulast=Pratt&rft.btitle=The+Pilgrimage+of+Buddhism+and+a+Buddhist+Pilgrimage&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.isbn=978-81-206-1196-2&rft.pub=Laurier+Books&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFRebuffat1996" class="citation book">Rebuffat, Françoise (1996). La monnaie dans l'Antiquité. Picard.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Fran%C3%A7oise&rft.aulast=Rebuffat&rft.btitle=La+monnaie+dans+l%27Antiquit%C3%A9&rft.date=1996&rft.genre=book&rft.pub=Picard&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFRenault2001" class="citation book">Renault, Mary (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/natureofalexande0000rena_z9j4">The Nature of Alexander the Great</a>. Penguin. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-14-139076-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-14-139076-5">978-0-14-139076-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Mary&rft.aulast=Renault&rft.btitle=The+Nature+of+Alexander+the+Great&rft.date=2001&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-14-139076-5&rft.pub=Penguin&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fnatureofalexande0000rena_z9j4&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFRingSalkinBerneySchellinger1994" class="citation book">Ring, Trudy; Salkin, Robert M; Berney, KA; Schellinger, Paul E, ур. (1994). International dictionary of historic places. Chicago: Fitzroy Dearborn, 1994–1996. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-884964-04-6" title="Посебно:Штампани извори/978-1-884964-04-6">978-1-884964-04-6</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=International+dictionary+of+historic+places&rft.date=1994&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-884964-04-6&rft.place=Chicago&rft.pub=Fitzroy+Dearborn%2C+1994%E2%80%931996&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFRoismanWorthington2010" class="citation book">Roisman, Joseph; Worthington, Ian (2010). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=lkYFVJ3U-BIC">A Companion to Ancient Macedonia</a>. John Wiley & Sons. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4051-7936-2" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4051-7936-2">978-1-4051-7936-2</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20200416185650/https://books.google.com/books?id=lkYFVJ3U-BIC">Архивирано</a> из оригинала 16. 4. 2020. г. Приступљено 20. 6. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Worthington%2C+Ian&rft.aufirst=Joseph&rft.aulast=Roisman&rft.btitle=A+Companion+to+Ancient+Macedonia&rft.date=2010&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4051-7936-2&rft.pub=John+Wiley+%26+Sons&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DlkYFVJ3U-BIC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFSabinvan_WeesWhitby2007" class="citation book">Sabin, P; van Wees, H; Whitby, M (2007). The Cambridge History of Greek and Roman Warfare: Greece, the Hellenistic World and the Rise of Rome. Cambridge University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-78273-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-78273-9">978-0-521-78273-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Whitby%2C+M&rft.au=van+Wees%2C+H&rft.aufirst=P&rft.aulast=Sabin&rft.btitle=The+Cambridge+History+of+Greek+and+Roman+Warfare%3A+Greece%2C+the+Hellenistic+World+and+the+Rise+of+Rome&rft.date=2007&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-521-78273-9&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFSacks1995" class="citation book">Sacks, David (1995). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/encyclopediaofan0000sack">Encyclopedia of the Ancient Greek World</a>. Constable & Co. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-09-475270-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-09-475270-2">978-0-09-475270-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=David&rft.aulast=Sacks&rft.btitle=Encyclopedia+of+the+Ancient+Greek+World&rft.date=1995&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-09-475270-2&rft.pub=Constable+%26+Co&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fencyclopediaofan0000sack&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFStarr1991" class="citation book">Starr, Chester G. (1991). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=bA3kgtZU1iMC">A History of the Ancient World</a>. New York: Oxford University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-19-506628-6" title="Посебно:Штампани извори/0-19-506628-6">0-19-506628-6</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20201101074019/https://books.google.com/books?id=bA3kgtZU1iMC">Архивирано</a> из оригинала 1. 11. 2020. г. Приступљено 3. 10. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Chester+G.&rft.aulast=Starr&rft.btitle=A+History+of+the+Ancient+World&rft.date=1991&rft.genre=book&rft.isbn=0-19-506628-6&rft.place=New+York&rft.pub=Oxford+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DbA3kgtZU1iMC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFStoneman2004" class="citation book">Stoneman, Richard (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreat0000ston">Alexander the Great<img alt="Неопходна слободна регистрација" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. Routledge. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-415-31932-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-415-31932-4">978-0-415-31932-4</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Richard&rft.aulast=Stoneman&rft.btitle=Alexander+the+Great&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-415-31932-4&rft.pub=Routledge&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexandergreat0000ston&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFStoneman1996" class="citation book">Stoneman, Richard (1996). „The Metamorphoses of Alexander Romance”. Ур.: Schmeling, Gareth L. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/novelancientworl00schm">The Novel in the Ancient World<img alt="Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. Brill. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/novelancientworl00schm/page/n602">601</a>–12. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-90-04-09630-1" title="Посебно:Штампани извори/978-90-04-09630-1">978-90-04-09630-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=The+Metamorphoses+of+Alexander+Romance&rft.aufirst=Richard&rft.aulast=Stoneman&rft.btitle=The+Novel+in+the+Ancient+World&rft.date=1996&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-90-04-09630-1&rft.pages=601-12&rft.pub=Brill&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fnovelancientworl00schm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFStudniczka1894" class="citation book">Studniczka, Franz (1894). Achäologische Jahrbook 9.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Franz&rft.aulast=Studniczka&rft.btitle=Ach%C3%A4ologische+Jahrbook+9&rft.date=1894&rft.genre=book&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFTripathi1999" class="citation book">Tripathi, Rama Shankar (1999). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=WbrcVcT-GbUC">History of Ancient India</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-81-208-0018-2" title="Посебно:Штампани извори/978-81-208-0018-2">978-81-208-0018-2</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210414073824/https://books.google.com/books?id=WbrcVcT-GbUC">Архивирано</a> из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 5. 9. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Rama+Shankar&rft.aulast=Tripathi&rft.btitle=History+of+Ancient+India&rft.date=1999&rft.genre=book&rft.isbn=978-81-208-0018-2&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DWbrcVcT-GbUC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFToynbee1981" class="citation book">Toynbee, Arnold Joseph (1981). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/greekstheirheri00toyn">The Greeks and Their Heritages<img alt="Неопходна слободна регистрација" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. Oxford, UK: Oxford University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-19-215256-5" title="Посебно:Штампани извори/978-0-19-215256-5">978-0-19-215256-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Arnold+Joseph&rft.aulast=Toynbee&rft.btitle=The+Greeks+and+Their+Heritages&rft.date=1981&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-19-215256-5&rft.place=Oxford%2C+UK&rft.pub=Oxford+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fgreekstheirheri00toyn&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFWood2001" class="citation book">Wood, Michael (2001). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=5wDWn1dL6HMC">In the Footsteps of Alexander the Great: A Journey from Greece to Asia</a>. University of California Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-520-23192-4" title="Посебно:Штампани извори/978-0-520-23192-4">978-0-520-23192-4</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20201109094650/https://books.google.com/books?id=5wDWn1dL6HMC">Архивирано</a> из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено 5. 9. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Michael&rft.aulast=Wood&rft.btitle=In+the+Footsteps+of+Alexander+the+Great%3A+A+Journey+from+Greece+to+Asia&rft.date=2001&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-520-23192-4&rft.pub=University+of+California+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3D5wDWn1dL6HMC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFWorthington2003" class="citation book">Worthington, Ian (2003). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=OiM51I7_A1gC">Alexander the Great: A Reader</a>. Routledge. стр. 332. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-415-29187-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-415-29187-3">978-0-415-29187-3</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210125185719/https://books.google.com/books?id=OiM51I7_A1gC">Архивирано</a> из оригинала 25. 1. 2021. г. Приступљено 5. 9. 2020.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Ian&rft.aulast=Worthington&rft.btitle=Alexander+the+Great%3A+A+Reader&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-415-29187-3&rft.pages=332&rft.pub=Routledge&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DOiM51I7_A1gC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFWorthington2008" class="citation book">Worthington, Ian (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=CZsTAQAAIAAJ">Philip II of Macedonia</a>. New Haven, CT: <a href="/w/index.php?title=Yale_University_Press&action=edit&redlink=1" class="new" title="Yale University Press (страница не постоји)">Yale University Press</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-300-12079-0" title="Посебно:Штампани извори/978-0-300-12079-0">978-0-300-12079-0</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20160518081356/https://books.google.com/books?id=CZsTAQAAIAAJ">Архивирано</a> из оригинала 18. 5. 2016. г. Приступљено 20. 6. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Ian&rft.aulast=Worthington&rft.btitle=Philip+II+of+Macedonia&rft.date=2008&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-300-12079-0&rft.place=New+Haven%2C+CT&rft.pub=Yale+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DCZsTAQAAIAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFYenne2010" class="citation book">Yenne, Bill (2010). Alexander the Great: Lessons From History's Undefeated General. Palgrave MacMillan. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-230-61915-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-230-61915-9">978-0-230-61915-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Bill&rft.aulast=Yenne&rft.btitle=Alexander+the+Great%3A+Lessons+From+History%27s+Undefeated+General&rft.date=2010&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-230-61915-9&rft.pub=Palgrave+MacMillan&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation journal"><a href="/w/index.php?title=Ernst_Badian&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ernst Badian (страница не постоји)">Badian, Ernst</a> (1958). „Alexander the Great and the Unity of Mankind”. Historia. 7.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Alexander+the+Great+and+the+Unity+of+Mankind&rft.aufirst=Ernst&rft.aulast=Badian&rft.date=1958&rft.genre=article&rft.jtitle=Historia&rft.volume=7&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBeazleyAshmole1932" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=J._D._Beazley&action=edit&redlink=1" class="new" title="J. D. Beazley (страница не постоји)">Beazley, JD</a>; <a href="/w/index.php?title=Bernard_Ashmole&action=edit&redlink=1" class="new" title="Bernard Ashmole (страница не постоји)">Ashmole, B</a> (1932). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/greeksculpturepa0000beaz">Greek Sculpture and Painting</a>. Cambridge University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-521-04131-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-521-04131-7">978-0-521-04131-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Ashmole%2C+B&rft.aufirst=JD&rft.aulast=Beazley&rft.btitle=Greek+Sculpture+and+Painting&rft.date=1932&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-521-04131-7&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fgreeksculpturepa0000beaz&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBowra1994" class="citation book"><a href="/wiki/Maurice_Bowra" class="mw-redirect" title="Maurice Bowra">Bowra, Maurice</a> (1994). The Greek Experience. Phoenix. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-85799-122-2" title="Посебно:Штампани извори/978-1-85799-122-2">978-1-85799-122-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Maurice&rft.aulast=Bowra&rft.btitle=The+Greek+Experience&rft.date=1994&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-85799-122-2&rft.pub=Phoenix&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBoardman2019" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=John_Boardman_(art_historian)&action=edit&redlink=1" class="new" title="John Boardman (art historian) (страница не постоји)">Boardman, John</a> (2019). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreatfr0000boar">Alexander the Great: From His Death to the Present Day</a>. Princeton University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-691-18175-2" title="Посебно:Штампани извори/978-0-691-18175-2">978-0-691-18175-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=John&rft.aulast=Boardman&rft.btitle=Alexander+the+Great%3A+From+His+Death+to+the+Present+Day&rft.date=2019&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-691-18175-2&rft.pub=Princeton+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexandergreatfr0000boar&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFBurn1951" class="citation book">Burn, AR (1951). Alexander the Great and the Hellenistic Empire (2 изд.). London: English Universities Press.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=AR&rft.aulast=Burn&rft.btitle=Alexander+the+Great+and+the+Hellenistic+Empire&rft.date=1951&rft.edition=2&rft.genre=book&rft.place=London&rft.pub=English+Universities+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite class="citation web">Rufus, Quintus Curtius. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Curtius/home.html">„Quintus Curtius Rufus, History of Alexander the Great”</a> (на језику: латински). U Chicago. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20220114015223/https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/curtius/home.html">Архивирано</a> из оригинала 14. 1. 2022. г. Приступљено 16. 11. 2009.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Quintus+Curtius&rft.aulast=Rufus&rft.btitle=Quintus+Curtius+Rufus%2C+History+of+Alexander+the+Great&rft.genre=unknown&rft.pub=U+Chicago&rft_id=https%3A%2F%2Fpenelope.uchicago.edu%2FThayer%2FE%2FRoman%2FTexts%2FCurtius%2Fhome.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFCartledge2004" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Paul_Cartledge&action=edit&redlink=1" class="new" title="Paul Cartledge (страница не постоји)">Cartledge, Paul</a> (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreatth00cart">Alexander the Great<img alt="Неопходна слободна регистрација" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. Overlook. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9781585675654" title="Посебно:Штампани извори/9781585675654">9781585675654</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Paul&rft.aulast=Cartledge&rft.btitle=Alexander+the+Great&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=9781585675654&rft.pub=Overlook&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexandergreatth00cart&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFDoherty2004" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Paul_C._Doherty&action=edit&redlink=1" class="new" title="Paul C. Doherty (страница не постоји)">Doherty, Paul</a> (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/isbn_9780786713400">The Death of Alexander the Great<img alt="Неопходна слободна регистрација" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. Carroll & Graf. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9780786713400" title="Посебно:Штампани извори/9780786713400">9780786713400</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Paul&rft.aulast=Doherty&rft.btitle=The+Death+of+Alexander+the+Great&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=9780786713400&rft.pub=Carroll+%26+Graf&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fisbn_9780786713400&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFEngels1978" class="citation book">Engels, Donald W (1978). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreatlo0000enge">Alexander the Great and the Logistics of the Macedonian Army</a>. Berkeley: University of California Press.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Donald+W&rft.aulast=Engels&rft.btitle=Alexander+the+Great+and+the+Logistics+of+the+Macedonian+Army&rft.date=1978&rft.genre=book&rft.place=Berkeley&rft.pub=University+of+California+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexandergreatlo0000enge&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFFawcett2006" class="citation book">Fawcett, Bill, ур. (2006). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/howtolosebattlef0000unse">How To Lose A Battle: Foolish Plans and Great Military Blunders<img alt="Неопходна слободна регистрација" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. Harper. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-06-076024-3" title="Посебно:Штампани извори/978-0-06-076024-3">978-0-06-076024-3</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=How+To+Lose+A+Battle%3A+Foolish+Plans+and+Great+Military+Blunders&rft.date=2006&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-06-076024-3&rft.pub=Harper&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fhowtolosebattlef0000unse&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFFuller1958" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=J._F._C._Fuller&action=edit&redlink=1" class="new" title="J. F. C. Fuller (страница не постоји)">Fuller, JFC</a> (1958). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=q3M0NE2RJgYC">The Generalship of Alexander the Great</a>. London: Eyre & Spottiswoode. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-306-80371-0" title="Посебно:Штампани извори/978-0-306-80371-0">978-0-306-80371-0</a>. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20210126090538/https://books.google.com/books?id=q3M0NE2RJgYC">Архивирано</a> из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 20. 6. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=JFC&rft.aulast=Fuller&rft.btitle=The+Generalship+of+Alexander+the+Great&rft.date=1958&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-306-80371-0&rft.place=London&rft.pub=Eyre+%26+Spottiswoode&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3Dq3M0NE2RJgYC&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFGreen1992" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Peter_Green_(historian)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Peter Green (historian) (страница не постоји)">Green, Peter</a> (1992). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexanderofmaced0000gree">Alexander of Macedon: 356–323 BC. A Historical Biography<img alt="Неопходна слободна регистрација" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. University of California Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-520-07166-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-520-07166-7">978-0-520-07166-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Peter&rft.aulast=Green&rft.btitle=Alexander+of+Macedon%3A+356%E2%80%93323+BC.+A+Historical+Biography&rft.date=1992&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-520-07166-7&rft.pub=University+of+California+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexanderofmaced0000gree&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFGreene2000" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Robert_Greene_(American_author)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Robert Greene (American author) (страница не постоји)">Greene, Robert</a> (2000). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/isbn_9780670881468">The 48 Laws of Power<img alt="Неопходна слободна регистрација" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. Penguin. стр. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/isbn_9780670881468/page/351">351</a>. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-14-028019-7" title="Посебно:Штампани извори/978-0-14-028019-7">978-0-14-028019-7</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Robert&rft.aulast=Greene&rft.btitle=The+48+Laws+of+Power&rft.date=2000&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-14-028019-7&rft.pages=351&rft.pub=Penguin&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fisbn_9780670881468&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHammond1989" class="citation book"><a href="/wiki/N._G._L._Hammond" class="mw-redirect" title="N. G. L. Hammond">Hammond, NGL</a> (1989). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/macedonianstateo0000hamm">The Macedonian State: Origins, Institutions, and History</a>. Oxford University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-19-814883-8" title="Посебно:Штампани извори/978-0-19-814883-8">978-0-19-814883-8</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=NGL&rft.aulast=Hammond&rft.btitle=The+Macedonian+State%3A+Origins%2C+Institutions%2C+and+History&rft.date=1989&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-19-814883-8&rft.pub=Oxford+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fmacedonianstateo0000hamm&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHammond1994" class="citation book">Hammond, NGL (1994). Alexander the Great: King, Commander, and Statesman (3 изд.). London: Bristol Classical Press.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=NGL&rft.aulast=Hammond&rft.btitle=Alexander+the+Great%3A+King%2C+Commander%2C+and+Statesman&rft.date=1994&rft.edition=3&rft.genre=book&rft.place=London&rft.pub=Bristol+Classical+Press&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFHammond1997" class="citation book">Hammond, NGL (1997). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/geniusofalexande00nglh">The Genius of Alexander the Great<img alt="Неопходна слободна регистрација" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a>. Chapel Hill: University of North Carolina Press.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=NGL&rft.aulast=Hammond&rft.btitle=The+Genius+of+Alexander+the+Great&rft.date=1997&rft.genre=book&rft.place=Chapel+Hill&rft.pub=University+of+North+Carolina+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fgeniusofalexande00nglh&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFLane_Fox1973" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Robin_Lane_Fox&action=edit&redlink=1" class="new" title="Robin Lane Fox (страница не постоји)">Lane Fox, Robin</a> (1973). Alexander the Great. London: Allen Lane. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/0-14-008878-4" title="Посебно:Штампани извори/0-14-008878-4">0-14-008878-4</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Robin&rft.aulast=Lane+Fox&rft.btitle=Alexander+the+Great&rft.date=1973&rft.genre=book&rft.isbn=0-14-008878-4&rft.place=London&rft.pub=Allen+Lane&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> , also (1974) New York: E. P. Dutton and (1986) London: <a href="/w/index.php?title=Penguin_Books&action=edit&redlink=1" class="new" title="Penguin Books (страница не постоји)">Penguin Books</a>.</li> <li><cite id="CITEREFMercer1962" class="citation book">Mercer, Charles (1962). The Way of Alexander the Great (1 изд.). Boston: American Heritage Inc.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Charles&rft.aulast=Mercer&rft.btitle=The+Way+of+Alexander+the+Great&rft.date=1962&rft.edition=1&rft.genre=book&rft.place=Boston&rft.pub=American+Heritage+Inc.&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMcCrindle1893" class="citation book">McCrindle, J. W. (1893). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://books.google.com/books?id=A9YNAAAAIAAJ">The Invasion of India by Alexander the Great as Described by Arrian, Q Curtius, Diodorus, Plutarch, and Justin</a>. Westminster: Archibald Constable & Co. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20150417101537/http://books.google.com/books?id=A9YNAAAAIAAJ">Архивирано</a> из оригинала 17. 4. 2015. г. Приступљено 20. 6. 2015.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=J.+W.&rft.aulast=McCrindle&rft.btitle=The+Invasion+of+India+by+Alexander+the+Great+as+Described+by+Arrian%2C+Q+Curtius%2C+Diodorus%2C+Plutarch%2C+and+Justin&rft.date=1893&rft.genre=book&rft.place=Westminster&rft.pub=Archibald+Constable+%26+Co&rft_id=https%3A%2F%2Fbooks.google.com%2Fbooks%3Fid%3DA9YNAAAAIAAJ&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFMurphyKatulaHillOchs2003" class="citation book">Murphy, James Jerome; Katula, Richard A; Hill, Forbes I; Ochs, Donovan J (2003). A Synoptic History of Classical Rhetoric. Lawrence Erlbaum Associates. стр. 17. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-880393-35-2" title="Посебно:Штампани извори/978-1-880393-35-2">978-1-880393-35-2</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Hill%2C+Forbes+I&rft.au=Katula%2C+Richard+A&rft.au=Ochs%2C+Donovan+J&rft.aufirst=James+Jerome&rft.aulast=Murphy&rft.btitle=A+Synoptic+History+of+Classical+Rhetoric&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-880393-35-2&rft.pages=17&rft.pub=Lawrence+Erlbaum+Associates&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFNandanBhavan2003" class="citation book">Nandan, Y; Bhavan, BV (2003). British Death March Under Asiatic Impulse: Epic of Anglo-Indian Tragedy in Afghanistan. Mumbai: Bharatiya Vidya Bhavan. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-81-7276-301-5" title="Посебно:Штампани извори/978-81-7276-301-5">978-81-7276-301-5</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Bhavan%2C+BV&rft.aufirst=Y&rft.aulast=Nandan&rft.btitle=British+Death+March+Under+Asiatic+Impulse%3A+Epic+of+Anglo-Indian+Tragedy+in+Afghanistan&rft.date=2003&rft.genre=book&rft.isbn=978-81-7276-301-5&rft.place=Mumbai&rft.pub=Bharatiya+Vidya+Bhavan&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFO'Brien1992" class="citation book">O'Brien, John Maxwell (1992). Alexander the Great: The Invisible Enemy. London: Routledge.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=John+Maxwell&rft.aulast=O%27Brien&rft.btitle=Alexander+the+Great%3A+The+Invisible+Enemy&rft.date=1992&rft.genre=book&rft.place=London&rft.pub=Routledge&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFPomeroyBursteinDolanRoberts1998" class="citation book">Pomeroy, S; Burstein, S; Dolan, W; Roberts, J (1998). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/ancientgreecepol00sara">Ancient Greece: A Political, Social, and Cultural History</a>. Oxford University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-19-509742-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-19-509742-9">978-0-19-509742-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.au=Burstein%2C+S&rft.au=Dolan%2C+W&rft.au=Roberts%2C+J&rft.aufirst=S&rft.aulast=Pomeroy&rft.btitle=Ancient+Greece%3A+A+Political%2C+Social%2C+and+Cultural+History&rft.date=1998&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-19-509742-9&rft.pub=Oxford+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fancientgreecepol00sara&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFPrevas2004" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=John_Prevas&action=edit&redlink=1" class="new" title="John Prevas (страница не постоји)">Prevas, John</a> (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/envyofgodsalexan00prev">Envy of the Gods: Alexander the Great's Ill-Fated Journey Across Asia<img alt="Неопходна слободна регистрација" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a> (3 изд.). Da Capo. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/9780306812682" title="Посебно:Штампани извори/9780306812682">9780306812682</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=John&rft.aulast=Prevas&rft.btitle=Envy+of+the+Gods%3A+Alexander+the+Great%27s+Ill-Fated+Journey+Across+Asia&rft.date=2004&rft.edition=3&rft.genre=book&rft.isbn=9780306812682&rft.pub=Da+Capo&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fenvyofgodsalexan00prev&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFRoisman1995" class="citation book">Roisman, Joseph, ур. (1995). Alexander the Great Ancient and Modern Perspectives. Problems in European Civilization. Lexington, MA: DC Heath.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Alexander+the+Great+Ancient+and+Modern+Perspectives&rft.date=1995&rft.genre=book&rft.place=Lexington%2C+MA&rft.pub=DC+Heath&rft.series=Problems+in+European+Civilization&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFSavill1959" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Agnes_Savill&action=edit&redlink=1" class="new" title="Agnes Savill (страница не постоји)">Savill, Agnes</a> (1959). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreathi0000savi_n3m7">Alexander the Great and His Time<img alt="Неопходна слободна регистрација" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/9px-Lock-blue-alt-2.svg.png" decoding="async" width="9" height="14" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/14px-Lock-blue-alt-2.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Lock-blue-alt-2.svg/18px-Lock-blue-alt-2.svg.png 2x" data-file-width="512" data-file-height="813" /></a> (3 изд.). London: Barrie & Rockliff.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Agnes&rft.aulast=Savill&rft.btitle=Alexander+the+Great+and+His+Time&rft.date=1959&rft.edition=3&rft.genre=book&rft.place=London&rft.pub=Barrie+%26+Rockliff&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexandergreathi0000savi_n3m7&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFStewart1993" class="citation book">Stewart, Andrew (1993). Faces of Power: Alexander's Image and Hellenistic Politics. Hellenistic Culture and Society. 11. Berkeley: University of California Press.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Andrew&rft.aulast=Stewart&rft.btitle=Faces+of+Power%3A+Alexander%27s+Image+and+Hellenistic+Politics&rft.date=1993&rft.genre=book&rft.place=Berkeley&rft.pub=University+of+California+Press&rft.series=Hellenistic+Culture+and+Society&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFStoneman2008" class="citation book">Stoneman, Richard (2008). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreatli00ston">Alexander the Great: A Life in Legend</a>. Yale University Press. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-300-11203-0" title="Посебно:Штампани извори/978-0-300-11203-0">978-0-300-11203-0</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Richard&rft.aulast=Stoneman&rft.btitle=Alexander+the+Great%3A+A+Life+in+Legend&rft.date=2008&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-300-11203-0&rft.pub=Yale+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexandergreatli00ston&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFTarn1948" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=William_Woodthorpe_Tarn&action=edit&redlink=1" class="new" title="William Woodthorpe Tarn (страница не постоји)">Tarn, WW</a> (1948). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.499219">Alexander the Great</a>. Cambridge: Cambridge University Press.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=WW&rft.aulast=Tarn&rft.btitle=Alexander+the+Great&rft.date=1948&rft.genre=book&rft.place=Cambridge&rft.pub=Cambridge+University+Press&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fin.ernet.dli.2015.499219&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFWebb2013" class="citation book">Webb, Peter (2013). „The Hajj before Muhammad: Journeys to Mecca in Muslim Narratives of Pre-Islamic History”. Ур.: Porter, Venetia; Saif, Liana. The Hajj : collected essays. London: The British Museum. стр. 14 footnote 72. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-86159-193-0" title="Посебно:Штампани извори/978-0-86159-193-0">978-0-86159-193-0</a>. <a href="/wiki/OCLC" title="OCLC">OCLC</a> <a rel="nofollow" class="external text" href="//www.worldcat.org/oclc/857109543">857109543</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=The+Hajj+before+Muhammad%3A+Journeys+to+Mecca+in+Muslim+Narratives+of+Pre-Islamic+History&rft.aufirst=Peter&rft.aulast=Webb&rft.btitle=The+Hajj+%3A+collected+essays&rft.date=2013&rft.genre=bookitem&rft.isbn=978-0-86159-193-0&rft.pages=14+footnote+72&rft.place=London&rft.pub=The+British+Museum&rft_id=info%3Aoclcnum%2F857109543&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFWheeler1900" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Benjamin_Ide_Wheeler&action=edit&redlink=1" class="new" title="Benjamin Ide Wheeler (страница не постоји)">Wheeler, Benjamin Ide</a> (1900). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.173405">Alexander the Great; the merging of East and West in universal history</a>. New York: GP Putnam's sons.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Benjamin+Ide&rft.aulast=Wheeler&rft.btitle=Alexander+the+Great%3B+the+merging+of+East+and+West+in+universal+history&rft.date=1900&rft.genre=book&rft.place=New+York&rft.pub=GP+Putnam%27s+sons&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Fin.ernet.dli.2015.173405&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFWilcken1997" class="citation book"><a href="/w/index.php?title=Ulrich_Wilcken&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ulrich Wilcken (страница не постоји)">Wilcken, Ulrich</a> (1997) [1932]. <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreat00wilc">Alexander the Great</a>. New York: WW Norton & Co. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-0-393-00381-9" title="Посебно:Штампани извори/978-0-393-00381-9">978-0-393-00381-9</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Ulrich&rft.aulast=Wilcken&rft.btitle=Alexander+the+Great&rft.date=1997&rft.genre=book&rft.isbn=978-0-393-00381-9&rft.place=New+York&rft.pub=WW+Norton+%26+Co&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexandergreat00wilc&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li> <li><cite id="CITEREFWorthington2004" class="citation book">Worthington, Ian (2004). <a rel="nofollow" class="external text" href="https://archive.org/details/alexandergreatma0000ianw">Alexander the Great: Man And God</a>. Pearson. <a href="/wiki/Me%C4%91unarodni_standardni_broj_knjige" title="Međunarodni standardni broj knjige">ISBN</a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8/978-1-4058-0162-1" title="Посебно:Штампани извори/978-1-4058-0162-1">978-1-4058-0162-1</a>.</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=Ian&rft.aulast=Worthington&rft.btitle=Alexander+the+Great%3A+Man+And+God&rft.date=2004&rft.genre=book&rft.isbn=978-1-4058-0162-1&rft.pub=Pearson&rft_id=https%3A%2F%2Farchive.org%2Fdetails%2Falexandergreatma0000ianw&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> </li></ul> </div> <div class="mw-heading mw-heading2"><h2 id="Спољашње_везе">Спољашње везе</h2>[<a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&veaction=edit&section=48" title="Уредите одељак „Спољашње везе”" class="mw-editsection-visualeditor">уреди</a> | <a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&action=edit&section=48" title="Уреди извор одељка: Спољашње везе">уреди извор</a>]</div> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25554968"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r28459536">.mw-parser-output .sidebar{width:22em;float:right;clear:right;margin:0.5em 0 1em 1em;background:var(--background-color-neutral-subtle,#f8f9fa);border:1px solid var(--border-color-base,#a2a9b1);padding:0.2em;text-align:center;line-height:1.4em;font-size:88%;border-collapse:collapse;display:table}body.skin-minerva .mw-parser-output .sidebar{display:table!important;float:right!important;margin:0.5em 0 1em 1em!important}.mw-parser-output .sidebar-subgroup{width:100%;margin:0;border-spacing:0}.mw-parser-output .sidebar-left{float:left;clear:left;margin:0.5em 1em 1em 0}.mw-parser-output .sidebar-none{float:none;clear:both;margin:0.5em 1em 1em 0}.mw-parser-output .sidebar-outer-title{padding:0 0.4em 0.2em;font-size:125%;line-height:1.2em;font-weight:bold}.mw-parser-output .sidebar-top-image{padding:0.4em}.mw-parser-output .sidebar-top-caption,.mw-parser-output .sidebar-pretitle-with-top-image,.mw-parser-output .sidebar-caption{padding:0.2em 0.4em 0;line-height:1.2em}.mw-parser-output .sidebar-pretitle{padding:0.4em 0.4em 0;line-height:1.2em}.mw-parser-output .sidebar-title,.mw-parser-output .sidebar-title-with-pretitle{padding:0.2em 0.8em;font-size:145%;line-height:1.2em}.mw-parser-output .sidebar-title-with-pretitle{padding:0.1em 0.4em}.mw-parser-output .sidebar-image{padding:0.2em 0.4em 0.4em}.mw-parser-output .sidebar-heading{padding:0.1em 0.4em}.mw-parser-output .sidebar-content{padding:0 0.5em 0.4em}.mw-parser-output .sidebar-content-with-subgroup{padding:0.1em 0.4em 0.2em}.mw-parser-output .sidebar-above,.mw-parser-output .sidebar-below{padding:0.3em 0.8em;font-weight:bold}.mw-parser-output .sidebar-collapse .sidebar-above,.mw-parser-output .sidebar-collapse .sidebar-below{border-top:1px solid #aaa;border-bottom:1px solid #aaa}.mw-parser-output .sidebar-navbar{text-align:right;font-size:115%;padding:0 0.4em 0.4em}.mw-parser-output .sidebar-list-title{padding:0 0.4em;text-align:left;font-weight:bold;line-height:1.6em;font-size:105%}.mw-parser-output .sidebar-list-title-c{padding:0 0.4em;text-align:center;margin:0 3.3em}@media(max-width:640px){body.mediawiki .mw-parser-output .sidebar{width:100%!important;clear:both;float:none!important;margin-left:0!important;margin-right:0!important}}body.skin--responsive .mw-parser-output .sidebar a>img{max-width:none!important}@media screen{html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-list-title,html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-title-with-pretitle{background:transparent!important}html.skin-theme-clientpref-night .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-title-with-pretitle a{color:var(--color-progressive)!important}}@media screen and (prefers-color-scheme:dark){html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-list-title,html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-title-with-pretitle{background:transparent!important}html.skin-theme-clientpref-os .mw-parser-output .sidebar:not(.notheme) .sidebar-title-with-pretitle a{color:var(--color-progressive)!important}}@media print{body.ns-0 .mw-parser-output .sidebar{display:none!important}}</style><table class="sidebar nomobile nowraplinks infobox" style="width:auto"><tbody><tr><td class="sidebar-pretitle"><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/WP:LIBRARY" class="extiw" title="en:WP:LIBRARY">Библиотечки ресурси</a> о Alexander the Great<hr /></td></tr><tr><td class="sidebar-content plainlist" style="text-align:left;"> <ul><li><a class="external text" href="//tools.wmflabs.org/ftl/cgi-bin/ftl?st=wp&su=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&library=OLBP">Онлајн књиге</a></li> <li><a class="external text" href="//tools.wmflabs.org/ftl/cgi-bin/ftl?st=wp&su=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8">Ресурси у Вашој библиотеци</a></li> <li><a class="external text" href="//tools.wmflabs.org/ftl/cgi-bin/ftl?st=wp&su=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&library=0CHOOSE0">Ресурси у другим библиотекама</a></li></ul></td> </tr></tbody></table> <link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r28440192"><div class="refbegin refbegin-columns references-column-width" style="column-width: 30em"> <ul><li>(језик: српски) <a rel="nofollow" class="external text" href="https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/08/27/aleksandar-hifasis/">На корак до краја света - Александар на Хифасису</a></li> <li>(језик: енглески) <a rel="nofollow" class="external text" href="http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Lives/Alexander*/home.html">Плутарх, Александар</a></li> <li>(језик: енглески) <a rel="nofollow" class="external text" href="http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Diodorus_Siculus/13D*.html">Диодор са Сицилије, Историјска библиотека</a></li> <li>(језик: енглески) <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.forumromanum.org/literature/justin/english/trans12.html">Јустин</a></li> <li>(језик: енглески) <a rel="nofollow" class="external text" href="http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/curtius/home.html">Квинт Курције Руф</a></li> <li>(језик: српски) <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.youtube.com/watch?v=EN4TxmlLqWo">Лазар Слепчев- „Портрети Антике: Александар Велики“</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.kireetjoshiarchives.com/teachers-training/alexander-the-great.html">Alexander the Great – By Kireet Joshi</a></li> <li><cite id="CITEREFDelamarche1833" class="citation"><a href="/w/index.php?title=F%C3%A9lix_Delamarche&action=edit&redlink=1" class="new" title="Félix Delamarche (страница не постоји)">Delamarche, Félix</a> (1833), <a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.wdl.org/en/item/11738/">The Empire and Expeditions of Alexander the Great</a></cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.aufirst=F%C3%A9lix&rft.aulast=Delamarche&rft.btitle=The+Empire+and+Expeditions+of+Alexander+the+Great&rft.date=1833&rft.genre=book&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.wdl.org%2Fen%2Fitem%2F11738%2F&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> .</li> <li><cite id="CITEREFRommCartledge" class="citation">Romm, James; <a href="/w/index.php?title=Paul_Cartledge&action=edit&redlink=1" class="new" title="Paul Cartledge (страница не постоји)">Cartledge, Paul</a>, „Two Great Historians On Alexander the Great”, Forbes (conversations)</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.atitle=Two+Great+Historians+On+Alexander+the+Great&rft.au=Cartledge%2C+Paul&rft.aufirst=James&rft.aulast=Romm&rft.genre=article&rft.jtitle=Forbes&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Ajournal" class="Z3988">  <a rel="nofollow" class="external text" href="https://blogs.forbes.com/booked/2010/12/12/two-great-historians-on-alexander-the-great-part-one/">Part 1</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://blogs.forbes.com/booked/2010/12/17/two-great-historians-on-alexander-the-great-part-two/">Part 2</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://blogs.forbes.com/booked/2010/12/20/two-historians-talk-alexander-the-great-part-3/">Part 3</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.forbes.com/sites/booked/2011/01/03/two-great-historians-talk-alexander-the-great-part-4/">Part 4</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://blogs.forbes.com/booked/2011/01/10/how-great-a-general-was-alexander/">Part 5</a>, <a rel="nofollow" class="external text" href="https://blogs.forbes.com/booked/2011/01/28/two-great-historians-talk-alexander-the-great-part-6/">Part 6</a>.</li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://curlie.org/Society/History/By_Time_Period/Ancient/Greece/People/Alexander_the_Great/">Александар Велики</a> на сајту <a href="/wiki/Curlie" class="mw-redirect" title="Curlie">Curlie</a> (језик: енглески)</li> <li><cite class="citation"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://web.archive.org/web/20161204170928/http://www.livius.org/aj-al/alexander/alexander_z1b.html">Alexander the Great: An annotated list of primary sources</a>, Livius, Архивирано из <a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.livius.org/aj-al/alexander/alexander_z1b.html">оригинала</a> 4. 12. 2016. г., Приступљено 26. 3. 2020</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Alexander+the+Great%3A+An+annotated+list+of+primary+sources&rft.genre=book&rft.pub=Livius&rft_id=https%3A%2F%2Fwww.livius.org%2Faj-al%2Falexander%2Falexander_z1b.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> .</li> <li><cite class="citation"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.archaeology.org/online/features/alexander/tomb.html">The Elusive Tomb of Alexander the Great</a>, Archæology</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=The+Elusive+Tomb+of+Alexander+the+Great&rft.genre=book&rft.pub=Arch%C3%A6ology&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.archaeology.org%2Fonline%2Ffeatures%2Falexander%2Ftomb.html&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> .</li> <li><cite class="citation"><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.sherlockian-sherlock.com/alexander-the-great-and-sherlock-holmes.php">Alexander the Great and Sherlock Holmes</a>, Sherlockian Sherlock</cite><span title="ctx_ver=Z39.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsr.wikipedia.org%3A%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&rft.btitle=Alexander+the+Great+and+Sherlock+Holmes&rft.genre=book&rft.pub=Sherlockian+Sherlock&rft_id=http%3A%2F%2Fwww.sherlockian-sherlock.com%2Falexander-the-great-and-sherlock-holmes.php&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988"> .</li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.bbc.co.uk/programmes/b06d9bkx">In Our Time: Alexander the Great</a> BBC discussion with Paul Cartledge, Diana Spencer and Rachel Mairs hosted by Melvyn Bragg, first broadcast 1 October 2015.</li></ul> </div> <div class="navbox-styles"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25469611">.mw-parser-output .hlist dl,.mw-parser-output .hlist ol,.mw-parser-output .hlist ul{margin:0;padding:0}.mw-parser-output .hlist dd,.mw-parser-output .hlist dt,.mw-parser-output .hlist li{margin:0;display:inline}.mw-parser-output .hlist.inline,.mw-parser-output .hlist.inline dl,.mw-parser-output .hlist.inline ol,.mw-parser-output .hlist.inline ul,.mw-parser-output .hlist dl dl,.mw-parser-output .hlist dl ol,.mw-parser-output .hlist dl ul,.mw-parser-output .hlist ol dl,.mw-parser-output .hlist ol ol,.mw-parser-output .hlist ol ul,.mw-parser-output .hlist ul dl,.mw-parser-output .hlist ul ol,.mw-parser-output .hlist ul ul{display:inline}.mw-parser-output .hlist .mw-empty-li{display:none}.mw-parser-output .hlist dt::after{content:": "}.mw-parser-output .hlist dd::after,.mw-parser-output .hlist li::after{content:" · ";font-weight:bold}.mw-parser-output .hlist dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li:last-child::after{content:none}.mw-parser-output .hlist dd dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dd li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dd:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li dt:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li li:first-child::before{content:" (";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist dd dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dd li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist dt li:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dd:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li dt:last-child::after,.mw-parser-output .hlist li li:last-child::after{content:")";font-weight:normal}.mw-parser-output .hlist ol{counter-reset:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li{counter-increment:listitem}.mw-parser-output .hlist ol>li::before{content:" "counter(listitem)"\a0 "}.mw-parser-output .hlist dd ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist dt ol>li:first-child::before,.mw-parser-output .hlist li ol>li:first-child::before{content:" ("counter(listitem)"\a0 "}</style><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365370">.mw-parser-output .navbox{box-sizing:border-box;border:1px solid #a2a9b1;width:100%;clear:both;font-size:88%;text-align:center;padding:1px;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .navbox .navbox{margin-top:0}.mw-parser-output .navbox+.navbox,.mw-parser-output .navbox+.navbox-styles+.navbox{margin-top:-1px}.mw-parser-output .navbox-inner,.mw-parser-output .navbox-subgroup{width:100%}.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-title,.mw-parser-output .navbox-abovebelow{padding:0.25em 1em;line-height:1.5em;text-align:center}.mw-parser-output .navbox-group{white-space:nowrap;text-align:right}.mw-parser-output .navbox,.mw-parser-output .navbox-subgroup{background-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list{line-height:1.5em;border-color:#fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-list-with-group{text-align:left;border-left-width:2px;border-left-style:solid}.mw-parser-output tr+tr>.navbox-abovebelow,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-group,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-image,.mw-parser-output tr+tr>.navbox-list{border-top:2px solid #fdfdfd}.mw-parser-output .navbox-title{background-color:#ccf}.mw-parser-output .navbox-abovebelow,.mw-parser-output .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-title{background-color:#ddf}.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-group,.mw-parser-output .navbox-subgroup .navbox-abovebelow{background-color:#e6e6ff}.mw-parser-output .navbox-even{background-color:#f7f7f7}.mw-parser-output .navbox-odd{background-color:transparent}.mw-parser-output .navbox .hlist td dl,.mw-parser-output .navbox .hlist td ol,.mw-parser-output .navbox .hlist td ul,.mw-parser-output .navbox td.hlist dl,.mw-parser-output .navbox td.hlist ol,.mw-parser-output .navbox td.hlist ul{padding:0.125em 0}.mw-parser-output .navbox .navbar{display:block;font-size:100%}.mw-parser-output .navbox-title .navbar{float:left;text-align:left;margin-right:0.5em}</style><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Античка_Грчка" style="padding:3px"><table class="nowraplinks mw-collapsible autocollapse navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r24365379">.mw-parser-output .navbar{display:inline;font-size:88%;font-weight:normal}.mw-parser-output .navbar-collapse{float:left;text-align:left}.mw-parser-output .navbar-boxtext{word-spacing:0}.mw-parser-output .navbar ul{display:inline-block;white-space:nowrap;line-height:inherit}.mw-parser-output .navbar-brackets::before{margin-right:-0.125em;content:"[ "}.mw-parser-output .navbar-brackets::after{margin-left:-0.125em;content:" ]"}.mw-parser-output .navbar li{word-spacing:-0.125em}.mw-parser-output .navbar a>span,.mw-parser-output .navbar a>abbr{text-decoration:inherit}.mw-parser-output .navbar-mini abbr{font-variant:small-caps;border-bottom:none;text-decoration:none;cursor:inherit}.mw-parser-output .navbar-ct-full{font-size:114%;margin:0 7em}.mw-parser-output .navbar-ct-mini{font-size:114%;margin:0 4em}</style><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Шаблон:Античка Грчка"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Античка Грчка (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Античка Грчка"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Античка_Грчка" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Грчка">Античка Грчка</a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center;"><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Историја">Историја</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Егејска цивилизација">Егејска цивилизација</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хеладски период (страница не постоји)">Хеладска цивилизација</a> [<a href="https://sh.wikipedia.org/wiki/Heladski_period" class="extiw" title="sh:Heladski period">sh</a>]</li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Кикладска цивилизација">Кикладска цивилизација</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Минојска цивилизација">Минојска цивилизација</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Микенска цивилизација">Микенска цивилизација</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BA_(%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0)" title="Мрачни век (Грчка)">Мрачни век</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4_(%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0)" title="Архајски период (Грчка)">Архајска ера</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" title="Класична Грчка">Класична ера</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D1%80%D0%B0" title="Хеленистичка ера">Хеленистичка ера</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Ахаја (провинција)">Ахаја</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%80_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Епир (провинција) (страница не постоји)">Епир</a> [<a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Epirus_(Roman_province)" class="extiw" title="en:Epirus (Roman province)">en</a>]</li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Македонија (провинција)">Македонија</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center;"><a href="/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Географија">Географија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Егејско море">Егејско море</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Јонско море">Јонско море</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D1%82" class="mw-redirect" title="Хелеспонт">Хелеспонт</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0)" class="mw-redirect" title="Македонија (краљевина)">Македонија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0" title="Спарта">Спарта</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Античка Атина">Атина</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Антички Коринт (страница не постоји)">Коринт</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D0%B1%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Античка Теба (страница не постоји)">Теба</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B5" class="mw-redirect" title="Термопиле">Термопиле</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Јонија">Јонија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%B0" title="Еолида">Еолида</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0" title="Дорида">Дорида</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Антиохија">Антиохија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Александрија">Александрија</a></li> <li><a href="/wiki/Pergam" title="Pergam">Пергам</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82" title="Милет">Милет</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D1%84%D0%B5%D1%81" title="Ефес">Ефес</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BB%D1%84%D0%B8" title="Делфи">Делфи</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%81" title="Делос">Делос</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0)" title="Олимпија (Грчка)">Олимпија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0" title="Троја">Троја</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81" title="Родос">Родос</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%82" title="Крит">Крит</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B7" title="Пелопонез">Пелопонез</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%80" title="Антички Епир">Епир</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80" title="Кипар">Кипар</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тракија">Тракија</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center;"><a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Култура">Култура</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0" title="Пољопривреда">Пољопривреда</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%85%D0%B8%D1%9A%D0%B0" title="Кухиња">Кухиња</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Демократија">Демократија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Економија">Економија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Религија">Религија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE" title="Право">Право</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%BE%D0%BF%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%83_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ропство у античкој Грчкој (страница не постоји)">Ропство</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B5" title="Олимпијске игре">Олимпијске игре</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98" title="Проституција у античкој Грчкој">Проституција</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0" title="Грчки начин ратовања">Ратна вештина</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BD%D0%BE" title="Вино">Винo</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center;"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Античка Грчка">Стари Грци</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;;background:transparent;"><div style="padding:0 0.25em"><div class="navbox-styles"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-label="Navbox" style="padding:3px"><table class="nowraplinks navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:transparent; font-weight:normal; text-align:left;;background:#f7f7f7;"><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Филозофија">Филозофи</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Анаксагора">Анаксагора</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80" title="Анаксимандар">Анаксимандар</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD" title="Анаксимен">Анаксимен</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD" title="Антистен">Антистен</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BB" title="Аристотел">Аристотел</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82" title="Демокрит">Демокрит</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Демонакс (страница не постоји)">Демонакс</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D0%B5%D0%BD_%D0%B8%D0%B7_%D0%90%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Диоген из Аполоније">Диоген</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D0%BA%D1%83%D1%80" title="Епикур">Епикур</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5" title="Емпедокле">Емпедокле</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Хераклије">Хераклије</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%BF" title="Леукип">Леукип</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Горгија">Горгија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4" title="Парменид">Парменид</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD" title="Платон">Платон</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Протагора">Протагора</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Питагора">Питагора</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Сократ">Сократ</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%81" class="mw-redirect" title="Талес">Талес</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BD_%D0%B8%D0%B7_%D0%95%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B5" title="Зенон из Елеје">Зенон</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:transparent; font-weight:normal; text-align:left;"><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" class="mw-redirect" title="Литература">Писци</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%95%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BB" title="Есхил">Есхил</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%B7%D0%BE%D0%BF" title="Езоп">Езоп</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%84%D0%B0%D0%BD" title="Аристофан">Аристофан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D0%B4" class="mw-redirect" title="Еврипид">Еврипид</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%82" title="Херодот">Херодот</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%B4" title="Хесиод">Хесиод</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%80" title="Хомер">Хомер</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Лукијан">Лукијан</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Менандр (страница не постоји)">Менандр</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80" title="Пиндар">Пиндар</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%85" title="Плутарх">Плутарх</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Полибије">Полибије</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BF%D1%84%D0%BE" class="mw-redirect" title="Сапфо">Сапфо</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5" title="Софокле">Софокле</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%B4" title="Тукидид">Тукидид</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%BD%D1%82" title="Ксенофонт">Ксенофонт</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;background:transparent; font-weight:normal; text-align:left;;background:#f7f7f7;">Остали</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a class="mw-selflink selflink">Александар Велики</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4" title="Алкибијад">Алкибијад</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%B4" title="Архимед">Архимед</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Аспасија">Аспасија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD" title="Демостен">Демостен</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%B4" title="Еуклид">Еуклид</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82" class="mw-disambig" title="Хипократ">Хипократ</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B0_I" title="Леонида I">Леонида I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BA%D1%83%D1%80%D0%B3" title="Ликург">Ликург</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B5" title="Перикле">Перикле</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD" title="Солон">Солон</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5" title="Темистокле">Темистокле</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center;"><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Архитектура">Архитектура</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BD" title="Партенон">Партенон</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BD_%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC" title="Артемидин храм">Артемидин храм</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99" class="mw-redirect" title="Атински акропољ">Атински акропољ</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%90%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Атинска Агора">Атинска Агора</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BE%D0%B2_%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC" class="mw-redirect mw-disambig" title="Зевсов храм">Зевсов храм</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2_%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC" title="Хефестов храм">Хефестов храм</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BE%D0%BD" title="Метроон">Метроон</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center;"><a href="/wiki/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Уметност">Уметност</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Архитектура">Архитектура</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86" title="Новац">Новац</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" class="mw-redirect" title="Литература">Литература</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Музика">Музика</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Керамика">Керамика</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Вајарство">Вајарство</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80" class="mw-redirect" title="Театар">Театар</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center;"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0" title="Наука">Наука</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Астрономија">Астрономија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Математика">Математика</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Медицина">Медицина</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Технологија">Технологија</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center;"><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Језик">Језик</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Старогрчки језик">Старогрчки</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1" class="new" title="Микенски језик (страница не постоји)">Микенски</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хомерски језик (страница не постоји)">Хомерски</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82" class="mw-redirect" title="Дијалекат">Дијалекти</a> (<a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Еолски дијалекат (страница не постоји)">еолски</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аркадокипрански дијалекат (страница не постоји)">аркадокипрански</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Атички дијалекат (страница не постоји)">атички</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Дорски дијалекат (страница не постоји)">дорски</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јонски дијалекат (страница не постоји)">јонски</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Локридски дијалекат (страница не постоји)">локридски</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1" class="new" title="Антички македонски језик (страница не постоји)">антички македонски језик</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Памфилијски дијалекат (страница не постоји)">памфилијски</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хеленистички дијалекат (страница не постоји)">хеленистички</a>)</li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center;"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE" title="Писмо">Писмо</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%90" class="mw-redirect" title="Линеарно А">Линеарно А</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%91" class="mw-redirect" title="Линеарно Б">Линеарно Б</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B0%D0%BB%D1%84%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D1%82" title="Грчки алфабет">Грчки алфабет</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B0%D0%BB%D1%84%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Западни грчки алфабет (страница не постоји)">Западни грчки алфабет</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center;"><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82" class="mw-redirect" title="Хоплит">Ратови</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0;padding:0.25em 0; line-height:1.4em;"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Тројански рат">Тројански рат</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Лелантски рат (страница не постоји)">Лелантски рат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Месенијски ратови">Месенијски ратови</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Сицилијански ратови">Сицилијански ратови</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Грчко-персијски ратови">Грчко-персијски ратови</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Први пелопонески рат">Први пелопонески рат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" class="mw-disambig" title="Свети ратови">Свети ратови</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Самијски рат (страница не постоји)">Самијски рат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Пелопонески рат">Пелопонески рат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%85%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Спартанска хегемонија">Спартанска хегемонија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Коринтски рат">Коринтски рат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%85%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тебанска хегемонија">Тебанска хегемонија</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Успон Македоније">Успон Македоније</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3" class="mw-redirect" title="Ратови Александра Македонског">Ратови Александра Македонског</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8" title="Дијадоси">Дијадоси</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Ламијски рат">Ламијски рат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Пиров рат">Пиров рат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" class="mw-redirect" title="Хремонедејски рат">Хремонедејски рат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Клеоменов рат">Клеоменов рат</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Крићански рат (страница не постоји)">Крићански рат</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%82%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Етолски рат (страница не постоји)">Етолски рат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Македонски ратови">Македонски ратови</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2_%D0%9D%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%B0" class="mw-redirect" title="Рат против Набиса">Рат против Набиса</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA" title="Макабејски устанак">Макабејски устанак</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Староегипатски_владари" style="padding:3px"><table class="nowraplinks mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A4%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%B0" title="Шаблон:Фараони Египта"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%A4%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%B0" title="Разговор о шаблону:Фараони Египта"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A4%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%B0" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Фараони Египта"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Староегипатски_владари" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Списак староегипатских владара">Староегипатски владари</a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4_%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%B0" class="mw-redirect" title="Протодинастички период Египта">Прото династички период</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B8_%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82" title="Доњи Египат">Доњи Египат</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A5%D1%81%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%98%D1%83_(%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD)" title="Хсекију (фараон)">Хсекију</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D1%83" title="Хају">Хају</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%98%D1%83_(%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD)" title="Тију (фараон)">Тију</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%88_(%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD)" title="Теш (фараон)">Теш</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%85%D0%B5%D0%B1_(%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD)" title="Нехеб (фараон)">Нехеб</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B5%D1%80_(%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD)" title="Вазнер (фараон)">Вазнер</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BA_(%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD)" title="Мек (фараон)">Мек</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D1%98%D1%83_(%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD)" title="Дју (фараон)">Дју</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B8_%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82" title="Горњи Египат">Горњи Египат</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B8%D0%BE%D0%BD_I" title="Шкорпион I">Шкорпион I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B8-%D0%A5%D0%BE%D1%80" title="Ири-Хор">Ири-Хор</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0_(%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD)" title="Ка (фараон)">Ка</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99_%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Краљ Шкорпион">Краљ Шкорпион</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%80" title="Нармер">Нармер</a> / <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81" title="Менес">Менес</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4_%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%B0" title="Рани династички период Египта">Рани династички период</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Прва египатска династија">I династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%80" title="Нармер">Нармер</a> / <a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81" title="Менес">Менес</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%80-%D0%90%D1%85%D0%B0" title="Хор-Аха">Хор-Аха</a></li> <li><a href="/wiki/D%C5%BEer" title="Džer">Џер</a></li> <li><a href="/wiki/D%C5%BEet" title="Džet">Џет</a></li> <li><a href="/wiki/Merneit" title="Merneit">Мернеит</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BD_(%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD)" title="Ден (фараон)">Ден</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%9F%D0%B8%D0%B1" title="Аџиб">Аџиб</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%80%D1%85%D0%B5%D1%82" title="Семерхет">Семерхет</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%E2%80%99%D0%B0" title="Ка’а">Ка’а</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BD%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0" title="Снеферка">Снеферка</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81-%D0%91%D0%B0" title="Хорус-Ба">Хорус-Ба</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Друга египатска династија">II династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%85%D0%B5%D0%BC%D1%83%D0%B8" title="Хотепсехемуи">Хотепсехемуи</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B1" title="Ранеб">Ранеб</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80" title="Нинечер">Нинечер</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0_(%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ба (фараон) (страница не постоји)">Ба</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D1%83%D0%B1%D0%BD%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Нубнефер (страница не постоји)">Нубнефер</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81_%D0%A1%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хорус Са (страница не постоји)">Хорус Са</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B3&action=edit&redlink=1" class="new" title="Венег (страница не постоји)">Венег</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D1%9F%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ваџенес (страница не постоји)">Ваџенес</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B4" title="Сенед">Сенед</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%81%D0%B5%D0%BD" title="Перибсен">Перибсен</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%B1-%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BC%D0%B0%D1%82" title="Сехемиб-Перенмат">Сехемиб-Перенмат</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неферкара I (страница не постоји)">Неферкара I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неферкасокар (страница не постоји)">Неферкасокар</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%84%D0%B0_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хуђефа I (страница не постоји)">Хуђефа I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B2%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хасехемви (страница не постоји)">Хасехемви</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Старо краљевство">Старо краљевство</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Трећа египатска династија">III династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B1%D0%BA%D0%B0" class="mw-redirect" title="Небка">Небка</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%8F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%80" title="Џосер">Џосер</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D0%BC%D0%BA%D0%B5%D1%82" title="Секемкет">Секемкет</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D1%82" title="Санакт">Санакт</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B1%D0%B0_(%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD)" title="Каба (фараон)">Каба</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%85%D0%B5%D0%B4%D1%98%D0%B5%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Кахедјет (страница не постоји)">Кахедјет</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D1%83%D0%BD%D0%B8_(%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD)" title="Хуни (фараон)">Хуни</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Четврта египатска династија">IV династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BD%D0%B5%D1%84%D1%80%D1%83" title="Снефру">Снефру</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D1%81" title="Кеопс">Кеопс</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%84_%D0%A0%D0%B5" title="Џедеф Ре">Џедеф Ре</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B5%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%BD" title="Кефрен">Кефрен</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%81" title="Бихерис">Бихерис</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD" title="Микерен">Микерен</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%84" title="Шепсескаф">Шепсескаф</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D1%84%D1%82%D0%B8%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тамфтис (страница не постоји)">Тамфтис</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Пета египатска династија">V династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%84" title="Усеркаф">Усеркаф</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%85%D1%83%D1%80%D0%B5" title="Сахуре">Сахуре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%98&action=edit&redlink=1" class="new" title="Нефериркаре Какај (страница не постоји)">Нефериркаре Какај</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5_%D0%98%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Шепсескаре Иси (страница не постоји)">Шепсескаре Иси</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%84%D1%80%D0%B5" title="Неферефре">Неферефре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D1%83%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B5_%D0%98%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ниусере Ини (страница не постоји)">Ниусере Ини</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B0%D1%83%D1%85%D0%BE%D1%80_%D0%9A%D0%B0%D1%98%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Менкаухор Кају (страница не постоји)">Менкаухор Кају</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5_%D0%98%D1%81%D0%B5%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Дједкаре Исеси (страница не постоји)">Дједкаре Исеси</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Унис (страница не постоји)">Унис</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Шеста египатска династија">VI династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%82%D0%B8" title="Тети">Тети</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Усеркаре (страница не постоји)">Усеркаре</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BF%D0%B8_I" title="Пепи I">Пепи I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%80%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%B0%D1%84_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Меренре Немтијемсаф I (страница не постоји)">Меренре Немтијемсаф I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BF%D0%B8_II" title="Пепи II">Пепи II</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4" title="Први прелазни период">Први прелазни период</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Седма египатска династија">VII</a> и <a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Осма египатска династија">VIII династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%B1%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неферкаре Неби (страница не постоји)">Неферкаре Неби</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5_%D0%9A%D1%85%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неферкаре Кхенду (страница не постоји)">Неферкаре Кхенду</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%85%D0%BE%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неферкахор (страница не постоји)">Неферкахор</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B1&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неферкара Пеписнеб (страница не постоји)">Неферкара Пеписнеб</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BD_%D0%90%D0%BD%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неферкамин Ану (страница не постоји)">Неферкамин Ану</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D0%B4%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Вадјакаре (страница не постоји)">Вадјакаре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5_%D0%98%D0%B1%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Какаре Иби (страница не постоји)">Какаре Иби</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Девета египатска династија">IX</a> и <a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Десета египатска династија">X династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80y%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5_%D0%9A%D1%85%D0%B5%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мерyибре Кхети (страница не постоји)">Мерyибре Кхети</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5_III&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неферкаре III (страница не постоји)">Неферкаре III</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B1%D0%BA%D0%B0%D1%83%D1%80%D0%B5_%D0%9A%D1%85%D0%B5%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Небкауре Кхети (страница не постоји)">Небкауре Кхети</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мерихатор (страница не постоји)">Мерихатор</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5_IV&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неферкаре IV (страница не постоји)">Неферкаре IV</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D1%85%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5_%D0%9A%D1%85%D0%B5%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Вахкаре Кхети (страница не постоји)">Вахкаре Кхети</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мерикаре (страница не постоји)">Мерикаре</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Једанаеста египатска династија">XI династија</a> (само <a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%B1%D0%B0_(%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82)" title="Теба (Египат)">Теба</a>)</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%83%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF_I" title="Ментухотеп I">Ментухотеп I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%84_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Интеф I (страница не постоји)">Интеф I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%84_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Интеф II (страница не постоји)">Интеф II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%84_III&action=edit&redlink=1" class="new" title="Интеф III (страница не постоји)">Интеф III</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Средње краљевство">Средње краљевство</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Једанаеста египатска династија">XI династија</a> (цео Египат)</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/Mentuhotep_II" title="Mentuhotep II">Ментухотеп II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%83%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF_III" title="Ментухотеп III">Ментухотеп III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%83%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF_IV" title="Ментухотеп IV">Ментухотеп IV</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Дванаеста египатска династија">XII династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D1%85%D0%B5%D1%82_I" title="Аменемхет I">Аменемхет I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%81%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сесострис II (страница не постоји)">Сесострис II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D1%85%D0%B5%D1%82_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аменемхет II (страница не постоји)">Аменемхет II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%81%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сесострис II (страница не постоји)">Сесострис II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%81%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%81_III" title="Сесострис III">Сесострис III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D1%85%D0%B5%D1%82_III" title="Аменемхет III">Аменемхет III</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D1%85%D0%B5%D1%82_IV&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аменемхет IV (страница не постоји)">Аменемхет IV</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D1%83" title="Собекнеферу">Собекнеферу</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тринаеста египатска династија">XIII династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%85%D0%B5%D0%BC%D1%80%D0%B5_%D0%9A%D1%85%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сехемре Кхутави Собехотеп (страница не постоји)">Сехемре Кхутави Собехотеп</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D0%BD%D0%B1%D0%B5%D1%84&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сонбеф (страница не постоји)">Сонбеф</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Нерикаре (страница не постоји)">Нерикаре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сехемкаре (страница не постоји)">Сехемкаре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BC%D0%B5%D0%BDy_%D0%9A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аменy Кемау (страница не постоји)">Аменy Кемау</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хотепибре (страница не постоји)">Хотепибре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D1%83%D1%84%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Иуфни (страница не постоји)">Иуфни</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D1%85%D0%B5%D1%82_VI&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аменемхет VI (страница не постоји)">Аменемхет VI</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D1%83%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Семенкаре Небнуни (страница не постоји)">Семенкаре Небнуни</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%85%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сехетепибре (страница не постоји)">Сехетепибре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%98%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Севадјкаре (страница не постоји)">Севадјкаре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Недјемибре (страница не постоји)">Недјемибре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%85%D0%B0%D0%BD%D1%85%D1%80%D0%B5_%D0%A1%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF&action=edit&redlink=1" class="new" title="Кханхре Собехотеп (страница не постоји)">Кханхре Собехотеп</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B1&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ренсенеб (страница не постоји)">Ренсенеб</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D1%80_(%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хор (фараон) (страница не постоји)">Хор</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%85%D0%B5%D0%BC%D1%80%D0%B5%D1%85%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8_%D0%9A%D1%85%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%B2&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сехемрехутави Кхабав (страница не постоји)">Сехемрехутави Кхабав</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%98%D0%B5%D0%B4%D1%85%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B2&action=edit&redlink=1" class="new" title="Дједхеперев (страница не постоји)">Дједхеперев</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B1%D0%BA%D0%B0y&action=edit&redlink=1" class="new" title="Себкаy (страница не постоји)">Себкаy</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D1%98%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Седјефакаре (страница не постоји)">Седјефакаре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%84&action=edit&redlink=1" class="new" title="Вегаф (страница не постоји)">Вегаф</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%85%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D1%98%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Кхендјер (страница не постоји)">Кхендјер</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BCy%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%85%D0%B0%D0%B2&action=edit&redlink=1" class="new" title="Имyремесхав (страница не постоји)">Имyремесхав</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%85%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5_%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%84&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сехетепкаре Интеф (страница не постоји)">Сехетепкаре Интеф</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%82%D1%85_%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сетх Мерибре (страница не постоји)">Сетх Мерибре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF_III&action=edit&redlink=1" class="new" title="Собехотеп III (страница не постоји)">Собехотеп III</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неферхотеп I (страница не постоји)">Неферхотеп I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%82%D1%85%D0%BE%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сихатхор (страница не постоји)">Сихатхор</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF_IV&action=edit&redlink=1" class="new" title="Собехотеп IV (страница не постоји)">Собехотеп IV</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5_%D0%A1%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мерхотепре Собехотеп (страница не постоји)">Мерхотепре Собехотеп</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF_VI&action=edit&redlink=1" class="new" title="Собехотеп VI (страница не постоји)">Собехотеп VI</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D1%85%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B5_%D0%98%D0%B1%D0%B8%D0%B0%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Вахибре Ибиау (страница не постоји)">Вахибре Ибиау</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5_%D0%90y&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мернефере Аy (страница не постоји)">Мернефере Аy</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5_%D0%98%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мерхотепре Ини (страница не постоји)">Мерхотепре Ини</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%85%D0%B5%D0%BD%D1%80%D0%B5_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%98%D1%82%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Санхенре Севадјту (страница не постоји)">Санхенре Севадјту</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B5%D1%85%D0%B5%D0%BC%D1%80%D0%B5_%D0%98%D0%BD%D0%B5%D0%B4&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мерсехемре Инед (страница не постоји)">Мерсехемре Инед</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%98%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Севадјкаре Хори (страница не постоји)">Севадјкаре Хори</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5_%D0%A1%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF&action=edit&redlink=1" class="new" title="Меркавре Собехотеп (страница не постоји)">Меркавре Собехотеп</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D1%81%D1%85%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%81%D1%80%D0%B5_%D0%98%D0%BD%D0%B8_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мерсхепсесре Ини II (страница не постоји)">Мерсхепсесре Ини II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%85%D0%B5%D0%BD%D1%80%D0%B5_%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%BC%D0%B8%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Севахенре Сенебмиу (страница не постоји)">Севахенре Сенебмиу</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мерхепере (страница не постоји)">Мерхепере</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Меркаре (страница не постоји)">Меркаре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B5_%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%83%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF&action=edit&redlink=1" class="new" title="Севадјаре Ментухотеп (страница не постоји)">Севадјаре Ментухотеп</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%85%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D1%80%D0%B5_%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%85%D0%BF%D1%82%D0%B0%D1%85%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сехекенре Санхптахи (страница не постоји)">Сехекенре Санхптахи</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Четрнаеста египатска династија">XIV династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%B1%D0%B8%D0%BC_%D0%A1%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%B5%D0%BD%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Јакбим Сехаенре (страница не постоји)">Јакбим Сехаенре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%85_%D0%9A%D1%85%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Карех Кхавосере (страница не постоји)">Карех Кхавосере</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BC%D1%83_%D0%90%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аму Ахотепре (страница не постоји)">Аму Ахотепре</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%98%D0%B1%D1%80%D0%B5_%D0%A8%D0%B5%D1%88%D0%B8" class="mw-redirect" title="Мејбре Шеши">Мејбре Шеши</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%85%D0%B5%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Нехеси (страница не постоји)">Нехеси</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%B4&action=edit&redlink=1" class="new" title="Вазад (страница не постоји)">Вазад</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B4%D1%98%D0%B5%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Мердјефаре (страница не постоји)">Мердјефаре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5_III&action=edit&redlink=1" class="new" title="Севадјакаре III (страница не постоји)">Севадјакаре III</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Шекенпернере (страница не постоји)">Шекенпернере</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%B1-%D0%A5%D0%B0%D1%80" title="Јакуб-Хар">Јакуб-Хар</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4" title="Други прелазни период">Други прелазни период</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Петнаеста египатска династија">XV династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81" title="Салитис">Салитис</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%80-%D0%A5%D0%B0%D1%80" title="Сакир-Хар">Сакир-Хар</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD" title="Хајан">Хајан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BF%D0%B5%D0%BF%D0%B8" title="Апепи">Апепи</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%B4%D0%B8" title="Хамуди">Хамуди</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Шеснаеста египатска династија">XVI династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%98%D0%B5%D1%85%D1%83%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Дјехути (страница не постоји)">Дјехути</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF_VIII&action=edit&redlink=1" class="new" title="Собехотеп VIII (страница не постоји)">Собехотеп VIII</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF_III&action=edit&redlink=1" class="new" title="Неферхотеп III (страница не постоји)">Неферхотеп III</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%83%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ментухотепи (страница не постоји)">Ментухотепи</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%B2_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Небирирав I (страница не постоји)">Небирирав I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B0%D1%83_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Небириау II (страница не постоји)">Небириау II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Семенре (страница не постоји)">Семенре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D0%B0%D0%BD%D0%BA&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бебианк (страница не постоји)">Бебианк</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%85%D0%B5%D0%BC%D1%80%D0%B5_%D0%A8%D0%B5%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сехемре Шедваст (страница не постоји)">Сехемре Шедваст</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Дудимосе I (страница не постоји)">Дудимосе I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Дудимосе II (страница не постоји)">Дудимосе II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%B0%D1%84&action=edit&redlink=1" class="new" title="Монтемсаф (страница не постоји)">Монтемсаф</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%85%D1%80%D0%B5_%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%83%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF&action=edit&redlink=1" class="new" title="Меранхре Ментухотеп (страница не постоји)">Меранхре Ментухотеп</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82_IV&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сенусрет IV (страница не постоји)">Сенусрет IV</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D0%BF%D0%B8_III&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пепи III (страница не постоји)">Пепи III</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Седамнаеста египатска династија">XVII династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF&action=edit&redlink=1" class="new" title="Рахотеп (страница не постоји)">Рахотеп</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B1%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Небматре (страница не постоји)">Небматре</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%B0%D1%84_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Собекемсаф I (страница не постоји)">Собекемсаф I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%B0%D1%84_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Собекемсаф II (страница не постоји)">Собекемсаф II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%84_V&action=edit&redlink=1" class="new" title="Интеф V (страница не постоји)">Интеф V</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%84_VII" title="Интеф VII">Интеф VII</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%80%D0%B5_%D0%90%D1%85%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5" title="Сенактенре Ахмосе">Сенактенре Ахмосе</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D1%80%D0%B5_%D0%A2%D0%B0%D0%BE_II" title="Секененре Тао II">Секененре Тао II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%81" title="Камос">Камос</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Ново краљевство">Ново краљевство</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Осамнаеста египатска династија">XVIII династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D1%85%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%B5_I" title="Ахмосе I">Ахмосе I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF_I" title="Аменхотеп I">Аменхотеп I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81_I" title="Тутмос I">Тутмос I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81_II" title="Тутмос II">Тутмос II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%82%D1%88%D0%B5%D0%BF%D1%81%D1%83%D1%82" title="Хатшепсут">Хатшепсут</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81_III" title="Тутмос III">Тутмос III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF_II" title="Аменхотеп II">Аменхотеп II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81_IV" title="Тутмос IV">Тутмос IV</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%85%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BF_III" title="Аменхотеп III">Аменхотеп III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D1%85%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD" title="Ехнатон">Ехнатон</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B0" title="Сменхара">Сменхара</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BD" title="Тутанкамон">Тутанкамон</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%98_(%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD)" title="Ај (фараон)">Ај</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%85%D0%B5%D0%B1" title="Хоремхеб">Хоремхеб</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Деветнаеста египатска династија">XIX Династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%B7%D0%B5%D1%81_I" title="Рамзес I">Рамзес I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%82%D0%B8_I" title="Сети I">Сети I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%B7%D0%B5%D1%81_II" title="Рамзес II">Рамзес II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B0%D1%85" title="Мернептах">Мернептах</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BC%D0%B5%D1%81" title="Аменмес">Аменмес</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%82%D0%B8_II" title="Сети II">Сети II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%B0" title="Сипта">Сипта</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82" title="Твосрет">Твосрет</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Двадесета египатска династија">XX династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D1%82" title="Сетнат">Сетнат</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%B7%D0%B5%D1%81_III" title="Рамзес III">Рамзес III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%B7%D0%B5%D1%81_IV" title="Рамзес IV">Рамзес IV</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%B7%D0%B5%D1%81_V" title="Рамзес V">Рамзес V</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%B7%D0%B5%D1%81_VI" title="Рамзес VI">Рамзес VI</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%B7%D0%B5%D1%81_VII" title="Рамзес VII">Рамзес VII</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%B7%D0%B5%D1%81_VIII" title="Рамзес VIII">Рамзес VIII</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%B7%D0%B5%D1%81_IX" title="Рамзес IX">Рамзес IX</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%B7%D0%B5%D1%81_X" title="Рамзес X">Рамзес X</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%B7%D0%B5%D1%81_XI" title="Рамзес XI">Рамзес XI</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4" title="Трећи прелазни период">Трећи прелазни период</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Двадесетпрва египатска династија">XXI династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%81" title="Смендес">Смендес I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аменемнису (страница не постоји)">Аменемнису</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Псусенес I (страница не постоји)">Псусенес I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BF&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аменемоп (страница не постоји)">Аменемоп</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%81%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Осоркон Старији (страница не постоји)">Осоркон Старији</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сиамон (страница не постоји)">Сиамон</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Псусенес II (страница не постоји)">Псусенес II</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Двадесетдруга египатска династија">XXII династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A8%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BA_I" title="Шошенк I">Шошенк I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Оскорон I (страница не постоји)">Оскорон I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A8%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BA_II" title="Шошенк II">Шошенк II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%82_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Такелот I (страница не постоји)">Такелот I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BD_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Оскорн II (страница не постоји)">Оскорн II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A8%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BA_III&action=edit&redlink=1" class="new" title="Шошенк III (страница не постоји)">Шошенк III</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A8%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BA_IV&action=edit&redlink=1" class="new" title="Шошенк IV (страница не постоји)">Шошенк IV</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B8%D0%BC%D0%B0y&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пимаy (страница не постоји)">Пимаy</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A8%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BA_V&action=edit&redlink=1" class="new" title="Шошенк V (страница не постоји)">Шошенк V</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD_IV&action=edit&redlink=1" class="new" title="Оскорон IV (страница не постоји)">Оскорон IV</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Двадесеттрећа египатска династија">XXIII династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B8%D0%B5%D1%81_%D0%90&action=edit&redlink=1" class="new" title="Харсиес А (страница не постоји)">Харсиес А</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%82_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Такелот II (страница не постоји)">Такелот II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%81%D1%82_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Педубаст I (страница не постоји)">Педубаст I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A8%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BA_VI&action=edit&redlink=1" class="new" title="Шошенк VI (страница не постоји)">Шошенк VI</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%81%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%BD_III&action=edit&redlink=1" class="new" title="Осоркон III (страница не постоји)">Осоркон III</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%82_III&action=edit&redlink=1" class="new" title="Такелот III (страница не постоји)">Такелот III</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Рудамун (страница не постоји)">Рудамун</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%98%D0%BD%D0%B8_(%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE%D0%BD)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ини (фараон) (страница не постоји)">Ини</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Двадесетчетврта египатска династија">XXIV династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D1%84%D0%BD%D0%B0%D1%85%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тефнахт (страница не постоји)">Тефнахт</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%84&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бакенранеф (страница не постоји)">Бакенранеф</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Двадесетпета египатска династија">XXV династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пије (страница не постоји)">Пије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Шабатака (страница не постоји)">Шабатака</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D1%83&action=edit&redlink=1" class="new" title="Шебитку (страница не постоји)">Шебитку</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0" title="Тахарка">Тахарка</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Тантамани">Тантамани</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B3_%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%B0" title="Касни период старог Египта">Касни период</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Двадесетшеста египатска династија">XXVI династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%85%D0%BE_I" title="Нехо I">Нехо I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%82%D0%B8%D0%BA_I" title="Псамтик I">Псамтик I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%85%D0%BE_II" title="Нехо II">Нехо II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%82%D0%B8%D0%BA_II" title="Псамтик II">Псамтик II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%81" title="Апријес">Апријес</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%81_II" title="Амазис II">Амазис II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%82%D0%B8%D0%BA_III" title="Псамтик III">Псамтик III</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Двадесетседма египатска династија">XXVII династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D0%B7_II" title="Камбиз II">Камбиз II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_I" title="Дарије I">Дарије I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BA%D1%81_I" title="Ксеркс I">Ксеркс I </a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BA%D1%81_I" title="Артаксеркс I">Артаксеркс I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_II" title="Дарије II">Дарије II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BA%D1%81_II" title="Артаксеркс II">Артаксеркс II</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Двадесетосма египатска династија">XXVIII династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%98" title="Амиртеј">Амиртеј</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Двадесетдевета египатска династија">XXIX династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82_I" title="Неферит I">Неферит I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81" class="mw-redirect" title="Акорис">Акорис</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%80" title="Хакор">Хакор</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%83%D1%82" title="Псамут">Псамут</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%80" title="Хакор">Хакор</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82_II" title="Неферит II">Неферит II</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тридесета египатска династија">XXX династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B1_I" title="Нектанеб I">Нектанеб I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%81_%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Теос Египатски">Теос</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%B1_II" title="Нектанеб II">Нектанеб II</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Тридесетпрва египатска династија">XXXI династија</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BA%D1%81_III" title="Артаксеркс III">Артаксеркс III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BA%D1%81_IV" title="Артаксеркс IV">Артаксеркс IV</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_III" title="Дарије III">Дарије III</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B8_%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%B0" class="mw-redirect" title="Историја грчког и римског Египта">Грчко-римски период</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"></div><table class="nowraplinks navbox-subgroup" style="border-spacing:0"><tbody><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8" title="Аргијади">Македонски краљеви</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a class="mw-selflink selflink">Александар III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_III_%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98" title="Филип III Аридеј">Филип III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_IV_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Александар IV Македонски">Александар IV</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%"><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98%D0%B8%D0%B4%D0%B8" title="Птолемејиди">Птолемејиди</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_I_%D0%A1%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Птолемеј I Сотер">Птолемеј I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_II_%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%84" title="Птолемеј II Филаделф">Птолемеј II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_III_%D0%95%D1%83%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%82" title="Птолемеј III Еуергет">Птолемеј III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_IV_%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Птолемеј IV Филопатор">Птолемеј IV</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_V_%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%84%D0%B0%D0%BD" title="Птолемеј V Епифан">Птолемеј V</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_VI_%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Птолемеј VI Филометор">Птолемеј VI</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_VIII_%D0%A4%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BD" title="Птолемеј VIII Фискон">Птолемеј VIII</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_IX_%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80" title="Птолемеј IX Латир">Птолемеј IX</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_X_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_I" title="Птолемеј X Александар I">Птолемеј X</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_III" title="Береника III">Береника III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_XI_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_II" title="Птолемеј XI Александар II">Птолемеј XI</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_XII_%D0%90%D1%83%D0%BB%D0%B5%D1%82" title="Птолемеј XII Аулет">Птолемеј XII</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0_V" title="Клеопатра V">Клеопатра V</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0_VI" title="Клеопатра VI">Клеопатра VI</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_IV" title="Береника IV">Береника IV</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_XIII_%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%81_%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Птолемеј XIII Теос Филопатор">Птолемеј XIII</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_XIV_%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Птолемеј XIV Египатски">Птолемеј XIV</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0_VII" title="Клеопатра VII">Клеопатра VII</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Цезарион">Цезарион</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table><div></div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"></div><div role="navigation" class="navbox" aria-labelledby="Хеленистички_владари" style="padding:3px"><table class="nowraplinks mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365379"><div class="navbar plainlinks hlist navbar-mini"><ul><li class="nv-прикажи"><a href="/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8" title="Шаблон:Хеленистички владари"><abbr title="Погледајте шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">п</abbr></a></li><li class="nv-разговор"><a href="/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%83:%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8&action=edit&redlink=1" class="new" title="Разговор о шаблону:Хеленистички владари (страница не постоји)"><abbr title="Разговарајте о шаблону" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">р</abbr></a></li><li class="nv-уреди"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8" title="Посебно:Уреди страницу/Шаблон:Хеленистички владари"><abbr title="Уредите шаблон" style=";;background:none transparent;color:inherit;border:none;box-shadow:none;padding:0;">у</abbr></a></li></ul></div><div id="Хеленистички_владари" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D1%80%D0%B0" title="Хеленистичка ера">Хеленистички</a> владари</div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8" title="Аргијади">Аргијади</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0_I_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Пердика I Македонски">Пердика I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98_I_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Аргеј I Македонски">Аргеј I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_I_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Филип I Македонски">Филип I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BF_I_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Аероп I Македонски">Аероп I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%B0_I_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Алкета I Македонски">Алкета</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0_I_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Аминта I Македонски">Аминта I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_I_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Александар I Македонски">Александар I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Пердика II Македонски">Пердика II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%98_I_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Архелај I Македонски">Архелај</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Орест Македонски">Орест</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BF_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Аероп II Македонски">Аероп II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Аминта II Македонски">Аминта II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Паузаније Македонски">Паузаније</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0_III_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Аминта III Македонски">Аминта III</a> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Аргеј II Македонски">Аргеј II</a></li></ul></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Александар II Македонски">Александар II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_I_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Птолемеј I Македонски">Птолeмеј</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0_III_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Пердика III Македонски">Пердика III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0_IV_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Аминта IV Македонски">Аминта IV</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Филип II Македонски">Филип II</a></li> <li><a class="mw-selflink selflink">Александар III (Велики)</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_III_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Филип III Македонски">Филип III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_IV_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Александар IV Македонски">Александар IV</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B8" title="Антигониди">Антигониди</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%BD_I_%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%84%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D1%81" title="Антигон I Монофталмос">Антигон I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%82" class="mw-redirect" title="Деметрије Полиоркет">Деметрије I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%BD_II_%D0%93%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0" title="Антигон II Гоната">Антигон II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Деметрије II Македонски">Деметрије II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%BD_III_%D0%94%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%BD" title="Антигон III Досон">Антигон III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_V_%D0%BE%D0%B4_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Филип V од Македоније">Филип V</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B5%D1%98_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Персеј Македонски">Персеј</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BA" title="Андриск">Филип VI</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98%D0%B8%D0%B4%D0%B8" title="Птолемејиди">Птолемејиди</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_I_%D0%A1%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Птолемеј I Сотер">Птолемеј I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_II_%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%84" title="Птолемеј II Филаделф">Птолемеј II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_III_%D0%95%D1%83%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%82" title="Птолемеј III Еуергет">Птолемеј III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_IV_%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Птолемеј IV Филопатор">Птолемеј IV</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_V_%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%84%D0%B0%D0%BD" title="Птолемеј V Епифан">Птолемеј V</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_VI_%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Птолемеј VI Филометор">Птолемеј VI</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_VIII_%D0%A4%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BD" title="Птолемеј VIII Фискон">Птолемеј VIII</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_IX_%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80" title="Птолемеј IX Латир">Птолемеј IX</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_X_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_I" title="Птолемеј X Александар I">Птолемеј X</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_III" title="Береника III">Береника III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_XI_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_II" title="Птолемеј XI Александар II">Птолемеј XI</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_XII_%D0%90%D1%83%D0%BB%D0%B5%D1%82" title="Птолемеј XII Аулет">Птолемеј XII</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0_V" title="Клеопатра V">Клеопатра V</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0_VI" title="Клеопатра VI">Клеопатра VI</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_IV" title="Береника IV">Береника IV</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_XIII_%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%81_%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Птолемеј XIII Теос Филопатор">Птолемеј XIII</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_XIV_%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Птолемеј XIV Египатски">Птолемеј XIV</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0_VII" title="Клеопатра VII">Клеопатра VII</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Цезарион">Птолемеј XV</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%83%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Селеукидско царство">Селеукиди</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%83%D0%BA_I_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Селеук I Никатор">Селеук I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_I_%D0%A1%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Антиох I Сотер">Антиох I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_II_%D0%A2%D0%B5%D0%BE" title="Антиох II Тео">Антиох II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%83%D0%BA_II_%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Селеук II Калиник">Селеук II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%83%D0%BA_III_%D0%9A%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%83%D0%BD" title="Селеук III Кераун">Селеук III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_III_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Антиох III Велики">Антиох III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%83%D0%BA_IV_%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Селеук IV Филопатор">Селеук IV</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_IV_%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%84%D0%B0%D0%BD" title="Антиох IV Епифан">Антиох IV</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_V_%D0%95%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Антиох V Еупатор">Антиох V</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_I_%D0%A1%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Деметрије I Сотер">Деметрије I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81" title="Александар Балас">Александар I</a></li> <li><a href="/wiki/Demetrije_II_Nikator" title="Demetrije II Nikator">Деметрије II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_VI_%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81" title="Антиох VI Дионис">Антиох VI</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%82_%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%84%D0%BE%D0%BD" title="Диодот Трифон">Диодот Трифон</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_VII_%D0%A1%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%82" title="Антиох VII Сидет">Антиох VII</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_II_%D0%97%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BD" title="Александар II Забин">Александар II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%83%D0%BA_V_%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Селеук V Филометор">Селеук V</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_VIII_%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%BF" title="Антиох VIII Грип">Антиох VIII</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_IX_%D0%9A%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8" title="Антиох IX Кизички">Антиох IX</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%83%D0%BA_VI_%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%84%D0%B0%D0%BD" title="Селеук VI Епифан">Селеук VI</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_X_%D0%95%D1%83%D0%B7%D0%B5%D0%B1" class="mw-redirect" title="Антиох X Еузеб">Антиох X Еузеб</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_XI_%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%84%D0%B0%D0%BD" title="Антиох XI Епифан">Антиох XI Епифан</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_III_%D0%95%D1%83%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%98" title="Деметрије III Еукареј">Деметрије III Еукареј</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_I_%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%84" title="Филип I Филаделф">Филип I Филаделф</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_XII_%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81" title="Антиох XII Дионис">Антиох XII Дионис</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_XIII_%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA" title="Антиох XIII Азијатик">Антиох XIII Азијатик</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_II_%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%98" title="Филип II Филоромеј">Филип II Филоромеј</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%85" title="Лизимах">Лизимаси</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%85" title="Лизимах">Лизимах</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B8" title="Антипатриди">Антипатриди</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80" title="Касандар">Касандар</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF_IV_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Филип IV Македонски">Филип IV Македонски</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_V_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Александар V Македонски">Александар V Македонски</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80_II_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Антипатер II Македонски">Антипатер II Македонски</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80_%D0%95%D1%82%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81" class="mw-redirect" title="Антипатер Етесијас">Антипатер Етесијас</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Состен Македонски">Состен Македонски</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%B8" title="Аталиди">Аталиди</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%98" title="Филетареј">Филетареј</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD_I" title="Еумен I">Еумен I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BB_I_%D0%A1%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Атал I Сотер">Атал I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD_II" title="Еумен II">Еумен II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BB_II_%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%84" title="Атал II Филаделф">Атал II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BB_III" title="Атал III">Атал III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%95%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD_III" title="Еумен III">Еумен III</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%B1%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Грчко-бактријско краљевство">Грчко-бактријски краљеви</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%82_I_%D0%A1%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80" title="Диодот I Сотер">Диодот I Сотер</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%82_II" title="Диодот II">Диодот II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BC_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Еутидем I (страница не постоји)">Еутидем I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Деметрије I од Бактрије (страница не постоји)">Деметрије I од Бактрије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BC_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Еутидем II (страница не постоји)">Еутидем II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%85_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Антимах I (страница не постоји)">Антимах I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Панталеон (страница не постоји)">Панталеон</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Агатокле од Бактрије (страница не постоји)">Агатокле од Бактрије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Деметрије II од Индије (страница не постоји)">Деметрије II од Индије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B4_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Еукратид I (страница не постоји)">Еукратид I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Платон од Бактрије (страница не постоји)">Платон од Бактрије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B4_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Еукратид II (страница не постоји)">Еукратид II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хелиокле I (страница не постоји)">Хелиокле I</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center"><a href="/wiki/Indo-gr%C4%8Dko_kraljevstvo" title="Indo-grčko kraljevstvo">Индо-грчки краљеви</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Деметрије I од Бактрије (страница не постоји)">Деметрије I од Бактрије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%85_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Антимах I (страница не постоји)">Антимах I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Панталеон (страница не постоји)">Панталеон</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Агатокле од Бактрије (страница не постоји)">Агатокле од Бактрије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%82_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аполодот I (страница не постоји)">Аполодот I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Деметрије II од Индије (страница не постоји)">Деметрије II од Индије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%85_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Антимах II (страница не постоји)">Антимах II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Менандер I (страница не постоји)">Менандер I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%BE%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Зоилос I (страница не постоји)">Зоилос I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Агатоклеја (страница не постоји)">Агатоклеја</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99_%D0%9B%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Краљ Лисија (страница не постоји)">Краљ Лисија</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Стратон I (страница не постоји)">Стратон I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Антиалкида (страница не постоји)">Антиалкида</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B5_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хелиокле II (страница не постоји)">Хелиокле II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Поликсен (страница не постоји)">Поликсен</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_III_%D0%90%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Деметрије III Аникет (страница не постоји)">Деметрије III Аникет</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Филоксен (страница не постоји)">Филоксен</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%B4_%D0%A1%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Диомед Сотер (страница не постоји)">Диомед Сотер</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аминта Никатор (страница не постоји)">Аминта Никатор</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%95%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Епандер (страница не постоји)">Епандер</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%84%D0%B8%D0%BB_(%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Теофил (краљ) (страница не постоји)">Теофил (краљ)</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98&action=edit&redlink=1" class="new" title="Пеуколај (страница не постоји)">Пеуколај</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Трасон (страница не постоји)">Трасон</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Никија (краљ) (страница не постоји)">Никија (краљ)</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Менандер II (страница не постоји)">Менандер II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%80&action=edit&redlink=1" class="new" title="Артемидор (страница не постоји)">Артемидор</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%98&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хермеј (страница не постоји)">Хермеј</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Архебије (страница не постоји)">Архебије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%81&action=edit&redlink=1" class="new" title="Телефос (страница не постоји)">Телефос</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%82_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аполодот II (страница не постоји)">Аполодот II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Хипострат (страница не постоји)">Хипострат</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Дионисије (краљ) (страница не постоји)">Дионисије (краљ)</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%BE%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Зоилос II (страница не постоји)">Зоилос II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%84%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аполофан (страница не постоји)">Аполофан</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Стратон II (страница не постоји)">Стратон II</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Краљеви Битиније">Краљеви Битиније</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%81_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ботеирас од Битиније (страница не постоји)">Ботеирас од Битиније</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D1%81_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Бас од Битиније (страница не постоји)">Бас од Битиније</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D1%82_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Зипоет I од Битиније (страница не постоји)">Зипоет I од Битиније</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%B4_I" title="Никомед I">Никомед I</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D1%82_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Зипоет II од Битиније (страница не постоји)">Зипоет II од Битиније</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%95%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Етазета од Битиније (страница не постоји)">Етазета од Битиније</a> (регент)</li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%97%D0%B8%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%81_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Зиелас од Битиније (страница не постоји)">Зиелас од Битиније</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_I" title="Прусија I">Прусија I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0_II" title="Прусија II">Прусија II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%B4_II" title="Никомед II">Никомед II</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%B4_III" title="Никомед III">Никомед III</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%B4_IV" title="Никомед IV">Никомед IV</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82_%D0%A5%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сократ Хрест (страница не постоји)">Сократ Хрест</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0" title="Списак понтских краљева">Понтски краљеви</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0" title="Митридат I од Понта">Митридат I од Понта</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B7%D0%B0%D0%BD_%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ариобарзан од Понта (страница не постоји)">Ариобарзан од Понта</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Митридат II од Понта (страница не постоји)">Митридат II од Понта</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82_III_%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Митридат III од Понта (страница не постоји)">Митридат III од Понта</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BA_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0" title="Фарнак I од Понта">Фарнак I од Понта</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82_IV_%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Митридат IV од Понта (страница не постоји)">Митридат IV од Понта</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82_V_%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0" title="Митридат V од Понта">Митридат V од Понта</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82_VI_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Митридат VI Понтски">Митридат VI Понтски</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BA_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0" title="Фарнак II од Понта">Фарнак II од Понта</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Дарије од Понта (страница не постоји)">Дарије од Понта</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Арсак од Понта (страница не постоји)">Арсак од Понта</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD_I" title="Полемон I">Полемон I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Питодорида Понтска">Питодорида Понтска</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD_II&action=edit&redlink=1" class="new" title="Полемон II (страница не постоји)">Полемон II</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center"><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Списак владара Комагене (страница не постоји)">Краљеви Комагене</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/w/index.php?title=%D0%9F%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%98_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Птолемеј од Комагене (страница не постоји)">Птолемеј од Комагене</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BC_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Сам II од Комагене (страница не постоји)">Сам II од Комагене</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82_I_%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1" class="new" title="Митридат I Калиник (страница не постоји)">Митридат I Калиник</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_I_%D0%A2%D0%B5%D0%BE_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Антиох I Тео од Комагене (страница не постоји)">Антиох I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Митридат II од Комагене">Митридат II од Комагене</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Антиох II од Комагене (страница не постоји)">Антиох II</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82_III_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Митридат III од Комагене (страница не постоји)">Митридат III од Комагене</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_III_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Антиох III од Комагене (страница не постоји)">Антиох III</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%85_IV_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Антиох IV Комагене (страница не постоји)">Антиох IV</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Краљеви Кападокије">Краљеви Кападокије</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Аријарат I од Кападокије">Аријарат I од Кападокије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Аријарат II од Кападокије (страница не постоји)">Аријарат II од Кападокије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ариамен од Кападокије (страница не постоји)">Ариамен од Кападокије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82_III_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ариарат III од Кападокије (страница не постоји)">Ариарат III од Кападокије</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82_IV_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Ариарат IV од Кападокије">Ариарат IV од Кападокије</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82_V_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Ариарат V од Кападокије">Ариарат V од Кападокије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9E%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%BD_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ороферн од Кападокије (страница не постоји)">Ороферн од Кападокије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82_VI_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ариарат VI од Кападокије (страница не постоји)">Ариарат VI од Кападокије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82_VII_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ариарат VII од Кападокије (страница не постоји)">Ариарат VII од Кападокије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82_VIII_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ариарат VIII од Кападокије (страница не постоји)">Ариарат VIII од Кападокије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82_IX_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ариарат IX од Кападокије (страница не постоји)">Ариарат IX од Кападокије</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B7%D0%B0%D0%BD_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5" class="mw-redirect" title="Ариобарзан I од Кападокије">Ариобарзан I од Кападокије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B7%D0%B0%D0%BD_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ариобарзан II од Кападокије (страница не постоји)">Ариобарзан II од Кападокије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B7%D0%B0%D0%BD_III_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ариобарзан III од Кападокије (страница не постоји)">Ариобарзан III од Кападокије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82_X_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Ариарат X од Кападокије (страница не постоји)">Ариарат X од Кападокије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%98_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Архелај од Кападокије (страница не постоји)">Архелај од Кападокије</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center"><a href="/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" title="Босфорско краљевство">Краљеви Босфора</a></th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82_VI_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8" class="mw-redirect" title="Митридат VI Понтски">Митридат VI Понтски</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BA_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0" title="Фарнак II од Понта">Фарнак II од Понта</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80_(%D0%B1%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99)" title="Асандер (босфорски краљ)">Асандер</a> са <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%81_(%D0%B1%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Динамис (босфорска краљица) (страница не постоји)">Динамис</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82_I_%D0%BE%D0%B4_%D0%91%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1" class="new" title="Митридат I од Босфора (страница не постоји)">Митридат I од Босфора</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%90%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80_(%D0%B1%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99)" title="Асандер (босфорски краљ)">Асандер</a> са <a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%81_(%D0%B1%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Динамис (босфорска краљица) (страница не постоји)">Динамис</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%81_(%D0%B1%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B0)&action=edit&redlink=1" class="new" title="Динамис (босфорска краљица) (страница не постоји)">Динамис</a> са <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD_I" title="Полемон I">Полемон I</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD_I" title="Полемон I">Полемон I</a> са <a href="/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0_%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0" title="Питодорида Понтска">Питоридом</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%90%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%80%D0%B3&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тиберије Јулије Аспург (страница не постоји)">Тиберије Јулије Аспург</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тиберије Јулије Митридат (страница не постоји)">Митридат III</a> са <a href="/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1" class="new" title="Гепепирије (страница не постоји)">Гепепирије</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тиберије Јулије Митридат (страница не постоји)">Митридат III</a></li> <li><a href="/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%BE%D1%82_I&action=edit&redlink=1" class="new" title="Тиберије Јулије Кот I (страница не постоји)">Кот I</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%;text-align:center">Легендарни краљеви</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd hlist" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Каран Македонски">Каран</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B8%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Коин Македонски">Коин</a></li> <li><a href="/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Тирима">Тирима</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div> <div class="navbox-styles"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25469611"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r24365370"><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25743416">.mw-parser-output .tooltip-dotted{border-bottom:1px dotted;cursor:help}</style><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"><link rel="mw-deduplicated-inline-style" href="mw-data:TemplateStyles:r25743416"></div><div role="navigation" class="navbox authority-control" aria-labelledby="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q8409#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="padding:3px"><table class="nowraplinks hlist mw-collapsible mw-collapsed navbox-inner" style="border-spacing:0;background:transparent;color:inherit"><tbody><tr><th scope="col" class="navbox-title" colspan="2"><div id="Нормативна_контрола_text-top&#124;10px&#124;alt=Уреди_на_Википодацима&#124;link=https&#58;//www.wikidata.org/wiki/Q8409#identifiers&#124;class=noprint&#124;Уреди_на_Википодацима" style="font-size:114%;margin:0 4em"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B:%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B0" title="Помоћ:Нормативна контрола">Нормативна контрола</a> <a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q8409#identifiers" title="Уреди на Википодацима"><img alt="Уреди на Википодацима" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/10px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png" decoding="async" width="10" height="10" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/15px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg/20px-OOjs_UI_icon_edit-ltr-progressive.svg.png 2x" data-file-width="20" data-file-height="20" /></a></div></th></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Међународне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://id.worldcat.org/fast/1800513/">FAST</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://isni.org/isni/0000000122835816">ISNI</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/88742742">VIAF</a> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/101353608">2</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/281151028">3</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/607154380951330290701">4</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/99934177">5</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/773144647700590707289">6</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/765144647704392521762">7</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/238144647698704607750">8</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/316415327">9</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/53151776797218012092">10</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/531159478204427990005">11</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://viaf.org/viaf/707168048975638410001">12</a></li></ul></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.oclc.org/worldcat/entity/E39PCjvcCVdFKcMWbCgBW7yJH3">WorldCat</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Државне</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://authority.bibsys.no/authority/rest/authorities/html/90577037">Норвешка</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://www.bncatalogo.cl/F?func=direct&local_base=red10&doc_number=000038231">Чиле</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://catalogo.bne.es/uhtbin/authoritybrowse.cgi?action=display&authority_id=XX1031303">Шпанија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb11946296j">Француска</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://data.bnf.fr/ark:/12148/cb11946296j">BnF подаци</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://cantic.bnc.cat/registre/981058614561806706">Каталонија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://d-nb.info/gnd/118501828">Немачка</a></li> <li>"><a rel="nofollow" class="external text" href="https://opac.sbn.it/nome/SBNV088482">Италија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://uli.nli.org.il/F/?func=find-b&local_base=NLX10&find_code=UID&request=987007257511905171">Израел</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://urn.fi/URN:NBN:fi:au:finaf:000108661">Финска</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.loc.gov/authorities/n79004067">Сједињене Државе</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://libris.kb.se/b8nqsbtv5r550n4">Шведска</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://kopkatalogs.lv/F?func=direct&local_base=lnc10&doc_number=000073565&P_CON_LNG=ENG">Летонија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://id.ndl.go.jp/auth/ndlna/00620255">Јапан</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://aleph.nkp.cz/F/?func=find-c&local_base=aut&ccl_term=ica=jn19981000073&CON_LNG=ENG">Чешка</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://nla.gov.au/anbd.aut-an35002922">Аустралија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://data.nlg.gr/resource/authority/record44430">Грчка</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://lod.nl.go.kr/resource/KAC201620660">Кореја</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://katalog.nsk.hr/F/?func=direct&doc_number=000075806&local_base=nsk10">Хрватска</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://data.bibliotheken.nl/id/thes/p068740379">Холандија</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://dbn.bn.org.pl/descriptor-details/9810584040605606">Пољска</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="http://id.bnportugal.gov.pt/aut/catbnp/70333">Португалија</a></li> <li><a class="external text" href="https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=8034&url_prefix=https://opac.vatlib.it/auth/detail/&id=495/57288">Ватикан</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Академске</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://ci.nii.ac.jp/author/DA01681468?l=en">CiNii</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Уметничке</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://collections.tepapa.govt.nz/agent/32588">Te Papa (Нови Зеланд)</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.getty.edu/vow/ULANFullDisplay?find=&role=&nation=&subjectid=500280655">ULAN</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Људи</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-odd" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.deutsche-biographie.de/pnd118501828.html?language=en">Deutsche Biographie</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://en.rodovid.org/wk/Person:89965">Родовид</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://trove.nla.gov.au/people/785558">Trove</a></li></ul> </div></td></tr><tr><th scope="row" class="navbox-group" style="width:1%">Остале</th><td class="navbox-list-with-group navbox-list navbox-even" style="width:100%;padding:0"><div style="padding:0 0.25em"> <ul><li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.britannica.com/biography/Alexander-the-Great">Енциклопедија Британика</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://snaccooperative.org/ark:/99166/w6p270nw">SNAC</a></li> <li><a rel="nofollow" class="external text" href="https://www.idref.fr/027417077">IdRef</a></li></ul> </div></td></tr></tbody></table></div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r26481770">.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;justify-content:center;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-bordered{padding:0 2em;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;justify-content:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-unbordered{padding:0 1.7em;margin-left:0}.mw-parser-output .portal-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;flex:0 0 auto;min-height:24px}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;padding:0.15em 0;column-gap:1em;align-items:baseline;margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{margin:0;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-item{display:inline-block;margin:0.15em 0.2em;min-height:24px;line-height:24px}@media screen and (max-width:768px){.mw-parser-output .portal-bar{font-size:88%;font-weight:bold;display:flex;flex-flow:column wrap;align-items:baseline}.mw-parser-output .portal-bar-header{text-align:center;flex:0;padding-left:0.5em;margin:0 auto}.mw-parser-output .portal-bar-related{font-size:100%;align-items:flex-start}.mw-parser-output .portal-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;align-items:center;flex:0;column-gap:1em;border-top:1px solid #a2a9b1;margin:0 auto;list-style:none}.mw-parser-output .portal-bar-content-related{border-top:none;margin:0;list-style:none}}.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar,.mw-parser-output .navbox+link+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .navbox+style+.portal-bar-bordered,.mw-parser-output .sister-bar+link+.portal-bar,.mw-parser-output .sister-bar+style+.portal-bar,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .portal-bar+.navbox-styles+.sister-bar{margin-top:-1px}</style><div class="portal-bar noprint metadata noviewer portal-bar-bordered" role="navigation" aria-label="Portals"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB" title="Википедија:Портал">Портали</a>:<ul class="portal-bar-content"><li class="portal-bar-item"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:P_vip.svg" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/P_vip.svg/19px-P_vip.svg.png" decoding="async" width="19" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/P_vip.svg/28px-P_vip.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/P_vip.svg/37px-P_vip.svg.png 2x" data-file-width="1911" data-file-height="1944" /></a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Портал:Биографија">Биографија</a></li><li class="portal-bar-item"><a href="/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Region_of_Macedonia_and_present_states_borders.png" class="mw-file-description"><img src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Region_of_Macedonia_and_present_states_borders.png/21px-Region_of_Macedonia_and_present_states_borders.png" decoding="async" width="21" height="16" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Region_of_Macedonia_and_present_states_borders.png/32px-Region_of_Macedonia_and_present_states_borders.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Region_of_Macedonia_and_present_states_borders.png/42px-Region_of_Macedonia_and_present_states_borders.png 2x" data-file-width="1816" data-file-height="1356" /></a> <a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB:%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Портал:Македонија">Македонија</a></li></ul></div><style data-mw-deduplicate="TemplateStyles:r25171006">.mw-parser-output .sister-bar{display:flex;justify-content:center;align-items:baseline;font-size:88%;background-color:#fdfdfd;border:1px solid #a2a9b1;clear:both;margin:1em 0 0;padding:0 2em}.mw-parser-output .sister-bar-header{margin:0 1em 0 0.5em;padding:0.2em 0;flex:0 0 auto;min-height:24px;line-height:22px}.mw-parser-output .sister-bar-content{display:flex;flex-flow:row wrap;flex:0 1 auto;align-items:baseline;padding:0.2em 0;column-gap:1em}.mw-parser-output .sister-bar-item{display:flex;align-items:baseline;margin:0.15em 0;min-height:24px;text-align:left}.mw-parser-output .sister-bar-logo{width:22px;line-height:22px;margin:0 0.2em;text-align:right}.mw-parser-output .sister-bar-link{margin:0 0.2em;text-align:left}@media screen and (max-width:960px){.mw-parser-output .sister-bar{flex-flow:column wrap;margin:1em auto 0}.mw-parser-output .sister-bar-header{flex:0 1}.mw-parser-output .sister-bar-content{flex:1;border-top:1px solid #a2a9b1}.mw-parser-output .sister-bar-item{flex:0 0 20em;min-width:20em}}.mw-parser-output .navbox+link+.sister-bar,.mw-parser-output .navbox+style+.sister-bar,.mw-parser-output .portal-bar+link+.sister-bar,.mw-parser-output .portal-bar+style+.sister-bar,.mw-parser-output .sister-bar+.navbox-styles+.navbox,.mw-parser-output .sister-bar+.navbox-styles+.portal-bar{margin-top:-1px}</style><div class="noprint metadata sister-bar" role="navigation" aria-label="sister-projects"><div class="sister-bar-header">Александар Велики на <a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8" title="Википедија:Братски пројекти">сродним пројектима</a> Википедије:</div><div class="sister-bar-content"><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/14px-Commons-logo.svg.png" decoding="async" width="14" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/21px-Commons-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/28px-Commons-logo.svg.png 2x" data-file-width="1024" data-file-height="1376" /><a href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Alexander_the_Great" class="extiw" title="c:Alexander the Great">Медији</a> на Остави</div><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/16px-Wikiquote-logo.svg.png" decoding="async" width="16" height="19" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/24px-Wikiquote-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Wikiquote-logo.svg/32px-Wikiquote-logo.svg.png 2x" data-file-width="300" data-file-height="355" /><a href="https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" class="extiw" title="q:Александар Велики">Цитати</a> на Викицитатима</div><div class="sister-bar-item"><img alt="" src="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/21px-Wikidata-logo.svg.png" decoding="async" width="21" height="12" class="mw-file-element" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/32px-Wikidata-logo.svg.png 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/ff/Wikidata-logo.svg/42px-Wikidata-logo.svg.png 2x" data-file-width="1050" data-file-height="590" /><a href="https://www.wikidata.org/wiki/Q8409" class="extiw" title="d:Q8409">Подаци</a> на Википодацима</div></div></div>    </div><noscript><img src="https://login.wikimedia.org/wiki/Special:CentralAutoLogin/start?type=1x1" alt="" width="1" height="1" style="border: none; position: absolute;"></noscript> <div class="printfooter" data-nosnippet="">Преузето из „<a dir="ltr" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Велики&oldid=28872061">https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Велики&oldid=28872061</a>”</div></div> <div id="catlinks" class="catlinks" data-mw="interface"><div id="mw-normal-catlinks" class="mw-normal-catlinks"><a href="/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Посебно:Категорије">Категорије</a>: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Александар Велики">Александар Велики</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A0%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8_356._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="Категорија:Рођени 356. п. н. е.">Рођени 356. п. н. е.</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B8_323._%D0%BF._%D0%BD._%D0%B5." title="Категорија:Умрли 323. п. н. е.">Умрли 323. п. н. е.</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B8" title="Категорија:Аргијади">Аргијади</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Категорија:Краљеви Македоније">Краљеви Македоније</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8" title="Категорија:Персијски владари">Персијски владари</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%92%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5" title="Категорија:Војсковође">Војсковође</a></li></ul></div><div id="mw-hidden-catlinks" class="mw-hidden-catlinks mw-hidden-cats-hidden">Сакривене категорије: <ul><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%81%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B0%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Странице са грешкама у референцама">Странице са грешкама у референцама</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_(en)" title="Категорија:CS1 извори на језику — енглески (en)">CS1 извори на језику — енглески (en)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:Harv_and_Sfn_no-target_errors" title="Категорија:Harv and Sfn no-target errors">Harv and Sfn no-target errors</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82_%D0%B4%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:CS1 одржавање: Формат датума">CS1 одржавање: Формат датума</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5:_%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD_URL" title="Категорија:CS1 одржавање: Неподобан URL">CS1 одржавање: Неподобан URL</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_(fr)" title="Категорија:CS1 извори на језику — француски (fr)">CS1 извори на језику — француски (fr)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Чланци који садрже текст на језику — старогрчки">Чланци који садрже текст на језику — старогрчки</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Чланци који садрже текст на језику — грчки">Чланци који садрже текст на језику — грчки</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%85%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8_%D1%86%D0%B8%D1%99%D0%B0%D1%98%D1%83_%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%9B%D1%83_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83" title="Категорија:Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу">Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:CS1_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_(la)" title="Категорија:CS1 извори на језику — латински (la)">CS1 извори на језику — латински (la)</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B8%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83_%E2%80%94_%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8" title="Категорија:Чланци са спољашњим везама на језику — енглески">Чланци са спољашњим везама на језику — енглески</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:Curlie" title="Категорија:Шаблон:Curlie">Шаблон:Curlie</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:Curlie/ID/%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Шаблон:Curlie/ID/није на Википодацима">Шаблон:Curlie/ID/није на Википодацима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_FAST_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са FAST идентификаторима">Чланци са FAST идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_ISNI_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са ISNI идентификаторима">Чланци са ISNI идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_VIAF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са VIAF идентификаторима">Чланци са VIAF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_WorldCat_Entities_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са WorldCat Entities идентификаторима">Чланци са WorldCat Entities идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BIBSYS_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BIBSYS идентификаторима">Чланци са BIBSYS идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNC идентификаторима">Чланци са BNC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNE_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNE идентификаторима">Чланци са BNE идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNF_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNF идентификаторима">Чланци са BNF идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_BNFdata_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са BNFdata идентификаторима">Чланци са BNFdata идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_CANTICN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са CANTICN идентификаторима">Чланци са CANTICN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_GND_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са GND идентификаторима">Чланци са GND идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_ICCU_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са ICCU идентификаторима">Чланци са ICCU идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_J9U_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са J9U идентификаторима">Чланци са J9U идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_KANTO_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са KANTO идентификаторима">Чланци са KANTO идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_LCCN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са LCCN идентификаторима">Чланци са LCCN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_Libris_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са Libris идентификаторима">Чланци са Libris идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_LNB_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са LNB идентификаторима">Чланци са LNB идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NDL_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NDL идентификаторима">Чланци са NDL идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NKC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NKC идентификаторима">Чланци са NKC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NLA_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NLA идентификаторима">Чланци са NLA идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NLG_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NLG идентификаторима">Чланци са NLG идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NLK_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NLK идентификаторима">Чланци са NLK идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NSK_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NSK идентификаторима">Чланци са NSK идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_NTA_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са NTA идентификаторима">Чланци са NTA идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_PLWABN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са PLWABN идентификаторима">Чланци са PLWABN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_PortugalA_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са PortugalA идентификаторима">Чланци са PortugalA идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_VcBA_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са VcBA идентификаторима">Чланци са VcBA идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_CINII_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са CINII идентификаторима">Чланци са CINII идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_TePapa_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са TePapa идентификаторима">Чланци са TePapa идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_ULAN_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са ULAN идентификаторима">Чланци са ULAN идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_DTBIO_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са DTBIO идентификаторима">Чланци са DTBIO идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%B4_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са Родовид идентификаторима">Чланци са Родовид идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_Trove_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са Trove идентификаторима">Чланци са Trove идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_EBO_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са EBO идентификаторима">Чланци са EBO идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_SNAC-ID_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са SNAC-ID идентификаторима">Чланци са SNAC-ID идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A7%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8_%D1%81%D0%B0_SUDOC_%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Категорија:Чланци са SUDOC идентификаторима">Чланци са SUDOC идентификаторима</a></li><li><a href="/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5/%D0%BD%D0%B0_%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8" title="Категорија:Шаблон:Подножје/на ћирилици">Шаблон:Подножје/на ћирилици</a></li></ul></div></div> </div> </main> </div> <div class="mw-footer-container"> <footer id="footer" class="mw-footer" > <ul id="footer-info"> <li id="footer-info-lastmod"> Датум и време последње измене странице: 24. новембар 2024. у 05:54.</li> <li id="footer-info-copyright">Текст је доступан под лиценцом <a rel="nofollow" class="external text" href="https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/">Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима</a>; могући су и додатни услови. Погледајте <a class="external text" href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Terms_of_Use">услове коришћења</a> за детаље.</li> </ul> <ul id="footer-places"> <li id="footer-places-privacy"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Privacy_policy">Политика приватности</a></li> <li id="footer-places-about"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E_%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0">О Википедији</a></li> <li id="footer-places-disclaimers"><a href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8">Одрицање одговорности</a></li> <li id="footer-places-wm-codeofconduct"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct">Кодекс понашања</a></li> <li id="footer-places-developers"><a href="https://developer.wikimedia.org">За програмере</a></li> <li id="footer-places-statslink"><a href="https://stats.wikimedia.org/#/sr.wikipedia.org">Статистика</a></li> <li id="footer-places-cookiestatement"><a href="https://foundation.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Policy:Cookie_statement">Изјава о колачићима</a></li> <li id="footer-places-mobileview"><a href="//sr.m.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8&section=12&veaction=edit&mobileaction=toggle_view_mobile" class="noprint stopMobileRedirectToggle">Мобилни приказ</a></li> </ul> <ul id="footer-icons" class="noprint"> <li id="footer-copyrightico"><a href="https://wikimediafoundation.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/static/images/footer/wikimedia-button.svg" width="84" height="29" alt="Wikimedia Foundation" loading="lazy"></a></li> <li id="footer-poweredbyico"><a href="https://www.mediawiki.org/" class="cdx-button cdx-button--fake-button cdx-button--size-large cdx-button--fake-button--enabled"><img src="/w/resources/assets/poweredby_mediawiki.svg" alt="Powered by MediaWiki" width="88" height="31" loading="lazy"></a></li> </ul> </footer> </div> </div> </div> <div class="vector-settings" id="p-dock-bottom"> <ul></ul> </div><script>(RLQ=window.RLQ||[]).push(function(){mw.config.set({"wgHostname":"mw-web.codfw.main-f69cdc8f6-z7tkg","wgBackendResponseTime":214,"wgPageParseReport":{"limitreport":{"cputime":"4.845","walltime":"5.210","ppvisitednodes":{"value":29822,"limit":1000000},"postexpandincludesize":{"value":857561,"limit":2097152},"templateargumentsize":{"value":34382,"limit":2097152},"expansiondepth":{"value":15,"limit":100},"expensivefunctioncount":{"value":52,"limit":500},"unstrip-depth":{"value":1,"limit":20},"unstrip-size":{"value":375251,"limit":5000000},"entityaccesscount":{"value":1,"limit":400},"timingprofile":["100.00% 4300.807 1 -total"," 34.24% 1472.754 171 Шаблон:Cite_book"," 33.83% 1454.881 1 Шаблон:Reflist"," 16.06% 690.530 148 Шаблон:Sfn"," 11.81% 508.026 149 Шаблон:Replace"," 7.92% 340.650 47 Шаблон:Cite_web"," 4.91% 211.347 1 Шаблон:Подножје"," 4.52% 194.531 14 Шаблон:Navbox"," 3.67% 157.797 134 Шаблон:Harvnb"," 3.43% 147.598 2 Шаблон:Јез-стгрч"]},"scribunto":{"limitreport-timeusage":{"value":"3.061","limit":"10.000"},"limitreport-memusage":{"value":22329939,"limit":52428800},"limitreport-logs":"anchor_id_list = table#1 {\n [\"CITEREFAelian\"] = 2,\n [\"CITEREFAhmed2004\"] = 1,\n [\"CITEREFAlexander_Demandt\"] = 1,\n [\"CITEREFArrian1976\"] = 1,\n [\"CITEREFAshrafian2004\"] = 1,\n [\"CITEREFAshrafian_H.2004\"] = 1,\n [\"CITEREFBadian1958\"] = 1,\n [\"CITEREFBadian1968\"] = 1,\n [\"CITEREFBarnett1997\"] = 1,\n [\"CITEREFBaynes2007\"] = 1,\n [\"CITEREFBeazleyAshmole1932\"] = 1,\n [\"CITEREFBeekesBeek2010\"] = 1,\n [\"CITEREFBennett-Smith\"] = 1,\n [\"CITEREFBerkley2006\"] = 1,\n [\"CITEREFBieber1965\"] = 1,\n [\"CITEREFBoardman2019\"] = 2,\n [\"CITEREFBose2003\"] = 1,\n [\"CITEREFBosworth1988\"] = 1,\n [\"CITEREFBowra1994\"] = 1,\n [\"CITEREFBriant2002\"] = 1,\n [\"CITEREFBriant2010\"] = 1,\n [\"CITEREFBriant2012\"] = 1,\n [\"CITEREFBrinkmannWunsche2007\"] = 1,\n [\"CITEREFBrownHutton\"] = 1,\n [\"CITEREFBryant1996\"] = 1,\n [\"CITEREFBurger2008\"] = 2,\n [\"CITEREFBurn1951\"] = 1,\n [\"CITEREFBurn2004\"] = 1,\n [\"CITEREFBursztajn2005\"] = 1,\n [\"CITEREFCambonJarrige2006\"] = 1,\n [\"CITEREFCarney2000\"] = 3,\n [\"CITEREFCartledge2004\"] = 1,\n [\"CITEREFCawkwell1978\"] = 1,\n [\"CITEREFCawthorne2004\"] = 1,\n [\"CITEREFChristides\"] = 1,\n [\"CITEREFChugg2006\"] = 1,\n [\"CITEREFConnerney2009\"] = 1,\n [\"CITEREFCurtisTallisAndre-Salvini2005\"] = 1,\n [\"CITEREFDahmen2007\"] = 1,\n [\"CITEREFDanforth1997\"] = 1,\n [\"CITEREFDavid_George_Hogarth1897\"] = 2,\n [\"CITEREFDelamarche1833\"] = 1,\n [\"CITEREFDepuydt\"] = 1,\n [\"CITEREFDillon2004\"] = 1,\n [\"CITEREFDiodorus_Siculus1989\"] = 1,\n [\"CITEREFDoherty2004\"] = 1,\n [\"CITEREFDonde2014\"] = 1,\n [\"CITEREFDurant1966\"] = 1,\n [\"CITEREFDwyer2005\"] = 2,\n [\"CITEREFEngels1978\"] = 1,\n [\"CITEREFErrington1990\"] = 1,\n [\"CITEREFFawcett2006\"] = 1,\n [\"CITEREFFermor2006\"] = 1,\n [\"CITEREFFine1983\"] = 1,\n [\"CITEREFFischer2004\"] = 1,\n [\"CITEREFFletcher2008\"] = 1,\n [\"CITEREFForeman2004\"] = 1,\n [\"CITEREFFreeman2011\"] = 1,\n [\"CITEREFFuller1958\"] = 1,\n [\"CITEREFGERINGRANDJEANAMANDRYDE_CALLATAY2001\"] = 1,\n [\"CITEREFGabriel2002\"] = 1,\n [\"CITEREFGergel2004\"] = 1,\n [\"CITEREFGlickLiveseyWallis2005\"] = 1,\n [\"CITEREFGoldsworthy2003\"] = 1,\n [\"CITEREFGoldsworthy2009\"] = 1,\n [\"CITEREFGrafton2010\"] = 1,\n [\"CITEREFGraftonMostSettis2010\"] = 1,\n [\"CITEREFGreen1970\"] = 1,\n [\"CITEREFGreen1991\"] = 1,\n [\"CITEREFGreen1992\"] = 1,\n [\"CITEREFGreen2007\"] = 1,\n [\"CITEREFGreene2000\"] = 1,\n [\"CITEREFGundulić\"] = 1,\n [\"CITEREFGunther2007\"] = 1,\n [\"CITEREFHammond1983\"] = 1,\n [\"CITEREFHammond1986\"] = 1,\n [\"CITEREFHammond1989\"] = 1,\n [\"CITEREFHammond1993\"] = 1,\n [\"CITEREFHammond1994\"] = 1,\n [\"CITEREFHammond1997\"] = 1,\n [\"CITEREFHammondWalbank2001\"] = 1,\n [\"CITEREFHanson2007\"] = 1,\n [\"CITEREFHarrison1971\"] = 1,\n [\"CITEREFHeckel2006\"] = 1,\n [\"CITEREFHeckel2008\"] = 1,\n [\"CITEREFHeckelTritle2009\"] = 1,\n [\"CITEREFHeckelYardley2004\"] = 1,\n [\"CITEREFHolland2003\"] = 1,\n [\"CITEREFHolt2003\"] = 1,\n [\"CITEREFHornblower2008\"] = 1,\n [\"CITEREFHoweBrice2015\"] = 2,\n [\"CITEREFHubbard2014\"] = 1,\n [\"CITEREFJarus\"] = 1,\n [\"CITEREFJensen2018\"] = 1,\n [\"CITEREFJones2001\"] = 1,\n [\"CITEREFKeay2001\"] = 1,\n [\"CITEREFKennedy2012\"] = 1,\n [\"CITEREFKosmetatou1998\"] = 2,\n [\"CITEREFKosmin2014\"] = 1,\n [\"CITEREFLE_RIDER2003\"] = 1,\n [\"CITEREFLane_Fox1973\"] = 1,\n [\"CITEREFLane_Fox1980\"] = 1,\n [\"CITEREFLane_Fox1986\"] = 2,\n [\"CITEREFLane_Fox2006\"] = 1,\n [\"CITEREFLiddellScott1940\"] = 1,\n [\"CITEREFLucić\"] = 1,\n [\"CITEREFLuniya1978\"] = 1,\n [\"CITEREFM._Wood2004\"] = 1,\n [\"CITEREFMaddoxSturm-Maddox2012\"] = 1,\n [\"CITEREFMarrCalisher2003\"] = 1,\n [\"CITEREFMcCarty2004\"] = 1,\n [\"CITEREFMcCrindle1893\"] = 1,\n [\"CITEREFMcCrindle1997\"] = 1,\n [\"CITEREFMcKechnie1989\"] = 1,\n [\"CITEREFMercer1962\"] = 1,\n [\"CITEREFMorgan2016\"] = 1,\n [\"CITEREFMorkot1996\"] = 1,\n [\"CITEREFMurphyKatulaHillOchs2003\"] = 1,\n [\"CITEREFNandanBhavan2003\"] = 1,\n [\"CITEREFNarain1965\"] = 1,\n [\"CITEREFNawotka2010\"] = 2,\n [\"CITEREFNjegoš\"] = 1,\n [\"CITEREFNoll2016\"] = 1,\n [\"CITEREFO\u0026#039;Brien1992\"] = 1,\n [\"CITEREFO\u0026#039;Brien1994\"] = 1,\n [\"CITEREFOgden2009\"] = 1,\n [\"CITEREFOldachRichardBorzaBenitez1998\"] = 1,\n [\"CITEREFPalagia2000\"] = 1,\n [\"CITEREFPapazoglu1969\"] = 1,\n [\"CITEREFPearce2003\"] = 1,\n [\"CITEREFPingree1978\"] = 1,\n [\"CITEREFPlutarch1919\"] = 1,\n [\"CITEREFPlutarch1936\"] = 1,\n [\"CITEREFPomeroyBursteinDolanRoberts1998\"] = 1,\n [\"CITEREFPratt1996\"] = 1,\n [\"CITEREFPrevas2004\"] = 1,\n [\"CITEREFProser2011\"] = 1,\n [\"CITEREFRebuffat1996\"] = 1,\n [\"CITEREFRenault1979\"] = 1,\n [\"CITEREFRenault2001\"] = 1,\n [\"CITEREFRingSalkinBerneySchellinger1994\"] = 1,\n [\"CITEREFRoisman1995\"] = 1,\n [\"CITEREFRoismanWorthington2010\"] = 1,\n [\"CITEREFRolfe1946\"] = 1,\n [\"CITEREFRommCartledge\"] = 1,\n [\"CITEREFRufus\"] = 1,\n [\"CITEREFSabinvan_WeesWhitby2007\"] = 1,\n [\"CITEREFSacks1995\"] = 1,\n [\"CITEREFSavill1959\"] = 1,\n [\"CITEREFSbarounis2007\"] = 1,\n [\"CITEREFSchepSlaughterValeWheatley2014\"] = 1,\n [\"CITEREFShipley2014\"] = 1,\n [\"CITEREFSiculus1989\"] = 1,\n [\"CITEREFSkinner2013\"] = 1,\n [\"CITEREFSpencer2019\"] = 1,\n [\"CITEREFSquires\"] = 1,\n [\"CITEREFStarr1991\"] = 1,\n [\"CITEREFStewart1993\"] = 3,\n [\"CITEREFStoneman1996\"] = 1,\n [\"CITEREFStoneman2004\"] = 1,\n [\"CITEREFStoneman2008\"] = 1,\n [\"CITEREFStrachanBolton2008\"] = 1,\n [\"CITEREFStudniczka1894\"] = 1,\n [\"CITEREFTarn1948\"] = 3,\n [\"CITEREFThomas_K._Hubbard2003\"] = 1,\n [\"CITEREFToynbee1981\"] = 1,\n [\"CITEREFTripathi1999\"] = 1,\n [\"CITEREFTrogus1853\"] = 1,\n [\"CITEREFTurchinAdamsHall2006\"] = 1,\n [\"CITEREFWardle2007\"] = 1,\n [\"CITEREFWatermanMcDowellHopkins1998\"] = 1,\n [\"CITEREFWebb2013\"] = 1,\n [\"CITEREFWheeler1900\"] = 1,\n [\"CITEREFWilcken1967\"] = 1,\n [\"CITEREFWilcken1997\"] = 1,\n [\"CITEREFWood2001\"] = 1,\n [\"CITEREFWoodhouse1910\"] = 1,\n [\"CITEREFWorthington2003\"] = 1,\n [\"CITEREFWorthington2004\"] = 1,\n [\"CITEREFWorthington2008\"] = 1,\n [\"CITEREFYenne2010\"] = 1,\n [\"CITEREFМитровић1992\"] = 1,\n [\"CITEREFМишић2005\"] = 2,\n [\"CITEREFНинковић_Ташић2021\"] = 1,\n [\"CITEREFТомановић\"] = 1,\n [\"CITEREFТопаловић1836\"] = 1,\n [\"CITEREF–\"] = 1,\n}\ntemplate_list = table#1 {\n [\"Cbignore\"] = 1,\n [\"Citation\"] = 10,\n [\"Cite book\"] = 171,\n [\"Cite encyclopedia\"] = 2,\n [\"Cite journal\"] = 15,\n [\"Cite news\"] = 4,\n [\"Cite web\"] = 47,\n [\"Convert\"] = 3,\n [\"Curlie\"] = 1,\n [\"En\"] = 4,\n [\"Encyclopaedia Iranica\"] = 1,\n [\"Harvnb\"] = 135,\n [\"Library resources box\"] = 1,\n [\"Pb\"] = 1,\n [\"Plainlist\"] = 1,\n [\"Quote\"] = 1,\n [\"Reflist\"] = 1,\n [\"Sfn\"] = 148,\n [\"SfnRef\"] = 1,\n [\"Sr\"] = 2,\n [\"Јез-грч\"] = 1,\n [\"Јез-стгрч\"] = 2,\n [\"Античка Грчка\"] = 1,\n [\"Главни\"] = 9,\n [\"Инфокутија владар\"] = 1,\n [\"Литература\"] = 2,\n [\"Литература крај\"] = 2,\n [\"Напомена\"] = 1,\n [\"Напомене\"] = 1,\n [\"Подножје\"] = 1,\n [\"Посебан чланак\"] = 2,\n [\"Фараони Египта\"] = 1,\n [\"Хеленистички владари\"] = 1,\n [\"Цитат\"] = 4,\n}\narticle_whitelist = table#1 {\n}\n","limitreport-profile":[["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::gsub","560","17.6"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::match","480","15.1"],["?","460","14.5"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::callParserFunction","300","9.4"],["dataWrapper \u003Cmw.lua:672\u003E","260","8.2"],["recursiveClone \u003CmwInit.lua:45\u003E","200","6.3"],["MediaWiki\\Extension\\Scribunto\\Engines\\LuaSandbox\\LuaSandboxCallback::getExpandedArgument","120","3.8"],["\u003Cmw.lua:694\u003E","60","1.9"],["format","60","1.9"],["is_alias_used \u003CМодул:Citation/CS1/Utilities:162\u003E","40","1.3"],["[others]","640","20.1"]]},"cachereport":{"origin":"mw-api-int.codfw.main-849f99967d-l746t","timestamp":"20241124045503","ttl":2592000,"transientcontent":false}}});});</script> <script type="application/ld+json">{"@context":"https:\/\/schema.org","@type":"Article","name":"\u0410\u043b\u0435\u043a\u0441\u0430\u043d\u0434\u0430\u0440 \u0412\u0435\u043b\u0438\u043a\u0438","url":"https:\/\/sr.wikipedia.org\/wiki\/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8","sameAs":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q8409","mainEntity":"http:\/\/www.wikidata.org\/entity\/Q8409","author":{"@type":"Organization","name":"\u0421\u0430\u0440\u0430\u0434\u043d\u0438\u0446\u0438 \u043f\u0440\u043e\u0458\u0435\u043a\u0430\u0442\u0430 \u0412\u0438\u043a\u0438\u043c\u0435\u0434\u0438\u0458\u0435"},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":{"@type":"ImageObject","url":"https:\/\/www.wikimedia.org\/static\/images\/wmf-hor-googpub.png"}},"datePublished":"2004-12-30T22:25:33Z","dateModified":"2024-11-24T04:54:32Z","image":"https:\/\/upload.wikimedia.org\/wikipedia\/commons\/5\/59\/Alexander_and_Bucephalus_-_Battle_of_Issus_mosaic_-_Museo_Archeologico_Nazionale_-_Naples_BW.jpg","headline":"\u043a\u0440\u0430\u0459 \u0430\u043d\u0442\u0438\u0447\u043a\u0435 \u0433\u0440\u0447\u043a\u0435 \u043a\u0440\u0430\u0459\u0435\u0432\u0438\u043d\u0435 \u041c\u0430\u043a\u0435\u0434\u043e\u043d\u0438\u0458\u0435"}</script> </body> </html>