Uranij - Povijest promjena

<?xml version="1.0"?> <feed xmlns="http://www.w3.org/2005/Atom" xml:lang="hr"> <id>https://hr.wikipedia.org/w/index.php?action=history&feed=atom&title=Uranij</id> <title>Uranij - Povijest promjena</title> <link rel="self" type="application/atom+xml" href="https://hr.wikipedia.org/w/index.php?action=history&feed=atom&title=Uranij"/> <link rel="alternate" type="text/html" href="https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&action=history"/> <updated>2024-11-24T09:24:44Z</updated> <subtitle>Povijest promjena ove stranice na wikiju</subtitle> <generator>MediaWiki 1.44.0-wmf.4</generator> <entry> <id>https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6702186&oldid=prev</id> <title>Maestro Ivanković: razmak</title> <link rel="alternate" type="text/html" href="https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6702186&oldid=prev"/> <updated>2023-08-27T10:02:36Z</updated> <summary type="html"><p>razmak</p> <table style="background-color: #fff; color: #202122;" data-mw="interface"> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <tr class="diff-title" lang="hr"> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">← Starija inačica</td> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">Inačica od 27. kolovoza 2023. u 11:02</td> </tr><tr> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 1:</td> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 1:</td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>{{Članak tjedna (ikona)|35. tjedan 2023.}}</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>{{Članak tjedna (ikona)|35. tjedan 2023<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">.}}{{izdvojeni članak|ožujak 2012</ins>.}}</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>{{izdvojeni članak|ožujak 2012.}}</div></td> <td colspan="2" class="diff-empty diff-side-added"></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>{{Kemijski_element</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>{{Kemijski_element</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>| ime = uranij</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>| ime = uranij</div></td> </tr> </table></summary> <author><name>Maestro Ivanković</name></author> </entry> <entry> <id>https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6702185&oldid=prev</id> <title>Maestro Ivanković: ČT-ikona</title> <link rel="alternate" type="text/html" href="https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6702185&oldid=prev"/> <updated>2023-08-27T10:02:02Z</updated> <summary type="html"><p>ČT-ikona</p> <table style="background-color: #fff; color: #202122;" data-mw="interface"> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <tr class="diff-title" lang="hr"> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">← Starija inačica</td> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">Inačica od 27. kolovoza 2023. u 11:02</td> </tr><tr> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 1:</td> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 1:</td> </tr> <tr> <td colspan="2" class="diff-empty diff-side-deleted"></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>{{Članak tjedna (ikona)|35. tjedan 2023.}}</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>{{izdvojeni članak|ožujak 2012.}}</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>{{izdvojeni članak|ožujak 2012.}}</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>{{Kemijski_element</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>{{Kemijski_element</div></td> </tr> </table></summary> <author><name>Maestro Ivanković</name></author> </entry> <entry> <id>https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6694445&oldid=prev</id> <title>Etiktov: Pravopis i gramatika na početku</title> <link rel="alternate" type="text/html" href="https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6694445&oldid=prev"/> <updated>2023-08-15T18:46:31Z</updated> <summary type="html"><p>Pravopis i gramatika na početku</p> <table style="background-color: #fff; color: #202122;" data-mw="interface"> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <tr class="diff-title" lang="hr"> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">← Starija inačica</td> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">Inačica od 15. kolovoza 2023. u 19:46</td> </tr><tr> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 21:</td> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 21:</td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>| e_konfiguracija = 5f&lt;sup&gt;3&lt;/sup&gt;6d&lt;sup&gt;1&lt;/sup&gt;7s&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;&lt;ref name="Sebastian_Blumentritt"/&gt;</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>| e_konfiguracija = 5f&lt;sup&gt;3&lt;/sup&gt;6d&lt;sup&gt;1&lt;/sup&gt;7s&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;&lt;ref name="Sebastian_Blumentritt"/&gt;</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>}}</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>}}</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Uranij (jednakovrijedan naziv '''uran'''&lt;ref name="HŠP4"&gt;[[Stjepan Babić]], [[Sanda Ham]], [[Milan Moguš]], ''Hrvatski školski pravopis : usklađen sa zaključcima Vijeća za normu hrvatskoga standardnog jezika'', 4. izd., Školska knjiga, Zagreb, mjeseca siječnja 2012., CIP 790248, {{ISBN|978-953-0-40026-9}}, str. 153. navodi: "'''uran''' i '''uranij''' (U)", te str. 152. navodi: "'''U''' (znak za uran)"&lt;/ref&gt;) <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">je</del> srebrno-bijeli [[metal]]ni [[kemijski element]] <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">te</del> pripada skupini [[Aktinidi|aktinida]] u [[Periodni sustav elemenata|periodnome sustava elemenata]]. Dobio je ime po [[planet]]u [[Uran (planet)|Uranu]], a otkrio ga je [[Martin Heinrich Klaproth]] 1789. godine. Osim 92 [[proton]]a, [[Atomska jezgra|jezgra]] uranija može imati između 141 i 146 [[neutron]]a. Najčešći [[izotop]]i uranija <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">su</del> U-238 (146 neutrona) i U-235 (143 neutrona). [[Atom]] uranija ima 92 elektrona<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">,</del> od kojih su 6 valentni. Njegova [[gustoća]]<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> je</del> otprilike 70 % veća od gustoće [[Olovo (element)|olova]], ali nije tolika kao kod [[Zlato|zlata]] ili [[volfram]]a. Uranij je slabo [[Radioaktivnost|radioaktivan]]. U prirodi se u malim količinama pojavljuje u tlu, stijenama i vodi. U gospodarske se svrhe dobiva iz [[Mineralne sirovine|ruda]] poput [[uranit]]a.</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Uranij (jednakovrijedan naziv '''uran'''&lt;ref name="HŠP4"&gt;[[Stjepan Babić]], [[Sanda Ham]], [[Milan Moguš]], ''Hrvatski školski pravopis : usklađen sa zaključcima Vijeća za normu hrvatskoga standardnog jezika'', 4. izd., Školska knjiga, Zagreb, mjeseca siječnja 2012., CIP 790248, {{ISBN|978-953-0-40026-9}}, str. 153. navodi: "'''uran''' i '''uranij''' (U)", te str. 152. navodi: "'''U''' (znak za uran)"&lt;/ref&gt;) <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">jest</ins> srebrno-bijeli [[metal]]ni [[kemijski element]] <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">i</ins> pripada skupini [[Aktinidi|aktinida]] u [[Periodni sustav elemenata|periodnome sustava elemenata]]. Dobio je ime po [[planet]]u [[Uran (planet)|Uranu]], a otkrio ga je [[Martin Heinrich Klaproth]] 1789. godine. Osim 92 [[proton]]a, [[Atomska jezgra|jezgra]] uranija može imati između 141 i 146 [[neutron]]a. Najčešći [[izotop]]i uranija <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">jesu</ins> U-238 (146 neutrona) i U-235 (143 neutrona). [[Atom]] uranija ima 92 elektrona od kojih su 6 valentni. Njegova<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> je</ins> [[gustoća]] otprilike 70 % veća od gustoće [[Olovo (element)|olova]], ali nije tolika kao kod [[Zlato|zlata]] ili [[volfram]]a. Uranij je slabo [[Radioaktivnost|radioaktivan]]. U prirodi se u malim količinama pojavljuje u tlu, stijenama i vodi. U gospodarske se svrhe dobiva iz [[Mineralne sirovine|ruda]] poput [[uranit]]a.</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U prirodi se pojavljuje smjesa izotopa, uranija-238 (99,284 %), uranija-235 (0,711 %)<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">,</del> <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">te</del> vrlo malih količina uranija-234 (0,0058 %). Raspada se polako<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">,</del> emitirajući pritom [[Alfa-čestica|alfa<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> </del>čestice]]. [[Vrijeme poluraspada|Poluvijek]] uranija-238 <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">je</del> 4,47 milijardi godina, a uranija-235 704 milijuna godina, pa služe u svrhu [[Radioizotopno datiranje|radiometrijskog datiranja]].&lt;ref&gt;[http://ie.lbl.gov/toi/nucSearch.asp] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070427084707/http://ie.lbl.gov/toi/nucSearch.asp<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> </del>|date=27. travnja 2007.<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> </del>}} "WWW Table of Radioactive Isotopes"&lt;/ref&gt;</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U prirodi se pojavljuje smjesa izotopa, uranija-238 (99,284 %), uranija-235 (0,711 %) <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">i</ins> vrlo malih količina uranija-234 (0,0058 %). Raspada se polako emitirajući pritom [[Alfa-čestica|alfa<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">-</ins>čestice]]. [[Vrijeme poluraspada|Poluvijek]] uranija-238 <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">jest</ins> 4,47 milijardi godina, a uranija-235 704 milijuna godina, pa služe u svrhu [[Radioizotopno datiranje|radiometrijskog datiranja]].&lt;ref&gt;[http://ie.lbl.gov/toi/nucSearch.asp] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070427084707/http://ie.lbl.gov/toi/nucSearch.asp|date=27. travnja 2007.}} "WWW Table of Radioactive Isotopes"&lt;/ref&gt;</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U [[Nuklearno gorivo|nuklearna goriva]] ubrajaju se tri fisilna materijala: uranij-233, uranij-235 i [[plutonij]]-239. Samo jedan od njih<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> je</del> nađen u [[Priroda|prirodi]] više nego u tragovima i to je uranij-235, <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">te se</del> naziva '''prirodno nuklearno gorivo'''. Druga dva nuklearna goriva dobivaju se umjetno, u [[Nuklearni reaktor|nuklearnim reaktorima]]. Bombardiranjem [[neutron]]ima uranija-238 nastaje plutonij-239, a od [[torij]]a-232 nastaje uranij-233 i to su '''umjetna nuklearna goriva'''.</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U [[Nuklearno gorivo|nuklearna goriva]] ubrajaju se tri fisilna materijala: uranij-233, uranij-235 i [[plutonij]]-239. Samo jedan od njih nađen<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> je</ins> u [[Priroda|prirodi]] više nego u tragovima i to je uranij-235, <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">a</ins> naziva<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> se</ins> '''prirodno nuklearno gorivo'''. Druga dva nuklearna goriva dobivaju se umjetno, u [[Nuklearni reaktor|nuklearnim reaktorima]]. Bombardiranjem [[neutron]]ima uranija-238 nastaje plutonij-239, a od [[torij]]a-232 nastaje uranij-233 i to su '''umjetna nuklearna goriva'''.</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>S obzirom na malu zastupljenost uranija-235, prirodni uranij kao gorivo mogu <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">koristiti</del> teškovodni i [[grafit]]om moderirani reaktori, dok lakovodni reaktori zahtijevaju [[obogaćeni uranij]]. Obogaćenje za lakovodne reaktore<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> se</del> mijenja od nešto manje od 2 % do maksimalno dozvoljenih 5 % (težinskih) uranij-235. Obogaćenje u [[Podmornica|podmorničkim]] reaktorima, a naročito u [[Nuklearno oružje|nuklearnom oružju]] <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">je</del> veće. Osim obogaćena uranija, u procesu obogaćivanja nastaje i [[osiromašeni uranij]] gdje je [[Težina|težinski]] udio uranija-235 obično između 0,20 % i 0,35 %. Manji težinski udio uranija-235 u osiromašenom uraniju znači manju upotrebu prirodnog uranija, ali i veće troškove obogaćenja i obrnuto.&lt;ref&gt;[http://www.nemis.zpf.fer.hr/enersvrhe/gorcikl.asp] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111105012116/http://www.nemis.zpf.fer.hr/enersvrhe/gorcikl.asp<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> </del>|date=5. studenoga 2011.<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> </del>}} "Nuklearni gorivni ciklus"&lt;/ref&gt;</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>S obzirom na malu zastupljenost uranija-235, prirodni uranij kao gorivo mogu <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">rabiti</ins> teškovodni i [[grafit]]om moderirani reaktori, dok lakovodni reaktori zahtijevaju [[obogaćeni uranij]]. Obogaćenje za lakovodne reaktore mijenja<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> se</ins> od nešto manje od 2 % do maksimalno dozvoljenih 5 % (težinskih) uranij-235. Obogaćenje u [[Podmornica|podmorničkim]] reaktorima, a naročito u [[Nuklearno oružje|nuklearnom oružju]] <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">jest</ins> veće. Osim obogaćena uranija, u procesu obogaćivanja nastaje i [[osiromašeni uranij]] gdje je [[Težina|težinski]] udio uranija-235 obično između 0,20 % i 0,35 %. Manji težinski udio uranija-235 u osiromašenom uraniju znači manju upotrebu prirodnog uranija, ali i veće troškove obogaćenja i obrnuto.&lt;ref&gt;[http://www.nemis.zpf.fer.hr/enersvrhe/gorcikl.asp] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111105012116/http://www.nemis.zpf.fer.hr/enersvrhe/gorcikl.asp|date=5. studenoga 2011.}} "Nuklearni gorivni ciklus"&lt;/ref&gt;</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>==Odlike==</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>==Odlike==</div></td> </tr> <tr> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 76:</td> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 76:</td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>{{glavni|Prirodni nuklearni reaktori}}</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>{{glavni|Prirodni nuklearni reaktori}}</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Prirodni nuklearni reaktori su pronađeni u [[rudnik]]u Oklo na zapadu [[Afrika|Afrike]], u državi [[Gabon]]. Ovi afrički prirodni radioaktivni reaktori bili su radili prije 2 milijarde godina. U uzorcima [[Mineralne sirovine|rude]] iz Okla, s tri lokacije duboko pod zemljom, nađena je skoro dva puta manja koncentracija izotopa uranija-235 nego u svim drugim rudnicima uranija na našoj planeti. Dokazni materijal za odigravanje pojave samoodržavajuće nuklearne fisije, praćene oslobađanjem [[energija|energije]] i nastankom određenih [[Radioaktivnost|radioaktivnih]] elemenata u rudniku Oklo, dobiven je mjerenjima radioaktivnosti u zaostaloj rudi uranija. Pokazalo se da su u njoj prisutni izotopi [[neodimij]]a, [[samarij]]a, [[europij]]a i [[cerij]]a, koji se nalaze i u korištenom uranijevom gorivu današnjih reaktora. Tako je dobiven dokaz da je priroda davno prije čovjeka pustila u rad [[nuklearni reaktor|nuklearne reaktore]].&lt;ref&gt;[http://www.svijetokonas.net/istrazivanje/prirodni-nuklearni-reaktori/] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110726164353/http://www.svijetokonas.net/istrazivanje/prirodni-nuklearni-reaktori/<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> </del>|date=26. srpnja 2011.<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> </del>}} "Prirodni nuklearni reaktori", Svijet oko nas, 2011.&lt;/ref&gt;</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Prirodni nuklearni reaktori su pronađeni u [[rudnik]]u Oklo na zapadu [[Afrika|Afrike]], u državi [[Gabon]]. Ovi afrički prirodni radioaktivni reaktori bili su radili prije 2 milijarde godina. U uzorcima [[Mineralne sirovine|rude]] iz Okla, s tri lokacije duboko pod zemljom, nađena je skoro dva puta manja koncentracija izotopa uranija-235 nego u svim drugim rudnicima uranija na našoj planeti. Dokazni materijal za odigravanje pojave samoodržavajuće nuklearne fisije, praćene oslobađanjem [[energija|energije]] i nastankom određenih [[Radioaktivnost|radioaktivnih]] elemenata u rudniku Oklo, dobiven je mjerenjima radioaktivnosti u zaostaloj rudi uranija. Pokazalo se da su u njoj prisutni izotopi [[neodimij]]a, [[samarij]]a, [[europij]]a i [[cerij]]a, koji se nalaze i u korištenom uranijevom gorivu današnjih reaktora. Tako je dobiven dokaz da je priroda davno prije čovjeka pustila u rad [[nuklearni reaktor|nuklearne reaktore]].&lt;ref&gt;[http://www.svijetokonas.net/istrazivanje/prirodni-nuklearni-reaktori/] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110726164353/http://www.svijetokonas.net/istrazivanje/prirodni-nuklearni-reaktori/|date=26. srpnja 2011.}} "Prirodni nuklearni reaktori", Svijet oko nas, 2011.&lt;/ref&gt;</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U Gabonu je otkriveno 15 takvih prirodnih nuklearnih reaktora. Oni su povremeno radili i gasili se tokom desetina milijuna godina. Ciklusi njihovih aktivnosti zavisili su od [[voda]] koje su priticale u podzemne slojeve rudnika s uranijevom rudom, omogućavajući tako usporavanje brzih [[neutron]]a, a time i nastajanje i odvijanje samoodržavajuće [[nuklearna fisija|nuklearne fisije]] uranija-235. Kada bi zbog isparavanja vode ponestalo, dolazilo bi do prekida rada prirodnih reaktora, sve do pojave [[kiša]], tj. dotoka novih voda. To je tako trajalo do osiromašenja, utroška sadržaja uranija-235 do granice na kojoj on više nije bio dovoljan za pokretanje nove lančane fisione reakcije.</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U Gabonu je otkriveno 15 takvih prirodnih nuklearnih reaktora. Oni su povremeno radili i gasili se tokom desetina milijuna godina. Ciklusi njihovih aktivnosti zavisili su od [[voda]] koje su priticale u podzemne slojeve rudnika s uranijevom rudom, omogućavajući tako usporavanje brzih [[neutron]]a, a time i nastajanje i odvijanje samoodržavajuće [[nuklearna fisija|nuklearne fisije]] uranija-235. Kada bi zbog isparavanja vode ponestalo, dolazilo bi do prekida rada prirodnih reaktora, sve do pojave [[kiša]], tj. dotoka novih voda. To je tako trajalo do osiromašenja, utroška sadržaja uranija-235 do granice na kojoj on više nije bio dovoljan za pokretanje nove lančane fisione reakcije.</div></td> </tr> <tr> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 88:</td> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 88:</td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>===Proučavanje nuklearne fisije===</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>===Proučavanje nuklearne fisije===</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Prvom se [[nuklearna fisija|nuklearnom fisijom]] smatra bombardiranje uranija [[neutron]]ima koje je 1934. izveo [[Talijani|talijanski]] [[fizičar]] [[Enrico Fermi]] i objavio u radu ''Radioaktivnost dobivena bombardiranjem neutronima''. Za to je otkriće 1938. primio [[Nobelova nagrada za fiziku|Nobelovu nagradu iz fizike]], a u [[Chicago, Illinois|Chicagu]] je 1942., upravo pod njegovim vodstvom, izgrađen prvi [[nuklearni reaktor]]. [[Otto Hahn]] zajedno s Fritzom Strassmannom je otkrio 1939. cijepanje [[Atomska jezgra|jezgre atoma]] uranija pomoću neutrona, čime je otvorio eru atomskih reaktora, koji rade na osnovi te nuklearne reakcije. Iako je i [[Lise Meitner]] zajedno s Hahnom radila na projektu nuklearne fisije, samo je Hahn dobio [[Nobelova nagrada za kemiju|Nobelovu nagradu za kemiju]] 1944., unatoč širem mišljenju publike da je i Lise trebala dijeliti nagradu s njim. Ona je fizikalna objašnjenja o nuklearnoj fisiji objavila zajedno sa svojim nećakom.&lt;ref&gt;De Gregorio A.: "A Historical Note About How the Property was Discovered that Hydrogenated Substances Increase the Radioactivity Induced by Neutrons", 2003.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nigro M: [http://www.brera.unimi.it/SISFA/atti/2003/312-321NigroBari.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090325120427/http://www.brera.unimi.it/SISFA/atti/2003/312-321NigroBari.pdf<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> </del>|date=25. ožujka 2009.<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> </del>}} "Hahn, Meitner e la teoria della fissione", 2004.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Peter van der Krogt: [http://elements.vanderkrogt.net/element.php?sym=Pu] "Elementymology &amp; Elements Multidict", 2009.&lt;/ref&gt;</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Prvom se [[nuklearna fisija|nuklearnom fisijom]] smatra bombardiranje uranija [[neutron]]ima koje je 1934. izveo [[Talijani|talijanski]] [[fizičar]] [[Enrico Fermi]] i objavio u radu ''Radioaktivnost dobivena bombardiranjem neutronima''. Za to je otkriće 1938. primio [[Nobelova nagrada za fiziku|Nobelovu nagradu iz fizike]], a u [[Chicago, Illinois|Chicagu]] je 1942., upravo pod njegovim vodstvom, izgrađen prvi [[nuklearni reaktor]]. [[Otto Hahn]] zajedno s Fritzom Strassmannom je otkrio 1939. cijepanje [[Atomska jezgra|jezgre atoma]] uranija pomoću neutrona, čime je otvorio eru atomskih reaktora, koji rade na osnovi te nuklearne reakcije. Iako je i [[Lise Meitner]] zajedno s Hahnom radila na projektu nuklearne fisije, samo je Hahn dobio [[Nobelova nagrada za kemiju|Nobelovu nagradu za kemiju]] 1944., unatoč širem mišljenju publike da je i Lise trebala dijeliti nagradu s njim. Ona je fizikalna objašnjenja o nuklearnoj fisiji objavila zajedno sa svojim nećakom.&lt;ref&gt;De Gregorio A.: "A Historical Note About How the Property was Discovered that Hydrogenated Substances Increase the Radioactivity Induced by Neutrons", 2003.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nigro M: [http://www.brera.unimi.it/SISFA/atti/2003/312-321NigroBari.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090325120427/http://www.brera.unimi.it/SISFA/atti/2003/312-321NigroBari.pdf|date=25. ožujka 2009.}} "Hahn, Meitner e la teoria della fissione", 2004.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Peter van der Krogt: [http://elements.vanderkrogt.net/element.php?sym=Pu] "Elementymology &amp; Elements Multidict", 2009.&lt;/ref&gt;</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Projekt Manhattan]] bio je tajni projekt [[SAD|američke]] vlade tijekom [[Drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]] s ciljem izrade [[Nuklearno oružje|atomske bombe]]. Projekt je započet 1941. nakon što se strahovalo da bi ju i tadašnja [[Nacionalsocijalizam|nacistička]] [[Njemačka]] mogla izraditi. U američkom gradiću Los Alamos okupljeni su ponajbolji fizičari i [[inženjer]]i i pod vodstvom američkog fizičara [[Robert Oppenheimer|Roberta Oppenheimera]] izradili su i uspješno testirali prvu atomsku bombu 16. srpnja 1945. To je bio jedan od najvećih tajnih projekata ikada, ali unatoč tome ostao je tajan sve dok nije bombardirana [[Hirošima]]. Odnio je 400 000 japanskih života i ostavio trajne posljedice radijacije.&lt;ref&gt;J.E. Helmreich: "Gathering Rare Ores: The Diplomacy of Uranium Acquisition, 1943–1954", Princeton UP, 1986.&lt;/ref&gt;</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Projekt Manhattan]] bio je tajni projekt [[SAD|američke]] vlade tijekom [[Drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]] s ciljem izrade [[Nuklearno oružje|atomske bombe]]. Projekt je započet 1941. nakon što se strahovalo da bi ju i tadašnja [[Nacionalsocijalizam|nacistička]] [[Njemačka]] mogla izraditi. U američkom gradiću Los Alamos okupljeni su ponajbolji fizičari i [[inženjer]]i i pod vodstvom američkog fizičara [[Robert Oppenheimer|Roberta Oppenheimera]] izradili su i uspješno testirali prvu atomsku bombu 16. srpnja 1945. To je bio jedan od najvećih tajnih projekata ikada, ali unatoč tome ostao je tajan sve dok nije bombardirana [[Hirošima]]. Odnio je 400 000 japanskih života i ostavio trajne posljedice radijacije.&lt;ref&gt;J.E. Helmreich: "Gathering Rare Ores: The Diplomacy of Uranium Acquisition, 1943–1954", Princeton UP, 1986.&lt;/ref&gt;</div></td> </tr> <tr> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 95:</td> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 95:</td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Enrico Fermi]] je u Chicagu je 1942., pod svojim vodstvom izgradio prvi nuklearni reaktor. Nakon toga su izgrađeni u Oak Ridgeu (Tennessee) i u Arcou (Idaho). Prvi tržišni nuklearni reaktor je izgrađen u Obninsku ([[Sovjetski Savez]]). Zatim je izgrađen nuklearni reaktor u [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velikoj Britaniji]] 1956., u mjestu Calder Hall, te nuklearna elektrana Shippingport ([[Pennsylvania]]) 1958. 1954. nuklearni pogon je prvi put ugrađen u američku [[podmornica|podmornicu]] ''USS Nautilus''.&lt;ref&gt;[http://web.em.doe.gov/tie/history.html] "History and Success of Argonne National Laboratory: Part 1", publisher=U.S. Department of Energy, Argonne National Laboratory, 1998., [http://web.archive.org/web/20060926155637/http://web.em.doe.gov/tie/history.html]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;"1956:Queen switches on nuclear power", work=BBC news, [http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/october/17/newsid_3147000/3147145.stm] 1956.&lt;/ref&gt;</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Enrico Fermi]] je u Chicagu je 1942., pod svojim vodstvom izgradio prvi nuklearni reaktor. Nakon toga su izgrađeni u Oak Ridgeu (Tennessee) i u Arcou (Idaho). Prvi tržišni nuklearni reaktor je izgrađen u Obninsku ([[Sovjetski Savez]]). Zatim je izgrađen nuklearni reaktor u [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velikoj Britaniji]] 1956., u mjestu Calder Hall, te nuklearna elektrana Shippingport ([[Pennsylvania]]) 1958. 1954. nuklearni pogon je prvi put ugrađen u američku [[podmornica|podmornicu]] ''USS Nautilus''.&lt;ref&gt;[http://web.em.doe.gov/tie/history.html] "History and Success of Argonne National Laboratory: Part 1", publisher=U.S. Department of Energy, Argonne National Laboratory, 1998., [http://web.archive.org/web/20060926155637/http://web.em.doe.gov/tie/history.html]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;"1956:Queen switches on nuclear power", work=BBC news, [http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/october/17/newsid_3147000/3147145.stm] 1956.&lt;/ref&gt;</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Nuklearno oružje|Nuklearna oružja]] bila su detonirana više od dvije tisuće puta zbog testiranja i demonstracijskih svrha. Jedine poznate zemlje koje su detonirale takvo oružje su [[SAD]], [[Sovjetski Savez]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo]], [[Francuska]], [[Kina]], [[Indija]] i [[Pakistan]]. Ove zemlje su deklarirane nuklearne sile (zajedno s [[Rusija|Rusijom]] koja je naslijedila oružje nakon raspada Sovjetskog Saveza).&lt;ref&gt;T. Warneke, I. W. Croudace, P. E. Warwick, R. N. Taylor: "A new ground-level fallout record of uranium and plutonium isotopes for northern temperate latitudes", journal = Earth and Planetary Science Letters, 2002.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Newtan Samuel Upton: "Nuclear War 1 and Other Major Nuclear Disasters of the 20th Century"&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.time.com/time/photogallery/0,29307,1887705,00.html] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130826132324/http://www.time.com/time/photogallery/0,29307,1887705,00.html<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> </del>|date=26. kolovoza 2013.<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> </del>}} "The Worst Nuclear Disasters", publisher=Time.com, 2009.&lt;/ref&gt;</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Nuklearno oružje|Nuklearna oružja]] bila su detonirana više od dvije tisuće puta zbog testiranja i demonstracijskih svrha. Jedine poznate zemlje koje su detonirale takvo oružje su [[SAD]], [[Sovjetski Savez]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo]], [[Francuska]], [[Kina]], [[Indija]] i [[Pakistan]]. Ove zemlje su deklarirane nuklearne sile (zajedno s [[Rusija|Rusijom]] koja je naslijedila oružje nakon raspada Sovjetskog Saveza).&lt;ref&gt;T. Warneke, I. W. Croudace, P. E. Warwick, R. N. Taylor: "A new ground-level fallout record of uranium and plutonium isotopes for northern temperate latitudes", journal = Earth and Planetary Science Letters, 2002.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Newtan Samuel Upton: "Nuclear War 1 and Other Major Nuclear Disasters of the 20th Century"&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.time.com/time/photogallery/0,29307,1887705,00.html] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130826132324/http://www.time.com/time/photogallery/0,29307,1887705,00.html|date=26. kolovoza 2013.}} "The Worst Nuclear Disasters", publisher=Time.com, 2009.&lt;/ref&gt;</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>==Nalazišta==</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>==Nalazišta==</div></td> </tr> <tr> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 161:</td> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 161:</td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>===Prosječne doze===</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>===Prosječne doze===</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Prosječna ukupna godišnja doza za stanovnike u [[Hrvatska|Hrvatskoj]] iznosi 2-2,5 mSv godišnje, a doprinos zbog rada nuklearne elektrane iznosi samo 0,001- 0,01 mSv. Naše vlastito tijelo, zbog prisustva radioaktivnog [[kalij]]a-40 u organizmu godišnje zrači četrdeset puta intenzivnije nego da stanujemo u blizini nuklearne elektrane. Mršavi ljudi su “radioaktivniji” od debelih zato što imaju manje sala koje apsorbira zračenje iz vlastitog tijela. Jedan sat leta u [[zrakoplov]]u, gdje je intenzitet kozmičkog zračenja mnogo veći zbog tanjeg atmosferskog štita no na površini mora, ozrači putnika približno četiri puta više nego cijela nuklearna industrija u godinu dana. U svakoj sekundi čovjeka pogodi oko 15 000 čestica prirodnog zračenja (radioaktivnog i [[Kozmičke zrake|kozmičkog]]).&lt;ref&gt;[http://hnd.zvne.fer.hr/ygn/dokumenti/brosura.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070610002521/http://hnd.zvne.fer.hr/ygn/dokumenti/brosura.pdf<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> </del>|date=10. lipnja 2007.<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> </del>}} "Definicija radioaktivnosti", Mreža mlade generacije hrvatskog nuklearnog društva, 2011.&lt;/ref&gt;</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Prosječna ukupna godišnja doza za stanovnike u [[Hrvatska|Hrvatskoj]] iznosi 2-2,5 mSv godišnje, a doprinos zbog rada nuklearne elektrane iznosi samo 0,001- 0,01 mSv. Naše vlastito tijelo, zbog prisustva radioaktivnog [[kalij]]a-40 u organizmu godišnje zrači četrdeset puta intenzivnije nego da stanujemo u blizini nuklearne elektrane. Mršavi ljudi su “radioaktivniji” od debelih zato što imaju manje sala koje apsorbira zračenje iz vlastitog tijela. Jedan sat leta u [[zrakoplov]]u, gdje je intenzitet kozmičkog zračenja mnogo veći zbog tanjeg atmosferskog štita no na površini mora, ozrači putnika približno četiri puta više nego cijela nuklearna industrija u godinu dana. U svakoj sekundi čovjeka pogodi oko 15 000 čestica prirodnog zračenja (radioaktivnog i [[Kozmičke zrake|kozmičkog]]).&lt;ref&gt;[http://hnd.zvne.fer.hr/ygn/dokumenti/brosura.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070610002521/http://hnd.zvne.fer.hr/ygn/dokumenti/brosura.pdf|date=10. lipnja 2007.}} "Definicija radioaktivnosti", Mreža mlade generacije hrvatskog nuklearnog društva, 2011.&lt;/ref&gt;</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Neke vrijednosti radioaktivnog zračenja:</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Neke vrijednosti radioaktivnog zračenja:</div></td> </tr> </table></summary> <author><name>Etiktov</name></author> </entry> <entry> <id>https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6693920&oldid=prev</id> <title>Mudroslov: s.</title> <link rel="alternate" type="text/html" href="https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6693920&oldid=prev"/> <updated>2023-08-14T09:40:27Z</updated> <summary type="html"><p>s.</p> <table style="background-color: #fff; color: #202122;" data-mw="interface"> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <tr class="diff-title" lang="hr"> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">← Starija inačica</td> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">Inačica od 14. kolovoza 2023. u 10:40</td> </tr><tr> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 29:</td> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 29:</td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>S obzirom na malu zastupljenost uranija-235, prirodni uranij kao gorivo mogu koristiti teškovodni i [[grafit]]om moderirani reaktori, dok lakovodni reaktori zahtijevaju [[obogaćeni uranij]]. Obogaćenje za lakovodne reaktore se mijenja od nešto manje od 2 % do maksimalno dozvoljenih 5 % (težinskih) uranij-235. Obogaćenje u [[Podmornica|podmorničkim]] reaktorima, a naročito u [[Nuklearno oružje|nuklearnom oružju]] je veće. Osim obogaćena uranija, u procesu obogaćivanja nastaje i [[osiromašeni uranij]] gdje je [[Težina|težinski]] udio uranija-235 obično između 0,20 % i 0,35 %. Manji težinski udio uranija-235 u osiromašenom uraniju znači manju upotrebu prirodnog uranija, ali i veće troškove obogaćenja i obrnuto.&lt;ref&gt;[http://www.nemis.zpf.fer.hr/enersvrhe/gorcikl.asp] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111105012116/http://www.nemis.zpf.fer.hr/enersvrhe/gorcikl.asp |date=5. studenoga 2011. }} "Nuklearni gorivni ciklus"&lt;/ref&gt;</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>S obzirom na malu zastupljenost uranija-235, prirodni uranij kao gorivo mogu koristiti teškovodni i [[grafit]]om moderirani reaktori, dok lakovodni reaktori zahtijevaju [[obogaćeni uranij]]. Obogaćenje za lakovodne reaktore se mijenja od nešto manje od 2 % do maksimalno dozvoljenih 5 % (težinskih) uranij-235. Obogaćenje u [[Podmornica|podmorničkim]] reaktorima, a naročito u [[Nuklearno oružje|nuklearnom oružju]] je veće. Osim obogaćena uranija, u procesu obogaćivanja nastaje i [[osiromašeni uranij]] gdje je [[Težina|težinski]] udio uranija-235 obično između 0,20 % i 0,35 %. Manji težinski udio uranija-235 u osiromašenom uraniju znači manju upotrebu prirodnog uranija, ali i veće troškove obogaćenja i obrnuto.&lt;ref&gt;[http://www.nemis.zpf.fer.hr/enersvrhe/gorcikl.asp] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111105012116/http://www.nemis.zpf.fer.hr/enersvrhe/gorcikl.asp |date=5. studenoga 2011. }} "Nuklearni gorivni ciklus"&lt;/ref&gt;</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>==<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">Karakteristike</del>==</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>==<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">Odlike</ins>==</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Image:Nuclear fission.svg|thumb|left|150px|Izazvana [[Proces nuklearne fisije|nuklearna fisija]] koja uključuje uran-235.|alt=Skica pokazuje lančanu transformaciju Urana-235 u Uran-236 te onda u Barij-141 i Kripton-92]]</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Image:Nuclear fission.svg|thumb|left|150px|Izazvana [[Proces nuklearne fisije|nuklearna fisija]] koja uključuje uran-235.|alt=Skica pokazuje lančanu transformaciju Urana-235 u Uran-236 te onda u Barij-141 i Kripton-92]]</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U čistom, elementarnom stanju, uranij je srebrno-<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">bijeli</del>, slabo <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">reaktivni</del> metal, malo mekši od [[čelik]]a, jako [[Elektronegativnost|elektropozitivan]] i slab [[Vodiči i izolatori|električni vodič]]. Također je [[kovanje|kovak]], žilav i malo [[paramagnetičnost|paramagnetičan]]. Ima jako veliku [[gustoća|gustoću]], otprilike 70 % veću od [[Olovo (element)|olova]], i malo manju od [[Zlato|zlata]].&lt;ref&gt;C. R. Hammond: <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">"</del>The Elements, in Handbook of Chemistry and Physics 81st edition<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">"</del>, <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">publisher=</del>CRC press, 2000. [http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elements.pdf]&lt;/ref&gt;</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U čistom, elementarnom stanju, uranij je srebrno-<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">bijel</ins>, slabo <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">reaktivan</ins> metal, malo mekši od [[čelik]]a, jako [[Elektronegativnost|elektropozitivan]] i slab [[Vodiči i izolatori|električni vodič]]. Također je [[kovanje|kovak]], žilav i malo [[paramagnetičnost|paramagnetičan]]. Ima jako veliku [[gustoća|gustoću]], otprilike 70 % veću od [[Olovo (element)|olova]], i malo manju od [[Zlato|zlata]].&lt;ref&gt;C. R. Hammond: <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">''</ins>The Elements, in Handbook of Chemistry and Physics 81st edition<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">''</ins>, CRC press, 2000. [http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elements.pdf]&lt;/ref&gt;</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Uranij reagira s gotovo svim [[Nemetali|nemetalnim]] elementima i njihovim spojevima, gdje se reaktivnost povećava s [[Temperatura|temperaturom]]. [[Klorovodična kiselina|Klorovodična]] i [[dušična kiselina]] ga otapaju, a s neoksidirajućim [[Kiseline|kiselinama]] reagira vrlo sporo. Fino usitnjen može reagirati s hladnom [[voda|vodom]] na [[zrak]]u, pri čemu se oblaže tamnim slojem <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">uranijevog</del> [[Oksidi|oksida]]. Dobiva se iz [[Mineralne sirovine|rude]] i pretvara u uranijev [[Oksidi|dioksid]] ili <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">druge</del> uranijeve spojeve koji se rabe u industriji.</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Uranij reagira s gotovo svim [[Nemetali|nemetalnim]] elementima i njihovim spojevima, gdje se reaktivnost povećava s [[Temperatura|temperaturom]]. [[Klorovodična kiselina|Klorovodična]] i [[dušična kiselina]] ga otapaju, a s neoksidirajućim [[Kiseline|kiselinama]] reagira vrlo sporo. Fino usitnjen može reagirati s hladnom [[voda|vodom]] na [[zrak]]u, pri čemu se oblaže tamnim slojem <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">uranijeva</ins> [[Oksidi|oksida]]. Dobiva se iz [[Mineralne sirovine|rude]] i pretvara u uranijev [[Oksidi|dioksid]] ili <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">ine</ins> uranijeve spojeve koji se rabe u industriji.</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Uranij-235, [[izotop]] uranija, bio je prvi izotop za kojeg je otkriveno da se može podvrći [[fisija|fisiji]]. Ostali izotopi koji se pojavljuju u prirodi<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> su</del> podložni fisiji, ali se ne cijepaju pomoću neutrona uz malu [[Kinetička energija|kinetičku energiju]]. Nakon bombardiranja sporim neutronima, uranij-235 će se u većini slučajeva podijeliti na dvije manje jezgre, oslobađajući nuklearnu rastavljajuću energiju i još [[neutron]]a. Ako <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">ovi neutroni budu apsorbirani</del> <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">od</del> <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">strane</del> druge jezgre uranija-235, počinje [[nuklearna lančana reakcija]], i ako dalje ne postoji ništa što bi apsorbiralo <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">nešto</del> neutrona i usporilo reakciju, ona postaje eksplozivna. Količina od 7&amp;nbsp;kg uranija-235 dovoljna je za izradu [[Nuklearno oružje|atomske bombe]]. Prva nuklearna bomba uporabljena u ratu, [[Little Boy]], temeljila se na fisiji uranija, dok su prvu nuklearnu eksploziju ([[The Gadget]]) i uništenje [[Nagasaki]]ja prouzročile [[plutonij]]ske bombe.</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Uranij-235, [[izotop]] uranija, bio je prvi izotop za kojeg je otkriveno da se može podvrći [[fisija|fisiji]]. Ostali izotopi koji se pojavljuju u prirodi podložni<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> su</ins> fisiji, ali se ne cijepaju pomoću neutrona uz malu [[Kinetička energija|kinetičku energiju]]. Nakon bombardiranja sporim neutronima, uranij-235 će se u većini slučajeva podijeliti na dvije manje <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">[[atomska jezgra|</ins>jezgre<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">]]</ins>, oslobađajući nuklearnu rastavljajuću energiju i još [[neutron]]a. Ako <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">ove</ins> <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">neutrone</ins> <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">apsorbiraju</ins> druge jezgre uranija-235, počinje [[nuklearna lančana reakcija]], i ako dalje ne postoji ništa što bi apsorbiralo <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">dio</ins> neutrona i usporilo reakciju, ona postaje eksplozivna. Količina od 7&amp;nbsp;kg uranija-235 dovoljna je za izradu [[Nuklearno oružje|atomske bombe]]. Prva nuklearna bomba uporabljena u ratu, [[Little Boy]], temeljila se na fisiji uranija, dok su prvu nuklearnu eksploziju ([[The Gadget]]) i uništenje [[Nagasaki]]ja prouzročile [[plutonij]]ske bombe.</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Uranij ima tri [[Alotropija|alotropske modifikacije]]:</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Uranij ima tri [[Alotropija|alotropske modifikacije]]:</div></td> </tr> </table></summary> <author><name>Mudroslov</name></author> </entry> <entry> <id>https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6693901&oldid=prev</id> <title>Mudroslov: sitno, pov</title> <link rel="alternate" type="text/html" href="https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6693901&oldid=prev"/> <updated>2023-08-14T09:22:23Z</updated> <summary type="html"><p>sitno, pov</p> <table style="background-color: #fff; color: #202122;" data-mw="interface"> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <tr class="diff-title" lang="hr"> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">← Starija inačica</td> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">Inačica od 14. kolovoza 2023. u 10:22</td> </tr><tr> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 21:</td> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 21:</td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>| e_konfiguracija = 5f&lt;sup&gt;3&lt;/sup&gt;6d&lt;sup&gt;1&lt;/sup&gt;7s&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;&lt;ref name="Sebastian_Blumentritt"/&gt;</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>| e_konfiguracija = 5f&lt;sup&gt;3&lt;/sup&gt;6d&lt;sup&gt;1&lt;/sup&gt;7s&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;&lt;ref name="Sebastian_Blumentritt"/&gt;</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>}}</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>}}</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Uranij (jednakovrijedan naziv '''uran'''&lt;ref name="HŠP4"&gt;Stjepan Babić, Sanda Ham, Milan Moguš, ''Hrvatski školski pravopis : usklađen sa zaključcima Vijeća za normu hrvatskoga standardnog jezika'', 4. izd., Školska knjiga, Zagreb, mjeseca siječnja 2012., CIP 790248, {{ISBN|978-953-0-40026-9}}, str. 153. navodi: "'''uran''' i '''uranij''' (U)", te str. 152. navodi: "'''U''' (znak za uran)"&lt;/ref&gt;) je srebrno-bijeli [[<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">Kemijski element|metalni</del>]] kemijski element te pripada skupini [[Aktinidi|aktinida]] u [[Periodni sustav elemenata|<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">periodnom</del> sustava elemenata]]. Dobio je ime po <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">planetu</del> [[Uran (planet)|Uranu]], a otkrio ga je [[Martin Heinrich Klaproth]] 1789. godine. Osim 92 [[proton]]a, [[Atomska jezgra|jezgra]] uranija može imati između 141 i 146 [[neutron]]a. Najčešći [[izotop]]i uranija su U-238 (146 neutrona) i U-235 (143 neutrona). [[Atom]] uranija ima 92 elektrona, od kojih su 6 valentni. Njegova [[gustoća]] je otprilike 70 % veća od gustoće [[Olovo (element)|olova]], ali nije tolika kao kod [[Zlato|zlata]] ili [[volfram]]a. Uranij je slabo [[Radioaktivnost|radioaktivan]]. U prirodi se u malim količinama pojavljuje u tlu, stijenama i vodi. U <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">komercijalne</del> se svrhe dobiva iz [[Mineralne sirovine|ruda]] poput [[uranit]]a.</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Uranij (jednakovrijedan naziv '''uran'''&lt;ref name="HŠP4"&gt;<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">[[</ins>Stjepan Babić<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">]]</ins>, <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">[[</ins>Sanda Ham<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">]]</ins>, <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">[[</ins>Milan Moguš<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">]]</ins>, ''Hrvatski školski pravopis : usklađen sa zaključcima Vijeća za normu hrvatskoga standardnog jezika'', 4. izd., Školska knjiga, Zagreb, mjeseca siječnja 2012., CIP 790248, {{ISBN|978-953-0-40026-9}}, str. 153. navodi: "'''uran''' i '''uranij''' (U)", te str. 152. navodi: "'''U''' (znak za uran)"&lt;/ref&gt;) je srebrno-bijeli [[<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">metal</ins>]]<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">ni</ins> <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">[[</ins>kemijski element<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">]]</ins> te pripada skupini [[Aktinidi|aktinida]] u [[Periodni sustav elemenata|<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">periodnome</ins> sustava elemenata]]. Dobio je ime po <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">[[planet]]u</ins> [[Uran (planet)|Uranu]], a otkrio ga je [[Martin Heinrich Klaproth]] 1789. godine. Osim 92 [[proton]]a, [[Atomska jezgra|jezgra]] uranija može imati između 141 i 146 [[neutron]]a. Najčešći [[izotop]]i uranija su U-238 (146 neutrona) i U-235 (143 neutrona). [[Atom]] uranija ima 92 elektrona, od kojih su 6 valentni. Njegova [[gustoća]] je otprilike 70 % veća od gustoće [[Olovo (element)|olova]], ali nije tolika kao kod [[Zlato|zlata]] ili [[volfram]]a. Uranij je slabo [[Radioaktivnost|radioaktivan]]. U prirodi se u malim količinama pojavljuje u tlu, stijenama i vodi. U <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">gospodarske</ins> se svrhe dobiva iz [[Mineralne sirovine|ruda]] poput [[uranit]]a.</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U prirodi se pojavljuje smjesa izotopa, uranija-238 (99,284 %), uranija-235 (0,711 %), te vrlo malih količina uranija-234 (0,0058 %). Raspada se polako, emitirajući pritom [[Alfa-čestica|alfa čestice]]. [[Vrijeme poluraspada|Poluvijek]] uranija-238 je 4,47 milijardi godina, a uranija-235 704 milijuna godina, pa služe u svrhu [[Radioizotopno datiranje|radiometrijskog datiranja]].&lt;ref&gt;[http://ie.lbl.gov/toi/nucSearch.asp] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070427084707/http://ie.lbl.gov/toi/nucSearch.asp |date=27. travnja 2007. }} "WWW Table of Radioactive Isotopes"&lt;/ref&gt;</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U prirodi se pojavljuje smjesa izotopa, uranija-238 (99,284 %), uranija-235 (0,711 %), te vrlo malih količina uranija-234 (0,0058 %). Raspada se polako, emitirajući pritom [[Alfa-čestica|alfa čestice]]. [[Vrijeme poluraspada|Poluvijek]] uranija-238 je 4,47 milijardi godina, a uranija-235 704 milijuna godina, pa služe u svrhu [[Radioizotopno datiranje|radiometrijskog datiranja]].&lt;ref&gt;[http://ie.lbl.gov/toi/nucSearch.asp] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070427084707/http://ie.lbl.gov/toi/nucSearch.asp |date=27. travnja 2007. }} "WWW Table of Radioactive Isotopes"&lt;/ref&gt;</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U [[Nuklearno gorivo|nuklearna goriva]] ubrajaju se tri fisilna materijala: uranij-233, uranij-235 i [[plutonij]]-239. Samo jedan od njih je nađen u [[Priroda|prirodi]] više nego u tragovima i to je uranij-235, <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">pa</del> <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">ga</del> <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">zovemo</del> '''prirodno nuklearno gorivo'''. Druga dva nuklearna goriva<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> se</del> dobivaju umjetno, u [[Nuklearni reaktor|nuklearnim reaktorima]]. Bombardiranjem [[neutron]]ima uranija-238 nastaje plutonij-239, a od [[torij]]a-232 nastaje uranij-233 i to su '''umjetna nuklearna goriva'''.</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U [[Nuklearno gorivo|nuklearna goriva]] ubrajaju se tri fisilna materijala: uranij-233, uranij-235 i [[plutonij]]-239. Samo jedan od njih je nađen u [[Priroda|prirodi]] više nego u tragovima i to je uranij-235, <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">te</ins> <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">se</ins> <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">naziva</ins> '''prirodno nuklearno gorivo'''. Druga dva nuklearna goriva dobivaju<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> se</ins> umjetno, u [[Nuklearni reaktor|nuklearnim reaktorima]]. Bombardiranjem [[neutron]]ima uranija-238 nastaje plutonij-239, a od [[torij]]a-232 nastaje uranij-233 i to su '''umjetna nuklearna goriva'''.</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>S obzirom na malu zastupljenost uranija-235, prirodni uranij kao gorivo mogu koristiti teškovodni i [[grafit]]om moderirani reaktori, dok lakovodni reaktori zahtijevaju [[obogaćeni uranij]]. Obogaćenje za lakovodne reaktore se mijenja od nešto manje od 2 % do maksimalno dozvoljenih 5 % (težinskih) uranij-235. Obogaćenje u [[Podmornica|podmorničkim]] reaktorima, a naročito u [[Nuklearno oružje|nuklearnom oružju]] je veće. Osim <del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">obogaćenog</del> uranija u procesu obogaćivanja<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">,</del> nastaje i [[osiromašeni uranij]] gdje je [[Težina|težinski]] udio uranija-235 obično između 0,20 % i 0,35 %. Manji težinski udio uranija-235 u osiromašenom uraniju znači manju upotrebu prirodnog uranija, ali i veće troškove obogaćenja i obrnuto.&lt;ref&gt;[http://www.nemis.zpf.fer.hr/enersvrhe/gorcikl.asp] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111105012116/http://www.nemis.zpf.fer.hr/enersvrhe/gorcikl.asp |date=5. studenoga 2011. }} "Nuklearni gorivni ciklus"&lt;/ref&gt;</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>S obzirom na malu zastupljenost uranija-235, prirodni uranij kao gorivo mogu koristiti teškovodni i [[grafit]]om moderirani reaktori, dok lakovodni reaktori zahtijevaju [[obogaćeni uranij]]. Obogaćenje za lakovodne reaktore se mijenja od nešto manje od 2 % do maksimalno dozvoljenih 5 % (težinskih) uranij-235. Obogaćenje u [[Podmornica|podmorničkim]] reaktorima, a naročito u [[Nuklearno oružje|nuklearnom oružju]] je veće. Osim <ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">obogaćena</ins> uranija<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">,</ins> u procesu obogaćivanja nastaje i [[osiromašeni uranij]] gdje je [[Težina|težinski]] udio uranija-235 obično između 0,20 % i 0,35 %. Manji težinski udio uranija-235 u osiromašenom uraniju znači manju upotrebu prirodnog uranija, ali i veće troškove obogaćenja i obrnuto.&lt;ref&gt;[http://www.nemis.zpf.fer.hr/enersvrhe/gorcikl.asp] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111105012116/http://www.nemis.zpf.fer.hr/enersvrhe/gorcikl.asp |date=5. studenoga 2011. }} "Nuklearni gorivni ciklus"&lt;/ref&gt;</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>==Karakteristike==</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>==Karakteristike==</div></td> </tr> </table></summary> <author><name>Mudroslov</name></author> </entry> <entry> <id>https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6632017&oldid=prev</id> <title>CommonsDelinker: Slika Nuclear_Power_Plant_2.jpg je uklonjena jer ju je na Commonsu obrisao Jameslwoodward</title> <link rel="alternate" type="text/html" href="https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6632017&oldid=prev"/> <updated>2023-05-02T22:23:10Z</updated> <summary type="html"><p>Slika Nuclear_Power_Plant_2.jpg je uklonjena jer ju je na Commonsu obrisao Jameslwoodward</p> <table style="background-color: #fff; color: #202122;" data-mw="interface"> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <tr class="diff-title" lang="hr"> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">← Starija inačica</td> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">Inačica od 2. svibnja 2023. u 23:23</td> </tr><tr> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 53:</td> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 53:</td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>===Civilna===</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>===Civilna===</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Image:Uranium238.jpg|thumb|28 grama uranija-238 pod uljem. Površinska [[korozija]] je vidljiva na nedavno ispoliranoj površini.|alt=Smećkasta metalna cjepanica nalikuje na komad drveta, s linijama koje se pružaju cjelom dužinom.]]</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Image:Uranium238.jpg|thumb|28 grama uranija-238 pod uljem. Površinska [[korozija]] je vidljiva na nedavno ispoliranoj površini.|alt=Smećkasta metalna cjepanica nalikuje na komad drveta, s linijama koje se pružaju cjelom dužinom.]]</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Image:Nuclear Power Plant 2.jpg|thumb|left|Uranij se najčešće koristi kao gorivo u [[Nuklearna elektrana|nuklearnim elektranama]].|alt=Fotografija predstavlja suncokrete ispred i elektranu u pozadini. Elektrana ima široki dimnjak s promjerom veličine njegove visine.]]</div></td> <td colspan="2" class="diff-empty diff-side-added"></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Image:Vacuum capacitor with uranium glass.jpg|thumb|left|Uranijevo staklo kao izolator kod [[električni kondenzator|vakumskih kondenzatora]].|alt=Stakleni valjak zatvoren s obje strane metalnim elektrodama. Unutar staklene cijevi je metalni valjak povezan s elektrodama.]]</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Image:Vacuum capacitor with uranium glass.jpg|thumb|left|Uranijevo staklo kao izolator kod [[električni kondenzator|vakumskih kondenzatora]].|alt=Stakleni valjak zatvoren s obje strane metalnim elektrodama. Unutar staklene cijevi je metalni valjak povezan s elektrodama.]]</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Image:U glass with black light.jpg|thumb|Staklo koje sadrži uranij [[fluorescencija|fluorescira]] zeleno pod [[Ultraljubičasto zračenje|UV-A zračenjem]].|alt=Stakleni tanjur na staklenom stalku. Tanjur se presijava zeleno dok je stalak bezbojan.]]</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Image:U glass with black light.jpg|thumb|Staklo koje sadrži uranij [[fluorescencija|fluorescira]] zeleno pod [[Ultraljubičasto zračenje|UV-A zračenjem]].|alt=Stakleni tanjur na staklenom stalku. Tanjur se presijava zeleno dok je stalak bezbojan.]]</div></td> </tr> </table></summary> <author><name>CommonsDelinker</name></author> </entry> <entry> <id>https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6374654&oldid=prev</id> <title>NeptuneBot: /* Civilna */pravopis, replaced: Smeđk → Smećk</title> <link rel="alternate" type="text/html" href="https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6374654&oldid=prev"/> <updated>2022-04-17T16:28:39Z</updated> <summary type="html"><p><span class="autocomment">Civilna: </span>pravopis, replaced: Smeđk → Smećk</p> <table style="background-color: #fff; color: #202122;" data-mw="interface"> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <tr class="diff-title" lang="hr"> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">← Starija inačica</td> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">Inačica od 17. travnja 2022. u 17:28</td> </tr><tr> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 52:</td> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 52:</td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>===Civilna===</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>===Civilna===</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Image:Uranium238.jpg|thumb|28 grama uranija-238 pod uljem. Površinska [[korozija]] je vidljiva na nedavno ispoliranoj površini.|alt=<del style="font-weight: bold; text-decoration: none;">Smeđkasta</del> metalna cjepanica nalikuje na komad drveta, s linijama koje se pružaju cjelom dužinom.]]</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Image:Uranium238.jpg|thumb|28 grama uranija-238 pod uljem. Površinska [[korozija]] je vidljiva na nedavno ispoliranoj površini.|alt=<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;">Smećkasta</ins> metalna cjepanica nalikuje na komad drveta, s linijama koje se pružaju cjelom dužinom.]]</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Image:Nuclear Power Plant 2.jpg|thumb|left|Uranij se najčešće koristi kao gorivo u [[Nuklearna elektrana|nuklearnim elektranama]].|alt=Fotografija predstavlja suncokrete ispred i elektranu u pozadini. Elektrana ima široki dimnjak s promjerom veličine njegove visine.]]</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Image:Nuclear Power Plant 2.jpg|thumb|left|Uranij se najčešće koristi kao gorivo u [[Nuklearna elektrana|nuklearnim elektranama]].|alt=Fotografija predstavlja suncokrete ispred i elektranu u pozadini. Elektrana ima široki dimnjak s promjerom veličine njegove visine.]]</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Image:Vacuum capacitor with uranium glass.jpg|thumb|left|Uranijevo staklo kao izolator kod [[električni kondenzator|vakumskih kondenzatora]].|alt=Stakleni valjak zatvoren s obje strane metalnim elektrodama. Unutar staklene cijevi je metalni valjak povezan s elektrodama.]]</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Image:Vacuum capacitor with uranium glass.jpg|thumb|left|Uranijevo staklo kao izolator kod [[električni kondenzator|vakumskih kondenzatora]].|alt=Stakleni valjak zatvoren s obje strane metalnim elektrodama. Unutar staklene cijevi je metalni valjak povezan s elektrodama.]]</div></td> </tr> </table></summary> <author><name>NeptuneBot</name></author> </entry> <entry> <id>https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6300268&oldid=prev</id> <title>InternetArchiveBot: Broj spašenih izvora: 1; broj poveznica koje su označene kao mrtve: 0) #IABot (v2.0.8.6</title> <link rel="alternate" type="text/html" href="https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6300268&oldid=prev"/> <updated>2022-01-16T07:46:57Z</updated> <summary type="html"><p>Broj spašenih izvora: 1; broj poveznica koje su označene kao mrtve: 0) #IABot (v2.0.8.6</p> <table style="background-color: #fff; color: #202122;" data-mw="interface"> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <tr class="diff-title" lang="hr"> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">← Starija inačica</td> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">Inačica od 16. siječnja 2022. u 08:46</td> </tr><tr> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 89:</td> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 89:</td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>===Proučavanje nuklearne fisije===</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>===Proučavanje nuklearne fisije===</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Prvom se [[nuklearna fisija|nuklearnom fisijom]] smatra bombardiranje uranija [[neutron]]ima koje je 1934. izveo [[Talijani|talijanski]] [[fizičar]] [[Enrico Fermi]] i objavio u radu ''Radioaktivnost dobivena bombardiranjem neutronima''. Za to je otkriće 1938. primio [[Nobelova nagrada za fiziku|Nobelovu nagradu iz fizike]], a u [[Chicago, Illinois|Chicagu]] je 1942., upravo pod njegovim vodstvom, izgrađen prvi [[nuklearni reaktor]]. [[Otto Hahn]] zajedno s Fritzom Strassmannom je otkrio 1939. cijepanje [[Atomska jezgra|jezgre atoma]] uranija pomoću neutrona, čime je otvorio eru atomskih reaktora, koji rade na osnovi te nuklearne reakcije. Iako je i [[Lise Meitner]] zajedno s Hahnom radila na projektu nuklearne fisije, samo je Hahn dobio [[Nobelova nagrada za kemiju|Nobelovu nagradu za kemiju]] 1944., unatoč širem mišljenju publike da je i Lise trebala dijeliti nagradu s njim. Ona je fizikalna objašnjenja o nuklearnoj fisiji objavila zajedno sa svojim nećakom.&lt;ref&gt;De Gregorio A.: "A Historical Note About How the Property was Discovered that Hydrogenated Substances Increase the Radioactivity Induced by Neutrons", 2003.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nigro M: [http://www.brera.unimi.it/SISFA/atti/2003/312-321NigroBari.pdf] "Hahn, Meitner e la teoria della fissione", 2004.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Peter van der Krogt: [http://elements.vanderkrogt.net/element.php?sym=Pu] "Elementymology &amp; Elements Multidict", 2009.&lt;/ref&gt;</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Prvom se [[nuklearna fisija|nuklearnom fisijom]] smatra bombardiranje uranija [[neutron]]ima koje je 1934. izveo [[Talijani|talijanski]] [[fizičar]] [[Enrico Fermi]] i objavio u radu ''Radioaktivnost dobivena bombardiranjem neutronima''. Za to je otkriće 1938. primio [[Nobelova nagrada za fiziku|Nobelovu nagradu iz fizike]], a u [[Chicago, Illinois|Chicagu]] je 1942., upravo pod njegovim vodstvom, izgrađen prvi [[nuklearni reaktor]]. [[Otto Hahn]] zajedno s Fritzom Strassmannom je otkrio 1939. cijepanje [[Atomska jezgra|jezgre atoma]] uranija pomoću neutrona, čime je otvorio eru atomskih reaktora, koji rade na osnovi te nuklearne reakcije. Iako je i [[Lise Meitner]] zajedno s Hahnom radila na projektu nuklearne fisije, samo je Hahn dobio [[Nobelova nagrada za kemiju|Nobelovu nagradu za kemiju]] 1944., unatoč širem mišljenju publike da je i Lise trebala dijeliti nagradu s njim. Ona je fizikalna objašnjenja o nuklearnoj fisiji objavila zajedno sa svojim nećakom.&lt;ref&gt;De Gregorio A.: "A Historical Note About How the Property was Discovered that Hydrogenated Substances Increase the Radioactivity Induced by Neutrons", 2003.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Nigro M: [http://www.brera.unimi.it/SISFA/atti/2003/312-321NigroBari.pdf]<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090325120427/http://www.brera.unimi.it/SISFA/atti/2003/312-321NigroBari.pdf |date=25. ožujka 2009. }}</ins> "Hahn, Meitner e la teoria della fissione", 2004.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Peter van der Krogt: [http://elements.vanderkrogt.net/element.php?sym=Pu] "Elementymology &amp; Elements Multidict", 2009.&lt;/ref&gt;</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Projekt Manhattan]] bio je tajni projekt [[SAD|američke]] vlade tijekom [[Drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]] s ciljem izrade [[Nuklearno oružje|atomske bombe]]. Projekt je započet 1941. nakon što se strahovalo da bi ju i tadašnja [[Nacionalsocijalizam|nacistička]] [[Njemačka]] mogla izraditi. U američkom gradiću Los Alamos okupljeni su ponajbolji fizičari i [[inženjer]]i i pod vodstvom američkog fizičara [[Robert Oppenheimer|Roberta Oppenheimera]] izradili su i uspješno testirali prvu atomsku bombu 16. srpnja 1945. To je bio jedan od najvećih tajnih projekata ikada, ali unatoč tome ostao je tajan sve dok nije bombardirana [[Hirošima]]. Odnio je 400 000 japanskih života i ostavio trajne posljedice radijacije.&lt;ref&gt;J.E. Helmreich: "Gathering Rare Ores: The Diplomacy of Uranium Acquisition, 1943–1954", Princeton UP, 1986.&lt;/ref&gt;</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>[[Projekt Manhattan]] bio je tajni projekt [[SAD|američke]] vlade tijekom [[Drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]] s ciljem izrade [[Nuklearno oružje|atomske bombe]]. Projekt je započet 1941. nakon što se strahovalo da bi ju i tadašnja [[Nacionalsocijalizam|nacistička]] [[Njemačka]] mogla izraditi. U američkom gradiću Los Alamos okupljeni su ponajbolji fizičari i [[inženjer]]i i pod vodstvom američkog fizičara [[Robert Oppenheimer|Roberta Oppenheimera]] izradili su i uspješno testirali prvu atomsku bombu 16. srpnja 1945. To je bio jedan od najvećih tajnih projekata ikada, ali unatoč tome ostao je tajan sve dok nije bombardirana [[Hirošima]]. Odnio je 400 000 japanskih života i ostavio trajne posljedice radijacije.&lt;ref&gt;J.E. Helmreich: "Gathering Rare Ores: The Diplomacy of Uranium Acquisition, 1943–1954", Princeton UP, 1986.&lt;/ref&gt;</div></td> </tr> </table></summary> <author><name>InternetArchiveBot</name></author> </entry> <entry> <id>https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6288125&oldid=prev</id> <title>InternetArchiveBot: Broj spašenih izvora: 1; broj poveznica koje su označene kao mrtve: 0) #IABot (v2.0.8.5</title> <link rel="alternate" type="text/html" href="https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6288125&oldid=prev"/> <updated>2022-01-07T11:45:12Z</updated> <summary type="html"><p>Broj spašenih izvora: 1; broj poveznica koje su označene kao mrtve: 0) #IABot (v2.0.8.5</p> <table style="background-color: #fff; color: #202122;" data-mw="interface"> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <col class="diff-marker" /> <col class="diff-content" /> <tr class="diff-title" lang="hr"> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">← Starija inačica</td> <td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">Inačica od 7. siječnja 2022. u 12:45</td> </tr><tr> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 23:</td> <td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 23:</td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Uranij (jednakovrijedan naziv '''uran'''&lt;ref name="HŠP4"&gt;Stjepan Babić, Sanda Ham, Milan Moguš, ''Hrvatski školski pravopis : usklađen sa zaključcima Vijeća za normu hrvatskoga standardnog jezika'', 4. izd., Školska knjiga, Zagreb, mjeseca siječnja 2012., CIP 790248, {{ISBN|978-953-0-40026-9}}, str. 153. navodi: "'''uran''' i '''uranij''' (U)", te str. 152. navodi: "'''U''' (znak za uran)"&lt;/ref&gt;) je srebrno-bijeli [[Kemijski element|metalni]] kemijski element te pripada skupini [[Aktinidi|aktinida]] u [[Periodni sustav elemenata|periodnom sustava elemenata]]. Dobio je ime po planetu [[Uran (planet)|Uranu]], a otkrio ga je [[Martin Heinrich Klaproth]] 1789. godine. Osim 92 [[proton]]a, [[Atomska jezgra|jezgra]] uranija može imati između 141 i 146 [[neutron]]a. Najčešći [[izotop]]i uranija su U-238 (146 neutrona) i U-235 (143 neutrona). [[Atom]] uranija ima 92 elektrona, od kojih su 6 valentni. Njegova [[gustoća]] je otprilike 70 % veća od gustoće [[Olovo (element)|olova]], ali nije tolika kao kod [[Zlato|zlata]] ili [[volfram]]a. Uranij je slabo [[Radioaktivnost|radioaktivan]]. U prirodi se u malim količinama pojavljuje u tlu, stijenama i vodi. U komercijalne se svrhe dobiva iz [[Mineralne sirovine|ruda]] poput [[uranit]]a.</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Uranij (jednakovrijedan naziv '''uran'''&lt;ref name="HŠP4"&gt;Stjepan Babić, Sanda Ham, Milan Moguš, ''Hrvatski školski pravopis : usklađen sa zaključcima Vijeća za normu hrvatskoga standardnog jezika'', 4. izd., Školska knjiga, Zagreb, mjeseca siječnja 2012., CIP 790248, {{ISBN|978-953-0-40026-9}}, str. 153. navodi: "'''uran''' i '''uranij''' (U)", te str. 152. navodi: "'''U''' (znak za uran)"&lt;/ref&gt;) je srebrno-bijeli [[Kemijski element|metalni]] kemijski element te pripada skupini [[Aktinidi|aktinida]] u [[Periodni sustav elemenata|periodnom sustava elemenata]]. Dobio je ime po planetu [[Uran (planet)|Uranu]], a otkrio ga je [[Martin Heinrich Klaproth]] 1789. godine. Osim 92 [[proton]]a, [[Atomska jezgra|jezgra]] uranija može imati između 141 i 146 [[neutron]]a. Najčešći [[izotop]]i uranija su U-238 (146 neutrona) i U-235 (143 neutrona). [[Atom]] uranija ima 92 elektrona, od kojih su 6 valentni. Njegova [[gustoća]] je otprilike 70 % veća od gustoće [[Olovo (element)|olova]], ali nije tolika kao kod [[Zlato|zlata]] ili [[volfram]]a. Uranij je slabo [[Radioaktivnost|radioaktivan]]. U prirodi se u malim količinama pojavljuje u tlu, stijenama i vodi. U komercijalne se svrhe dobiva iz [[Mineralne sirovine|ruda]] poput [[uranit]]a.</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker" data-marker="−"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U prirodi se pojavljuje smjesa izotopa, uranija-238 (99,284 %), uranija-235 (0,711 %), te vrlo malih količina uranija-234 (0,0058 %). Raspada se polako, emitirajući pritom [[Alfa-čestica|alfa čestice]]. [[Vrijeme poluraspada|Poluvijek]] uranija-238 je 4,47 milijardi godina, a uranija-235 704 milijuna godina, pa služe u svrhu [[Radioizotopno datiranje|radiometrijskog datiranja]].&lt;ref&gt;[http://ie.lbl.gov/toi/nucSearch.asp] "WWW Table of Radioactive Isotopes"&lt;/ref&gt;</div></td> <td class="diff-marker" data-marker="+"></td> <td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U prirodi se pojavljuje smjesa izotopa, uranija-238 (99,284 %), uranija-235 (0,711 %), te vrlo malih količina uranija-234 (0,0058 %). Raspada se polako, emitirajući pritom [[Alfa-čestica|alfa čestice]]. [[Vrijeme poluraspada|Poluvijek]] uranija-238 je 4,47 milijardi godina, a uranija-235 704 milijuna godina, pa služe u svrhu [[Radioizotopno datiranje|radiometrijskog datiranja]].&lt;ref&gt;[http://ie.lbl.gov/toi/nucSearch.asp]<ins style="font-weight: bold; text-decoration: none;"> {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070427084707/http://ie.lbl.gov/toi/nucSearch.asp |date=27. travnja 2007. }}</ins> "WWW Table of Radioactive Isotopes"&lt;/ref&gt;</div></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br /></td> </tr> <tr> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U [[Nuklearno gorivo|nuklearna goriva]] ubrajaju se tri fisilna materijala: uranij-233, uranij-235 i [[plutonij]]-239. Samo jedan od njih je nađen u [[Priroda|prirodi]] više nego u tragovima i to je uranij-235, pa ga zovemo '''prirodno nuklearno gorivo'''. Druga dva nuklearna goriva se dobivaju umjetno, u [[Nuklearni reaktor|nuklearnim reaktorima]]. Bombardiranjem [[neutron]]ima uranija-238 nastaje plutonij-239, a od [[torij]]a-232 nastaje uranij-233 i to su '''umjetna nuklearna goriva'''.</div></td> <td class="diff-marker"></td> <td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>U [[Nuklearno gorivo|nuklearna goriva]] ubrajaju se tri fisilna materijala: uranij-233, uranij-235 i [[plutonij]]-239. Samo jedan od njih je nađen u [[Priroda|prirodi]] više nego u tragovima i to je uranij-235, pa ga zovemo '''prirodno nuklearno gorivo'''. Druga dva nuklearna goriva se dobivaju umjetno, u [[Nuklearni reaktor|nuklearnim reaktorima]]. Bombardiranjem [[neutron]]ima uranija-238 nastaje plutonij-239, a od [[torij]]a-232 nastaje uranij-233 i to su '''umjetna nuklearna goriva'''.</div></td> </tr> </table></summary> <author><name>InternetArchiveBot</name></author> </entry> <entry> <id>https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6150479&oldid=prev</id> <title>PonoRoboT: RpA: WP:NI, WP:HRV</title> <link rel="alternate" type="text/html" href="https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&diff=6150479&oldid=prev"/> <updated>2021-12-17T06:02:35Z</updated> <summary type="html"><p><a href="/wiki/Suradnik:PonoRoboT/dnevnik#RpA" title="Suradnik:PonoRoboT/dnevnik">RpA</a>: WP:NI, WP:HRV</p> <a href="//hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uranij&amp;diff=6150479&amp;oldid=6045347">Prikaži promjene</a></summary> <author><name>PonoRoboT</name></author> </entry> </feed>

CINXE.COM

Uranij - Povijest promjena